Висока пословна школа струковних студија „Чачак”

ПРОМТНИ И ТЕРМИНСКИ ПОСЛОВИ СА

ДЕВИЗАМА
СЕМИНАРСКИ РАД

Ментор: Име студента:

Број досијеа:

Београд, јануар, 2020.године

 Садржај

УВОД.............................................................................................................3
1.ПОЈАМ ДЕВИЗНОГ ТРЖИШТА...........................................................4

2.ПОЈАМ ПРОМПТНОГ И ТЕРМИНСКОГ ПОСЛА..............................7

2.1. Оквир девизног система ..................................................................8
3.ТЕРМИНСКИ И ПРОМТНИ ПОСЛОВИ СА ДЕВИЗИМА.................8

4.ПОДЕЛА ТЕРМИНСКИХ ПОСЛОВА.................................................14

4.1. Форвард....................... .....................................................................14
4.2. Фјучерси............................................................................................14
4.3.Опције................................................................................................15
4.4.Своп послови.....................................................................................15

ЗАКЉУЧАК................................................................................................18

ЛИТЕРАТУРА............................................................................................19

2
 УВОД

Девиза је свако потраживање у иностранству које гласи на страну валуту.

Врло често се користи у ужем смислу када означава страну валуту. Монетарна
политика централне банке оријентисана на давање олакшица за функционисање
банкарског система, односно тржишта новца, која тиме доприноси оживљавању
економских активности у земљи.

Адекватност капитала је однос између капитала и ризичне активе банке, односно

способност банке да апсорбује губитке настале лошим пласманима. Нашим
законом регулисано је да је свака банка обавезна да пословање обавља тако да
обезбеди да у сваком тренутку њен капитал буде у висини која није мања од
динарске противвредности износа од 10.000.000 евра према званичном средњем
курсу, као и да њена ризична актива (збир активе пондерисане кредитним ризиком
увећан за укупну отворену девизну позицију) буде покривена капиталом у износу
од најмање 12%.

Експозитура банке је испостава, филијала неке веће управне или привредне

јединице. У банкарству означава део неке банке која се бави само тачно одређеним
банкарским пословима (пр. послови са грађанима).

Промтни курс је трансакција која се извршава одмах, односно одмах односно у

року два дана од закључења уговора.

Термински курс је онај који се уговара сада за испоруку девиза у оређеном дану у
будућности.

Екстерно финансирање се односи се на пословање предузећа, а подразумева

финансирање предузећа од стране правних и физичких лица ван саме фирме. У
екстерно финансирање спадају сви облици финансирања из туђих извора (нпр.
кредит), као и финансирање од стране власника предузећа (нпр. нова емисија
акција).

Промптно се могу купити акције. Комерцијални записи, девизе с тим да се пренос

новца мора извршити за најкасније 5 дана. Промптни послови код робе
представљају ефективну купопродају реално постојеће робе на складишту или на
путу. Стварни доказ да роба постоји је робни запис - складишница, товарни лист
или коносман, из којих се по датумима може видети да та роба у том моменту
реално постоји.

Зато се робни запис у пракси назива и власнички лист. Битна је расположивост

роба, која реално постоји у моменту њене купопродаје. Рок извршења промптног
посла регулише свака појединачна берза својим узансама.

3
 1. ПОЈАМ ДЕВИЗНОГ ТРЖИШТА

Услови за успостављање девизног тржишта су слични условима за организовање и

функционисање новчаног тржишта. Неоспорна су три основна предуслова за
постојање и функционисање девизних тржишта:
1. Конвертибилност Валута ,
2. Одговарајуће монетарне резерве и рационална политика руковања са њима
од стране Централне Банке,
3. Дугорочно уравнотежен биланс плаћања

Такође је потребно постојање слободне конкуренције између пословних банака, као

и могућност за краткорочна улагања у земљи и иностранству у облику хартија од
вредности на веће износе и роковима од 3 до 13 месеци. Потребно је ја постоји
организовано девизно тржиште са одређеним правилима трговања на којој су
предмет купопродаје само тзв. слободне девизе, да би се национални новац могао
појавити као слободна девиза неопходна је конвертибилност домаће валуте , и то
бар у њеној најмекшој варијанти, конвертибилност за инострана правна и физичка
лица.

Услови за успостављање девизног тржишта су слични условима за организовање и

функционисање новчаног тржишта. Неоспорна су три основна предуслова за
постојање ифункционисање девизних тржишта:

1. конвертибилност валута ,
2. одговарајуће монетарне резерве и рационална политика руковања са њима од
стране централне банке
3. дугорочно уравнотежен биланс плаћања

Такође је потребно постојање слободне конкуренције између пословних банака,

као и могућност за краткорочна улагања у земљи и иностранству у облику хартија
од вредности навеће износе ироковима од 3 до 13 месеци. Потребно је да постоји
организовано девизно тржиште са одређеним правилима трговања на којој су
предмет купопродаје само тзв.слободне девизе, да би се национални новац могао
појавити као слободна девиза неопходна јеконвертибилност домаће валуте , и то
бар у њеној најмекшој варијанти, конвертибилност заинострана правна и физичка
лица.

Понуда и тражња девиза обично није никада уравнотежена у краћим временским

размацима. Зато је одржавање девизних курсева у одређеном распону са
интервенцијама централне банке врло битна за постојње и функционисање
слободног девизног тржишта. Овде административне мере као што је замрзавање
курсева не долазе у обзир јер ако би тражња девиза била већа од понуде онда је
сигурно да би девизни курсеви постигли горњу ексремну тачку и тиме би
сеотворила питања утврђивања приоритетних потреба за плаћање иностранству а
самим тим и питање критеријума за елиминисање вишка тражње. Такве мере су
неспојиве са слободним девизним тржиштем.

4
 2. ПОЈАМ ПРОМТНОГ И ТЕРМИНСКОГ ПОСЛА

Када говоримо о берзи и берзанском пословању намеће се и појам промтног посла

са девизама. Берзански послови су уговори који се закључују преко овлашћених
лица који иступају као трговци , или као посредници и која на основу закона или
берзанских правила имају право учешћа у раду берзе.

Берзанске послове могу да закључе преко берзе само посебно овлашћени берзански
посредници и ови послови су јавни. Сва документа и информације о раду берзе,
објављују се јавно преко компјутерског и комуникационог система берзе.

На тај начин јавност се редовно обавештава о курсу берзанског материјала путем

берзанског извештаја.

Подела:

1. према циљу (стварни и шпекулативни)

2. према броју уговора (прости и сложени – арбитража, репортни и своп)

3. време доспелости (промптни и термински)

1. Према циљу (стварни и шпекулативни)

 стварни послови су они које које уговорне стране желе стварно да изврше,
да продавац испоруком робе прода робу, а да купац исплатом цене купи,
 спекулативни послови су они које уговорне странке раде фиктивно у намери
да зараде на разлици у цени материјала.

Спекулације у простору називају се арбитражним пословима, а спекулације у

времену називају се терминске спекулације, тј. правим спекулативним пословима.

2.Према броју продајних уговора, берзански послови се деле:

 на просте берзанске послове који имају само један уговор о продаји и

 на сложене берзанске послове који се састоје од два или више уговора о
продаји, такви су арбитражни, продужни-репортни и своп берзански
послови.

3. Према времену доспелости (промптни и термински)

ПРОМПТНИ или дневни послови код којих се плаћање и испорука материјала

врши одмах по закључењу посла. Рок извршења се обично креће од два дана до три
недеље од дана закључења посла.

5
ТЕРМИНСКИ - код терминских послова јавља се временски размак између дана
закључења и извршења посла. Испорука и плаћање материјала се врши по истеку
унапред одређеног рока-термина. Онај ко на овај начин купује берзански материјал
нада се да ће њена цена порасти до рока испоруке или ће барем остати иста, тако да
ће себи по повољнијој цени обезбедити потребан материјал. Онај ко продаје робу,
рачуна да ће избећи штету, јер ће цена материјала до рока испоруке пасти, те се
уговором о продаји обезбеђује од пада цене.

2.1. Оквир девизног система

Централна банка која заузима централни положај у банкарском систему одређене

земље, у смислу да ова банка делује као банка других банака и као банкар државе.
Основне функције централне банке су :

 Емисија новца и управљање девизним резервама земље;

 Деловање у улози банкара државе;

 Деловање у улози „банке банака“;

 Регулисање и надгледање активности домаћих финансијских институција;

 Спровођење монетарне политике и регулисање ликвиднности банкарског и

привредног система;

 Спољно - економска функција;

 Организовање функције платног промета у земљи;

 Развојна функција централне банке.

Девизни систем земље подразумева регулисање међународног платног промета,

односно , под којим условима могу да се реализују послови са иностранством. У
складу са тим важно је дефинисати који су законски прописи ( домаће и
међународне у области девизног платног промета и кредитних послова са
иностранством ) и врсте послова које потпадају у домен девизних послова,
учеснике девизног система земље ( укључујући овлашћења, улоге и одговорности
које имају у процесу различитих међународних економских трансакција ван
теритрија једне земље) и инструменте платног промета. Потом је важно установити
како функционише девизно тржиште и како формира девизни курс у једној
националној економији, укључујући и дефинисање структуре девизних резерви
земље.

Девизни послови јесу послови у земљи са иностранством,који могу да утичу на

стање, у билансу плаћања земље и интервалну вредност домаће валуте дотичне
земље. Најчешће их банкарска пракса дефинише као послове платног промет са

6
иностранством ( међународни платни промет ) и кредитне послове са
иностранством.1

ВРСТЕ ДЕВИЗНИХ ПОСЛОВА

 Промтни девизни послови  Куповина и продаја страних

 Термински девизни девизних средстава (валута)
послови  Робна и неробна девизна
плаћања
 Своп послови
 Робни кредити
 Арбитражни девизни
послови  Инкасо послови

 Компензациони послови

 Куповина и продаја
племенитих метала

1
https://books.google.rs/books?
id=907DlbD2XnwC&pg=PA210&lpg=PA210&dq=PROMPTNI+POSLOVI+SA+DEVIZAMA&source=b
l&ots=tDE3p5hzJn&sig=ACfU3U1oRmjpC7ZOrpR0WXSs079zM-
5XrA&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwiQ353v3-
PpAhVLzIUKHYvhALwQ6AEwAnoECAcQAQ#v=twopage&q=PROMPTNI%20POSLOVI%20SA
%20DEVIZAMA&f=true

7
 3. ТЕРМИНСКИ И ПРОМТНИ ПОСЛОВИ СА ДЕВИЗАМА

Трансакција је промтна ако се обави у року од два дана а девизни курс који се у
овој трансакцији зове је промтни курс.

Терминска трансакција је договор о куповини валуте :

- у неком тренутку у будућности

- по курсу који се одређује данас ( промтни курс ).

Ако је термонски курс испод промтног онда је то дисконт. Ако термонски курс
буде изнад промтног страна валута ће имати термиинску премију у односу на
домаћу валуту.

Позитиван предзнак – терминска премија, а појам негативан предзнак значи

термински дисконт, док своп послови значе истовремена промтна куповина и
терминска продаја ( или обрнуто промтна продаја и терминска куповина ).

Пример терминског уговора:

Нпр. пре три месеца смо склопили уговор о куповини 100 ЕУР по курсу 1,01 УС =
1 еуро

- никакав новац се не исплаћује на дан потписивања уговора ( осим

сигурносне уобићијане маргине од 10 одсто )

Након три месеца ја купујем 100 евра за 101 долар без обзира на то колики ће бити
промтни девизни курс. Најћешћи су тромесечни термински уговори , за дуже
периоде нису уобичајени због велике несиугрности.

Валутни свопови су промтна продаја и терминска куповина валуте у једној јединој

трансакцији.На овом тржишту утичу такође и тзв. дилери као посебни трговци
девизама , који у овлашћеним банкама обављају послове куповине и продаје.
Промтни послови обухватају сваку куповину и продају девиза која се одвија одмах
или у року од два дана од дана закључене куповине. Термински послови
представљају сваку куповину или продају девиза , али без интервенција централне
банке у процесу формирања девизног курса.

8
Када се говори о овој теми битно је напоменути да промтни курсеви временом
варијају. Девизни ризик настаје не само при обављању трансакција које укључују
будућа плаћања у страној валути: ( трансакциона изложеност ) , него и стога што
промена курса доводи до промене вредности залиха и активе која се држи у
иностранству, затим ( раћуноводствена изложеност ) – а тиме се значајно мења и
домаћа процена будуће профитабилности пословања неке фирме – економска
изложеност. Хеџинг ( Heging ) је термин којим се описује изегавање девизног
ризика или затварање неке отворене позиције.

Промптни посао је уговор између про-давца и купца у време 0, у којем продавац

активе пристаје на промптну испоруку исте, а купац пристаје да одмах плати за
такву активу. Зато је јединствена карактеристика промптног тржишта промптна и
истовремена размена готовине за робе, вредносне папире, девизе. То се у пракси
назива испорука робе у односу на плаћање. На пример за промптну котацију
обевзице са 20-годишњим доспећем чија је номинална вредност 100 евра плаћа се
50 евра.

Промптне трансакције обављају се зато што купац активе верује да ће се њена

вредност повећати у непосредној будућности (током инвеститоровог поседовања
активе). Ако се вредност активе повећа према очекивању, инвеститор може
продати активу по вишој цени и зарадити профит. На пример, ако се вредност 20-
годишње обвезнице повећа на 60 евра кушпац ће зарадити 10 евра по обвезници.

Промптно се могу купити акције. комерцијални записи, девизе с тим да се пренос

новца мора извршити за најкасније 5 дана. Промптни послови код робе
представљају ефективну купопродају реално постојеће робе на складишту или на
путу. Стварни доказ да роба постоји је робни запис - складишница, товарни лист
или коносман, из којих се по датумима може видети да та роба у том моменту ре-
ално постоји. Зато се робни запис у пракси назива и власнички лист. Битна је
расположивост роба, која реално постоји у моменту њене купопродаје. Рок
извршења промптног посла регулише свака појединачна берза својим узансама.
Купац је обавезан да продавцу достави уредну диспозицију за робу и то на-јкасније
у року до пет дана после закључења промптног купопродајног посла на берзан-
ском састанку. Робни промптни послови се у погледу начина испоруке могу
закључивати као:

Локо посао (на лицу места) – роба мора бити доступна купцу у месту одржавања
берзанског састанка. Промпт испорука – значи да се роба мора предати купцу у
веома кратком року, који је одређен узансама берзе на којој је закључена
купопродаја. Промпт утовар – у погледу времена испоруке у свему важе одредбе из
промпт испоруке, али је у овом случају продавац обавезан да, до узансама
одређеног датума, изврши и утовар робе по добијеној диспозицији од купца.

Најпознатији финансијски инструменти на терминском тржишту су фјучерси и

опције. Фјучерси и опције су изведени инструменти. Уместо да представља
власнички удео попут акција (обвезница), сваки уговор о фјучерсу и опцији је

9
одвојен од основног производа који је предмет уговора. Као предмет терминског
уговора могу бити разноврсне робе (нафта, метали, жито и др.) или финансијски
инструменти. Иако трговина терминским уговорима има самосталну егзистенцију,
њихова цена је условљена кретањем цене основне робе или финансијског
инструмента

Промпт посао за робу на путу – представља берзанску купопродају робе која се

налази на путу у неком одређеном правцу. Продаја робе се врши уручењем
индосираног коносмана или пренетог товарног листа на купца који од тог момента
може робом располагати.

Орочени промптни посао – значи одложено извршење предаје робе купцу, што се
увек утаначи у закључници наводећи обично да ће роба бити предата средином,
крајем или у првој половини тачно одређеног месеца.

Термински послови се дефинишу као послови продаје где се цена робе уговара
данас, а обавезе купца и продавца не извршавају одмах после закључења уговора,
већ у неком каснијем року који је унапред фиксиран и означен или неког дана у
оквиру прецизно дефинисаног периода времена одређеног купопродајним
уговором.Термински послови се закључују и извршавају на два начина: директно
између учесника у некој трансакцији или уз учешће клириншке куће.

Основна обележја берзанских терминских послова су:

1.рочност посла
2.безусловно или условно закључење посла
3.различита мотивисаност посла, да се дође до неопходне робе, да се заради, или
заштити од ризика

4. ПОДЕЛА ТЕРМИНСКИХ ПОСЛОВА

Термински послови се деле на безусловне (фиксне) и условне. Безусловни

термински послови се закључују без икаквих услова, па се о року извршавају онако
како је уговорено. Купац се дефинитивно обавезује да тачно одређеног дана плати
цену, а продавац да преда материјал. Ови послови су, најчешће слободни и
самостални и не обављају се уз помоћ клириншке кућа. Берзански трговци који
типују (играју, прогнозирају) на повећање цена одређеног берзанског материјала
зову се ho-sisti или бикови, а они који играју на смањење цена бесисти или
медведи.

Термински послови деле се на оне који се обавезно извршавају (форвард послови)

и терминске послове који су изведени (деривирани) из неког другог посла и чија су
подлога други уговори. У деривиране послове спадају: фјучерс послови и опције.

10
Деривиране хартије од вредности (деривати) имају све значајнију улогу у
берзанском пословању. То су хартије од вреднсти чије су цене утврђене (изведене)
на основу цена других (основних) финансијских инструмената.Своп послови
подразтумевају замену једне врсте дуговања за другу. Постоје и хеџинг послови,
који се изводе преко фјучерса, опција и свопова, а чији циљ није реална зарада на
разлици између куповне и продајне цене односно шпекулација, него заштита од
ризика ценовног, каматсно или курсног.
Учесници у терминској трговини се обавезују уговором на одређено поступање у
будућности, претпостављајући да ће доћи до промене у кретању понуде и тражње
за финансијским инструментима, а самим тим цене. Антиципирајући будућа
кретања на тржишту и уговарајући фиксну цену, учесници на терминском тржишту
могу заштитити будући приход и остварити профит.

Најпознатији финансијски инструменти на терминском тржишту су фјучерси

и опције. Фјучерси и опције су изведени инструменти. Уместо да представља
власнички удео попут акција (обвезница), сваки уговор о фјучерсу и опцији је
одвојен од основног производа који је предмет уговора. Као предмет терминског
уговора могу бити разноврсне робе (нафта, метали, жито и др.) или финансијски
инструменти. Иако трговина терминским уговорима има самосталну егзистенцију,
њихова цена је условљена кретањем цене основне робе или финансијског
инструмента.

4.1. Форвард

Форвард је унапред договорена цена и количина за испоруку робе (различите-

активе) која ће се десити у будућности.Најстарији форвард термински уговор
датира још из времена старе Грчке, док су сви остали темински послови новијег
датума. Код форвард уговора постоји обавеза да се договорена транскација изврши,
да своју обавезу испуне и купац и продавац робе из овог уговора.Форвард уговор је
појединачни нестан-дардни термински уговор, уговор сам за себе и не може
служити као основ других терминских послова (нпр. опција). То је уговор који
обавезује на испоруку ативе у будућности по унапред уговореној цени. Данас се
утврђује цена за испоруку робе и пренос новца у блиском будућем периоду
(најчешће 1-6 месеци). Ови уговори се реализују тачно на дан истека и није могућа
њи-хова куповина и продаја на берзи пре истека њиховог рока. Циљ им је да се
дође до жељене робе, да се заради или да се избегну или умање ризици. Може бити
и варијанта да се у време потписа уговора утврди цена, одмах пренесе но-вац, а
роба се испоручује накнадно.

У том случају цена се смањује за износ камате до дана преноса робе. Најчешће се
ради о куповини када се за неколико месеци унапред фиксира цена и одмах
исплаћује новац за робу која ће касније бити испоручена (на пример откуп
пшенице у фебруару за испоруку исте касније у јулу – тзв. „откуп на зелено“,
куповина струје лети да би иста била испоручена зими и сл). Са њима се никада не
тргује на службеној берзи, него се ови послови закључују на ванберзанским
састанцима или средствима електронских комуникација (over-the-counter). Користи

11
од ових послова су потпуно уочљиве. Ако за пример узмемо фармера који узгаја
пшеницу.

Његов приход у целој се-зони зависи од врло нестабилних (волатилиних) цена

житарица. Насупрот њега, на пример, и млинар је у истој ситуацији. Његов профит
је неизвестан и зависи од будуће цене пшенице. Обе стране могу задовољити
интересе и избећи ризике ако закључе форвард уговор.

У том уговору фармер ће се обавезати да ће пшеницу испоручити после жетве по

цени која је договорена данас, без обзира колика ће бити тржишна цена пшенице у
моменту испоруке. Цена може бити плаћена унапред или ће се, пак, пренос новца
извршиту у будућности кад и пренос робе.

У случају када се новац не преноси унапред, форвард уговор једноставно

представља продају одређене ак-тиве са одложеном испоруком и наплатом, с тим
да се у време потписа само уговора односно фиксира будућа цена за робу која ће
бити испоручена и плаћена на фиксни датум у будућности. Форвард уговор штити
обе стране и купца и пордавца од будућих флуктуација цена, а у будућем послу
боље пролази страна која је адекватније предвидела и уговорила будуће кретање
цена.

Они се најчешће закључују на ванберзанском тржишту и у њихово закључивање и

извршење није инволвирана клириншка кућа. Њихов је ризик, да ако купац унапред
преда новац, продавац не испоручи робу купцу за његов унапред дат новац. Због
тога, у пракси, купац често тражи додатна обезбеђења, најчешће банкарску
гранцију, хипотеку, или авалиране менице.

4.2. Фјучерси

Фјучерс је уговор о испоруци робе, валуте или финансијског инструмента, по

унапред уговореној, фјучерс цени, и на уговорени термин у будућности. У почетку
су се, угла-вном, односили на пољопривредне производе и друге робе, а данас се
највише тргује фи-нансијским фјучерсима који гласе на индексе акција,
каматоносне хартије од вредности (например државне обвезнице) и стране велуте.
Уместо класичне трговине фјучерсима се све више тргује електронски и овај тренд
ће се сигурно наставити у будућности. Они су једнако значајни и за шпекуланте
(који играју на зараду) и за хеџере (који играју на заштиту вредности имовине у
будућности).

Оно што разликује фјучерс од форварда је ликвидност, тј. њима се тргује

искључиво на берзи као редовном и централизованом берзанском тржишту. Одмах
по закључивању могу се брзо претварају у новац, па их на-зивају ликвидни
термински уговори.

Да би то било изводљиво, фјучерси су високо стан - дардизовани уговори и то у

погледу: активе којом се тргује, начина плаћања и испоруке. Утвђује се величина

12
уговора, прихватљив квалитет испоруке робе, цена и начин плаћања. Обавезно се
закључује на редовном берзанском тржишту и салдирају преко клириншке куће,
која је гарант остварења уговора, продавац за купца и купац за продавца.Између
форвард и фјучерс уговора постоји више разлика:

Код фјучерс уговора испорука и плаћање се не врши тачно у дан, као код форварда,
већ сваки дан до датума доспећа односно на сам тај дан.Фјучерсима се регуларно
тргује на берзи фјучерса и цене се редовно дневно салди-рају и објављују у дневној
штампи. То значи да, за разлику од форварда, фјучерс уговори захтевају дневно
поравнање било каквих губитака и добитака на уговорима, па могу бити
ликвидирани на било који дан пре и на дан истека уговора, док то није могуће код
форвард уговора.
Саставни део фјучерс уговора је и Клириншка кућа са којом купац и продавац
закључују посебне уговоре и којој морају да уплате прописани иницијални депозит
(маргину), што није случај са форвард уговорима. Код фјучерса испоруку робе и
плаћање робе гарантује клириншка кућа;

Код фјучерса, најчешће, не долази до стварне испоруке берзанског материјала, већ

се само исплаћује разлика у цени, тј. врши пре-бијање салда, док је код форварда
испорука предметне робе обавезна. У пракси се Фјучерсима се регуларно тргује на
берзи фјучерса и цене се редовно дневно салди-рају и објављују у дневној штампи.
То значи да, за разлику од форварда, фјучерс уговори захтевају дневно поравнање
било каквих губитака и добитака на уговорима, па могу бити ликвидирани на било
који дан пре и на дан истека уговора, док то није могуће код форвард
уговора.Саставни део фјучерс уговора је и Клириншка кућа са којом купац и
продавац закључују посебне уговоре и којој морају да уплате прописани
иницијални депозит (маргину), што није случај са форвард уговорима. Код
фјучерса испоруку робе и плаћање робе гарантује клириншка кућа; Код фјучерса,
најчешће, не долази до стварне испоруке берзанског материјала, већ се само
исплаћује разлика у цени, тј. врши пребијање салда, док је код форварда испорука
предметне робе обавезна. У пракси се извршава само око 3% фјучерс уговора, тако
да они најчешће представљају уговоре на зараду односно шпекулативне уговоре.

На централизовнаом берзанском тржишту фјучерсима се, најчешће, тргује

посредством брокера, тако да купац и продавац не морају лично да траже партнере
за трговину. Стандардизација уговора и дубина трговања омогућује да фјучерс
позиције буду затворене преко брокера, а не директним преговорима са другом
стрнаом. Пошто Клириншка кућа гарантује да ће свака страна испунити своје
обавезе, скупе провере бонитета партнера нису неопходне. Уместо тога, сваки
трговац полаже код клириншке куће гарантни депозит који се назива маргина, и на
тај начин се га-рантује извршење уговора.

Маргина обично износи 5-15% од вредности уговора, а по потреби се и

прилагођава према кретању реалне тржишне цене. Ако се уговор не изврши из
маргине се преносе средства субјекту који је боље предвидео цену односно
субјекту који добија у цени. Ако је маргина недовољна субјект који губи додаје

13
новац на рачун маргине, а ако је субјект који губи уплатио вишу маргину од
промене цене, Клириншка кућа му, по престанку односно затварању уговора, враће
више уплаћена средства.Фјучерси имају вишеструки значај у управљању ризиком,
хеџингу, стабилности цена, за савлађивање гепа у финансирању и слично.

Купац фјучерс уговора има право на активу која је уговорена фјучерсом и обавезу
да плати ту активу. Са друге стране, продавац фјучерс уговора има право да добије
новац и обавезу да испоручи активу. Око обавеза се стара клириншка кућа. Све
трансакције се обављају преко клиринга, а не директно између купца и продавца.
Клириншка кућа оверава уговоре и постаје гарант њиховог извршења. Често купац
и продавац независно раде компензације са клириншком кућом пре закључења
уговора.

Продавац може отказати уговор и куповином другог уговора од купца, а купац

продајом другог уговора продавцу. (Ненад Вуњак, 2009).

По Закону о хартијама од вреднос-ти Србије, фјучерс уговор се дефинише као

преносив уговор о продаји стандардизоване количине тржишног материјала које
могу да закључују правна лица преко берзанских посредника и уз помоћ
клириншке куће.Фјучерси су најчешће блиског рок. Рок доспећа не може бити
краћи од три дана од његовог закључења нити дужи од годину дана, а најчешће су
рокови доспећа до 90 дана. На пример, код девизног фјучерса, за већину светских
валута постоји будуће валутно тржиште: евро, долар, канадски до-лар,
аустралијски долар, британска фунта, јен, швајцарски франак, шведска круна,
данска круна, норвешка круна и сл.Фјучерс је уговор који је берза стандарди-
зовала, па може да служи као подлога за друге деривате, посебно за опције, што
није случај са форвард угооврима.

Фјучерс се своди на фиксирање цене унапред за стандардни лот испоруке робе у

будућности. Уговор се реализује по тој, унапред утврђеној тзв. фјучерс цени
(футурес прице) која се разликује од тржишне цене. Затвара се наплатом, по истеку
рока, или исплатом разлике у цени (маргине) пре истека уговора. Клириншка кућа
свакодневно прекњижава маргину, према субјекту који је боље предвидео цене.
Колико купац губи продавац добија, тако да је салдо маргине увек нула. Кад се
уговор сведе на тржишну цену салдо је увек нула јер колико купац губи продавац
добија и обрнуто.Постоји више типова фјучерса. Најзначајније су две велике групе:
робни и финансијски фјучерси. Робни фјучерси су најстарији облик фјучерс
уговора. Реч је о ликвидним терминским уговорима код којих је основна актива –
роба. Роба којом се најчешће тргује су: пољопривредни производи – житарице
(пшеница, кукуруз, соја, пиринач, итд), жива стока, агро-индустријски производи
(кафа, какао, памук, шећер...), метали, нафта и земни гас.

Да би могло да се тргује робним фјучерсима неопходна је стандардизација

количина. Тако су стандарди, на пример на Њујоршкој берзи, у трговини
житарицама – 5000 бушела, у трговини нафтом – 1000 барела и слично. Такође се
утврђује стандардни квалитет робе или класа (нпр. бр. 2 тврдо зимско жито или бр.

14
1 меко црвено жито). Место или начин испоруке робе такође су означени у
уговору. Испорука пољопривредних производа обавља се предајом складишнице,
који издаје овлашћени складиштар, или робног записа.

Финансијски фјучерс обухвата велики број различитих фјучерс уговора, где се као
основна актива појављују други тржишни материјали. У зависности од основне
активе разликујемо више врста финансијских фјучерса: фјучерси на хартије од
вредности, као што су државне хартије од вредности, обвезнице фирми, обичне
акције, опције, валутни фјучерси, где се као основна актива јављају водеће светске
валуте, фјучерси на тржишне индексе и каматни фјучерси.У случају финансијских
фјучерса, испорука се може извршити електронским трансфером средстава.

У случају индексних фјучерса примењује се поступак готовинских поравнања,

слично као код индексних опција. Иако фјучерс уговори, у формулацији и
принципу, захтевају испоруку активе, у стварности ретко долази до те испоруке.
Уместо тога уговорне стране најчешће затварају своје позиције пре доспећа
уговора, реализујући добитке и губитне, преко маргине, у готовини.

Просто речено, фјучерси су финансијски инструменти који у себи садрже опкладу

на ценовна кретања робе, берзанских индекса, девизних курсева или каматних
стопа, а да при том не постоји намера да се испорука робе изврши у будућности. За
разлику од спот и форвард трговинем код фјучерс уговора испорука робе или
валуте се не очекују. Фјучерс уговор који у својој основи има житарице представља
опкладу на то како ће се цена житарица кретати у будућности, без јасне намере да
се испорука те робе и оствари. Мање од 3% свих уговора о фјучерсима се реализује
испоруком робе.

Оно што на тржишту фјучерса омогућава велике добитке али и велике губитке
јесте дејство финансијског левериџа. Инвеститор не плаћа пуну цену уговора већ
само део вредности (тзв. иницијелна маргина, обично до 10% вредности уговора).
Овај депозит инвеститори уплаћују како би се осигурало испуњење обавезе из
уговора. Ако кретања на тржишту фјучерса иду у смеру супротном од онога које је
инвеститор предвидео, он мора доплатити на рачун како би износ депозита остао
исти. У случају да кретање цена на тржишту фјучерса оправда инвеститорова
очекивања, он се може повући са тржишта куповином уговора по којем се
прузимају обавезе супротне од оних из претходно купљеног уговора. Зарађени
новац (депозит умањен за провизију и остале трошкове) инвеститор повлачи са
рачуна излазећи са тржита као добитник

4.3. Опција

Опција је изведена хартија од вред-ности која власнику (купцу) даје право, не и

обавезу, да купи или прода одређену активу (робу) по унапред уговореној (тзв.
страјк цени) и у одређеном временском периоду, до уговореног датумаистека код
америчких опција и на сам угворени датум испоруке код европских опција.
Посебан су модел јапанске опције које су модификована варијанта америчких

15
опција јер дају могућност реализације опција пре њиховог доспећа, али само током
једног прописаног дана у недељи. Опција је финансијски инструмент којима се
тргује на регулисаном и на ОТЦ тржишту. Опције којима се тргује на ОТЦ
тржишту имају ознаку ФX опције. Обавеза продавца је да испоручи уговорену
робу, када купац поднесе опцију на реализацију. Код опција се обавезно уговара
опциона или страјк цена на основу која се опција може реализовати пре рока
доспећа (у случају америчких опција) и о року доспећа (у случају европских
опција). Разлика између страјк и тржишне цене пред-ставља могућности зараде за
партнера који је боље предвидео кретање цена. Обавеза купца опције је да плати
премију као цену опције (на пример 3-5% од вредности робе). Премија представља
унапред положен депозит – капару код Клириншке куће.
Купац губи поменуту премију ако одустане од посла. Премија представља приход и
сигурност про-давца за његов напор да обавезно испоручи робу ако то купац опције
затражи. Ако ку-пац на дан истека опције жели да има и опцију куповине и опцију
продаје, онда уплаћује дуплу премију, па се ове опције зову опције са дуплом
премијом. Ако купац опцију не поднесе продавцу исту на реализацију о року,
опција престаје да важи, а продавцу припада премија која је унапред плаћена.
Пошто се никада не зна шта ће купац одлучити и да ли ће се уговор о опцији
реализовати, правници ове уговоре зову недовршени уговори, што упућује на
карактер њихове неизвесности.

Опције се деле на:куповне (цалл) опције, продајне (пут) опцијеЦалл опција

(опција опозива) даје купцу право, на и обавезу, на куповину робе или основног
вредносног папира (нпр. акције) по унапред одређеној цени која се назива извршна-
страјк цена (X) и на утврђен дан испо-руке. Купац цалл опције пак мора продавцу
унапред платити накнаду - тзв. премију Ц. Та је премија промптни негативни
новчани ток за купца цалл опције.

Међутим, купац потенцијално очекује профит уколико цена акције или другог
берзанског материјала буде већа од извршне цене (за износ који према-шује
премију) по истеку опције. Ако је цена основне активе већа од X (тзв. добитна оп-
ција), купац може извршити опцију, купујући активу по X и продајући је одмах на
тржишту по текућој тржишној цени, већој од X. Ако је цена основне активе мања
од X по истеку опције (тзв. губитна опција), купац опције неће извршити опцију (тј.
купити активу X кад је тржишна цена мања од X). У том случају опција остаје
неизвршена. Исто важи и у случају кад је цена основне активе једнака X по истеку
опције (тзв. неутрална опција).

Купац опције ствара трошак Ц (премија) на опцију.Код куповних (пут) опција

њихов власник (купац) има право да исте купи, а ако је упла-тио дуплу премију да
их алтернативно прода по унапред договореној цени извршења угово-ра тзв. страјк
цени на дан њиховог доспећа.Пут опције даје купцу опције право, не и обавез, на
продају основног инструмента (нпр. робе или акције) по унапред одређеној цени
продавцу пут опције и на одређени дан. Заузврат, купац пут опције мора продавцу
платити пут премију (П). Ако је цена основне акције мања од извршне цене (X) на
истеку опције (добитна пут опција), купац ће купи-ти основну акцију или другу

16
робу на тржишту акција за мање од X и одмах је продати по цени X извршењем пут
опције.

Ако је цена основне акције већа од X на истеку опције (губитна пут опција), купац
пут опције никад не извршава опцију (тј. не врши продају акције по X кад је њена
тржишна вредност већа од X). У том случају, опција истиче неизвршена, а купац
губи уплаћену премију. То вреди и ако је цена основне акције једнака X кад опција
истиче (неутрална пут опција). Купац пут опције ствара трошак П на опцију и нема
никаквог другог новчаног тока. Код продајних (цалл) опција купац има право да
исте прода, а ако је уплатио дуплу премију алтернативно купи по уговореној
(страјк) цени на дан њиховог доспећа.

4.4. Своп послови

Своп послови су послови путем којих се, преко берзе, врши замена једних обавеза
односно дугова, за друге, а ради заштите интереса учесника у послу и заштите
реалне вредности имовине (хеџинг посао).„Свопови су финансијски уговори који
обе уговорне стране обавезују на замену (своп) одређених обавеза плаћања (не
активе) ко-јима располажу за друге обавезе плаћања којима располаже друга
страна.

Постоје две основне врсте свопова: валутни своп по-дразумева замену плаћања у
једној валути за плаћања у другој валути; каматни свопподразумева замену
одређених каматних плаћања за низ других каматних плаћања, при чему су сва
деноминована у истој валути.“ (Фредериц С.Мисхкин, 2006., стр. 328). Своп је
споразум између две стране о размени одређених периодичних новчаних то-кова,
као обавеза плаћања у будућности на темељу неког основног инструмента или цене
(нпр. фиксна или променљива каматна стопа, средњорочне или дугорочне
обвезнице).

Као и форвард, фјучерс и опцијски уговори, свап уговор омогућава фирмама боље
управл-јање ризиком цене, каматне стопе, девизним и кредитним ризиком. Свопови
су уведени почетком 1980. године, а свап тржишта изузет-но су се развила током
последњих година . Исказана вредност свап уговора америчких комерцијалних
банака (главног учесника свап тржишта) износила је у 2001. године 26, 21
милијарди долара, а нарасли су на преко 200 милијард долара (Зви Бодие/ Алеx
кане/Алан Ј. Марцус, основи инвестиција, Дата Статус, Београд, 2009., стр. 562). И
ови послови, као фјучерси и опције, се најчешће обављају преко клириншке куће

17
ЗАКЉУЧАК

ЛИТЕРАТУРА

1. Кисић С., Перовић-Јовановић М. ,Економика предузећа, принципи и

примена, Београдска пословна школа- Висока школа струковних студија,
Београд, 2010
2. Закон о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса
("Сл. гласник РС", бр. 25/2000, 25/2002, 107/2005 и 108/2005 - испр.)
3. Богдановић Д., Иванишевић Г. Основи економије ,Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 2004
4. Дугалић В, Штимац Милко, Основи берзанског пословања, Београд, 2005.
5. Др Покрајчић Драгана М., Економика предузећа, Београд, 2002.
6. Др Илић М., др Глигоријевић Ж, др Бошковић Г, Индустријски менаџмент,
Ниш, 2008.
7. Проф.др Унчанин Р, Пословна економија, ВПШ, Чачак, 2007.
Интернет :

18
 http://sh.wikipedia.org/wiki/Vrste_preduzeca
 http://sh.wikipedia.org/wiki/Drustva_lica
 http://sh.wikipedia.org/wiki/Drustva_kapitala
 http://sh.wikipedia.org/wiki/Komanditno_drustvo
 www.scribd.com
 www.economist.com
 www.emagazin.co.yu

19