MSFI 16 - Tekst Standarda

MSFI 16 Zakupi
Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 16

Zakupi
(IFRS 16 Leases)
Sažeti prikaz Standarda ........................................................................................ 710

Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 16 Zakupi ................................ 715
1. Uvodne napomene ............................................................................................. 715
2. Delokrug Standarda i izuzeća koja se odnose na priznavanje zakupa (16.3.-
16.8. i B3-B8.) ................................................................................................... 726
3. Primena Standarda na portfelj zakupa kod zakupca i zakupodavca ................. 728
4. Određivanje da li se radi o zakupu i određivanje komponenti zakupa (16.9 -
16.11. i B9-B33) ................................................................................................ 728
4.1. Određivanje da li se radi o zakupu ............................................................... 728
1. Pravo sticanja ekonomskih koristi od korišćenja predmetnog (identifiko-
vanog) sredstva (B21 - B23) ........................................................................ 730
2. Pravo na usmeravanje korišćenja (B21 - B23) .............................................. 731
4.2. Odvajanje komponenti ugovora (16.12. -16.17.) ......................................... 734
5. Period trajanja zakupa (16.18.16-21. i B34. – B41.) ......................................... 735
6. Računovodstveno obuhvatanje zakupa kod zakupca (16.22.-16.60. i B9-B33) 737
6.1. Priznavanje i vrednovanje zakupa kod zakupca ........................................... 737
6.2. Prezentacija zakupa kod zakupca (16.47. - 16.50.) ...................................... 751
6.3. Obelodanjivanje zakupa kod zakupca (16.51. - 16.60) ................................ 751
7. Računovodstveno obuhvatanje zakupa kod zakupodavca (16.51. - 16.60.) ..... 753
7.1. Klasifikacija zakupa od strane zakupodavca (16.61. - 16.66.) ..................... 753
7.2. Finansijski zakupi kod zakupodavca ........................................................... 755
7.2.1. Priznavanje i merenje finansijskog zakupa kod zakupodavca (16.67 -
16.70.) .................................................................................................... 755
7.2.2. Proizvođač ili posrednik u ulozi zakupodavca kod finansijskog zakupa
(16.71. - 16.74.) ...................................................................................... 756
7.2.3. Naknadna vrednovanja finansijskog zakupa kod zakupodavca (16.75. -
16.78.) ..................................................................................................... 760
7.2.4. Izmene finansijskih zakupa kod zakupodavca (16.79. - 16.80.) ............. 761
7.3. Operativni zakup kod zakupodavca ............................................................. 761
7.3.1. Priznavanje i merenje operativnih zakupa kod zakupodavca (16.81. -
16.86.) ..................................................................................................... 761
7.3.2. Izmene operativnih zakupa kod zakupodavca (16.87) ............................ 762
7.3.3. Prezentacija operativnih zakupa kod zakupodavca (16.88) .................... 762
7.4. Obelodanjivanja kod zakupodavca (16.89. - 16.97.) ................................... 762
8. Računovodstveno obuhvatanje prodaje sa povratnim zakupom (16.98. -
16.100) ............................................................................................................. 763
9. Datum stupanja Standarda na snagu i prelazne odredbe (Dodatak C) .............. 770
Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja 709

MSFI 16 Zakupi

Zakupi
(IFRS 16 Leases)
1. Stupanje Standarda na snagu
1) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 16 Zakupi, u daljem tekstu -

Standard, odobren je od strane Odbora za Međunarodne računovodstvene
standarde (IASB) u januaru 2016. godine i postao je primenljiv za finansijske
izveštaje koji pokrivaju periode koji započinju na dan 01.01.2019. godine ili
kasnije.
Ranija primena Standarda je dozvoljena, ali samo za subjekte koji primenuju
MSFI 15 Prihodi po osnovu ugovora sa kupcima. U slučaju ranije primene
Standarda subjekt je dužan da to obelodani u svojim napomenama.
2) Standard zamenjuje (i ukida) MRS 17 Lizinzi i pripadajuća tumačenja za MRS
17:
1. KTMFI 4 - Određivanje da li ugovor sadrži element zakupa,
2. SIC 15 - Operativni zakup - podsticaji i
3. SIC 27 - Procena suštine transakcija koje uključuju pravni oblik zakupa.
3) Sadržaj Standarda je izložen u paragrafima 1–103. i dodacima A-C: Dodatku A:
Definicije pomova; Dodatku B: Vodič za primenu i Dodatku C: Datum stupanja
na snagu i prelazne odredbe.
2. Rezime Standarda
1) Cilj Standarda je da propiše principe priznavanja, merenja (vrednovanja),

prikazivanja i objavljivanja (obelodanjivanja) u vezi sa zakupima (lizinzima).
Standard ima za cilj da osigura da i zakupac i zakupodavac obezbede relevantne
podatke korisnicima njihovih finansijskih izveštaja, tako što će u njima verno
prikazati ove transakcije. Ti podaci korisnicima finansijskih izveštaja daju osnov
za procenu efekata zakupa na finansijski položaj, finansijske učinke i novčane
tokove subjekta.
2) Standard propisuje jedinstvenu definiciju zakupa: kao ugovora ili dela ugovora na
osnovu kojeg, u dogovorenom vremenskom periodu, u zamenu za naknadu,
zakupodavac prenosi na zakupca pravo korišćenja nekog sredstva (koje je
predmet zakupa). Ova definicija se podjednako primenjuje na zakupca i na
zakupodavca.
Standardom su propisana sledeća dva uslova koja moraju biti ispunjena kako bi
se određeni ugovor smatrao zakupom:
- ugovorom se definiše korišćenje određenog sredstva (predmeta zakupa) i
710 Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja
MSFI 16 Zakupi
- ugovorom se prenosi pravo korišćenja određenog sredstva na zakupca.

3) Predmetno sredstvo (identifikovano sredstvo) je sredstvo koje je predmet zakupa i
za koje je zakupodavac zakupcu dao pravo korišćenja.
4) Pravo korišćenja sredstva (pravo korišćenja predmetnog /identifikovanog/
sredstva) - prema Standardu ugovorom o zakupu zakupodavac prenosi pravo
korišćenja određenog sredstva (predmetnog sredstva) na zakupca ako su
zadovoljena sledeća dva uslova:
- zakupcu će priticati stvarne ekonomske koristi od upotrebe sredstva tokom
perioda korišćenja (zakupac ima isključivo pravo korišćenja tog sredstva); i
- zakupac ima pravo donošenja odluka u vezi sa načinom korišćenja tog
sredstva tokom perioda zakupa.
5) Finansijski zakup (lizing) je zakup kojim se prenose gotovo svi rizici i koristi
povezani sa vlasništvom nad sredstvom koje je predmet zakupa (tj. predmetnim
sredstvom).
6) Operativni (poslovni) zakup (lizing) je zakup kojim se ne prenose gotovo svi
rizici i koristi povezani sa vlasništvom nad sredstvom koje je predmet zakupa (tj.
predmetnim sredstvom).
7) Plaćanja po osnovu zakupa su plaćanja koja zakupac vrši u korist zakupodavca u
vezi sa pravom korišćenja predmetnog sredstva tokom trajanja zakupa.
Najznačajnije plaćanje po osnovu zakupa čini tzv. zakupnina, tj. plaćanje koje u
ugovorenim vremenskim periodima zakupac plaća zakupodavcu. Plaćanja po
osnovu zakupa po svojoj vrsti čine sledeća vrsta plaćanja:
1. fiksna plaćanja, umanjena za eventualne primljene podsticaje u vezi sa
zakupom;
2. promenjiva (varijabilna) plaćanja po osnovu zakupa koja zavise od određenog
indeksa ili stope;
3. cenu korišćenja opcije otkupa, ukoliko postoji realna verovatnoća da će
zakupac iskoristiti tu opciju; i
4. kazne za raskid zakupa, ukoliko trajanje zakupa pokazuje da će zakupac
iskoristiti tu opciju i da će morati da plati kaznu za raskid zakupa.
Za zakupca, plaćanja po osnovu zakupa uključuju i iznose za koje očekuje da će
mu prispeti na plaćanje po osnovu garantovanog ostatka vrednosti.
Plaćanja za zakup ne uključuju plaćanja raspoređena na one komponente
sporazuma koje ne predstavljaju zakup, osim ako zakupac izabere da ih objedini
sa komponentom koja je zakup i obračunava ih kao jedinstvenu komponentu
zakupa (u skladu sa paragrafom 15. Standarda).
Za zakupodavca, plaćanja po osnovu zakupa mogu da uključuju i sve
garantovane ostatke vrednosti koje daje zakupcu, strani povezanoj sa zakupcem
ili trećoj nepovezanoj strani koja je finansijski sposobna da izmiri obaveze u
okviru te garancije.
8) Kamatna stopa sadržana u zakupu je kamatna stopa koja dovodi do
izjednačavanja sadašnje vrednosti:
1. zbira plaćanja po osnovu zakupa i negarantovanog ostatka vrednosti sa

MSFI 16 Zakupi
2. zbirom fer vrednosti sredstva koje je predmet zakupa i svih početnih direktnih
troškova zakupodavca.
9) Standard se primenjuje na sve ugovore o zakupu koji zadovoljavaju definiciju
zakupa, izuzev:
1. zakupa za istraživanje ili upotrebu mineralnih resursa (poput nafte, prirodnog
plina i sl.), što je reguliše MSFI 6 Istraživanje i procena mineralnih resursa;
2. zakupa bioloških sredstava, što reguliše MRS 41 Poljoprivreda;
3. ugovora o koncesiji usluga, što je regulisano IFRIC 12 Sporazumi o koncesiji
za usluge;
4. licenci za intelektualno vlasništvo koje daje zakupodavac, što je regulisano
MSFI 15 Prihodi po osnovu ugovora sa kupcima;
5. licencnih ugovora o sredstvima kao što su filmovi, video zapisi, pozorišne
predstave, rukopisi, patenti i autorska prava, što je regulirasano MRS 38
Nematerijalna imovina - kada su u pitanju ova vrsta sredstava Standardom se
dozvoljava zakupcu da samostalno odluči da i ova sredstva računovodstveno
obuhvata primenom odredbi Standarda.
10) Subjekt treba na početku trajanja ugovora da proceni da li ugovor, ili deo
ugovora, predstavljaju zakup. Ugovor, ili deo ugovora, predstavljaju zakup ako se
ugovorom prenosi pravo na kontrolu upotrebe identifikovanog sredstva u
određenom periodu u zamenu za naknadu. Kontrola je preneta kada kupac ima
pravo i da upravlja korišćenjem identifikovanog sredstva i da ostvari ekonomsku
korist njegovim korišćenjem.
Od subjekta se zahteva da samo u slučaju izmene uslova ugovora ponovno
proceni da li je reč o ugovoru o zakupu ili ugovoru koji sadrži zakup.
11) Da bi kupac imao kontrolu nad upotrebom predmetnog sredstva, on mora da ima
pravo sticanja gotovo svih ekonomskih koristi od korišćenja tog sredstva tokom
celog perioda njegovog korišćenja.
12) Za ugovor koji sadrži komponentu koja se odnosi na zakup, kao i jednu ili više
dodatnih komponenti koje se ne odnose na zakup, zakupac je dužan da naknadu u
okviru ugovora raspodeli na svaku komponentu koja se odnosi na zakup na
osnovu relativne samostalne cene te komponente i zbira samostalnih cena
komponenti koje se ne odnose na zakup.
13) Subjekt određuje period trajanja zakupa u dužini neopozivog perioda trajanja
zakupa, s tim da se ovaj period koriguje za:
1. periode obuhvaćene mogućnošću produženja zakupa, ako je izvesno da će
zakupac iskoristiti tu mogućnost; i
2. periode obuhvaćene mogućnošću raskida zakupa, ako je izvesno da zakupac
neće iskoristiti tu mogućnost.
14) Na početku perioda zakupa (na primer, na dan kada zakupodavac daje određeno
sredstvo na raspolaganje zakupcu) zakupac treba da prizna pravo korišćenja
sredstva (da ga vrednuje primenom metode troška) i da prizna obavezu po osnovu
tog zakupa - dakle, za ovo priznavanje sredstva i obaveza nije bitno kod zakupca
da li se radi o finansijskom ili operativnom (poslovnom) zakupu (to je bilo bitno
pri primeni MRS 17 Lizinzi).
MSFI 16 Zakupi
15) Na prvi dan trajanja zakupa, zakupac obavezu po osnovu tog zakupa vrednuje po
sadašnjoj vrednosti svih plaćanja u vezi sa zakupom koja nisu izvršena na taj dan.
Ta plaćanja se diskontuju po kamatnoj stopi sadržanoj u zakupu ako je stopu lako
utvrditi. U slučajevima kada tu kamatnu stopu nije moguće lako utvrditi, zakupac
primenjuje svoju graničnu kamatnu stopu zaduženja.
16) Naknadno merenje sredstva sa pravom korišćenja - nakon prvog dana trajanja
zakupa, zakupac pravo korišćenja sredstva meri (vrednuje) po modelu troška,
osim ako primenjuje neki od modela merenja iz paragrafa 34. i 35. Standarda.
17) Naknadno merenje obaveze po osnovu zakupa - Paragrafom 36. Standarda
predviđeno je da zakupac nakon prvog dana trajanja zakupa, obavezu po osnovu
zakupa treba da meri tako da:
1. povećava njenu knjigovodstvenu vrednost kako bi se uzela u obzir kamata na
obavezu po osnovu zakupa;
2. umanjuje njenu knjigovodstvenu vrednost kako bi se uzela u obzir izvršena
plaćanja po osnovu zakupa; i
3. ponovno meri njenu knjigovodstvenu vrednost kako bi se uzele u obzir sve
eventualne ponovne procene ili promene zakupa (što regulišu paragrafi 39-
46. Standarda) ili fiksna plaćanja po osnovu zakupa (što reguliše paragraf
B42. Standarda).
18) Kriterijum za klasifikaciju zakupa sa stanovišta zakupodavca zasniva se na meri u
kojoj se zakupom prenose rizici i koristi povezani sa vlasništvom nad predmetnim
sredstvom.
19) Zakupodavac zakupe klasifikuje na:
1. finansijski zakup - zakup se klasifikuje kao finansijski zakup ako se njime
prenose gotovo svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom nad predmetnim
sredstvom; i
2. operativni zakup - zakup se klasifikuje kao operativni zakup ako se njime ne
sredstvom.
20) Paragrafom 71. Standarda zahteva se od proizvođača predmetnog sredstva ili
posrednika u ulozi zakupodavca da na datum početka zakupa za svaki svoj
finansijski zakup priznaju sledeće:
1. prihode koji su jednaki fer vrednosti predmetnog sredstva ili sadašnjoj
vrednosti plaćanja zakupa koje obračunava zakupodavac ako je taj iznos niži,
diskontovan primenom tržišne kamatne stope;
2. troškove prodaje koji su jednaki nabavnoj vrednosti predmetnog sredstva ili,
ako se razlikuje, knjigovodstvenoj vrednosti predmetnog sredstva, umanjenoj
za sadašnju vrednost negarantovanog ostatka vrednosti; i
3. dobitak ili gubitak od prodaje (jednak razlici između prihoda od prodaje i
troškova prodaje) u skladu sa svojom politikom direktne prodaje na koju se
primenjuje MSFI 15 Prihodi po osnovu ugovora sa kupcima. Proizvođač ili
posrednik u ulozi zakupodavca dužan je da prizna dobitak ili gubitak od
prodaje po finansijskom zakupu na datum početka zakupa, nezavisno od toga
prenosi li predmetno sredstvo kako je opisano u MSFI 15.
MSFI 16 Zakupi
21) Paragrafom 81. Standarda zahteva se od zakupodavca da naplate za operativni

zakup prizna kao prihod na linearnoj osnovi ili na nekoj drugoj sistematskoj
osnovi. Tu drugu sistematsku osnovu zakupodavac primenjuje ako ona bolje
odgovara načinu smanjivanja preostale koristi od upotrebe predmetnog sredstva.
22) Subjekt je dužan da primeni Standard na godišnje izveštajne periode koji počinju
1. januara 2019. ili nakon tog datuma. Ranija primena je dozvoljena za subjekte
koji na datum prve primene Standarda ili pre tog datuma primenjuju MSFI 15
Prihodi po osnovu ugovora sa kupcima. Ako subjekt ranije započne sa primenom
Standarda, dužan je da tu činjenicu obelodani.
23) Prelaznim odredbama Standarda predviđene su dve opcije započinjanja njegove
primene:
1. retroaktivna primena i
2. modifikovana retroaktivna primena.

MSFI 16 Zakupi

Zakupi
(IFRS 16 Leases)
1. Uvodne napomene
1) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 16 Zakupi, u daljem tekstu -
Standard, odobren je od strane Odbora za Međunarodne računovodstvene
standarde (IASB) u januaru 2016. godine i postao je primenljiv za finansijske
izveštaje koji pokrivaju periode koji započinju na dan 01.01.2019. godine ili
kasnije.
Ranija primena Standarda je dozvoljena, ali samo za subjekte koji primenuju
MSFI 15 Prihodi po osnovu ugovora sa kupcima. U slučaju ranije primene
Standarda subjekt je dužan da to obelodani u svojim napomenama.
2) Standard zamenjuje (i ukida) MRS 17 Lizinzi i pripadajuća tumačenja za MRS
17:
4. KTMFI 4 - Određivanje da li ugovor sadrži element zakupa,
5. SIC 15 - Operativni zakup - podsticaji i
6. SIC 27 - Procena suštine transakcija koje uključuju pravni oblik zakupa.
3) Sadržaj Standarda je izložen u paragrafima 1–103. i dodacima A-C: Dodatku A:
Definicije pomova; Dodatku B: Vodič za primenu i Dodatku C: Datum stupanja
na snagu i prelazne odredbe.
4) Cilj Standarda je da propiše principe priznavanja, merenja (vrednovanja),
prikazivanja i objavljivanja (obelodanjivanja) u vezi sa zakupima (lizinzima).
Standard ima za cilj da osigura da i zakupac i zakupodavac obezbede relevantne
podatke korisnicima njihovih finansijskih izveštaja, tako što će u njima verno
prikazati ove transakcije. Ti podaci korisnicima finansijskih izveštaja daju osnov
za procenu efekata zakupa na finansijski položaj, finansijske učinke i novčane
tokove subjekta.
5) Odbor je od početka izrade novog Standarda za zakup favorizovao model koji
zahteva priznavanje svih zakupa u bilansu stanja zakupca. Glavni argument za
ovo je činjenica da su operativni (poslovni) zakupi oblik poslovne aktivnosti koji
je do sada bio neadekvatno iskazan u finansijskim izveštajima zakupca. Naime, u
skladu sa MRS 17 Lizinzi zakupac je sredstvo u aktivi i obavezu u pasivi
iskazivao samo u slučaju finansijskog zakupa (finansijskog lizinga). Kod
operativnog zakupa (poslovnog lizinga) sredstva i obaveze je iskazivao u
vanbilansnoj evidenciji (kod privrednih društava u okviru klase 8). Posledice
takvog postupanja prikazaćemo na sledećem primeru:
Primer 1:
Preduzeće "A" i preduzeće "B" imaju potpuno istu delatnost. Imaju i istu
imovinu: novčana sredstva od 100.000,00 din. i nemaju obaveza.

MSFI 16 Zakupi
Dobili su identične poslove za koje je potrebna jedna godina da se završe. Svako

od ova dva preduzeća će za ove poslove ostvariti prihod u iznosu od 3.400.000,00
din. Potrebno je da iznajme opremu za obavljanje tih poslova. Potrebna im je
oprema u vrednosti 10.000.000,00 din.
Za obavljanje ovih poslova preduzeća će imati troškove materijala, rada i energije
u iznosu od 1.000.000,00 din. Pored ovih troškova preduzeća će imati i troškove
u vezi sa zakupom imovine. Uslovi zakupa su takvi da bez obzira da li se
opredele za finansijski zakup ili za operativni zakup, troškovi zakupa će iznositi
2.000.000,00 din. godišnje, s tim što će struktura troškova biti različita u
zavisnosti od vrste zakupa: kod operativnog zakupa troškovi će se sastojati samo
od troškova zakupa, a kod finansijskog zakupa troškovi će se sastojati od
troškova amortizacije u iznosu od 1.700.000,00 din. i troškova kamate u iznosu
od 300.000,00 din.
U primeru će se pratiti samo jedna (prva) godina zakupa.
Bilans stanja (početni) - preduzeće "A"

Aktiva Pasiva
Sredstvo Iznos Izvor Iznos
Novčana sredstva 100.000,00 Osnovni kapital 100.000,00
Svega 100.000,00 Svega 100.000,00
Bilans stanja (početni) - preduzeće "B"

Aktiva Pasiva
Svega 100.000,00 Svega 100.000,00
Bilans stanja nakon uzimanja sredstva u operativni zakup - preduzeće "A"

Aktiva Pasiva
Svega 100.000,00 Svega 100.000,00
Vanbilansna aktiva 10.000.000,00 Vanbilansna pasiva 10.000.000,00

MSFI 16 Zakupi
Bilans stanja nakon uzimanja sredstva u finansijski zakup - preduzeće "B"

Aktiva Pasiva
Obaveze po osnovu
Oprema 10.000.000 10.000.000
finansijskog zakupa
Svega 10.100.000,00 Svega 10.100.000,00
Vanbilansna aktiva Vanbilansna pasiva
Bilans uspeha - preduzeće "A"

Stavka Iznos
Prihodi od prodaje 3.400.000
Troškovi materijala, energije,
1.000.000
rada i dr.
Trošak zakupa 2.000.000
Dobitak pre amortizacije,
400.000
kamata i poreza (EBITDA)
Troškovi amortizacije
Poslovni dobitak (EBIT) 400.000
Finansijski rashodi -
Dobitak pre oporezivanja 400.000
Bilans uspeha - preduzeće "B"

Stavka Iznos
Prihodi od prodaje 3.400.000
Troškovi materijala, energije,
1.000.000
rada i dr.
Dobitak pre amortizacije,
2.400.000
kamata i poreza (EBITDA1)
Troškovi amortizacije 1.700.000
2
Poslovni dobitak (EBIT ) 700.000
Finansijski rashodi 300.000
Dobitak pre oporezivanja 400.000
1
EBIDTA - Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization
2
EBIT - Earnings Before Interest & Taxes
MSFI 16 Zakupi
Analiza posledica načina evidentiranja zakupa:

1. Obadva preduzeća su iskazala istu visinu dobitka pre oporezivanja
(400.000,00 din.), što je i razumljivo sa obzirom na iste ukupne prihode i
ukupne rashode;
2. Stepen zaduženosti preduzeća nakon uzimanja zakupa iskazan odnosom
obaveza prema ukupnom kapitalu je sledeći: Kod preduzeća "A" stepen
zaduženosti je 0%, dok je kod preduzeća "B" oko 99%. Dakle, kada bi se
preduzeće "B" obratilo banci za dobijanje nekog kredita, verovatno bi po
automatizmu bilo odbijeno zbog prezaduženosti;
3. Visina imovine nakon uzimanja zakupa je sledeća: preduzeće "A" ima
sredstva u iznosu od 100.000,00 din., dok preduzeće "B" ima sredstva u visini
od 10.100.000,00 din. Dakle, papirološki posmatrano postoji izrazita
nesrazmera u iznosu sredstava kojom raspolažu ova dva preduzeća;
4. Ako se uspešnost preduzeća posmatra visinom EBITDA i EBIT preduzeća
iskazuju potpuno različitu uspešnost: preduzeće "B" naizgled iskazuje bolje
poslovanje. To je jedan od razloga zbog kojeg način računovodstvenog
obuhvatanja operativnog zakupa propisan MRS 17 Zakup ne odgovora
preduzeću "A" (kao ni brojnim drugim pravnim licima koja su sredstva uzela
u operativni zakup).
6) U cilju objašnjenja Standarda obradićemo:
1. delokrug Standarda i izuzeća od njegove primene,
2. utvrđivanje da li je u pitanju zakup,
3. utvrđivanje perioda zakupa,
4. računovodstveno obuhvatanje zakupa kod zakupca,
5. računovodstveno obuhvatanje zakupa kod zakupodavca,
6. transakcije prodajnog i povratnog lizinga i
7. datum stupanja Standarda na snagu i prelazne odredbe.
7) Za razumevanje i primenu Standarda neophodno je znati značenje sledećih
termina:
1. Zakup - Standard propisuje jedinstvenu definiciju zakupa: kao ugovora ili
dela ugovora na osnovu kojeg, u dogovorenom vremenskom periodu, u
zamenu za naknadu, zakupodavac prenosi na zakupca pravo korišćenja nekog
sredstva (koje je predmet zakupa3). Ova definicija se podjednako primenjuje
na zakupca i na zakupodavca.
Standardom su propisana sledeća dva uslova koja moraju biti ispunjena kako
bi se određeni ugovor smatrao zakupom:
- ugovorom se definiše korišćenje određenog sredstva (predmeta zakupa) i
- ugovorom se prenosi pravo korišćenja određenog sredstva na zakupca.
2. Zakupodavac je subjekt koji ustupa zakupcu pravo korišćenja predmetnog
sredstva tokom određenog perioda u zamenu za naknadu koju treba da primi.
3. Zakupac je subjekt koji stiče pravo korišćenja predmetnog sredstva tokom
određenog perioda u zamenu za naknadu koju treba da dâ zakupodavcu.
3
tzv. "predmetno sredstvo"
MSFI 16 Zakupi
4. Predmetno sredstvo (identifikovano sredstvo) je sredstvo koje je predmet

zakupa i za koje je zakupodavac zakupcu dao pravo korišćenja.
Deo sredstva se smatra identifikovanim sredstvom ako je fizički samostalan
(na primer, sprat zgrade). Deo kapaciteta ili drugi deo sredstva koji nije
fizički samostalan (na primer, deo kapaciteta optičkog kabla) ne smatra se
identifikovanim sredstvom, osim ako ne predstavlja gotovo sav kapacitet
sredstva i time kupcu osigurava pravo sticanja gotovo svih ekonomskih
koristi od korišćenja sredstva.
Sredstvo se obično utvrđuje (identifikuje) tako što se izričito navodi u
ugovoru. Međutim, sredstvo se takođe može identifikovati i tako što se
ugovorom podrazumeva da je sredstvo dostupno za upotrebu od strane kupca.
Na primer, predmet ugovora je pružanje usluge obrade i čuvanja podataka;
server na kojem se podaci čuvaju se nalazi u prostojama klijenta kome se
usluga pruža. Na njemu se nalaze samo podaci klijenta kojem se usluga
obrade i čuvanja podataka pruža. Ovi serveri bi bili tzv. identifikovano
sredstvo; sa stanovišta primene Standarda radilo bi se o zakupu ovog
sredstva (čak iako ugovorom nije pomenuta reč "zakup").
5. Pravo korišćenja sredstva (pravo korišćenja predmetnog
/identifikovanog/ sredstva) - prema Standardu ugovorom o zakupu
zakupodavac prenosi pravo korišćenja određenog sredstva (predmetnog
sredstva) na zakupca ako su zadovoljena sledeća dva uslova:
- zakupcu će priticati stvarne ekonomske koristi od upotrebe sredstva
tokom perioda korišćenja (zakupac ima isključivo pravo korišćenja tog
sredstva); i
- zakupac ima pravo donošenja odluka u vezi sa načinom korišćenja tog
sredstva tokom perioda zakupa.
Napomena: Standard zahteva od zakupca da pravo korišćenja sredstva tretira
kao svoje bilansno sredstvo.
6. Finansijski zakup (lizing) je zakup kojim se prenose gotovo svi rizici i
koristi povezani sa vlasništvom nad sredstvom koje je predmet zakupa (tj.
predmetnim sredstvom).
7. Operativni (poslovni) zakup (lizing) je zakup kojim se ne prenose gotovo
svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom nad sredstvom koje je predmet
zakupa (tj. predmetnim sredstvom).
8. Datum sklapanja zakupa (datum sklapanja) je datum potpisivanja ugovora
o zakupu ili, ako je raniji, datum na koji su se strane obavezale da će ispuniti
glavne uslove zakupa.
9. Datum početka zakupa je dan kada zakupodavac dâ predmetno sredstvo na
raspolaganje zakupcu.
10. Trajanje (period) zakupa je neopozivi period tokom kojeg zakupac ima
pravo da koristi predmetno sredstvo, zajedno sa:
1/ periodima obuhvaćenim svakom eventualnom opcijom produženja
zakupa, ukoliko postoji realna verovatnoća da će zakupac iskoristiti tu
opciju i
MSFI 16 Zakupi
2/ periodima obuhvaćenim opcijom raskidanja zakupa, ukoliko postoji

realna verovatnoća da zakupac neće iskoristiti tu opciju.
Vremenski period zakupa (lizinga) se ponekad izražava i u količini korišćenja
predmetnog sredstva (na primer, količinom nekog proizvoda koja će se
proizvesti upotrebom opreme uzete u zakup).
11. Kratkoročni zakup je zakup koji na datum početka zakupa ima period
zakupa od najviše 12 meseci. Zakup koji sadrži mogućnost kupovine sredstva
datog u zakup nije kratkoročni zakup, čak i ako je period zakupa kraći od 12
meseci.
12. Podzakup je transakcija kojom zakupac daje sredstvo uzeto u zakup u novi
zakup trećoj strani (u tom slučaju je on tzv. posredni zakupodavac), a pri
tome je zakup (glavni zakup) između glavnog (posrednog) zakupca i krajnjeg
zakupca i dalje valjan, jer je prvi zakupodavac saglasan da njegov zakupac, tj.
posredni zakupodavac, to sredstvo dâ u podzakup).
13. Izmena zakupa je izmena koja se odnosi na delokrug zakupa ili na naknadu
za zakup koja nije bila deo izvornih uslova zakupa (na primer, dodavanje ili
prestanak prava upotrebe nekog dela predmetnog sredstva ili više njih ili
produženje ili skraćivanje ugovornog perioda zakupa).
14. Datum početka važenja izmene je datum na koji su se strane usaglasile o
izmeni uslova zakupa.
15. Plaćanja po osnovu zakupa su plaćanja koja zakupac vrši u korist
zakupodavca u vezi sa pravom korišćenja predmetnog sredstva tokom trajanja
zakupa. Najznačajnije plaćanje po osnovu zakupa čini tzv. zakupnina, tj.
plaćanje koje u ugovorenim vremenskim periodima zakupac plaća
zakupodavcu (stavka 1. u tabeli br. 1.4). Plaćanja po osnovu zakupa po svojoj
vrsti čine sledeća vrsta plaćanja:
1/ fiksna plaćanja, umanjena za eventualne primljene podsticaje u vezi sa
zakupom;
2/ promenjiva (varijabilna) plaćanja po osnovu zakupa koja zavise od
određenog indeksa ili stope;
3/ cenu korišćenja opcije otkupa, ukoliko postoji realna verovatnoća da će
zakupac iskoristiti tu opciju; i
4/ kazne za raskid zakupa, ukoliko trajanje zakupa pokazuje da će zakupac
iskoristiti tu opciju i da će morati da plati kaznu za raskid zakupa.
Za zakupca, plaćanja po osnovu zakupa uključuju i iznose za koje očekuje da
će mu prispeti na plaćanje po osnovu garantovanog ostatka vrednosti (stavke
2 i 3. u tabeli br. 1.).
Plaćanja za zakup ne uključuju plaćanja raspoređena na one komponente
sporazuma koje ne predstavljaju zakup, osim ako zakupac izabere da ih
objedini sa komponentom koja je zakup i obračunava ih kao jedinstvenu
komponentu zakupa (u skladu sa paragrafom 15. Standarda).
4
radi lakšeg praćenja pojedinih termina sistematizovali smo ih u tabeli 1.
MSFI 16 Zakupi
Za zakupodavca, plaćanja po osnovu zakupa mogu da uključuju i sve

garantovane ostatke vrednosti koje daje zakupcu, strani povezanoj sa
zakupcem ili trećoj nepovezanoj strani koja je finansijski sposobna da izmiri
obaveze u okviru te garancije.
16. Fiksna plaćanja su zakupčeva plaćanja zakupodavcu tokom perioda zakupa
radi sticanja prava upotrebe sredstva koje je predmet zakupa, osim
varijabilnih plaćanja zakupa.
17. Varijabilna plaćanja zakupa su deo zakupčevih plaćanja zakupodavcu za
pravo korišćenja predmetnog sredstva tokom perioda zakupa, koji se menja u
zavisnosti od promena u vezi sa činjenicama ili okolnostima koje nastanu
nakon datuma počeka zakupa, osim protoka vremena - na primer, iznos
zakupnine se određuje kao procenat od prodaje ili na osnovu količine
korišćenja /količina proizvedenih proizvoda, pruženih usluga i sl./ ili na
osnovu indeksa cena ili na osnovu tržišne kamatne stope, itd.
18. Varijabilna (promenjiva) plaćanja po osnovu zakupa koja zavise od
indeksa ili stope uključuju plaćanja povezana sa indeksom potrošačkih cena,
sa referentnim kamatnim stopama (poput LIBOR-a), odnosno plaćanja koja
se menjaju kako bi se uvažile promene tržišnih cena zakupnine.
19. Garantovani ostatak vrednosti (stavke 2. i 3. u tabeli br. 1.) - nakon isteka
zakupa sredstvo:
- može imati vrednost,
- može biti i bez vrednosti ako je zakup trajao onoliko dugo koliki je vek
trajanja sredstva ili je zakupac neadekvatno postupao sa sredstvom pa ono
više nema vrednost, ili
- može imati manju vrednost nego što bi trebala da bude (iz gore navedenih
razloga).
U ovakvim slučajevima zakupodavac se zaštićuje tako što se sporazumom
predviđa garantovani ostatak vrednosti. Ako bi vrednost sredstva bila manja
od garantovane, zakupac ili neko treće lice bi morao da plati zakupodavcu
razliku, s tim da je to treće lice finansijski sposobno da isplati obaveze po
garanciji (jemstvu).
20. Garancija za ostatak vrednosti je garancija koju zakupodavcu daje strana
koja sa njim nije povezana, da će vrednost (ili deo vrednosti) sredstva datog u
zakup na kraju zakupa biti barem jednaka ugovorenom iznosu.
21. Sadašnja vrednost minimalnih plaćanja za zakup - Za evidentiranje
zakupa, kao i za izradu plana otplate neophodno je utvrditi sadašnju vrednost
minimalnih plaćanja zakupa (iznosa na rednom broju 4. u tabeli 1.). Ova
vrednost se utvrđuje diskontovanjem anuiteta, korišćenjem odgovarajuće
diskontne stope. Kao diskontna stopa koristi se kamatna stopa sadržana u
zakupu, ili ako ona nije poznata, ni utvrdiva koristi se granična
(inkrementalna, pripisiva) kamatna stopa.
22. Negarantovani ostatak vrednosti je deo ostatka vrednosti predmetnog
sredstva čija realizacija u korist zakupca nije garantovana ili za nju garantuje
samo strana povezana sa zakupodavcem. (stavka 5. u tabeli br. 1.)
MSFI 16 Zakupi
23. Bruto ulaganja u zakup (stavka 6. u tabeli br. 1.) predstavljaju zbir:
- potraživanja zakupodavca za plaćanja zakupa u okviru zakupa
(minimalnih naplata zakupa) i
- svih negarantovanih ostataka vrednosti koji pripadaju zakupodavcu.
24. Neostvareni (nezarađeni) finansijski prihod (stavka 7. u tabeli br. 1,
posmatrano sa stanovišta zakupodavca) je razlika između sledećeg:
- bruto ulaganja u zakup i
- neto ulaganja u zakup.
25. Neto ulaganje u zakup (stavka 8. u tabeli br. 1, posmatrano sa stanovišta
zakupodavca) je bruto ulaganje u zakup diskontovano kamatnom stopom
sadržanom u zakupu (tj. umanjeno za nezarađeni finansijski prihod
zakupodavca) ili trošak nabavke sredstva plus dobitak od prodaje (stavka 8. u
tabeli br. 2, posmatrano sa stanovišta zakupodavca)
26. Kamatna stopa sadržana u zakupu je kamatna stopa koja dovodi do
izjednačavanja sadašnje vrednosti:
1/ zbira plaćanja po osnovu zakupa i negarantovanog ostatka vrednosti sa
2/ zbirom fer vrednosti sredstva koje je predmet zakupa i svih početnih
direktnih troškova zakupodavca.
Visina kamatne stope sadržane u zakupu se računski određuje na sledeći
način: To je ona stopa čijom bi primenom ukupna sadašnja vrednost zakupa
(zbir sadašnjih vrednosti minimalnih plaćanja za zakup i negarantovanog
ostatka vrednosti) bila jednaka zbiru fer vrednosti sredstva uzetog u zakup i
početnih direktnih troškova zakupca. Za kamatnu stopu sadržanu u zakupu se
može reći i da je ciljna stopa povraćaja ulaganja u zakup.
Primer 2:
Neka je zakup zaključen na 2 godine, sa otplatama na kraju svake godine po
1.000,00 din, a negarantovani ostatak vrednosti je 100,00 din.
Procenjena fer vrednost sredstva uzetog u zakup je 1.800,00 din. na dan
početka trajanja zakupa.
Dakle, za sredstvo uzeto u zakup biće ukupno plaćeno 2.100,00 din. a njegova
fer vrednost je 1.800,00 din. Proizlazi da je kamata 200,00 din. (negarantovani
ostatak vrednosti je 100,00 din.). Treba izračunati koja to kamatna stopa
obezbeđuje da kamata za navedeni period otplate bude 200,00 din.
Kamatna stopa sadržana u zakupu bi se izračunala na sledeći način:
I godina II godina Ukupno
Otplata 1.000,00 1.000,00 100,00 2.100,00
Diskontni faktor 0.903016 0.815438 0.815438
Diskontovani
903,02 815,44 81,54 1.800,00
iznos
Za izračunavanje diskontnih faktora korišćena je kamatna stopa od 10,74%.

MSFI 16 Zakupi
Da je za izračunavanje diskontnih faktora korišćena kamatna stopa od, recimo,

10,6%, dobio bi se iznos od 1.803,41 din, dakle veći nego što je fer vrednost
sredstva; a da je za izračunavanje diskontnih faktora korišćena kamatna stopa
od 10,8%, dobio bi se iznos od 1.798,54 din, dakle manji iznos nego što je fer
vrednost sredstva. Samo kamatna stopa od 10,74% obezbeđuje da se
diskontovanjem dobije 1.800,00 din, koliko iznosi fer vrednost sredstva na dan
započinjanja zakupa, tj. to je kamatna stopa koja je sadržana u zakupu.
27. Fer vrednost (stavka 8. u tabeli br. 1, posmatrano sa stanovišta zakupca) -
za potrebe primene računovodstvenih zahteva iz Standarda u pogledu
zakupca, pod fer vrednošću se podrazumeva iznos za koji je moguće
razmeniti sredstvo ili izmiriti obavezu između dobro obaveštenih i voljnih
strana u nenametnutom poslu, tj. pri slobodnoj pogodbi.
28. Dobitak od prodaje (stavka 9. u tabeli br. 1, posmatrano sa stanovišta
zakupodavca) je razlika između neto investicija u zakup i neto investicija u
zakup bez subvencija i poreskih olakšica (stavka 10. u tabeli br. 1,
posmatrano sa stanovišta zakupodavca). Dobitak od prodaje (stavka 7. u
tabeli br. 2.) se može prikazati i kao razlika između neto investicije u zakup i
troška nabavke sredstva - kapitalnog izdatka.
29. Trošak nabavke sredstva sa stanovišta davaoca zakupa (stavka 13. u tabeli
br. 1.) se dobija kada se od neto investicije u zakup oduzme dobitak od
prodaje i poreske olakšice i državne subvencije koje on dobija.
30. Početni direktni troškovi (stavka 15. u tabeli br. 1.) su marginalni troškovi
koji se direktno mogu pripisati pregovaranju i zaključivanju zakupa, osim ako
su ti troškovi nastali za proizvođača ili posrednika u ulozi zakupca u vezi sa
finansijskim zakupom.
31. Podsticaji za zakup su zakupodavčeva plaćanja zakupcu koja su povezana sa
zakupom ili zakupodavčeva naknada za zakupčeve troškove ili preuzimanje
tih troškova.
32. Granična (inkrementalna) kamatna stopa zaduživanja zakupca je
kamatna stopa koju bi zakupac u sličnom roku i na osnovu slične garancije
(jemstva) morao da plaća za pozajmljivanje sredstava potrebnih za sticanje
sredstva čija je vrednost slična vrednosti sredstva sa pravom korišćenja u
sličnom privrednom okruženju. Ova kamatna stopa se koristi kada u skladu sa
paragrafom 26. Standarda zakupac za diskontovanje u vezi sa zakupom ne
može da direktno utvrdi stopu sadržanu u zakupu.
33. Neobavezna plaćanja zakupa su zakupčeva plaćanja zakupodavcu za pravo
korišćenja predmetnog sredstva tokom perioda obuhvaćenih mogućnošću
produženja ili raskida zakupa koja nisu uključena u period zakupa.
34. Druga sistematska osnova je osnova koja služi za utvrđivanje iznosa
zakupnine, a zakupcu može služiti i kao osnov za obračun amortizacije
sredstva uzetog u zakup (primer za to može biti visina ostvarenih prihoda
korišćenjem sredstva uzetog u zakup).

MSFI 16 Zakupi
35. Period korišćenja je ukupan vremenski period tokom kojeg se sredstvo

upotrebljava za ispunjenje ugovora sa zakupcem (uključujući i periode koji
vremenski nisu povezani).
36. Direktno dostupni resursi su roba ili usluge koje zakupodavac ili drugi
dobavljači prodaju ili daju u zakup zasebno ili resursi koje je zakupac već
stekao (od zakupodavca ili u okviru drugih transakcija ili događaja).
U Standardu se koriste i sledeći pojmovi koji su definisani u drugim
Standardima:
1. Ugovor je sporazum između dve ili više strana kojim za njih nastaju
ostvariva prava i izvršive obaveze.
2. Korisni vek trajanja je period u kojem se očekuje da će sredstvo biti
dostupno subjektu za njegovu upotrebu; ili broj proizvodnih ili sličnih
jedinica koje subjekt očekuje da će da ostvari korišćenjem tog sredstva.
*
* *
Pojedine objašnjene termine prikazaćemo u vidu tabele:
Tabela br. 1: Stavke zakupa
Zakupodavac Zakupac
R. b. Stavka R. b. Stavka
Zakupnina (uključujući i uslovne
zakupnine) koju dobija od zakupca Zakupnina (uključujući i uslovne
1 tokom trajanja zakupa (u slučaju 1 zakupnine) koja se plaća
finansijskog zakupa ova zakupnina zakupodavcu tokom trajanja zakupa
obuhvata i kamatu)
Garantovani ostatak vrednosti (ili deo Garantovani ostatak vrednosti (ili
2 tog garantovanog ostatka) za koji mu 2 deo tog garantovanog ostatka) za
garantuje zakupac koji garantuje zakupac
garantuje nezavisno treće lice koji garantuje nezavisno treće lice
Minimalna naplata zakupa (1 + 2 + Minimalna plaćanja za zakup
4 4
3) (1 + 2 + 3)
5 Negarantovani ostatak vrednosti
6 Bruto ulaganje u zakup (4 + 5)
7 Nezarađeni finansijski prihod 7 Finansijski rashod - kamata
Fer vrednost sredstva uzetog u
8 Neto investicije u zakup (6 - 7) 8
zakup (4 -7)
9 Dobitak od prodaje
Neto investicije u zakup bez
10 subvencija i poreskih olakšica (8 -
9)

MSFI 16 Zakupi
Zakupodavac Zakupac
Poreske olakšice koje će dobiti
11
zakupac
12 Državne subvencije
Trošak nabavke sredstva -
13 kapitalni izdatak (10 - 11 - 12) ili
(15 + 14)
14 Nabavna vrednost sredstva
Početni direktni troškovi ugovaranja Početni direktni troškovi
15 15
zakupa ugovaranja zakupa
Nabavna vrednost sredstva
16
uzetog u zakup (10+15)
Navedena tabela se može prikazati i obrnutim redom koji prati tok posla zakupa:
Tabela br. 2: Stavke zakupa
Zakupodavac Zakupac
1 Nabavna vrednost sredstva
Početni direktni troškovi ugovaranja Početni direktni troškovi ugovara-
2 2
zakupa nja zakupa
Neto investicije u zakup bez
3 subvencija i poreskih olakšica
(1+2)
Poreske olakšice koje će dobiti
4
zakupodavac
5 Državne subvencije
Trošak nabavke sredstva -
6
kapitalni izdatak (3 - 4 - 5)
7 Dobitak od prodaje
Fer vrednost sredstva uzetog u
8 Neto investicije u zakup (6 + 7) 3
zakup
Nabavna vrednost sredstva
8A
uzetog u zakup (2 + 3)
Zakupnina koju dobija od zakupca
tokom trajanja zakupa (u slučaju Zakupnina koja se plaća zakupo-
9 9
finansijskog zakupa ova zakupnina davcu tokom trajanja zakupa.
obuhvata i kamatu)
garantuje zakupac koji garantuje zakupac

MSFI 16 Zakupi
Zakupodavac Zakupac
garantuje nezavisno treće lice koji garantuje nezavisno treće lice
Minimalna naplata zakupa (8 + 9 + Minimalna plaćanja za zakup
12 12
10) (8A + 9 + 10)
13 Negarantovani ostatak vrednosti
14 Bruto investicija u zakup (12 + 14)
Finansijski rashod - kamata (12 -
15 Nezarađeni finansijski prihod (14 - 8) 15
8A)
2. Delokrug Standarda i izuzeća koja se odnose na priznavanje za-

kupa (16.3.- 16.8. i B3-B8.)
1) Standard se primenjuje na sve ugovore o zakupu koji zadovoljavaju definiciju
zakupa, izuzev:
6. zakupa za istraživanje ili upotrebu mineralnih resursa (poput nafte, prirodnog
plina i sl.), što je reguliše MSFI 6 Istraživanje i procena mineralnih resursa;
7. zakupa bioloških sredstava, što reguliše MRS 41 Poljoprivreda;
8. ugovora o koncesiji usluga, što je regulisano IFRIC 12 Sporazumi o koncesiji
za usluge;
9. licenci za intelektualno vlasništvo koje daje zakupodavac, što je regulisano
MSFI 15 Prihodi po osnovu ugovora sa kupcima;
10. licencnih ugovora o sredstvima kao što su filmovi, video zapisi, pozorišne
predstave, rukopisi, patenti i autorska prava, što je regulirasano MRS 38
Nematerijalna imovina - kada su u pitanju ova vrsta sredstava Standardom se
dozvoljava zakupcu da samostalno odluči da i ova sredstva računovodstveno
obuhvata primenom odredbi Standarda.
U delokrugu Standarda su i ona sredstva koja je on uzeo u zakup sa pravom i
namerom da ih daje u podzakup (sem naravno ako se ne radi o prethodno
navedenim vrstama sredstava).
2) U okviru Standarda paragrafom 6. predviđena su i izuzeća od njegove potpune ili
delimične primene:
1. za kratkoročne zakupe i
2. zakupe kod kojih je predmet zakupa (tj. predmetno sredstvo) male vrednosti.
Ova izuzeća se odnose na izuzeća od primene Standardom propisanih pravila za
priznavanje i vrednovanje zakupa kod zakupca. Naime, ako zakupac odluči da
zahteve iz paragrafa 22.-49. Standarda (koji se odnose na priznavanje i
vrednovanje zakupa kod zakupca) neće da primenjuje bilo na kratkoročne zakupe,
bilo na zakupe predmetnih sredstava male vrednosti, dužan je da plaćanja u vezi
MSFI 16 Zakupi
sa tim zakupima prizna kao trošak izveštajnog perioda na linearnoj osnovi tokom
perioda zakupa ili na nekoj drugoj sistematskoj osnovi. Tu drugu sistematsku
osnovu zakupac je dužan da primenjuje ako ona bolje odražava zakupčeve koristi
od tog zakupa (na primer, iznos prihoda ostvarenih korišćenjem predmetnog
sredstva uzetog u zakup).
Ovi izuzeci, propisani paragrafom 6. Standarda, se ne mogu primeniti ako
zakupac predmetno sredstvo daje ili očekuje da će dati u podzakup. Naime,
paragrafom B7. Standarda je definisano da se takav glavni zakup ne smatra
zakupom sredstava niske vrednosti.
3) Ako zakupac obračunava kratkoročne zakupe primenom paragrafa 6. Standarda,
za potrebe primene Standarda, dužan je zakup da smatra novim zakupom ako su
ispunjeni sledeći uslovi:
1. zakup je izmenjen5; ili
2. izmenjen je period zakupa (na primer, zakupac iskorišćava mogućnost koja
prethodno nije bila uključena u njegovo određivanje perioda zakupa).
4) Izbor primene izuzetka iz paragrafa 6. Standarda u vezi sa kratkoročnim
zakupima zakupac vrši prema grupama predmetnih sredstava na koje se odnosi
pravo korišćenja (bira jednu, ili više grupa, ili sve grupe za koje koristi izuzetak).
U grupu predmetnih sredstva zakupac uključuje sva zakupljena sredstva slične
vrste i namene u svom poslovanju. Kada je u pitanju izbor izuzetka za predmetna
sredstva niske vrednosti zakupac taj izbor može da izvrši za svaki zakup zasebno.
5) Standardom su pružene smernice za određivanje da li je u pitanju zakup niske
vrednosti. Bitno je napomenuti da se posmatra vrednost novog predmetnog
sredstva. Zakupac je dužan da vrednost predmetnog sredstva proceni na osnovu
njegove vrednosti kada je novo, nezavisno od njegove trenutne starosti. Iako
Standard sam po sebi ne određuje konkretan prag vrednosti nakon kojeg
predmetno sredstvo ne može da bude klasifikovano kao sredstvo male vrednosti,
u njemu su kao primer predmetnog sredstva male vrednosti navedena pojedina IT
oprema (personalni računari), kao i delovi kancelarijske opreme (na primer,
komadi malog kancelarijskog nameštaja i telefoni). Prema tom navođenju
automobili, na primer, ne ulaze u ovu kategoriju, jer nov automobil obično nema
nisku pojedinačnu vrednost.
Procenjivanje da li je predmetno sredstvo niske vrednosti vrši se na apsolutnoj
osnovi. To znači da se prilikom tog utvrđivanja ne uzima u obzir da li su ti zakupi
značajni za zakupca. Na procenu ne utiče ni zakupčeva veličina, vrsta ili
okolnosti u kojima se zakupac nalazi. U skladu sa time očekuje se da će različiti
zakupci doći do istih zaključaka o tome da li određeno predmetno sredstvo ima
nisku vrednost.
Predmetno sredstvo može da ima nisku vrednost samo ako:
1. zakupac može da ima koristi od korišćenja samog predmetnog sredstva ili
zajedno sa drugim resursima koji su mu direktno dostupni; i
5
U okviru termina pod red. br. 13. objašenjeno je šta znači izmena zakupa.
MSFI 16 Zakupi
2. predmetno sredstvo ne zavisi u velikoj meri, niti je u velikoj meri povezano

sa drugim sredstvima.
3. Primena Standarda na portfelj zakupa kod zakupca i zakupodavca

1) Paragrafom B1. Standarda se objašnjava da iako se Standardom utvrđuju pravila
za obračunavanje pojedinačnog zakupa subjekt, može kao praktično rešenje da
primeni Standard na portfelj zakupa sa sličnim obeležjima. Uslov za takvo
postupanje je njegovo opravdano očekivanje da se učinci na finansijske izveštaje
koje bi imala primena Standarda na portfelj ne bi bitno razlikovali od učinaka
primene Standarda na pojedinačne zakupe u okviru tog portfelja. Pri
obračunavanju portfelja subjekt je dužan da upotrebi procene i pretpostavke koje
odražavaju veličinu i sastav portfelja.
2) Kombinovanje ugovora - formiranje portfelja zakupa: Paragrafom B.2. Standarda
date su smernice u vezi sa kombinovanjem dva ili više ugovora sklopljena u isto
vreme ili u približno isto vreme sa istom drugom stranom (ili sa njenim
povezanim stranama). Pri primeni Standarda subjekt je dužan da kombinuje
takve ugovore i da ih obračuna kao jedan ugovor ako je ispunjen barem jedan od
sledećih kriterijuma:
1. o ugovorima se pregovara kao o paketu sa opštim komercijalnim ciljem koji
se ne može razumeti ako se ugovori ne razmatraju zajedno;
2. iznos naknade koja se plaća u okviru jednog ugovora zavisi od cene ili
činidbe iz drugog ugovora; ili
3. prava upotrebe predmetnog sredstva koja se prenose ugovorima (ili pojedina
prava upotrebe predmetnog sredstva prenesena u svakom od ugovora) čine
jedinstvenu komponentu zakupa kako je opisano u paragrafu B.32.
Standarda.
4. Određivanje da li se radi o zakupu i određivanje komponenti za-

kupa (16.9-16.11. i B9-B33)
4.1. Određivanje da li se radi o zakupu
1) Subjekt6 treba na početku trajanja ugovora da proceni da li ugovor, ili deo

ugovora, predstavljaju zakup. Ugovor, ili deo ugovora, predstavljaju zakup ako se
ugovorom prenosi pravo na kontrolu upotrebe identifikovanog sredstva u
6
Napomena: u ovom delu Standarda upotrebljava se termin "subjekt" jer se odredbe ovog dela
Standarda odnose i na zakupodavca i na zakupca.
MSFI 16 Zakupi
određenom periodu u zamenu za naknadu. Kontrola je preneta kada kupac7 ima

pravo i da upravlja korišćenjem identifikovanog sredstva i da ostvari ekonomsku
korist njegovim korišćenjem.
Od subjekta se zahteva da samo u slučaju izmene uslova ugovora ponovno
proceni da li je reč o ugovoru o zakupu ili ugovoru koji sadrži zakup.
2) Materijalno značajna prava dobavljača da zameni sredstvo - U situaciji kada
dobavljač tokom celog perioda korišćenja sredstva ima materijalno značajno
pravo na njegovu zamenu smatra se da kupac nema pravo na upotrebu tog
sredstva (u smislu primene Standarda). Pravo dobavljača na zamenu sredstva
smatra se materijalno značajnim samo ako su ispunjena oba sledeća uslova:
1. dobavljač ima stvarnu mogućnost zamene sredstva drugim (alternativnim)
sredstvom tokom celog perioda korišćenja (na primer, kupac ne može da
spreči dobavljača da zameni sredstva ako je alternativno sredstvo dobavljaču
direktno dostupno ili ga on može pribaviti u razumnom roku); i
2. dobavljač bi iskorišćavanjem svog prava na zamenu sredstva ostvario eko-
nomsku korist (odnosno, očekuje se da će ekonomske koristi povezane sa
zamenom sredstva premašivati troškove povezane sa njegovom zamenom).
3) Ako dobavljač ima pravo ili obavezu zamene sredstva samo na određeni datum ili
nakon njega ili po nastanku određenog događaja, dobavljačevo pravo na zamenu
ne smatra se materijalno značajnim, jer on nema stvarnu mogućnost zamene
sredstva tokom celog perioda njegovog korišćenja.
4) Svoju procenu da li se dobavljačevo pravo zamene smatra materijalno značajnim
subjekt zasniva na činjenicama i okolnostima koje su mu poznate pri sklapanju
ugovora i ne uzima u obzir buduće događaje koji se pri sklapanju ugovora ne
smatraju verovatnim. Primeri budućih događaja koji se pri sklapanju ugovora ne
bi smatrali verovatnim i zbog toga se ne bi uključili u procenu bi bili:
1. pristanak budućeg kupca da za upotrebu sredstva plati više od tržišne cene;
2. uvođenje nove tehnologije koja pri sklapanju ugovora nije u velikoj meri
razvijena;
3. znatna razlika između korišćenja sredstva od strane kupca ili uspešnosti
sredstva i korišćenja ili uspešnosti koja se pri sklapanju ugovara smatrala
verovatnom; i
4. znatna razlika između tržišne cene sredstva tokom perioda korišćenja i tržišne
cene koja se pri sklapanju ugovara smatrala verovatnom.
5) Mesto gde se sredstvo nalazi može da izazove relativno značajne troškove u
slučaju njegove zamene i da zbog toga ti troškovi premaše koristi koje bi
dobavljač imao zamenom tog sredstva. Naime, ti troškovi su najverovatnije uvek
veći od situacije kada se sredstvo nalazi u prostorijama dobavljača.
7
Napomena: u ovom delu Standarda upotrebljava se termin "customer" jer je u pitanju
određivanje da li je u pitanju ugovor o zakupu, u kom slučaju je subjekt u ulozi zakupca, ili
nije ugovor o zakupu, u kom slučaju je subjekt u ulozi kupca.
MSFI 16 Zakupi
6) Pravo ili obaveza dobavljača na zamenu sredstva radi popravaka i održavanja, u

slučaju da sredstvo ne funkcioniše pravilno ili da tehničko ažuriranje postane
dostupno, ne znači da kupac nema pravo na upotrebu identifikovanog sredstva.
7) U situaciji kada kupac ne može direktno da utvrdi da li dobavljač ima materijalno
značajno pravo zamene, kupac je dužan da pretpostavi da to pravo nije
materijalno značajno.
8) Ugovor može da sadrži uslove čija je svrha zaštitita udela dobavljača u sredstvu
ili nekoj imovini, zaštititi njegovog osoblja ili je svrha da se osigura da dobavljač
poštuje relevantnu zakonsku regulativu.
Zaštitnim pravima se obično utvrđuje opseg prava kupca na upotrebu, ali ona
sama po sebi ne znače da kupac nema pravo na usmeravanje korišćenja sredstava
koja su predmet zakupa.
Primeri zaštitnih prava mogu da budu:
1. utvrđivanje maksimalnog obima korišćenja sredstva ili ograničenje gde i kada
kupac može da upotrebljava sredstvo,
2. zahtevi kupcu da primenjuje određenu poslovnu praksu ili
3. zahtevi kupcu da obavesti dobavljača o izmeni načina korišćenja sredstva.
9) Ako pravom kontrole nad upotrebom konkretnog sredstva subjekt raspolaže samo
tokom dela trajanja ugovora, ugovor sadrži zakup za taj deo trajanja ugovora.
10) U skladu sa MSFI 11 Zajednički aranžmani ugovor o primanju robe ili usluga
može da se sklopi na osnovu zajedničkog posla ili u ime zajedničkog posla. U
tom slučaju zajednički posao smatra se kupcem u okviru ugovora. U skladu sa
time, kada procenjuje sadrži li takav ugovor zakup, subjekt je dužan da proceni
ima li zajednički posao pravo kontrole nad upotrebom identifikovanog sredstva
tokom celog perioda korišćenja.
11) Subjekt je dužan da proceni da li ugovor sadrži zakup za svaku potencijalno
zasebnu komponentu zakupa. Smernice za zasebne komponente zakupa navedene
su u paragrafu B32. Standarda.
12) U svrhu procene da li se ugovorom prenosi pravo kontrole nad upotrebom
konkretnog sredstva u određenom vremenskom periodu, subjekt je dužan da
proceni da li zakupac ima tokom celog perioda korišćenja:
1. pravo sticanja gotovo svih ekonomskih koristi od korišćenja identifikovanog
sredstva (što je objašnjeno u paragrafima B21. - B23. Standarda) i
2. pravo direktnog korišćenja identifikovanog sredstva (što je objašnjeno u
paragrafima B24. - B30. Standarda).
1. Pravo sticanja ekonomskih koristi od korišćenja predmetnog (identifikova-

nog) sredstva (B21 - B23)
1) Da bi kupac imao kontrolu nad upotrebom predmetnog sredstva, on mora da ima

pravo sticanja gotovo svih ekonomskih koristi od korišćenja tog sredstva tokom
celog perioda njegovog korišćenja. Kupac može da stekne ekonomske koristi
direktno od upotrebe sredstva ili na indirektne načine: na primer upotrebom ili
MSFI 16 Zakupi
držanjem sredstva (radi, recimo, očekivanog porasta njegove vrednosti) ili

njegovim davanjem u podzakup. Ekonomske koristi od korišćenja sredstva
uključuju glavne proizvode i nusproizvode koji se stvaraju posredstvom sredstva
(uključujući i potencijalne novčane tokove koji iz njih proizlaze) i druge
ekonomske koristi od korišćenja sredstva koje bi se mogle ostvariti na osnovu
komercijalne transakcije sa trećom stranom.
2) Pri proceni prava na sticanje gotovo svih ekonomskih koristi od korišćenja
sredstva subjekt je dužan da uzme u obzir ekonomske koristi koje proizlaze iz
korišćenja sredstva u okviru definisanog opsega prava kupca na upotrebu sredstva
(što reguliše paragraf B30. Standarda). Ta prava mogu biti ograničena na različite
načine: na primer, na korišćenje sredstva na određenoj teritoriji, na korišćenje
sredstvo do određene količine njegovih učinaka, i dr.
3) Ako je kupac na osnovu ugovora dobavljaču ili drugoj osobi dužan da plati deo
novčanih tokova koji proizlaze iz korišćenja sredstva kao naknadu, ti novčani
tokovi plaćeni kao naknada ne umanjuju procenjene ekonomske koristi od tog
sredstva. Na primer, ako kupac dobavljaču kao naknadu za upotrebu nekog
prodajnog prostora treba da plati pored zakupnine i ugovoreni procenat od
ostvarenog prometa, to plaćanje ne umanjuje ekonomske koristi koje kupac ima
korišćenjem tog prostora.
2. Pravo na usmeravanje korišćenja (B21 - B23)
1) Paragrafom B24. Standarda propisano je da kupac ima pravo da usmerava

upotrebu identifikovanog sredstva tokom celog perioda korišćenja samo u
sledećim slučajevima:
1. ako kupac tokom celog perioda korišćenja ima pravo da usmerava način i
svrhu korišćenja sredstva (što regulišu paragrafi B25. – B30. Standarda); ili
2. ako su relevantne odluke o načinu i svrsi korišćenja sredstva utvrđene
unapred i:
- kupac tokom celog perioda korišćenja ima pravo da upravlja sredstvom
(ili da usmera druge da upravljaju sredstvom na način koji on utvrdi - ako
je, na primer, sredstvo dao u podzakup) a da dobavljač pritom nema
pravo da izmeni te smernice za upravljanje; ili
- kupac je strukturirao sredstvo (ili određene aspekte sredstva) tako da su
način i svrha korišćenja sredstva unapred utvrđeni tokom celog perioda
korišćenja (na primer, subjekt je na iznajmljenom zemljištu sagradio svoj
objekat i na taj način u ugovorenom periodu zakupa usmerio način
korišćenja tog zakupljenog zemljišta).
2) Kupac ima pravo da usmerava način i svrhu korišćenja sredstva ako, u okviru
opsega svojeg prava na upotrebu definisanog u ugovoru, može da izmeni način i
svrhu korišćenja sredstva tokom celog perioda korišćenja. Subjekt pri toj proceni
uzima u obzir prava odlučivanja koja su najrelevantnija za izmenu načina i svrhe
korišćenja sredstva tokom celog perioda njegovog korišćenja. Prava odlučivanja
MSFI 16 Zakupi
relevantna su ako utiču na ekonomske koristi koje će proizaći iz tog korišćenja.

Primeri prava odlučivanja mogu biti sledeći:
1. pravo na izmenu vrste proizvoda koji se proizvodi korišćenjem sredstva (na
primer, pravo odlučivanja o tome da li će se u objektu proizvoditi
prehrambeni proizvodi ili će se objekat koristiti za skladištenje proizvoda);
2. pravo na izmenu vremena proizvodnje (na primer, pravo odlučivanja o tome
u kojem periodu godine će se upotrebljavati sredstvo);
3. pravo na izmenu mesta proizvodnje (na primer, pravo odlučivanja o
preseljenju zakupljenog postrojenja iz jednog mesta u drugo); i
4. pravo na izmenu odluke o tome hoće li se proizvoditi i u kojoj količini (na
primer, pravo odlučivanja o tome hoće li se na postrojenju flaširati voda u
pakovanju od 0,5 lit. ili u pakovanju od 1 lit. i u kojoj količini).
3) Postoje i prava odlučivanja koja ne omogućavaju pravo izmene načina i svrhe
korišćenja sredstva. Radi se, na primer, o pravima koja se tiču održavanja
sredstva (recimo, servis automobila se mora raditi u ovlašćenom servisu).
4) Relevantne odluke o načinu i svrsi korišćenja sredstva mogu se unapred utvrditi
na razne načine. Na primer, relevantne se odluke mogu unapred utvrdili
strukturiranjem sredstva ili ugovornim ograničenjima korišćenja sredstva.
* *
U narednom grafikonu prikazan je postupak određivanja da li je reč o

ugovoru o zakupu ili ugovoru koji sadrži zakup (koji pored zakupa sadrži i druge
pravne i ekonomske aktivnosti): Napomena: grafikon je na narednoj strani

MSFI 16 Zakupi
Grafikon 1: Određivanje vrste ugovora: ugovor o zakupu ili ugovor koji sadrži zakup
Da li postoji identifikovano
sredstvo (paragrafi B13- ne
B20)
da
Ima li kupac pravo na sticanje gotovo

svih ekonomskih koristi od upotrebe ne
sredstva tokom celog perioda njegove
upotrebe (paragrafi B21-B23)
Imaju li kupac ili dobavljač pravo na

pravo ima usmeravanje načina i svrhe upotrebe pravo ima
kupac sredstva tokom celog perioda njegove dobavljač
upotrebe ili ta prava nema ni jedna
strana? (paragrafi B25-B30)
nijedan od njih:
način i svrha upotrebe
sredstva su unapred
određeni
Ima li kupac pravo na upravljanje
sredstvom tokom celog perioda upotrebe,
da pri čemu dobavljač nema pravo izmene
smernica za upravljanje? (paragraf B24
tačka (b) alineja i.)
ne
Da li je kupac dizajnirao (struktuisao)
sredstvo tako da su način i svrha njegove
upotrebe tokom celog perioda upotrebe
unapred utvrđeni? (paragraf B24 tačka (b)
alineja ii.)
da
Ugovor sadrži zakup Ugovor ne sadrži zakup

MSFI 16 Zakupi
4.2. Odvajanje komponenti ugovora (16.12. -16.17.)
1) Postoje ugovori o zakupu koji u sebi sadrže i komponente koje nisu zakup. Na
primer, ugovor o zakupu opreme može da sadrži i odredbe koje se odnose na
pružanje usluga održavanja te opreme.
Za ugovor koji sadrži komponentu koja se odnosi na zakup, kao i jednu ili više
dodatnih komponenti koje se ne odnose na zakup, zakupac je dužan da naknadu
u okviru ugovora raspodeli na svaku komponentu koja se odnosi na zakup na
osnovu relativne samostalne cene te komponente i zbira samostalnih cena
komponenti koje se ne odnose na zakup. Relativna samostalna cena komponente
koja se odnosi na zakup i komponente koja se ne odnosi na zakup određuje se na
osnovu cene koju bi zakupodavac ili sličan dobavljač zasebno zaračunao subjektu
za tu ili sličnu komponentu. Ako uočljiva samostalna cena nije direktno dostupna,
zakupodavac je dužan da proceni samostalnu cenu, pri čemu se u najvećoj
mogućoj meri koristi uočljivim informacijama.
Paragrafom 15. Standarda se, kao praktično rešenje, dopušta zakupcu da može da
odluči da ne razdvaja komponente zakupa od komponenti koje se ne odnose na
zakup i da, umesto toga, sve komponente računovodstveno tretira kao zakup.
Zakupac to praktično rešenje ne sme da primenjuje na ugrađene derivate koji
ispunjavaju kriterijume iz paragrafa 4.3.3. MSFI 9 Finansijski instrumenti. Ako
zakupac ne primenjuje praktično rešenje iz paragrafa 15. Standarda, dužan je da
komponente koje se ne odnose na zakup obračuna primenom drugih primenjivih
Standarda.
Za ugovor koji sadrži komponentu koja se odnosi na zakup, kao i jednu ili više
dodatnih komponenti koje se ne odnose na zakup, zakupodavac je dužan da
naknadu u okviru ugovora raspodeli primenom paragrafa 73. - 90. MSFI 15
Prihodi po osnovu ugovora sa kupcima.
Paragrafi B32. i B33. Standarda sadrže smernice za odvajanje komponenti
ugovora.
2) Pravo na upotrebu predmetnog sredstva zasebna je komponenta zakupa ako su
ispunjena oba sledeća uslova:
1. zakupac može da ima koristi od samostalne upotrebe predmetnog sredstva ili
njegove upotrebe sa drugim resursima koji su mu direktno dostupni;
2. predmetno sredstvo ne zavisi u velikoj meri od drugog sredstva u okviru
ugovora, niti je sa njim u velikoj meri povezano.
3) Dakle, ugovor o zakupu može da sadrži i iznos koji zakupac plaća za aktivnosti i
troškove kojima se roba ili usluga ne prenose na zakupca. Na primer, u ukupan
iznos za plaćanje zakupodavac može da uključi naknadu za administrativne
poslove i druge troškove koji za njega nastaju u vezi sa zakupom, a kojima se
roba ili usluga ne prenose na zakupca. Iz tih iznosa za plaćanje ne proizlazi
zasebna komponenta ugovora, ali se smatra delom ukupne naknade koja se
raspoređuje na zasebno utvrđene komponente ugovora.

MSFI 16 Zakupi
5. Period trajanja zakupa (16.18.16-21. i B34. – B41.)

1) Subjekt određuje period trajanja zakupa u dužini neopozivog perioda trajanja
zakupa, s tim da se ovaj period koriguje za:
3. periode obuhvaćene mogućnošću produženja zakupa, ako je izvesno da će
zakupac iskoristiti tu mogućnost; i
4. periode obuhvaćene mogućnošću raskida zakupa, ako je izvesno da zakupac
neće iskoristiti tu mogućnost.
Period zakupa započinje na datum početka zakupa i uključuje sve periode za koje
je zakupodavac oslobodio zakupca od plaćanja zakupnine.
Pri određivanju perioda zakupa i proceni dužine neopozivog trajanja zakupa
subjekt je dužan da primeni definiciju ugovora i da odredi period izvršivosti
ugovora - zakup više nije izvršiv ako i zakupac i zakupodavac imaju pravo da
raskinu zakup bez odobrenja druge strane, a da pritom plaćaju tek neznatnu
kaznu.
2) Pri proceni izvesnosti da će zakupac da iskoristi mogućnost produženja zakupa ili
da neće da iskoristi mogućnost raskida zakupa, subjekt je dužan da uzme u obzir
sve relevantne činjenice i okolnosti koje stvaraju ekonomski podsticaj zakupcu da
iskoristi te mogućnosti (što je opisano u paragrafima B.37. – B.40. Standarda).
Na datum počeka zakupa subjekt procenjuje da li je izvesno da će zakupac
iskoristiti mogućnost produženja zakupa ili kupovine predmetnog sredstva ili da
neće da iskoristi mogućnost raskida zakupa. Subjekt uzima u obzir sve relevantne
činjenice i okolnosti koje čine ekonomski podsticaj zakupcu da iskoristi ili ne da
ne iskoristi mogućnost, uključujući sve neočekivane promene koje se odnose na
činjenice ili okolnosti od datuma početka zakupa do datuma izvršenja
mogućnosti. Primeri činjenica i okolnosti koji se moraju uzeti u obzir, između
ostalih, najčešće uključuju sledeće:
1. ugovorne uslove za periode na koje se mogućnost odnosi u poređenju sa
tržišnim stopama, kao što su:
- iznos plaćanja za zakup u svakom periodu na koji se mogućnost odnosi;
- iznos svih varijabilnih plaćanja za zakup ili druga nepredviđena plaćanja
kao što su plaćanja koja proizlaze iz kazni zbog raskida ili garancija za
ostatak vrednosti;
- uslovi svake mogućnosti koji su izvršivi nakon početnih perioda na koja
se mogućnost odnosi (na primer, mogućnost kupovine koja je izvršiva na
kraju perioda produženja po stopi koja je trenutno niža od tržišnih stopa).
2. znatna unapređenja sredstva u zakupu koja su sprovedena (ili se očekuje da
će biti sprovedena) tokom perioda ugovora, a za koja se očekuje da će
zakupcu doneti znatne ekonomske koristi nakon što mogućnost produženja ili
raskida zakupa ili kupovine predmetnog sredstva postane izvršiva;
3. troškovi povezani sa raskidom zakupa (na primer, troškovi pregovora,
troškovi premeštanja, troškovi utvrđivanja drugog predmetnog sredstva
primerenog zakupčevim potrebama, troškovi uključivanja novog sredstva u

MSFI 16 Zakupi
zakupčevo poslovanje ili kazne zbog raskida ili slični troškovi, uključujući i
troškove povezane sa vraćanjem predmetnog sredstva u ugovorom utvrđeno
stanje ili na ugovorom utvrđenu lokaciju);
4. važnost predmetnog sredstva za zakupčevo poslovanje, uzimajući u obzir,
činjenice kao što su: da li je predmetno sredstvo specijalizovano sredstvo,
lokaciju predmetnog sredstva i dostupnost primerenih drugih mogućnosti; i
5. uslovi povezani sa izvršenjem mogućnosti (odnosno kada se mogućnost može
iskoristiti samo ako je ispunjen određen uslov ili više njih) i verovatnost da će
ti uslovi postojati.
3) Mogućnost produženja ili raskida zakupa može se kombinovati sa jednom ili više
ugovornih odredbi (na primer, garancijom za ostatak vrednosti) tako da zakupac
zakupodavcu garantuje minimalni ili fiksni novčani povrat koji je skoro jednak
nezavisno od toga da li se izvršava ili se ne izvršava mogućnost. U tim
slučajevima i nezavisno od smernica za plaćanja koja su u suštini fiksna iz
paragrafa B42. Standarda, subjekt je dužan da pretpostavi da je izvesno da će
zakupac iskoristiti mogućnost produženja zakupa odnosno da neće iskoristi
mogućnost raskida zakupa.
4) Što je kraći neopozivi period zakupa, to je verovatnije da će zakupac iskoristiti
mogućnost produženja zakupa, odnosno da neće iskoristiti mogućnost raskida
zakupa. Najčešći razlog za to je činjenica da je verovatno da visina troškova
povezanih sa nabavkom zamenskog sredstva neće biti proporcionalna preostaloj
dužini trajanja neopozivog perioda (biće neisplativa).
5) Zakupčeva prethodna praksa u pogledu perioda tokom kojeg se obično koristio
određenim vrstama sredstava (nezavisno od toga da li je reč o iznajmljenom
sredstvu ili sredstvu u sopstvenom vlasništvu) i ekonomski razlozi za to, mogu da
budu izvor korisnih informacija za procenu toga da li je izvesno da će zakupac
iskoristiti određenu mogućnost ili ne. Na primer, ako je zakupac obično koristio
određenu vrstu sredstava tokom određenog vremenskog perioda ili ako često
koristi u okviru zakupa određenu vrstu predmetnog sredstva, zakupac uzima u
obzir ekonomske razloge za tu prošlu praksu kada procenjuje da li je izvesno da
će iskoristiti mogućnost u okviru zakupa tog sredstva.
6) Zakupac ima obavezu da ponovno proceni da li je izvesno da će iskoristiti
mogućnost produženja zakupa ili da neće iskoristiti mogućnost raskida zakupa po
osnovu nastanka značajnog događaja ili značajne promene okolnosti za koje važi
sledeće:
1. pod kontrolom su zakupca; i
2. utiču na to da li je izvesno da će zakupac iskoristiti mogućnost koja nije
prethodno uključena u njegovo određivanje perioda zakupa ili da neće
iskoristiti mogućnost koja je prethodno uključena u njegovo određivanje
perioda zakupa.
Primeri značajnih događaja ili promena okolnosti mogu biti:
1. znatna unapređenja sredstva u zakupu koja na datum početka zakupa nisu bila
predviđena i za koja se očekuje da će zakupcu doneti znatne ekonomske

MSFI 16 Zakupi
koristi nakon što mogućnost produženja ili raskida zakupa ili kupovine
predmetnog sredstva postane izvršiva;
2. znatna izmena ili prilagođavanje predmetnog sredstva koja na datum početka
zakupa nije bila predviđena;
3. ugovaranje podzakupa predmetnog sredstva za period nakon kraja prethodno
određenog perioda zakupa; i
4. zakupčeva poslovna odluka koja je neposredno relevantna za izvršenje ili
neizvršenje mogućnosti (na primer, odluka o produženju zakupa
dopunjujućeg sredstva, otuđenje alternativnog sredstva ili otuđenju poslovne
jedinice u okviru koje se predmetno sredstvo koristi).
7) Subjekt je dužan da revidira period zakupa ako dođe do promene neopozivog
perioda zakupa. Na primer, neopozivi period zakupa se menja u sledećim
slučajevima:
1. zakupac iskorišćava mogućnost koja nije prethodno uključena u subjektovo
određivanje perioda zakupa;
2. zakupac ne iskorišćava mogućnost koja je prethodno uključena u subjektovo
određivanje perioda zakupa;
3. nastaje događaj koji zakupca ugovorno obavezuje da iskoristi mogućnost koja
nije prethodno uključena u subjektovo određivanje perioda zakupa; ili
4. nastaje događaj u slučaju kojeg je zakupcu ugovorno zabranjeno da iskoristi
mogućnost koja je prethodno uključena u subjektovo određivanje perioda
zakupa.
6. Računovodstveno obuhvatanje zakupa kod zakupca (16.22.-16.60. i

B9-B33)
Standard u vezi sa računovodstvenim obuhvatanjem zakupa kod zakupca

sadrži smernice za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanja u vezi sa
zakupima.
6.1. Priznavanje i vrednovanje zakupa kod zakupca
1) Početno priznavanje sredstva sa pravom korišćenja kod zakupca i obaveze

po osnovu zakupa: Na početku perioda zakupa (na primer, na dan kada
zakupodavac daje određeno sredstvo na raspolaganje zakupcu) zakupac treba da
prizna pravo korišćenja sredstva (da ga vrednuje primenom metode troška) i da
prizna obavezu po osnovu tog zakupa - dakle, za ovo priznavanje sredstva i
obaveza nije bitno kod zakupca da li se radi o finansijskom ili operativnom
(poslovnom) zakupu (to je bilo bitno pri primeni MRS 17 Lizinzi).
2) Trošak sredstva sa pravom korišćenja sastoji se od:
1. iznosa početnog vrednovanja (merenja) obaveze po zakupu (početno
vrednovanje obaveze po zakupu regulisano je paragrafom 26. Standarda);

MSFI 16 Zakupi
2. svih plaćanja zakupa izvršenih na datum početka zakupa ili pre tog datuma,
umanjen za primljene podsticaje za zakup;
3. svih početnih direktnih troškova koji nastaju za zakupca; i
4. procenjenih troškova koje će zakupac snositi pri rastavljanju i uklanjanju
predmetnog sredstva, obnovi mesta na kojem će se sredstvo nalaziti ili
vraćanju predmetnog sredstva u stanje koje se zahteva na osnovu uslova
zakupa, osim ako ti troškovi nastaju pri proizvodnji zaliha. Zakupcu obaveza
za te troškove nastaje na datum početka zakupa ili kao posledica upotrebe
predmetnog sredstva tokom određenog vremenskog perioda. Zakupac je
dužan da prizna kao deo troška sredstva sa pravom korišćenja (njegove
nabavne vrednosti) kada za njega nastane obaveza za te troškove. Zakupac
primenjuje MRS 2 Zalihe na troškove koji nastaju tokom određenog perioda
kao posledica upotrebe sredstva sa pravom korišćenja za proizvodnju zaliha
tokom tog perioda (troškovi energije za pokretanje sredstva, rezervnih delova,
usluga njegovog održavanja i dr.). Obaveze za te troškove obračunate
primenom Standarda i MRS 2 priznaju se i vrednuju primenom MRS 37
Rezerviranja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva.
Dakle, početni iznos po kojem vrednuje sredstvo po osnovu zakupa se računa na
sledeći način:
- trošak u iznosu početnog merenja obaveze po osnovi zakupa,
- plus sva eventualna plaćanja zakupca na dan ili pre početka zakupa,
- minus svi popusti dobijeni od zakupodavca,
- plus svi eventualni direktni troškovi zakupa (troškovi koji se ne bi dogodili da
nije bilo zakupa, na primer provizije),
- plus procenjeni troškovi demontaže, uklanjanja sredstva i obnavlja-
nja/dovođenja sredstva u određeno stanje.
3) Početno priznavanje obaveza u vezi sa zakupom: Na prvi dan trajanja zakupa,
zakupac obavezu po osnovu tog zakupa vrednuje po sadašnjoj vrednosti svih
plaćanja u vezi sa zakupom koja nisu izvršena na taj dan. Ta plaćanja se
diskontuju po kamatnoj stopi sadržanoj u zakupu ako je stopu lako utvrditi. U
slučajevima kada tu kamatnu stopu nije moguće lako utvrditi, zakupac primenjuje
svoju graničnu kamatnu stopu zaduženja.
Plaćanja po osnovu zakupa uključena u merenje obaveze po osnovu zakupa na
prvi dan njegovog trajanja obuhvataju sledeća plaćanja za pravo korišćenja
predmetnog sredstva tokom trajanja zakupa a koja nisu izmirena na prvi dan
trajanja zakupa:
1. fiksna plaćanja umanjena za eventualne primljene podsticaje u vezi sa
zakupom;
2. promenjiva (varijabilna) plaćanja koja zavise od određenog indeksa ili stope i
koja su početno merena prema tom indeksu ili stopi na prvi dan trajanja
zakupa. Promenjiva, tj. varijabilna plaćanja koja su povezana sa obimom
korišćenja sredstva, kao što je proizvedena količina proizvoda na sredstvu ne
čini ovu stavku. Međutim, moguće su situacije da se u ugovorima o zakupu
navede varijabilna stavka povezana sa korišćenjem sredstva, koja je po svojoj
MSFI 16 Zakupi
prirodi u suštini čini fiksno plaćanje za zakup. Na primer, u ugovoru o zakupu

je ugovoreno minimalno fiksno plaćanje za zakup sredstva i određen iznos
varijabilnog plaćanja za dane (ili neki drugi vremenski period) korišćenja
sredstva. S obzirom da je, logično, da se sredstvo uzeto u zakup koristi, takvo
"varijabilno" ugovoreno plaćanje po svojoj suštini je fiksno plaćanje za
zakup;
3. iznose koji se očekuje da dospeju na plaćanje zakupcu u okviru garantovanog
ostatka vrednosti;
4. cenu korišćenja opcije otkupa, ukoliko postoji realna verovatnoća da će
zakupac iskoristiti tu opciju (procenjenu na osnovu faktora opisanih u
paragrafima B37.-B40. Standarda); i
5. kazne za raskid zakupa, ukoliko period trajanja zakupa pokazuje da je
zakupac iskoristio tu opciju.
Glavna stavka u početnom vrednovanju zakupa je iznos početne obaveze po
osnovu zakupa. A ona se priznaje u visini sadašnje vrednosti minimalnih budućih
plaćanja zakupa (diskontovani iznos). To znači da zakupac treba da utvrdi ne
samo iznose koje će platiti, već i vreme plaćanja, a treba da utvrdi i diskontnu
stopu kojom će ta plaćanja diskontovati, tj. svesti na dan priznavanja obaveze. U
Standardu je navedeno da zakupac kao diskontnu stopu treba da koristi kamatnu
stopu sadržanu u ugovoru o zakupu (kamatna stopa koju zakupac zaračunava
zakupcu) ili ako tu stopu ne može direktno da utvrdi treba da koristi svoju
graničnu stopu zaduživanja.
4) Naknadno vrednovanje zakupa kod zakupca - Standard propisuje način
naknadnog vrednovanja sredstva sa pravom korišćenja i način naknadnog
vrednovanja obaveza po osnovu zakupa.
1. Naknadno merenje sredstva sa pravom korišćenja - nakon prvog dana
trajanja zakupa, zakupac pravo korišćenja sredstva meri (vrednuje) po
modelu troška, osim ako primenjuje neki od modela merenja iz paragrafa 34.
i 35. Standarda.
Kod primene modela troška, zakupac treba sredstvo sa pravom korišćenja da
meri po trošku:
1/ umanjenom za svaku eventualnu akumuliranu amortizaciju i gubitke od
umanjenja vrednosti; i
2/ usklađenom za eventualna ponovna merenja obaveze po osnovu zakupa
iz paragrafa 36.(c) Standarda.
Za obračun amortizacije sredstva sa pravom korišćenja zakupac treba da
primenjuje zahteve u vezi sa amortizacijom iz MRS 16 Nekretnina,
postrojenja i oprema, uz uvažavanje zahteva iz paragrafa 32. Standarda.
2. Paragrafom 32. Standarda pružene su dodatne smernice za obračun
amortizacije sredstva sa pravom korišćenja: ako se na osnovu zakupa do kraja
perioda zakupa vlasništvo nad tim sredstvom prenese na zakupca ili ako
knjigovodstvena vrednost sredstva sa pravom korišćenja ukazuje da će
zakupac da iskoristi mogućnost njegove kupovine, zakupac je dužan to
sredstvo amortizuje od datuma počeka zakupa do kraja korisnog veka
MSFI 16 Zakupi
upotrebe tog sredstva. U suprotnom, zakupac je dužan da to sredstvo

amortizuje od datuma početka zakupa do kraja njegovog korisnog veka
upotrebe ili do kraja perioda zakupa, zavisno od toga koji datum je raniji.
3. Paragrafom 33. Standarda zakupac se upućuje na MRS 36 Umanjenje
vrednosti imovine radi utvrđivanja obezvređenosti predmetnog sredstva sa
pravom korišćenja.
Dakle, od zakupca se traži da amortizuje predmetno sredstvo sa pravom
korišćenja tokom perioda zakupa (uglavnom korišćnjem linearne metode),
zajedno sa priznavanjem amortizovanog troška obaveze po zakupu. Zbog toga će
se trošak zakupa sastojati od iznosa amortizacije predmeta zakupa i kamate po
osnovu obaveze za zakup. S obzirom da se kamata računa primenom kamatne
stope na opadajući iznos glavnice, trošak zakupa će se zbog toga smanjivati
tokom perioda.
4. Drugi modeli merenja:
1/ Ukoliko zakupac svoje investicione nekretnine vrednuje primenom
modela fer vrednosti iz MRS 40 Investicione nekretnine, on je dužan da
taj model primenjuje i na sredstvo sa pravom korišćenja, ako ono
odgovara definiciji investicione nekretnine iz MRS 40;
2/ Ako se sredstvo sa pravom korišćenja klasifikuje u neku revalorizacionu
grupu za koju zakupac primenjuje model revalorizacije iz MRS 16
Nekretnine, postrojenja i oprema, zakupac može da odluči da taj model
revalorizacije primenjuje na sva sredstva sa pravom korišćenja koja se
klasifikuju u tu revalorizacionu grupu.
5) Naknadno merenje obaveze po osnovu zakupa - Paragrafom 36. Standarda
predviđeno je da zakupac nakon prvog dana trajanja zakupa, obavezu po osnovu
zakupa treba da meri tako da:
4. povećava njenu knjigovodstvenu vrednost kako bi se uzela u obzir kamata na
obavezu po osnovu zakupa;
5. umanjuje njenu knjigovodstvenu vrednost kako bi se uzela u obzir izvršena
plaćanja po osnovu zakupa; i
6. ponovno meri njenu knjigovodstvenu vrednost kako bi se uzele u obzir sve
eventualne ponovne procene ili promene zakupa (što regulišu paragrafi 39-
46. Standarda) ili fiksna plaćanja po osnovu zakupa (što reguliše paragraf
B42. Standarda).
Paragrafom 37. Standarda propisano je da se kamata na obavezu po zakupu u
svakom izveštajnom periodu tokom trajanja zakupa izračunava primenom stalne
periodične stope (na primer, godišnje stope) na preostali saldo obaveze po
zakupu. Ta periodična kamatna stopa jednaka je diskontnoj stopi iz paragrafa 26.
Standarda ili, ako je primenjivo, korigovanoj diskontnoj stopi korigovanoj
primenom smernica iz paragrafa 41., 43. ili 45. tačka (c) Standarda.
Ako zakupac troškove po osnovu zakupa ne uključuje u knjigovodstvenu
vrednost nekih drugih sredstava primenom drugih primenjivih Standarda (na
primer, uključivanjem u cenu koštanja objekta koji zida koristeći opremu uzetu u

MSFI 16 Zakupi
zakup), dužan je nakon datuma početka zakupa da u bilansu uspeha u vezi sa

obavezama prizna:
- kamatu na obavezu po zakupu; i
- varijabilna plaćanja zakupa koja nisu uključena u merenje obaveze po zakupu
(priznaje ih u periodu nastanka događaja ili okolnosti koji uzrokuju ta
varijabilna plaćanja).
U nastavku dajemo dva primera obračuna zakupa kod zakupodavca:
Primer 3: Uzimanje opreme u operativni zakup
1. Preduzeće je na početku 20x3. godine uzelo u zakup opremu po sledećim
uslovima:
1/ vreme zakupa je 4 godine
2/ plaćanje zakupa je jednom godišnje, na početku godine,
3/ godišnji iznos zakupa je 100.000,00 din. (plus PDV u iznosu od 20.000,00
din.),
4/ za dobijanje zakupa preduzeće je na početku zakupa jednokratno platilo
50.000,00 din. (plus PDV u iznosu od 10.000,00 din.),
5/ preduzeće je sličnu opremu uzelo i na finansijski zakup po godišnjoj
kamatnoj stopi od 6%,
6/ preduzeće će opremu vratiti zakupodavcu nakon isteka 4 godine.
Preduzeće je platilo sa tekućeg (poslovnog) računa platilo prvu godišnju ratu
zakupa.
2. Preduzeće je na kraju 20x3. godine obračunalo amortizaciju za opremu uzetu na
zakup i obračunalo promenu iznosa obaveze po zakupu po osnovu proteka
vremena.
3. Preduzeće je na početku 20x4. godine sa tekućeg (poslovnog) računa platilo
drugu godišnju ratu zakupa.
vremena.
5. Preduzeće je na početku 20x5. godine sa tekućeg (poslovnog) računa platilo treću
godišnju ratu zakupa.
vremena.
7. Preduzeće je na početku 20x6. godine sa tekućeg (poslovnog) računa platilo
četvrtu godišnju ratu zakupa.

MSFI 16 Zakupi
Dnevnik glavne knjige finansijskog knjigovodstva

Red. Broj računa Iznos
Opis promene
br. Dug. Potr. Duguje Potraž.
1. 023 Oprema 417.301,19
Porez na dodatu vrednost u
2700 primljenim fakturama po opštoj 10.000,00
stopi (osim plaćenih avansa)
2410 Tekući (prelazni) račun 60.000,00
Ostale nepomenute dugoročne
4199 367.301,19
obaveze
Za uzimanje opreme na zakup
1a. 4199 100.000,00
obaveze
Za plaćanje prve godišnje rate
1b. 540 Troškovi amortizacije 104.325,30
Ispravka vrednosti postrojenja
0293 104.325,30
i opreme
Za obračun amortizacije
Ostala potraživanja po osnovu
1c. 569 16.038,08
prodaje
4199 16.038,08
obaveze
Za obračun vremenske vrednosti
novca

2. 4199 100.000,00
obaveze
Za plaćanje druge godišnje rate
2a. 540 Troškovi amortizacije 104.325,30
0293 104.325,30
i opreme

MSFI 16 Zakupi

Opis promene
2b. 569
prodaje 11.000,36
4199
obaveze 11.000,36
novca

3. 4199 100.000,00
obaveze
Za plaćanje treće godišnje rate
0293 104.325,30
i opreme
3b. 569 5.660,38
prodaje
4199 5.660,38
obaveze
novca

4. 4199 100.000,00
obaveze
Za plaćanje četvrte godišnje rate
0293
i opreme 104.325,30
Obračun:
1. Iznos vrednosti prava na korišćenje opreme, kao i iznos obaveze za sticanje tog
prava izračunava se na sledeći način:

MSFI 16 Zakupi
I god. II god. III god. IV god. Svega

Godišnja rata 100.000,00 100.000,00 100.000,00 100.000,00 400.000,00
Diskonti
1,0000000 0,943396226 0,88999644 0,839619283
faktor
Diskontovani
iznosi go- 100.000,00 94.339,62 88.999,64 83.961,93 367.301,19
dišnjih rata
Jednokratna
50.000,00 50.000,00
isplata
Svega 100.000,00 94.339,62 88.999,64 83.961,93 367.301,19
Diskontni faktori se računaju primenom sledeće formule:

df = 1 : (1+p)m
gde je
p - diskontna stopa i
m - period
U našem primeru p je godišnja stopa od 6%, a m je period izražen u godinama:
1, 2 i 3. Da je plaćanje u primeru bilo na kraju godine imali bi četiri perioda:
kraj prve godine (m=1), kraj druge godine (m=2), kraj treće godine (m=3) i kraj
četvrte godine (m=4),
2. Iznos amortizacije od 104.325,30 din. dobija se kada se vrednost prava na
korišćenje opreme u iznosu od 417.301,19 din. podeli sa 4 godine.
3. Iznos finansijskog rashoda i povećanja obaveze po osnovu zakupa na kraju prve
godine u iznosu od 16.038,07 din. izračunava se na sledeći način:
II god. III god. IV god. Svega

Godišnja rata 100.000,00 100.000,00 100.000,00 400.000,00
Diskonti faktor 1,0000000 0,943396226 0,88999644
Diskontovani iznosi
godišnjih rata 100.000,00 94.339,62 88.999,64 283.339,27
Dotadašnji diskontovani iznos obaveze 267.301,19
Finansijski rashod 16.038,08
Primer 4: Uzimanje opreme na finansijski lizing (finansijski zakup)

Predmet lizinga je kompjuterska oprema. Vrednost opreme je 100.000,00 din.8
(koliko iznosi i njena fer vrednost). Ciljna stopa povraćaja davaoca lizinga
(kamatna stopa sadržana u lizingu) je 7%. Koristan vek trajanja opreme je 5
8
Podaci iz primera su hipotetički, i iznosi ne odgovaraju stvarnim vrednostima.
MSFI 16 Zakupi
godina. Otplatom poslednjeg anutiteta zakupac postaje vlasnik kompjuterske

opreme. Plaćanje je godišnje i plaća se na kraju godine.
Obračun pre knjiženja:
1. Navedeni primer lizinga ispunjava sve uslove za svrstavanje u finansijski
lizing: dužina lizinga je nešto kraća od ekonomskog veka trajanja opreme i
zakupac postaje vlasnik opreme nakon isteka lizinga.
2. Primer je mogao da bude još komplikovaniji u smislu uključivanja poreskih
obaveza, da zakupac na kraju lizinga kupi sredstvo uz određeno plaćanje
davaocu lizinga, ili da mu sredstvo vraća i da doplaćuje do garantovanog
iznosa ostatka vrednosti, da nije poznata ciljna stopa povraćaja davaoca
lizinga, tj. kamata sadržana u lizingu, itd.
3. Dakle, u navedenom primeru sporazumom je regulisana ciljna stopa
povraćaja davaoca lizinga, pa na osnovu nje i na osnovu vrednosti opreme
zakupac može da sastavi plan otplate. U slučaju da ova stopa nije data, kao ni
vrednost otplate sporazumom se mora utvrditi visina anuiteta, kako bi
zakupac mogao da izvrši obračune koji će mu omogućiti evidentiranje
sredstava i obaveza i periodičnog rashoda po osnovu finansijskog lizinga.
4. Zakupac treba pre knjiženja da uradi sledeće:
1/ da utvrdi anuitete i da ih podeli na: otplatu glavnice i plaćanje finansijske
naknade (kamate), sa tim da u svim periodima otplate bude ista kamatna
stopa od 7%;
2/ da odredi vrednost po kojoj će sredstva i obaveze priznati u bilansu
stanja. Kao što smo već rekli to je fer vrednost iznajmljenog sredstva ili
sadašnja vrednost minimalnih plaćanja lizinga (ako je ova vrednost niža)
uvećana za direktne početne troškove lizinga;
3/ da obračuna amortizaciju za sredstva.
Da bi uradio poslove u tačkama 1 i 2, prvo treba da napravi plan otplate. To
neće raditi ukoliko je od davaoca lizinga dobio plan otplate koji je zasnovan
na realnoj tržišnoj kamatnoj stopi. U slučaju da to nije slučaj zakupac pravi
svoj obračun otplate, sa tim da iznos anuiteta mora odgovarati iznosu anuiteta
koji je ugovoren sa davaocem lizinga, ali se struktura anuiteta razlikuje od
ugovorene strukture anuiteta. Obračun bi izgledao:
1/ Anuitet se računa po obrascu:
r n ( r  1) п
a  g р 1
r n 1 100
gde je:
a - anuitet
g - glavnica
p - kamatna stopa - sadržana u lizingu
n - broj perioda
U našem primeru:

MSFI 16 Zakupi
g = 10.000,00 din,
7
r=1+ = 1,07,
100
n = 4.
Zamenom dobijamo:
1,07 4 1,07  1
a  100.000,00 din.   29.522,80 din.
1,07 4  1
Plan otplate dat je u narednoj tabeli:
Tabela: Otplata po finansijskom lizingu

u din.
Smanjenje
God. Anuitet Kamata Ostatak duga
glavnice
1 2 3 4 5
100.000,00
I 29.522,80 7.000,00 22.522,80 77.477,20
II 29.522,80 5.423,40 24.099,40 53.377,80
III 29.522,80 3.736,40 25.786,40 27.591,40
IV 29.522,80 1.931,40 27.591,40 0,00
 118.091,20 18.091,20 100.000,00
PDV (118.091,20 x 20%;
23.618,24
odnosno 100.000,00 x 20% + 18.091,20 x 20%)
Napomena o načinu izračunavanja pojedinih iznosa u tabeli:
- U koloni 3. iznos od 7.000,00 din. se dobija kada se pomnoži ostatak
duga (iz prethodnog reda) od 100.000,00 din. sa kamatom od 7%. Iznos
od 5.423,40 din. se dobije kada se ostatak duga od 77.477,20 din.
pomnoži sa kamatom od 7%, itd;
- U koloni 4. iznos od 22.522,80 din. se dobija kada se od iznosa anuiteta
(29.522,80 din.) oduzme iznos kamate u toj godini (7.000,00 din.), itd.
2/ Fer vrednost iznajmljenog sredstva bi bila 100.000,00 din. Sadašnja

vrednost se dobija diskontovanjem minimalnih plaćanja za lizing, tj.
diskontovanjem iznosa od 118.091,20 din. Diskontovanjem bi se dobio
iznos od 100.000,00 din, jer se u primeru ne pojavljuje ni garantovani
ostatak vrednosti niti neka druga davanja od strane korisnika lizinga.
Diskontovanje bi se uradilo na sledeći način:
Godina I godina II godina III godina IV godina
Diskontni faktor 0,93458 0,87344 0.81630 0,76290
Iznos koji se diskontuje 29.522,80 29.522,80 29.522,80 29.522,80
Diskontovana vrednost 27.591,40 25.786,40 24.099,40 22.522,80
Zbir diskontovanih
100.000,00
vrednosti

MSFI 16 Zakupi
Diskontni faktor se računa po obrascu:

1
df 
(1  p) n
gde je,
df - diskontni faktor,
n - period - godina,
p - kamata stopa koja služi za diskontovanje,
Zamenom, recimo za drugu godinu dobijamo:
Diskontni faktor od 0,87344 znači
1 1 1
df     0,87344 da 1 dinar koji bi se primio za dve
(1 0.07) 2 1.072 1,1449 godine danas vredi 0,87344 dinara
uz godišnju kamatnu stopu od 7%
Knjiženje u prvoj godini bi bilo:

Opis promene
1. 0231 Oprema 100.000,00
4350 Dobavljači u zemlji 23.618,24
Obaveze po osnovu finansijs-
416 kog lizinga za postrojenja i 100.000,00
opremu
Za započeti lizing
Obaveze po osnovu finansijskog
1a. 4160 22.522,80
lizinga za postrojenja i opremu
Rashodi kamata po osnovu finan-
5621 7.000,00
sijskog lizinga
2410 Tekući (poslovni) račun 29.522,80
Za otplatu anuiteta
Troškovi amortizacije nekretnina,
1b. 5401 20.000,00
postrojenja i opreme
02931 Ispravka vrednosti opreme 20.000,00
1c. 4350 Dobavljači u zemlji 23.618,24
Za izmirenje obaveze za PDV
Knjiženje u drugoj godini bi bilo:

MSFI 16 Zakupi

Opis promene
2. 4160 24.099,40
5621 5.423,40
sijskog lizinga
Za otplatu anuiteta
2a. 5401 20.000,00
Knjiženje u trećoj godini bi bilo:

Opis promene
3. 4160 25.786,40
5621 3.736,40
sijskog lizinga
Za otplatu anuiteta
3a. 5401 20.000,00
3. 4160 27.591,40
Dugoročne obaveze po osnovu
4246 finansijskog lizinga - deo koji 27.591,40
dospeva do jedne godine
Za prenos na račun kratkoročnih
obaveza
Knjiženje u četvrtoj godini bi bilo:

MSFI 16 Zakupi

Opis promene
Dugoročne obaveze po osnovu fi-
4. 4246 nansijskog lizinga - deo koji dos- 27.591,40
peva do jedne godine
5621 1.931,40
sijskog lizinga
Za otplatu anuiteta
4a. 5401 20.000,00
Knjiženje u petoj godini bi bilo:

Opis promene
5. 5401 20.000,00
6) Ponovna procena obaveze po zakupu - Paragrafom 39. Standarda predviđeno

je da zakupac nakon datuma početka zakupa dužan da primenjuje paragrafe 40. -
43. Standarda za ponovno merenje obaveze po zakupu kako bi obaveze
odražavala izmene u plaćanju zakupa. Zakupac je dužan da prizna iznos promene
obaveze po zakupu (utvrđenog na osnovu ponovnog merenja te obaveze) kao
usklađivanje vrednosti sredstva sa pravom upotrebe. Ukoliko je knjigovodstvena
vrednost tog sredstva svedena na nulu, to smanjenje se priznaje kao rashod u
bilansu uspeha.
Paragrafom 42. Standarda predviđeno je da zakupac ponovno meri obavezu po
zakupu u slučaju kada je došlo do promene:
1. iznosa za koje se očekuje da će biti plaćen na osnovu jemstva za ostatak
vrednosti;
2. u budućim plaćanjima zakupa zbog promene indeksa ili stope koji se koriste
za utvrđivanje tih plaćanja, uključujući i promenu koja odražava promene
tržišnih cena zakupa zbog promena na tržištu zakupa - zakupac je dužan da

MSFI 16 Zakupi
preračuna plaćanja zakupa za preostali period zakupa na osnovu promenjenih

ugovornih plaćanja.
Pri ovom preračunavanju zakupac ne menja dotadašnju diskontnu stopu, osim ako
je promena u plaćanjima zakupa posledica promene promenjivih kamatnih stopa.
U tom slučaju zakupac je dužan da primeni korigovanu diskontnu stopu koja
odražava promene kamatne stope.
Paragrafom 40. Standarda predviđeno je da pri ponovnom merenju obaveze po
zakupu zakupac primenjuje korigovanu diskontnu stopu u sledećim situacijama:
1. došlo je do promene perioda zakupa - zakupac je dužan da koriguje plaćanja
u vezi sa zakupom na osnovu promenjenog perioda zakupa; ili
2. nakon uzimanja u obzir događaja i okolnosti opisnih u paragrafima 20. – 21.
Standarda, došlo je do promene u proceni mogućnosti kupovine predmetnog
sredstva. Zakupac treba da koriguje plaćanja u vezi sa zakupom kako bi
odražavala promenu u iznosima koji se moraju platiti u okviru promenjenih
mogućnosti kupovine.
U navedenim situacijama zakupac je dužan da utvrditi korigovanu diskontnu
stopu kao kamatnu stopu koja proizlazi iz zakupa za preostali period zakupa, ako
tu stopu može direktno da utvrdi, a ako to ne može treba da primeni svoju
graničnu kamatnu stopu zaduživanja na datum ponovne procene.
7) Izmene zakupa - Paragrafom 44. Standarda predviđeno je da zakupac dužan da
obračuna izmenu zakupa kao zaseban zakup u sledećim slučajevima:
1. kada se izmenom povećava opseg zakupa tako što se dodaje pravo upotrebe
nove stavke predmetnog sredstva ili više njih; i
2. naknada za zakup se povećava za iznos koji je srazmeran samostalnoj ceni
povećanja obima zakupa i svim odgovarajućim usklađivanjima te samostalne
cene kako bi odrazile okolnosti konkretnog ugovora o zakupu.
Kada se izmena zakupa ne obračunava kao zaseban zakup, na datum početka
važenja izmene zakupa zakupac je dužan da:
1. raspodeli naknadu u okviru izmenjenog ugovora primenom odredbi paragrafa
13. - 16. Standarda;
2. utvrdi period izmenjenog zakupa primenom odredbi paragrafa 18. - 19.
Standarda; i
3. ponovo utvrdi obavezu po zakupu tako da korigovana plaćanja zakupa
diskontuje primenom korigovane diskontne stope. Korigovanu diskontnu
stopu utvrđuje kao kamatnu stopu koja proizlazi iz zakupa za preostalu period
zakupa, ako tu stopu može direktno da utvrdi, a u suprotnom koristi svoju
graničnu kamatnu stopu zaduživanja na datum počeka važenja izmene.
Pri računovodstvenom obuhvatanju izmene zakupa koju ne obračunava kao
zaseban zakup zakupac treba promenu obaveze po osnovu zakupa da prizna, sem
kao promenu visine obaveze, i na sledeći način:
1. smanjivanjem knjigovodstvene vrednosti sredstva sa pravom korišćenja kako
bi odrazio delimičan ili popuni raskid zakupa u skladu sa izmenama zakupa
kojima se smanjuje obim zakupa - zakupac treba u bilansu uspeha da prizna
dobitak ili gubitak povezan sa delimičnim ili popunim raskidom zakupa;
MSFI 16 Zakupi
2. odgovarajućim usklađivanjem vrednosti sredstva sa pravom korišćenja u

skladu sa svim drugim izmenama zakupa.
6.2. Prezentacija zakupa kod zakupca (16.47. - 16.50)
1) Paragrafom 47. Standarda predviđeno je da zakupac treba u bilansu stanja ili u

napomenama da prikaže:
1. sredstva sa pravom korišćenja odvojeno od drugih sredstava - ako sredstva sa
pravom korišćenja ne prikazuje odvojeno u bilansu stanja zakupac je dažan
da:
1/ sredstva sa pravom korišćenja uvrstiti u grupu sredstava koja bi bila
odgovarajuća, tj. u koju bi je inače svrstao da je u njegovom vlasništvu.
(ovaj zahtev se ne primenjuje na sredstva sa pravom korišćenja koje
odgovara definiciji investicione nekretnine i koja su u bilansu stanja
prikazana kao investicione nekretnine); i
2/ obelodani u koje stavke u bilansu stanja je uključio ta sredstva sa pravom
korišćenja;
2. obaveze po zakupu odvojeno od drugih obaveza - ako obaveze po zakupu ne
prikazuje zasebno u bilansu stanja, zakupac je dužan da obelodani u koje
stavke bilansa stanja je uključio te obaveze.
2) Zakupac je dužan da u bilansu uspeha i ostalom sveobuhvatnom rezultatu prikaže
rashode za kamate po osnovu obaveza po zakupu odvojeno od iznosa
amortizacije sredstava sa pravom korišćenja. Rashodi kamata po obavezama po
zakupu se svrstavaju u finansijske rashode (u skladu sa paragrafom 82. tačkom
(b) MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja).
3) Paragrafom 50. Standarda predviđeno je da zakupac u izveštaju o tokovima
gotovine treba da klasifikuje:
1. u okviru finansijskih aktivnosti gotovinska plaćanja po osnovu obaveze za
glavnicu;
2. gotovinska plaćanja za deo obaveza po zakupu koji se odnosi na kamate na
način koji se MRS 7 Izveštaji o tokovima gotovine zahteva u vezi sa kamata; i
3. u okviru poslovnih aktivnosti kratkoročna plaćanja zakupa, plaćanja zakupa
sredstava niske vrednosti i varijabilna plaćanja zakupa koja nisu uključena u
merenje obaveze po zakupu.
6.3. Obelodanjivanje zakupa kod zakupca (16.51. - 16.60)
1) Radi ispunjenja postavljenog cilja Standarda, zakupac je dužan da u

napomenama obelodani informacije o zakupima, koje će zajedno sa
informacijama o tim zakupima iz bilansa stanja, bilansa uspeha i izveštaja o
tokovima gotovine korisnicima finansijskih izveštaja služiti kao osnova za

MSFI 16 Zakupi
procenu učinka zakupa na finansijski položaj, finansijsku uspešnost i tokove

gotovine zakupca.
2) Zakupac može u napomenama informacije o svojim zakupima da prikaže u
jednom zasebnom odeljku. On ne mora da ponavlja informacije koje su već
prikazane na nekom drugom mestu u finansijskim izveštajima, pod uslovom da
postoje međusobno upućivanje gde se informacije nalaze.
3) Zakupac je dužan da za izveštajni period obelodani sledeće iznose:
1. iznos amortizacije za sredstva sa pravom korišćenja prema grupama tih
sredstava;
2. rashode kamata po osnovu obaveza za zakupe;
3. troškove povezane sa kratkoročnim zakupima koji se obračunavaju primenom
paragrafa 6. Standarda - ovi troškovi ne moraju da sadrže troškove povezane
sa zakupima čiji je period zakupa mesec dana ili kraći (ovo je zahev tačke (c)
paragrafa 53.);
4. troškove povezane sa zakupima sredstava male vrednosti koji se
obračunavaju primenom paragrafa 6. Standarda - ovi troškovi se ne smeju
uključivati u troškove povezane sa kratkoročnim zakupima sredstava male
vrednosti čiji je period zakupa mesec dana ili kraći;
5. troškove povezane sa varijabilnim plaćanjima za zakup koji nisu uključeni u
merenje obaveza po zakupu;
6. prihode od davanja sredstava sa pravom korišćenja u podzakup;
7. ukupne tokove gotovine u vezi sa zakupima;
8. povećanja vrednosti sredstava sa pravom korišćenja;
9. dobitke ili gubitke koji proizlaze iz transakcija prodaje sa povratnim
zakupom; i
10. knjigovodstvenu vrednost sredstava sa pravom korišćenja na kraju
izveštajnog perioda prema grupama tih sredstava.
Navedene informacije zakupac obelodanjuje u obliku tabeli ili na neki drugi način
koji smatra primerenijim. Objavljeni iznosi uključuju i troškove koje je zakupac
uključio u knjigovodstvenu vrednost nekog drugog sredstva tokom izveštajnog
perioda.
4) Zakupac treba zasebno da obelodani iznos svojih obaveza po zakupu za
kratkoročne zakupe koje je obračunao primenom paragrafa 6. Standarda ako se
portfelj kratkoročnih zakupa za koje je preuzeo obaveze na kraju izveštajnog
perioda razlikuje od portfelja kratkoročnih zakupa sa kojim su povezani rashodi
za kratkoročni zakup obelodanjeni primenom paragrafa 53. tačke (c) Standarda.
5) Ako sredstvo sa pravom korišćenja odgovara definiciji investicione nekretnine,
zakupac je dužan da primeni zahteve za obelodanjivanje iz MRS 40 (u kom
slučaju za ta sredstva ne objavljuje informacije zahtevane paragrafom 53.
Standarda).
6) Ako zakupac vrednuje sredstva sa pravom upotrebe primenom modela
revalorizacije iz MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema, za ta sredstva
obelodanjuje informacije iz paragrafa 77. MRS 16.

MSFI 16 Zakupi
7) Zakupac je dužan da obelodani analizu dospeća obaveza po zakupu primenom

paragrafa 39. i B11. MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanje. To
obelodanjivanje radi zasebno od obelodanjivanja analiza dospeća drugih
finansijskih obaveza.
8) Zakupac treba da obelodani i dodatne kvalitativne i kvantitativne informacije o
svojim aktivnostima povezanima sa zakupima koje su potrebne za ostvarenje cilja
obelodanjivanja zahtevanog Standardom. Te dodatne informacije, između ostalih,
sadrže informacije koje korisnicima finansijskih izveštaja pomažu da procene
sledeće:
1. vrstu zakupčevih aktivnosti u okviru zakupa;
2. buduće odlive gotovine kojima je zakupac potencijalno izložen, a koji se ne
odražavaju u merenju obaveza po zakupu. Ta izloženost može proizaći iz:
1/ varijabilnih plaćanja zakupa (kako je opisano u paragrafu B.49.
Standarda);
2/ mogućnosti produženja i raskida (kako je opisano u paragrafu B.50.
Standarda);
3/ jemstava za ostatak vrednosti (kako je opisano u paragrafu B.51.
Standarda); i
4/ zakupa za koje je zakupac preuzeo obaveze, a koji još nisu započeli;
3. ograničenja ili obaveze koji proizlaze iz zakupa; i
4. transakcije prodaje sa povratnim zakupom (kako je opisano u paragrafu B.52.
Standarda).
9) Zakupac koji kratkoročne zakupe ili zakupe sredstava manje vrednosti
obračunava primenom paragrafa 6. Standarda dužan je da obelodani tu činjenicu.
7. Računovodstveno obuhvatanje zakupa kod zakupodavca

7.1. Klasifikacija zakupa od strane zakupodavca (16.61. - 16.66.)
1) Kriterijum za klasifikaciju zakupa sa stanovišta zakupodavca zasniva se na meri u

kojoj se zakupom prenose rizici i koristi povezani sa vlasništvom nad predmetnim
sredstvom. Rizici uključuju mogućnost gubitaka zbog neiskorišćenih kapaciteta
ili tehnološke zastarelosti, kao i promene prihoda usled promene ekonomskih
uslova. Korist može da bude i u očekivanje profitabilnih poslova tokom
ekonomskog veka predmetnog sredstva i dobiti usled povećanja njegove
vrednosti ili ostvarenja ostatka njegove vrednosti.
2) Zakupodavac zakupe klasifikuje na:
3. finansijski zakup - zakup se klasifikuje kao finansijski zakup ako se njime
sredstvom; i
4. operativni zakup - zakup se klasifikuje kao operativni zakup ako se njime ne
sredstvom.

MSFI 16 Zakupi
3) Kada zakup sadrži zemljište i zgrade, zakupodavac je dužan da za svako od tih

sredstava zasebno proceni da li se klasifikuje kao finansijski ili operativni zakup
(za to primenjuje odredbe paragrafa 62. - 66. i B53. - B54. Standarda). Pri
određivanju da li je zemljišta dato u finansijski ili operativni zakup zakupodavac
treba da ima u vidu i činjenicu da zemljište, uglavnom, ima neograničeni
ekonomski vek.
4) Ako su u zakup dati zemljište i zgrada a plaćanje zakupa se ne može pouzdano
raspodeliti između ta dva sredstva, čitav zakup se klasifikuje kao finansijski
zakup, osim ako je evidentno da su oba sredstva data u operativni zakup, u kom
slučaju se čitav zakup klasifikuje kao operativni zakup.
5) Kada zakupodavac u zakup da zemljište i zgradu a pri tome vrednost zemljišta u
odnosu na vrednost zgrade nije materijalno značajna, on može za potrebe
klasifikacije zakupa da tretirati zemljište i zgradu kao jedno sredstvo i da zakup
klasifikuje kao finansijski zakup ili kao operativni zakup primenom paragrafa 62.
- 66. i B53. - B54. Standarda. Zakupodavac u tom slučaju koristi ekonomski vek
zgrada kao ekonomski vek ukupne imovine date u zakup.
6) Za određivanje da li je zakup finansijski ili operativni zakup značajnije utiče
suština transakcije a ne oblik ugovora. Paragrafom 63. Standarda dati su primeri
za klasifikaciju zakupa kao finansijskog:
1. zakupom se vlasništvo nad predmetnim sredstvom prenosi na zakupca po
završetku perioda zakupa;
2. zakupac ima mogućnost da kupi predmetno sredstvo po ceni za koju se
očekuje da će biti dovoljno niža od fer vrednosti na datum na koji se ta
mogućnost može iskoristiti, tako da je već na datum početka zakupa izvesno
da će ta mogućnost biti iskorišćena;
3. periodom zakupa pokriva se veći deo ekonomskog veka predmetnog sredstva,
čak i kad se vlasništvo nad njim ne prenosi;
4. na datum sklapanja zakupa sadašnjom vrednosti plaćanja zakupa pokriva se
gotovo cela fer vrednost predmetnog sredstva; i
5. predmetno sredstvo je posebne prirode, tako da se njime samo zakupac može
koristiti bez značajnijih izmena tog sredstva.
Paragrafom 64. Standarda dati su primeri situacija koje bi takođe, pojedinačno ili
u kombinaciji, mogle dovesti do klasifikovanja zakupa kao finansijskog:
1. ako zakupac može da otkaže zakup, a gubitke zakupodavca povezane sa tim
otkazivanjem snosi zakupac;
2. dobici ili gubici koji su posledica promena fer vrednosti ostatka vrednosti
pripadaju zakupcu (na primer, u obliku popusta na zakupninu koji je jednak
većini prihoda od prodaje na kraju perioda zakupa); i
3. zakupac ima mogućnost da nastavi zakup tokom dodatnog perioda uz
zakupninu koja je znatno niža od tržišne zakupnine.
Navedeni primeri i pokazatelji nisu uvek presudni za klasifikovanje zakupa.
Naime, ako je iz ostalih obeležja zakupa jasno da se njime ne prenose gotovo svi
rizici i koristi povezani sa vlasništvom nad predmetnim sredstvom, zakup se
klasifikuje kao operativni. Na primer, ako se vlasništvo nad predmetnim
MSFI 16 Zakupi
sredstvom prenosi po isteku zakupa u zamenu za promenjivi iznos koji je jednak

tadašnjoj fer vrednosti predmetnog sredstva ili ako postoje varijabilna plaćanja
zakupa, zbog čega zakupodavac ne prenosi gotovo sve rizike i koristi.
7) Zakupodavac treba da klasifikuje zakup na datum sklapanja zakupa i samo u
slučaju njegove izmene ponovo radi procenu njegove klasifikacije. Promene u
procenama (kao što su promene ekonomskog veka ili ostatka vrednosti
predmetnog sredstva) ili promene okolnosti (kao što je neispunjenje obaveza
zakupca) ne dovode do ponovne klasifikacije zakupa u računovodstvene svrhe.
7.2. Finansijski zakupi kod zakupodavca

7.2.1. Priznavanje i merenje finansijskog zakupa kod zakupodavca (16.67 - 16.
70.)
1) Zakupodavac na datum početka finansijskog zakupa u svom bilansu stanja

priznaje sredstvo (u obliku potraživanja) u iznosu koji je jednak neto ulaganju u
zakup.
2) Paragrafom 68. Standarda zahteva se od zakupodavca da za merenje neto
ulaganja u zakup primeni kamatnu stopu koja proizlazi iz zakupa. Kada je reč o
podzakupu, ako nije moguće direktno utvrditi kamatnu stopu koja iz njega
proizlazi, za merenje neto ulaganja u podzakup posredni zakupodavac može da
primeni diskontnu stopu koja se upotrebljava za glavni zakup (usklađenu za sve
početne direktne troškove povezane sa podzakupom).
Paragrafom 69. Standarda propisano je da se početni direktni troškovi, osim onih
koje snose proizvođač ili posrednik u ulozi zakupodavaca, uključuju u početno
merenje neto ulaganja u zakup i smanjuju iznos prihoda koji se priznaje tokom
perioda zakupa. Kamatna stopa koja proizlazi iz zakupa utvrđuje se na način da se
početni direktni troškovi automatski uključuju u neto ulaganja u zakup; ne treba
ih zasebno dodavati.
3) Početno merenje plaćanja zakupa uključenih u neto ulaganja u zakup - Naplate
zakupa koje se uključuju u utvrđivanje neto ulaganja u zakup na datum početka
zakupa uključuju sledeće naplate za pravo korišćenja predmetnog sredstva tokom
perioda zakupa, a koje nisu primljene do datuma početka zakupa:
1/ fiksne naplate (uključujući naplate koje su u suštini fiksne /što je objašnjeno u
paragrafu B42. Standarda), umanjena za obaveze po podsticajima za zakup;
2/ varijabilne naplate zakupa koje zavise od indeksa ili stope, početno merene
upotrebom indeksa ili stope koji vrede na datum početka zakupa;
3/ jemstva za ostatak vrednosti koje zakupodavcu pruža zakupac, strana poveza-
na sa zakupcem ili treća strana koja nije povezana sa zakupodavcem, a koja je
finansijski sposobna da ispuni obavezu iz jemstva;
4/ cena izvršenja mogućnosti kupovine ako je izvesno da će zakupac iskoristiti
tu mogućnost (cena se procenjuje uzimajući u obzir faktore opisane u
paragrafu B37. Standarda); i

MSFI 16 Zakupi
5/ naplate kazni za raskid zakupa ako period zakupa ukazuje da će zakupac da

iskoristi mogućnost raskida zakupa.
7.2.2. Proizvođač ili posrednik u ulozi zakupodavca kod finansijskog zakupa

(16.71. - 16.74.)
1) Paragrafom 71. Standarda zahteva se od proizvođača predmetnog sredstva ili

posrednika u ulozi zakupodavca da na datum početka zakupa za svaki svoj
finansijski zakup priznaju sledeće:
4. prihode koji su jednaki fer vrednosti predmetnog sredstva ili sadašnjoj
vrednosti plaćanja zakupa koje obračunava zakupodavac ako je taj iznos niži,
diskontovan primenom tržišne kamatne stope;
5. troškove prodaje koji su jednaki nabavnoj vrednosti predmetnog sredstva ili,
ako se razlikuje, knjigovodstvenoj vrednosti predmetnog sredstva, umanjenoj
za sadašnju vrednost negarantovanog ostatka vrednosti; i
6. dobitak ili gubitak od prodaje (jednak razlici između prihoda od prodaje i
troškova prodaje) u skladu sa svojom politikom direktne prodaje na koju se
primenjuje MSFI 15 Prihodi po osnovu ugovora sa kupcima. Proizvođač ili
posrednik u ulozi zakupodavca dužan je da prizna dobitak ili gubitak od
prodaje po finansijskom zakupu na datum početka zakupa, nezavisno od toga
prenosi li predmetno sredstvo kako je opisano u MSFI 15.
Razlog za ovakve zahteve Standarda proizlazi iz činjenice da proizvođač ili
posrednik u ulozi zakupodavca ponekad nude veštački niske kamatne stope kako
bi privukli kupce. Upotrebom takve kamatne stope zakupodavac bi na datum
početka zakupa priznao prevelik deo ukupnog prihoda od transakcije. Ako se
primenjuju veštački niske kamatne stope, proizvođač ili posrednik u ulozi
zakupodavca dužni su da dobitak od prodaje ograniče na iznos koji bi nastao da je
upotrebljena tržišna kamatna stopa. Dakle, iz finansijskog zakupa predmetnog
sredstva u okviru kojeg proizvođač ili posrednik imaju ulogu zakupodavca
proizlazi dobitak ili gubitak koji su jednaki dobitku ili gubitku koji bi nastali od
direktne prodaje predmetnog sredstva po redovnim prodajnim cenama, a koji,
ukoliko se daju, sadrže primenljivi popust na količinu ili cenu.
Zakupovadac, slično zakupcu, treba da napravi plan naplate u vezi sa finansijskim
lizingom. Ovim planom on vrši raspoređivanje naplata koje će ostvariti u vezi sa
poslom lizinga na dve napred navedene kategorije. U vezi sa tim raspoređivanjem
pravilo je da zakupodavac, bez obzira da li je u pitanju proizvođač sredstva ili
privredni subjekt kome je lizing delatnost, priznaje dobitak ili gubitak od prodaje
sredstva u skladu sa računovodstvenom politikom za priznavanje takvih dobitaka
ili gubitaka kod uobičajenih (klasičnih) prodaja tih sredstava.
Radi se o sledećem: moguće je računskim putem uvećati dohodak (zaradu) od
prodaje sredstva i za isti iznos umanjiti finansijske prihode (kamatu), a moguće je
uraditi i obrnuto. Ovakva preraspodela nije samo preraspodela između navedene
dve kategorije, već je u pitanju preraspodela rezultata između izveštajnih perioda.
MSFI 16 Zakupi
Naime zarada od prodaje (gubitak ili dobitak) se priznaje u izveštajnom periodu u

kome je započeo posao lizinga, a prihodi od finansiranja (kamate) se priznaju
tokom trajanja lizinga. Od kategorija koje ulaze u obračun (preračun) fiksna
kategorija je neto investicija u lizing (nabavna ili proizvodna cena sa stanovišta
zakupodavca, u tabeli 1. prikazana pod rednim brojem 10.), a stavka minimalnih
naplata za lizing (u tabeli 1. prikazana pod rednim brojem 4.) se dogovara sa
kupcem. Dakle, zakupodavac bi, radi premeštanja iz jedne kategorije u drugu, a
samim tim i premeštanja rezultata između izveštajnih perioda mogao u preračunu
da značajno menja kamatnu stopu.
Primer 5:
To ćemo prikazati na primeru koji smo već prikazali kod zakupca finansijskog
zakupa, sa tim što ga dopunjujemo podatkom da je nabavna cena sredstva
90.000,00 din. i da je kod zakupodavca to bila roba.
Plan naplate uz primenu kamatne stope od 7% dat je u narednoj tabeli:
Tabela: Naplate po finansijskom lizingu
u din.
Smanjenje Ostatak
God. Anuitet Kamata
glavnice potraživanja
1 2 3 4 5
100.000,00
I 29.522,80 7.000,00 22.522,80 77.477,20
II 29.522,80 5.423,40 24.099,40 53.377,80
III 29.522,80 3.736,40 25.786,40 27.591,40
IV 29.522,80 1.931,40 27.591,40 0,00
 118.091,20 18.091,20 100.000,00
Nabavna cena 90.000,00
Dobit od prodaje 10.000,00
Finansijski prihod 18.091,20
Ukupna zarada9 28.091,20
Porez na dodatu vrednost (118.091,20 x 20%) 23.618,24
Za izračunavanje plana naplate, uz primenu, recimo, nerealno niske

kamatne stope od 2% i uz ranije poznat anuitet od 29.522,80 din. treba prvo
izračunati g - glavnicu:
р н ( р  1)
г a:
р р 1
Glavnica se računa po obrascu:
Zamenom dobijamo:
9
Ovo naravno, ne bi bila njegova ukupna zarada na ovom poslu, jer bi morao da pokrije i opšte
troškove koje je u izveštajnom periodu imao.
MSFI 16 Zakupi
р н ( 1) 1,02 4 1,02  1

гa:  29.522,80 дин. :  112.414,80 дин.
р 1
н
1,02 4  1
Plan naplate dat je u narednoj tabeli:

Tabela: Naplate po finansijskom lizingu
u din.
Smanjenje Ostatak
God. Anuitet Kamata
glavnice potraživanja
1 2 3 4 5
112.414,80
I 29.522,80 2.248,30 27.274,50 85.140,30
II 29.522,80 1.702,80 27.820,00 57.320,30
III 29.522,80 1.146,40 28.376,40 28.943,90
IV 29.522,80 578,90 28.943,90
 118.091,20 5.676,40 112.414,80
Ukupna zarada 28.091,20
Dakle, ukupna zarada je ista (28.091,20 din.) kao i kod primene kamatne stope
od 7%, ali nije identično raspoređena na navedene dve kategorije. Da privredni
subjekti ne bi nerealno raspoređivali rezultate po izveštajnim periodima,
Standard nalaže da, ako su primenjene veštački niske kamatne stope, zarada od
prodaje treba ograničiti na iznos koji bi postojao da se obračunava komercijalna
kamatna stopa.
Prikaz knjiženja daćemo na osnovu prvog, ispravnog, plana naplate:

Opis promene
Nabavna vrednost robe prodate na
1. 5010 veliko 90.000,00
1320 Roba u prometu na veliko 90.000,00
Za robu datu u finansijski lizing

MSFI 16 Zakupi

Opis promene
Dugoročna potraživanja za pro-
1a. 0530 daju po ugovorima o finansij- 100.000,00
skom lizingu
204 Kupci u zemlji 23.618,24
Prihodi od prodaje robe na
6040 veliko na domaćem tržištu 100.000,00
Obaveze za porez na dodatu
vrednost po izdatim faktu-
4700 rama po opštoj stopi (osim 23.618,24
primljenih avansa)
1b. 2410 Tekući (poslovni) račun 29.522,80
Dugoročna potraživanja za
0530 prodaju po ugovorima o 22.522,80
finansijskom lizingu
Prihodi od kamata po osnovu
6621 7.000,00
finansijskog lizinga
Za naplatu anuiteta u prvoj godini
2. 2410 Tekući (poslovni) račun 29.522,80
6621 5.423,40
Za naplatu anuiteta u drugoj
godini
6621 3.736,40
Za naplatu anuiteta u trećoj godini
Dugoročna potraživanja za pro-
daju po ugovorima o finansijs-
3a. 2346 27.591,40
kom lizingu - deo koji dospeva do
jedne godine
Za prenos na račun kratkoročnog
plasmana

MSFI 16 Zakupi

Opis promene
prodaju po ugovorima o
2346 27.591,40
finansijskom lizingu - deo
koji dospeva do jedne godine
6621 1.931,40
Za naplatu anuiteta u četvrtoj
godini
2) Proizvođač ili posrednik u ulozi zakupodavca dužan je da troškove koji nastaju u

vezi sa sticanjem finansijskog zakupa priznati kao rashode na datum početka
zakupa, jer se oni uglavnom odnose na dobit od prodaje koju ostvaruju
proizvođač ili posrednik. Troškovi koji za proizvođača ili posrednika u ulozi
zakupodavca nastaju u vezi sa sticanjem finansijskog zakupa isključeni su iz
definicije početnih direktnih troškova i zbog toga su isključeni iz neto ulaganja u
zakup.
7.2.3. Naknadna vrednovanja finansijskog zakupa kod zakupodavca (16.75. -

16.78.)
1) Paragrafom 75. Standarda zahteva se da zakupodavac priznaje finansijski prihod

tokom perioda zakupa na način koji odražava stalnu periodičnu stopu povrata na
neto ulaganje zakupodavca u zakup. Naplatama od zakupca zakupodavac
smanjuje svoju glavnicu i neostvareni finansijski prihod. Zakupodavac treba da
rasporedi finansijski prihod tokom perioda zakupa na sistematskoj i racionalnoj
osnovi.
2) Zakupodavac za neto ulaganje u zakup primenjuje odredbe o prestanku
priznavanja i obezvređenju iz MSFI 9 Finansijski instrumenti. Zakupodavac je
dužan da redovno preispituje procenjene negarantovane ostatke vrednosti koji se
upotrebljavaju pri izračunavanju bruto ulaganja u zakup. Ako je došlo do
smanjenja procenjenog negarantovanog ostatka vrednosti, zakupodavac je dužan
da preispita raspoređivanje prihoda tokom perioda zakupa, kao i da odmah prizna
svako smanjenje već obračunatih iznosa.
3) Zakupodavac koji sredstva namenjena finansijskom zakupu klasifikuje kao
sredstva namenjena prodaji (ili ih uključuje u stalna sredstva namenjena prodaji)
u skladu sa MSFI 5 Stalna sredstva namenjena prodaji i poslovanja koja su
prestala, sredstva obračunava u skladu sa tim Standardom (dok sredstvo ne bude
dato u finasijski zakup).

MSFI 16 Zakupi
7.2.4. Izmene finansijskih zakupa kod zakupodavca (16.79. - 16.80.)
1) Paragrafom 79. Standarda propisano je da je zakupodavac dužan da obračuna

izmenu finansijskog zakupa kao zaseban zakup u oba sledeća slučaja:
1. ako se izmenom povećava obim zakupa tako što se dodaje pravo upotrebe
nove jedne stavke predmetnog sredstva ili više njih; i
2. naknada za zakup se povećava za iznos koji je srazmeran samostalnoj ceni
povećanja obima zakupa i svim odgovarajućim usklađivanjima te samostalne
cene kako bi ona odražavala okolnosti konkretnog ugovora.
2) Pri izmeni finansijskog zakupa koji se ne obračunava kao zaseban zakup
zakupodavac treba izmenu da obračuna na sledeći način:
1. ako bi se zakup na datum sklapanja zakupa klasifikovao kao operativni zakup
da je izmena u to vreme bila na snazi, zakupodavac je dužan da:
1/ izmenu zakupa obračuna kao novi zakup od datuma početka važenja
izmene; i
2/ knjigovodstvenu vrednost predmetnog sredstva da vrednuje u visini neto
ulaganja u zakup neposredno pre datuma početka važenja izmene zakupa;
2. u protivnom, zakupodavac je dužan da primeni zahteve iz MSFI 9 Finansijski
instrumenti.
7.3. Operativni zakup kod zakupodavca

7.3.1. Priznavanje i merenje operativnih zakupa kod zakupodavca (16.81. -
16.86.)
1) Paragrafom 81. Standarda zahteva se od zakupodavca da naplate za operativni

zakup prizna kao prihod na linearnoj osnovi ili na nekoj drugoj sistematskoj
osnovi. Tu drugu sistematsku osnovu zakupodavac primenjuje ako ona bolje
odgovara načinu smanjivanja preostale koristi od upotrebe predmetnog sredstva.
2) Zakupac troškove u vezi sa predmetnim sredstvom, uključujući troškove
amortizacije, koji su povezani sa ostvarenjem prihoda od zakupa priznaje kao
rashod u izveštajnim periodima kada priznaje povezani prihod.
3) Zakupodavac početne direktne troškove nastale pri sticanju operativnog zakupa
dodaje knjigovodstvenoj vrednosti predmetnog sredstva i te troškove priznaje kao
rashod tokom perioda zakupa na istoj osnovi na kojoj priznaje i prihod od zakupa.
4) Zakupac obračun amortizacije predmetnog sredstva radi primenom relevantnih
odredbi MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema (ili MRS 38 Nematerijalna
imovina) i odredbama svojih računovodstvenih politika.
5) Za obračun obezvređenosti predmetnog sredstva zakupodavac primenjuje MRS 36
Umanjenje vrednosti imovine.
6) Proizvođač ili posrednik u ulozi zakupodavaca ne priznaju dobit od prodaje pri
sklapanju operativnog zakupa, jer on ne može da se tretira kao prodaja.

MSFI 16 Zakupi
7.3.2. Izmene operativnih zakupa kod zakupodavca (16.87)
Zakupodavac treba izmenu operativnog zakupa da obračuna kao novi zakup od

datuma početka važenja izmene. Pri tome sva unapred primljena ili dospela plaćanja
zakupa povezana sa izvornim zakupom uzima u obzir kao deo plaćanja zakupa za
novi zakup.
7.3.3. Prezentacija operativnih zakupa kod zakupodavca (16.88)
Zakupodavac treba predmetno sredstvo koja je dao u operativni zakup da

prikaže u svom bilansu stanja u skladu sa prirodom tog sredstva.
7.4. Obelodanjivanja kod zakupodavca (16.89. - 16.97.)
1) Cilj obelodanjivanja u vezi sa zakupom kod zakupodavca je da on zajedno sa

informacijama iz bilansa stanja, bilansa uspeha i izveštaja o tokovima gotovine
korisnicima finansijskih izveštaja pruži informacije koje će im služiti kao osnova
za procenu učinka zakupa na njegov finansijski položaj, finansijsku uspešnost i
tokove gotovine.
2) Zakupodavac treba za izveštajni period da obelodani sledeće:
1. za finansijske zakupe:
1/ dobitak ili gubitak od prodaje,
2/ finansijski prihod po neto ulaganju u zakup i
3/ prihod povezan sa varijabilnim naplatama zakupa koja nisu uključena u
merenje neto ulaganja u zakup;
2. za poslovne zakupe: prihod od zakupa, pri čemu zasebno obelodanjuje prihod
povezan sa varijabilnim naplatama zakupa koji ne zavise od indeksa ili stopa.
Zakupodavac ove informacije obelodanjuje u obliku tabele, osim ako je neki
drugi oblik obelodanjivanja primereniji.
3) Zakupodavac treba da obelodani dodatne kvalitativne i kvantitativne informacije
o svojim aktivnostima u okviru zakupa ako su one potrebne za ispunjenje cilja
obelodanjivanja. Primeri tih informaciju su one koje korisnicima finansijskih
izveštaja pomažu da procene:
1. vrstu zakupčevih aktivnosti u okviru zakupa i
2. kako zakupodavac upravlja rizikom povezanim sa pravima koja je zadržao u
predmetnom sredstvu, uključujući sve načine na koje smanjuje taj rizik (na
primer, ugovori o ponovnoj kupovini, jemstva za ostatak vrednosti ili
varijabilne naplate zakupa koji se upotrebljavaju u slučaju prekoračenja
utvrđenih ograničenja).
4) Dodatna obelodanjivanja u vezi sa finansijskim zakupom - Zakupodavac je dužan
da osigura kvalitativno i kvantitativno objašnjenje znatnih promena knjigovod-
stvene vrednosti neto ulaganja u finansijske zakupe.
MSFI 16 Zakupi
Zakupodavac treba da obelodani analizu dospeća potraživanja za naplate po

zakupu, pri čemu prikazuje nediskontovane naplate zakupa koje će primati na
godišnjoj osnovi zakupa prvih pet godina i ukupne iznose za preostale godine.
Zakupodavac je dužan da uskladi nediskontovane naplate zakupa sa neto
ulaganjem u zakup. Pri usklađivanju mora da utvrdi neostvareni finansijski
prihod povezan sa potraživanjima za naplate zakupa i diskontovani negarantovani
ostatak vrednosti.
5) Dodatna obelodanjivanja u vezi sa poslovnim zakupom - Zakupodavac za
nekretnine, postrojenja i opremu koji su predmet operativnog zakupa primenjuje i
zahteve za obelodanjivanje iz MRS 16. Pri tome dužan je da raščlaniti svaku
grupu nekretnina, postrojenja i opreme na sredstva koja su predmet operativnog
zakupa i na sredstva koja nisu predmet operativnog zakupa. U tom smislu i
informacije koje obelodanjuje u skladu sa MRS 16 odvojeno obelodanjuje po ove
dve vrste sredstava.
Zakupodavac primenjuje i zahteve za obelodanjivanje iz MRS 36, MRS 38, MRS
40 i MRS 41 u vezi sa sredstvima koja su predmet operativnog zakupa. On treba
da obelodani analizu dospeća naplata za operativni zakup, pri čemu prikazuje
nediskontovane naplate zakupa koje će primati na godišnjoj osnovi za zakup za
prvih pet godina i ukupne iznose za preostale godine zakupa.
8. Računovodstveno obuhvatanje prodaje sa povratnim zakupom (16.98. -

16.103.)
1) Suština transakcije prodaje sa povratnim zakupom je u tome da vlasnik sredstva

prodaje svoje sredstvo kupcu i istovremeno ga uzima u zakup od tog istog kupca.
Dakle, prodavac se pretvara u zakupca, a kupac sredstva u zakupodavca. Razlog
za ovakvu transakciju je, najčešće težnja vlasnika sredstva - prodavca i budućeg
zakupca, da obezbedi finansijska sredstva, a da se ne odrekne korišćenja
sredstava jer su mu potrebna. Za računovodstveno obuhvatanje ovakvih zakupa
primenjuju se odredbe paragrafa 99. - 103. Standarda.
2) Za utvrđivanje da li se prenos sredstva tretira kao njegova prodaja, subjekt je
dužan da primeni zahteve za utvrđivanje ispunjenja obaveze na činjenje iz MSFI
15 Prihodi po osnovu ugovora sa kupcima. Primenom odredbi MSFI 15 moguće
za zaključiti da je posredi:
- prenos sredstva koji se smatra prodajom ili
- prenos sredstva koji se ne smatra prodajom.
3) Prenos sredstva koji se smatra prodajom - Paragrafom 100. Standarda
predviđeno je da ako se prenos sredstva od strane prodavca-zakupca može u
skladu sa MSFI 15 smatrati prodajom:
1. prodavac-zakupac treba sredstvo sa pravom korišćenja koje proizlazi iz
povratnog zakupa da vrednuje srazmerno sa prethodnom knjigovodstvenom
vrednošću sredstva koja odgovara pravu upotrebe koje je prodavac-zakupac
zadržao. U skladu sa time, prodavac-zakupac dužan je da prizna samo iznos
MSFI 16 Zakupi
moguće dobiti ili gubitka koji se odnosi na prava prenesena na kupca-

zakupca;
2. kupac-zakupodavac dužan je da obračuna kupovinu sredstva primenom
odgovarajućih Standarda, dok je zakup dužan da obračuna primenom
računovodstvenih zahteva Standarda za zakupodavca.
4) Paragrafom 101. Standarda propisano je da ako fer vrednost naknade za prodato
sredstvo nije jednaka fer vrednosti sredstva ili ako plaćanja zakupa nisu po
tržišnim stopama, subjekt je dužan da izvrši sledeća usklađivanja kako bi prihode
od prodaje priznao po fer vrednosti:
1. svi parametri transakcije koji su ispod tržišnih vrednosti obračunavaju se kao
prevremena plaćanja zakupa; i
2. svi parametri koji premašuju tržišne vrednosti obračunavaju se kao dodatno
finansiranje koje kupac-zakupodavac osigurava prodavacu-zakupcu.
Sva potencijalna usklađivanja subjekt je dužan da utvrdi na osnovu jedne od
sledećih vrednosti (koju je lakše da utvrdi):
1. razlike između fer vrednosti naknade za prodaju i fer vrednosti sredstva; i
2. razlike između sadašnje vrednosti ugovornih plaćanja zakupa i sadašnje
vrednosti plaćanja zakupa po tržišnim stopama.
5) Prenos sredstva koji se ne smatra prodajom - Paragrafom 103. Standarda
predviđeno je da ako prenos sredstva od strane prodavaca-zakupca ne ispunjava
zahteve iz MSFI 15 u pogledu obračuna kao prodaje:
1. prodavac-zakupac dužan je i dalje da nastavi sa priznavanjem prenesenog
sredstva i da prizna finansijsku obavezu koja je jednaka prihodu od prenosa.
Finansijsku obavezu obračunava primenom MSFI 9 Finansijski instrumenti;
2. kupac-zakupodavac ne priznaje preneseno sredstvo i priznaje finansijsko
sredstvo koje je jednako prihodu od prenosa. Finansijsko sredstvo obračunava
primenom MSFI 9 Finansijski instrumenti.
*
* *
Za ilustraciju nekih od navedenih smernica Standarda u vezi sa prodajnim i
povratnim lizingom daćemo kraći primer:
Primer 6:
1. Na početku godine prodavac - korisnik lizinga za 100.000,00 din prodaje kupcu -
davaocu lizinga kompjutersku opremu (koju je knjigovodstveno evidentirao kao
robu po vrednosti od 90.000,00 din.) i odmah je uzima u zakup na četiri godine
po godišnjoj kamatnoj stopi od 7%. Korisni vek trajanja opreme je 5 godina.
Otplatom poslednjeg anutiteta korisnik lizinga postaje vlasnik kompjuterske
opreme. Plaćanje je godišnje i plaća se na kraju godine.
Navedeni primer lizinga ispunjava sve uslove za svrstavanje u finansijski
lizing tipa prodajnog i povratnog zakupa: prodavac odmah uzima sredstvo u lizing,

MSFI 16 Zakupi
dužina lizinga je nešto kraća od ekonomski iskoristivog veka trajanja opreme i

zakupac postaje vlasnik opreme nakon isteka lizinga.
Da ponovo ne bismo pravili obračun, u primeru su cifre identične ciframa iz
primera datog za finansijski lizing.
Plan otplate dat je u narednoj tabeli:
Tabela: Otplata po finansijskom lizingu
u din
Ostatak
God. Anuitet Kamata Smanjenje glavnice
potraživanja
1 2 3 4 5
100.000,00
I 29.522,80 7.000,00 22.522,80 77.477,20
II 29.522,80 5.423,40 24.099,40 53.377,80
III 29.522,80 3.736,40 25.786,40 27.591,40
IV 29.522,80 1.931,40 27.591,40 0,00
 118.091,20 18.091,20 100.000,00
Ukupna zarada10 18.091,20
Knjiženja kod prodavca i istovremeno zakupca
Knjiženje prodaje u prvoj godini bi bilo:
Opis promene
1. 204 Kupci u zemlji 120.000,00
604 90.000,00
domaćem tržištu
vrednost po izdatim fakturama
470 20.000,00
po opštoj stopi (osim primlje-
nih avansa)
Obračunati prihodi budućeg
491 10.000,00
perioda
Za prodajnu vrednost prodate robe
1a. 501 Nabavna vrednost prodate robe 90.000,00
Za nabavnu vrednost prodate robe
10
Ovo naravno, ne bi bila njegova ukupna zarada na ovom poslu, jer bi morao da pokrije i
opšte troškove koje je u izveštajnom periodu imao.
MSFI 16 Zakupi

Opis promene
1b. 2410 Tekući (poslovni) račun 120.000,00
Za naplatu
Knjiženje uzimanja sredstva u lizing u prvoj godini bi bilo:

Opis promene
1. 0230 Postrojenja i oprema 100.000,00
Obaveze po osnovu finansijs-
416 kog lizinga za postrojenja i 100.000,00
opremu
Za započeti lizing
1a. 416 22.522,80
562 Rashodi kamata 7.000,00
Za otplatu anuiteta
1b. 540 Troškovi amortizacije 20.000,00
0293 20.000,00
i opreme
1v. 540 Troškovi amortizacije -2.000,00
491 2.000,00
perioda
1g. 4350 Dobavljači u zemlji 23.618,24
Za izmirenje obaveze za PDV

MSFI 16 Zakupi

Opis promene
2. 416 24.099,40
Za otplatu anuiteta
0293 20.000,00
i opreme
2b. 540 Troškovi amortizacije -2.000,00
491 2.000,00
perioda

Opis promene
3. 416 25.786,40
Za otplatu anuiteta
0293 20.000,00
i opreme
491 2.000,00
perioda

MSFI 16 Zakupi

Opis promene
4. 416 27.591,40
Za otplatu anuiteta
0293 20.000,00
i opreme
491 2.000,00
perioda
Knjiženje u petoj godini bi bilo:

Opis promene
5. 540 Troškovi amortizacije 20.000,00
0293 20.000,00
i opreme
5a. 540 Troškovi amortizacije -2.000,00
491 2.000,00
perioda
Napomena: Umesto priznavanja prihoda u iznosu od 2.000,00 din. (10.000,00 din.
podeljeno na 5 godina) opredelili smo se da umanjimo rashode
amortizacije. Na ovaj način priznati iznos amortizacije u prvoj godini je
18.000,00 din. Ovaj iznos bi mogao da se dobije kada se nabavna
vrednost sredstva (90.000,00 din.) podeli sa 5 godina koliki je vek
upotrebe sredstva. Radi se o vrednosti po kojoj je sredstvo evidentirano
pre nego što je "prodato" i "uzeto u finansijski lizing".
Knjiženja kod kupca i istovremeno zakupodavca
Knjiženje u prvoj godini bi bilo:

MSFI 16 Zakupi

Opis promene
1. 1320 Roba u prometu na veliko 100.000,00
Za nabavku robe
1a. 501 Nabavna vrednost prodate robe 100.000,00
1a. 0530 prodaju po ugovorima o 100.000,00
604 100.000,00
domaćem tržištu
vrednost po izdatim faktu-
4700 21.256,40
rama po opštoj stopi (osim
primljenih avansa)
1a. 2410 Tekući (poslovni) račun 29.522,80
6621 finansijskog lizinga 7.000,00
Za naplatu anuiteta u prvoj godini

Opis promene
Za naplatu anuiteta u drugoj god.

MSFI 16 Zakupi

Opis promene
Za naplatu anuiteta u trećoj god.

Opis promene
Za naplatu anuiteta u četvrtoj god.
9. Datum stupanja Standarda na snagu i prelazne odredbe (Dodatak C)
1) C.1. - Subjekt je dužan da primeni Standard na godišnje izveštajne periode koji

počinju 1. januara 2019. ili nakon tog datuma. Ranija primena je dozvoljena za
subjekte koji na datum prve primene Standarda ili pre tog datuma primenjuju
MSFI 15 Prihodi po osnovu ugovora sa kupcima. Ako subjekt ranije započne sa
primenom Standarda, dužan je da tu činjenicu obelodani.
2) PRELAZNE ODREDBE - C.2. - Za potrebe zahteva iz paragrafa C.1. – C.19.
Standarda, datumom prve primene smatra se početak godišnjeg izveštajnog
perioda u kojem subjekt prvi put primenjuje Standarda.
3) Definicija zakupa - C.3. - Kao praktično rešenje, na datum prve primene
Standarda subjekt nije dužan da ponovno oceni da li je reč o ugovoru o zakupu ili
ugovoru koji sadrži zakup. Umesto toga subjektu je dopušteno sledeće:
1. da Standard primeni na ugovore koji su prethodno utvrđeni kao zakupi
primenom MRS 17 Zakupi i KTMFI 4 Utvrđivanje sadrži li sporazum zakup.

MSFI 16 Zakupi
Subjekt je na te zakupe dužan da primeni prelazne zahteve iz paragrafa C.5. –

C.18.
2. da Standard ne primeni na ugovore koji prethodno nisu utvrđeni kao ugovori
koji sadržavaju zakup primenom MRS 17 i KTMFI 4.
4) C.4. - Ako subjekt odabere praktično rešenje iz paragrafa C.3., dužan je da tu
činjenicu obelodani i da to praktično rešenje primeni na sve svoje ugovore.
Shodno tome, subjekt je dužan da zahteve iz paragrafa 9. - 11. Standarda primeni
samo na ugovore sklopljene (ili izmenjene) na datum prve primene ili nakon tog
datuma.
5) Zakupci - C.5. - Zakupac je dužan da Standard primeni na svoje zakupe ili:
(a) retroaktivno na svaki prethodni izveštajni period prezentovan primenom MRS
8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške; ili
(b) retroaktivno sa kumulativnim učinkom početne primene Standarda, priznatim
na datum njegove prve primene u skladu sa paragrafima C.7. i C.13.
6) C.6. - Zakupac je dužan da izbor opisan u paragrafu C.5. dosledno primeni na sve
svoje zakupe u kojima je zakupac.
7) C.7. - Ako odabere da primeni Standard u skladu sa paragrafom C.5. tačkom (b),
zakupac ne preračunava uporedne podatke. Umesto toga zakupac je priznaje
kumulativni učinak početne primene Standarda kao prilagođavanje početnog
stanja neraspoređene dobiti (ili, prema potrebi, druge komponente vlasničkog
kapitala) na datum prve primene Standarda.
8) Zakupi prethodno klasifikovani kao operativni zakupi - C.8. - Ako odabere
primenu Standarda u skladu sa paragrafom C.5. tačkom (b), zakupac je dužan da
uradi sledeće:
(a) prizna obavezu po zakupu na datum prve primene Standarda za zakupe koji
su prethodno primenom MRS 17 klasifikovani kao operativni zakupi.
Zakupac meri tu obavezu po zakupu po sadašnjoj vrednosti preostalih
plaćanja zakupa, diskontovanoj primenom svoje granične kamatne stope
zaduživanja na datum prve primene Standarda;
(b) prizna sredstvo sa pravom korišćenja na datum prve primene Standarda za
zakupe koji su prethodno primenom MRS 17 klasifikovani kao operativni
zakupi. Zakupac je za svaki zakup zasebno dužan da odabere hoće li sredstvo
sa pravom korišćenja da meri po:
i. njegovoj knjigovodstvenoj vrednosti kao da se Standard primenjivao od
datuma početka zakupa, ali diskontovanoj primenom svoje granične
kamatne stope zaduživanja na datum prve primene Standarda; ili
ii. iznosu koji je jednak obavezi po zakupu, prilagođenom za iznos svih
unapred izvršenih ili dospelih plaćanja zakupa povezanih sa tim zakupom
priznatim u bilansu stanja neposredno pre datuma prve primene
Standarda;
(c) na sredstvo sa pravom korišćenja primeni MRS 36 Umanjenje vrednosti
sredstava na datum prve primene, osim ako zakupac primenjuje praktično
rešenje iz paragrafa C.10. tačke (b).

MSFI 16 Zakupi
9) C.9. - Nezavisno od zahteva iz paragrafa C.8. Standarda, za zakupe koji su

prethodno primenom MRS 17 klasifikovani kao operativni zakupi važi sledeće:
(a) zakupac nije obavezan da izvrši usklađivanja po prenosu za zakupe sa
predmetnim sredstvima niske vrednosti (kako je opisano u paragrafima B.3. -
B.8.) koja će se obračunati primenom paragrafa 6 Standarda. Zakupac je te
zakupe dužan da obračuna primenom Standarda od datuma prve primene
Standarda;
(b) zakupac nije obavezan da izvrši usklađivanja po prenosu za zakupe koji su
prethodno obračunavani kao investicione nekretnine primenom modela fer
vrednosti iz MRS 40 Investicione nekretnine. Zakupac je dužan da sredstvo sa
pravom korišćenja i obavezu po zakupu koja proizlazi iz tih zakupa obračuna
primenom MRS 40 i Standarda od datuma prve primene Standarda;
(c) zakupac je dužan da sredstvo sa pravom korišćenja meri po fer vrednosti na
datum prve primene za zakupe koji su primenom MRS 17 prethodno
obračunavani kao operativni zakupi i koji će se od datuma prve primene biti
obračunavani kao investicione nekretnine primenom modela fer vrednosti iz
MRS 40. Zakupac je sredstvo sa pravom korišćenja i obavezu po zakupu koja
proizlazi iz tih zakupa dužan da obračuna i primenom MRS 40 i Standarda od
datuma prve primene Standarda.
10) C.10. Zakupac pri retroaktivnoj primeni Standarda u skladu sa paragrafom C.5.
tačkom (b) na zakupe koji su prethodno primenom MRS 17 klasifikovani kao
operativni zakupi može da upotrebi jedno ili više praktičnih rešenja navedenih u
nastavku (zakupcu je dopušteno da ta praktična rešenja primeni na svaki zakup
zasebno):
(a) zakupac može da primeni jedinstvenu diskontnu stopu na portfelj zakupa sa
razumno sličnim karakteristikama (kao što su zakupi sa sličnim preostalim
periodom zakupa za sličnu grupu predmetnih sredstava, u sličnom
privrednom okruženju);
(b) zakupac se, kao alternativno rešenje ispitivanju umanjenja vrednosti, može da
osloni na sopstvenu procenu u vezi sa tim da li su zakupi nepovoljni
primenom MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva
neposredno pre datuma prve primene Standarda. Ako zakupac odabere to
praktično rešenje, dužan je da na datum prve primene Standarda prilagodi
sredstvo sa pravom korišćenja za iznos rezervisanja za nepovoljne zakupe
priznate u bilansu stanja neposredno pre datuma prve primene;
(c) zakupac može da odabere da zahteve iz paragrafa C.8. ne primeni na zakupe
čiji se period zakupa završava u periodu od 12 meseci od datuma prve
primene Standarda. U tom slučaju zakupac je dužan da uradi sledeće:
i. obračuna te zakupe na isti način na koji obračunava kratkoročne zakupe
kako je opisano u paragrafu 6.; i
ii. uključi trošak povezan sa tim zakupima u podatke o rashodima za
kratkoročne zakupe u godišnjem izveštajnom periodu koji uključuje
datum prve primene Standarda;

MSFI 16 Zakupi
(d) zakupac može da isključi početne direktne troškove iz merenja sredstava sa

pravom upotrebe na datum prve primene Standarda;
(e) zakupac može da upotrebi novija saznanja, na primer pri određivanju perioda
zakupa ako ugovor sadrži mogućnosti produženja ili raskida zakupa.
11) Zakupi prethodno klasifikovani kao finansijski zakupi - C.11. - Ako zakupac
odluči da primeni Standard u skladu sa paragrafom C.5. tačkom (b) na zakupe
koji su klasifikovani kao finansijski zakupi primenom MRS 17, knjigovodstvena
vrednost sredstva sa pravom upotrebe i obaveze po zakupu na datum prve
primene Standarda jednaka je knjigovodstvenoj vrednosti sredstva u zakupu i
obaveze po zakupu neposredno pre tog datuma izmerenoj primenom MRS 17. Za
te zakupe, zakupac je sredstvo sa pravom korišćenja i obavezu po zakupu dužan
da obračuna primenom Standarda od datuma njegove prve primene.
12) Obelodanjivanje - C.12. - Ako zakupac odluči da primeni Standard u skladu sa
paragrafom C.5. tačkom (b), dužan je da objavi informacije o prvoj primeni
Standarda u skladu sa paragrafom 28. MRS 8, osim informacija iz paragrafa 28.
tačke (f) MRS 8. Umesto informacija iz paragrafa 28. tačke (f) MRS 8 zakupac je
dužan da obelodani sledeće:
(a) ponderisani prosek svoje granične kamatne stope zaduživanja primenjene na
obaveze po zakupu priznate u bilansu stanja na datum prve primene
Standarda; i
(b) objašnjenje razlike između sledećeg:
i. obaveza po operativnom zakupu priznatih primenom MRS 17 na kraju
godišnjeg izveštajnog perioda neposredno pre datuma prve primene
Standarda, diskontovanih primenom granične kamatne stope zaduživanja
na datum prve primene Standarda, kako je opisano u paragrafu C.8. tački
(a); i
ii. obaveza po zakupu priznatih u bilansu stanja na datum prve primene
Standarda.
13) C.13. - Ako zakupac primenjuje više od jednog praktičnog rešenja iz paragrafa
C.10. Standarda, dužan je da tu činjenicu obelodani.
14) Zakupodavci - C.14. - Osim kako je opisano u paragrafu C.15. Standarda,
zakupodavac nije dužan da izvrši usklađivanja po prenosu za zakupe u kojima je
zakupodavac i te zakupe obračunava primenom Standarda od datuma njegove
prve primene.
15) C.15. - Posredni zakupodavac je dužan da uradi sledeće:
(a) ponovno da proceni podzakupe koji su bili klasifikovani kao operativni
zakupi primenom MRS 17 i koji su aktivni na datum prve primene Standarda,
kako bi za svaki podzakup odredio treba li da se klasifikuje kao operativni
zakup ili finansijski zakup primenom Standarda. Posredni zakupodavac je
dužan da tu procenu izvrši na datum prve primene Standarda na osnovu
preostalih ugovornih uslova glavnog zakupa i podzakupa na taj datum;
(b) za zakupe koji su bili klasifikovani kao operativni zakupi primenom MRS 17,
ali kao finansijski zakupi primenom Standarda, da obračuna podzakup kao
novi finansijski zakup sklopljen na datum prve primene Standarda.
MSFI 16 Zakupi
16) Transakcije prodaje sa povratnim zakupom pre datuma prve primene Standarda -
C.16. - Subjekt nije dužan da ponovno proceni transakcije prodaje sa povratnim
zakupom sklopljene pre datuma prve primene Standarda kako bi odredio
ispunjava li prenos predmetnog sredstva zahteve iz MSFI 15 za obračun kao
prodaje.
17) C.17. - Ako je transakcija prodaje sa povratnim zakupom obračunata kao prodaja
i finansijski zakup primenom MRS 17, prodavac-zakupac dužan je da uradi
sledeće:
(a) da obračuna povratni zakup na isti način na koji obračunava sve druge
finansijske zakupe koji postoje na datum prve primene Standarda; i
(b) da nastavi da amortizuje svu dobit od prodaje tokom perioda zakupa.
18) C.18. - Ako je transakcija prodaje sa povratnim zakupom obračunata kao prodaja
i operativni zakup primenom MRS 17, prodavac-zakupac je dužan da uradi
sledeće:
(a) da obračuna povratni zakup na isti način na koji obračunava sve druge
operativne zakupe koji postoje na datum prve primene Standarda; i
(b) da uskladi povratni zakup sredstva sa pravom korišćenja za svaki odgođeni
dobitak ili gubitak koji se odnose na netržišne uslove a koji su priznati u
bilansu stanja neposredno pre datuma prve primene Standarda.
19) Iznosi koji su prethodno priznati u vezi sa poslovnim kombinacijama - C.19. Ako
je zakupac prethodno priznao sredstvo ili obavezu primenom MSFI 3 Poslovne
kombinacije u vezi sa povoljnim ili nepovoljnim uslovima operativnog zakupa
stečenog u okviru poslovne kombinacije, zakupac je dužan da prestane da
priznaje to sredstvo ili obavezu i da preračuna knjigovodstvenu vrednost sredstva
sa pravom korišćenja za odgovarajući iznos na datum prve primene Standarda.
20) Upućivanje na MSFI 9 - C.20. - Ako subjekt primenjuje Standarda, ali još ne
primenjuje MSFI 9 Finansijski instrumenti, sva upućivanja u Standardu na MSFI
9 smatraju se upućivanjima na MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i
merenje.
21) OPOZIV DRUGIH STANDARDA - C.21. - Standardom se zamenjuju sledeći
Standardi i Tumačenja:
(a) MRS 17 Zakupi,
(b) KTMFI 4 - Određivanje da li ugovor sadrži element zakupa,
(c) SIC 15 - Operativni zakup - podsticaji i
(d) SIC 27 - Procena suštine transakcija koje uključuju pravni oblik zakupa.

MSFI 16 - Tekst Standarda

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MSFI 16 - Tekst Standarda

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MSFI 16 Zakupi

Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 16

Sažeti prikaz Standarda ........................................................................................ 710

Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja 709

Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 16

1. Stupanje Standarda na snagu

1) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 16 Zakupi, u daljem tekstu -

1) Cilj Standarda je da propiše principe priznavanja, merenja (vrednovanja),

- ugovorom se prenosi pravo korišćenja određenog sredstva na zakupca.

Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja 711

21) Paragrafom 81. Standarda zahteva se od zakupodavca da naplate za operativni

714 Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 16

Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja 715

Dobili su identične poslove za koje je potrebna jedna godina da se završe. Svako

Bilans stanja (početni) - preduzeće "A"

Bilans stanja (početni) - preduzeće "B"

Bilans stanja nakon uzimanja sredstva u operativni zakup - preduzeće "A"

716 Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

Bilans stanja nakon uzimanja sredstva u finansijski zakup - preduzeće "B"

Bilans uspeha - preduzeće "A"

Bilans uspeha - preduzeće "B"

Analiza posledica načina evidentiranja zakupa:

4. Predmetno sredstvo (identifikovano sredstvo) je sredstvo koje je predmet

2/ periodima obuhvaćenim opcijom raskidanja zakupa, ukoliko postoji

Za zakupodavca, plaćanja po osnovu zakupa mogu da uključuju i sve

722 Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

Da je za izračunavanje diskontnih faktora korišćena kamatna stopa od, recimo,

Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja 723

35. Period korišćenja je ukupan vremenski period tokom kojeg se sredstvo

Tabela br. 1: Stavke zakupa

724 Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja 725

2. Delokrug Standarda i izuzeća koja se odnose na priznavanje za-

2. predmetno sredstvo ne zavisi u velikoj meri, niti je u velikoj meri povezano

3. Primena Standarda na portfelj zakupa kod zakupca i zakupodavca

4. Određivanje da li se radi o zakupu i određivanje komponenti za-

1) Subjekt6 treba na početku trajanja ugovora da proceni da li ugovor, ili deo

određenom periodu u zamenu za naknadu. Kontrola je preneta kada kupac7 ima

6) Pravo ili obaveza dobavljača na zamenu sredstva radi popravaka i održavanja, u

1. Pravo sticanja ekonomskih koristi od korišćenja predmetnog (identifikova-

1) Da bi kupac imao kontrolu nad upotrebom predmetnog sredstva, on mora da ima

držanjem sredstva (radi, recimo, očekivanog porasta njegove vrednosti) ili

2. Pravo na usmeravanje korišćenja (B21 - B23)

1) Paragrafom B24. Standarda propisano je da kupac ima pravo da usmerava

relevantna su ako utiču na ekonomske koristi koje će proizaći iz tog korišćenja.

U narednom grafikonu prikazan je postupak određivanja da li je reč o

732 Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

Ima li kupac pravo na sticanje gotovo

Imaju li kupac ili dobavljač pravo na

Ugovor sadrži zakup Ugovor ne sadrži zakup

Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja 733

4.2. Odvajanje komponenti ugovora (16.12. -16.17.)

734 Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

5. Period trajanja zakupa (16.18.16-21. i B34. – B41.)

Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja 735

736 Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

6. Računovodstveno obuhvatanje zakupa kod zakupca (16.22.-16.60. i

Standard u vezi sa računovodstvenim obuhvatanjem zakupa kod zakupca

6.1. Priznavanje i vrednovanje zakupa kod zakupca

1) Početno priznavanje sredstva sa pravom korišćenja kod zakupca i obaveze

Priručnik za primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja 737

prirodi u suštini čini fiksno plaćanje za zakup. Na primer, u ugovoru o zakupu

upotrebe tog sredstva. U suprotnom, zakupac je dužan da to sredstvo