АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО

МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК Финансијско пословање предузећа

Правни однос код уговора о ускладиштењу

- Завршни рад –

Студент: Ментор:
Милица Микић бр. инд. 47/2018 др Милица Вукићевић
Петковић, проф.

Лепосавић
2021. године
 АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО
МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК Финансијско пословање предузећа

Правни однос код уговора о ускладиштењу

- Завршни рад –

Студент: Ментор:
Милица Микић бр. инд. 47/2018 др Милица Вукићевић
Петковић, проф.

потпис студента потпис ментора

Лепосавић

2021.године
 Садржај
Увод....................................................................................................................1

ПРАВНИ ОДНОС КОД УГОВОРА О УСКЛАДИШТЕЊУ ..................3

1. ПОЈАМ И ЗАКЉУЧИВАЊЕ УГОВОРА О УСКЛАДИШТЕЊУ.....5

1.1 Појам, значај и правна природа уговора.............................................................5

1.2. Закључивање уговора..........................................................................................6

2 . БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ УГОВОРА О УСКЛАДИШТЕЊУ..................8

2.1. Странке..................................................................................................................8

2.2. Предмет посла............ .........................................................................................9

2.3. Цена услуге...........................................................................................................9

3. ОБАВЕЗЕ СТРАНАКА.............................................................................11
3.1. Обавезе складиштара.........................................................................................11

3.1.1. Пријем робе.....................................................................................................11

3.1.2. Вођење складишне књиге...... .......................................................................11

3.1.3. Издавање потврде.............. ............................................................................11

3.1.4. Чување робе....................................................................................................12

3.1.5. Осигурање робе...... .......................................................................................12

3.1.6. Продаја робе у квару...... ...............................................................................12

3.1.7. Преглед робе........ .....................................................................................13

3.1.8. Очување права оставиоца......... ....................................................................13

3.1.9. Поступање по налогу............... .....................................................................13

3.1.10. Издавање робе................ ..............................................................................13

3.1.11. Упозорење на мане.............. ........................................................................13

4. Обавезе оставиоца................. ....................................................................14

4.1. Предаја робе и докумената................. ..............................................................14

4.2. Преглед робе при пријему и рекламирању......... ............................................14

 4.3. Плаћање услуге..................................................................................................14

5.ОДГОВОРНОСТ СТРАНАКА.................................................................16
5.1. Одговорност складишта....... ............................................................................16

5.2. Одговорност оставиоца... .................................................................................17

6. СКЛАДИШНИЦА.....
................................................................................18
6.1. Појам и значај складишнице...... ......................................................................18

6.2. Издавање и пренос складишница.....................................................................19

6.3. Протест и амортизација складишнице.............................................................19

Закључак.........................................................................................................22

Литература......................................................................................................24

Сажетак рада..................................................................................................26

Биографија.. ...................................................................................................27

ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ РАДА.................................................................28

 Увод
Ускладиштење је привредни посао који се састоји у смештају и чувању туђе робе
уз накнаду. Поред ових основних делатности смештаја и чувања робе, складишна
предузећа обављају и друге радње које су у непосредној или у посредној вези с
ускладиштењем.

Иако се развио из класичног грађанско-правног уговора о остави (уговор код кога

се једна страна-оставоприлмац обавештава да уз награду или бесплатно прими покретну
ствар од другог уговора-оставодавца, да је чува и да се врати оставодавцу када он он буде
затражио), уговор о ускладиштењу је плод релативно новијег правног развоја. Отуда се и
данас на уговоре о ускладиштењу примењују правила уговора о останцима, ако законска
регулатива уговора о ускладиштењу не предвиђа нешто друго. Иначе, складишта су
постојала како у старом, тако и у средњем веку (посебно у великим поморским лукама), а
правни односи између странака били су подвргнути правилима уговора о остацима.

Велики развој трговине крајем XVIII и почетком XIX века наметао је потребу за
специјализованим привредницима који ће се искључити искључено ускладиштењем робе
(тај процес посебно је био изражен у Енглеској као великој поморској и трговачкој сили).
Складишта и данас имају важну улогу у привредном животу државе. Она омогућавају да
се ослободе простор у средствима превоза (бродовима, авионима, вагонима и сл.), Тако да
се она може економично искористити. Ускладиштењем се, даље, постиже уравнотежено
снабдевање тржишта (што је врло значајно, нарочито у великим градовима), односно
стабилнији однос понуда и потражња, а време и стабилне цене робе.

Уговором о ускладиштењу обавештава се складиште да се прими и чува одређена

роба и да се предузму потребне или уговорене мере ради њеног очувања у одређеном
стању те да се преда на захтев оставодавца или друге овлашћене особе, а оставодавац се
обавезује да му се за то одреди накнадно додавање.

При предаји робе оставодавац је дужан дати све потребне обавештења о њој и
изјавити колика је њена вредност. Уговором о ускладиштењу робе, који се сматра
уговором о трговинским услугама, подразумева се такав уговор по којем се складиште
обавештава да прими и чува одређену робу и да предузме потребне или уговорене мере
ради њеног очувања у одређеном стању и да је на захтев оставиоца (оставодавца) или
другог овлашћеног лица преда, а оставодавац (оставилац) се обавештава да за то плати
одређену накнаду складишта. Овакву дефиницију уговора о ускладиштењу дао је Закон о
облигационим односима.

У првом делу рада биће објашњен сам појам уговора о ускладиштењу као и начин
на који се долази до закључења уговора о усладиштењу.Приликом закључивања овакве
врсте уговора једна страна се обавезује да одређену робу чува на одређено време уз
одређену накнаду.

1
 Чланом 33. Закона о спољнотрговинском пословању предвиђено је да предузеће и
друго правно лице које је уписано у судски регистар за пружање лучких услуга, поред
низа послова, као што су услуге у вези прихватања и отпремање бродова и путника,
чување бродова и терета, снабдевања страних транспортних средстава и др. предвиђени су
и послови претовара и ускладиштења робе. Овакве услуге ускладиштења робе по овом
Закону могу се пружати и у железничким станицама, осталим местима међународног
саобраћаја, као и у другим јавним складиштима. Под услугама ускладиштења робе,
подразумевају се нарочито: прихватање, чување и сортирање робе, издавање складишнице
и други послови у вези са робом, на налогу страног лица.

У другом делу рада биће објашњени елементи код уговора о ускладиштењу као и
саме обавезе обе странке,као и цене услуге које скалдиште захтева.

Уговор о ускладиштењу робе настао је и развио се из уговора о осталима, али је са

својим развојем исти уговор добио особине и друге уговоре, као на пример, елементи
уговора о делу, уговори о мандату и др., тако да данас представља прилично сложен
уговор .

У трећеи и четврти део указиваће на обавезе странака и обавезе оставиоца које се

морају поштовати и које су назначене у самом уговору.

Пети део приказаће одговорности странака , како одговорност скалдишта тако и

одговорности оставиоца које је неопходно поштовати како би се све ставке у датом уговоу
испуниле.

И на самом крају у шестом делу рада биће објашњен уговор о ускладиштењу тј.
Складишница која се издааје у три примерка, у којој се уносе сви елементи дате робе која
ће се складиштити тј чувати у одређеном року тј року који прописан уговором.

По Закону о облигационим односима “уговором о ускладиштењу обавезује се

складиште да прими и чува одређену робу и да подузима потребне или уговорене мере
ради њеног очувања у одређеном стању, те да је преда на захтев оставодавца или друге
овлашћене особе, а оставодавац се обавештава да му за то плати одређену накнаду ” (члан
730). Организациона јединица предузећа која се бави примањем, смештањем, чувањем и
издавањем робе из складишта назива се складишна служба предузећа, а скуп послова које
она обавља назива складишно пословање.

2
 ПРАВНИ ОДНОС КОД УГОВОРА О УСКЛАДИШТЕЊУ

Услови и модалитети пословања често разумеју да различити предмети унапред

правних уговора, односно робе и ствари поводом којих се ти уговори закључују, до
одређеног тренутка будућности додаје на чување у посебним просторима које су за то
предвиђене.

Уговор о ускладиштењу је такав уговор у коме се налази једна уговорна страна,

тј. складиште, као лице које ради и води посао у домен складиштења, обавештава да
прими робу у складиште и да предузме све да робу сачува до тренутка њене предаје
одређеном лицу, док се друга уговорна страна, односно оставодавац, који је робусно
предао складиште обавезује да за то плати накнаду.

Простори у којима се роба предаје на чување назива се складиште. Који су

посебне просторије регистроване за складиштење робе, тј. њихово складиште. Због
многих карактеристика које могу постојати у складишту разликујемо и њихове
различите врсте.

Пре свега јавна складишта су она складишта која имају карактер просторија за
које закон предвиђа обавезу пријема робе која се подноси на усаглашавање ако је
доступна потребан простор и услови. Постоји и обавеза у доменима њихових послова
издавање складишта или документа који има карактер и природу хартије од вредности
у којем је изграђено одређено стварно право на ствари које су предмет складиште.

Складишта могу бити организована и у форми царинских сместишта, чија је

намена складиштење робе која је подвргнута царинском надзору. Кључна улога
приликом складиштења и боравка робе у периоду када је она предата на чување у
одређеном складишту, обавља лице које се зове складиштар. За складиштење је, због
природе уговора које он закључује са лицем које предаје робусно чување у одређеном
складишту, предвиђено низ обавеза које морају извршити. Његова основна обавеза је
она која је везана за пријем робе. Код јавних складишта таква обавеза је предвиђен
законом, док је код осталих складишта она постављена на уговорним основама које
одређују саме уговорнице.

Међутим, различите хаљине могу бити и различите својства те је обавеза

оставитеља и уједно право складиште да буде обавештено о својим својствима и
одликама робе која се предаја чува како она не би угрозила тим својим својства друге
робе која се налази у том складишту, а због чега би била евентална оштећења
одговарао складишту.

Након обављеног примера, складиште је дужан да о примљеној роби која је

предата на чување изда складишницу.

Складишница представља хартију вредности која представља доказ о томе да је

одређена роба предата на чување у одређеном складишту, а која у себи инкорпорише
стварно право на тим стварима које се налазе у складу.

Од тренутка када се роба прими у складиште, складиште има обавезу да све

време док се роба налази у складишту чуве и предузима све оне радње које су
неопходне за очување њене истоветности одлика и својстава које је роба је имала у

3
тренутку када је била предата на чување. У том циљу, складиште има обавезу да робе
међусобно раздваја уколико би оне могле штетно да делују једна на другу, да води
рачуна о томе да се квар или штетна дејства појединих предмета не проширују и на
друге предмете и да о свим насталим променама на роби благовремено обавести њеног
власника, односно лице које ју је предало на чување.

Како складишта имају посвећен значај у одређивању унапред оправљених

односа тако су и строга правила по којима се одвија њихов рад. О томе нешто више
говори и обавеза вођења складишних књига као свеукупне евиденције о роби, односно
лицима која су робусно предала на чување у просторима
складишта.

У оном тренутку када протекне период за који је роба била података на чување,
односно када то буде захтевао оставодавац, односно лице које је он овластио,
складиштар је дужан робу предати таквом лицу.

За све ове радње које складиште предузима предвиђена је и накнада која њему
следује. Њоме се постиже еквивалентност у односу који настаје на основу овог
уговора, тј. уговор о ускладиштењу, који уједно представља цену за услуге које
складишта пружају.

С тим у вези, као и код осталих врста уговорних односа, код којих уговорних
обавезу подржавају предају или редуковање одређених радника на одређеној роби,
тако се и овде поводом робе које се предаје на чување у складиште, предвиђа и право
складишта захтева накнаду трошкова који су поводом чувања или штетних дејстава те
робе настали. Исто тако, складиште има законско заложено право на стварима које су
предмет овог уговора у оним случајевима када изостанци намирење, његових
потраживања, а која може постићи продајом.1

1
https://vtsnis.edu.rs/wp-content/plugins/vts-predmeti/uploads/Ostali%20ugovori%20u%20privredi.pdf

4
 1. ПОЈАМ И ЗАКЉУЧИВАЊЕ УГОВОРА О
УСКЛАДИШТЕЊУ
1.1 Појам, значај и правна природа уговора
Ускладиштење је привредни посао који се састоји у смештају и чувању туђе робе уз
накнаду. Поред ових основних делатности смештаја и чувања робе, складишна
предузећа обављају и друге радње које су у непосредној или у посредној вези с
ускладиштењем. По Закону о облигационим односима “уговором о ускладиштењу
обавезује се складиште да прими и чува одређену робу и да подузима потребне или
уговорене мере ради њеног очувања у одређеном стању, те да је преда на захтев
оставодавца или друге овлашћене особе, а оставодавац се обавештава да му за то плати
одређену накнаду ” (члан 730).

Према члану 16. Закона о трговини “услугама ускладиштења робе сматрају се

нарочито погодним и чувају робе, као и други послови и радње који се уобичајено
обављају уз смештај и чување”.

Економски значај јавних складишта нарочито је порастао са међународним

развојем трговине и с увећаним прометом робе уопште. Трговцима и произвођачима је
олакшано време што у неким местима, где постоје јавна складишта, не морају подизати
своја складишта нити запошљавати особље за чување и манипулацију робе, не морају
тражити посреднике ни шпедитере који ће за њих завршавати послове у вези са
пријемом или експедовањем робе и њеним чувањем. Надаље, остављање робе у јавном
складишту олакшава куповину и продају робе, јер роба у складишту може да чека
повољније услови, а интересентима пружа могућност да гледате робу и испитујете
њене особине. Ускладиштена роба се сматра веома добром подлогом за добијање
реалног кредита, а тај кредит дају и нека складишта, па оставиоци не морају чак ни
тражити кредите.

Ускладиштење великих токова робе омогућава корисне интервенције на

тржишту, које утичу на стабилизацију цене, на равномерно снабдевање великих и
малих потрошача, и на отклањање последица транспортних сметњи. На крају,
могућност преноса складишнице олакшава проток ускладиштене робе и оним купцима
који немају свог простора да је сместе, или који је даље препродају.2

С обзиром на значај овога посла у циркулацији доба, посао ускладиштења садржи

елементе јавне службе. Код нас се такав карактер овога привредног посла данас
увелико изгубио. Правни режим за складишна предузећа исти је као и за друга
предузећа. Ова констатација се односи на режим општих услова пословање које
складишти редовно доносе и објављују. По својој правној природа ускладиштење се
сврстава у уговоре о осталима (члан 712 – 729 ЗОЛОШКИ ВРТ). Због тога ће се
одредити о уговору о осталима примењивати као супендована правила на питања која
нису за усклађивање посебно уређена. Примена је „одговарајућа“, значи сходна (члан
739 ЗОО).
2
cg.bscbar.org/content/view приступљено дана 17.08.2021

5
 Ово решење дозвољава значајну слободу у прилагођавању правила о остави на
уговор о ускладиштењу. Када складишти по посебном споразуму врши неке додатне
радње у вези са робом, онда у уговор о ускладиштењу има и елемената уговора о делу.
Уговор о ускладиштењу је теретан, двострано обавезан, комутативан, консенсуалан и
неформалан.3

1.2. Закључивање уговора

У грађанском праву, ускладиштењу одговара остава (депозит). У теорији је
спорно да је уговор о остави консенсуалан или реалан. Преовладава схватање да може
бити и консенсуалан и реалан. Одговор зависи од тога да ли је посао са накнадом или
не. Ако се ствар чува уз накнаду, уговор је консенсуалан. У супротном, уговор је
реалан. Пошто је за привредне послове карактеристично да се обавља уз накнаду,
уговор о ускладиштењу се мора сматрати консенсуалним.

Друга ствар је ствар која се у неким случајевима сматра да је уговор закључен

чином предаје робе у складиште. Тада се ради само о закључивању уговора
конклудентним радњама. Из тих случајева не би требало извести закључак да је реч о
реалном уговору.4

У погледу форме уговора и технике закључивања важи и код овог посла оно
што је речено за шпедитерски посао и што је прописано и уобичајно уопште за
закључивање уговора о трговинским услугама. Однос се може засновати споразумом
склопљеним на било који начин на који се закључују консенсуални уговори,
укључујући и налог. Складишна предузећа су прихватила у пословном свету
уобичајену праксу развијену у, закључивања уговора о услугама у промету робом:
ускладиштење се врши искључиво на основу диспозиције. Посао је склопљен када
складишно предузеће прими и потпише диспозицију и стави на њу печат предузећа са
датумом. Један примерак овако потписаног налога за ускладиштењу добија оставилац.
Он му служи као доказ о закључењу уговора о ускладиштењу, и као доказ о праву да
располаже ускладиштеним робом. За садржину уговора важи опште правило да
складиште може имати своје услове пословања и да налог садржи само њихове
најнужније елементе. Диспозиција се посебним одредбом позива на услове пословања
као на саставни део уговора. Разуме се да оставилац мора бити упознат с тим условима.

Прећутно, конклудентним радњама се заснива уговорни однос када се роба

упућује у складиште преко возара; на пример, кад се у прекоморском саобраћају роба
претоварује у брод или из брода, а посао не води шпедитер. По лучким узансама и по
трговинским обичајима, такву пошиљку прихвата складишно предузеће, врши утовар
или истовар и чува је потребно време. Надаље, кад се корисник не јави благовремено
да прими пошиљку, возар предаје пошиљку на чување складишном предузећу. У свим
наведеним случајевима прећутног закључивања уговора, оставиоцем се сматра

3
https://www.overa.rs/ugovor-o-uskladistenju-izvod-iz-zakona-o-obligacionim-odnosima.html приступљено
дана 17.08.2021
4
Tricg.bscbar.org/content/view приступљено дана 17.08.2021

6
сопственик робе, а не онај који је предао робу. Роба чува се за рачун и на ризик
власника. Подаци из транспортних документи узимају се као елементи диспозиције. 5

5
Паоло К, Облигациони односи, Италија ,1998 , приступљено дана 15.08.2021.

7
 2 . БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ УГОВОРА О УСКЛАДИШТЕЊУ
2.1. Странке
Као оставилац (оставодавац) може се појавити сваки субјект права. Складишно
предузеће се не упућује у испитивање да ли је он уједно и сопственик робе. Оставилац,
дакле, не мора бити власник ствари коју поверава на чување складишта. Често се
уговор о складишном простору послу склапа посредно, преко шпедитера или преко
возара, који похрањују робу свога комитента у јавна складишта.

Пружањем услуга ускладиштењу знања могу се привредни субјекти бавити као

основно делотношћу (складишна предузећа) или као споредном (превозничке и
шпедитерске организације). Пошто је складиштар, у принципу, дужан да ствари сам
чува (члан 715 ЗОО), његова личност има нека својства битног елемента уговора.

Јавна складишта могу бити општа и специјална. Општа примају робу без обзира
на врсту и паковање и чување је одвојено од друге; не смеју мешати ствари разних
оставилаца. Специјална складишта примају на чување само неке врсте робе, нпр .:
руде, житарице и сл. Специјална складишта могу мешати робу исте врсте. Правило је,
иначе, да складиштар не сме мешати ни заменљиве ствари са стварима исте врсте и
истог квалитета. То сме чинити са пристанком оставиоца, или ако је очигледно да се
ради о стварима које се могу мешати без опасности да ће се време поднети штета
оставиоцу (члан 734 ЗОО).

Јавна складишта могу пословати и као царинска складишта. За њихово

оснивање потребно је одобрење. Одобрење издаје Управа царина. Законом о царинској
политици у Републици Србији царинска складишта су подељена на три типа. Савет А
је јавно складиште за које је одговоран складиштар. Савет Б је властито складиште где
је складиште исто особа као и корисник складишта није потребан власник робе. Даје
савет Ц. је јавно складиште којим управља царински орган. Јавна складишта обично се
оснивају у лукама, речним пристаништима и већим саобраћајним чвориштима где
постоје царинарнице. У њих се смешта транзитна роба, увезена роба и роба намењена
извозу. Робом се може се манипулисати, али је стално под надзором царинских органа.
Док је у таквом складишту, на робу се не плаћа царина. Царинске даџбине се плаћају
приликом изношења робе ради њеног стављања у промет.6

У већим лукама постоје посебна предузећа лука и складишта која се пореда

смештаја и чувања робе баве и утоваром, истоваром и претоваром на брод и накопнена
возила. У диспозицији треба тачно назначити сваку радњу која се налаже предузећу,
поштовање нејасности и непотпуности идући на ризик налогодавца.

Консигнациона складишта нису јавна складишта, те се не баве смештајем и

чувањем туђе робе. То су складишта привредних друштава у којима је смештена
увозна роба којом тргују те организације као заступници. Могу их отворити привредне
организације регистроване као заступници иностраних фирми на основу уговора о

6
Паоло К, Облигациони односи, Италија ,1998 , приступљено дана 15.08.2021.

8
консигнацији. Роба је под царинским надзором, а царини се после продаје, када се
износи из складишта.

Упоредно право познаје још и тзв. приватна складишта која, за разлику од

јавних, нису могли издати складишнице. Односи сопственика тих складишта са
оставиоцем већином нису регулисана прописима трговинског права, него грађанског.
На овај уговор се односе правила о остави.

2.2. Предмет посла

Предмет посла је смештај и чување робе, те вршење радњи које се уобичајено
обављају уз смештање и чување робе, односно које се предвиђају уговором. Поред
тога, предмет пословање складишних предузећа могу бити и споредне делатности у
вези са ускладиштењем. Поверену робу складиштар смешта у одговарајуће магацинске
просторије или на отворени складишни простор, према споразуму са оставиоцем, и
чува је. Споредне делатности складишта могу бити различите: примање робе од
превозник, отпремање робе и сл. Уобичајене радње биле би: вагање, манипулисање
(чишћење, паковање, поправка амбалаже, сортирање, проверавање и сл.); вађење
узорака, осигурање, царињење; плаћање возарине, царине, премије осигурања и других
трошкова. Које ће од тих радњи складишта вршити у конкретном послу - зависи од
диспозиције.

По правилу, затворено складиште, отворени простор складишта не издаје се у

закуп, него сам смешта робустан. Изузетно може и да учини посебан уговором, а тада
не преузима одговорност за смештај, ни за чување робе.

Складишно предузеће се не може бавити куповином и продајом робе ни за

сопствене, ни за туђи рачун. О овој забрани постојала је раније изричита одредба. Ово
становиште заузимају и многа страна права. Нека законодавства допуштају да
складиште продаје поверену робу као комисионар.7

2.3. Цена услуге

Цена услуге је сложена. Састоји се из накнаде за основну и са њом повезане
споредне услуге складишта, од накнаде за посебне услуге које су изричито уговорене и
од трошкова исплаћених у интересу оставиоца. Да би улазили у цену, трошкови морају
бити „оправдано“ учињени (члан 719 ЗОО). Цена услуге је увек саставни елемент
уговора о усклдиштавању. Дакле, за разлику од оставе, као посла грађанског права,
цена се у привредном послу ускладиштења не мора посебно уговарати.

Цене појединих услуга, основне као и споредних, су, по правилу, прописане

тарифе. Да би тарифа обавезивала, мора бити објављена. Тарифа може бити саставни
део општих услова пословања, што значи да је само предузеће и даје оно што је већ
речено за обавезност тих услова. Предузеће може доносе тарифу и као посебан општи
акт, одвојено од услова пословања. Тарифом је роба која се ускладиштава класирану

7
Вукадиновић С, Јовичић К,Критеријуми квалификације уговора о међународној продаји робе и питању
меродавног права,“ Стварни правни живот бр.2, Београд,2010, 177-208. доступно дана 15.08.2021

9
робу (скупоцена, волуминозна, лако запаљива, прљава, машине, колонијал, алкохол,
стакло, воће, јаја, дрво, цемент, угаљ, руда итд.). Накнада је издиференцирана не само
према тој класификацији, него и према томе чува ли се роба у затвореном или у
отвореном складишту, као и према времену чувања.

Тарифа обавештава обе стране, па се, према томе, износ накнаде може
исправљати, ако тарифа није правилно примењена. За рекламацију важи општи рок из
ЗОО; тј. без одлагања, ако друкчије није уговорено, односно, ако није прописано
условима пословања. Наша складишна предузећа обично предвиђају, у својим
општинским условима пословања, да се рекламирају могу чинити у року од 30 дана по
пријему фактуре.8

8
Перовић Ј, Потреба унификације и хармонизације уговорног права,“ Економски факултет Универзитета
у Београду 2010, приступљено дана 17.08.2021.

10
 3. ОБАВЕЗЕ СТРАНАКА
3.1. Обавезе складиштара
3.1.1. Пријем робе

Јавно складиште је дуго примитивно за смештај и чување роба према

прихваћеном налогу. Приликом пријема складишта треба проверити податке о
идентитету робе и утврдити њено стање “на око”. У случају мањка, квара или ма
каквих мана на роби или у паковању, складиштар је дужан да то писмено констатује,
поготово кад прима робу од возара, шпедитера или ма од ког посредника. У супротном
сматра да је робу примио онако како гласи диспозиција. Лоше или недовољно
упаковану робу, као и робусна са манама, прима јавно складиште уз посебну изјаву
оставиоца, којом се констатује такво стање робе. Овим актом оставилац прима сву
одговорност за штету која би могла да настане услед тога.

Јавно складиште прима робу према тежини декларисаној у диспозицији и не

одговара за ту тежину. Ако складиште посумња у декларисану тежину, има право робу
вагати, и ако се установи разликују овлашћено је на наплату накнаде за услуге по
тарифама према пронађеној тежини, као и на наплату трошкови вагања.9

3.1.2. Вођење складишне књиге

Јавно складиште је дужно да води складишну књигу са подацима о оставиоцу и

о роби. У ту се књига уноси име и адреса оставиоца, подаци о роби која се прима на
ускладиштење, дан пријема робе, услови смештаја, обавезе у погледу споредних
радњи, те мера и налози оставиоца. Подаци се налазе у складишту књигу уносе према
диспозицији и другим информацијама добијеним у току пријема робе. Од складишне
књиге треба разликовати књигу складишнице.

3.1.3. Издавање потврде

Јавно складиште је дуго издато оставиоцу потврду, коју код наших складишта
често замењује обавест о ускладиштења терета, са подацима из складишних књига.
Потврда, односно обавест служи као доказ о пријему на смештај и чување у њој
наведене робе, као и о другим чињеницама из садржаја потврђују. Надаље, она служи
као исправа за подизање ускладиштене робе. Ако јавно складиште издаје
складишницу, потврда се том приликом враћа. Ако је складишно предузеће увело
налог као формуларни уговор, онда оно потврђује један примерак налога и даје га
оставиоцу. У том случају је потврђени налог истовремено и доказ о закључењу уговора
и потврде о пријему робе на ускладиштење.

3.1.4. Чување робе

Јавно складиште је дуго да чува поверену робустну пажњу доброг привредника

и у стању у каквом је примљена, односно у стању које је утврђено уговором. Стога је
9
Конвенција Уједињених нација о уговорима о међународној продаји робе A/CONF 97/19, 1489 UNTS 3,
Беч, 11. април 1980. године. доступно дана 15.08.2021

11
складиште дужан водити надзор над робом, а у неким случајевима предлагати
оставиоцу потребне мере, или тражити нову диспозицију. Ако то интереси оставиоца
захтевају, складиште може предузимати мере не чекајући диспозицију оставиоца. Тако
ће се складиштити, ако постоји опасност да се роба поквари, пропадне или оштети,
одмах тражити упутство оставиоца. У хитним случајеви, и кад оставилац не одговори
одмах, складишно предузеће, као добар привредник, треба да предузме одговарајуће
мере ради очувања робе и не чекајући то упутство, па чак и може робусно и продати на
најпогоднији начин. Такође може самоиницијативно поправити амбалажу, ако сматра
да је то потребно чинити у корист очувања робе. О свим предузетим мерама
складиштар је дужан известити оставиоца.

Складиштар не може предати, без пристанка оставиоца, поверену му робу

другоме на чување. Ако би то учинио, одговарао би и за случајну пропаст и оштећење
робе (члан 715 ЗОО).

Роба се чува до истека уговореног рока. С обзиром на природу посла, оставилац,

односно власник има право подићи робу и пре истека рока уз обавезу да накнади штету
складишту. Складиште нема право захтевати од оставиоца да преузме робу пре
уговореног, односно, услове пословања предвиђеног рока. Закон предвиђа да је
складиште дужан чувати поверену робу годину дана, ако рок чувања није уговорен. По
истеку рока чувања, законског или уговореног, складиште је овлаштено да се роба
прода на јавној продаји. Претходно је дужан да о томе обавести оставиоца.

3.1.5. Осигурање робе

Јавно складиште је дужно да осигура робустан ризик који постоји обавезно

осигурање. Ако то тражи останак, дуго је да осигурање робустан и за случај оштећења
или пропасти ствари, тј. од ризика које странке утврде уговором. Буде ли уговором
само утврђена обавеза складишта да ствари осигуравају, ризици не буду прецизирани,
складиштар дужан је да изврши осигурање од уобичајених ризика (члан 732 ЗОО).

3.1.6. Продаја робе у квару

Ако се на ускладиштеној роби дешавају неотклоњиве промене услед којих

постоји опасност да ће се она покварити, складиште је дужан да тражи упутство
оставиоца. Не добија се упутство за благовремено, или ако то остане по његову позиву
не би могао на време учинити, складиште је дужан да робу прода сам, на трошак и
ризик оставиоца. Продају мора извршити “на најпогоднији начин ”, воде рачуна о
интересима оставиоца (члан 731. ст. 3 ЗОЛОШКИ ВРТ).10

3.1.7. Преглед робе

Јавно складиште је дуго да допусти оставиоцу и другим лицима која он овласти

да прегледа ускладиштену робу. Истим особама мора дозволити и узимање узорака.

10
Срдић М / Пословно и финансијско право ( Београд 2007. ) /Виша пословна школа Чачак. приступљено
дана 17.08.2021

12
 3.1.8. Очување права оставиоца

Јавно складиште мора да предузме радње за очување права оставиоца. Ово се

нарочито односи на случај кад робу прима од возара или од шпедитера.

3.1.9. Поступање по налогу

Складиштар је обавезан да поступа по налогу оставиоца и предузима радње које

су наређене налогом, укључујући и оне које су предвиђене условима пословања. И без
посебног налога, складиште мора предузети уобичајене радње у вези са робом.

3.1.10. Издавање робе

Постоји дужност складишта да изда робу оставиоцу по истеку рока, односно на

захтев оставиоца и пре тога. Ствари примљене на чување складишта треба да се врати
оставиоцу, односно овлашћеном лицу у онаквом стању у каквом их је примио. Не,
складиште може примити обавезу и побољшати стање тих ствари. Тада мора издати
робу у стању у којем роба треба да буде према уговору.

Ускладиштена роба се издаје оставиоцу, односно доносиоцу потврде, а ако је на

робу издата складишта - доносиоцу складишнице. Издаје се иста роба која је предата
на ускладиштење. Специјална складишта, силоси и лифтови, не морају издати исту
робу, него робу исте врсте и квалитет. Ово је последица њиховог права да мешају
примљену робу.11

Ако су заменљиве ствари помешане, складишни општег типа може из тих

смешаних ствари издвојити и предати оставиоцу његов део, уколико он то тражи. Не
мора за то тражити пристанак осталих оставилаца чије су ствари смештене (члан 734
ЗОО).12

3.1.11. Упозорење на мане

Складиште је дуго да упозори оставиоца на мане или на природна својства

ствари, као и на неисправну амбалажу, ако би услед тога могло бити доћи до штете на
роби. На те недостатке складиште је дуго упозорити оставиоца чим их је опазило или
их је као добар стручњак морало опазити (члан 731 ЗОО).

11
Перовић Ј, Потреба унификације и хармонизације уговорног права Београд, 2010, приступљено дана
17.08.2021.
12
.Хубер П,Kњига за студенте правнике, Минхен 2007, 107. приступљено дана 16.08.2021.

13
 4. Обавезе оставиоца
4.1. Предаја робе и докумената
Оставилац је дужан да преда робу за коју је склопио уговор (дао диспозицију)
на смештај и чување. Ако то не учини, сматра се да одустаје од уговора и сноси за то
одговорност. Приликом предаје робе на ускладиштење, оставилац је обавезан да пружи
сва потребна обавештења о роби. Дужан је, такође, да изјави колика је вредност робе
(члан 730 ЗОО).

Уз то оставилац је дужан да преда складишту потребне документи, нарочито

кад је дао налог за отпрему или пријем робе од возара. Складиштару се морају уручити
и прописати административни документи.

4.2. Преглед робе при пријему и рекламирању

Према изричитој законској формуцији „прималац робе дужан је робустан
преглед у тренутку њезина преузимања ”(члан 738 ЗОО). Ако ништа посебно није
уговорено, преглед се врши на уобичајен начин, увидом у спољно стање робе и
паковања. У случају да с разлогом посумња у особне ствари, прималац може захтевати
и провођење свих других потребних поступака контроле робе. Трошкове уобичајног
прегледа сноси прималац робе. Ако се провером утврде недостаци, трошкови поступка
сноси складиште.

Када је недостатак видљив, прималац мора „одмах“ да сачини рекламу и да о

недостатку обавести складишта. Не учини ли тако, „сматра се да је роба уредно
примљена ”(члан 738. ст. 2 ЗОО). Рок за рекламирање скривених недостатака је седам
дана од тренутка преузимања. Рекламација на скривене недостатке мора се дати “на
поуздан начин”. Значење овог термина исто је као и код продаје. И последице
пропуштања робних марки и сигурно дате рекламе су изједначене са онима које
можемо наћи код уговора о продаји: „сматра се да је роба уредно примљена ”(члан 738.
ст. 3 ЗОО).13

4.3. Плаћање услуге

Накнаду плаћа странку која је издала диспозицију. По правилу, плаћа се
приликом издавања робе оставиоцу, односно примаоцу, а може бити и друкчије
уговорено. Оставилац може у диспозицији означити да накнадно плати и неко треће
лице. Таква одредба важи само ако на њу пристане треће лице. У супротном, обавеза
остаје на оставиоцу.

Услуге се плаћају на основу фактуре складишта, и у том погледу важећи општи

прописи. Накнада се плаћа за извршене радове и услуге, па и за ону робу која је за
време ускладиштења оштећена, изгубљена, уништена или покварена. Питање
евентуалне накнаде штете оставиоцу решава се одвојено.
13
Перовић Ј, Потреба унификације и хармонизације уговорног права, Београд, 2010, приступљено дана
17.08.2021.

14
 Неки трошкови, као што су издавачи за утовар и претовар, за осигурање, царину
и сл., дужан је да плати корисник и пре преузимања робе (члан 736 ЗОО). Ако
корисник не плаћа накнаду за услуге и не подмирује остале трошкове о року,
складиште може на основу законских права залоге и поштовања робу продати на јавној
продаји и, од добијене цене наплатити своја претраживања. Евентуални остатак се
ставља на располагање кориснику. Покварљива роба може бити и непосредно
продати.14

14
Трифковић, Симић, Тривун: Пословно право - уговори, вредносни папири и право конкуренције,
Сарајево, 2004.године, стр.153-166.приступљено дана. 08.10.2021

15
 5.ОДГОВОРНОСТ СТРАНАКА
5.1. Одговорност складишта
Одговорност складишта је заснована на његовој кривици, субјективна је. Кад се
ради о неизвршењу радњи које немају карактер чувања робе, одговорност се равна
према општинским правилима облигационог права. Санкционисање пропуста везаних
за дужност и чување робе подвргнуто је неким специфичним решењима.

У погледу одређивања одговорности складишта за смештену робу постоје два

система. По једном, складиште одговара за робу увек, ако дође до: губитка, квара,
мањка, или оштећења. Ослобађа се одговорности само ако је до штете дошло услед
неотклоњиве силе, или услед природних својстава робе, или услед пропуста оставиоца
и рђавог паковања које се није могло бити примењено. Складиште треба да доказује те
околности. Да закључимо, према овом схватање одговорности складишта је
објективно. У другом систему складишта је дуго да обавља своје послове с пажњом
доброг привредника (члан 714 ЗОО) и одговара ако није тако урадио. Прихваћено је,
дакле, начело одговорности за кривицу, а сматра се да је складиште криво што као
добар привредник није предузело потребне мере које би довеле до отклањања, или до
умањења штете. Складиште сноси одговорност и за рад људи који за њега обављају
посао, као и за штете које настану услед рђавог функционисања техничких средстава.
Ова блажа одговорност прихваћена је и у нашем праву, али само као основни модел.

Према члану 731. ст. 1 ЗОО “складиште отклања околности које се нису могле
избећи, или отклонити, или је узрокована кривицом оставодавца, манама или
природним својствима робе, те неисправном амбалажом ”. Дакле, складиштар се не
може ослободити одговорности доказујући да се понашао пажњом доброг
привредника, тј. да постоји случај. Поред одсуства своје кривице, он мора да каже и
постојање неког од конкретних узрока штете наведених у закону. Терет доказивања је
на складишту, а то значајно отежава његов положај. У погледу количине складишта
одговара само број комада. За тежину робе складиштар одговара изузетно, ако се на то
посебно обавезао, као и кад је робусно вагао приликом пријема.

Осим што не одговара за штету до које је дошло услед више тишина, несретних
случајева, природних појава, мера и наредаба власти, складиште не одговара ни за
штету насталу: услед природних својстава робе, услед нормалног и манипулативног
кала, услед унутрашњих мана које се на роби нису могле уочити, ни отклонити ни
поред редовне пажње, услед непотпуних или нејасних ознака на роби или у
диспозицији, због чега је пропуштено да се предузму одговарајуће мере и уобичајена
манипулација, као и услед свих појава и догађаја на које складиште није могло имати
утицаја под нормалним околностима или по њиховој природи. Јасно је, да складиште
не одговара ни за друге штете које би настале услијед кривице или немарности
оставиоца.

Применом правила о остави могу се утврдити и два случаја објективне

одговорности складиштара за штете на роби. Она постоји, најпре, онда када складиште

16
без пристанка оставодавца или без нужде повери другом чувању робе (члан 715 ЗОО).
Тада се одговорности могу ослободити, ако докаже да је узрок штете била нека
околност која се да квалификовати као: виша сила, особина робе или радња имала
права. Ипак, складиштар неће бити у оваквој ситуацији одговарају за случајне штете,
ако докаже да би до пропасти или оштећења ствари су дошла и да је он поступао у
складу са уговором (члан 717 ЗОО). Друго, складиште одговара случајном пропасту и
оштећењу ствари и онда када је употребио без дозволе (члан 716 ЗОО).

Ако би дошло до пропасти, умањења или оштећења робе за време њеног

чувања, а складиштар је за то одговоран, складиштар накнађује штету до стварне
вредности робе. Ако је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом
складиштар додаје сву штету, па и изгубљени добитак оставиоца (члан 733 ЗОО ).15

5.2. Одговорност оставиоца

За неизвршење или неуређено извршавање својих обавеза оставилац одговара
према општим правилима облигационог права. А то значи да се његов положај
разликује зависно од тога да ли је у питању неновчана или нова обавеза.

У првој групи случајева посебно треба истаћи последице пропуста обавезе

обавештавања складишта о својствима и вредности пошиљке. Тада оставилац, не само
да губи право на накнаду штете коју сам претрпио него и дугује накнаду за све штете
које складиште буду проузроковане услед тога што није знао особине и вредност
ствари. За закашњење у плаћању оставилац дугује затезну камату.

15
Трифковић, Симић, Пословно право - уговори, вредносни папири и право конкуренције, Сарајево,
2004.године, стр 162.приступљено дана. 08.10.2021

17
 6. СКЛАДИШНИЦА
6.1. Појам и значај складишнице
У основној делатности јавног складишта, поред примања робе на смештај и
чување, можемо убрајати и издавати складиште (складишни списак). Складишница се
издаје само оном оставиоцу који је затражи, а складиште које је овлашћено да издаје,
дужно је да се изда на захтев оставиоца.

Складишница је хартија од вредности. То је исправа којом складишно предузеће

потврђује да је робу наведену у тој складишници примило на ускладиштење. Јавна
складишта, која се баве издавањем складишнице, воде матичну књигу складишница
(регистар), из које се могу искинути поједине складишнице. У матичну књигу уносе се
подаци о оставиоцу, о роби (назив, врста, ознака, количина, обиљежја, подаци за
одређивање њене вриједности), квалитету, о осигурању робе, о времену складиштења,
о царини, о трошковима и таксама које терете робу, о магацину где је роба смештена,
затим назив складишта и датум уписано (члан 741 ЗОО).

Кад је издата складишница, онда је право располагање робом инкорпорирано у

складишту и без ње се то право не може остварити ни преносити. Ко има складишницу
има право захтевати да му се преда роба наведена у њој. У томе је, управо, суштина
хартија од вредности. Стога, складишница није проста исправа о ускладиштењу робе -
складишни лист. Као хартија од вредности, она циркулише у промету добара и њена
продаја значи и продају робе, а преносом њених појединих делова преносе се и права
садржана у тим хартијама: право својине или право залога на роби.

Складишница је перфорирана. Састоји се из два дела: из признанице и

заложнице или варанта (Налог). У оба дела уписује се број складишта и подаци из
матичне књиге које потписују складиште. За тачност података јамчи јавно складиште.
Битно је да гаранција важи и за врсту, количину и квалитет. То значи да складиште
одговара штети која би произашла за некога ко би преузео ма какве радње ослабљујући
се на те податке (на пример: куповање робе, давање зајма на подлози робе). Стога
складиштар може, када издаје складиште, проверава тачност података о роби из
диспозиције.

Складиште, по правилу, издаје целу складишницу - признаницу и заложницу, а

не један њен део. Даље, оставилац може тражити да складиште подели робу на
одређене делове, па да га изда за сваки тај део засебну складишницу. Ако је већ добио
складишницу за сву робу, може захтевати од складишта до исто, а вратити целу
складишницу. Кад су предате на ускладиштење замењиве ствари, оставилац може
тражити да му се и без поделе робе изда складишница само за неке дио тих ствари.

Економски значај складиштења је у могућностима трговања. Роба се може

продати продајом складишнице. Индосирање складишнице значи пренос права
располагања робом која је у њој уписана, па се продаја робе обавља стварно
индосирањем складишнице или и саме признанице. Надаље, значај је и у могућностима

18
добијања реалног кредита преносом варанта. Ономе ко даје кредит на подлози робе за
коју је издала складишница индосира се варантна на износ кредита. 16

6.2. Издавање и пренос складишница

Складишница и сваки њен дио понаособ су робне хартије од вредности и могу
се преносити заједно или одвојено. Кад се преноси цела складишта, не мора се
преносити уписани на оба дела; довољно је и ако се пренесе упише само у признаницу.

Складишница може гласити на име или „по наредби“, а према томе је пренос
друкчији. Ако је на име, преноси се цесијом, складишница „по наредби“ преноси се
индосманом, и то како цела тако и њени одвојени делови. Индосирањем се преносе сва
права из признанице и из варанта на треће лице (на индосатара), које време стиче право
на роби онако како их је имао и оставилац. Индосирање се врши на тај начин што
ималац складишнице „по наредби“ на полеђини исписује име онога на кога преноси
складишницу, потписује изјаву о преносу и наводи датум преноса.

Сваки део складишта има своју посебну функцију и правну важност.

Признаница иде са робом, те се на основу ње стиче право располагање ускладиштеном
робом. Заложница утврђује право залоге на ускладиштеној роби за износ који је на њој
означен. Према томе, право располагања робом може бити ограничено заложним
правом утврђеним варантом, ако се варант налази у трећим рукама. То значи да
потпуно право располагање робом има онај који држи у рукама оба дела складишнице.
Сваки држалац појединог дела складишнице има само она права која произлазе из тога
дела: држалац варанта има право залога за уписане износ, држалац признаје право на
робу, са евентуалним ограничењима за износ за који је роба заложена.

С обзиром на њихове различите функције у робном промету, и сваки део

складишта може се преносити одвојено. При том ваља имати на уму код индосирања
саме признанице да је право располагање робом ограничено правом залогу имаоца
варанта. Стога је потребно, кад се варант први пут сам преноси, уписати тај пренос и у
признаницу да се зна да је роба заложена, и за који је износ заложена. Кад тога не би
било, могло би доћи до злоупотребе; роба би се могла изузети са складишта на основу
признанице, а да поверилац, који има заложно право по варанту, изгуби то право према
новом сопственику који је робустан без икаквих терета. Поред наведеног, упис првог
самосталног преноса варанта у признаницу омогућава имаоцу признанице да се са
власником варанта споразумије о евентуалној исплати дуга. Из тих разлога, онај на
кога је пренесена заложница мора одмах обавестити складиште о првом преносу
заложнице. Складиштар је дужан да се упише у складишни регистар, а да на
заложници констатује да је тај упис извршен. На варанту и у складишну књигу
убиљежава се: за коју је суму роба заложена, уз коју камату, коме је заложена, дан
доспјелости дуга и датум издавања, а на варанту још и потпис индосанта. Упис тих
подаци су одлучујући за правну важност преноса. Испусти ли се ма шта - пренос не
вреди.

16
Трифковић, Симић, Пословно право - уговори, вредносни папири и право конкуренције, Сарајево,
2004.године, стр 163.приступљено дана. 08.10.2021

19
 Записивање у складишну књигу (регистар) потребно је да би складишни
простор знао за залог и да би приликом издавања робе могао правилно поступити. То је
мера за заштиту заложног повериоца. Без убиљежавања на признаници, на заложници
и у регистру, заложница се не може преносити индосаментом. Даљи пренос варанта,
као и признанице, врши се једноставно индосаментом и није везан за ове формалности.
Међутим, сваки онај ко прими ма који овај дио, признаницу или заложницу, може
тражити да се пренесе на њега упише у регистар складишта ,складиште је дуго да то
учини.

Јавно складиште може робу издати само оном ко поднесе оба дела
складишнице. Не, кад је варант пренесен на кога другог, те није у рукама имао
признања, ималац признанице, ипак, може захтевати да му се изда роба. У том случају,
морате исплатити шуму за коју је роба заложена и камату до доспелости варанта. Она
се исплаћује имаоцу заложнице и тиме се заложница откупљује. Новац се може
положити и јавном складиште за рачун заложног повериоца - имаоца варанта. Ова
операција поново указује на оправданост формалности за упис првог залагања робе у
признаницу и у складишну књигу.17

6.3. Протест и амортизација складишнице

Ако варант није на време исплаћен, ималац варанта је дужан да утврди
протестом код суда. Тек послије тога може захтевати исплату од преносилаца као
регресних дужника. Ималац заложнице, онај који је подигао протест, или онај коме је
заложница предата, пошто је у току регресног поступка исплатио потраживање
уписано у заложнике, има право захтевати продају заложене робе по протеку осам дана
од доспелости тражења (члан 747 ЗОО). Из продајне цене подмирују се најприје
трошкови протеста, продаје и усклађивања, поштујући јавно складиште има
првенствено право залога, а затим се исплаћује дуг имаоцу варанта. Ако се ималац
варанта не би могао подмирити, има право тражења од преносилаца (регресних)
дужника), од оних на које је варант био преношен прије него на њега. Протест и право
регреса се остварује по поступку предвиђеном за меницу. Ако варант није био
преношен, за разлику одговара оставилац, али по правилима грађанског права.18

Изгубљена складишница или њен дио амортизују се по посебном поступку.

Поступак води суд. О покретању поступка суд обавештава јавно складиште, које је
дуго да о томе стави забиљежено у складишту књиге поред уписа робе на коју гласи
складишница. На тај се начин спречава складиште да изда робу ономе ко би се јавио са
признаницом, па чак ни са целом складишницом. Такав се ималац упућује суду да
расправи законитост свога права на складишницу. Суд објављује покретање поступка
за амортизацију и позива сваког ко евентуално држи у рукама такву складишницу, или
њен део, да се јави суду у року од 60 дана.

17
Трифковић, Симић,Пословно право - уговори, вредносни папири и право конкуренције, Сарајево,
2004.године, стр.153-166.приступљено дана. 08.10.2021
18
. Трифковић, Симић, Пословно право - уговори, вредносни папири и право конкуренције, Сарајево,
2004.године, стр.153-166.приступљено дана. 08.10.2021

20
Ако се неко појави, упућује се на спор о праву власништва. Ако се нико не јави, суд
доноси одлуку о амортизацији. И прије доношења одлуке, на молбу лица које тражи
амортизацију, суд може дозволити да се роба преузме из складишта, ако такав
тражилац може потпуно обезбеђење за евентуално тражење заложног повериоца као и
сопствена роба.19

19
.. Трифковић, Симић, Пословно право - уговори, вредносни папири и право конкуренције, Сарајево,
2004.године, стр.153-166. приступљено дана. 08.10.2021

21
 Закључак
Као што сте имали прилику да видите у претходном излагању уговорна обавеза
може се састојати у давању, чињењу, нечињењу или трпљењу. Она мора бити могућа,
допуштена и одређена односно одређена. Кад је предмет обвезе немогућ, недопуштен,
неодређен или неодређен, уговор је ништав. Уговор склопљен под одгодним условом
или роком правоваљан је ако је предмет обавеза који је у почетку био немогућ постао
могућ пре испуњења услова или истека рока. Предмет обавеза је недопуштен ако је
противан Уставу Републике Србије, присилним прописима те морална друштва.
Предмет обавезе је одредив ако уговор садржи податке помоћу којих се може одредити
или су стране оставиле трећу особу да га одреде. Ако та трећа особа неће или не може
одредити предмет обвезе, уговор је ништав. Свака уговорна обавеза мора имати
допуштену основу. Основна је недопуштена, ако је противна Уставу Републике Србије,
присилним прописима, те морална друштва.

Уговором о ускладиштавању обавештава се складиште да се прими и чува

одређена роба и да се предузму потребне или уговорене мере ради њеног очувања у
одређеном стању, те да је предато на захтев оставодавца или другог овлашћеног лица, а
оставодавац се обавештава да складиште за то одређује накнадно додавање. Овај
уговор регулисан је законом о облигационим односима.

Иако се развио из класичног грађанско-правног уговора о остави (уговор код

кога се једна страна-оставопри-мац обавештава да уз награду или бесплатно прими
покретну ствар од другог уговора-оставодавца, да је чува и да се врати оставодавцу
када он он буде затражио), уговор о је плод релативно новијег правног развоја. Отуда
се и данас на уговоре о ускладиштавању примењују правила уговора о остацима, ако
законска регулатива уговора о усклађивању не предвиђа нешто друго. Иначе,
складишта су постојала како у старом, тако и у средњем веку (посебно у великим
поморским лукама), а правни односи између странака били су подвргнути правилима
уговора о остацима.

Велики развој трговине крајем XVIII и почетком XIX века наметао је потребу за
специјализованим привредницима који ће се искључити искључивим усклађивањем
робе (тај процес посебно је био изражен у Енглеској као великој поморској и
трговачкој сили).

Складишта и данас имају важну улогу у привредном животу државе. Она

омогућавају да се ослободе простор у средствима превоза (бродовима, авионима,
вагонима и сл.), Тако да се она може економично искористити. Ускладиштењем се,
даље, постиже уравнотежено снабдевање тржишта (што је врло значајно, нарочито у
великим градовима), односно стабилнији однос понуда и потражња, а време и стабилне
цене робе.

Уговором о ускладиштавању обавештава се складиште да се прими и чува

одређена роба и да се предузму потребне или уговорене мере ради њеног очувања у
одређеном стању да би се предало на захтев оставодавца или друге овлашћене особе, а
оставодавац се обавезује да му се за то одреди накнадно додавање.

При предаји робе оставодавац је дужан дати све потребне обавештења о њој и
изјавити колика је њена вредност.

22
 Уговором о ускладиштавању робе, који се сматра уговором о трговинским
услугама, подразумева се такав уговор по којем се складиште обавештава да прими и
чува одређену робу и да предузме потребне или уговорене мере ради њеног очувања у
одређеном стању и да је на захтев оставиоца (оставодавца) или другог овлашћеног
лица преда, а оставодавац (оставилац) се обавештава да за то плати одређену накнаду
складишта. Овакву дефиницију уговора о ускладиштавању дао је Закон о
облигационим односима. Чланом 33. Закона о спољнотрговинском пословању
предвиђено је да предузеће и друго правно лице које је уписано у судски регистар за
пружање лучких услуга, поред низа послова, као што су услуге у вези прихватања и
отпремање бродова и путника, чување бродова и терета, снабдевања страних
транспортних средстава и др. предвиђени су и послови претовара и ускладиштења
робе. Овакве услуге ускладиштавању робе по овом Закону могу се пружати и у
железничким станицама, осталим местима међународног саобраћаја, као и у другим
јавним складиштима. Под услугама ускладиштавања робе, подразумевају се нарочито:
прихватање, чување и сортирање робе, издавање складишнице и други послови у вези
са робом, на налогу страног лица.

Уговор о ускладиштавању робе настао је и развио се из уговора о осталима, али

је са својим развојем исти уговор добио особине и друге уговоре, као на пример,
елементи уговора о делу, уговори о мандату и др., Тако да данас представља прилично
сложен уговор .

23
 Литература
Књига:

1. Бундесгерчетхоф В , Уговори о ускалдиштењу, Беч,1996. приступљено дана

15.08.2021.

2. Вукадиновић С, Јовичић К., „Критеријуми квалификације уговора о

међународној продаји робе и питању меродавног права,“ Стварни правни живот
бр.2, Београд, 2010, 177-208. доступно дана 15.08.2021

3. Касациони П, 19.06.2000, Привредно право, Италија ,2000. приступљено дана

16.02.2008.

4. Конвенција Уједињених нација о уговорима о међународној продаји робе

A/CONF 97/19, 1489 UNTS 3, Беч, 11. април 1980. године. доступно дана
15.08.2021

5. Перовић Ј, Потреба унификације и хармонизације уговорног права, Београду ,

2010. приступљено дана 17.08.2021.

6. Паоло К, Облигациони односи, Италија ,1998 . приступљено дана 15.08.2021.

7. Срдић М ,Пословно и финансијско право, Београд ,2007. приступљено дана

17.08.2021

8. Трифковић, Симић, Пословно право - уговори, вредносни папири и право

конкуренције, Сарајево, 2004. стр.153-166. Приступљено 15.08.2021

9. Хубер П, Kњига за студенте правнике, Минхен,2007.страна107. приступљено

дана 16.08.2021.

Интернет странице:

1. UNCITRAL – United Nations Commission on International Trade Law; Komisija

Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo. приступљено дана 16.08.2021

2. Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj

prodaji robe, Službeni list SFRJ –Međunarodni ugovori, br. 10- 1/84 приступљено
дана 18.08.2021

3. Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) uređuje obaveze prodavca u članovima 467-

515. Zakon o obligacionim odnosima, “Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 –
odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna
povelja. приступљено дана 15.08.2021

24
4. cg.bscbar.org/content/view приступљено дана 17.08.2021

5. www.poslovniforum.hr/ugovori/ приступљено дана 17.08.2021

6. https://www.overa.rs/ugovor-o-uskladistenju-izvod-iz-zakona-o-obligacionim-
odnosima.html приступљено дана 17.08.2021

25
 Сажетак рада
Иако се развио из класичног грађанско-правног уговора о остави (уговор код
кога се једна страна-оставоприлмац обавештава да уз награду или бесплатно прими
покретну ствар од другог уговора-оставодавца, да је чува и да се врати оставодавцу
када он он буде затражио), уговор о ускладиштењу је плод релативно новијег правног
развоја. Отуда се и данас на уговоре о ускладиштењу примењују правила уговора о
останцима, ако законска регулатива уговора о ускладиштењу не предвиђа нешто друго.
Иначе, складишта су постојала како у старом, тако и у средњем веку (посебно у
великим поморским лукама), а правни односи између странака били су подвргнути
правилима уговора о остацима.

Велики развој трговине крајем XVIII и почетком XIX века наметао је потребу за
специјализованим привредницима који ће се искључити искључено усклађивањем робе
(тај процес посебно је био изражен у Енглеској као великој поморској и трговачкој
сили). Складишта и данас имају важну улогу у привредном животу државе. Она
омогућавају да се ослободе простор у средствима превоза (бродовима, авионима,
вагонима и сл.), Тако да се она може економично искористити. Ускладиштењем се,
даље, постиже уравнотежено снабдевање тржишта (што је врло значајно, нарочито у
великим градовима), односно стабилнији однос понуда и потражња, а време и стабилне
цене робе.

Уговором о ускладиштењу обавештава се складиште да се прими и чува

одређена роба и да се предузму потребне или уговорене мере ради њеног очувања у
одређеном стању те да се преда на захтев оставодавца или друге овлашћене особе, а
оставодавац се обавезује да му се за то одреди накнадно додавање.

При предаји робе оставодавац је дужан дати све потребне обавештења о њој и
изјавити колика је њена вредност. Уговором о ускладиштењу робе, који се сматра
уговором о трговинским услугама, подразумева се такав уговор по којем се складиште
обавештава да прими и чува одређену робу и да предузме потребне или уговорене мере
ради њеног очувања у одређеном стању и да је на захтев оставиоца (оставодавца) или
другог овлашћеног лица преда, а оставодавац (оставилац) се обавештава да за то плати
одређену накнаду складишта. Овакву дефиницију уговора о усклађивању дао је Закон о
облигационим односима.

Чланом 33. Закона о спољнотрговинском пословању предвиђено је да предузеће

и друго правно лице које је уписано у судски регистар за пружање лучких услуга,
поред низа послова, као што су услуге у вези прихватања и отпремање бродова и
путника, чување бродова и терета, снабдевања страних транспортних средстава и др.
предвиђени су и послови претовара и ускладиштења робе. Овакве услуге усклађивања
робе по овом Закону могу се пружати и у железничким станицама, осталим местима
међународног саобраћаја, као и у другим јавним складиштима. Под услугама
усклађивања робе, подразумевају се нарочито: прихватање, чување и сортирање робе,
издавање складишнице и други послови у вези са робом, на налогу страног лица.

Уговор о ускладиштењу робе настао је и развио се из уговора о осталима, али је

са својим развојем исти уговор добио особине и друге уговоре, као на пример,
елементи уговора о делу, уговори о мандату и др., Тако да данас представља прилично
сложен уговор .

26
 Биографија
Милица Микић рођена 27. марта 1999 године у Приштини,основну школу је
завршила у Доњој Гуштерици "Кнез Лазар". Средњошколско образовање је завршила у
Лепини у Гимназији, друштвено језички смер са одличним успхом.

Уписала Академију струковних студија косовско метохијску Пећ-Лепосавић на

смеру Финансијско пословање предузећа 2018 године, дипломирала 2021 године са
просечном оценом 7 (седам) и стекла звање Економиста менаџер.

Течно говори Енглески и Руски језик, и јако добро познаје рад на рачунарима

27
 АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО MЕТОХИЈСКА улица
Доситеја Обрадовића бб, 38218 Лепосавић, тел. 028/83-780 www.akademijakm.edu.rs,
e-mail: office@akademijakm.edu.rs.

Образац бр. 3

ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ РАДА

Изјављујем и својим потписом потврђујем да је овај завршни рад искључиво

резултат мог властитог рада и ослања се на објављену литературу што показују
коришћење белешки и библиографских извора.
Изјављујем како ниједан део рада није написан на недозвољен начин, нити је
преписан из нецитираног рада и ниједан део рада не крши било чија ауторска права.
Потврђујем да ниједан део рада није искоришћен за било који други рад у било
којој другој високошколској, научној или образовној установи.
Својим потписом потврђујем и дајем сагласност за јавно објављивање мог
завршног рада под насловом:

____________________________________________________________
____________________________________________________________

У _____________________ Студент:
Датум: _________________ године Име и презиме
број индекса

потпис

28