UNIVERZITET U NOVOM SADU

SEMINARSKI RAD

BERZE I BERZANSKI POSLOVI

Predmet:
Privredno pravo

Mentor:

Student:

BEOGRAD

SADRAJ

1. UVOD 2
2. NASTANAK I OSNOVNA OBELEJA BERZE...3
3. Pojam i istorijski razvoj berze.....4
4. Podela i znaaj finansijskih trita i berzi..8
5. BERZANSKI POSLOVI...8
6. Pojam, karakteristike i organizacija berzanskih poslova.12
7. Beogradska berza..14
8. ZAKLJUAK...14
9. Literatura...15

UVOD

Krajem osamdesetih godina prolog veka u nekadanjim socijalistikim zemljama zapoeo je

proces opteg drutvenog i ekonomskog preobraaja poznat pod nazivom tranzicija, koji je
podrazumevao itav niz promena koje su posebno vidljive u organizaciji i funkcionisanju
ekonomskih sistema ovih zemalja. Dogodio se zaokret od centralistikog sistema ka trinoj
ekonomiji, tj. javila se potreba da se ponovo afirmiu finansijska trita koja obezbeuju
nesmetano kretanje novca i kapitala u skladu sa principima ponude i tranje i slobodno
odreivanje cene za upotrebu ovih resursa.

Posle Drugog svetskog rata obnovljena je berza, a ponovo je pokrenuto i akcionarstvo kao
posledica procesa privatizacije dravne i drutvene svojine. Proces potpune ekonomske tranzicije
jo uvek nije zavren jer zahteva korenite promene kako normative i institucija, tako i samog
naina razmiljanja, svesti i odluivanja. Ono to je nesporno je da oblast finansija, finansijskih
trita, berzi i berzanskog poslovanja i trgovanja hartijama od vrednosti predstavlja naroito
atraktivnu oblast sa nizom izazovnih poslovnih mogunosti.

Treba napomenuti da je savremeni finansijski sistem veoma iv. Usled procesa globalizacije i
internacionalizacije i razvoja informacionih tehnologija, ivot se znatno ubrzao i doveo do toga
da savremeni finansijski sistemi budu kontinuelni tj. da funkcioniu 24 sata, 7 dana u nedelji, 365
dana u godini. Znaaj berze u savremenom svetu je veliki - putem nje vri se preraspodela
slobodnih novanih sredstava radi to optimalnije alokacije, tj. preusmeravaju se sredstva od
onih koji imaju vika ka onima koji imaju manjak sredstava radi daljeg ulaganja; olakava se
promet novca i pozitivno se utie na stabilnost odnosa u privredi.

Zbog svega pomenutog, kao i zbog injenice da bez adekvatnog funkcionisanja privrednog
sistema iji je znaajni sastavni deo finansijski sistem, ne bi bio mogu razvoj celokupne
drutvene zajednice, odabrala sam da u narednim stranama piem o berzi. Na samom poetku
osvrnuu se na istorijski razvoj berzi tj. kako je dolo do njenog nastanka, kao i na znaaj berzi,
vrste berzi, a zatim e biti rei o berzanskim poslovima.

NASTANAK I OSNOVNA OBELEJA BERZE

Pojam i istorijski razvoj berze
Postoje mnogobrojne definicije pojma berza, ali se ukratko moe rei da je berza fiziki i
poslovno organizovan prostor na kome se po strogo utvrenim pravilima trguje hartijama od
vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaanja. Berza je institucija finansijskog trita, ali je i
sama po sebi finansijsko trite. Ona predstavlja samostalnu organizaciju koja poseduje
sopstveni poslovni prostor (zgradu), lanstvo i poslovna pravila.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifinim oblikom inkorporacije. To
su neprofitne institucije u vlasnitvu drave ili uesnika utrgovini. One su ustanove sa javnim
ovlaenjima, odnosno mogu donositi obavezujua pravila trgovine za uesnike i vriti kontrolu
njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze i donose posebna pravila.
Kada se govori o pojmu berzi neophodno je istai najmanje tri bitna momenta, a to su:
1. Mesto trgovanja moe biti vrlo razliito pijaca, ulica, robna kua, prodavnicaOno
to je specifino za berze je da se na njima fiziki ne trguje robama. Niko ne moe doi
na berzu da kupi usput 10 akcija. Berza je mesto na kome se trguje tipiziranom robom po
unapred utvrdjenim pravilima. Globalna berza sve vie marginalizuje odreeno mesto na
kome se odvija trgovina i ona postaje sveobuhvatna putem mrenog povezivanja.
2. Predmet trgovanja da bi se neim trgovalo na berzi mora da postoji odreeni stepen
standardizacije. To vai kako za berzanske robe tako i za finansijske instrumente.
Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podloan tipizaciji i
standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije problem, meutim, sa robom je
neto drugaije standardizaciji su podlone sirovine i proizvodi prvog stepena obrade.
Finalnim proizvodima se ne moe trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postie se
da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim koliinama kako i u
najveim. Na berzi se trguje na re, ova re je svojevremeno bila obezbeena poverenjem
i ugledom malobrojnih trgovaca koji su uestvovali u transakcijama. Razvojem trgovine
ovo poverenje se institualizuje i biva zamenjeno mreom pravila po kojima se trguje
uzansama. Svako ko eli da trguje na berzi mora unapred da ih prihvati.
3. Nain trgovanja koji je unapred definisan, po striktnim propisima i pravilima koji su
vezani za oblast berzanskog prava. U donoenju uzansa i standarda vezanih za trgovinu
berze su dobrim delom samostalne, isto kao u kontroli njihove primene i sankcionisanju
prilikom odstupanja od njih. U tu svrhu pri berzama rade posebni berzanski sudovi
arbitrae. Sama sutina berze ostala je ista jo od vremena flamanskih trgovaca, zadrala
je svoje osnovne kumulativne elemente: trgovina bez uzorka na re, poverenje i
njegova zatita, odreeni uslovi trgovanja jednaki za sve uesnike.
4

Koreni berze mogli su se prepoznati jo u vavilonskom, fenianskom i rimskom pravu. Meutim,

u istorijskom razvoju berze ipak se mogu izdvojiti tri perioda:
-

Poetkom 12 veka, ljudi su se okupljali na pijacama, vaarima, bazarima, sajmovima i

drugim mestima gde se obavljala trgovina ili, ekonomski reeno, dolazilo je do susretanja
ponude i tranje za razliitim oblicima robe. Usled razvoja trgovine mnoge drave i
gradovi doiveli su veliki privredni uspon. U poetku Venecija, Bolonja, enova, Milano,
Marsej, Lion, Keln, a neto kasnije i Pariz, London, Madrid, Lisabon i drugi gradovi
stekli su zavidnu reputaciju u trgovakim aktivnostima. Ovi trgovci razvili su praksu
donoenja uzoraka i mustri na pijace umesto robe a na bazi razgledanja tih uzoraka i
mustri poeli su da zakljuuju razliite vrste poslova, gde je isporuka robe sledila kasnije.
Ovaj momenat se ispostavio kao veoma vaan za kasniji razvoj berze.
Drugi vaan momenat je vezivanje za mesto tj. lokaciju. U poetku su to bile pijace i
sajmovi pod otvorenim nebom, a kasnije su poeli da koriste razne prostore, sobe, esto i
kafane za svoje sastanke. U Beogradu je npr. kafana Bosna bila poznata po okupljanju
trgovaca, a 1887.godine u Graanskoj kasini je oformljen prvi berzanski odbor.

Drugi period poinje od 17. veka to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i prodaju
hartije od vrednosti (obligacije, akcije...). U to vreme se poveava broj kapitalistikih
preduzea u vidu akcionarskih drutava to je izazvalo organizovanje stalnih trinih
mesta za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe.

Trei period poinje od polovine 19. veka - kada se, zahvaljujui masovnoj proizvodnji,
veliki broj sirovina i proizvoda prodaje bez njihovog prisustva na samom mestu
trgovanja, ve se prodaja vri na osnovu standardne oznake kvaliteta.

Poreklo rei berza objanjava se u dve varijante:

-

Re berza potie od latinske rei bursa koja u prevodu znai kesa, a ponekada i
sastanak ili udruenje. Prvobitne berze su bile trite novca na kojima se menjao domai
novac za novac drugih zemalja.
Re berza potie od prezimena flamanske porodice koja je u belgijskom gradu Briu
imala kafanu u kojoj su se okupljali trgovci da pored jela, pia i prenoita obavljaju i
trgovake poslove. Na ulaznim vratima lokala bile su isklesane tri kese koje su
predstavljale simbol kue, a kako je bilo rei o porodici Von der Voersepil van der
Beurse, stajala je i oznaka de Beurse. Upravo taj pojam, korien kasnije od strane
mletakih trgovaca postao je odomaen i njime su oznaavana mesta za okupljanje
trgovaca, a kasnije se taj termin afirmisao i kod italijanskih trgovaca za njihova
sastajalita.

Podela i znaaj finansijskih trita i berzi

Ne postoje jedinstveni kriterijumi za podelu finansijskih trita, ve se moe govoriti o
razliitim kriterijumima. Sastavni deo trine privrede je trite hartija od vrednosti, koje se
naziva finansijsko trite u irem smislu, na kome se koncentrie ponuda i tranja slobodnih
novanih sredstava ime se formira njihova cena.
Vrlo est kriterijum za podelu finansijskih trita je rok dospea finansijskih
instrumenata kojima se na njima trguje, pa se razlikuju:
1. Kratkorona finansijska trita, na kojima se trguje finansijskim instrumentima sa
rokom dospea do jedne godine. Ona se oznaavaju pojmom trite novca.
Osnovni znaaj ovog trita se sastoji u tome to ono moe da obezbedi
neophodnu likvidnost svim uesnicima u privrednom ivotu. Pored toga, prua
mogunost za ostvarivanje kratkorone zarade i profita odreenim kategorijama,
karakterie ga visok nivo sigurnosti i manji stepen fluktuacije cena. Najznaajniji
uesnici na ovim tritima su preteno poslovne banke i druge finansijske
institucije. 1
2. Dugorona finansijska trita, na kojima se trguje aktivom iji je rok dui od
jedne godine, a oznaava se pojmom trite kapitala. Re je pre svega o
trgovini dugoronim hartijama od vrednosti instrumentima duga i vlasnikim
instrumentima. To su ujedno i dva osnovna dela trita kapitala, s tim to treba
dodati da se sa procesom sekjuritizacije sve vie razvija i segment hipotekarnih
hartija od vrednosti. Eminenti na ovom tritu ele da dodju do sredstava za
dugorono finansiranje svog poslovanja.2
U zavisnosti od vrste finansijskih instrumenata kojima se na njima trguje moe postojati
jo jedna podela, gde moemo razlikovati etiri tipa finansijskih trita :
1. Trite novca na kome se trguje kratkoronim finansijskim instrumentima,
instrumentima trita novca
2. Trite kapitala na kome se trguje dugoronim instrumentima, pre svega
obveznicama i akcijama
3. Devizno trite na kome se trguje devizama

1 Dr. Dejan D. Eri, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Begrad 2007.,
str.64
2 Dr. Dejan D. Eri, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Begrad 2007., str.64

4. Trite finansijskih derivata na kome se trguje finansijskim derivatima, pre

svega fjuersima i opcijama.
Sa aspekta emisije hartija od vrednosti, tj. sa aspekta prirode transakcije razlikujemo:
1. Primarna trita na kojima se vri primarna emisija i prodaja hartija od
vrednosti, tj. uvode se nove hartije na trite i na njima se obavlja prva transakcija
sa tim hartijama. Kada kupci kupuju tek emitovanu hartiju od vrednosti, oni
postaju i njeni prvi vlasnici, ona za njih predstavlja investiciju i oni od nje
oekuju prihod u budunosti koji bi trebao da prevazie iznos trenutnih ulaganja.
2. Sekundarna trita na kojima se trguje emitovanim hartijama od vrednosti. Na
njima se vri preprodaja, to jest obavlja druga i sve naredne transakcije sa ve
emitovanim hartijama. Ova trita obezbeuju likvidnost finansijskim
instrumentima. Njihova bitna karakteristika je javnost jer se izvetaji o
obavljenim poslovima objavljuju u dnevnoj tampi. Sekundarni promet moe da
se obavlja na razliite naine i tada se koriste razliiti nazivi.
Ukoliko se poe od kriterijuma mesta i naina kako se promet obavlja, mogu se
razlikovati:
1. Berzanska trita znae da se svi poslovi i transakcije vezane za trgovanje
finansijskim sredstvima obavljaju na specifinom mestu, posebno odreenom i
organizovanom u te svrhe, po unapred utvrenim pravilima od strane ovlaenih
subjekata (brokera i dilera) berzi.
2. Vanberzanska trita znae da se kupoprodajne trasakcije mogu obavljati i na
drugim mestima van berze. Ona se mogu nalaziti pri berzi, u organizaciji i
posredstvom banaka i drugih finansijskih institucija, mogu biti kreirana u obliku
elektronskih mrea pomou informacionih i kompjuterskih sistema ili na neki
etvrti nain. U SAD, na primer, postoji OTC Over the Counter, u bukvalnom
prevodu trite preko altera, za gotovo sve finansijske instrumente, poev od
obveznica i akcija, do finansijskih derivata kakvi su fjuersi i opcije. OTC nije
trgovaki centar i nema geografske granice, ve se statoji od vie stotina
brokerskih kua irom SAD koje obavljaju poslove putem kompjutera i
telefona.3
Da bi se na berzanskom ili vanberzanskom tritu trgovalo hartijama od vrednosti i
drugim finansijskim instrumentima mora se prethodno dobiti dozvola za rad berze, odnosno
3 Dr. Dejan D. Eri, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Begrad 2007., str.67

dozvola za rad od organizatora vanberzanskog trita koju izdaje Komisija za hartije od

vrednosti. U naoj zemlji, koja je jo uvek u procesu tranzicije, da bi se postigao razvoj
finansijskog trita, veoma je vano da se postupak privatizacije drutvenih i dravnih preduzea
vri izdavanjem akcija i da drava emituje obveznice. Ove uslove moe obezbediti jedino berza.
Kao to postoje razliiti kriterijumi za podelu finansijskih trita, tako se u teoriji mogu
pronai i razliiti osnovi za podelu berzi.
Osnovna podela berzi je ona s bzirom na predmet trgovine, gdem postoje :
Robne ili produktne berze, specijalizovane za promet odgovarajuih roba ili
proizvoda
Novane,
Berze usluga i
Meovite berze , one gde se trguje sa vie razliitih finansijskih instrumenata ili
berzanskih roba ili,
Berze hartija od vrednosti
Devizne berze, na kojima banke trguju devizama
Robne berze.
Na osnovu kriterijuma irine predmeta kojima se trguje na berzi, razlikuju se:
Opte
Specijalizovane berze
Ukoliko poemo od teritorijalnog principa postoje:

Domae, nacionalne berze

Meunarodne berze

Ako se poe od osnivaa, berze se dele na:

Berze koje osniva drava ( javnopravne institucije)

Berze koje osnivaju privredni subjekti ( u obliku akcionarskih drutava)

S obzirom na kretanje cena predmeta kojima se trguje na berzi, one mogu biti:

Mirne
Kolebljive

U zavisnosti od toga da li posluju u skladu sa zakonom, razlikuju se:

Legalne berze, koje su osnovane i posluju u skladu sa zakonom

Nelegalne ili crne berze, koje su osnovane i koje posluju mimo zakona
8

S obzirom kojim se hartijama od vrednosti na berzi trguje, dele se na:

Klasine, prezentacione berze, na kojima se trguje papirnim materijalizovanim

hartijama od vrednosti
Elektronske berze, na kojima se trgovina odvija bez materijalnog prisustva hartija
od vrednosti, ve putem raunarske mree.

I na kraju, novane berze se dele na:

Berze hartija od vrednosti

Berze premijskih opcijskih poslova (options)
Berze terminskih poslova ( financial futures )

Kada se govori o osnovnim karakteristikama berzi, na kraju treba istai da se ponekada prave
razlike izmeu razliitih tipova berzi. Neki autori smatraju da u zavisnosti od organizacione
forme mogu postojati tri tipa berzi:
1. Anglosaksonski tip gde je osnivanje berze slobodno, po pravilu su to privatne
institucije osnovane kao akcionarska drutva. Uglavnom su veoma konzervativne u
pogledu irenja broja lanova, regulative, naina poslovanja i upravljanja. Na berzi mogu
da trguju samo privredni subjekti koji su lanovi berze. Uloga drave je veoma malo
izraena.
2. Romanski (francuski) tip berze podrazumeva da su berze javno pravnog karaktera,
osnovane od strane drave posebnim zakonom. Broj lanova nije ogranien, a odreuju ih
dravni organi.
3. Srednjoevropski, meoviti tip osniva se na osnovu odobrenja drave po ispunjenju
unapred propisanih uslova. Poslovanje na berzi kontrolie poseban organ, komesar, koga
imenuje nadleni dravni organ. Ovaj tip berze ima svojstvo pravnog lica.
1.
2.

3. BERZANSKI POSLOVI
4. Pojam, karakteristike i organizacija berzanskih poslova
5. Berzanski poslovi su ugovori o prodaji (kupovini) berzanskog materijala koje
ovlaena lica zakljuuju na berzi prema utvrenim pravilima. To je pravni posao
zakljuen uz posredovanje berze (koja nije ugovorna strana), izmeu subjekata
ovlaenih da na berzi trguju hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima.
Iz ovakve definicije proizilaze i osnovne karakteristike berzanskih poslova:

Zakljuuju se na berzi za berzanskim pultom, gde se dosledno sprovodi utvrena

procedura koja je propisana zakonom i pravilima berze. Vanberzanski poslovi se
zakljuuju van berze pod posebnim uslovima.
Berzanski posrednici berzanske poslove mogu da obavljaju samo lica koja su
ovlaeni posrednici, tj. koji su na osnovu zakona stekli status berzanskog posrednika.
Posebna forma berzanskih poslova kod berzanskih poslova ugovorne strane se uopte
ne poznaju niti imaju neposredan kontakt, ve daju naloge berzanskim posrednicima da
za njih kupe ili prodaju, pod odreenim uslovima, odreeni berzanski materijal.
Javni karakter poslovi se ugovarajuna berzanskim sastancima koji imaju javni
karakter uz mogunost prisustva publike, a nakon zakljuivanja objavljuju se u
sredstvima javnog informisanja.
Kontrola izvrenja berzanske poslove nadgledaju kontrolni organi berze i drava, i
ukoliko uoe neke nepravilnosti mogu obustaviti izvrenje takvog ugovora.
6. Berzanski poslovi su brojni i raznovrsni pa se mogu podeliti prema razliitim
kriterijumima. Stoga se u literaturi sreu najrazliitije podele.

7. Prema vremenu dospelosti, razlikuju se :

8.
- Promptni poslovi su jednostavni, plaanje i isporuka materijala se vre odmah
posle zakljuenja ugovora ili u kratkom roku posle toga, najkasnije do pet dana.
- Kod terminskih poslova postoji vremenski razmak izmeu zakljuenja i izvrenja
posla, jer se posao zakljuuje u sadanjosti a izvrenje i plaanje e se obaviti u
budunosti, u roku duem od pet dana. Imaju naglaenu pekulativnu dimenziju i
esto se koriste u daljoj berzanskoj trgovini.
- Produni poslovi, kod kojih se na osnovu saglasnosti ugovornih strana ili na
osnovu ovlaenja jedne strane moe naknadno produiti rok za izvrenje posla.
- Reportni poslovi, kod kojih se ugovara obaveza povratne kupovine iste koliine
hartija od vrednosti.
- Diferencijalni poslovi, koji su vrsta pekulativnog posla, jer se ugovorne strane
unapred dogovore da ne obave posao ve da strana na iju tetu je nastao pad ili
skok trinog materijala isplati drugoj diferenciju, tj.nadokandu izmeu
ugovorene i cene dospelosti.
9.
10. S obzirom na krterijum trenutka ispunjenja posla imamo:
11.
- Per medio poslove, obraunavaju se i likvidiraju po zakljunici 15. u mesecu
- Per ultimo poslove, obraunavaju se i likvidiraju poslednjeg dana u mesecu
12.
13.
14. U zavisnosti od toga koji je razlog zakljuenja ugovora postoje:
10

15.
-

Efektivni ili stvarni poslovi, kod kojihpostoji pretpostavka izvrenja posla

Diferencijski ili pekulativni poslovi, koji se zakljuuju sa namerom da se ostvari
korist iz razlike u ceni, a ne da se obavi posao. Oni se dalje mogu podeliti na
poslove a la baisse kod kojih se pekulie padom kursa i na poslove ala
hausse kod kojih se pekulie rastom kursa. Takoe, ovi poslovi se prema
mogunosti neutralisanja rizika od pekulacije mogu dalje podeliti na pokrivene
berzanske poslove ili hedging gde se vri osiguranje protiv gubitka
zakljuenjem kompenzacijskog posla i opcijske berzanse poslove koji jednoj
strani daju mogunost da odlui da li e njena prava i obaveze iz ugovora o
prodaji nastati ili ne ili da na razne naine menja uslove ispunjenja ugovorenog
posla.
16.
17. U zavisnosti od naina izvrenja razlikuju se:
18.
- Neposredni poslovi, kod kojih obaveze iz ugovora neposredno izvravaju strane
jedna prema drugoj
- Klirinki poslovi, koji se ostvaruju putem prebijanja, kliringa, gde svaka strana
preuzima i isporuuje na odreenom mestu u odreeno vreme, pozitivni ili
negativni saldo (diferenciju) posla, najee preko banke.
19.
Da bi dolo do berzanskog posla mora mu prethoditi zakljuenje ugovora
izmeu zainteresovane strane za kupovinu ili prodaju nekog finansijskog instrumenta, s
jedne, i berzanskog posrednika sa druge strane. Tek po zakljuenju ovakvog ugovora
berzanski posrednik moe da sklopi berzanski posao sa drugim lanom berze, koji takoe
ima ugovor sa svojim klijentom. Da bi zakljuio ugovor sa klijentom berzanski posrednik
daje nalog tj. ponudu za zakljuenje posla, koji, ako ga klijent prihvati, prosleuje
berzinom informacionom sistemu u kojem dolazi do uparivanja sa obrnutim nalogom
drugog berzanskog posrednika i njegovog klijenta i na taj nain se sklapa posao.
Naravno, stranke u berzanskom poslu imaju ravnopravan poloaj, i prilikom zakljuenja
ugovora moraju se ponaati u skladu sa pravilima berze, berzanskim uzansama i
poslovnim obiajima.
20.
Berzanski posrednik je duan da vodi knjigu naloga i izvrava naloge
upisivanjem u centralnu bazu berzinog informacionog sistema. Formu, sadrinu, iznos na
koji nalog moe da glasi, kao i vrste naloga propisuje upravni odbor berze. Nalozi mogu
biti razliiti.
1. Prema vrsti berzanskog posla razlikuje se: nalog za prodaju i nalog za kupovinu
trinog materijala.
2. Prema kvantitativnom merilu nalozi se dele na: naloge koji se odnose na posao iji
je predmet pojedinana hartija do vrednosti; naloge iji je predmet zbir, skup,
sveanj, blok, odnosno zbirna hartija od vrednosti tzv.blok nalozi, ijom se
11

realizacijom zakljuuju blok berzanski poslovi; naloge iji je predmet odreena

jedinica mere trinog materijala lot i dr.
21.
3. Zatim se mogu klasifikovati s obzirom na vreme vaenja na:
22.
- Dnevni nalog, koji prestaje da vai s istekom dana u kom je podnet,
- Nedeljni nalog koji vai cele nedelje, s tim da prestaje u petak s istekom
radnog vremena; Nalog do opoziva, koji vai dok se ne opozove, s tim da
se svakog ponedeljka mora potvrditi; 4
23.
Kod izvrenja naloga za isti trini materijal po istoj ceni, prednost e
imati nalog koji je prvi primljen, a ukoliko su primljeni u isto vreme onaj koji je vei.
Ako se na osnovu navedenog ne moe odrediti prioritet onda se odluuje kockom.
24.

Razlikuju se tri vrste berzanskih poslova:

Automatizovani, koji se obavlja putem Informacionog sistema berze, gde svakoga

dana dolazi do sueljavanja ponude i tranje i njihovog uparivanja, te se na taj
nain poslovi sklapaju po automatizmu.
Neposredni ili direktni berzanski poslovi, koje zakljuuju berzanski posrednici
neposredno izmeu sebe, putem raunara, telefona ili faksa. I ovi poslovi se
evidentiraju u Informacionom sistemu berze.
Zbirni (skupni ili blok) posao, smatra se zakljuenim kada se preko
Informacionog sistema potvrdi uparivanje ponude zbira hartija od vrednosti
obrnute vrste posla.
25.

26.
Posle zakljuenja berzanskog posla, potrebno je da se izvri berzanski
posao, tj. da berzanski posrednik preda kupcu hartiju od vrednosti, prenese na njega
pravo svojine na hartiji, a da ovaj plati prodavcu njenu cenu. Samo izvrenje posla sastoji
se iz dve faze:
27. Pripremna, verifikaciona faza koja se naziva kliring i podrazumeva utvrivanje svih
bitnih elemenata za konkretni posao: broj i vrsta hartija od vrednosti, njihova cena,
identitet prodavca i kupca, vreme zakljuenja posla
28. Saldiranje tj.prenos vlasnitva na hartiji od vrednosti sa prodavca na kupca, kao i isplatu
njene cene od strane kupca ka prodavcu.
29.

4Prof.dr. Slavko Cari, Prof.dr. Miroslav Vitez, Doc.dr.Janko P.Veselinovi, Privredno

pravo, Krimel Budisava, Novi Sad 2006., str.147
12

30. Obzirom da se putem berzanskih poslova mogu vriti razne pekulacije, koje tete ne
samo investitora ve mogu poremetiti i sam finansijski sistem i javne interese, neophodna
je kontrola poslovanja berze. Poznata su dva metoda kontrole:
1) Angloameriki, gde nadzor nad poslovanjem berze vri samostalna javna institucija
2) Germanski, gde drava preko svog komesara ili berzanske komisije vri nadzor nad
poslovima berze.
31.

32. Beogradska berza

33.
34.
Od davnina je Beograd zbog mesta na kom se nalazio (izmeu
Austrougarskog i Turskog carstva) imao razvijenu trgovinu, te zato i sama berza ima
relativno dugu tradiciju. Beogradska berza je poela sa radom januara 1895.godine, devet
godina nakon to je donet Zakon o javnim berzama. Osnovni cilj osnivanja Beogradske
berze bio je unapreenje, olakanje i regulisanje trgovinskog prometa: svakovrsne robe
(naroito zemaljskih proizvoda), svih hartija od vrednosti ije je kotiranje doputeno,
ekova i bonova, kovanog i papirnog novca. Berza je imala jednog komesara koji je
imenovan od ministra trgovine i industrije da vri nadzor i stara se da se primenjuje
zakon, da suzbija eventualne zloupotrebe, da prisustvuje sednicama Upravnog i
Nadzornog odbora i svim berzanskim sastancima; i jednog komesara postavljenog od
ministra ekonomije, koji je nadgledao pravilnu primenu naredbi za trgovanje valutama,
devizama i hartijama od vrednosti. Skuptina je bila najvii organ Beogradske berze, a
Upravni odbor je bio sastavljen od deset lanova, predstavljao je Berzu i rukovodio
njenim poslovima. lan berze mogao je da postane domai dravljanin koji je vlasnik
firme ili lan ortake firme i koji je kao posetilac na Berzi proveo dve godine. Posetilac
berze mogao je da bude domai dravljanin koji je vlasnik firme ili lan ortake firme, uz
preporuku tri beogradske firme koje su lanovi berze.
35.
36.
Snaan razvoj Beogradska berza je doivela posle I svetskog rata kada je
formirana kraljevina Jugoslavija. Iako je bilo povremenih kriza, period 30tih godina
smatra se zlatnim u razvoju Beogradske berze. Ona je tada imala meoviti karakter, tj.
trgovalo se i finansijskim instrumentima (devizama, akcijama, obveznicama) i
razliitim vrstama robe.
37.
38.
Beogradska berza prestala je sa radom 1941.godine, a zvanino je ukinuta
odlukom Prezidijuma vlade Srbije 1953.godine, jer je za vreme i nakon ratnih deavanja
finansijsko trite kapitalistikog tipa smatrano nepoeljnom tvorevinom, posebno
sekundarno trite harija od vrednosti.
39.
40.
41.
42.
13

43.
Oivljavanje berze dogodilo se 1989.godine, kada su je obnovile 32
najvee banke sa teritorije bive Jugoslavije. Osnovana je kao akcionarsko drutvo sa
ciljem da unapredi, olaka promet trinog materijala i da obezbedi i unapredi potene i
pravine principe trgovanja na Berzi.
44.
45.
Beogradska berza je prela mukotrpan put u procesu stvaranja ozbiljne
finansijske institucije sa ambicijama da postane vodea u ovom delu Evrope. Berza
obavlja sledee poslove:
46.
- Registruje trini materijal kojim se trguje na Berzi
- Obezbeuje uslove za trgovinu trinim materijalima na Berzi
- Povezuje ponudu i tranju trinog materijala
- Evidentira poslove kupoprodaje trinog materijala zakljuene u
regulisanoj vanberzanskoj i slobodnoj vanberzanskoj trgovini
- Utvruje obaveze i vri poravnavanje obaveza po osnovu poslova
zakljuenih na Berzi
- Obavlja poslove ostave trinog materijala
- Utvruje kamatne stope, kurseve, odnosno cene trinog materijala
postignutog u trgovini na Berzi
- Javno objavljuje kursnu listu trinog materijala, berzanski indeks, kao i
druge informacije i podatke znaajne za rad Berze
- Spreavanje zloupotreba i neizvravanja preuzetih obaveza (realno
obezbeenje)
- Izdavanje knjiga, publikacija i asopisa u vezi sa radom berze.5
47.
48.
Beogradska berza je u ovom periodu osnovana kao neprofitna institucija,
koja svojim akcionarima ne isplauje dividendu, ve se dobit koristi za unapreenje
berzanskog poslovanja. Organi Berze su Skuptina, Upravni odbor, Direktor i Nadzorni
odbor, a kao uesnici na Berzi mogu se javiti: brokeri Berze, brokeri lanova Berze,
nezavisni brokeri, berzanski kontrolori i posetioci Berze. Za reavanje sporova izmeu
lanova i uesnika Berze, kao i sporova ovih lica i Berze obrazuje se Arbitraa, gde je
Odluka Arbitranog vea, dobijena veinom glasova, konana i protiv nje se ne moe
voditi spor za ponitaj kod nadlenog suda u sluajevima utvrenim Zakonom o
parninom postupku.
49.
50.
Trgovanje akcijama u skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i
drugih finansijskih instrumenata, organizovano je u obliku berzanskog i slobodnog
berzanskog trita, a da bi se akcije nekog preduzea ukljuile na ovo trite moraju se
5 Veroljub Dugali i Milko timac, Osnove berzanskog poslovanja, stubovi kulture,
Beograd 2009., str.378.
14

uskladiti knjige ovih akcionara sa jedinstvenom evidencijom koja se vodi u Centralnom

registru. Na Beogradskoj berzi organizovano je i kontinuirano trgovanje obveznicama
Republike Srbije emitovanim po osnovu Odluke o emisiji obveznica za izmirenje
obaveza po osnovu devizne tednje graana.
51.
52.

53.

ZAKLJUAK

54.
55.
Mnogobrojne su knjige, lanci, publikacije, forumi i razliiti radovi
napisani o berzama i njihovom znaaju. Piui ovaj rad i nalazei literatutru za njega
pokuala sam da budem koncizna i ne previe opirna, obzirom da je sama tema veoma
kompleksna i da sadri niz podela i objanjenja. O tome koje su sve prednosti postojanja
berze moe se puno pisati, ali mislim da su neke od najvanijih to:
-

Obezbeuje neophodne uslove za organizovano susretanje ponude i tranje na

efikasan nain, ime se smanjuju transakcioni trokovi
Obezbeuje neophodni kapital privrednim subjektima i dravi, kroz izdavanje
kvalitetnih finansijskih instrumenata
Obezbeuje korist i stanovnitvu kroz pruanje raznih alternativa za unosno
investiranje tednje
Omoguuje povezivanje jedne zemlje sa svetom, ukljuujui je u meunarode
tokove, a deluje pozitivno i na privlaenje stranih investicija

56.
Osim pozitivnih efekata, berza ima i neke negativne uticaje. Naime, ona
moe da dovede do nejednake raspodele blagostanja, zatim omoguava odreene
pekulativne aktivnosti kako privatnim licima, tako i institucijama i dr. Ipak, benfit
postojanja i rada berzi je mnogo vei od tetnih efekata. Ono to na kraju treba zakljuiti
da je berza neophodni deo svih savremenih privrednih sistema, i da to je berza kao
institucija jaa i snanija to e biti uspenije i finansije jedne zemlje.
57.
58.
59.
60.
61.
15

62.
63.
64.

LITERATURA
65.

1. Pero B.Petrovi, Berze i berzansko poslovanja, Prometej, Zemun, 2009.

2. Veroljub Dugali, Milko timac, Osnove berzanskog poslovanja,
Stubovi kulture, Beograd, 2009.
3. Petar Spai, Osnovni kurs o berzi,Beograd, 2012.
4. Prof. dr. Slavko Cari, Prof. dr. Miroslav Vitez, Doc. Dr. Janko
P.Veselinovi , Privredno pravo, Krimel, Novi Sad , 2006.
5. Dr.Dejan D.Eri, Finansijska trita iinstrumenti, igoja, Beograd 2007.
66.
67. Internet: www.belex.rs - O berzi, istorijat.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.

16