INTERNACIONALNI UNIVERZITET

BRČKO DISTRIKT
PRAVNI FAKULTET

OSNOVNE STUDIJE
Predmet: Berzansko pravo
ROBNE ILI PRODUKTNE BERZE
-seminarski rad-

Mentor: Student:
Doc. Dr Rusmir Kozarić Nina Mlinarević

Brčko, maj 2023.god.

 SADRŽAJ

UVOD........................................................................................................................1
1.Nastanak robnih berzi.............................................................................................2
2.Vrste robnih berzi...................................................................................................2
3.Karakteristike robnih berzi.....................................................................................3
4.Berzanske robe.......................................................................................................4
5.Berzanski igrači......................................................................................................4
6.Poslovi na robnim berzama....................................................................................5
7.Značaj robnih berzi.................................................................................................6
8.Trendovi koji utiču na pad obima aktivnosti robnih berzi.....................................6
9.Veliki svetski centri................................................................................................7
9.1.London.............................................................................................................7
9.2.SAD..................................................................................................................7
10.Istorija Beogradske berze.....................................................................................7
Zaključak...................................................................................................................9
Literatura.................................................................................................................10
 UVOD

Berza je posebno organizovano mesto na kojem se sastaju kupci i prodavci koji

prema posebnim pravilima trguju određenim proizvodima i uslugama, novcem i
vrednosnim papirima. Na berzi se trguje isključivo zamenjivom ili fungibilnom
robom, što znači da se robom trguje na osnovu navođenja oznaka bez uvida u samu
robu. Direktno učestvovsnje kupaca i prodavaca na berzi nije moguće, nego se
poslovi obavljaju preko ovlašćenih posrednika . Razlikuju se: robne i novčane
berze.
Robna berza(ital.)-roba ili proizvod rada namenjen tržištu. Najčešće je reč o robi
kao što je: kafa, šećer, žitarice, pamuk, obojeni metali itd. Najpoznatije robne berze
su u New Yorku (šećer, žitarice, kaučuk, vuna, pamuk i metali), Londonu (metali,
vuna, šećer,kaučuk), Chicagu (žitarice), Winnipegu (žitarice), Aleksandriji
(pamuk), Liverpoolu (pamuk), Hamburgu (šećer), Calcutti i Singapuru (kaučuk).
Robne berze predstavljaju organizovana tržišta na kojima se prodaje velika kolčina
standardizovane,fungibilne robe.Ova karakteristika pdnosi se na mogućnost
supstitucije robe čiji se promet obavlja na berzi.Zasniva se na poštovanju standarda
u pogledu karakteristika proizvoda.Fungibilnost robe pruža mogućnost prometa
velike količine robe bez troškova izazvanih kontrolom.

1
 1.Nastanak robnih berzi

Počeci organizovane trgovine koja je ličila na  berzansku, vezani su za Flandriju i

grad Briž, gde su se ljudi još u XVI veku, okupljali u kući trgovca Van der Bursa
radi trgovanja lukovicama lala i predpostavlja se da je po njegovom prezimenu
svaka slična institucija i dobila ime. Današnje velike berze nastale su nešto kasnije.
Počeci Njujorške berze vezuju se za 1792. godinu, kada se 24 brokera okupilo i
potpisalo Batonvudski sporazum, koji predstavlja osnivački akt najveće svetske
berze. Nekoliko godina kasnije, 1801, osnovana je još jedna velika berza –
Londonska. Mesto susretanja ponude i tražnje se u mnogome promenilo tokom
vremena i kretalo se od trgova gradova, preko gostionica i specijalizovanih zgrada,
pa sve do globalnog tržišta, međusobno povezanog putem savremenih tehnologija.
Sve to danas omogućava da se trgovanje obavlja 24 časa dnevno. Razvoj berzi i
trgovanja na njima posledica je razvoja konkretnog tržišta. Robna berza je nastala
spontano, iz samog tržišta, odnosno iz njegovih potreba. Iz tog razloga se nastanak,
širenje i razvoj berzi i poslovanja na njima poklapa sa širenjem i osvajanjem novih
tržišta, kako prostorno, tako i tehnološki.

2.Vrste robnih berzi

Robne berze se mogu klasifikovati u:

1. Specijalizovane robne berze
2. Mešovite robne berze.

Na specijalizovanim robnim berzam se trguje jednom vrstom robe.Npr. Londonska

berza na kojoj se prodaju obojeni metali.
Na mešovitim rrobnim berzama se trgije različitim robama i one se osnivaju u
manjim mestima u kojima ne mogu da se osnivaju specijalizovane.Npr. stara Baltik
berza u Londonu koja je danas podeljena u tri sekcije:robna,brodska i
vazduhoplovna.

2
 3.Karakteristike robnih berzi

Robne berze odlikuju nekoliko standardizovanih elemenata koji ceo sistem čine
efikasnim.Ti elementi su:
1. MESTO POSLOVANJA-Trgovina na berzama se odigrava na određenom
mestu.Berza je kao mesto trgovanja posebno uređena i opremljena.Centralni
deo berze čini berzanska arena u koju pristup imaju samo ovlašćeni
berzanski posrednici.Na parketu se formiraju krugovi koje čine trgovci koji
se nadmeću.Pored parketa se nalaze boksovi koji su opremljeni računarima
povezanim sa njznačajnijim informacionim sistemima.Ovo mesto trgovine
smanjuje vreme i troškove nalaženja zainteresovanih kupaca i
prodavaca.Internet i telekomunikacije relativiziraju značaj berze kao lokacije
na kojoj se susreću ponuda i tražnja.

2. OVLAŠĆENI BERZANSKI TRGOVCI-Na robnoj berzi može poslovati

samo prvi krug berzanskih posrednika.Samo ovlašćeni broker i dileri mogu
poslovati na robnoj berzi.Diler u berzanskom poslovanju predstavlja trgovca
koji se bavi kupoprodajom robe i hartija od vrednosti na berzi.Broj
ovlašćenih trgovaca na određenim berzama je ograničen.Zakoni u različitim
zemljama propisuju uslove koje treba ispuniti da bi neko stekao status
ovlašćenog brokera.Kod nas do mesta na beri se dolazi na licitaciji ili na
bazi osnivačkog kapitala.

3. STANDARDIZOVANI BERZANSKI MATERIJAL-Sistem standardizacije

kvaliteta i kvantiteta aktive kojom se na berzi trguje je osnovna razlika
između trgovine na berzi i trgovine preko drugih tržišnih
institucija.Standardizovan kvalitet je omogućio fungibilnost berzanske
robe.”Lot” predstavlja standardnu minimalnu jedinicu mere koja predstavlja
količinu roba,usluga i hartija od vrednosti koja je predmet poslovne
transakcije.

4. STANDNA PRAVILA TRGOVANJA-Posluje se prema utvrđenim

pravilima poslovanja.Nekada su se koristile uzansekoje su predstavljala
uobičajna prava.Danas se sva pravila ponašanja primenjuju kroz formalno
definisane kodekse ponašanja i opšta pravila berzi.Od učesnika se očekuju
da se striktno poštuju pravila.

3
5. RADNI KALENDAR-Poznat je svim zainteresovanim kupcima i
prodavcima.Berze obično rade pet ranih dana a svi neradni dani su unapred
poznati.

4.Berzanske robe

Berzanske robe moraju ispunjavati neke osnovne uslove a to su:

1. Da ove robe ima u izobilju i da se njom može slobodno trgovati.
2. Da pored ponude postoji i tražnja za rpbom.
3. Da dolazi do pomeranja cena na tržištu i da postoje igrači sa različitim
očekivanjima u pogledu cena.

Robe kojima se truje na berzi su podeljene u sledeće grupe:

- Poljoprivredno-šumski proizvodi
- Sirovine za hemijsku i tekstilnu industriju
- Energensi
- Obojeni i plemeniti metali.

5.Berzanski igrači

Podela berzanskih igrača je zasnovana na tome da li oni rade za svoj

ili tuđi račun.U skladu sa tim dele se na brokere i dilere.
Brokeri rade kao posrednici izvršavajući tuđe naloge .Imaju pristup
berzi i ovlašćenje da sklapeju poslove i kao kupci i kao
prodavci.Nalogodavac može ostati nepoznat ali on snosi rizik
preduzetog posla.Za svoje posredovanjie naplaćuju
proviziju,brokeražu.Oni su dužni da vode psrednički dnevnik u koji
se upisuje vrsta aktive kojom se trgovalo i provizije koje su
ostvarene.On sastavlja i posrednički list u kome se nalaze svi bitni

4
elementi ugovora.Postoje tri vrste brokera:brokeri na
parketu,kontrabrokeri i vladini brokeri.
Dileri posluju u svoje ime i za svoj račun.To znači da sami snose
rizik.Spremni su da robu kupe po nešto nižim cenama id a je prodaju
pi nešto višim.Zaradu obezbeđuju na ovoj razlici u cenama.Neke od
vrsta dilera su:trgovci na parketu,broker/diler,marketmejkeri,javne
kotacije,hedžeri,špekulanti,arbitražni igrači itd.

6.Poslovi na robnim berzama

Na robnim berzama se odvijaju prometni i terminski poslovi.

Promtni poslovi su poslovi koji obuhvataju prodaju robe koja se nalazi na
skladištu ili je na putu ka skladištu.Transakcije se obavljaju u kratkom roku.Oni
se mogu zaključivati kao:
1. Loko posao-roba je dostupna kupcu sa vreme berzanskog sastanka.
2. Promt isporuka-roba se predaje kupcu u kratkom roku.
3. Promt utovar-roba se utovara u kratkom roku.
4. Promt/roba na putu-prodaja se vrši uručivanjem indosiranog teretnog
lista.
5. Oročeni promt posao-u zaključnicu se unosi oročeni datum isporuke
robe.
6.
Terminski poslovi nemaju špekulativni karakter i kod njih dolazi do fizičkog
preuzimanja robe.Zaključuju se na duži vremenski period.Nastali su kao poslovi
namenjeni kupcima poljoprivrednih proizvoda koji su unapred želeli da
obezbede deo letine po važećim cenama kako bi obezbedili sopstvenu
proizvodnju.Suština je u predviđanju budućeg kretanja cena.Terminski poslovi
na robnim berzama se mogu zaključiti kao:
1. Prost terminski ugovor sa isporukom-kupac i prodavac fiksiraju cenu
isporuke robe.
2. Prost terminski ugovor-standardizovan terminski ugovor o kupoprodaji
standardne količine robe.

5
 3. Likvidni terminski ugovor-pravo i obaveza da se kupi/proda standardna
količina robe na datum dospeća po ugovorenoj ceni.
4. Opcioni ugovor-pravo da kupac kupi robu a prodavac proda robu

7.Značaj robnih berzi

Razlozi potrebe i značaja robne berze su:

- Trgovina po ravnotežnim cenama-svaka neravnoteža zahteva
korigovanje na ravnotežni nivo.Berza deluje na uravnoteženje cena
na svetskom nivou.
- Berza podstiče konkurenciju
- Berza je poznato mesto za trgovanje
- Na berzi postoji administrativna infrastruktura
- Postoje pravila i procedure tgovine
- Berzanski posrednici su specijalisti
- Berzanski posrednici rade sa velikom količinom robe.

Preduslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se poslovalo preko ovakvog tržišta:

- Slobodno formiranje cena bez kontrole.
- Nesmetan protok roba.
- Konkurencija ravnopravnost aktera.
- Pravni sistem.

8.Trendovi koji utiču na pad obima aktivnosti robnih berzi

Neki od ovih trendova su:

- Raste udeo direktnih transakcija usled koncentracije,izgradnje vertikalnih
kanala i sl.
- Jačaju tržišne grupacije-tržišni bordovi,alijanse.
- Kontejnerske isporuke
- Afirmišu se mnoga lokalna tržišta zemalja proizvođača sirovina.
- Težnja država da smanje fluktuacije cena.

6
 9.Veliki svetski centri

9.1.London

London je najstariji centar robnih berzi.Baltic je stara berza koja danas funkcioniše
u tri sekcije:
1. Brodska sekcija-danas najveća in a njoj se susreću predstavnici kupaca
brodskog prostora,najčešće trgovaca i predstavnika prevoznika.
2. Vazduhoplovna sekcija-na njoj promet organizuje
asocijacujavazduhoplovnih brokera osnovana posle drugog svetskog rata.
3. Robna sekcija-ovde se trguje ječmom.ovsm,pšenicom,uljem i uljaricama.
U Velikoj Britaniji posluju još neke robne berze:Londonska proviziona
berza,Liverpulska berza pamuka,Liverpulska berza kukuruza,Međunarodna berza
nafte…

9.2.SAD

U SAD postoje dva velika berzanska centra-New York i Chikago. Njujorška

obuhvata trgovačku berzu na kojoj se trguje fjučers ugovorima sa podlogom na
sirovoj nafti, benzinu, paladijumu..Trguje se i opcijama na sirovu naftu.U New
York-u je poznata i berza pamuka.Čikago je jedan od najznačajnijih berzanskih
centara na svetu zbog berzi sa terminskom trgovinom baziranom na robi.Trguje se
fjučersima na kukuruz,pšenicu,srebro. Čikaška merkanrilna berza je velika robna
berza na kojoj se prodaju fjučersi, živa junad, svinje, svinjsko salo..

10.Istorija Beogradske berze

7
Prve ideje o osnivanju berze u Srbiji javile su se tokom tridesetih godina XIX veka.
Osnivanje berze u ondašnjoj Srbiji imalo je pre svega ekonomski, trai nacionalni
značaj. To je bilo vreme buđenja nacionalne svesti i stvaranja institucija koje su
potvrđivale dobijeni status potpune samostalnosti i državnosti Srbije. Realizacija
ideje malo je potrajala, pa je Narodna skupština tek 3. novembra 1886. godine
usvojila Zakon o javnim berzama. Tek posle osam godina od us vajanja
Zakona, Beogradska berza je počela sa radom. Beogradska berza je pokušala da
najpre razvije svoju aktivnost kao produktna berza da bi se cene poljoprivrednjih
proizvoda formirale na domaćem tržistu.
Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko društvo, pri čemu se najveći deo
ostvarene dobiti reinvestira u razvoj kako same berze, tako i u obuku kadrova i
unapređenje ukupne tehnologije trgovanja na finansijskom tržištu. Na train ponude
i tražnje nalaze se gotovo istoventni subjekti – stanovništvo, preduzeća, finansijske
institucije, institucionalni investitori i država. Svaki od ovih subjekata može se
nalaziti strani ponude ili strani tražnje, često istovremeno. Međutim, svi ovi
subjekti ne mogu samostalno izlaziti na Berzu i davati naloge, već to moraju činiti
preko nekog od ovlašćenih članova berze.

8
 Zaključak

Berze i danas predstavljaju najsavršenije tržišne institucije i predstavljaju sastavni

deo svake tržišne ekonomije.Odslikavaku kvalitet privrede u svom
okruženju.Povezuju se i stvaraju kontinuelna tržišta na kojima se trgovina odvija
bez prekida.Značaj trgovine je danas ugrožen Internetom i telekomunikacijama
koje omogućavaju poslovne susrete udaljenih poslovnih ljudi.
Na pitanje koji su osnovni postulati berze može se reći da su to poverenje i
sigurnost koji i proizilaze iz same njene definicije. Kad berza ne bi bila toliko
precizna ne bi bilo ni njenih osnovnih postulata, a ni nje same.Postojanje berze
odnosno berzanske trgovine na nekom tržištu ukazuje da je to tržište sigurno i da
nije pod uticajem netržišnih rizika u poslovanju.Jačanje berzanskog poslovanja
ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi.

9
 Literatura

1.Dr Stipe Lovreta,dr Jelena Končar, drGoran Petković:”Kanali

marketinga”,Beograd.2005.
2.Prof. dr. Stevan M Kukoleča:”Organizaciono poslovni leksikon”;Beograd,1990.
3.www.poljopartner.co.yu,02.05.2008.
4.www.psbroker.co yu,02.05.2008.
5.www.premiumsoft.co.yu,04.05.2008.
6.sr.wikipedia.org,04.05.2008.

10