јована грбић завршни рад

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО
МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК Пећ-Лепосавић
Улога интерне ревизије у спречавању и

откривању превара
- Завршни рад –
Студент: Ментор:
Јована Грбић бр. инд. 58/2018 др Радмила Тркља, проф.
Лепосавић
2022. године
МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК Пећ-Лепосавић
Улога интерне ревизије у спречавању и

откривању превара
- Завршни рад –
Студент: Ментор:
Јована Грбић бр. инд. 58/2018 др Радмила Тркља, проф.
потпис студента потпис ментора
Лепосавић
2022.године
Садржај
УВОД.....................................................................................................................................................1
1.ПРЕВАРЕ.............................................................................................................................................3
1.1.ДЕФИНИЦИЈЕ И ВРСТЕ ПРЕВАРЕ................................................................................................3
1.2. ИЗВЕШТАЈИ О ПРЕВАРАМА И ЊИХОВИМ ПОСЛЕДИЦАМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И У
СВЕТУ 4
1.3. УЗРОЦИ ПРЕВАРА.................................................................................................................9
1.4.ВРСТЕ ПРЕВАРА.........................................................................................................................12
1.5.УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ ОД ПРЕВАРЕ.....................................................................................14
2.ИНТЕРНА РЕВИЗИЈА У ФУНКЦИЈИ ОТКРИВАЊА И ПРЕВЕНЦИЈЕ ПРЕВАРЕ...................................18
2.1.ЦИЉЕВИ ИНТЕРНЕ РЕВИЗИЈЕ..................................................................................................19
2.2.ДУЖНОСТИ И ОДГОВОРНОСТИ РЕВИЗОРА.............................................................................19
2.3.УЛОГА ИНТЕРНИХ РЕВИЗОРА У УПРАВЉАЊУ РИЗИКОМ.......................................................22
2.4.ПРИМЕНА САВРЕМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У ОТКРИВАЊУ ПРЕВАРА............................................26
3.ЕДУКАЦИЈА ИНТЕРНИХ РЕВИЗОРА.................................................................................................28
3.1.ЗНАЊА И ВЕШТИНЕ ИНТЕРНИХ РЕВИЗОРА.............................................................................30
3.2.ПРОФЕСИОНАЛНО УСАВРШАВАЊЕ ИНТЕРНИХ РЕВИЗОРА....................................................31
ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................................33
Литература.........................................................................................................................................35
Сажетак рада......................................................................................................................................37
Биографија..........................................................................................................................................38
ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ РАДА...............................................................................................................39
УВОД
Глобализација тржишта и повећање конкуренције довели су до бројних промена

у пословању свих учесника на тржишту. Профитабилно пословање и одрживи развој
предузећа у условима повећане конкуренције и све бржег напретка технологије утиче и
на раст ризика пословања. Нови услови створили су потребу за имплементацијом
концепта пословања базираном на контроли ризика. Ризик представља сваку неизвесну
ситуацију у пословању, односно вероватноћу настанка губитка насталу као резултат
неизвесних догађаја у пословању.
Са аспекта предузећа, превара је један од многих ризика са којима се

организација суочава. Обично три фактора утичу на извршење преваре: став, притисак
и прилика. Сва три фактора имају своје индикаторе које интерни ревизор треба да
идентификује и процени вероватноћу дешавања ризичног догађаја. Ризик од преваре
комбинује вероватноћу настајања преваре и одговарајући утицај који се мери новцем.
Превара може да буде директна крађа, злоупотреба средстава или других ресурса, или
сложенији преступи, као што је лажно рачуноводство и давање лажних информација.
У првом делу рада објашњени су облици преваре . Учесталост и разносврсност

превара као и трошкови настали услед превара значајно су порасли у последњим
деценијама, нарочито услед веће повезаности свих учесника на тржишту,
глобализације и примене савремене технологије у пословању. Према истраживању Тhe
Еconomist Intelligence Unit , ниво превара порастао је према свим критеријумима, а чак
70% компанија на глобалном нивоу је изјавило да су били суочени са преваром у 2013.
години, што је повећање од 9% у односу на број превара у 2012. години. Такође, не
само да се повећао број превара, већ и њихова разноврсност.
Са напредовањем технологије, напредовале су и методе извођења превара које

су додатно отежале организацијама могућност њиховог откривања и спречавања.
Бројна истраживања показују да је превара веома распрострањена појава која постаје
све озбиљнији и све скупљи проблем у организацијама широм света.
Преваре утичу на пословање компаније на више начина, не само са аспекта

финансијског положаја предузећа, већ утичу и на углед предузећа у јавности, као и на
мотивацију и ангажованост запослених. Због тога, у савременим условима пословања,
интерни ревизори, поред процене ефикасности пословања, могу имати веома важну
улогу у откривању и спречавању преварних радњи. Циљ интерне ревизије при
откривању преваре је да помогне руководству да ефикасно испуни своје одговорности
путем обезбеђивања информација, анализа, процена, препорука и савета које се тичу
активности које они ревизирају.
Посао интерних ревизора је изузетно одговоран и захтеван. Како од

способности, професионалности и одговорног приступа ревизора зависи и поверење
менаџера и власника предузећа у њихов рад и у читаву струку, неопходно је да се кроз
сертификацију осигура да интерни ревизори заиста поседују компетенције неопходне
за обављање посла интерне ревизије.
У другом делу рада приказане су функције у откирвању превара и первенције

преваре. Интерна ревизија је “активност независног, објективног уверавања и
саветодавна активност осмишљена ради додавања вредности и унапређења пословања
организације, која помаже организацији да оствари циљеве, обезбеђујући
систематични, дисциплиновани приступ процени унапређењу ефикасности процеса
управљања ризиком, контрола и руковођења”. У пракси, све је већи проценат
саветодавних услуга у целокупним активностима интерне ревизије, као последица све
бројнијих захтева за ефикасним надзором.
Ови сертификати се издају од стране националних служби које сарађују са

Институтом интерних ревизора, који је одговоран за доношење међународних
стандарда интерне ревизије. Сваки од сертификата прати обука која је креирана према
специфичним захтевима предузећа. Предуслови за стицање сертификата су поседовање
одређеног степена стручне спреме у одговарајућој професији и радно искуство.
Сертификати су признати у свету и представљају својеврсну гаранцију да је

интерни ревизор обучен и компетентан да пружи уверавање менаџменту и власницима
предузећа о томе да су интерне контроле у предузећу ефикасне, да је функционисање у
складу са прописима и законима, као и да укаже на потенцијалне несагласности.
У трећем делу рада приказана је едукација интерних ревизора. Са развојем

пословног окружења развија се и функција интерне ревизије. Интерни ревизори се
суочавају са променама које појачавају значај интерне ревизије и мењају њене задатке
и циљеве. Како све већи број предузећа шири своје операције изван националних
граница, а све је више глобалних компанија, број ризика је све већи. Глобално
пословање захтева да се за послове интерне ревизије обучава особље које може да
послује у разноврсном културном окружењу, и које је способно да извршава задатке на
адекватан начин на великим географским удаљеностима и без непосредног надзора.
Такође, за успешно функционисање интерне ревизије неопходан је лидер, који

поред знања из области интерне ревизије треба да развије и такозване "меке вештине",
као што су вештина критичког мишљења, решавања проблема, комуникације и
лидерства. Студије такође показују да лидери интерне ревизије треба да развијају
техничке вештине, као и способност да разумеју безбедносне аспекте информационих
система.
1.ПРЕВАРЕ
Учесталост и разносврсност превара као и трошкови настали услед превара

значајно су порасли у последњим деценијама, нарочито услед веће повезаности свих
учесника на тржишту, глобализације и примене савремене технологије у пословању.
Према истраживању Тhe Еconomist Intelligence Unit, ниво превара порастао је према
свим критеријумима, а чак 70% компанија на глобалном нивоу је изјавило да су били
суочени са преваром у 2013. години, што је повећање од 9% у односу на број превара у
2012. години. 1Такође, не само да се повећао број превара, већ и њихова разноврсност.
1.1.ДЕФИНИЦИЈЕ И ВРСТЕ ПРЕВАРЕ
“Преваре обухватају низ неправилности и незаконитих дела које карактерише

намерно обмањивање или погрешно приказивање, које врши особа која зна да ће као
резултат остварити незакониту корист за себе, организацију или другу особу, при чему
особа која врши превару може бити изван или унутар организације”.2
У Међународним стандардима ревизије финансијска превара се дефинише као

“намерна активност једног или више руководилаца, лица овлашћених за управљање,
запослених или трећих страна, која укључује обмањивање ради стицања неприпадајуће
или незаконите добити”.3
Удружење овлашћених истраживача (АCFE - Acosiattion of certified fraud examiners)

дефинише преваре као: “Финансијска превара јесте намерно, промишљено, нетачно
тврђење или изостављање материјалних исказа или рачуноводствених података, који
посматрано са осталим информацијама у целини, наводе на то да читалац промени или
преуреди своју процену или одлуку”.4
Дефиниције су бројне, једнако као и врсте превара. Са брзим развојем и применом

нарочито информационих и коминикационих технологија, број и разноврсност превара
расте. Све је више починилаца који имају прилику да почине превару. Неки од примера
превара су:5
 Продаја или пренос нетачно приказане имовине или фиктивне имовине.
1
Global Fraud Report 2013-2014, The Economist Intelligence Unit, dostupnona:
http://www.economistinsights.com/analysis/global-fraud-report-2013-2014 ,приступљено дана 20.01.2022
2
Станишић, М. (2014) Интерна контрола и ревизија, Београд: Универзитет Сингидунум, с.340.
приступљено дана 20.01.2022
3
International Auditing andAssurance Standards Board (2013) Handbook of International Quality Control,
Auditing,Review, Other Assurance, and Related Services Pronouncements, dostupno na:
http://www.ifac.org/publications-resources/2013-handbook-international-quality-control-auditing- review-
other-assurance-a приступљено дана 20.01.2022
4
Rezaee, Z.; Riley, R. (2010). Financial statement fraud - Prevention and detection. New Jersey: John Wiley and
Sons, p.5.
5
 Незаконита плаћања и мито.
 Намерно неправилно приказивање имовине предузећа или
погрешно вредновање трансакција, обавеза, средстава или прихода.
 Незаконито присвајање новца или имовине, проневере,
фалсификовање финансијских извештаја.
 Коришћење некоректних трансферних цена којима се мења стварно стање
предузећа и приказује као такво у финансијским извештајима.
 Пропусти и нетачне евиденције или прикривање информација од значаја са
циљем да се прикаже побољлшано финансијско стање предузећа.
 Неделовање у складу са законима и прописима.
 Неовлашћено и незаконито коришћење службених тајни или злоупотреба туђег
власништва.
 Утаја пореза.
 Крађа.
1.2. ИЗВЕШТАЈИ О ПРЕВАРАМА И ЊИХОВИМ ПОСЛЕДИЦАМА У

РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И У СВЕТУ
Према подацима Републичког завода за статистику имовински криминал је у
Србији најмасовнији и укључује крађе, разбојништва, преваре и финансијске
махинације. Највише осуђених особа је било међу фалсификаторима, потом
утајивачима пореза, оних који су се бавили злоупотребом овлашћења у привреди,
недозвољеном трговином и кријумчарењем.6
6
Lopovi sve brojniji, dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:339022- Lopovi-
sve-brojniji, приступљено дана20.01.2022
Табела 1: Статистика имовинског криминала у 2011. години Извор: Вечерње новости
Према подацима Републичког завода за статистику, сличан тренд настављен је у 2012.

години, с тим што је број починиоца пореских утаја порастао на 1132, док је укупан
број пријављених дела имовинског криминала опао.7
У укупном броју пријављених пунолетних лица, расте број кривичних дела против
интелектуалне својине, привреде и имовине (Табела 2).
Извор Републички завод за статистику, Пунолетни учиниоци кривичних дела у Републици Србији,2013.–
Пријаве, оптужења и осуде –, Београд, 2014.
Табела 2: Број пријављених пунолетних лица према кривичном делу
У кривична дела против интелектуалне својине убрајају се: 8
 “Повреда моралних права аутора и интерпретатора

 Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права
 Повреда проналазачког права
 Неовлашћено коришћење туђег дизајна”.
У кривична дела против имовине, која су и најчешћи прекршаји у Србији, спадају

крађе, утаја, превара, превара у осигурању, добијање кредита и погодности преварним
путем, одузимање туђих ствари, намерно оштечење или уништавање туђих ствари,
изнуда, уцена, злоупотреба поверења и друга. Међу кривична дела против привреде
спадају фалсификовање и прање новца, хартија од вредности, фалсификовање и
злоупотреба платних картица, пореска утаја, неуплаћивање пореза, прање новца,
злоупотреба у вези са јавном набавком, злоупотреба положаја одговорног лица,
изазивање стечаја или лажни стечај, злоупотребљавање овлашћења, угрожавање
7
Републички завод за статистику, Пунолетни починиоци кривичних дела у Србији 2012, приступљено
дана 21.01.2022
8
Републички завод за статистику, Пунолетни учиниоци кривичних дела у Републици Србији,2013.–
Пријаве, оптужења и осуде –, Београд, 2014. приступљено дана 21.01.2022
пословног угледа и умањивање кредитне способности, злоупотреба пословне тајне,
онемогућавање вршења контроле и друга.
Истраживања су показала да организације губе око 5% укупних годишњих прихода

због превара. Према Извештају нацији (2012) коју је спровело Удружење овлашћених
истраживача превара, половина истражених превара довела је до губитака већих од 140
000 УСД, а петина до губитака који су износили више од миллион долара. Од укупног
броја истражених случајева, 50% је трајало дуже од 18 месеци пре него што су
откривени. Преваре везане за финансијске извештаје чине 8% укупног броја превара,
али изазивају губитке веће од миллион долара. 87% су крађе, које у просеку стварају
штету од 120 000 УСД, а затим следи корупција, чија је штета у просеку око 250 000
УСД.9
Према истом истраживању из 2014. године, у 22% пријављена случаја преваре који
су пријављени петина је забележила губитак који износи више од милион долара.
Половина броја штета од превара је већа од 145 000 долара. Преваре везане за
финансијске извештаје чине 9% укупног броја превара, корупција 37% и у просеку је
створила штету од 200 000 долара. Највећи број превара је и даље у вези отуђења
имовине, али је штета која настаје овом врстом превара најмања, до 130 000 долара.10
Банке и финансијске институције су посебно подложне преварама, а за њима

следе државна администрација и производња. Случајеви преваре се често не
саопштавају у јавности јер преваре утичу на опадање поверења јавности и рушење
доброг имена, што је у услужним делатностима, а нарочито банкарству и у осигурању
предуслов успешног пословања.
Типични примери преваре код банака укључују проневеру, малверзације

приликом одобравања кредита, неовлашћено узимање новца, непријављивање наплате
отписаних потраживања и некоректна намерна књижења којима се крију трагови и
спречава провера трансфера.11
9
2012 Report to the Nation, Acossiation of Certified Fraud Examiners ,приступљено дана21.01.2022
10
2014 Report to the Nation, Acossiation of Certified Fraud Examiners, приступљено дана21.01.2022
11
приступљено дана21.01.2022
Табела 3: Учешће компанија према пријављеном типу преваре Извор: Global fraud
report 2013-2014,
И извештај о преварама на глобалном нивоу 2013-2014 показује да су све врсте

превара у порасту. Многи менаџери тумаче овај пораст последицом глобализације,
односно изласка ширења на нова тржишта. Наиме, менаџери многих компанија тврде
да је изложеност ризику порасла са отварањем представништва или заједничких
улагања у земљама у развоју. Многи међутим додају да су несигурни услови
пословања резултирали мањим буџетом за спровођење мера за превенцију и откривање
превара.
Превара има тенденцију да буде унутрашњи посао, с обзиром да је навећи број

починилаца превара међу запосленима у предузећима. Чак 72% превара укључује
запослене, и то најчешће млађе запослене. Најзначајнији пораст у односу на претходни
период оствариле су тзв. цyбер преваре. Како истраживање Ецономист-а показује,
довољно је дати прилику неком запосленом или ангажованом раднику са стране да
приступи информационом систему организације и последице могу бити огромне, док
су истовремено могућности за надонаду штете никакве. Цyбер преваре често се
одвијају тако што је починилац из једне земље, превара се дешава у другој земљи, док
је организација у трећој, а украдени новац у четвртој. Међутим, искуство показује да је
најбоља одбрана у борби против овог типа превара добра сарадња са запосленима и
организациона култура која подстиче лојалност и посвећеност добробити компаније. 12
У Србији, примери превара су бројни. У последњих неколико месеци, нарочито

су учестале преваре преко Интернета - Служба за борбу против организованог
криминала Министарства унутрашњих послова Владе Републике Србије упозорила је
на све већи број интернет превара привредних субјеката из земље као и на чињеницу
да је десетине српских предузећа оштећено за више од 1.000.000 евра, а преварама су
највише изложена мала и средња предузећа.13
Представник Немачке привредне коморе у Србији је изнео податак да је од

2000. године 118 страних компанија које су купиле предузећа у поступку
приватизације имало проблема са нетачним финансијским извештајима предузећа која
су купили, што је значајано повећало њихове трошкове. “Приказано стање имовине
било је лажно, као и његова књиговодствена вредност, затим потраживања од купаца и
клијента, док су дугови према добављачима били реално много већи од
приказаних”.14Инострани инвеститори стога ангажују ревизоре да спроведу две
ревизије како би били сигурни у реализацију своје инвестиције, док је у осталим
земљама довољна и једна. Имајући у виду да једна ревизија кошта између 20.000 и
12
Global Fraud Report 2013-2014, The Economist Intelligence Unit, dostupno na:
http://www.economistinsights.com/analysis/global-fraud-report-2013-2014, приступљено дана 22.01.2022
13
МУП: Повећан број интернет превара на штету предузећа из Србије, фирме оштећене за више од
милион евра, доступно на. http://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/150715/150715-stampa2.html
14
Закон о рачуноводству легализује преваре доступно на:
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zakon-o-racunovodstvu-legalizuje-prevare.lt.html, приступљено
дана 22.01.2022
50.000 евра, ово је значајно повећање трошкова, а негативан утицај се огледа и на даље
опадање поверење инвеститора у билансе предузећа, а тиме и интересовање за
инвестиције у земљу.
Такође, последњу деценију су обележили и финансијски скандали у

финансијским институцијама. Одузимање дозволе за рад Универзал банци а.д. Београд
у стечају је наступило после уочених слабости интерних контрола и услед
неадекватног система за управљање ризицима што је резултирало кризом ликвидности.
Извршни одбор Универзал банке је одобравао ризичне зајмове, па су тако три највећа
дужника кроз кредите добили око пет милијарди динара, што је чинило готово петину
укупне билансне активе банке и превазилазило је основни капитал банке. 15Банка је
била под појачаним надзором Народне банке Србије у 2013. години али је
непоштовање изречених мера резултирало одузимањем контроле за рад 31. јануара
2014. године. Народна банка Србије је изнела да у Банци није дошло до интензивирања
интерних контролних активности, сазивања скупштине банке, покретања одговорности
чланова Извршног одбора или предлога за смену, иако су неки акционари Банке
упозоравали на неисправност у пословању. Универзал банка је одобравала кредите без
претходне процене и поред негативног мишљења кредитног одбора, без поштовања
прописане процедуре и без одговарајућих законом прописаних средстава обезбеђења
што је оштетило Банку за више од пет милиона евра. Универзал банка није могла да
издвоји обавезне резерве. Универзал банка је била четврта банка којој је одузета
дозвола за рад после Агробанка, Развојна банка Војводине и Привредна банка Београд.
Сектор за управљање ризицима и оцену бонитета Универзал банке а.д. Београд

у стечају био је дужан да изврши процену пласмана правним лицима према
Међународним рачуноводственим стандардима, финансијску способност и кредитну
историју клијената, и мониторинг пласмана повећаног ризика. Универзал банка је
2013. године према одлукама Извршног одбора одобрила 122 зајма без позитивног
мишљења Одељења за оцену бонитета Народне банке Србије. 16Систем интерних
контрола Универзал банке а.д. није био довољно ефикасан чиме је изложеност
кредитном ризику и ризику ликвидности довела до неликвидности. Уочени пропусти и
слабости у интерним контролама су откривени контролом Народне банке Србије, која
је утврдила план активности за отклањање недостатака који се није поштовао.
У случају Агробанке, чија је управа такође била одговорна за одобравање

кредита мимо прописане процедуре, губици банке су достигли 200 милиона евра. У
овом случају, финансијски извештаји су лажирани тако што су ненаплативи кредити
третирани као сигурни, чиме се избегавала обавеза резервисања капитала за покриће
губитака, што је даље утицало на финансијски резултат. Агробанка је одобравала
ризичне пласмане
15
Квартални извештај, Универзал банка ад Београд, доступно на: http://www.ubbad.rs/code/navigate.asp?
Id=211, приступљено дана22.01.2022
16
Кабинет гувернера НБС, 4.фебруара 2014. Народна банка Србије категорично одбацује све оптужбе о
неспровођењу адекватног надзора над Универзал банком а.д. Београд, приступљено дана22.01.2022
- на пример, предузеће је за кредит од шест милиона евра као осигурање ставило
хипотеку на пословни простор од око 1.000 квадрата, чија је вредност 100.000 евра.
Низ оваквих кредита значајно је умањио капитал Банке, што је коначно довело до тога
да се капитална адекватност са око 15 % смањи на нулу. При томе, за објективност
финансијских извештаја искључиво је било одговорно руководство банке.
Народна банка Србије је извршила ванредну непосредну контролу пословања

Агробанке при чему су уочене бројне слабости у пословању због чега је донето решење
о увођењу привремених мера. Установљено је и да је финансијско стање нетачно
приказано па је уведена принудна управа која је идентификовала недостатке у
интерним контролама и управљању ризицима Агробанке, што је за последицу имало
погоршање њеног финансијског положаја, односно веома високу изложеност
ризицима, која је далеко изнад расположивог капитала банке.
1.3. УЗРОЦИ ПРЕВАРА
Вероватноћа преваре се обично заснива на лакоћи чињења, односно

могућностима које има појединац који жели да почини превару. Ту су од значаја и
мотивациони фактори, и претходна искуства организације у погледу превара. Мотиви
починиоца преваре су разновнрсни и крећу се од похлепе, финансијске потребе,
зависности од илегалних супстанци до начина живота који премашује могућности и
жеље да се стекне виши статус. Добро познавање интерних контрола пружа прилику за
извршење преваре, уз предуслов да починилац има мотив, знање и вештине да уочене
пропусте искористи. Иако кривичну одговорност за превару сноси починилац преваре,
уколико се открије, менаџмент предузећа такође сноси један део одговорности јер је
одговоран за имплементацију и оцену ефикасности система управљања ризицима и
интерних контрола.
Узроци који доводе до превара чине тзв. “Троугао превара”,приказан на слици 1.
Слика 1. Троугао превар

Троугао превара чине :
 “Прилика - околности које омогућавају превару

 Рационализација - ситуација која починиоцу преваре пружа оправдање за
вршење преваре;
 Притисак - околности услед којих починиоци имају потребу да дођу до
средстава преваром”
Менаџмент мора да обезбеди одговарајуће механизме у спречавању и откривању

преваре, имајући у виду који су најчешћи услови и ситуације који пружају могућност
за превару, као што су на пример: 17
a) Концентрација ауторитета и одговорности.

b) Неодговарајућа повезаност резултата активности са уложеним средствима.
c) Недостају стандарди који служе за процену резултата пословних активности.
d) Недостају независне провере тачности евиденције, трансакција и извештаја.
e) Уопштене, нејасне, недефинисане или конфузне процедуре.
f) Неодговарајућа заштита ресурса предузећа.
g) Организација која онемогућава алокацију одговорности.
h) Недостатак одговарајуће супервизĳе.
i) Неочекиване или неубоичајене промене понашања запослених у предузећу.
j) Неуобичајено чести или велики захтеви за набавку.
k) Пропусти у примени уговора, закона и прописа.
l) Пропусти у кориговању уочених недостатака.
Постоји неколико показатеља који могу бити сигнал веће изложености предузећа
преварама:18
 Недовољна обртна имовина предузећа може указивати на развој који је

неусаглашен са могућностима или тржишним приликама, смањење прихода
може указивати на нелегалне одливе готовине, чести трансфери средстава
повезаним лицима могу значити злоупотребу трансферних цена са циљем
смањења прихода, претерана потрошња може указивати на неоправдано
увећање расхода односно умањење пореске основице.
 Изражена флуктуација запослених у финансијском сектору. Напуштање радног
места од стране рачуновођа и финансијског особља може бити сигнал
преварних активности и као резултат може да има слабост интерних контрола.
Промена запослених на позицијама финансијских менаџера обично захтева
проверу стања и испитивање њихове одговорности за ресурсе предузећа.
17
Станишић, М. ( 2007) Улога интерне ревизије у откривању и спречавању превара у банкама.
Банкарство. Но:1. УБС.стр.25. приступљено дана23.01.2022
18
Станишић, М. ( 2007) Улога интерне ревизије у откривању и спречавању превара у банкама.
Банкарство. Но:1. УБС.стр.365 приступљено дана23.01.2022
 Коришћење једног пословног партнера за набавке током дужег временског
периода. Иако се дуготрајним партнерским односима остварују предности за
обе стране, пракса је да се у набавци обезбеди конкуренција добављача како би
се обезбедило да предузеће добија материал захтеваног квалитета уз најбоље
могуће услове. Уколико се набавка стално врши из једног извора, то може
указивати на корупцију или намерно фаворизовање једног добављача ради
неовлашћеног стицања добити.
 Високи путни трошкови. Током интерне ревизије, ревизори треба да узму у
обзир честину службених путовања и трошкове који их прате, с обзиром да она
представљају прилику за починиоце превара да оправдају нелегалне одливе
готовине кроз трошкове репрезентације, путне трошкове и слично.
 Трансфери средстава између повезаних привредних друштава. Трансфер
средстава између повезаних правних лица може имати циљ да се смањи добит
једног лица, односно покрије мањак код другог лица, или да се прикаже нетачно
стање прихода и расхода у финансијским извештајима. На тај начин се
манипулише са висином исказане добити и утиче на висину пореза на добит.
 Промене ангажованих екстерних ревизора. У неким случајевима, екстерни
ревизори могу да се уздрже од давања позитивног мишљење или да дају
препоруке за корекцију појединих ставки у финансијским извештајима.
Уколико предузеће није вољно да спроведе препоручене промене, оно може
ангажовати другог ревизора и наставити са нелегалним активностима.
 Високи хонорари ангажованих консултаната. Уколико предузеће има одлив
готовине према спољним саветницима, ово може указивати на злоупотребу
услуга, фаворизовање одређених саветника или потенцијалне проблеме у
организацији за чије је решавање потребан обиман рад.
 Тренд смањења исказаних финансијских износа и индикатора. Опадање може
да указује на губитке, одлив готовине или неадекватну контролу трошкова.
 Пријављени сукоби интереса. Интерни ревизори морају да узму у обзир
постојања сукоба интереса.
 Необјашњени мањкови имовине предузећа. Отуђења имовине или отпис
материјала и средстава мора бити поткрепљено одговарајућом документацијом.
 Мали број појединаца контролише управу предузећа. Оваква ситуација
олакшава одобравање преварних радњи и олакшава малверзације и
манипулације. Ово посебно важи у предузећима која запошљавају већи број
запослених а све значајне одлуке доноси мали број лица.
 Тешкоће у наплати потраживања. Дуготрајни или чести проблем са наплатом
потраживања могу указивати на фиктивну продају или готовинске наплате.
 Бројни банкарски рачуни. Уколико предузеће има више рачуна у пословним
банкама, то може бити показатељ постојања нелегалних трансакција.
 Касно подношење извештаја. Закашњење у предавању финансијских извештаја
може указивати на манипулацију подацима одговорног лица.
 Копије докумената уместо недостајућих оригинала. Постојање дупликата
уместо оригиналних фактура може указивати на дуплирање исплата, утају
пореза или плаћање незаконите провизије.
 Мањкови, вишкови и ванбилансна стања.
 Чекови или друга документа једнаких вредности. Докумени са једнаким
износима обично су сумњиви у процесу ревизије и посвећује им се посебна
пажња.
Наведене карактеристике могу се сматрати упозоравајућим па интерни ревизори

морају да обрате посебну пажњу на њих и да појачају контролу необичних трансакција
или активности које могу указивати на превару.
1.4.ВРСТЕ ПРЕВАРА
Интерни ревизори треба да познају неке од најуобичајенијих типова преваре

како би обратили пажњу на њихове сигнале и истражили све што је у вези њих. Готово
је немогуће познавати све врсте превара јер су оне резултат различитих прилика и
мотива, и појавни облици се мењају у складу са окружењем, радним местом починиоца
преваре и његовим знањем, способностима и креативношћу. Ипак, могу се издвојити
неке врсте са којима се предузећа најчешће суочавају.
Најчешће преваре у предузећима су финансијске преваре. Такође све чешће су

рачунарске преваре, које се последњих година брзо шире и јављају се у све већем
обиму и све већем броју облика. Превара се убраја у привредни криминал заједно са
злоупотребом службеног положаја, намерним изазивањем стечаја, проневерама,
оснивањем фиктивних предузећа и утајом пореза.19
Међународни стандарди ревизије разликују три главна облика криминалних радњи и

то:
 Лажно финансијско извештавање које представља „намеран погрешан исказ,

или изостављање одређених података, или обелодањивања у финансијским
извештајима са циљем да се преваре корисници финансијских извештаја”.
 Противправно присвајање средстава је присвајање средстава предузећа на
основу лажних или кривотворених (преправљених) евиденција или докумената.
 Корупција - подмићивање и изнуђивање. 20
Према Организацији сертификованих истраживача превара (АCFE) преваре се деле на:
1. „Преварно финансијско извјештавање

2. Противправно присвајање имовине
19
Међународни стандарди и саопштења ревизије (2004) Превод са енглеског. Београд: Савез
рачуновођа и ревизора Србије. пп. 220 - 221 приступљено дана23.01.2022
20
Fraud tree, http://www.acfe.com/fraud-tree.aspx, приступљено дана23.01.2022
3. Корупција“.
Преварно финансијско извештавање подразумева “манипулацију, фалсификовање или

преправку књижења или исправа на основу којих се састављају финансијски
извештаји, погрешан приказ или намерно изостављање догађаја, трансакција или
других значајних информација из финансијских извештаја и намерно погрешно
примењивање рачуноводствених начела која се односе на вредновање, признавање,
разврставање, приказивање или објављивање“. Противправно присвајање имовине
подразумева „прикривање улаза, крађу материјалне и нематеријалне имовине или
навођење пословног субјекта на плаћање робе и услуга које нису примљене”.
Примери превара у предузећима су бројни. Неевидентирање прихода је могуће ако

запослени контролише продају и готовинску наплату и задужен је за евиденцију о
њима, што му даје прилику да неовлашћено отуђи новац без документовања продаје.
Скупи материјали и опрема могу бити предмет крађе, нарочито ако не постоји
адекватно физичко обезбеђење и ако се мањак може лако покрити отписом,
трансфером између пословних јединица или неодговарајућом процедуром приликом
инвентрисања. Крађа хартија од вредности, поверљиве службене документације или
нематеријалне имовине углавном захтева да у превари учествује запослени у
предузећу. Слично је и код фалсификовања платних спискова које има прилику да
спроведе лице које је одговорно за исплату зарада.
Уколико запослени има овлашћење он може да задржи наплаћен износ потраживања,

изда фалсификовану потврду и касније отпише ово потраживање као ненаплативо.
Злоупотреба кредитних картица најчешће обухвата неовлашћено коришћење
кредитних картица предузећа за приватне потребе. Фалсификовање документације о
исплати подразумева правдање готовинских исплата лажном или намерно измењеном
документацијом, фалсифкованим потврдама о пријему или сличним документима.
Злоупотреба средстава предузећа може се вршити и кроз књижење рачуна којим су
плаћени приватни трошкови а које предузеће није одобрило као трошкове
репрезентације или трошкове службеног пута.
Мито подразумева неоправдано присвајање средстава која се стичу на основу

договора са добављачем. Злоупотреба средстава која су намењена за мале готовинске
исплате подразумева неовлашћено коришћење средстава предузећа у приватне сврхе
при чему се настали мањак прикрива фалсификованим документима. Трансфер
средстава између текућих рачуна у банкама између различитих сектора или
пословница предузећа користе се за прикривање неовлашћеног коришћења средстава.
Одобравање превеликих попуста клијентима са којима предузеће послује током

дужег времена може довести до сукоба интереса у случајевима када запослени који
имају интерес изван предузећа делују супротно интересима предузећа у којој су
запослени, такође предстваљају пример финансијских превара. Плаћања лицима из
иностранства зарад добијања посла са предузећем у иностранству представљају
кршење забране подмићивања.21
1.5.УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ ОД ПРЕВАРЕ

Наведен је само један део превара које се могу догодити у предузећима.
Интерни ревизори морају добро да познају које врсте превара постоје да би успешно
учествовали у њиховом откривању и спречавању. На пример, ако се сумња на
подмићивање, интерни ревизор уобичајено започиње ревизију проверавањем рачуна
који могу бити лако фалсиковани, као што су на пример чести рачуни за службена
путовања или трошкови репрезентације. Провером износа и датума на документацији и
поређењем повезаних докумената могу се уочити и открити неусаглашености које могу
упућивати на постојање преваре.
Привредна друштва у свим секторима су изложена ризику од преваре у одређеном

степену. Степен изложености зависи од следећих фактора: 22
 “инхерентност ризика криминалне радње својствене за пословање;

 мери у којој су присутне ефективне интерне контроле за спречавање или
откривање преваре;
 поштењу и интегритету лица која су укључена у процес”.
Ризик од преваре је рањивост или изложеност организације превари и

неправилностима. Ризик од преваре комбинује вероватноћу настајања преваре и
последице преваре које се мере новчано. Управљање ризиком од преваре је саставни
део укупних процедура управљања ризиком, интерних контрола и уопште управљања
предузећем. У ширем смислу, ризик од преваре укључује:23
a) процену укупне изложености предузећа превари,

b) идентификација области у којима је осетљивост на превару највећа,
c) алокација одговорности за спровођење процедура управљања ризиком,
d) дефинисање скале вероватноће и интензитета ризика од преваре,
e) реакција предузећа на ризик од преваре и
f) мерење ефективности примењене стратегије управљања ризиком од преваре.
Неадекватне интерне контроле и недефинисана одговорност менаџмента предузећа

један је од главних узрока појаве превара у предузећа. Незадовољавајући квалитет
интерне контроле, низак степен независности и објективности екстерне и интерне
ревизије, као и неефикасност надзорних органа предузећа су најчешћи узроци који
омогућавају прилике за разне врсте превара. Најважније слабости предузећа које могу
довести до преваре, према резултатима истраживања Ацоссиатион оф Цертифиед
21
Станишић, М. (2014) Интерна контрола и ревизија, Београд: Универзитет Сингидунум, стр.346-350.
22
Ревизија криминалне радње и форензичко рачуноводство, Савез рачуновођа и ревизора Србије,
Београд, 2010., стр. 106 приступљено дана23.01.2022
23
Станишић, М. (2014) Интерна контрола и ревизија, Београд: Универзитет Сингидунум, стр.348.
Фрауд Еxаминерс (2012), су недостатак интерне контроле, који је нарочито изражен
код малих предузећа, и недостатак контроле и надзора менаџмента.
“Интерна контрола представља процес који обавља одбор директора, менаџери и

запослени одређени да обезбеде разумна уверавања о остваривању циљева у следећим
областима: 24
1. Ефективност и ефикасност пословања

2. Поуздано финансијско извештавање
3. Усаглашеност са одговарајућим законима и прописима”.
За спровођење интерне контроле задужени су управни одбор предузећа, извршни

одбор и запослени. Циљ интерне контроле је да обезбеди разумно уверавање
руководству у вези ефикасног и успешног пословања, поузданости финансијских
извештавања, “сагласности са законима и прописима о заштити имовине од
неовлашћеног присвајања, коришћења или отуђења.”25
Интерна контрола обезбеђује предузећу да оствари своје циљеве. Елементи система

интерне контроле укључују:26
 контролно окружење, што укључује активност менаџмента предузећа и њихов

став према интерној контроли и њеном значају за предузеће.
 контролне поступке, који представљају политике и процедуре које одређује
руководство предузећа да би остварили стратегијске циљеве предузећа. Ови
поступци обухватају “проверу тачности евиденција, контролу информационих
система и документације, упоређивање података и њихову анализу, компарацију
планираног и оствареног резултата, контролу и ограничење приступа
средствима предузећа и информацијама и слично”.
Менаџмент предузећа треба да успостави и примјењује ефикасну интерну контролу

како би се благовремено идентификовали, спречили и ублажали утицаји потенцијалних
починитеља превара или злоупотребе имовине. С обзиром да такозване пасивне методе
детекције које обухватају признање починиоца, обавештавање надлежних органа
власти, случајно откирвања или екстерну ревизију, обично касне и омогућавају да
превара дуго траје, губитак за предузеће је велики па се сматрају неефикасним. Стога
су проактивне мере препоручљивије и подразумевају успостављање посебних
телефонских линија за пријаву сумњивих радњи, интерну ревизију и механизме за
мониторинг запослених. Проактивне мере су оне кључне за рано откривање превара а
тиме и смањење губитака који из њих произилазе.
24
Committee of SponsoringOrganizations of the Treadway Commission, Internal Control—Integrated
Framework:Volume I, Executive Summary приступљено дана 24.01.2022
25
COSO Committee of Sponsoring Organisations of the Treadway Commission (COSO) (1992)Internal
Control – Integrated Framework. New York, American Institute of Certified Public Accountants, p. 18.
26
Станишић, М. (2014) Интерна контрола и ревизија, Београд, Универзитет Сингидунум, стр. 17.
Највећи број предузећа примењује екстерну ревизију као главни одбрамбени
механизам од превара. Међутим, статистика показује да је екстерна ревизија најмање
ефикасна мера одбране – свега 3% пријављених случајева преваре су откривени
екстерном ревизијом. У поређењу са 7% превара откривених случајно јасно је да овај
механизам заштите не пружа задовољавајуће резултате.27
Иако их примењује мање од половине предузећа које је АЦФЕ анализирала у 2013.

години, проактивне мере су дале много боље резултате. Наиме, код 35% предузећа које
су их примењивале, трошкови превара су били за 60% мањи и трајали су за 50% краће.
Поред тога, многе мање коришћене мере попут изненадних прегледа интерних
ревизора дају сличне резултате, а утичу на перцепцију потенцијалних починиоца
преваре и појачавају свест запослених о већој вероватноћи откривања.
Управљање ризиком од преварих радњи укључује ограничавање и елиминисање

последица од превара, што је подразумева више активности од ограничавања и
отклањања финансијских губитака насталих као резултат криминалних радњи. Губитак
репутације организације може имати кључни утицај на пословање у смислу
запошљавања стручних кадрова, комуникације са купцима, добављачима и осталим
партнерима на тржишту. Превентивна улога интерне ревизије посебно је важна у
одбрани од превара у рачуноводству, тј. у откривању, спречавању и истраживању
превара у финансијском извештавању, имајући у виду важност поверења и интереса
инвеститора као извора средстава организације.
функција успостављених са циљем управљања ризиком и функције за надзор

усклађености и интерне ревизије. Прва линија одбране је оперативно руководство које
директно управља ризиком и одговорно је за предузимање корективних мера за
отклањање недостатака у функционисању процеса и контрола. Друга линија одбране су
пословне функције чији је задатак управљање ризиком и провера усклађености
пословања, које могу бити различите у зависности од специфичности предузећа и
делатности коју ова предузећа обављају и слично.
Трећа линија одбране предузећа од ризика је интерна ревизија. Интерна ревизија

обезбеђује управи и менаџменту уверавање у ефективност система управљања ризиком
и ефикасност интерних контрола, као и начин функционисања прве и друге линије
одбране и успех у остваривању циљева управљања ризиком. Због тога је важно
успостављање и очување независности интерне ревизије, и обезбеђење адекватне
линије извештавања и комуникације интерне ревизије са релевантним органима
управе.
27
http://www.acfe.com/rttn-conclusions-2014.aspx приступљено дана 24.01.2022
Слика 2.Модел “три линије одбране”
Извор: Институт интерних ревизора (2013).Три линије одбране за ефективни процес

управљања ризиком и систем интерне контроле. Становиште Института интерних
ревизора (IIA).
2.ИНТЕРНА РЕВИЗИЈА У ФУНКЦИЈИ ОТКРИВАЊА И ПРЕВЕНЦИЈЕ

ПРЕВАРЕ
Све комплексније пословно окружење, неизвесност и интензитет технолошких
промена, различитост интересних група унутар и изван предузећа и потреба заштите
интереса свих страна у предузећу у сагласности са стандардима професионане етике,
као и друштвеним, законским и економским стандардима, захтева одговарајућ и
ефикасан надзор над пословањем. Интерна ревизија је “активност независног,
објективног уверавања и саветодавна активност осмишљења ради додавања вредности
и унапредења пословања организације, која помаже организацији да оствари циљеве,
обезбеђујући систематични, дисциплиновани приступ процени унапређењу
ефикасности процеса управљања ризиком, контрола и руководења”. 28У пракси, све је
већи проценат саветодавних услуга у целокупним активностима интерне ревизије, као
последица све бројнијих захтева за ефикасним надзором.
28
International Professional Practice Framework, (2009), Altamonte Springs, The Institute of Internal Auditors,
p. iii. приступљено дана24.01.2022
Дефиниција савремене интерне ревизије гласи “Интерна ревизија представља
независну и објективну гаранцију и саветничку активност која се руководи
филозофијом додатне вредности са намером побољшања пословања организације, којој
она помаже у испуњавању њених циљева доношењем систематизованих и на
дисциплини заснованих приступа за оцену и побољшање ефективности управљања
ризицима организације, контролом и управљањем процесима”.29
Интерна ревизија обавља низ активности чији је циљ да се открију и спрече

грешке у спровођењу пословних задатака и превара, заштите ресурси и имовина
предузећа, обезбеди благовременост, тачност и поузданост финансијских извештаја и
поузданост информација које из њих произилазе. “Она помаже предузећу да оствари
циљеве кроз увођење систематског приступа оцени и унапређењу ефективности
система управљања ризиком, интерним контролама и менаџментом”.Интерна ревизија
је систематична, објективна процена операција и контрола унутар предузећа коју
спроводе интерни ревизори са циљем утврђивања да ли су:30
1. информације о пословању и имовини предузећа тачне и поуздане,

2. сви ризици који делују на пословање предузећа идентификовани и
минимизирани,
3. пословање усаглашено са законима и регулативама али и интерном политиком
предузећа,
4. прихваћени и испоштовани задовољавајући оперативни критеријуми,
5. ресурси предузећа коришћени ефикасно и профитабилно и
6. стратегијски циљеви предузећа постигнути.
2.1.ЦИЉЕВИ ИНТЕРНЕ РЕВИЗИЈЕ
Главна улога интерних ревизора је да пруже независну и објективну анализу и оцену

активности предузећа, а са циљем да се одржи или побољша ефикасност управљања
ризиком у пословању, ефективне интерне контроле и управљање предузећем. Циљеви
интерне ревизије су да:31
 “Оцени поузданост, адекватност и ефикасност интерних контрола.

 Обезбеди да извештаји интерне контроле буду веродостојни и тачни.
 Утврди да ли се у предузећу примењују закони, прописи, политике предузећа,
као и да ли менаџмент спроводи законом предвиђење мере за решавање
установљених слабости интерних контрола”.
Одељење интерне ревизије обезбеђује преглед функционисања система интерне

контроле, на објективан начин, и кроз одабране тестове и надзор информационих
29
Професионална пракса интерне ревизије, Савез рачуновођа и ревизора Србије,Београд, 2007., стр. 18.
30
International Professional Practice Framework, (2009), Altamonte Springs, The Institute of Internal Auditors,
p. iii. приступљено дана24.01.2022
31
Станишић, М. (2008). Програми интерне ревизĳе. Банкарство 1-2 2008.Војвођанска банка а.д.Нови Сад
система, документовање спроведених тестирања, форимање извештаја и
препоручивање корективних активности.32
Интерна ревизија треба да увери менаџмент предузећа у функционалност, ефикасност

и ефективност пословних процеса и интерних контрола у предузећу. Обим уверавања
које интерна ревизија пружа управном одбору или власнику предузећа и управи
најчешће подразумева:
 уверавања која се односе на ефикасност пословања, заштиту имовине

предузећа, поузданост и тачност процеса извештавања, усаглашеност
документације и процедура са законима и прописима, као и са политикама
предузећа и уговорима са пословним партнерима;
 уверавања да сви елементи система управљања ризиком, попут идентификације
и процене ризика, и реакције на ризик, и интерне контроле функционишу на
адекватан начин;
 уверавања да све пословне јединице и предузеће у целини, повезана лица, као и
све пословне функције функционишу у складу са прописима и политикама
предузећа.
2.2.ДУЖНОСТИ И ОДГОВОРНОСТИ РЕВИЗОРА

Ревизор је “стручно лице које обавља послове прегледа пословних књига и друге
специјализоване ревизорске активности у функцији давања мишљења о
рачуноводственим извештајима”. 33Ревизор је лице које је одговорно за ревизију и
извештај о резултатима ревизије. Ревизор мора поседовати знања и вештине које
укључују добро познавање књиговодства, прописа, међународних стандарда, ревизије,
али и специфичности пословања одређеног предузећа и гране. Такође, он мора да буде
у стању да донесе правовремену и ваљану одлуку у вези ревизије и да изнесе своје
мишљење о предмету ревизијског посла.34
Дужности и одговорности ревизора су:
 да благовремено састави и достави ревизорски извештај;

 одреди облик и методу ревизорског испитивања, на основу искуства и
препоручене методологије;
 прати Међународне стандарде ревизије и поштује етички кодекс током
обављања ревизије;
 чува податке и информације које прикупља током ревизије.
32
33
Институт интерних ревизора. (2013).Три линије одбране за ефективни процес управљања ризиком и
систем интерне контроле. Становиште Института интерних ревизора, приступљено дана24.01.2022
34
Станишић, М. Презентација: Дефиниција и делокруг рада интерне ревизије. Београд. приступљено
дана24.01.2022
Интерни ревизори током ревизије врше преглед финансијских и оперативних
података, тестирају и мере њихову тачност, разврставају и пореде информације, и
анализирају прикупљене материјале како би их у одговарајућем облику представили
менаџерима којима су потребни. У оквиру ревизије проверава се усаглашеност
пословних процеса и евиденције са пословном политиком предузећа, стандардима
пословања, законима, и прописима који се примењују на дато предузеће.
Интерни ревизори помажу менаџменту да врши праћење свих активности

предузећа. Уобичајено је да руководилац одељења интерне ревизије предложи и
планира распоред ревизијских послова за наредни период. Важан задатак интерног
ревизора је идентификација ризика у пословању предузећа. Извештаји интерне
ревизије морају бити тачни и благовремени, како би менаџемент предузећа на основу
њих могао да предузме препоручене акције и корекције.
Један од задатака интерне ревизије је и заштита менаџмента када се ради о

техничким информацијама везаним за пословне функције у предузећу. С обзиром да
сложеност пословања расте, она често превазилази компетенције менаџера који
одлучују о њима, па интерни ревизори обезбеђују вредне податке за доношење одлука
и упозоравају на евентуалне проблеме који захтевају посебну пажњу. Интерни
ревизори такође имају задатак да процене какав је ефекат одлуке и да упозоре на
ризике који нису покривени постојећим системом управљања ризиком.
Да би интерна ревизија функционисала на ефикасан и ефективан начин,

потребно је да се претходно планира процес ревизије. Планирање интерне ревизије је
једнако важно као и сам процес ревизије. Плановима интерне ревизије дефинишу
прецизно активности којима ће се идентификовати ризици у пословању и обезбедити
информације које су потребне доносиоцима одлука. Имиџ предузећа и његова
репутација, данас су значајан извор конкурентске предности и веома су важни за
пословање предузећа на веома конкурентном савременом тржишту, па је њихова
заштита такође важна за интерну ревизију.
Ефикасност интерне ревизије је условљена независношћу интерних ревизора у

обављању активности ревизије. Самосталност интерних ревизора је веома важна да би
они били слободни да искажу реалну оцену уз поштовање правила ревизије.
Објективност ревизора је способност да заузму и искажу самостално формиран став на
основу прикупљених чињеница.
Виши менаџери од ревизора добијају извештаје у којима су подаци о кршењу

процедура и неадекватности интерних контрола. Интерна ревизија сарађује са
државним институцијама како би спречили да неусаглашеност пословања или
евиденције доведе до прекида рада предузећа. Положај ревизора у окружењу је у
многоме ограничен и условљен његовим односом према интерним и екстерним лицима
који су заинтересовани за предузеће, као и међународним стандардима који прописују
обавезе и одговорности ревизора, законским оквирима и професионалним правилима и
праксом.
Иако је откривање и спречавање превара само део одговорности интерног
ревизора, овај део ревизорског посла често служи као мерило оправданости постојања
интерне ревизије у предузећу. Откривање превара подразумева специфичне процедуре
у оквиру ширег програма ревизије, а могу бити организовани као део рутинског
прегледа. Интерна ревизија мора бити упозната са свим новинама када се ради о
истраживању преварних радњи, како би открила евентуалне знаке упозорења приликом
обављања других ревизијских послова. Због тога је важно да интерна ревизија добро
познаје пословање предузећа и окружење како би препознали сигнале и проценили
степен изложености различитим видовима превара.
Кроз успех у решавању превара често се оцењује значај интерне ревизије у

предузећу услед тога што су последице превара често велике и дуготрајне. Стога је за
интерне ревизоре од значаја да успешно обаве задатке везане за отркивање и
спречавање превара, за шта им је неопходна подршка и сарадња менаџмента предузећа.
Откривање и спречавање превара је веома важно за предузеће и за менаџмент па

се овим задацима обично даје приоритет у односу на остале ревизорске послове.
Активности на откривању и спречавању превара не могу се планирати нити
предвидети, па се у плановима и буџету интерне ревизије мора испланирати довољно
времена које ће бити посвећено овим активностима. Значај раног откривања превара и
велики губици који настају као последица превара утицали су на формирање мишљења
да је главни задатак интерне ревизије откривање и спречавање превара. Према анкети
коју је спровео Делоитте (2012), 51% запослених у предузећима сматрало је интерну
ревизију одговорном за откривање превара. Међу анкетираним предузећима, у току
2012. године, у фокусу интерне ревизије били су откривање и спречавање превара, а
као највероватнији будући посао интерне ревизије највећи број предузећа види већу
покривеност ризика од превара у плановима ревизије и процена ризика од преваре.45
Сви интерни ревизори морају да буду упознати са ризицима преваре, мотивима

преваре и могућим показатељима преваре. Док обављају своје задатке, ревизори морају
да знају карактеристике преваре, технике које се употребљавају, и најчешће врсте
преваре и неправилности повезане уз индустрију у којој је њихова организација. Током
рада, интерни ревизори морају да обрате пажњу на прилике за превару, притиске који
воде превари и мотиве рационализације. Ако је примећен било који показатељ, мора се
обавити поновна процена ризика и планирати ревизија.35
2.3.УЛОГА ИНТЕРНИХ РЕВИЗОРА У УПРАВЉАЊУ РИЗИКОМ
Основна улога интерне ревизије је оцена функционисања система управљања

ризиком који је одредио менаџмент предузећа, док њена шира улога укључује
предлагање мера којима се побољшава процес управљања ризиком и уклањају
слабости и недостаци, а којима се ризик своди на прихватљив ниво. Раније је главни
35
Deloitte , The Internal Audit fraud challenge Prevention, protection, detection,
https://www.deloitte.com/assets/Dcom- UnitedKingdom/Local%20Assets/Documents/Services/ERS/uk-ers-
fraud.pdf, приступљено дана25.01.2022
задатак интерне ревизије био заштита, тачност евиденције и чување физичке имовине.
Ова оријентација је одражавала зависност управе од интерних ревизора у помоћи у
откривању постојеће преваре. Временом су се природа и обим улоге интерне ревизије
проширили а фокус се преместио на превенцију преваре а не више на откривање
преваре. Управа очекује од ревизора да идентификују могућности превенције јер је, у
случају преваре, превенција пожељнија од њеног откривања.36
Одговорност интерне ревизије односи се само на мишљења о ефикасности

система управљања ризиком, док само успостављање система, као и све одлуке у вези
са превазилажењем уочених недостатака и унапеђењем процеса јесу у надлежности
менаџмента.
Процес управљања ризицима почиње са идентификацијом ризика. Интерна

ревизија спроводи анализу окружења и открива појаве које имају утицај на испуњење
циљева и оцењују ризик. Мерење ризика одређеним методама је следећи корак.
Измерени ризик се рангира како би руководство могло да планира пословне
активности које могу бити угрожене. Систематизација ризика се врши према редоследу
величине и груписањем ризика у ниске, средње и високе.
Свака организација има ограничене могућности спречавања преваре. Ни један

систем не поседује интерне контроле које могу да спрече све врсте превара. Такође се
од контроле не може очекивати да открије превару у тренутку када је почињена. Од
интерних ревизора се стога очекује креативан приступ у примени програма ревизије,
тако да, ако постоји превара, постоји и објективно уверавање да ће бити откривена.
У Стандардима професионалне праксе интерне ревизије, којима је дефинисана

улога интерне ревизије, стоји да интерни ревизори буду спремни на потенцијалне
услове преваре, утврде да они могу да постоје и да имају на уму могућност преваре
током обављања задатака ревизије. Интерни ревизор не може да да апсолутно
уверавање да у области која се разматра нема неправилности.
Међународни стандарди за професионалну праксу интерне ревизије садрже

следеће препоруке и дефиниције у вези активности интерних ревизора на откривању
преваре47:
“2120. А2 – Активност интерне ревизије мора да оцењује могућност појаве превара и

начина на који се у организацији управља ризиком од превара.
2210.А2 – Када утврђују циљеве ангажовања, интерни ревизори морају да узму у обзир
вероватноћу појаве значајних грешака, преваре, неусаглашености и осталих
изложености ризику.”
Ангажовање –“Посебан задатак, посао или преглед из области активности

интерне ревизије, као што је уверавање, преглед контрола путем самооцењивања,
36
Станишић, М. (2014) Интерна контрола и ревизија, Београд: Универзитет Сингидунум, стр.348.
истраживање превара или саветодавне услуге”. Ангажовање обухвата задатке које
остварују скуп међусобно повезаних циљева.
Превара – “Било која незаконита радња са карактеристикама варања,

прикривања или повреде поверења. Те радње нису засноване претњама или физичкој
принуди”. Преваре се врше ради стицања имовине, избегавања плаћања, или
остваривања пословне користи.
1210.А2 – “Интерни ревизори морају поседовати довољно знања да оцене ризик од

превара и начин на који организација управља тим ризиком, али се од њих не очекује
да имају ниво стручности као лице чија је примарна одговорност откривање и
истраживање превара”.
1220.А1 – “Интерни ревизори морају практиковати дужну професионалну пажњу, тако

што ће размотрити вероватноћу значајних грешака, превара или неусаглашености”
2060 – Извештавање вишег руководства и одбора
Руководилац ревизије периодично извештава менаџмент предузећа о активностима

интерне ревизије, и реализацији планова. Извештаји интерне ревизије садрже
информације о значајним ризицима и недостацима интерних контрола, и другим
питањима које могу бити од значаја за руковођење.
Активности интерних ревизора на откривању превара су: 37
 “Планирање - Учење да се препознају ситуације које доприносе превари и

показатеље преваре преко односа узрока и последице.
 Ревизија - Утврђивање и потврђивање ситуација које доприносе превари.
 Извештавање - Рад са вишим пословодством ради праћења превара и
обезбеђивање доследног извештавања и кажњавања преступа”.
 Обављајуци ревизију интерни ревизори треба да обрате пажњу на: 38
 “Могућност намерно лошег пословања
 Грешке
 Пропусте
 Неуспешност
 Расипање
 Неефикасност
 Сукоб интереса”39
Одговорност ревизора је да идентификује превару, али може бити тешко лоцирати

трагове и знати где их треба тражити. Оцена ризика је средство које може да помогне
ревизорима да открију и обраде крађу у пословању идентификовањем пословних
37
Станишић, М. (2007) Улога интерне ревизије у откривању и спречавању превара у банкама.
Банкарство. Но:1. УБС.с.26 приступљено дана25.01.2022
38
Станишић, М. Технике спречавања и откривања превара, презентација.Универзитет Сингидунум
39
Приручник за интерну ревизију (2012),п.39 приступљено дана25.01.2022
процеса са највећом вероватноћом преваре. Системи са већом вероватноћом ризика
укључују:
 “руковање готовином;
 средства и инвентар;
 доделу уговора;
 пријем средстава ван субјекта;
 све врсте плаћања од стране субјекта;
 путне трошкове; и
 зараде”.
Приликом спровођења интерне ревизије потребно је извршити тестирање контрола

како би се обезбедило да је ризик од преваре, и интерни и екстерни, на најмањој
могућој мери. Уколико се открију слабости интерне контроле ревизори треба да
спроведу тестове како би идентификовали да ли се та слабост интерних контрола
користи. Уколико постоји довољно показатеља преваре, ревизор мора да чува доказе о
превари и о томе обавести руководиоца одељења за интерну ревизију.
Три елемента оцене ризика су:
а) Идентификација - утврђивање шта је ризик и који је његов извор. Интерни

ревизори могу да идентификују који су пословни процеси изложени ризику од преваре.
Обично интерни ревизор саставља упитник интерне контроле за сваки пословни

процес, који помаже да се идентификују слабе тачке процеса, односно места која су
најподложнија преварама. Када су ризици идентификовани, процењује се утицај и
вероватноће настајања преваре а затим се ризик оцењује и разврстава по приоритетима.
Анализа преваре указује на обим и природу преваре као и ризике који су резултат тих
превара. Анализа може бити квалитативна или квантитативна.
б) Мерење - утврђивање последица ризика. Постоји више метода а једна је

утврђивање заједничких фактора који су уочљиви и мерљиви. Сваки процес се бодује
према снази фактора коришћењем одговарајуће скале. Мали број бодова представља
превару која има мање последице на пословање предузећа а висок скор представља
превару која може имати далекосежне последице на пословање.
ц) Одређивање приоритета - утврђивање одговарајућих ресурса за управљање

одређеним ризиком. Када су ризици процењени и одређени приоритети, може се прећи
на идентификовање одговарајућих одговора на ризик. Реаговање на ризик од преваре
укључује комбинацију политика контроле од преваре и планова реаговања на превару.
Одговори на ризик укључују:
 “Развијање и промоцију културе нечињења преваре.

 Поверавање одговорности за укупно управљање ризиком од преваре и за
управљање конкретним ризицима од преваре.
 Одређивање исплативих интерних контрола за детекцију преваре и одвраћање
од ње, које су пропорционалне идентификованом ризику.
 Утврђивање циљева преваре повезаних са одвраћањем од преваре тамо где је то
одговарајуће.
 Развој одговарајућих вештина и експертизе потребних за ефективно управљање
ризиком од преваре и ефективно реаговање на превару када до ње дође.
 Ефективно реаговање на превару када до ње дође.
 Утврђивање одговарајућих канала за извештавање о превари.
 Праћење имплементације конкретних акција које су менаџмент или интерна
ревизија одредили како би се смањио ризик од преваре.
 Стално праћење окружења ризика”
Истраживање преваре обухвата прикупљање довољне количине информација о

детаљима превара и обављање процедура неопходних за одређивање да ли је дошло до
криминалне радње, о висини губитка, о томе ко је учествовао у превари и како је она
изведена. Интерни ревизор је одговоран за подршку истраге али руководство има
главну одговорност за спровођење истрага о превари. Интерни ревизори могу бити
укључени и у надзор истраге, повраћај незаконито присвојене имовине, давање
подршке стручним знањем, процену извештавања и надзор над побољшаним интерним
контролама. Интерни ревизор спроводи истрагу кроз следеће фазе:
1. Оптужба, на основу прикупљених доказа.

2. Истраживање ситуације
3. Прелиминарни извештај којим се тражи овлашћење за покретање истраге.
4. План истраге који укључује: ресурсе, приступ, линије извештавања и вођу
истраге.
5. Подршка која подразумева укључивање извршних директора, Одбора и правног
заступника.
6. Дефинисање препрека, где интерни ревизор процењује осетљива питања и
правна ограничења.
7. Стратегија истраге, која зависи од: искуства интерних ревизора, њихове
стручности, идентификације осумњиченог и саучесника и идентификације
ризика у вези са поступком доказа.
8. Пуна истрага, која подразумева довољност доказа, њихову поузданост ичување
доказа.
9. Периодични извештаји током истраге
10. Изјаве сведока и процена поузданости сведока.
11. Разговори са осумњиченима уз ангажовање правног саветника
12. Коначни извештај који се предаје екстерним странама у складу са
инструкцијама правног саветника.
13. Деловање подразумева
 утврђивање криминалне радње,
 износа губитка,
 терећење осумјиченог,
 дефинисање стратегије за ограничавање штете,
 надокнађивање губитка,
 поправљање угледа и
 јачање интерних контрола.
Резултати истраге обелодањују се као јавно саопштење или планирано интерно

саопштење. Интерна саопштења обично не садрже имена починиоца и имају циљ да
јачају морал запослених, поверење у извршне директоре и упозорење потенцијаним
будућим почионицима или као средство одвраћања.
2.4.ПРИМЕНА САВРЕМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У ОТКРИВАЊУ ПРЕВАРА
Менаџмент сноси одговорност у случају настанка преваре, али интерна ревизија

може бити кључни играч у спречавању превара. Пружањем евалуације вероватноће за
појаву преваре, интерна ревизија може показати колико је организација спремна да
управља ризиком преваре.
У данашњем аутоматизованом свету, многи пословни процеси зависе од

коришћења савремених технологија. Ово омогућава починиоцима превара да
искористи слабости у безбедносним системима, контролама или надзору пословних
процеса. Са друге стране, технологија је такође и средство за борбу против превара.
Интерна ревизија треба да користи савремену технологију као неопходан део алата
који може да помогне у спречавању и откривање преваре. Захваљујући
имплементацији савремених технологија у програмима за превенцију преваре, интерна
ревизија је у могућности да континуирано помаже заштити организације од ризика од
преваре и смањује време потребно да се оне открију. Овако се истовремено смањује
утицај преваре који она може имати на организацију.
Софтвери за анализу података омогућавају ревизорима ефикасну анализу

пословних података организације неопходних да стекну увид у то како интерне
контроле функционишу и да идентификују трансакције које указују преваре или
активности које прати повећана опасност од преваре. Ови софтвери могу се применити
у свим организацијама које евидентирају и чувају податке о свим трансакцијама у
електронском облику. Анализа података такође пружа ефикасан начин да ревизори
буду ефикаснији у борби против преваре, јер омогућавају да се више времена посвети
анализи добијених резултата а не пуком прегледању великих количина података.
Додатно, нова софтверска решења нуде отварање тзв. хотлине, односно линије
на коју ће запослени анонимно пријављивати уочене неправилности. Ово у многоме
олакшава посао интерној ревизији, мада захтева претходну припрему и обуку
запослених, као и одговарајућу организациону културу и подршку менаџмента.
Да би се ефикасно откриле преваре, све релевантне трансакције у свим
пословним системима морају бити тестиране са аспекта њихове исправности (на
пример места уноса и вредности, датума трансакције и сл.), усаглашености са осталим
везаним документима, овлашћења уносиоца података и сл. Анализирајући пословне
трансакције ревизори стичу бољи увид и потпунији преглед вероватноће преваре. То
помаже да се фокус истражних радњи стави на оне трансакције које су сумњиве или да
се идентификују слабости контрола које могу бити злоупотребљене од стране
превараната. Праћење резултата тестова врши се са циљем бољег разумевања података
и уочавање симптома преваре у тим подацима.
Ако је ризик од преваре висок, организације могу да примене континуирани

приступ откривању преваре посебно у оним областима где превентивне контроле нису
могуће или су недовољно ефикасне. Дакле, напредна технологија омогућава повећање
прецизности и ефикасности ревизије и бољи увид у систем интерних контрола
организације и побољшава могућност приступа и управљање пословним ризиком.
3.ЕДУКАЦИЈА ИНТЕРНИХ РЕВИЗОРА

Са развојем пословног окружења развија се и функција интерне ревизије.
Интерни ревизори се суочавају са променама које појачавају значај интерне ревизије и
мењају њене задатке и циљеве. Како све већи број предузећа шири своје операције
изван националних граница, а све је више глобалних компанија, број ризика је све
већи. Глобално пословање захтева да се за послове интерне ревизије обучава особље
које може да послује у разноврсном културном окружењу, и које је способно да
извршава задатке на адекватан начин на великим географским удаљеностима и без
непосредног надзора.
Интерна ревизија има веома значајно место у глобалним компанијама, чије

пословање прате значајно већи ризици у односу на пословање у националним
границама. Последњих година нарочито важне области ревизије су биле финансијска и
оперативна ревизија, ревизија усаглашености, укљученост у менаџмент ризика и
подршка екстерним ревизорима. Такође, у све већем броју предузећа интерна ревизија
обезбеђује феедбацк и препоруке о оперативној ефикасности, фокусирајући се не само
на то да ли одређени процеси постижу задате циљеве, већ и на то да ли је спровођење
процеса трошковно ефикасно.
Глобално пословање намеће и проблем доброг познавања локалног

законодавства, с обзиром да је један од важних задатака ревизије уверавање
менаџмента и осталих интересних страна да предузећа послују у складу са законом.
Стога, запослени у интерној ревизији морају да буду способни да раде у окружењима
која се значајно разликују са аспекта законодавства. Посебно значајан и све актуелнији
ризик, који нарочито долази до изражаја у глобалном окружењу, јесте ризик
информационих технологија и ризик усаглашености.
Одељења интерне ревизије морају да ојачају своју позицију у својим

предузећима, базирано на односима поверења са запосленим у осталим функцијама
предузећа. Разумевање пословне стратегије и циљева предузећа је од кључне важности
у обављању задатака интерне ревизије. Нови приступи анализи података, који су
неопходни с обзиром на све већи број података који захтева глобално пословање,
захтевају додатну обуку и висок ниво познавања информационих система и њихиове
употребе у интерној ревизији.
Како би обављала своју функцију ефикасно и у новим условима пословања,

посебно је важна сарадња између интерних ревизора, као и функционисање Института
интерених ревизора, којим се омогућује размена искустава и информација. Кроз
размену информација на међународном нивоу, интерни ревизори стичу увид у
различитости између земаља које могу бити од утицаја на обављање ревизије. На
пример, установљено је да постоји разлика између европских и америчких компанија –
европске компаније стављају акценат на ефикасност пословања и усаглашеност са
законима, док је у америчким компанијама акценат на спречавању превара.
Сталне промене закона на националном, али и на међународном нивоу,

захтевају континуално праћење, па чак и предвиђање да би се интерна ревизија
спроводила на ефикасан начин. Све је већи фокус интерне ревизије на ризике
пословања, а ризици су све разноврснији и бројнији.
У области интерне ревизије, у последњих неколико година, чине се огромни

напори да се побољша корпоративно управљање и поврати поверење тржишта. Због
природе интерне ревизије, интерни ревизори су често суочени са етичким дилемама и
морају да доносе моралне одлуке. Да би се побољшале перформансе интерне ревизије
и корпоративно управљање, неопходно је разумети факторе који мотивишу интерне
ревизоре при доношењу моралних одлука. Перформансе интерних ревизора у великој
мери зависе од њихове моралне одлуке када се суоче са етичким дилемама.
У пракси, етички стандарди интерних ревизора често укључују подељену

лојалност, очекивање руководства, сукобе интереса између различитих страна у
предузећу. С обзиром на одговорност и растућа очекивања, морална одлука интерних
ревизора може имати критични утицај на управљање организацијом на више начина.
Ревизори се често повезују са банкарским скандалима. С обзиром да ревизори

имају обавезу да обезбеде пружање тачних информација акционарима и другим
заинтересованим странама о финансијској позицији предузећа, проблеми у којима су се
многе банке нашле у последњих неколико година сведоче о томе да ревизори нису
успели у обављању својих задатака. Често се у извештајима констатује да ревизори
нису поступили у складу са стандардма своје струке и потпуно изложили ризике у
билансима посматраних предузећа. На тај начин, они су постали директно одговорни
за последице неадекватних одлука инвеститора и менаџера.
У ревизорској професији, репутација и јавно мишљење су од великог значаја за

успех у пословању. Када се ради о интерној ревизији, овакви јавни неуспеси
ревизорске професије утичу на стварање односа поверења између ревизора и менаџера,
као и осталих заинтересованих страна, и самим тим угрожавају независност и
објективност, као и положај функције интерне ревизије у предузећу.
3.1.ЗНАЊА И ВЕШТИНЕ ИНТЕРНИХ РЕВИЗОРА
Од интерних ревизора се очекује да поштују етичке стандарде, као и да поседују

различите компетенције и пословне способности. Поред тога, од интерних ревизора се
захтевају техничке способности, пословна способност, односно разумевање предузећа
клијента, његове културе, начина рада, индустрије у којој послује као и локалних и
глобалних фактора који делују на њега, као и високо развијене вештине комуникације,
и критичког размишљања.
Основне компетенције интерних ревизора приказане су на слици 4. Свака од

компетенција садржи низ подргупа. На пример, професионална етика подразумева да
ревизор заступа и промовише Етички кодекс Института интерних ревизора, примењује
етичке принципе и вредности на активности које су предмет ревизије, придржава се
кључних политика, процедура и успостављених пракси организације и слично.40
Слика 4. Компетенције интерних ревизор
3.2.ПРОФЕСИОНАЛНО УСАВРШАВАЊЕ ИНТЕРНИХ РЕВИЗОРА
Интерни ревизори морају бити спремни на стално професионално усавршавање

с обзиром да се пословно окружење убрзано мења. Њихове компетенције се стално
шире на нове области из којих произилазе нови пословни ризици. Пословање
40
IIА (2013) Глобални оквир компетенција интерне ревизије, приступљено дана25.01.2022
савремених предузећа све више, поред традиционалних ризика у пословању, прате и
нове опасности и то:41
1. Друштвени медији, мобилне апликације, коришћење технологије и безбедност,

нарочито тзв. сајбер безбедност. Предузећа све већи део свог пословања
обављају преко интернета што повећава изложеност предузећа различитим
ризицима који су нарочито изражени у области безбедности података.
2. Примена савремених информационих технологија у интерној ревизији, односно
у прикупљању, анализи и чувању података. Ово подразумева да интерни
ревизори морају имати знање о употреби и примени савремених
информационих алата, па чак и у дизајну софтвера који се користи у интерној
ревизији.
3. Све већа очекивања менаџмента у спречавању и откривању превара намећу
примену информационих технологија и динамички приступ у детекцији и
превенцији превара.
4. Оспособљавање за примену нових стандарда у раду интерне ревизије који се
стално мењају као резултат неопходности усаглашавања са све већим законским
и регулаторним променама.
5. Интензивирање сарадње са осталим функцијама предузећа, као и између
одељења интерне ревизије различитих предузећа, како би се обезбедио проток
искустава и информације и тако побољшао квалитет рада.
Структура ревизорског тима у многоме зависи од величине предузећа. На

пример, за средња предузећа, препоручљив је мањи тим састављен од неколико
интерних ревизора који су директно одговорни лидеру тима. Сваки од ревизора је
одговоран за одређену пословну активност. У већим предузећима сваки ревизор може
имати мањи тим како би био у стању да извршава планиране задатке на време. Веома је
важно да се чланови интерне ревизије регрутују из редова менаџера који су
специјализовани за одређене области те поседују оперативно знање.
Приликом формирања тима, руководиоци интерне ревизије морају стално имати

у виду очекивања руководства предузећа – шта су стратешки цииљеви, који су главни
ризици, шта је главни циљ ревизије и који је фокус ревизорских задатака. Задатак
лидера је да прикупи информације и обезбеди смернице за ангажовање тима. Лидер
интерне ревизије такође треба да процени које су вештине потребне код чланова
његовог тима. На пример, код мањих предузећа, акценат се ставља на запослене који
су претходно учествовали у задацима интерне ревизије те имају искуство и знање.
Уколико лидер интерне ревизије процењује да су очекивања руководства везана за
контролу исправности и усаглашености финансијских извештаја, за свој тим ће
одабрати менаџере са искуством у рачуноводству и законодавству. Уколико се пак
очекивања фокусирају на идентификацију ризика, лидер интерне ревизије ће за тим
41
2014 Internal Audti Capabilities and Needs Survey, www.protivity.com., приступљено дана26.01.2022
одабрати менаџере из редова запослених у предузећу, који познају пословање и које ће
обучити за обављање послова ревизије.
Тржишта у развоју, брз развој производа, све значајнија контрола трошкова и

све већи број нових прописа и закона, су категорије ризика које одликују савремено
пословно окружење. Као одговор на ове промене, профил интерног ревизора почиње
да се мења. Тимови за интерну ревизију морају да усвоје холистички приступ у
планирању и методологији за извршење задатака како би били ефикасни пословни
партнери својим клијентима.
Институт интерних ревизора је у својој анкети Пулс професије 2013 издвојио

пет најважнијих вештина интерних ревизора:42
1. Аналитичко и критичко мишљење (77%)

2. Вештине комуникације (66%)
3. Дата мининг и анализа података (47%)
4. Познавање пословања предузећа (41%)
5. Опште знање (39%).
ЗАКЉУЧАК
Савремено пословно окружење, обликовано глобализацијом, све интензивнијом

применом савремених технолошких решења и иновација у пословање, али и
последицама глобалне економске кризе и рецесијом, све јачом конкуренцијом и све
42
The Institute of Internal Auditors, Pulse of the profession 2013, https://na.theiia.org/about-
ia/PublicDocuments/2013%20October%20NA%20Pulse%20of%20the%20Profession%20Report.pdf,
избрљивијим и захтевнијим потрошачима, карактерише и све већи број превара, које су
све бројније и комплексније, и које имају трајне последице за пословање предузећа.
Велики број предузећа се не опорави од последица преваре - њихова репутација је
трајно оштећена, а у окружењу у којем минимизирање трошкова често представља
адут у борби са конкуренцијом, финансијски губици који се најчешће мере стотинама
хиљада долара често су непремостива препрека за даљи опстанак предузећа. Стога,
предузећа се све више окрећу развоју и имлементацији различитих механизама у борби
против превара. Један од кључних актера у превенцији и детекцији превара јесте
интерна ревизија.
Улога интерног ревизора је да пружи независно мишљење базирано на

објективној процени ефикасности пословања, корпоративних политика, интерних
контрола, управљања ризиком и осталих виталних процеса предузећа. Интерна
ревизија врши процену ризика, тражећи доказе који потврђују да су ризици преваре и
корупције правилно идентификовани и да се на њих адекватно реагује, и пружа
независно мишљење о ефикасности процеса укључених у превенцију и детекцију
ризика корупције и преваре. Између осталог, задатак интерне ревизије је да
идентификује индикаторе који указују на могућност преваре и уочи слабости у
контролним системима које могу бити погодне за настанак преваре, идентификује
области које су најподложније ризику, означи кључне слабости система и начини
препоруку у смислу јачања интерних контрола где се то покаже као потребно.
Многа истраживања показују да је интерна ревизија међу најважнијим

одбрамбеним механизмима предузећа када се ради о превенцији и спречавању превара.
Стога је критична компонента превенције и детекције превар
е у предузећима независна и компетентна интерна ревизија, обучена за коришћење
савремених информационих технологија и подржана од стране менаџмента предузећа.
Улога интерне ревизије у управљању преварама није једноставан задатак.

Интерни ревизори морају бити добро информисани и обучени да би благовремено
приметили могуће симптоме преваре. Важно је информисати и обучити запослене у
организацији о њиховој улози у спречавању превара и подстицати их да пријаве све
неправилности у раду које примете. Вишеструке варијације превара и маштовитост
починитеља превара захтевају велико искуство и знање интерних ревизора, али и
значајну подршку менаџмента предузећа. Управљање ризиком превара обухвата
ограничавање и елиминисање последица превара, али и спровођење контролних мера и
мониторинг имплементације препорука.
Интерни ревизори треба да поседују низ вештина и знања да би могли ефикасно

да спроведу процес ревизије. Знања укључују широка оперативна знања, познавање
пословних процедура и активности, и специфична знања у одређеној индустрији која
су стечена током година радног искуства у одређеној области пословања. Поред тога,
неопходно је адекватно образовање, као и поседовање професионалних сертфиката
који служе као гаранцији руководиоцима предузећа да интерни ревизори поседују
знања потребна да обезбеде разумно уверавања о ефикасности интерних контрола,
тачности и поузданости документације и усаглашености са законима и прописима.
Лидер интерне ревизије мора имати искуство рада у одређеном сектору,

пожељно на нивоу средњег менаџмента, како би био одлично упознат са активностима
предузећа. Поред тога, лидер интерне ревизије мора имати знање о пословима интерне
ревизије и рачуноводству, законодавству, али и низ “меких вештина” – комуникације,
решавања конфликта, мотивације и слично. Вештина комуникације је посебно важна с
обзиром да је посао лидера интерне ревизије одржавање блиске сарадње са свим
менаџерима пословних јединица предузећа, као и са екстерном ревизијом и
руководством. Нјегова стручност, ауторитет и компетенција помажу му да учврсти
позицију интерне ревизије у предузећу и на тај начин допринесе квалитетном и
независном обављању задатака. Тиме се, у великој мери, решава и проблем етичког
понашања, и креирања културе организације која охрабрује понашање у складу са
законима, стандардима и правилима.
Због све већег значаја интерне ревизије, али и због пропуста који су угрозили
став руководства према интерној ревизији, а тиме и успех функционисања интерне
ревизије који у многоме зависи од квалитетне сарадње са топ менаџерима, развијени су
сертификати који се издају интерним ревизорима на националном и међународном
нивоу, а који обезбеђују стално професионално усавршавање интерних ревизора, а
тиме и обављање њихових задатака у складу са законима, прописима и међународним
стандардима. Додатно, прописи намећу неопходност континуиране едукације интерних
ревизора, чиме се обезбеђује да се њихова знања и компетенције проширују у складу са
развојем пословања и све широм применом информационе технологије.
Литература
Књиге:
1. International Professional Practice Framework, (2009), Altamonte Springs, The

Institute of Internal Auditors, p. iii.
2. Станишић, М. (2014) Интерна контрола и ревизија, Београд: Универзитет
Сингидунум, с.340.
3. Rezaee, Z.; Riley, R. (2010). Financial statement fraud - Prevention and detection.
New Jersey: John Wiley and Sons, p.5.
4. Професионална пракса интерне ревизије, Савез рачуновођа и ревизора
Србије,Београд, 2007., стр. 18. 38 Станишић, М. Презентација: Дефиниција и
делокруг рада интерне ревизије. Београд.
5. Committee of SponsoringOrganizations of the Treadway Commission, Internal
Control—Integrated Framework:Volume I, Executive Summary
6. COSO Committee of Sponsoring Organisations of the Treadway Commission
(COSO)
Закони:
1. Републички завод за статистику, Пунолетни учиниоци кривичних дела у

Републици Србији,2013.– Пријаве, оптужења и осуде –, Београд, 2014.
2. МУП: Повећан број интернет превара на штету предузећа из Србије, фирме
оштећене за више од милион евра, доступно на.
http://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/150715/150715-stampa2.html
3. Закон о рачуноводству легализује преваре доступно на:
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zakon-o-racunovodstvu-legalizuje-
prevare.lt.html,
4. Кабинет гувернера НБС, 4.фебруара 2014. Народна банка Србије
категорично одбацује све оптужбе о неспровођењу адекватног надзора над
Универзал банком а.д. Београд,
5. Међународни стандарди и саопштења ревизије (2004) Превод са енглеског.
Београд: Савез рачуновођа и ревизора Србије. пп. 220 – 221
Интернет странице:
1. Control – Integrated Framework. New York, American Institute of Certified

Public Accountants, p. 18.
2. http://www.acfe.com/rttn-conclusions-2014.aspx
3. Deloitte , The Internal Audit fraud challenge Prevention, protection, detection,
https://www.deloitte.com/assets/Dcom-
UnitedKingdom/Local%20Assets/Documents/Services/ERS/uk-ers-fraud.pdf,
4. Report to the Nation, Acossiation of Certified Fraud Examiners
5. Lopovi sve brojniji, dostupno na:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:339022- Lopovi-sve-
brojniji, posećeno dana: 12.8.2014.
6. Fraud tree, http://www.acfe.com/fraud-tree.aspx,
7. International Auditing andAssurance Standards Board (2013) Handbook of
International Quality Control, Auditing,Review, Other Assurance, and Related
Services Pronouncements, dostupno na: http://www.ifac.org/publications-
resources/2013-handbook-international-quality-control-auditing- review-other-
assurance-a
8. Global Fraud Report 2013-2014, The Economist Intelligence
Unit, http://www.economistinsights.com/analysis/global-fraud-report-2013-
9. Global Fraud Report 2013-2014, The Economist Intelligence Unit, dostupno na:
http://www.economistinsights.com/analysis/global-fraud-report-2013-2014,
10. Квартални извештај, Универзал банка ад Београд, доступно на:
http://www.ubbad.rs/code/navigate.asp?Id=211
Сажетак рада
У почетку развоја професије интерне ревизије, она се много директније бавила
преваром. Ситуација се почела мењати како су се природа и обим услуга интерне
ревизије ширили и стављали већи нагласак на превенцију преваре у односу на
откривање преваре. Све заинтересоване стране су се усагласиле да је већа корист ако се
развију добри системи интерних контрола и процедура које ће смањити могућност од
преваре, од обављања обилних анализа трансакција и тражењу детаљних
рачуноводствених и других евиденција које би могле бити резултат преваре.
Управе друштва увек очекују од интерних и екстерних ревизора да открију

превару. И кад се деси превара увек се поставља питање „Где су били ревизори“ , „Кад
је била посљедња ревизија“ и „Зашто ревизори нису открили превару?“. Одговорност
се пребацује на ревизоре, мада у Стандардима није наведено да је интерна ревизија
одговорна за откривање преваре.
Нагласак на превари се огледа у Стандардима за професионалну праксу

интерне ревизије, где је детерминисана улога интерне ревизије и где ревизори
посвећујући дужну професионалну пажњу, треба да буду спремни на могућност
намерних прекршаја, грешака, сукоба интереса и сл. Стандарди истичу да интерни
ревизор не може дати апсолутно уверавање да у областима које су ревидиране
неусаглашеност или неправилности не постоје. Руководилац интерне ревизије овај део
треба да угради у Правилник интерне ревизије који одобрава Одбор за ревизију.
Интерни ревизори имају кључну улогу у откривању преваре и недозвољене

праксе, јер су независни од свакодневног пословања и запосленика и као такви су
често у ситуацији да препознају неправилности или сумњиво понашање. Међутим,
треба да наступају са дозом опреза и када се суоче са грешкама и нефункционисањем
интерне контроле, превара не треба да буде увек прва претпоставка.
Чим се посумња на неку врсту преваре о томе се одмах обавештава највиша

управа, они у раној фази морају бити упозорени о типу и карактеристикама преваре на
коју се сумња, пре него што дође до негативног публицитета. Нико не сме бити
оптужен или суспендован док се нема јасан доказ о незаконитом поступку. Уколико се
именују ревизори да воде истрагу морају одмах покушати утврдити коју евиденцију и
пратећу документацију треба прегледати, истрага мора кренути што пре да би се
спречило уништење или измена евиденција. Када се одлучи ко све учесвује у истрази
пажљиво се дефинише улога интерне ревизије у смислу помоћи истрази и због
састављања извештаја.
Биографија
Јована Грбић рођена је 21. Јануара 2000 године у Доњој Гуштерици, где је и
завршила основну школу „Кнез Лазар“. Средњешколско образовање завршила је у
Лапљем Селу у Средњој Економској школи и стекла звање Правни техничар .
Уписала Високу економску школу Пећ у Лепосавићу која је 2019 године
трансформисана у Академију струковних студија косовско метохијску Пећ-Лепосавић
на смеру Финансијско пословање предузећа 2018 године.
Течно говори Енглески језик, и јако добро познаје рад на рачунарима

MЕТОХИЈСКА улица Доситеја Обрадовића бб, 38218
Лепосавић, тел. 028/83-780 www.akademijakm.edu.rs, e-
mail: office@akademijakm.edu.rs
Образац бр. 3
ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ РАДА
Изјављујем и својим потписом потврђујем да је овај завршни рад искључиво

резултат мог властитог рада и ослања се на објављену литературу што показују
коришћење белешки и библиографских извора.
Изјављујем како ниједан део рада није написан на недозвољен начин, нити је
преписан из нецитираног рада и ниједан део рада не крши било чија ауторска права.
Потврђујем да ниједан део рада није искоришћен за било који други рад у било
којој другој високошколској, научној или образовној установи.
Својим потписом потврђујем и дајем сагласност за јавно објављивање мог
завршног рада под насловом:
____________________________________________________________
____________________________________________________________
У _____________________ Студент:
Датум: _________________ године Име и презиме
број индекса
потпис

јована грбић завршни рад

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

јована грбић завршни рад

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО

Улога интерне ревизије у спречавању и

Улога интерне ревизије у спречавању и

Јована Грбић бр. инд. 58/2018 др Радмила Тркља, проф.

потпис студента потпис ментора

Глобализација тржишта и повећање конкуренције довели су до бројних промена

Са аспекта предузећа, превара је један од многих ризика са којима се

У првом делу рада објашњени су облици преваре . Учесталост и разносврсност

Са напредовањем технологије, напредовале су и методе извођења превара које

Преваре утичу на пословање компаније на више начина, не само са аспекта

Посао интерних ревизора је изузетно одговоран и захтеван. Како од

У другом делу рада приказане су функције у откирвању превара и первенције

Ови сертификати се издају од стране националних служби које сарађују са

Сертификати су признати у свету и представљају својеврсну гаранцију да је

У трећем делу рада приказана је едукација интерних ревизора. Са развојем

Такође, за успешно функционисање интерне ревизије неопходан је лидер, који

Учесталост и разносврсност превара као и трошкови настали услед превара

1.1.ДЕФИНИЦИЈЕ И ВРСТЕ ПРЕВАРЕ

“Преваре обухватају низ неправилности и незаконитих дела које карактерише

У Међународним стандардима ревизије финансијска превара се дефинише као

Удружење овлашћених истраживача (АCFE - Acosiattion of certified fraud examiners)

Дефиниције су бројне, једнако као и врсте превара. Са брзим развојем и применом

 Продаја или пренос нетачно приказане имовине или фиктивне имовине.

1.2. ИЗВЕШТАЈИ О ПРЕВАРАМА И ЊИХОВИМ ПОСЛЕДИЦАМА У

Према подацима Републичког завода за статистику, сличан тренд настављен је у 2012.

Табела 2: Број пријављених пунолетних лица према кривичном делу

У кривична дела против интелектуалне својине убрајају се: 8

 “Повреда моралних права аутора и интерпретатора

У кривична дела против имовине, која су и најчешћи прекршаји у Србији, спадају

Истраживања су показала да организације губе око 5% укупних годишњих прихода

Банке и финансијске институције су посебно подложне преварама, а за њима

Типични примери преваре код банака укључују проневеру, малверзације

И извештај о преварама на глобалном нивоу 2013-2014 показује да су све врсте

Превара има тенденцију да буде унутрашњи посао, с обзиром да је навећи број

У Србији, примери превара су бројни. У последњих неколико месеци, нарочито

Представник Немачке привредне коморе у Србији је изнео податак да је од

Такође, последњу деценију су обележили и финансијски скандали у

Сектор за управљање ризицима и оцену бонитета Универзал банке а.д. Београд

У случају Агробанке, чија је управа такође била одговорна за одобравање

Народна банка Србије је извршила ванредну непосредну контролу пословања

1.3. УЗРОЦИ ПРЕВАРА

Вероватноћа преваре се обично заснива на лакоћи чињења, односно

Узроци који доводе до превара чине тзв. “Троугао превара”,приказан на слици 1.

Слика 1. Троугао превар

 “Прилика - околности које омогућавају превару

Менаџмент мора да обезбеди одговарајуће механизме у спречавању и откривању

a) Концентрација ауторитета и одговорности.

 Недовољна обртна имовина предузећа може указивати на развој који је

Наведене карактеристике могу се сматрати упозоравајућим па интерни ревизори

Интерни ревизори треба да познају неке од најуобичајенијих типова преваре

Најчешће преваре у предузећима су финансијске преваре. Такође све чешће су

Међународни стандарди ревизије разликују три главна облика криминалних радњи и

 Лажно финансијско извештавање које представља „намеран погрешан исказ,

Према Организацији сертификованих истраживача превара (АCFE) преваре се деле на:

1. „Преварно финансијско извјештавање

Преварно финансијско извештавање подразумева “манипулацију, фалсификовање или

Примери превара у предузећима су бројни. Неевидентирање прихода је могуће ако

Уколико запослени има овлашћење он може да задржи наплаћен износ потраживања,

Мито подразумева неоправдано присвајање средстава која се стичу на основу

Одобравање превеликих попуста клијентима са којима предузеће послује током

1.5.УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ ОД ПРЕВАРЕ

Привредна друштва у свим секторима су изложена ризику од преваре у одређеном

 “инхерентност ризика криминалне радње својствене за пословање;

Ризик од преваре је рањивост или изложеност организације превари и