ЈУ Угоститељско – економска школа

Приједор

Матурски рад из економије

Тема: Берза

Ученик: Професор:
Данило Грбић Дијана Марјановић
САДРЖАЈ

УВОД..........................................................................................................................................3
ПОЈАМ БЕРЗЕ...........................................................................................................................4
ВРСТЕ БЕРЗЕ.............................................................................................................................4
МЈЕСТА ТРГОВАЊА...............................................................................................................5
БЕРЗАНСКИ ПОСРЕДНИЦИ..................................................................................................6
КОТИРАЊЕ И НОТИРАЊЕ.....................................................................................................6
БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ....................................................................................................8
БЕРЗАНСКИ ИНДЕКС.............................................................................................................9
ГРЕШКЕ БРОКЕРА.................................................................................................................10
БАЊАЛУЧКА БЕРЗА.............................................................................................................11
ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................15
УВОД

Берза је мјесто на коме се купује и продаје, први је одговор који се

скоро увијекек чује на питање „Шта је берза?“ Наравно, овај одговр је тачан
али је и толико широк.
Берзе можемо упоредити чак са зеленим пијацама. Замислимо да зелене
пијаце не постоје. Воће и поврће би куповали у супермаркету уз осјећај
сумње у квалитет или свјежину робе. Можда би отишли код узгајивача воћа и
поврћа директно и од њих куповали оно што нам треба. Тај процес би
одузимао пуно времена. Срећом, пијаца је простор који проблем купца и
продавца рјешава на врло једноставан начин, доводи их све на исто мјесто.
Концентрација на једној локацији, понуда и тражња брзо постижу договор о
количини и цијени, односно о задоволјавајућим условима за обје стране.
На финансијским тржиштима важе исти закони и принципи који важе и
на зеленој пијаци. Ако јабука има много, вриједиће манје; ако их има мало,
цијена ће им нарасти. Разлика је у томе што се умјесто воћа и поврћа на
финансијском тржишту продају и купују хартије од вриједности и што су
мјеста на којима се тргује берзе.
Предмет трговине, да би се њиме могло трговати без узрока, мора бити
подложан типизацији и стандардизацији. Код новца и хартија од вредности
ништа лакше. Са робом је већ другачије – стандардизацији су подложне
сировине и производи првог степена обраде. Финалним производима, због
њихове разноликости, не може се трговати на развијеним берзама.
На берзи се тргује на реч. Ова реч је својевремено била обезбеђена
повјерењем, угледом малопродајних трговаца који су учествовали у
берзанским транзакцијама, и који су се сви међусобно познавали. Развијањем
трговине ово „повјерење“ се институционализује и бива замјењено мрежом
правила по којима се тргује, а које свако ко жели на берзи да тргује, мора
унапред да прихвати.
По овоме можемо да закључимо да је берза организовани простор на
коме се, по строго утврђеним правилима, тргује хартијама од вриједности,
новцем, страним средствима плаћања (девизама) као и разним врстама робе.

3
 БЕРЗА
ПОЈАМ БЕРЗЕ

Берза је организовани простор на коме се, по строго утврђеним

правилима, тргује хартијама од вриједности, новцем, страним средствима
плаћања (девизама) као и разним врстама робе.
Берзе можемо упоредити чак са зеленим пијацама. Замислимо да
зелене пијаце не постоје. Воће и поврће би куповали у супермаркету уз
осјећај сумње у квалитет или свјежину робе. Можда би отишли код
узгајивача воћа и поврћа директно и од њих куповали оно што нам треба.
Срећом, пијаца је простор који проблем купца и продавца ријешава на врло
једноставан начин, доводи их све на исто мјесто. Концентрација на једној
локацији, понуда и тражња брзо постижу договор о количини и цијени,
односно о задоволјавајућим условима за обје стране.
На бези се тргује на реч. Ова реч је својевремено била обезбеђена
повјерењем, угледом малопродајних трговаца који су учествовали у
берзанским транзакцијама, и који су се сви међусобно познавали.
Развијањем трговине ово „повјерење“ се институционализује и бива
замјењено мрежом правила по којима се тргује, а које свако ко жели на
берзи да тргује, мора унапред да прихваи.
На финансијским тржиштима важе исти закони и принципи који важе и
на зеленој пијаци. Ако јабука има много, вриједиће манје; ако их има мало,
цијена ће им нарасти. Разлика је у томе што се умјесто воћа и поврћа на
финансијском тржишту продају и купују хартије од вриједности и што су
мјеста на којима се тргује берзе.

ВРСТЕ БЕРЗЕ
Сама суштина берзи, и поред укупног постепеног развоја тржишта и
трговине, као и саме институције берзе, па и поред наглог развоја после 1970.
године, остала је иста. Управо због тога, берзе се не би могле делити
историјски или по степену овладаности технологијом берзанске трговине.
Већ су први састанци у кући фламских трговаца имали све оне елементе које,
у шустини, имају и данашнје берзе. Ти елементи су: трговина без узрока, на
реч, поверенје и његова заштита, одређени услови трговања једнаки за све
учеснике, треба посматрати кумулативно.

4
Према предмету трговине берзе могу бити:
 Ефектне берзе,
 Новчане берзе,
 Девизне берзе,
 Робне берзе.

Ефектне или финансијске берзе се односе на онај дио финансијског

тржишта на коме се продају и купују дугорочне хартије од вриједности.
Предмет трговине на овим берзама су акције које издају предузећа и банке и
обавезнице које издају предузећа, банке и држава.
Новчане берзе (новчано тржиште) представлјају тржиште краткорочних
средстава: новац и краткорочни XOB. Осим трговине краткорочним XOB на
новчаним берзама се позајмљује новац и наплаћује камата.
Робне (продуктне) берзе су берзе на којима се тргује робом као што су:
памук, шећер, вуна, житарице или кафа.
Према технологији и начину рада берзе могу бити класичне
(традиционалне) и електронске. На берзама класичног типа, трговање се
обавља аукцијом (извикивањем) цијена у службеним просторијама берзе.
Берзе електричног типа караткериши трговање уз подршку информационих
система.

МЈЕСТА ТРГОВАЊА
Дефиниција берзе садржи тако три основна елемента: мјесто на којем
се тргује, предмет трговања и начин трговања. Први елементи, мјесто
трговања, развијао од тржнице до глобалне електронске мреже. Почетак је
био исти, од антике до новог века, када су трговци отворени простори
градских тргова и сајмишта заменили прво гостионицама, а затим и посебним
зградама. Све до почетка 20. века, за сваку берзу могло се као синоним
употребити адреса зграде у којој је смјештена. Увек на истом месту и у исто
време, било је правило које је пратило берзанску трговину.
Нагли развој компјутерске технологије дозволио је, од почетка
седамдесетих година прошлога века, да се поменуто правило почне
замјењивати новим: стално и свуда. Како би својим члановима обезбедили
што повољније услове за пословање, развијане берзе почеле су да се повезују
компјутерским везама, које су дозволиле да се сваке од нјих може трговати
на било којој другој берзи која се налази у мрежи. Једна од познатијих мрежа
је GLOBEX, коју су створиле двије циришке и по једна паришка и лондонска
берза, а чији је пуни назив: Глобална берза, говори сама за себе о смањивању
значаја одређеног мјеста за садашњи развој берзанске трговине.

5
БЕРЗАНСКИ ПОСРЕДНИЦИ
Берзански посредници су врло значајна и разнолика група учесника на
финансијским тржиштима. Иако постоји више врста берзанских посредника,
све их је (грубо) могуће сврстати у једну од следеће двије оновне групе :
брокере и дилере.
Брокери су физичка или правна лица која обављају послове у туђе име
и за туђ рачун, с тим да имају право на брокерску провизију. Они су агенти у
класичном смислу, јер доводе у контакт заинтересоване стране извршавајући
налоге својих клијената. Сам појам има два значења: индивидуално и
институционално.
Индивидуално значење се односи на лице које је овлашћено за
закључивање берзанских послова. Мора посједовати извјесна знања и
вјештине који се по обичајима или закону сматрају довољим. Друго значење
се односи на брокерску фирму која, да би то постала, мора да има одређени
број брокера и минимални капитал.
Дилери су трговци, односно физичка лица и правна лица која послују у
своје име и за свој рачун. Остварују зараду на разлици у цијени по којој
купују или продају транзакцијама само ако имају налог. Дилер је, у начелу,
увијек спреман да купује или продаје једини услов је да му та транзакција
доноси макар мали принос.
Посебну врсту берзанских посредника представљају специјалисти –
чланови берзе карактеристични за Њујоршку берзу. Специјализовани су за
трговину одређеним финансијским инструментима или хартијама од
вриједности, само одређених фирми и дјелују и као брокери и као дилери.

КОТИРАЊЕ И НОТИРАЊЕ
Заштита интереса берзе, њених чланова, улагача у хартије од
вриједности и јавних интереса, налаже да се на берзи тргује само сигурним
хартијама од вриједности, тј. таквим хартијама код којих је сасвим извјесно
да ће се обавезе из њих извршити.
Котирање је регистрација тржишног материјала којим се тргује на
берзи. Када нека XOB котира на берзи, то значи да се налази на листингу
берзе. Да би акције предузећа биле примјењене, морају да се испуне услови
који се разликује од једне до друге берзе. Међутим готово све берзе
захтјевају да задовоље следеће услове:
 Минимална вриједност емисије XOB
 Минимална количина XOB
 Минималан број власника хартија
 Широка гографска дистрибуција хартија
 Да емитент остварује одређену добит у дужем периоду
6
 Још један процес који се одвија на берзама је утврђивање курсева хартије
од вриједности односно нотирање. Сучељавање понуде и тражње одвија се на
паркету берзе а равнотежа се успоставља на нивоу цијене по којој ће се
обавити купопродаја највећег броја одређене хартије од вриједности.У циљу
заштите интереса емитената, власника хартија од вриједности и
обезбеђивања повјерења јавности у берзанском пословању, курсеви хартија
од вриједности се морају редовно објављивати. Објављују на огласној табли
берзе, специјализованој штампи на интернету и телевизији.

7
Курсна листа за званични средњи курс динара форимрана на дан 17.08.2020.
године

БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ

Под берзанским пословањем се подразумјева:

 Регистрација тржишног материјала којим се тргује на берзи
 Утврђивање цијене тржишног материјала којим се тргује на берзи
 Трговање тржишним материјалом
 Јавно објављивање података о пословању на берзи
Код традиционалних берзи пословање се обавља у главној дворани која
се назива
паркет (floor),
у оквиру
строго

8
утврђене станице. У дворани се тргује вриједносним папирима који се по
прописима берзе могу котирати. Велике електронске табе постављене у круг
дуж сале за трговање показују најновије податке о извршеним транзакцијама
и истовремено шаљу информације у свијет. На берзи се прописује и најмања
количина хартија од вриједности којом се може трговати а која се назива лот
или свежањ XOB. Најчешћа величина свежња је 100 акција, а може бити и
мања. Величина свежња, изражена у комадима за акције, за обвезнице се
изражава у новчаном износу. У берзанској дворани се срећу овлашћени
посредници. Трговина се одвија директним надметанњем присутних што
захтјева брзо реаговање и брзу процјену ситуације. Брокери се
споразумјевају рукама помоћу утврђених сигнала. Неки од тих сигнала су:
отворена шака која сигнализује продају, длан окренут лицу који сигнализује
куповину, бројеви се шифрирају прстима.
Редослијед операција једне уобичајне берзанске транзакције назива се
берзански процес или циклус. Он започиње тако што купац и продавац дају
инструкције својим брокерима. Електронским путем брокерска кућа шаље
налог на берзански паркет брокеру на паркету који запослен код фирме која
је чланица берзе. Брокери на пракету, по пријему налога, одлазе до шалтера
на коме се тргује одређеном хартијом и надмећу се са осталим брокерима у
циљу извршавања налога по најбољим условима. Након обављеног посла, о
трансакцији обајвештавају своје фирме, а оне своје клијенте.

БЕРЗАНСКИ ИНДЕКС

За информисање јавности о кретању берзанских цијена влики значај

имају берзански индекси. Берзански индекси представљају просјек цијена
хартија од вриједности којима се тргује на одређеној берзи. Међусобно се
разликују по врсти и бројчаној заступљености харија од вриједности које
индекс представља.
Значај берзанских индекса се огледа у следећем:
 Показују укупно стање у привреди
 Прдстављају значајан критеријум код улагања у хартије од
вриједности
Дневне промјене цијена акција, обима трговања, висина приноса и сл.
Углавном се тичу акцијонара. Међутим, оно што се догађа на финансијком

9
тржишту у цијелини – живост, успоен раст, стагнација или драматичан пад, у
ствари одржава оно што се догађа у привреди као цијелини.
Неки од берзанскхи индекса су:
Dow Jones индекс је најстарији а уједно и најпопуларнији берзански
индекс. Почео је да се примјењује крајем 19. вијека а он показује кретање
цијена на Њујоршкој берзи.
САС представља индекс који се користи у Француској. Израчунава се од
1981. године, а обухвата 250 акција најрепрезентативнијих компанија.
DAX који представља индекс вриједности 30 најрепрезенативнијих
компанија на Француској берзи
Financial Times увео је Лондонску берзу групу берзанских индекса под
називом FT-SE. Најпознатији је берзански ихндекс FT-SE 100 који обухвата
100 великих британских компанија које котирају на Лондонској берзи.
NIKKEI је индекс који се користи у Јапану. Објављују га дневне новине
Nikkon Keiyai Shimbun, одакле и потиче његово име. Овај индекс се
израчунава од 1949. године, а представља просјечну цијену 225 акција са
Токијске берзе.
На бањалучкој берзи користи се берзански индекс Републике Српске
BIRS који се израчунава од 2004. године. У BIRS могу бити увршћене акције од
5 до 25 емитената. SASE је назив индекса који се користи на Сарајевској
берзи, а BELEX15 је индекс Београдске берзе.

ГРЕШКЕ БРОКЕРА

Током паничних седам минута на Њујоршкој берзи 6. маја догодило се

да је Dow Jones доживио највећи пад током једног дана у својој историји. По
Вол Стриту се преносе различите гласине шта је био узрок, може се чути
верзија да је све проузроковала грешка у куцању једног брокера.
Иако је тог дана све било неизвјесно, инвеститори ипак нису могли да
вјерују својим очима када је око 14.40 сати Dow Jones индекс пао за скоро
1.000 поена у року од само неколико минута. Неки аналитичари су изјавили
да су дословно пали са столице.
Према једној причи, за све је криво оно што на берзи називају „гршком
дебелог прста“, односно грешка у куцању брокера. Тргујући из Чикага за
Citigroup, он је наручио продају 16 милијарди умјесто 16 милијона акција
компаније Procter & Gamble, типкајући Б место М. Други кажу да је то
немогуће јер брокери једноставно не користе те знакове, већ цијеле бројеве.

10
И Citigroup негира да је тако нешто могло да се деси, али је ипак започела
интерну истрагу...
Мала платформа за трговање крипто имовином са седиштем у Лондону
под називом DeversiFi доживела је поприличан шок пре две недеље када је
грешком исплатила накнаду од 24 милиона долара великом рудару
криптовалута. Пренос крипто депозита генерише накнаду, познату у
индустрији као „накнада за гас“, за компензацију рударима за рачунарску
енергију која се користи за верификацију трансакција на блок ланцу. DeversiFi
је требало да исплати око 5 долара, али је уместо тога пренео 23,7 милиона
долара због грешке у њиховом коду.
Када се догоди овакав случај иначе не може се наћи коме је пребачена
свота новца путем блок ланца, али компанија DeversiFi је успјела да сазна
коме је исплатила огромну своту новца гршком. Клијент који је добио новац
није био дужан да га врати. Једини начин за компанију да врати свој новац
назад јесте да замоли клијента да то учини, али клијент није дужан да
услиши њихову молбу. У овом случају клијент је одлучио да врати пуни износ
правом власнику.
Већина модерног софтвера за трговање има уграђене контроле како би
се спречиле велике грешке са дебелим прстима. Ово штити и трговце и
брокере од губитака који могу произаћи из ових грешака. Поред тога, берзе
имају правила која дозвољавају трговцима да захтевају отказивање грешака
са дебелим прстима. Већина размена захтева од вас да затражите
отказивање у року од тридесет минута од извршења трговине.

БАЊАЛУЧКА БЕРЗА

Бањалучка берза је берза хартија од вредности са седиштем у

Бањалуци, Република Српска. Међународна ознака бањалучке берзе је BLSE.
Неки од најзначајнијих датума за Бањалучку берзсу су:
15. јул 1998. — Усвајањем Закона о хартијама од вредности створена
законска подлога за успостављање тржишта капитала у Републици Српској.
4. мај 2000. — Народна скупштина Републике Српске именовала први
састав Комисије за хартије од вредности (КХОВ).
26. фебруар 2001. — Успостављен Централни регистар хартија од
вредности (ЦРХОВ).
9. мај 2001. — Потписан Уговор о оснивању Бањалучке берзе од стране
осам банака и једног предузећа за пословање са хартијама од вредности.

11
 9. август 2001. — Комисија за хартије од вредности Републике Српске
издала дозволу за рад Бањалучкој берзи.
29. новембар 2001. — У Централном регистру регистрована прва
хартија од вредности из поступка приватизације.
5. март 2002. — Закључен Уговор о преносу лиценце између Дирекције
за приватизацију Републике Српске и Бањалучке берзе, на основу кога је
преузет берзански систем трговања Љубљанске берзе.
14. март 2002. — Одржана прва трговина на Бањалучкој берзи у којој је
учествовало 6 брокерских кућа које су трговале са 20 уврштених хартија од
вриједности.
12. септембар 2002. — Усвојен Закон о преузимању акционарских
друтава.
30. септембар 2002. — Потписан Меморандум о сарадњи са
Љубљанском берзом, који има за циљ да омогући регионалну размену
информација о трговини и емитентима.
12. новембар 2002. — Бањалучка берза откупила 7% акција Централног
регистра хартија од вредности.
10. децембар 2002. — На Београдској берзи потписан споразум о
регионалној сарадњи у области едукације и финансијског тржишта.
24. јануар 2003. — Одржана прва седница Комисије за котацију, на
којој су акције тринаест Приватизационих инвестиционих фондова (ПИФ-ова)
примљене на берзанску котацију.
11. фебруар 2003. — Закључене прве трансакције са акцијама ПИФ-ова.
20. август 2003. — На Бањалучкој берзи одржана прва аукција за пакете
акција државног капитала.
23. септембар 2003. — На трећој седници Комисије за котацију
Бањалучке берзе акције Рафинерије уља АД Модрича уврштене на берзанску
котацију Бањалучке Берзе. Рафинерија уља Модрича је прво предузеће у
Републици Српској и Босни и Херцеговини које је уврштено на берзанску
котацију.
30. октобар 2003. — У Бањалуци је у организацији Бањалучке и
Сарајевске берзе представљен пројекат информационог повезивања берзи
југоисточне Европе (SEM — Stock Exchange Monitor; [1])
27. април 2004. — Формиран Берзански индекс Републике Српске
(BIRS).
1. август 2004. — Формиран индекс инвестиционих фондова Републике
Српске (ФИРС).

12
 1. јануар 2006. — Формиран индекс предузећа Електропривреде
Републике Српске (ЕРС10).
Стратегија Бањалучке берзе је да даље унапређује квалитет, креира
јефтин сервис за своје чланове и обезбиједи фер и транспарентно окружење
за домаће и иностране инвеститоре. Бањалучка берза ће наставити да ради
на достизању стандарда услуга упоредивих са стандардима који преовлађују
на развијеним тржиштима капитала.Неки од циљева Бањалучке берзе су:
 заштита интереса инвеститора
 промоција инвестирања у хартије од вредности
 обезбеђење ликвидности и дубине тржишта капитала Републике
Српске
 увођење нових финансијских инструмената на тржите капитала
Републике Српске
 обезбеђење услова компанијама за прикупљање капитала у
сврху финансирања њихових развојних планова
 промовисање предности берзанске котације
 привлачење иностраних инвеститора кроз промотивне
активности
 повезивање са регионалним тржиштима капитала

13
ЗАКЉУЧАК

Цијене акција на берзи не одлучује берза, оне су резултат понуде и

потражње. Берза је то мјесто гдје се понуда и потражња сусрећу. Купац
акције је онај који понуди највишу цијену за ту акцију. На берзи не могу да
учествују све компаније већ само оне које испуњавају одређене услове и
захтеве које берза захтијева. Берзански посредници су врло значајни и
разнолики, најчешће их дијелимо на брокере и дилере. Брокери обављају
послове у туђе име и за туђи рачун, док дилери су трговци који раде у своје
име и за свој рачун. Берзе су одлична мјеста за поједница да уложи свој
вишак новчаних средстава. По мени најбоља одлика код берзе је та што не
треба да плаћамо брокере да купују акције умјесто нас већ ми то сами
можемо да учинимо. Наравно берзе нису мјеста гдје можемо само да
дођемо и купимо пар акција и да очекујемо да зарадимо новац. Уз помоћ
берзе можемо да пратимо напредак и развој као и пад предузећа које се
налазе на берзи што се тиче њихове новчане вриједности. У данашњој
привреди берзе су од виталног значаја. Оне су од користи и за купце као и за
продавце.

14
ЛИТЕРАТУРА

1. „Монетарнас економија и банкарство“ за 2. разред средње школе

занимање економски техничар и 3. разред занимање пословно-правни
техничар, Катарина Панић
2. https://bs.wikipedia.org/wiki/Berza
3. http://www.seminarski-diplomski.co.rs/FINANSIJSKI%20MENADJMENT/
nastanak%20i%20razvoj%20berzi-.html
4. http://www.seminarski-diplomski.co.rs/FINANSIJSKI%20MENADJMENT/
berza-.html

15
Ocjena iz praktičnog rada : ...........................................................

Pitanja :
1. ...................................................................................................
2. ...................................................................................................
3. ...................................................................................................

Usmena odbrana rada : ......................................................

Srednja ocjena : ....................................................................

16
Komisija :
1.Predsjednik komisije :..........................................................
2. Ispitivač : .............................................................................
3. Član komisije : .....................................................................

17