Visoka škola modernog biznisa

Beograd

Seminarski rad iz predmeta Uvod u Ekonomiju

TEMA:
BERZE

Student: Predmetni nastavnik:

Janko Nikolic 061/2010 Docent dr Radisa Djordjevic

Beograd, decembar 2010.

1
 SADRZAJ:

1. Pojam berze.........................................................................................................3
2.Nastanak i razvoj berzi.........................................................................................4
3.Kako berza radi....................................................................................................5
4.Vrste berze...........................................................................................................6
5.Berzanski poslovi.................................................................................................8
6. Frankfurtska berza..............................................................................................9

2
 Pojam berze
Berza je mesto gde se kupuje i prodaje, prvi je odgovor koji se skoro uvek cuje na
pitanje:”Sta je to berza”? Naravno, ovaj odgovor je tacan, ali je i toliko sirok da drugaciji nije ni
mogao da bude. Po cemu bi se ,onda, berza razlikovala od pijace, ili bilo koje prodavnice, ili od
trzista u celini? A upravo u taj razlici lezi sustina berze kao institucije.
Razlika se sastoji u tome gde se trguje, cime se trguje, kako se trguje i ko trguje. Da bise
moglo trgovati bez uzorka, predmet trgovine mora biti podlozan tipizaciji i standardizaciji. Kod
novca i hartija od vrednosti, to je sasvim jednostavo. Sa robom je vec nesto drugacije-
standardizacije su podlozne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima,
zbog njihove raznolikosti, ne moze se trgovati na razvijenim berzama.
Postupkom standardizacije postize se da predmet trgovine bude po svim osobinama
istovetan u najmanjim, kao i u velikim kolicinama. Robama koje su po prirodi takve vremenom
su se na berzama pridruzile i one robe koje su selekcijom i posebnom obradom dostigle dovoljni
stepen standardizacije da se njima moze trgovati na berzi. Medju prvim ovakvim robama bile su
lukovice lala na holandskim berzama , na kojima se danas trguje cak i cvetovima. Redratna
boegradska berza davala je svoj doprinos ovom procesu tako sto je uspela da u trgovanje uvede
pasulj, suve sljive i mesnatu slaninu.
Pojedine berze, zavisno od sopstvenog trzisnog okruzenja, razvile su trgovanje
proizvodima tipicnim za to okruzenje. U procesu obrade za berzansko poslvanje one su ga
standardizovale, cineci ga pogodnim za jednostavne i brze transakcije. Tako su pojedni proizvodi
dobili jednu ili nekoliko maticnih berzi na kojima se odredjuju njihova svetska cena, u
suceljavanju prodavaca i kupaca sa svetskog trzista.
Odsustvo uzroka iz trgovine, do cega je nuzno doslo iz potrebe za sto jednostavnijim
procesom trgovine, kako bi se kapital sto brze obrtao, a zahvaljujuci tipizaciji i standardizaciji
predmeta trgovanja, vodi nas do odgovora na drugo kljucno pitanje po kome se berza razlikuje od
drugih trzisnih institucija. Na berzi se trgije na rec (“my word is my bond”). Dva rec je
svojevremeno bila obezbedjena poverenjem, ugledom malobrojnih trgovaca koji su ucestvovali u
berzanskim transakcijama i koji su se svi medjusobno poznavali. Razvitkom trgovine, ovo
“poverenje” se institucionalizuje i biva zamenjeno mrezom pravila po kojima se trguje- uzansama
koje svako mora unapred da prihvati ako zeli da trguje na berzi.
Tako se dolazi do odredjenja berze kao mesta na kome ovlascena lica trguju
standardizovanom robom po utvrdjenim pravilima. Iz ovakve definicje berze proisticu njene
osnovne odrednice: mesto trgovanja, predmet trgovanja, pravila trgovanja, ucesnici u berzanskoj
trgovini.
U nasem zakonodavstvu, berza je definisana kao pravno lice koje ima dozvolu za rad
Komislije za hartije od vrednosti i koje obavlja poslove organizovane trgovine hartijama od
vrednosti i finansijskim derivatima, kao i druge poslove u skladu sa Zakonom o trzistu hartija od
vrednosti i drugih finansijskih insturumenata.

3
 Nastanak i razvoj berzi
Berze, kao institucije u kojima ovlascena lica obavljaju trgovinu odredjenim materijalom,
na utvrdjenom mestu i po usvojenim pravilima, snovane su u durgoj polovini XV veka. Pre toga,
razvoj trgovine nametnuo je potrebu da se kupoprodaje obavljaju na sigurniji, laski i
organizovaniji nacin. Zbog toga su se u dalekoj proslosti oranizovali vasari na kojima se okupljao
veliki broj trgovaca koji su kupovali i prodavali raznovrsnu robu. Najveci vasari su organizovani
u pomorskim lukama Sredozemlja zato sto se tu donosila prekomorska roba koja je bila trazena.
Uporedo sa razovojem industrijske proizvodnje i jacanjem gradova, trgovina je dobijala
sve veci znacaj. Nekadasnji vasari su prevazidjeni. Posto je rastao broj trgovaca a kolicina robe se
jos vise uvecavala, vise nije bilo moguce da se na jednom mestu obavlja trgovina kao ranije.
Umesto vasara na kojima se izlagala celokupna kolicina robe, organizuju se sajmovi na kojim se
izlazu samo uzorci. Takvo resenje je doprinelo da trgovina bude laksa, jednostavnija i uspesnija a
to je uticalo podsticajno i na razvoj industrije, poljoprivrede i pomorskog saobracaja.
Na osnovu iskustva koja su stecena u organizovanju sajmova, zakazuju se sastanci
izmedju trgovaca. Sastancima mogli su da prisustvuju, i da ucestvuju u trgovini, samo oni koji su
ispunjavali odredjene uslove. Trgovalo se malim brojem proizvoda koji su imali posebnu vaznost
za to podneblje a vise nije bilo neophodno da se donose ni uzorci. Kupovala se i prodavala roba
cije su osobine bile poznate svim trgovcima. Tako su stvoreni uslovi da se pojavi berza.
Sam naziv berza vezuje se za trgovacku i bankarsku porodicu Van den Beurse iz Briza.
Najpre u dvoristu, a kasnije u prostorijama ove porodice odrzavali su se sastanci trgovaca.
Vremenom, ime ove porodice postaje sinonim za sastanke na kojima se trgovalo proizvodima
poznatih osobina. Kasnije ovaj naziv postaje opsteprihvacen i u drugim gradovima gde se
osnivaju berze.
Prvo su nastale robne berze, sto je i razumljivo. Tek kasnije, zahvaljujuci razvoju hartija
od vrednosti, nastale su efektne berze. Smatra se da je prva organizovana berza nastala u
belgijskom gradu Anversu 1460. godine. U Parizu robna berza je osnovana 1563. a efektna 1724.
godine. U Londonu je otvorena berza 1563. Berza u Njujorku je pocela da radi 1796. na
otvorenom prostoru, a 1817. je poslovanje preseljeno u zgradu, u ulici Wall Street 40.
Prva berza na nasem prostoru ( Beogradska berza) osnovana je 1894. godine na osnovu
Zakona o berzama iz 1886. godine. To je bila berza mesovitog tipa na kojoj se trgovalo valutama,
devizama, hartijama od vrednosti, zlatom i produktima. Berza je radiila do pocetka Drugog
svetskog rata, a posle rata je ukinuta. Rad beogradske berze je obnovljen 1989. godine.

4
 Kako berza radi
Organizacija berze slicna je koncentricnim krugovima u cijem centru se nalazi sama berza
sa svojim sluzbama i pratecim organizacijama i institucijama koje su neophodne da bi se ostvario
i odrzao berzanski nacin trgovanja. Od tog centra sire se, krug po krug, razliciti kateri u lancu
berzanskog trgovanja. Akteri u krugu najblizem centru najmalobrojniji su u odosu na ostale
krugove, ali imaju i naveca prava, kada je rec o trgovanju na berzi. Najsiri krug predstavlja samo
trziste na kojem je berza iznikla i na kome deluje. Stepen ovlascenosti opada u svakom narednom
krugu, onako kako se on udaljava od centra.
U nastanku institucije berze prvo je ocrtan krug, pa je tek tad za njim nastajao centar. Taj
prvi krug cinili su trgovci-posrednici koji su pocinjali da se sastaju uvek na istom mestu i u isto
vreme, ujedno odredjujuci i pravila po kojima ce trgovati. Osobina ovog kruga jeste da je on od
pocetka bio zatvoren, odonosno da je pristup u njega bio ogranicen i povezan sa ispunjavanjem
razlicith uslova. Tako je jedno od prvih pravila na koja su pristali osnivaci Njujorske berze hartija
od vrednosti bilo je to da ce trgovati samo izmedju sebe. Svi izvan kruga koji su zelelu da trguju
na berzi mogli su da to ucine samo preko onih koji su vec bili u krugu, odnosno preko clanova
berze.
Tako je nastalo cuveno mesto na berzi koje se godisnje prodaje, odnosno zakupljuje. Na
velikom broju berzi je propisan tacan broj mesta ovlascenih igraca, i ako neko zeli da posluje na
njoj, mora da zakupi jedno od tih mesta, naravno uz predhodno ispunjavanje ustalih uslova.
Kupovinom- zakupom mesta ulazi se u ekskluzivni krug posrednika specijalizovanih za
berzanske predmete trgovanja, preko kojih se odvija sav promet berze. To, takodje, znaci i
bezuslovno prihvatanje strogih pravila trgovanja, kako izmedju samih igraca na berzi, tako i
izmedju njih i njihovih klijenata.
Jedino ovlasceni igraci, oni koji su, po ispunjavanju zadatih uslova i prihvatanju posebnih
berzanskih pravila, jos u uspeli da zakupe mesto na berzi, imaju pravo pristupa takozvanom
berzanskom paketu- Sali za trgovanje koja je srce berzanske aktivnosti. U njoj se isticu ponude i
traznje i zakljucuju poslovi. Svaki ovlsceni berzanski posrednik ima posebno mesto u toj Sali-
boks,obicno duz njenog ruba, sa koga moze direktno da komunicira sa sedistem svoje firme,
odakle mu stizu nalozi i koje on na parketu izvrsava.
Na parketu se nalazi vise pultova, mesta za trgovinu odredjenim predmetom trgovanja.
Tako se, na primer, na Njujorskoj terminskoj berzi metala aluminijumom trguje uz jedan pult, a
bakrom uz drugi.
Ovakva prostorna organizacija doprinosi jednostavnijem i brzem trgovanju, posto svaki
igrac, zavisno od naloga koji primi iz direkcije, zna na kom mestu moze odmah da ga izvrsi.
Zbog toga je ona slicna kod svih berzi, bez obzira na njihovu velicinu i znacaj, pa cak i bez obzira
na njihovu fizicku velicinu. I na lokalnim berzama, gde igraci umesto posebnog boksa imaju
samo telefon, slicna je onoj na , na primer, Berzi cveca u Alsmeru, gde se sluzbenici berze voze
na biciklama i rosulama od jednog do drugog mesta za trgovanje.
Cesto se trgovanje razlicitim predmetima trgovanja, kako bi bila jos efikasnija, odvaja i
vremenski. U nasem neposrednom susedstvu, na Budimpestanskoj terminskoj ( robnoj) berzi
trguje se terminskim ugovorima na zitarice, devize i meso, pri cemu svaki pojedinacni ugovor-
predmet trgovanja ima tacno odredjeno vreme u toku radnog vremena kada se kupuje i prodaje.

5
 Vrste berze
Sama sustina berzi, i pored ukupnog postepenog razvoja trzista i trgovine, kao i same
institucije berze, pa i pored naglog razvoja u poslednjih dvadesetak godina-ostaje ista. Upravo
zbog toga tesko je deliti berze istorijski ili po stepenu ovladanosti tehnologijom berzanske
trgovine ili prema nekom drugom kriterijumu. Vec su prvi sastanci u kuci flamanskih trgovaca
imali sve one elemente koje, u sustini, imaju i danasnje berze. Te elemente: trgovina bez uzorka-
na rec, poverenje i njegova zastita, odredjeni uslovi trgovanja jednaki za sve ucesnike, imaju i
danasnje berze.
Jedina moguca smislena podela ostaje, tako, podela po vrstama predmeta trgovine na
berzi, sto nas odmah vodi na dve grupe- berze hartija od vrednosti i robne berze. Iako je izvesnije
da u samom pocetku trgovine stoji razmena roba, dakle , konkretne vrednosti, prve berze bavile
su se nekom vrstom dokumenta, odnosno znaka vrednosti- svojevrsnim hartijama od vrednosti
izdatim na osnovu robe. Ako se vratimo razmatranju o samim pocecima berzanske trgovine, lako
cemo zamisliti da je prva transakcija koja bi se mogla nazvati berzanskom bila transakcija vezana
za hartiju ili znak vrednosti- najverovatnije neka vrsta pisane obaveze o buducoj naplati u robi ili
novcu koja je promenila vlasnika pre roka dospeca. Mnogo kasnije umnozavanjem takvih hartija
(ovog puta pravih) i broja transakcija njima, na jednom mestu, nastaju i prve institucije koje se
mogu nazvati berzom.
Bez obzira na sva ogranicenja koja su navedena postoje i sledeci kriterijumi kao osnov za
klasifikaciju berzi:
-predmet trgovine
-nacin nastanka
-cilj poslovanja
-priroda polozaja
-broj clanova
-raznovrsnos predmeta.

Predmet trgovine. Ovo je osnovna podela berzi. Prema predmetu trgovine, postoje robne
(produktne) i finansijske (efektne). Na robnim berzama se trguje standardizovanim proizvodima,
kao sto su metal, zitarice, nafta, kafa, i finansijskim derivatima. Istorijski posmatrano, ovakve
berze su prvo nastale. U posledje tri decenije razvijeno je trgovanje finansijskim derivatima i na
vodecim robnim berzama fjucersi i opcije imaju sve veci znacaj.
Prvi oblici vrednosnih hartija su omogucili zacetak finansijske berze. Taj proces je bio
dugotrajan i hartije od vrednosti tek u drugoj polovini XX veka dobijaju punu afirmaciju kao
osnovni berzanski materijal. Na finansijskim berzama se trguje akcijama, obveznicama,
devizama...
U praksi, postoje i mesovite berze na kojima se trguje i produktima i hartijama od
vrednosti ali su one redje u odnosu na cisto robne ili efektne berze i, uglavnom, postoje u
nedovljno razvijenim trzisnim uslovima.

Nacin nastanka. Prema nacinu nastanka, berze se mogu podeliti na spontane i zasnovane
na zakonu.
Spontanost u nastajanju je jedna od kljucnih karakteristika vodecih berzi savremenog
sveta. Put do nastanka prvih berzi vodio je od slucajnih susreta trgovaca, preko pijace, vasara,

6
sajmova, do sastanaka odabranih ucesnika i formalizovanja trgovina u institucije koja je nazvana
berza. Nije postojao bilo kakav plan niti smisljena ljudska aktivnost vec su berze nastajale kao
izraz potreba i predsavljale su najbolji nacin da se olaksa trgovanje. Kada su u pitanju berze koje
su nastale spontano, neophodno je imati u vidu sledec: prvo su nastajale ovakve berze a onda su
usvajani zakoni, propisi i pravila kojima je regulisan njihov rad. Dakle, propisi su izvedeni iz
prakse koja je vec postojala.
Neke berze su nastale na osnovu zakona ili propisa kojima je definisano sve sto je od
znacaja za njhovo osnivanje i rad. Tako je nastala Beogradska berza. Ovakav nacin osnivanja
tipican je za zemlje u kojima su berze relativno kasno nastale. U ovakvim slucajevima, prvo su
nastajali propisi a onda razvijena praksa.

Cilj. Prema cilju osnivanja, berze se mogu podeliti na profitne i neprofitne. Profitne berze
dele medju svojim clanovima profit koji ostvare poslovanjem. Vecinja nemackih berzi je
ovakvog topa.
Neprofitne berze ne dele prihod svojim clanovima. Clanovi berze ostvaruju zaradu
naplatom provizije na osnovu zakljcenih poslova. Velike berze su uglavnom neprofitnog tipa a
clanovi su stimulisani da razvijaju poslovanje jer na taj nacin uvecavaju spostvenu zaradu.

Priroda polozaja. Prema prirodi polozaja, berze mogu biti javne, privatne i mesovite.
Berze javnog karaktera osniva drzava koja obezbedjuje sredsva za rad a posrednici su
drzavni cinovnic. Zato su ovakve berze pod uticajem i kontorlom drzave i nazivaju se i
polusamostalne berze.
Berze privatnog karaktera osnivaju akcionari koji obezbedjuju sredstva za rad i zbog
odnosa prema drzavi nazivaju se i samostalne berze.
Mesovite berze osniva drzava a clanovi obezbedjuju imovinu i odredjuju uslove rada i
nacin poslovanja.

Broj clanova. Postoje berze kod kojih je strogo odredjen broj clanova i ne moze se
povecati. Monopolizacijom clanstva postize se privilegija trgovanja na berzi.
Na drugoj strani su berze koje nemaju cvrsta ogranicenja u broju clanova- status calana se
postize ispunjavanjem uslova koji su utvrdjeni zakonom i propisima berze.

Raznovrsnost predmeta. Postoje berze na kojima se trguje samo jednom vrstom

berzanskog materijala (specijalizovane berze). Ako se na berzi trguje velikim brojem materijala,
u pitanju je mesovita berza. Specijalizovane berze su redje a na mesovitim se trguje vecim
brojem robe ili hartija od vrednosti, a ponekad i jednim i drugim materijalom.

7
 Berzanski poslovi
Berzanski poslovi su ugovori o prodaji ( kupovini) berzanskog materijala koje ovlascena
lica zakljucuju na berzi prema utvrdjenim pravilima. Na osnovu ovakvog definisanog pojma
brezanskih poslova mogu se otvrditi njihove osnovne karakteristike:
-zakljucuju se na berzi,
-ugovaraju ih berzanski posrednici,
-zakljucuju se na osnovu posebne forme,
-postoji razradjen sistem kontrole u izvrsavanju,
-imaju javni karakter.

Zakljucivanje poslova na berzi. Pod berzanskim poslovima smatraju se oni koji se

zakljuce za berzanskim pultom. Pri zakljucivanju berzaniskih poslova dosledno se sprovodi
utvrdjena procedura koja je propisana zakoonom i pravilima berze. Precizno je odredjen postupak
registracije berzanskog materijala, kotiranje, licitiranje, zakljucivanje ugovora, evidencija kd
krilinske kuce, izvrsenje i kontrola ugovorengo posla.
Vanberzanski poslovi se zakljucuju van berzanskog parketa pod posebnim uslovima.

Berzanski posrednici. Berzanske poslove mogu zakljucivati samo lica koja imaju
ovlascenje za rad na berzi, odnosno ovlasceni posrednici. Osnovni uslovi za sticanje statusa
berzanskog posrednika utvrdjuje se zakonom a same berze definisu posebne zahteve.

Posebna forma berzanskih poslova. Berzanski poslovi su ugovori o prodajiu (kupovini)

berzanskog materijala. Specificnost ovakvih ugovora je u tome sto se ugovorene strane uopste ne
poznaju niti imaju neposredan kontakt. Zainteresovan lica daju naloge psrednicima da prodaju ili
kupe odredjeni berzanski materijal pod odredjenim uslovima. Od tog trenutka volja nalogodavca
nema bilo kakav uticaj na zakljucenje i izvrsenje berzanskog posla. Posrednici za pultom,
koristeci uobicajene signale, znakove, i izraze, ugovaraju posao u skaldu sa berzanskim
pravilima. Tim pravilima je odredjena minimalna kolicna materijala koji se moze ugovarati, rok
trajanja naloga i izvrsenje naloga. Na taj nacin je ogranicena sloboda u ugovaranju posla na berzi
i svodi se na pravo izbora: da li ce ugovor da se zakljuci ili ne. Kada je ta odluka izrecena u
dormmi naloga, berzanski posao se zakljucuje i sprovodi po utvrdjenom postupku.

Kontrola izvrsenja. Kontrolu zakljucivanja i izvrsavanja berzanskih poslova sprovodi

berza, preko nadleznih organa kao i drzava. Smisao berzanske kontrole je u tome da se spreci
poremecaj i krize koje su u proslosti potresale berze. Kontrolni organi nadgledaju ugovaranje
berzanskih poslova i , ako utvrde nepravilnosti, obustavljaju izvrsavanje takvih ugovora. Ukoliko
kontrola utvrdi da su ugrozeni interesi berzaniskih ucesnika, ako je narusena ravnoteza na trzistu
ili je ugrozeno funkcionisanje berze, moze se izreci privremena zabrana rada berze.

Javni karakter. Javni karakter berzanskih poslova ispoljava se u :

1. nacinu zakljcivanja ugovora
2. objavljivanju zakljucenih poslova
3. izvestavanju o berznskim kursevima ugovorenih poslova.
Berzanski poslovi se ugovarju na berzanskim sastancima koji su javnog karaktera, uz
mogucnost prosustva publike. Kada se zakljuce ugovori o prodaji ( kupovini) , objavljuju se

8
preko sistema inforimisanja. Pored toga, janost se obavestava i o kursu berzanskoh materijala koji
je predmet zakljucenog ugovora.

Frankfurtska berza
Postoje oni koji veruju da je frankfurt dobro smesten da zameni London kao glavni
finanijski centar Evrope, mada nemacka trzista akcija ne deluju tako impresivno kao londonska.
Na primer, trzisna vrednost londonskih listinga je 1990. iznoslia 88.966 miliona maerickih
dolara, dok je ukupna vrednost nemackog trzista bila samo 324.359 miliona. U Morgan
Stenlijevom indeksu kapitala za 1991. Velika Britanija ima ponder 10,7%, a Nemacka samo
3,7%.

Prvenstveni razlog na kome se zasniva ovakvo misljenje je taj da ce ujedinjena Evropa,

verovatno, gravitirati prema prirodnom bankarskom centru na Kontinentu a Nemacka ce
verovatno igrati vodecu ulogu u privredi Evrope. Stavise, nemacki sistem krilinga hartija od
vrednosti je daleko efikasniji od Londonskog Taurus sistema, koji je imao spor i bolan uvod,
Emitovanje novih obicnih akcija u Nemackoj je nadmasilo emitovanje Velike Britanije- prvi put
polovinom devedesetih sa priblizno 14,7 milijardi dolara, nasuprot 7,8 milijardi dolara u Velikoj
Britaniji. Svi ovi faktori ukazuju na sve veci znacaj Frankfurta u buducnosti.

Mada postoji nekoliko drugih berzi u Nemackoj, oko dve trecine ukupnog obima je
skoncentrisano u Frankfurtu. Prema relativnim standardima, promet akcijama je visok. Na
primer, 1990. promet je bio izuzetnih 136% kapitalizacije trzista, vise nego dvostruka stopa
prometa bilo u Japanu ili SAD. Deo ovod uspeha treba da zahvali dvojnom odbracunu trgovine
izmedju market mejkera, ali mnogo toga je zahvaljujuci tome sto ima relativno malo listiranih
emislija, samo oko 600 domacih akcija i oko 500 medjunarodnih.

U nemackoj samo banke mogu da direktno trguju hertijam od vrednosti za klijente.

Banke usmeravaju naloge na parket berze, gde ih izvrsavaju zvanicni brokeri koji se zovu
kursmakleri. Za, relativno, neaktivne emisije svaki unapred odredejni kursmakler daje standardnu
kotaciju u podne. Aktivne akcije, kao sto su Dajmler Benc ili Bajer, kotiraju se i trguju
neprekidno. Cene nemackih akcija su visoke u odnosu na cene akcija u SAD, mada , po pravilu
ne toliko visoke kao svajcarske cene.

9
 LITERATURA:

1. Veroljub Dugalic/Milko Stimac, Osnove berzanskog poslovanja, Beograd,2009.

2. Internet

10