UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

Ekonomski fakultet

SEMINARSKI RAD
Tema: Kontroverze o globalizaciji

Mentor:

Student:
Jasmina Petrovic 2014/39

Kragujevac, mart 2015.godine

Sadrzaj
UVOD....................................................................................................................2
1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROCESA GLOBALIZACIJE..................3
1.1 Osnove i razvoj procesa globalizacije.....................................................3
1.2 Zagovornici i kriticari procesa globalizacije...........................................4
1.3 Dimenzije globalizacije...........................................................................4
2. DEBATE O GLOBALIZACIJI
2.1 Teze skeptika..........................................................................................
2.2 Teze hiperglobalista...............................................................................
2.3 Teze transformacionalista......................................................................

Uvod
Osamom procesu globalizacije pisu mnogi teoreticari, nastojeci da daju odgovor
na pitanje kako je jedna velika sila, koja je donela dosta dobrog, postala tako
kontroverzna.
Globalizacija oznacava dinamicki ekonomski, politiki i kulturni proces koji je
omogucen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je cesto
vodjen zeljom velikih korporacija za osvajanje novih trzista. Sam proces krece
od multinacionalnih kompanija koje imaju dovoljno kapitala da otvaraju svoje
filijale po svetu sirenjem svog poslovanja sa ciljem da ostvare sto veci profit.
Razvojem informatike i komunkacijske tehnologije svet je postao jedinstven
sastav, a veza izmedju dva subjekta, u razlicitim delovima sveta, neretko se
ostvaruje u roku od nekoliko sekundi.
Prvi deo seminarskog rada se odnosi na objasnjavanje pojma globalizacije kao
procesa i njen razvoj, osnovnog cilja i dimenzija procesa globalizacije. Veliki
broj teorija o globalizaciji govori o velikom broju teoreticara koji su pokusali da
na najbolji nacin definisu i objasne proces, pa zato postoje zagovornici i krticari
globalizacije.
U sledecem delu bice istaknuto da se globalizacija vidi i shvata na razlicite
nacine, pa se zbog toga javila odredjena polarizacija misljenja. Videcemo koje
su to pozitivne, a koje negativne posledice koje nam proces globalizacije nosi sa
sobom.
Kraj ovog rada usmeren je na negativnosti globalizacije koje su stvorile veliki
broj kriticara i protivnika globalizacije koji preko razlicitih organizacionih formi
predstavljaju antiglobalisticki pokret.

1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROCESA GLOBALIZACIJE

Globalizacija oznacava promene u drustvu, kulturi i svetskoj ekonomiji. Kada
se posmatra sa ekonomskog aspekta, akcenat se stavlja na njen ucinak na razvoj
slobodne trgovine. Medjutim, globalizacija obuhvata mnogo sire aspekte
drustva. Veliki broj definicija postoji za objasnjenje globalizacija koja kao
proces promena nam omogucava komunikaciju i saradnju sa svetom. Centralna
ideja globalizacije je da se vecina savremenih problema ne moze sagledati samo
iz ugla pojedinacnih zemanja, vec ih je, umesto toga, neophodno sagledati u
okvirima globalnih procesa. Ne postoji opste prihvacena definicija globalizacije.
Jednu od definicija globalizacije dao je i politicki analiticar Robert Kaplan. On
smatra da je globalizacija proces u kome sve sto se zbiva utice na sve ostalo.
1.1 Osnove i razvoj procesa globalizacije
Tokom poslednjih nekoliko godina, termin globalizacija se sve vise koristi u
politickim debatama, ekonomiji i medijima. Globalizacija se odnosi na cinjenicu
da svi sve vise zivimo u jednom svetu, sto znaci da pojedinci, grupe i drzave
postaju sve vise medjusobno zavisni.1
Oni koji su prvi razmisljali na temu globalizacije bili su ocevi socioloske naukeKarl Marks (Marx), Emil Dirkem (Emile Durkheim), Marks Veber (Max
Weber). Uzrok globalizacije predstavlja razvoj informacione i komunikacione
tehnologije koja je doprinela unapredjenju komunikacije sa svetom.
Moglo bi se reci da ovaj proces dovodi do spajanja drzava i naroda celog sveta u
jednu globalnu zajednicu. Kao osnovni cilj procesa globalizacije je da svet
postane jedno globalno selo. Tako finansijski kapital najrazvijenijih zemalja
sveta uspeva povezati svaku tacku na zemaljskoj kugli, u jedno globalno selo 2
Globalizacija potice od latinske reci globus celokupan i predstavlja rastucu
povezanost, integraciju i medjuzavisnost zemalja sveta u ekonomskom,
socijalnom, tehnoloskom, kulturnom i politickom smislu.

1 Entoni Gidnes, (2000), Sociologija, Beograd, Ekonomski fakultet Beograd, str. 56

2 Pecujlic M, (2000.), Sociologija, Beograd, Visa poslovna skola, str. 126.

1.2 Zagovornici i kriticari procesa globalizacije

U procesu globalizacije postoje suprotni stavovi razlicitih teoreticara. S jedne
strane postoje zagovornici, odnosno pristalice procesa globalizacije, dok s druge
strane postoje kriticari.
Zagovornici predstavljeni kao optimisti opravdanje svog stava pronalaze u
teoriji koja globalizaciju trzista i kulture posmatra kao stvaranje globalnih
gradjana i drzave koji imaju lojalnost prema zajednickim interesima svih
naroda. Oni smatraju da je dostignut najvisi stepen individualnih sloboda,
vladavina prava, demokratija, kao i zavidan nivo materijalnog standarda
najveceg dela stanovnistva zemalja koje pripadaju toj civilizaciji. Nema
alternativnih i privredno efikasnijih tipova civilizacije, koji bi nadmasili kapitalcivilizaciju. 3
Optimisti, odnosno zagovornici globalizacije su Gidens i Held. Prema Gidnesu,
globalizacija je intezifikacija drustvenih odnosa na svetskom planu koja
povezuje udaljena mestaa takav nacin da lokalna zbivanja uoblicavaju dogadjaji
koji su se odigrali kilometrima daleko. Prema Heldu, globalizacija je sirenje,
produbljivanje i ubrzavanje svetske medjuzavisnosti u svim aspektima
modernog drustvenog zivota, od kulture do kriminala, od finansija do
duhovnosti.
S jedne strane zagovornici, a sa druge kriticari procesa globalizacije. Kriticari
globalizacije uoblicavaju opasnost i ogranicenja sprovodjenja globalizacije. Oni
naglasavaju izvoz tzv. Prljavih tehnologija, zatim iscrpljivanje nacionalnih
resursa, iskoriscavanje jeftine radne snage, povecanje siromastva i gubitak
drzavnog suvereniteta. Pored svih pozitivnih strana globalizacije treba voditi
racuna i o negativnim stranama ovog procesa, jer moze biti pogubna za
nerazvijene zemlje i da dovedu do gubitka drzavnog suvereniteta ko jednu od
losih rezultata. 4
1.3Dimenzije globalizacije
Mnogi teoreticari i autori koji su se bavili pojmom globalizacije navode da se
ovaj mojam posmatra sa nekoliko aspekata, koje oni konkretno nazivaju
dimenzijama globalizacije. Globalizacija je jedan sveoguhvatan pojam i naucno
je dozvoljeno posmatrati ga sa nekoliko aspekata, odnosno dimenzija. Mogu se
uociti cetiri dimenzije globalizacije: ekoloska, socio-politicka, vojna i
ekonomska. Sam Gidens je govorio o dimenzijama globalizacije, pa cemo se
3 Vidojevic Z., (2005), Kuda vodi globalizacija, Beograd, Institut drustvenih nauka, str. 16
4 Veselinovic P. (2012.), Nacionalna ekonomija, Kragujevac, Ekonomski fakultet, str. 369

zadrzati na njegovoj tipologiji. Prema Gidnesu, osnovne dimenzije globalizacije

su5:
1)
Svetska kapitalisticka ekonomija. Ovakva ekonomija se po Gidensovom
misljenju zasniva na cinjenici da kapitalizam ne poznaje granice nacionalnih
drzava. Usko je povezana sa drugom dimenzijom, koju Gidens naziva sistemom
nacionalnih drzava. One se ne mogu posmatrati pojedinacno vec samo u
uzajamnoj povezanosti.
2)
Sistem nacionalnih drzava. Svaka od nacionalnih drzava ima svoju
nacionalnu i ekonomsku politku. Ono sto ima je zajednicko je njihova
odvojenost. Ovakvo Gidensovo misljenje mnogi teoreticari osporavaju,
smatrajuci da se politika i ekonomija ne mogu odvojeno posmatrati samim tim
sto je politika jedne drzave determinisana njenom ekonomijom.
3)
Svetski vojni poredak. Globalizacija vojne moci je kljucna dimenzija
globalizacija. Ovde mozemo istaci da vojna moc ne podrazumeva nuzno i
ekonomsku moc, i obrnuto. Brojni su primeri drzava u svetu koje su ekonomski
vrlo slabe, ali imaju veliku vojnu moc.
4)
Medjunarodna podela rada. Medjunarodna podela rada se zasniva na
razlici izmedju onih podrucja sveta koja su manje ili vise industijalizovana. Za
razliku od ranijih perioda ljudskog drustva, kada se podela rada zasnivala na
polnoj pripadnosti i godinama starosti, globalna specijalizacija se zasniva na
razlicitim zadacima, kvalifikacijama i oblicima proizvodnje. Globalna
specijalizacija je najvise uticala na sirenje savremenih tehnologija, koje danas
imaju presudan uticaj na zivot savremenog coveka.

5 Entoni Gidnes, Posledice modernosti, Filip Visnjic, 1998, Beograd, str. 75

2. DEBATE O GLOBALIZACIJI
Globalizacija je postala predmet zucnih rasprava. Uzavrelu debatu o pitanjima
vezanim za proces globalizacije Dejvid Held je razvio u tri siroke i razlicite
skole misljenja:
Skepticizam (globalizacija se dozivljava kao mit)
Transformacionizam (globalizacija kao realan, kompleksan i protivurecen
fenomen)
Hiperglobalizam (novo doba ljudske istorije)
Svaka od ovih skola nudi razlicita objasnjenja globalizacije, odnosno razlicite
pokusaje da se ovaj drustveni fenomen razume.
2.1Teze skeptika
Skepitici smatraju da je ideja o globalizaciji precenjena. Smatraju da svetska
ekonomija nije dovoljno integrisana da bi predstavljala globalizovanu
ekonomiju. Dakle, statisticki podaci o svetskim tokovima trgovine, investicija i
kretanja radne snage govore samo o porastu nivoa internacionalizacije, odnosno
interakcije izmedju dominantno nacionalnih ekonomja, a ne o globalizaciji, pod
kojom nuzno podrazumevaju perfektno integrisanu svetsku ekonomiju u kojoj
preovladjuje zakon jedne cene. Skeptici se oslanjaju iskljucivo na
ekonomisticko shvatanje globalizacije.
Po vecini skeptika, ekonomske aktivnosti su pod znacajnim uticajem
regionalizacija s obzirom na cinjenicu da se svetska ekonomija zasniva na
vladavini tri glavna finansijska i trgovacka bloka: Evrope, pacificke Azije i
severne Amerike.