dr Vladimir Stojanovi

2012.

DEFINICIJA TRITA
Trite je mesto susreta ponude i potranje i mesto definisanja: fer, stvarne drutveno priznate vrednosti robe ili stvarne vrednosti robe i tekue trine cene. Dve veliine koje treba razlikovati jer najee nisu jednake

DEFINICIJA TRITA
U savremenom svetu, na tritima: trguje se najrazliitijim robama:

DEFINICIJA TRITA U savremenom svetu, na tritima: Ustupaju se na korienje: o novac o intelektualne svojine o i slino

KONKURENTSKO TRITE

Drutvo je zainteresovano za slobodno, konkurentsko trite. Konkurentsko trite je trite:

KONKURENTSKO TRITE
Odnos ponude i tranje Odnos tranje i fer vrednosti robe
Trina vrednost = Fer vrednosti Trina vrednost < Fer vrednosti
Trina vrednost > Fer vrednosti

P = T P > T P < T

KONKURENTSKO TRITE

Berze su organizovani deo trita na kome treba da se obezbede uslovi konkurentskog trita i trina utakmica u kojoj e se tekua cena kretati na nivou fer, stvarne vrednosti robe sa ciljem svoenja na vrednost.

Trita Hov

Trite hartija od vrednosti /HoV/ ili trite kapitala su deo finansijskog trita. U razvijenom svetu pod tritem kapitala misli se samo na HoV, dok se kod nas pod tritem kapitala misli ne samo na trite dugoronih HoV, ve i trite dugoronijeg zajmovnog kapitala

Trita Hov

Pravilo je da se novac seli sa trita novca na trita HoV kada su prinosi na HoV vii isto kao to se novac seli sa trita HoV na trita novca kada su prinosi /sa odgovarajuim rizikom/ nii.

Meuzavisnost trita HoV i ostalih trita

Trite HoV, nije samo u meuzavisnom odnosu sa tritem novca, ve se nalaze u meuzavisnom odnosu i sa:

i ukupno sa privrednom konjukturom i privrednim rastom pojedinih zemalja i ukupnog sveta.

Meuzavisnost trita HoV i ostalih trita

Stanje i kretanje u privredi, reflektuje se na stanje i kretanje na tritima HoV Savremenici smo situacije kada strategija i pad u privrednoj konjukturi i usporavanje privrednog rasta pokazuje pad cena akcija, ali i ostalih HoV.

Prinosi sa HoV sa razliitom ronou u SAD-u u periodu od 1926 1997 god.

Period ronosti godine 1 5 10 Najloiji prinosi -43,3 -12,5 -0,9

Najbolji prinosi +53,9 +23,9 +20,1

15 20 25

+18,2 +16,9 +14,7

+0,6 +3,1 +5,9

Spontana i organizovana trita

Pod spontanim tritem misli se na pojedinano zakljuene trgovake i razmenske poslove. Veliki deo razmene najrazliitijih roba realizuje se u okviru spontane trgovine

Spontana i organizovana trita

Znaajni deo trgovine hartija od vrednosti /HoV/ realizuje se u okviru spontane trgovine. U sluaju HoV spontana trgovina se vrlo esto javlja kod trgovine tek emitovanih HoV. Spontana trgovina se takoe javlja i kod ranije emitovanih HoV. U trgovanju sa hartijama od vrednosti /HoV/ spontana trgovina uestvuje sa cca 30%, za razliku od berzanske trgovine koja uestvuje sa cca 30-40% i trgovinom preko altera koja se kree u istom procentu kao i kod spontane trgovine /cca 30%/.

Spontana i organizovana trita

Organizovana trita su trita sa jasno definisanim mestom, vremenom i nainom trgovanja. U organizovana trita ulaze:

OTC trita

U SAD-u OTC trita se nazivaju alterima. Na OTC tritima se trguje finansijskim instrumentima i u okviru vrlo mnogo HoV /dunikim HoV i akcijama/. Procenjuje se da se u razvijenom svetu oko 1/3 trgovine HoV realizuje preko altera. Na OTC tritima kljuno mesto imaju dileri ili brokersko-dilerska drutva koja kupuju u svoje ime i za svoj raun od fizikih, pravnih lica ili od drugih dilera, sa namerom da ih prodaju i ostvare kapitalnu zaradu ili razliku izmeu kupovne i nabavne cene. Cene na OTP tritima utvruju se u okviru ugovora kupaca i prodavaca /negotiated bidding/

Promtna i terminska trita

Zavisno od uea promtne i terminske trgovine razlikuje se promntna i terminska trita

Osnov podele poslova i trita na promntna i terminska trita

VREME ZAKLJUENJA TRGOVINSKOG POSLA

VREME REALIZACIJE ZAKLJUENOG TRGOVINSKOG POSLA

Promptna i terminska trita

Pod promptnim tritem misli se na trita tj. trgovake poslove koji se realizuju odmah po njihovu zakljuenju. Najvei deo trgovine dunikim i vlasnikim HoV pripada grupi promtne trgovine. Pod terminskim tritima misli se na trita, tj. trgovake poslove koji se zakljuuju danas a koji e se ugovorom realizovati u nekom buduem periodu. Terminski ugovori onda kada postoje uslovi za njihovu trgovinu i kada postoji volja trgovakog partnera da se sa njima trguje, postaju ili .

Promptna i terminska trita

Kod terminskih poslova razlikuju se:

U trgovanju HoV i u trgovanju na berzama domimamtno je promntno trgovanje. Terminsko trgovanje javlja se kod trgovanja izvedenih HoV ili u trgovanju fjuersima, opcijama hipotekarnim vrednosnim papirima

Domaa i strana trita kapitala

Savremena trita kapitala karakterie sledee:

dugoroni zajmovi uestvuju oko 40% direktne investicije oko 30%, portfolio investicije oko 30%

Jo jedna sistematizacija trita HoV

PRIMARNA I SEKUNDARNA TRITA

TRITA DUNIKIH, TRITA VLASNIKIH I TRITA IZVEDENIH HoV

TRITA KRATKORONIH I DUGORONIH DUNIKIH HoV

Jo jedna sistematizacija trita HoV

Uee primarnog trita u ukupnom tritu kapitala tretira se pokazateljem kvaliteta trita kapitala. Kod nas je simbolino uee primarnog trita i to naroito u onom delu koji se odnosi na emisiju akcija. U razvijenom svetu, na tritu kapitala najvei udeo nosi trite trgovanje dunikim HoV. Neto manji deo odnosi se na trite akcija.U SAD -u od 70-tih godina prolog veka, do aktuelne krize, trita izvedenih HoV beleila su dinamian rast, koji je doveo do toga, da u ukupnom tritu uestvuju od 10 15% po pojedinim berzama. U strukturi trita dunikih HoV kako kod nas tako i u svetu .

Trita bika i trita medveda

U profesionalnim krugovima, trita akcija kvalifikuje se kao trita bika i trita medveda. Pod tritem bika /bull market/ misli se na perspektivno trite akcija ili trite na kome cene akcija belee dinamian i stabilan rast. Trite bika govori o prosperitetu emitenata akcija ili o prosperitetu ukupne privrede.

Trita bika i trita medveda

Trite medveda /bear market/ misli se na trita na kopjima akcije belee stagnaciju i pad. Ova stagnacija i pad govori o stagnaciji i padu u poslovanju i razvoju emitenata akcija i privreda kojima pripadaju. Termin se obino koristi u odnosu na berzu ali takoe i na specifine sektore kao to su nekretnine, obveznica ili strana valuta.

KRATKA ISTORIJA BERZI

Pretea dananjih

berzi /stock excange/ su sajmovi koji su se u srednjem veku organizovali u lukim gradovima Evrope, pre svega u Italiji. Prve novane HoV javljaju se u 15.veku. Razvoj prakse emitovanja i trgovanja, pre svega menicama i obveznicama uslovio je razvoj berzi HoV.

KRATKA ISTORIJA BERZI

Prve

evidentirane berze na evropskom kontinentu su: Berza HoV u Anversu - Belgija, 1460. Robna berza u Parizu, 1563. Londonska berza, 1563. Njujorka berza, 1796. god., s tim da 1817. god. prelazi na lokaciju na kojoj se i danas nalazi /Wall street 40/

KRATKA ISTORIJA BERZI

Prva osnovana berza na Balkanu je Beogradska berza, 1894. god. u zgradi gostione SRPSKE KRUNE.

Funkcija berze
Iz dosadanjih razmatranja evidentno je da se na berzama realizuje tek jedan deo trgovanja HoV. I pored toga, berze imaju centralno mesto na tritima HoV. Objanjenje za ovakvo stanje treba traiti u:

Funkcija berze
Osnovne funkcije

berzi su: organizovanje susreta ponude i potranje i obezbeivanje fer konkurentskih uslova trgovanja kao bi se doslo do konkurentske cene roba selektivna funkcija.

Funkcija berze

Preduzee za upravljanje berzom proverava uesnike na strani ponude i potranje i HoV svakog emitenta i samim tim svaki vlasnik HoV i svaki investitor - kupac ne moe da uzme uee na berzi i u berzanskom trgovanju informativna i prognostika funkcija. trgovanje u okviru otc trita i spontane trgovine pod snanim je uticajem stanja i kretanja na berzama stanja i kretanja na berzi imaju uticaja na konsolidovanje stanja na tritu hov i uravnoteenju trine i fer vrednosti hov i u prvom redu, akcija

Osnovna funkcija berzi

Preduzee za upravljanje berzom

Pod terminom berza misli se na:

Preduzea za upravljanja berzom su privredna drutva, najee u formi akcionarskih drutava, koja za osnovnu delatnost moraju da pribave saglasnost Centralne komisije za HoV.

Preduzee za upravljanje berzom

Komisija prati i kontrolie poslovanje berzanskog trgovanja poslovanje preduzea za upravljanje berzama. Ova preduzea mogu da budu u: privatnom vlasnitvu /anglosaksonska praksa/ dravnom vlasnitvu ili meovitom vlasnitvu /evropska praksa/ Broj berzi i tipovi berzi u jednoj zemlji zavise od ekonomskih interesa osnivaa i organizatora berzanskog trgovanja.

Preduzee za upravljanje berzom

Organizovanje berze-parketa zahteva: investicioni projekt i projekt sa znaajnim trokovima tekueg poslovanja Preduzea za upravljanje berzarna svoje prihode i zaradu ostvaruju od naknada za razliite usluge koje pruaju. Vrlo diskutabilno je pitanje koliko berze u zemljama u tranziciji za osnivae vlasnike kapitala mogu da budu dobra investicija.

Preduzee za upravljanje berzom

Osnovni zadatak preduzea za upravljanje berzom je da obezbedi:

i druge uslove za kvalitetno organizovanje susreta ponude, potranje i organizovanje i zakljuivanje berzanske trgovine.

Preduzee za upravljanje berzom

Osnovne usluge preduzea za upravljanje berzama svode se na sledee: provere emitenata HoV iIi HoV sa kojima se izlazi na paket. definisanje inicijalnih cena, metoda trgovanja i vremena organizovanja berzanskog sastanka ili konkretne berzanske trgovine informisanje javnosti o planiranim i realizovanim trgovinama na parketu i u kulisama organizacija i koordinacija berzanskih sastanaka pruanje usluga u okviru klirinke kue kliringa saldiranja zakljuenih trgovakih poslova izrada razliitih informativnih materijala za ui zainteresovani krug korisnika, organizovanje arbitrae u sluaju sporova u okviru berzanskog trgovanja i druge usluge

Berza - parket i kulise

Berze se definiu kao jasno definisana, organizovana mesta redovnog trgovanja tipiziranim robama /stvarima i HoV/ po jasno definisanim pravilima trgovanja.

Osnovne odrednice berze

Berza - parket i kulise

Mesto trgovanja na berzi

Berza - parket i kulise

Parket i/ili jama je mesto na kome se organizuje susret ponude i potranje i mesto na kome se zakljuuje berzanska trgovina. Osnovni elementi parketa su: - pult za prodaju ili mesto gde se nalazi berzanski broker - koordinator konkretne berzanske trgovine - boksovi za lanove berzi - elektronske table na kojima se prezentuju svi relevantni podaci vezani za trgovinu - kvalitetne telekomunikacione i informacione veze

Berza - parket i kulise

Sadraj parketa

PULT BERZANSKOG BROKERA

ELEKTRONSKA TABLA

BOKSOVI BROKERA I DILERA

TELEKOMUNIKACIONI I RAUNARSKI SISTEMI

Velike meovite berze u svetu u svom sastavu imaju parkete za trgovinu HoV i parkete za trgovinu konkretnim robarna ili vie berzi.

Berza - parket i kulise

U prostoru parketa, a na bazi zakljuka Komisije za listing i kotaciju, kod najveeg broja berzi u svetu odvija se 24 asovna trgovina razliitim HoV, u svim radnim danima u godini. Kulise su ogranien, oznaen i opremljen prostor u neposrednoj blizini parketa, unutar koga se uz saglasnost Komisije za listing i kotaciju trguje HoV, koje iz nekih razloga nisu ukljuene na listu za trgovanje na parketu.

Berzanski materijal
Pod berzanskim materijalom misli se na robe sa kojima se trguje na konkretnim berzama. Na berzama, na parketu trguje se strogo tipiziranim ili standardizovanirn robama stvarima ili HoV, koje su masovne i zamenljive /fingibilne/.

Berzanski materijal

MASOVNE, STANDARDIZOVANE I ZAMENLJIVE ROBE /stvari ili HoV/

Berzanski materijal

Pod standardom HoV misli se na sledee:

Normativna osnova upravljanja berzom

Zakoni i normativna akta su osnov korporativnom upravljanja i upravljanja berzom Na interes okrenut je ka upravljanju berzom ili ka organizaciji susreta ponude i potranje i ka berzanskom trgovanju. Preduzee za upravljanje berzom donosi pravilnike kojima se definiu sva pitanja trgovanja na berzi ili u kulisama. Pre svega to su pitanja:

zadataka i procedure rada Komisije za kotaciju i listing zadataka i procedure rada arbitrae berze zadataka i procedura rada berzanskih brokera zadataka i procedure rada direktora berze osnovnih metoda - tehnika trgovanja na berzi zakljuivanja i eventualnog ponitavanja berzanskih zakljuaka i realizacije berzanskih zakljuaka ili trgovine pitanja informisanja ire javnosti pitanja berzanskih pokazatelja i analiza uslova njihovog korienja druga pitanja

Normativna osnova upravljanja berzom

Jedan

od znaajnih dokumenata svake berze je njegov etiki kodeks. Ovim kodeksom definiu se pitanja:

Normativna osnova upravljanja berzom

Neka pravila dobrog poslovnog ponaanja lanova berze Njujorke berze HoV /NASADAQ-a/ trokovi usluga moraju biti razumni nije dozvoljena diskriminacija klijenata dilerske transakcije treba da se realizuju po fer cenama, kotacije dilera treba da su vrste, osim ako se izriito drugaije ne zahteva nedozvoljene su bilo kakve prevare, manipulacije i nezakonita praksa u trgovanju hov hov koji se iznose na berzu u funkciji trgovanja moraju da su poteno vrednovane po tekuoj trinoj ceni nedoputeno je davanje cenovnih koncesija ili popusta lanovima berze

Organizacija berze

o o o o o o o o

Organi upravljanja u korporacijama -AD za upravljanje berzama su:

Skuptina akcionara Upravni odbor Nadzorni odbor Odbor za pitanja poslovanja na parketu i kulisama Odbor za brokere Odbor za dodelu lanstva Sekretarijat berze Direktor berze

lanovi berze
/pravna lica koja ispunjavaju uslove utvrene statutom berze, registrovani kao berzanski posrednici i kao lanovi konkretne berze/. Ovi registrovani lanovi berze mogu da dolaze iz brokersko-dilerskih drutava ili korporacija, institucionalnih investitora ili drugih subjekata, koji imaju i registraciju za obavljanje brokersko-dilerskih poslova.

lanovi berze

Registrovani lanovi berze mogu kod prijavljivanja kupovine ili prodaje HoV i u zakljuivanju trgovakih poslova da nastupaju: u svoje ime i za svoj raun, kada su faktiki dileri u svoje ime a za raun, klijenta ili u ime i za raun klijenta, kada su faktiki u ulozi agenata /poznati kao brokeri ili handleri/ ili u ime i za raun klijenata, kada su faktiki u ulozi posrednika /poznati kao makleri/

lanovi berze
Osnovna

struktura lanova berze

Na berzama se javljaju i . Market mejkeri su dileri koji, po neijem nalogu kupuju i prodaju konkretne HoV, pre svega sa ciljem da daju dinamiku tritu konkrene HoV. Oni istovremeno daju nalog za: kupovinu i prodaju ili prodaju i kupovinu i to, po razliitim cenama. Razlika u ceni je njihov prihod.

Ostali subjekti berze

U

ostale subjekte berze ulaze: berzanski brokeri - koordinatori berzanskih sastanaka predstavnici Komisije za HoV kontrolori berze - zaposlenici berze koji prate i kontroliu berzanske sastanke

Ostali subjekti berze

U ostale subjekte ulaze klijenti: vlasnici HoV ije se HoV vlasnici novca koji nameravaju da kupe HoV Klijenti mogu da uzmu uee na parketu samo onda ukoliko su lanovi berze. U svim ostalim sluajevima, oni moraju da angauju lanove berze tj. brokersko-dilersko drutvo iji je broker registrovan na konkretnoj berzi.

Informativna funkcija berze

Preduzee za upravljanje berzom u obavezi je da dostavlja informacije i trgovanju na berzi i o svom poslovanju, poslovanju kao privrednog drutva, Centralnoj komisiji za HoV. Preduzee za upravljanje berzom u obavezi je da putem javnih medija obavetava javnost o: registrovanoj ponudi HoV na berzi /obim, struktura - emitenti, vrste HoV/ obimu, strukturi i dinamici trgovanja na berzi metodama trgovanja indikativnim /poetnim/ ostvarenim cenama u trgovanju Informisanje javnosti putem medija je jedan od uslova obezbeivanja konkurentskih uslova u trgovanju na berzi. U pitanju su informacije koje svakodnevno nalazimo u razliitim sredstvima informisanja.

Sistematizacija berzi
Zavisno

od osnova, mogue su razliite sistematizacije berzi. Za nae potrebe istaknimo najee sistematizacije: Zavisno od vlasnitva nad preduzeima za upravljanje berzama razlikuju se:

Sistematizacija berzi
Zavisno do

vrste roba sa kojima se trguje razlikuju se: robne berze berze usluga berze HoV devizne berze

Sistematizacija berzi
Preduzee za

upravljanje berzama moe da ima parket samo za jednu grupu roba ili da ima vie parketa za vie grupa roba. U prvom sluaju govori se o specijalizovanoj berzi, dok se u drugom sluaju govori o meovitoj berzi

Sistematizacija berzi
Osnovna

sistematizacija berzi
BERZE ROBA, BERZE HoV, BERZE USLUGA, DEVIZNE BERZE SPECIJALIZOVANE I MEOVITE BERZE

PRIVATNE I JAVNE BERZE

Definicija HoV

HoV se definiu kao: specifini ugovori izmeu emitenta i vlasnika - prava iz HoV finansijski instrumenti zamenljivi za novac imovina vlasnika HoV - imovina, podrazumeva plaanje poreza na imovinu, na transakeije i poreza na zaradu HoV su vrednosni papiri koji uvek imaju pokrie u novcu, robi ili aktivi /imovini/

Sistematizacija HoV
HoV

sistematizuju se na: dunike HoV /obveznice, zapisi druge dunike HoV/ vlasnike HoV ili akcije izvedene HoV ili terminski ugovori sa kojima se trguje i hipotekarni vrednosni papiri

Sistematizacija HoV

Osnovna sistematizacija HoV

Dunike HoV su hartije od vrednosti kod kojih emitent, emisijom uzima na zajam novac pod jasno definisanim uslovima /visina, obraun i isplate kamata, povraaja glavnice i neka druga pitanja/. Najpoznatije dunike HoV su:

 Vlasnike HoV

su akcije. Emisijom akcija emitent dolazi do trajnog kapitala. Najee se operie ssa dvema vrstama akcija: i

Kupac - vlasnik redovnih akcije ima pravo na: uee u korporativnom upravljanju, uee u raspodeli dobiti AD i pravo uea u raspodeli steajne tj. likvidacione mase Kupac-vlasnik prioritetnih akcija ne uestvuje u upravljanju, ali ima prioritet u isplatama dividendi i prioritet u isplatama u sluaju steaja i likvidacije AD.

 Izvedene

hartije od vrednosti imaju za

osnov: 1. terminske ugovore, kod fjuersa i opcija 2. hipoteku, kod hipotekarnih vrednosnih papira

Normativna osnova emitovanja i trgovanja HoV

AKTA EMITENATA I RAZLIITIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

ZAKONSKA REGULATIVA

BERZANSKE UZANSE

Normativna osnova emitovanja i trgovanja HoV

Osnovnu regulatornu funkciju u sistemu HoV ima: Komisija za HoV - daje saglasnosti za emisiju HoV, prati i tumai sprovoenje relevatnih zakona, daje saglasnost i kontrolie rad brokersko-dilerskih drutava, akcionarskih drutava, investicionih fondova, berzi HoV. U sistemu HoV ima onu ulogu, koju ima Centralna banka na tritu novca Centralni registar HoV vodi evidencije vlasnitva nad dunikim i vlasnikim HoV

Osnovne regulatorne institucije u sistemu HoV jedne zemlje

KOMISIJA ZA HoV

CENTRALNI REGISTAR HoV

Ove institucije su samostalne i resorno nalaze se u nadlenosti ministarstva za finansije.

Nosioci ponude i tranje na tristima HoV

Na strani ponude i na strani tranje na tritima HoV javljaju se: Emitenti HoV ili pravna lica, koja dobijaju saglasnost za emitovanje HoV kako bi kroz emisiju doli do trajnog kapitala /AD/ ili do zajmovnog kapitala /razliiti pravni subjekti, meu njima i drava, lokalne zajednice/ Investitori kod kojih se razlikuju: vlasnici slobodnog novanog kapitala i vlasnici HoV

Osnovna struktura kupaca i prodavaca HoV

EMITENTI HoV

INVESTITORI: -Vlasnici novanog kapitala -Vlasnici HoV

Nosioci ponude i tranje na tristima HoV

su prodavci tek emitovanih HoV i subjekti koji imaju obaveze prema vlasnicima HoV. Emitent vodi evidenciju izdatih HoV i evidenciju vlasnika tj. svih promena vlasnika svojih HoV. Kao emitenti javljaju se AD, lokalne zajednice, centralna banka, investicione korporacije - korporacija je drugo ime za AD, banke i drugi subjekti koji za emisiju dobiju saglasnost. AD idu na emisiju akcija ili obaveznica da bi doli do trajnog ili zajmovnog kapitala pre svega u funkciji poslovanja i razvoja.

Nosioci ponude i tranje na tristima HoV Razliite idu na emisiju dunikih HoV, da bi dole do novanog kapitala za finansiranje razliitih kupovina /preduzea, nepokretnosti, druge HoV/ u okviru kojih ele da ostvare kapitalnu zaradu. Na razvijenim tritima kapitala evidentno je

Nosioci ponude i tranje na tristima HoV U strunoj praksi pod investitorima misli se na: vlasnike slobodnog novanog kapitala i vlasnike razliitih HoV/oni su svoj novani kapital za due ili krae vreme imobilisali u HoV/ Investitori u HoV mogu da budu: 1. fizika lica, i 2. pravna lica

Pregled osnovnih -HoV vladinih agencija -Plemeniti metali personalnih -ivotno osiguranje -Privilegovane akcije investicija -Ortakluk sa -Kupovina preduzea -Deponovanje novca ogranienim -Investicioni trustovi -Zatvoreni investicioni jemstvom za nekretnine fondovi -Fond trita novca -Nepokretna imovina -Naplativa -HoV sa -Intelektualna imovina potraivanja hipotekarnom -Alternativne stednje -Redovne akcije garancijom -Jedinicni investicioni -Konvertabilne HoV -Otvoreni investicioni trust -Inostane obveznice i fondovi -Penzioni fondovi akcije -Ugovorne opcije -Zdravstveni fondovi -Terminski ugovori na -Ugovorne opcije na -HoV sa nultim sirovine kamatnu stopu kuponom -Terminski ugovori na -Ugovorne opcije na kamate indeks akcija -Terminski ugovori na -Ugovorne opcije na indeks akcija devizni kurs

Nosioci ponude i tranje na tristima HoV Znaajna razlika izmeu anglosaksonske i evropske prakse akcionarstva je u tome to: anglosaksonska praksa akcionarstva poiva na velikom broju, malih akcionara-investitora dok, evropska praksa akcionarstva poiva na manjem broju veih akcionara /porodica, privrednih drustava/. Mali investitori, vie se opredeljuju za ulaganje sredstava u investicione fondove, nego za direktno trgovanje HoV

Nosioci ponude i tranje na tristima HoV

Razliita praksa malih investitora u svetu

ANGLOSAKSONSKI MODEL AKCIONARSTVA

EVROPSKI MODEL AKCIONARSTVA

Nosioci ponude i tranje na tristima HoV

U strukturi investitora u HoV javljaju se i: razliita privredna drutva centralna banka i banke institucionalni investitori / investicioni osiguravajuca drutva, penziona drutva institucije/ investicione kompanije dileri

Nosioci ponude i tranje na tristima HoV

ta vlasnik moe da ini sa HoV u vlasnitvu

ZADRAVA I KORISTI PRAVA IZ HoV
HoV SE PRODAJE HoV SE POKLANJA HoV SE DAJE KAO ZALOGA

RACIONALNA ODLUKA O KUPOVINI I PRODAJI HoV

Finansijske investicije
Pod finansijskim investicijama podrazumevaju se investicije u HoV. Kod finansijskih investicija najznaajnija su pitanja: vrednosti koja se investira prinosa po osnovu investiranog kapitala i rizika prinosa i rizika povraaja investirane vrednosti

RACIONALNA ODLUKA O KUPOVINI I PRODAJI HoV

Odluka o kupovini HoV je odluka o tome:

Odluka o prodaji HoV je pre svega odluka o tome:

Algoritam odluka o finansijskim investicijama

ta je u fokusu interesovanja investitora?

FER VREDNOSTI HoV

Investitori u HoV - vlasnici novanog kapitala i vlasnici HoV, pre svega, dugoronih dunikih HoV i akcija moraju dobro da vladaju znanjima i vetinama koje se odnose na analizu i prognozu fer ili stvarnih vrednosti HoV zbog toga to je fer vrednost: vrednost koja u visokom stepenu utie na tekuu trinu cenu HoV i vrednost oko koje se na gore ili na dole kree tekua trina cena HoV sa tendencijom da se svede na njen nivo.

Vrednost i prinosi investiranog kapitala

Osnovni motivi kod finansijskih investicija ili kupovine dugoronih vlasnikih i dunikih, novanih HoV je: ouvanje investirane vrednosti i ostvarivanje prinosa Osnovni interes investitora-vlasnika dugoronih HoV

OUVANJE I POVRAAJ VREDNOSTI INVESTIRANOG KAPITALA

PRINOSI PO OSNOVU INVESTIRANOG KAPITALA: - TEKUI PRINOSI - KAPITALNE ZARADE

Efikasnost trista HoV

Pod

efikasnoscu trita HoV, misli se na informacionu efikasnost trita HoV. Krajem 60-ih godina kree intenzivnije istraivanje uticaja informacija na kretanje cena HoV i na odluke investitora. Rezultat tadanjih istraivanja bio je u uobliavanju teorije efikasnosti trita

Efikasnost trista HoV

Osnovni

stav ove teorije je da su: trine cene HoV su na nivou fer vrednosti HoV, sa moguim kraim i manjim kretanjima na gore i dole kada postoj i jednaka informisanost svih uesnike trita

Efikasnost trista HoV

Sa aspekta analiza kretanja cena na tritima HoV i njihovog korienja u funkciji predvianja kretanja cena u budunosti istraivai dolaze do zakljuaka: na slabo efikasnim /week form/ tritima HoV, gde su nasumini uticaji faktora na kretanje cena HoV i nasumino kretanje cena HoV, analize kretanja cena u prolosti od male koristi su za prognozu njihovog kretanja u budunosti

Efikasnost trista HoV

na tritima sa polujakom /sami strong form/ i jakom /strong form/ efikasnou gde postoji logika - pravilnost u delovanju faktora na kretanje cena i samim tim informacija o istima i pravilnost u kretanju trinih cena mogue je kvalitetno predvideti kretanje cena u budunosti.

Efikasnost trista HoV

lstraivanja

efikasnosti trita HoV dola su do sledeih zakljuaka: U dugim vremenskim periodirna HoV, u prvom redu akcije malih preduzea obezbeuju vee prinose od prinosa koje obezbeuju akcije velikih preduzea

Komparacija prinosa malih i velikih preduzea

Januar Feb.- Dec. Portfolio 1941- 1941-81. 81 god. Svi meseci 1941 81.god. Feb.Januar Dec. 1982-90. 1982-90. Svi meseci 1982-90. god.

S&P500

1,34

0,92

0,96

3,20

1,23

1,39

CRSP small

8,06

0,88

1,48

5,32

0,17

0,60

EMPIRIJSKA ISTRAIVANJA TRITA HoV

Empirijska

istraivanja su pokazala da cene akcija imaju izuzetnu dinamiku rasta od novemba do januara. Empirijska istraivanja su pokazala da cene akcija rastu petkom i pred praznike, a da padaju ponedeljkom i posle praznika. Emirijska istraivanja su pokazala da trite prekomerno reaguje na publikovanje neoekivanih informacija.

EMPIRIJSKA ISTRAIVANJA TRITA HoV

Empirijska

istraivanja su afirmisala pojavu reverzibilnosti prinosa. U osnovi ove pojave nalazi se injenica da akcije sa trenutno niskim prinosom, mogu da imaju tendenciju rasta u budunosti, isto kao to akcije sa trenutno visokim prinosom mogu da krenu putem smanjenja u budunosti.