VI MEUNARODNI STANDARDI FINANSIJSKOG

IZVETAVANJA

42. MEUNARODNI KOMITET ZA RAUNOVODSTVENE STANDARDE I

MEUNARODNI RAUNOVODSTVENI STANDARDI

U cilju harmonizovanja raunovodstvenih principa koje koriste preduzea irom sveta,

1973. godine je formiran Meunarodni komitet za raunovodstvene standarde (International
Accounting Standards Committee IASC). Osnivai IASC-a su raunovodstvene organizacije
(asocijacije) iz devet zemalja: Australije, Francuske, Holandije, Japana, Kanade, Meksika,
(Zapadne) Nemake, SAD i Velike Britanije (sa Irskom). Potpisujui sporazum o formiranju IASC-
a, kao meunarodnog donosioca standarda, pomenute organizacije su se obavezale da e uloiti
maksimalan napor kako bi se njegovi standardi usvojili kao nacionalni standardi. Tokom svog
postojanja, koje je trajalo nepunih 28 godina, IASC je postao najznaajnija svetska organizacija za
donoenje standarda finansijskog izvetavanja. Sedite IASC bilo je u Londonu, a slubeni jezik
engleski. Poev od 1983. godine, bio je blisko povezan sa Meunarodnom federacijom raunovoa
(International Federation of Accountants IFAC), formiranom 1977. godine, to mu je omoguilo
da stekne iri autoritet. IFAC i IASC su imali identino lanstvo.
IASC je razvijao i objavljivao standarde poznate pod nazivom Meunarodni
raunovodstveni standardi (International Accounting Standards IAS), koji pokrivaju irok spektar
raunovodstvenih problema. Ovi standardi su namenjeni ugradnji u nacionalne regulative
finansijskog izvetavanja irom sveta kao zamena za nacionalne standarde. Procedura donoenja
standarda podrazumevala je konsultacije na svetskoj osnovi, a ukljuivala je izradu i publikovanje
javnog nacrta. Sastavljai, revizori i korisnici finansijskih izvetaja imali su priliku da iznesu
miljenje o predloenim standardima.
Da bi obezbedio iroku primenu svojih standarda, IASC je morao da prevazie znaajne
prepreke i ogranienja. Kao privatna organizacija, on nije imao formalni autoritet da direktno
nametne standarde kompanijama, niti je mogao da primora nacionalne regulatore da usvoje
standarde. Institucija sa formalnim autoritetom za nametanje standarda finansijskog izvetavanja na
globalnom planu, na koju bi se IASC, u nedostatku sopstvenog autoriteta, oslonio, nije postojala, a
takva institucija ne postoji ni danas. Njemu, stoga, nije preostajalo nita drugo nego da se sve vreme
oslanja na ubeivanje i kvalitet svojih analiza i argumenata. U tom pogledu, poloaj IASC-a je,
zbog njegovog globalnog karaktera, bio znatno nepovoljniji u odnosu na poloaj privatnih
nacionalnih donosilaca standarda finansijskog izvetavanja. Nacionalni donosioci standarda
funkcioniu u okviru regulatornih sistema svojih zemalja, uz definisan nivo autoriteta, kao to je, na
primer, sluaj sa Odborom za standarde finansijskog raunovodstva (FASB) SAD, ije je standarde
Komisija za hartije od vrednosti i berze (SEC) nametnula kotiranim kompanijama koje su njenoj
nadlenosti, kao i britanskim Odborom za raunovodstvene standarde (ASB) i Australijskim
odborom za raunovodstvene standarde (AASB), ije standarde su nametnula nacionalna
zakonodavstva.

48
 43. AKTUELNI MEUNARODNI INSTITUCIONALNI OKVIR ZA RAZVOJ
STANDARDA FINANSIJSKOG IZVETAVANJA

Aktuelni meunarodni (globalni) sistem za donoenje standarda finansijskog izvetavanja,

nastao kao rezultat restrukturiranja IASC-a u 2001. godini, ali i kasnijih promena u vie navrata
obuhvata sledee elemente (tela), prikazane narednom slikom:
1. Nadzorni odbor IFRS Fondacije,
2. IFRS Fondaciju (IFRS Foundation), sastavljenu od poverenika,
3. Meunarodni odbor za raunovodstvene standarde (International Accounting Standards
Board IASB),
4. Komitet za tumaenja IFRS,
5. Savetodavno vee za IFRS i
6. Savetodavni forum za raunovodstvene standarde (ASAF).

Nadzorni odbor IFRS Fondacije 3. Javna odgovornost

Fondacije
vee za IFRS
Savetodavno

Poverenici IFRS Fondacije 2. Upravljanje i kontrola

IFRS Fondacija
1. Nezavisno donoenje
ASAF

Meunarodni odbor za
raunovodstvene standarde standarda i povezane
aktivnosti

Komitet za tumaenja IFRS

Nadzorni odbor IFRS Fondacije formiran je u cilju unapreenja javne odgovornosti IFRS
Fondacije, ali bez ugroavanja nezavisnosti procesa donoenja standarda. Nadzorni odbor slui kao
mehanizam za formalnu interakciju izmeu regulatora trita kapitala i IFRS Fondacije i, time,
omoguava regulatorima trita kapitala koji zahtevaju ili doputaju primenu IFRS da efektivnije
ispune svoje zadatke u vezi sa zatitom interesa investitora i integriteta trita kapitala.
IFRS Fondacija je privatna neprofitna organizacija, registrovana u Delaveru (SAD). Ona je
nadreeni entitet za IASB, tj. pravni entitet u okviru kojeg IASB funkcionie, a ine je poverenici
(Trustees) iz svih delova sveta, koji su zadueni za upravljanje IASB-om i kontrolu rada IASB-a,
ukljuujui finansiranje IASB-a.
U okviru IFRS Fondacije funkcionie tim za razvoj i odravanje XBRL taksonomije za
IFRS, poznate kao IFRS taksonomija (IFRS Taxonomy). XBRL (eXtensible Business Reporting
Language) je jezik za elektronsku razmenu finansijskih izvetaja, na koji se prevode informacije
koje oni sadre, dok taksonomija, generalno, predstavlja renik u formi razumljivoj za kompjuter,
kojim se definiu termini koji se koriste u finansijskom izvetavanju i njihovi meusobni odnosi.
IFRS taksonomija se primenjuje irom sveta kako bi se finansijske informacije koje se kreiraju na
bazi IFRS koristile i razmenjivale u elektronskoj formi, uz obezbeenje njihove uporedivosti.
IASB je nezavisno telo za donoenje standarda finansijskog izvetavanja, sa seditem u
Londonu (kao i njegov prethodnik, IASC), koje funkcionie pod okriljem IFRS Fondacije. lanove
IASB-a, kao to je napred istaknuto, imenuje i nadgleda IFRS Fondacija. IASB-u je preputena
odgovornost za sva struna raunovodstvena pitanja, tanije za:
1. razvoj i objavljivanje standarda finansijskog izvetavanja i

49
 2. odobravanje tumaenja standarda, koja razvija Komitet za tumaenja IFRS.
Komitet za tumaenja IFRS (do 2010. godine Komitet za tumaenja meunarodnog
finansijskog izvetavanja IFRIC) formiran je 2002. godine kao zamena za Stalni komitet za
tumaenja (SIC). Najznaajniji zadatak Komiteta za tumaenja je pruanje uputstava za primenu
IFRS i smernica za reavanje problema finansijskog izvetavanja kojima se posebno ne bavi nijedan
standard. U centru panje Komiteta su ona raunovodstvena pitanja koja mogu da budu podlona
razliitim ili neprihvatljivim raunovodstvenim tretmanima, a cilj njegovog rada je da se postigne
konsenzus o pogodnom raunovodstvenom pristupu.
Savetodavno vee za IFRS imenuje IFRS Fondacija i predstavlja forum putem kojeg
zainteresovane organizacije i pojedinci uestvuju u procesu donoenja standarda. Kljuni zadaci
Savetodavnog vea sastoje se u pruanju saveta IASB-u i promovisanju IFRS irom sveta.
Savetodavni forum za raunovodstvene standarde (ASAF) formalizuje i pojednostavljuje
veze izmeu IFRS Fondacije i IASB-a, s jedne strane, i nacionalnih i regionalnih donosilaca
standarda finansijskog izvetavanja, s druge strane. Ono je izraz nastojanja da se u rad IASB-a
unesu regionalne perspektive i da se obezbede povratne informacije o aktuelnim pitanjima.

44. CILJEVI IFRS FONDACIJE I MEUNARODNOG ODBORA ZA

RAUNOVODSTVENE STANDARDE

Kljuni ciljevi IFRS Fondacije, definisani njenim Statutom, ogledaju se u:

(a) razvoju, u javnom interesu, jedinstvenog seta kvalitetnih, razumljivih, primenljivih i
globalno prihvatljivih standarda finansijskog izvetavanja zasnovanih na jasno
formulisanim principima. Takvi standardi treba da zahtevaju kvalitetne, transparentne
i uporedive informacije u finansijskim izvetajima i drugim sredstvima finansijskog
izvetavanja, kako bi se pruila pomo investitorima i ostalim uesnicima na svetskim
tritima kapitala, ali i ostalim korisnicima finansijskih informacija, u donoenju
ekonomskih odluka;
(b) promovisanju striktne primene ovih standarda;
(c) uvaavanju potreba entiteta razliitih veliina i vrsta koji posluju u razliitim
ekonomskim okruenjima prilikom ispunjavanja prethodna dva cilja, a u skladu sa
mogunostima; i
(d) promovisanju i olakavanju usvajanja IFRS, putem konvergencije (pribliavanja)
nacionalnih standarda i IFRS.
S obzirom na to da IASB funkcionie pod okriljem IFRS Fondacije, jasno je da prethodno
navedeni ciljevi ujedno odraavaju ciljeve IASB-a.
Prvi i najvaniji cilj IFRS Fondacije i IASB-a je sasvim jasan: jedinstveni set globalnih
standarda finansijskog izvetavanja. Termin jedinstveni set oznaava standarde koji su od rei do
rei identini preko dravnih granica i koji su dosledno prevedeni sa engleskog, kao zvaninog
jezika IFRS Fondacije i IASB-a, na druge jezike sveta, bez naruavanja (deformisanja) njihove
sutine. Ipak, da bi se zadovoljile potrebe korisnika finansijskih izvetaja, nije dovoljno da standardi
budu jedinstveni na globalnom nivou, ve oni moraju da budu i kvalitetni.
Kvalitetni standardi su jedan od kljunih preduslova za pruanje kvalitetnih, transparentnih
i uporedivih informacija uesnicima na tritima kapitala i ostalim donosiocima ekonomskih odluka
irom sveta, ali samo pod uslovom da se striktno (dosledno) primenjuju irom sveta. Iz tog razloga,
podsticanje, tj. promovisanje striktne primene donetih standarda predstavlja jedan od ciljeva IFRS
Fondacije i IASB-a.
Trei proklamovani cilj, koji se ogleda u uvaavanju specifinih potreba i karakteristika
entiteta (preduzea, kompanija) razliitih veliina i vrsta, kao i razliitih ekonomskih okruenja

50
irom sveta, govori o tome da fokus globalne konvergencije standarda finansijskog izvetavanja ne
treba da bude iskljuivo zadovoljenje potreba uesnika na meunarodnim tritima kapitala, ve i
potreba svih drugih bitnih uesnika u procesu finansijskog izvetavanja (sastavljaa, revizora i
korisnika finansijskih izvetaja) irom sveta. U tom kontekstu, posveivanje panje finansijskom
izvetavanju entiteta ije hartije od vrednosti se ne kotiraju na javnim tritima ima poseban znaaj.
etvrti proklamovani cilj oznaava spremnost IFRS Fondacije i IASB-a da se posvete
saradnji sa nacionalnim donosiocima standarda i drugim interesentima kako bi se eliminisale razlike
izmeu nacionalnih standarda i IFRS. IFRS Fondacija i IASB doivljavaju proces globalne
konvergencije standarda finansijskog izvetavanja kao proces koji ukljuuje iroku globalnu
komunikaciju sa interesentima iz razliitih delova sveta.

45. POJAM I KOMPONENTE MEUNARODNIH STANDARDA FINANSIJSKOG

IZVETAVANJA

Termin Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja (International Financial

Reporting Standards IFRS) ima ue i ire znaenje. U uem smislu, ovaj termin oznaava seriju
dokumenata, tj. standarda, koje objavljuje IASB. U odnosu na standarde koje je objavio njegov
prethodnik, IASC, IASB-ovi standardi imaju novu numeraciju, koja poinje od broja jedan, a
poseban dokument je Meunarodni standard finansijskog izvetavanja za male i srednje entitete.
U irem smislu, termin Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja oznaava
celokupnu merodavnu literaturu o meunarodnim standardima. Prema definiciji IASB-a,
Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja, pored standarda koje donosi IASB (tj. IFRS u
uem smislu), ukljuuju:
1. Meunarodne raunovodstvene standarde (IAS), koje je doneo IASC,
2. Tumaenja koja donosi Komitet za tumaenja IFRS i
3. Tumaenja koja je objavio Stalni komitet za tumaenja (SIC), prethodnik Komiteta za
tumaenja IFRS.
Koegzistencija standarda koje donosi IASB i standarda koje je doneo IASC, uz
zadravanje originalnih naziva IASC-ovih standarda, neretko izaziva nedoumice i pogrena
shvatanja. Meutim, nema sutinskih razlika izmeu ovih standarda sa aspekta relevantnosti za
sastavljae finansijskih izvetaja. Standardi koje je doneo IASC imaju za sastavljae finansijskih
izvetaja isti znaaj kao standardi koje donosi IASB. I jedni i drugi standardi tangiraju razliite
aspekte sastavljanja finansijskih izvetaja opte namene.
Posmatranje Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja kao spektra literature, tj.
zvaninih proglasa u razliitim formama, dovodi nas do njihove tree, najire definicije. Naime,
puno poznavanje i razumevanje i korektna primena standarda i tumaenja zahtevaju prethodno
poznavanje bazinih dokumenata koji ine osnovu za izgradnju IFRS. Stoga, termin Meunarodni
standardi finansijskog izvetavanja, u najirem moguem smislu, pored standarda i tumaenja,
ukljuuje Predgovor Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja i Konceptualni okvir
finansijskog izvetavanja. U najiri spektar literature spadaju i Praktina saoptenja koja objavljuje
IASB, a koja nemaju obavezujui karakter.
Svi prethodno pomenuti zvanini IASB-ovi dokumenti mogu se podeliti u etiri grupe, a to
su:
1. bazini dokumenti, kojima se definiu fundamentalne osnove (a) izgradnje standarda i
(b) finansijskog izvetavanja na bazi IFRS, a u koje spadaju Predgovor IFRS i
Konceptualni okvir,
2. standardi finansijskog izvetavanja, u koje spadaju standardi koje donosi IASB-a i
vaei standardi koje je objavio IASC,
3. tumaenja standarda, i to tumaenja koja donosi Komitet za tumaenja IFRS i vaea
tumaenja njegovog prethodnika, SIC-a, i
51
 4. neobavezujui dokumenti, u koje spadaju praktina saoptenja.
Bazini dokumenti nisu standardi niti tumaenja, jer se ne bave direktno pitanjima
prikazivanja finansijskih izvetaja, priznavanja i merenja pojedinanih stavki sredstava, obaveza,
prihoda i rashoda, konsolidovanja i obelodanjivanja, ali ine osnovu za kreiranje (razvoj) i
razumevanje standarda i tumaenja. Bez razumevanja bazinih dokumenata, teko je razumeti
standarde i tumaenja, zbog ega se njihovo upoznavanje sasvim opravdano moe smatrati
dunou svakog raunovoe.
Standardi finansijskog izvetavanja, kao kljuni IASB-ovi dokumenti, mogu se, u skladu sa
svojom namenom, podeliti na (a) standarde namenjene tzv. velikim entitetima, tj. entitetima koji
imaju javnu odgovornost, i (b) standarde namenjene tzv. malim i srednjim entitetima, kao
entitetima koji nemaju javnu odgovornost. IASB je, nakon svog formiranja, doneo odluku da svi
standardi koje je objavio IASC, a koji su vaili u trenutku njegove transformacije u IASB (1. april
2001. godine), ostanu na snazi do njihovog povlaenja ili zamene.
Standardi ine zaokruenu celinu, s obzirom na to da zajedno pokrivaju sve kljune
aspekte sastavljanja finansijskih izvetaja opte namene, i to: (a) sastav seta finansijskih izvetaja,
nain prikazivanja izvetaja koji pripadaju tom setu i raunovodstvene politike, (b) priznavanje i
procenjivanje (merenje) pozicija finansijskih izvetaja, (c) sastavljanje konsolidovanih izvetaja i
(d) obelodanjivanja u finansijskim izvetajima. Ipak, precizna klasifikacija pojedinanih standarda
na bazi pomenutih aspekata sastavljanja finansijskih izvetaja nije mogua, s obzirom na to da
veina standarda tangira vie od jednog aspekta. Na primer, standardi koji se bave priznavanjem i
merenjem pojedinih pozicija finansijskih izvetaja istovremeno definiu obelodanjivanja u vezi sa
odnosnim pozicijama.
Svaki standard se sastoji iz numerisanih paragrafa, pri emu se razlikuju dve vrste
paragrafa: (a) paragrafi ispisani punijim (masnijim, boldiranim) slovima, koji sadre glavne
principe, i (b) paragrafi ispisani obinim slovima, koji sadre ostale smernice. Bez obzira na
navedene razlike, obe vrste paragrafa imaju podjednak autoritet za sastavljae finansijskih izvetaja.
Jedan standard obino sadri sledee elemente: (1) uvod, (2) sadraj, (3) cilj, koji treba da poslui
kao polazna osnova za razumevanje standarda, (4) opseg (delokrug) standarda, (5) definicije
korienih termina (koje mogu biti date i u aneksu), (6) telo standarda, (7) datum stupanja na snagu
i prelazne odredbe, (8) odobrenje IASB-a, spisak lanova IASB-a koji su uestvovali u glasanju
prilikom donoenja standarda i miljenja svih lanova koji standard nisu podrali i (9) aneks, koji
sadri pratee informacije, renik pojmova, smernice za primenu, ilustrativne primere i ostale
dopunske informacije. Uz standard mogu biti objavljene Osnove za zakljuivanje, koje nisu deo
standarda, ali sadre razmatranja koja su uzeta u obzir prilikom njegovog kreiranja.
Tumaenja doneta od strane Komiteta za tumaenja IFRS i SIC-a (a) pruaju smernice za
reavanje raunovodstvenih problema kojima se direktno ne bavi nijedan standard ili (b) detaljnije
razrauju pojedine standarde. Po svojoj merodavnosti, tumaenja su u istoj ravni sa standardima.
Entiteti koji slede IFRS moraju u potpunosti da se pridravaju i standarda i tumaenja, a ukoliko
entitet ne potuje u potpunosti bilo koji standard ili tumaenje, ne moe se ni smatrati sledbenikom
IFRS.
Do sada je IASB objavio jedno praktino saoptenje, i to u decembru 2010. godine, pod
nazivom Komentar menadmenta. Ovaj dokument prua okvir za pisanje prateih komentara
menaderima entiteta koji slede IFRS. Ima neobavezujui karakter, to znai da entiteti koji slede
IFRS nisu u obavezi da ga se pridravaju.

52