SADRŽAJ

UVOD...............................................................................................................1

I BERZE..........................................................................................................2

1. Istorijat berzi..............................................................................................2
2. Vrste berzi..................................................................................................4
3. Tipovi berzi................................................................................................7
4. Tržiste kapitala i berze..............................................................................8
5. Funkcije berze.........................................................................................11
6. Beogradska berza.....................................................................................17

II BERZANSKO POSLOVANJE...............................................................25
1. Početak berzanskog poslovanja na internetu..........................................29

III BERZANSKI POSREDNICI..................................................................32

1. Pojam brokera i dilera............................................................................33

2. Obaveze i prava berzanskih posrednika.................................................35
3. Vrste brokera..........................................................................................37
4. Udruženje berzi i berzanskih posrednika..............................................39
5. Prinosi i rizici na tržištu kapitala..........................................................39

ZAKLJUČAK................................................................................................42

LITERATURA..............................................................................................43
ZAVRŠNI RAD BERZE

UVOD

U literaturi i praksi nailazi se na veliki broj različitih definicija, mišljenja i stavova

po pitanju „šta je to berza“. Berza, najprostijim rečnikom, predstavlja mesto gde se sastaju
ponuda i tražnja za tačno određenom robom, u tačno određeno vreme, na tačno određenom
mestu. U počecima berzanskog poslovanja ona se nalazila na mestima gde su se skupljali
trgovci i poslovni ljudi jednoga grada i regiona. Počeci organizovane trgovine koja je ličila
na berzansku, vezani su za Flandriju i grad Briž, gde su se ljudi još u XVI veku, okupljali u
kući trgovca Van der Bursa radi trgovanja lukovicama lala i predpostavlja se da je po
njegovom prezimenu svaka slična institucija i dobila ime.
Berza danas predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja za tačno definisanim
predmetima trgovine, pri čemu taj predmet trgovine mora biti podložan tipizaciji i
standardizaciji. Procesom standardizacije postiže se da predmet trgovine po svojim
osobinama bude poptuno identičan u malim i u velikim količinama. To je lako učiniti sa
robama niskog stepena obrade, dok je sa finalnim proizvodima, zbog raznolikosti, to
veoma teško. Standardizacija i tipizacija su neophodni jer se na berzi trguje na reč,
odnosno na poverenje. Razvitkom trgovine ovo “poverenje” se institucionalizuje i biva
zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje.
Mesto susretanja ponude i tražnje se u mnogome promenilo tokom vremena i
kretalo se od trgova gradova, preko gostionica i specijalizovanih zgrada, pa sve do
globalnog tržišta, međusobno povezanog putem savremenih tehnologija. Sve to danas
omogućava da se trgovanje obavlja 24 časa dnevno, jer kada se jedna berza zatvori, na
drugom kraju sveta, druga berza tek počinje sa radom.
S obzirom na to koji je predmet trgovanja na berzi one se dele na berze HoV i
robne berze. Ako pričamo o počecima berzanske trgovine HoV, lako se može zamisliti da
je prva transkacija, koja bi se mogla nazvati berzanskom, bila transakcija vezana za hartiju
– najverovatnije neku vrstu pismene obaveze o budućoj naplati, koja je promenila vlasnika

1
ZAVRŠNI RAD BERZE

pre roka dospeća. Za razliku od berzi HoV, pretečom robnih berzi mogu se smatrati veliki
sajmovi i vašari, na kojima se, između ostalih stvari, prodavala i roba. Ključna razlika
između sajmova i berzi leži u tome što se na njima trgovalo na osnovu uzorka, odnosno
robe na licu mesta,dok se na berzi trguje na reč.
Na kraju dolazimo do odgovora na pitanje šta je berza. Iz svega navedenog
možemo zaključiti da berza predstavlja organizovano mesto, gde u tačno određenom
vremenu, dolazi do susretanja ponude i tražnje standardizovanog berzanskog materijala, po
tačno određenim pravilima od strane tačno određenih lica. Na pitanje koji su osnovni
postulati berze može se reći da su to poverenje i sigurnost koji i proizilaze iz same njene
definicije. Kad berza ne bi bila toliko precizna ne bi bilo ni njenih osnovnih postulata, a ni
nje same.
Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište.
Berze kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne
organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna
pravila. Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju
hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske
institucije.
Dakle, nesumnjivo je da su berze veoma važni igrači na svetskom finansijskom
tržištu.

2
ZAVRŠNI RAD BERZE

I BERZE

1. Istorijat berzi

Korene berzi kao specifičnog oblika tržišta moguće je naći još u davnim
vremenima kada su se ljudi okupljali na pijacama, trgovima, sajmovima, vašarima i drugim
mestima. Na njima se obavljala trgovina ili ekonomski rečeno dolazilo je do susretanja
ponude i trašnje za različiitim oblicima robe. Mnoge države i narodi su doživljavale snažan
privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja trgovine. Slična situacija se zadržala i tokom
srednjeg veka, gde su mnogi gradovi, posebno u kontinentalnoj Evropi stekli zavidnu
reputaciju i jaku tradiciju trgovanja i organizovanjatrgovačkih aktivnosti. Pomenimo samo
neko od njih - Venecija,. Firenca, Bolonja, Sijena, Djenova, Milano, Marsej, Lion, Tuluz,
Avr, Avinjon, Lajpcig, Keln, nešto kasnije Antverpen, Briž, Amsterdam, Pariz, London,
Madrid, Lisabon, itd. Trgovci su uvek bili skloni inovacijama, pa su tako uveli jednu
novinu, kasnije se ispostavilo posebno značajno za razvoj berzi - donošenje samo uzoraka i
mustri umesto robe. Na bazi razgledanja tih uzoraka i mustri, počeli su da se zaključuju
različite vrste poslova, a isporuka bi sledila kasnije, nakon ugovaranja poslova.
Drugi važan moment vezan za nastanak berzi je vezivanje za odredjenu lokaciju,
odnosno mesto. U početku, trgovci su se okupljali na otvorenom prostoru, što bi se reklo
pod „vedrim nebom". Kasnije su nalazili različiite prostore, sobe, lokate i naročito kafane
za svoje sastanke. Prosto će delovati zapanjujuće podatak da su berze u mnogim velikim
gradovima nastale upravo u kafanama ili njihovom blizini. Tako je bilo u Londonu (kod
Jonatan s Coffee House), Njujorku (Tontine Coffee), nizu drugih gradova, čak i u
Beogradu. Verovali ili ne, sam pojam berza vodi poreklo od prezimena jedne flamanske
porodice koja je u belgijskom gradu Brižu imala kafanu u kojoj su se okupljali trgovci su
pored usluga jela, pica i počinka obavljali i trgovačke poslove. Ispred lokala, na ulaznim
vratima su bile isklesane tri kese koje su predstavljale simbol kuće a kako je bilo reči o

3
ZAVRŠNI RAD BERZE

porodici von der Voersepil van der Beurse, stajala je oznaka „de Beurse". Upravo taj
pojam, korišćen kasnije od strane mletačkih trgovaca, postao je odomaćen i njime su
označavana mesta okupljanja trgovaca. Smatra se da su prve berze počele da nastaju još

krajem XIV veka. Za grad Anvers u Francuskoj se smatralo da je medju prvima imao nešto
nalik na berzu još 1360. godine.
Prvi pravi opis aktivnosti na berzama zapadne Evrope dao je Španac Don Hoze de
la vega (Don Jose de la Vega) još 1688. godine u svojoj knjizi „Confusion de
Confusiones", napisane na španskom, a objavljene u Amsterdamu 1688. godine. On je
berzu opisao kao „ludu kuću“ punu čudnih dogadjaja, različitih aktivnosti i čak odbija
sujeverja. Njegov opis vise je podsećao na dočaravanje aktivnosti vezanih za berzanske
špekulacije nego za ulogu berze kao mesta gde se trguje racionalno i gde se formiraju
realne cene. Ipak, to je vrlo značajan pisani trag koji nam govori o tome da su poslovi
špekulisanja bili veoma izraženi od najstarijih dana.
Postoji vrlo ubedljivo objašnjenje etimološkog porekla ove reči u kome se ističe da
su mletački trgovci u gradu Bridžu (Brugge - današnja Belgija) posedovali kuću -
gostionicu u kojoj se obavljala trgovina sa menicama. Zgrada je ranije pripadala
flamanskoj porodici Van der Beurse i u svom znaku imala je tri kese. Otuda je reč „berza“
dobila značenje kuće u kojoj se okupljaju trgovci radi prodaje i trgovine menica i
potraživanje uopšte.1 Najpre u dvorištu, a kasnije u prostorijama ove porodice održavali su
se sastanci trgovaca. Vremenom, ime ove porodice postaje sinonim za sastanke na kojima
se trgovalo proizvodima poznatih osobina. Kasnije ovaj naziv postaje opšte prihvaćen i u
drugim gradovima gde se osnivaju berze.
Početkom XVIII veka primat u medjunarodnoj trgovini preuzima Holandija, a
berza u Amsterdamu postaje jedna od najznačajnijih. Tako je 1747. godine na njoj bilo
kotirano 44 različite hartije, da bi se krajem XVIII veka taj broj popeo čak na 110. Nekako
u isto vreme, formiraju se berze i u drugim gradovima, kao na primer u Parizu (1726.) i
Londonu (1773.). Medjutim, Amsterdamska berza je ostala zapamćena po još jednom
detalju. Tamo je 1770. godine odobren za to vreme rekordni kredit u iznosu od 250 miliona
guldena i po kamatnoj stopi od 3,5% godišnje.
Početkom XIX veka primat od Amsterdama preuzima berza u Londonu. Ona je
ostala vodeća berza u svetu sve do i svetskog rata, kada vodeću ulogu preuzima Njujork

1
Dickov, V: Globalizacija svetske ekonomije, Ekonomika moderna, Stylos, Novi Sad, 2004, str. 55.

4
ZAVRŠNI RAD BERZE

koji snažan razvoj doživljava u drugoj polovini XIX veka, paralelno sa privrednom
ekspanzijom ka zapadu zemlje.

U toku XX veka dešavaju se mnoge inovacije. Dolazi do značajnih tehnoloških

unapredjenja u radu berzi. Svakako najznačajnije su uvodjenje kompjutera i kasnije
elektronskih trgovanja. Takodje, dolazi do daljeg razvoja berzi u mnogim delovima sveta.
Berze u Južnoj Americi su nastale još u drugoj polovini XX veka, ali u Africi i Aziji
nastaju tokom XX veka. Od devedesetih godina XX veka, posebno posle sloma
socijalističkih sistema, dolazi do snažnog razvoja berzi u istočnoevropskim zemljama.
Neke od najpoznatijih su berze u Pragu, Varšavi, Budimpešti, Moskvi, Bratislavi, Sofiji,
Bukureštu, Ljubljani, Zagrebu, itd.
Berza specifičan oblik finansijskog tržišta. Reč je pre svega o visoko
organizovanom tržištu, odnosno mestu na kome se okupljaju posebno ovlašćeni učesnici
koji povezuju kupce i prodavce različitih finansijskih instrumenata.

2. Vrste berzi

Sama suština berzi, i pored ukupnog postepenog razvoja tržišta i trgovine, kao i
same institucije berze, pa i pored naglog razvoja u poslednjih dvadeset godina - ostala je
ista. Upravo zbog toga je teško deliti berze istorijski ili po stepenu ovladanosti
tehnologijom berzanske trgovine ili prema nekom drugom kriterijiimu. Već su prvi
sastanci u kući flamanskog trgovca imali sve one elemente, koji u suštini, imaju i današnje
berze.
Najčešća podela berzi je po vrstama predmeta trgovine, što implicira podelu na dve
grupe - berze hartija od vrednost i robne berze. Iako je tačno da u samom početku trgovine
stoji razmena roba, dakle konkretnih vrednosti, prve berze bavile su se nekom vrstom
dokumenata, odnosno znaka vrednosti - svojevrsnim hartijama od vrednosti izdatim na
osnovu robe.
Bez obzira na sva ograničenja koja su navedena, u literaturi se najčešće navode
sledeći kriterijumi kao osnov za klasifikaciju berzi:2
1. Predmet trgovine;
2
Mishkin F i Eakins S: Finansijska tržista i institucije, IV izdanje, Prevod MATE, d.o.o., 2005., str.579.

5
ZAVRŠNI RAD BERZE

2. Način nastanka;
3. Cilj poslovanja;
4. Priroda položaja;

5. Broj članova;
6. Raznovrsnost predmeta.

1. Prema predmetu trgovine, postoje robne (produktne) i finansijske (efektne). Na

robnim berzama se trguje standardizovanim proizvodima, kao što su metali, žitarice, nafta,
kafa i finansijskim derivatima. Istorijski posmatrano, ovakve berze su prvo nastale. U
poslednje tri decenije razvijeno je tržište finansijskim derivatima i na vodećim robnim
berzama fjucersi i opcije imaju sve veći značaj.
Prvi oblici vrednosnih hartija su omogućili začetak finansijske berze. Taj proces je
bio dugotrajan i hartije od vrednosti tek u drugoj polovini XX veka dobijaju punu
afirmaciju kao osnovni berzanski materijal. Na finansijskim berzama se trguje akcijama,
obveznicama, devizama.
U praksi postoje i mešovite berze u kojima se trguje i produktima i hartijama od
vrednosti, ali su one ređe u odnosn na čisto robne ili efektne berze i uglavnom postoje u
nedovoljno razvijenim tržišnim uslovima.

2. Prema načinu nastanka, berze se mogu podeliti na spontane ili zasnovane na

zakonu.
Spontanost u nastajanju je jedna od ključnih karakteristika vodećih berzi
savremenog sveta. Put do nastanka savremenih berzi vodio je od slučajnih susreta
trgovaca, preko pijace, vašara, sajmova, do sastanaka odabranih učesnika i formalizovanja
trgovanja u instituciji koja je nazvana berza. Nije postojao bilo kakav plan niti smišljena
ljudska aktivnost već su berze nastajale kao izraz potreba i predstavljale su najbolji način
da se olakša trgovanje. Kada su u pitanju berze koje su nastale spontano, neophodno je
imati u vidu sledeće: prvo su nastajale ovakve berze, a onda su usvojeni zakoni, propisi i
pravila kojima je regulisan rad. Dakle, propisi su izvedeni iz prakse koja je već postojala.
Neke berze su nastale na osnovu zakona ili propisa kojima je definisano sve što je
od značaja za njihovo osnivanje i rad. Tako je nastala i Beogradska berza. Ovakav način
osnivanja tipičan je za zemlje u kojima su berze relativno kasno nastale. U ovakvim
slučajevima, prvo su nastajali propisi, a onda je razvijena praksa.

6
ZAVRŠNI RAD BERZE

3. Prema cilju osnivanja, berze se mogu podeliti na profitne i neprofitne. Profitne

berze dele među svojim članovima profit koji ostvare poslovanjem. Većina nemačkih berzi
je ovakvog tipa. Neprofitne berze ne dele prihod svojim članovlma.Članovi berze ostvaruju

zaradu naplatom provizije na osnovu zaključenih poslova. Velike berze su, uglavnom,
neprofitnog tipa, a članovi su stimulisani da razvijaju poslovanje, jer na taj način uvećavaju
sopstvenu zaradu.

4. Prema prirodi položaja, berze mogu biti javne, privatne i mešovite.

Berze javnog karaktera osniva država koja obezbeđuje sredstva za rad, a posrednici
su državni činovnici. Zato su ovakve berze pod uticajem i kontrolom države i nazivaju se i
polusamostalne berze (u Italiji, Spaniji, Belgiji).
Berze privatnog karaktera osnivaju akcionari koji obezbeđuju sredstva za rad i zbog
odnosa prema državi nazivaju se i samostalne berze (SAD i V.Britanija).
Mešovite berze osniva država, a članovi obezbeđuju imovinu i određuju uslove
rada i način poslovanja (Beogradska berza, npr).

5. Prema broju članova postoje berze kod kojih je strogo određen broj članova i
ne može se povećavati. Monopolizacijom članstva postiže se privilegija trgovanja na berzi.
Na drugoj strani su berze koje nemaju čvrsta ograničenja u broju članova - status
članova se postiže ispunjavanjem uslova koji su utvrđeni zakonom i propisma berze.

6. Prema raznovrsnosti predmeta postoje berze na kojima se trguje samo jednom

vrstom berzanskog materijala (specijalizovane berze). Ako se na berzi trguje velikim
brojem materijala, u pitanju je mešovita berza. Specijalizovane berze su ređe, a na
mešovitim se trguje većim brojem robe ili hartija od vređnosti, a ponekad i jednim i drugim
materijalom.

3. Tipovi berzi

U zavisnosti od načina organizovanja i upravljanja berzom postoje tri tipa berzi:

Berze efekata - anglo-saksonskog tipa su privatne institucije osnovane kao
akcionarsko društvo. Veoma su konzervativne sa aspekta proširenja članstva, berzanske
regulative, načina poslovanja i upravljanja. Banke i druge finansijske institucije nikako ne

7
ZAVRŠNI RAD BERZE

mogu biti članice ovog tipa berze. Broj članova berze je unapred utvrđen i novi članovi se
primaju na slobodna mesta putem kooptiranja. Ovog tipa su berze u Londonu, New Yorku
i Tokiju.

Kontinentalni tip berze koji se često naziva i francuskim je javno pravnog

karaktera, osniva se po posebnim zakonima. Osnovna karakteristika ovog tipa berze je da
država uzima znatno učešće u upravljanju i rukovođenju berzom. Ona postavlja i imenuje
članove berze i određuje broj članova iste. Banke i bankari ne mogu biti članovi ove berze.
Sve evropske berze su ovog tipa izuzev Nemačke, Austrijske i Švajcarske.

Mešoviti tip berze predstavlja kombinaciju predhodna dva. Funkcioniše u

Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. Berze ovog tipa organizuje, upravlja njima i kontroliše ih
država, ali članovi berze su samo banke i druge finansijske organizacije. Broj članova
berze nije ograničen. Posebno treba napomenuti da su ovo jedine berze koje nemaju za cilj
stvaranje sopstvenog profita već se izdržavaju od kotizacije članstva. Berze ovog tipa su u
Frankfurtu, Cirihu i Beču.
Razlike koje nastaju u načinu organizovanja berzi i njihovom upravljanju u
klasičnom načinu rada prenose se i na Internet tako da postoji razlika u berzanskom
poslovanju preko Interneta u SAD i u Evropi.

4. Tržiste kapitala i berze

Berza je institucija finansijskog tržišta, mesto na kome se organizovano trguje

standardizovanim tržišnim materijalom (hartijama od vrednosti). Ona svojim aktima
utvrđuje pravila po kojima prima hartije na tržište, pravila po kojima se ispostavljaju nalozi
za trgovanje, uslove pod kojima brokersko dilerska društva postaju njeni članovi, način
postupanja brokera i dilera u trgovanju, obezbeđuje ravnopravnost svih učesnika, određuje
metode trgovanja i naćina izračunavanja cena kao i način obaveštavanja o rezultatima
postignutim u trgovanju. Trgovanje traje tokom perioda koji se naziva aukcija, a na
aukcijama mogu učestvovati samo članovi berze koji zastupaju svoje klijente (stvarne
kupce i prodavce). U Srbiji postoji samo jedna berza osnovana po zakonu. To je
Beogradska berza.
Sa stanovišta predmeta poslovanja sve berze se mogu podeliti na:3
3
Foley B,: Tržišta kapitala, MATE d.o.o., Zagreb, 1998., str.9-25.

8
ZAVRŠNI RAD BERZE

1) Efektne berze (ili tržište kapitala),

2) Novčane berze (tržište novca),

3) Devizne berze,
4) Robne ili produktne berze.

Zajedničko svim vrstama berzi je postojanje određenih organa berze:

1) Organ za rukovođenje berzom,

2) Komisija za registraciju i davanje dozvole za plasman i emisije efekata na berzi,
3) Udruženje berzanskth maklera,
4) Berzanaki sud, arbitraža i sud časti.

Organ za rukovodjenje berzom čine predstavnici banaka, zvanični makleri, i drugi

članovi berze, emitenti efekata, investicioni fondovi i drugi institucionalni investitori.
Poslovni organ berze donosi pravilnik o radu berze, donosi berzanske uslove za rad, vrši
kontrolu i nadzor nad radom berze i vodi disciplinski postupak. Profesionalno udruženje
maklera čine samo predstavnici zvaničnih maklera. Ono vrši kontrolu rada maklera, vrši
raspodelu nadležnosti medu maklerima, vrši kontrolu berzanskih kurseva a, učestvuje u
pripremi liste efekata koji se kotiraju na berzi.
Komisiju za registraciju i davanje dozvole za plasman efekata na berzi sacinjavaju
predstavnici banaka, članova efektae berze, predstavnici firmi koji ne učestvuju na berzi.
Osnovni zadatak Komisije proizilazi iz njenog naziva.

Efektne berze - Tržište kapitala (efektne berze) odnose se na onaj deo finansijskog
tržišta na kojem se kupuje i prodaje finansijski kapital (akcije, obveznice, certifikati).
Tržište kapitala obezbeđuje investitoiima - preduzećima, pojedincima, društvima,
korporacijama, državi, dolazak do slobodnih (ponuđenih) kapitala, uz brzu izmenu
strukture itivesticionih portfelja, transformaciju štediša (vlasnika kapitala) u poverioce, uz
alokaciju finansijskih sredstava u rentabilne investicione projekte.
Efektna berza stoga predstavlja specijalizovano tržiste kapitala na kojem se vrši
komisiona prodaja hartija od vrednosti dugoročnog karaktera (uglavnom iznad roka od
jedne godine). Berza efekta, predstavlja finansijsku instituciju na kojoj se koncentriše
ponuda i tražnjna kapitala (novčanog efekta).

9
ZAVRŠNI RAD BERZE

Osnovni smisao akcionarskog (berzanskog) poslovanja je u tome što se preko berzi

vrši ubrzavanje i uvećavanje privrednih i finansijskili tokova putem emisije i prometa svih
vrsta hartija od vrednosti. Poseban značaj imaju akcije i obveznice. Smisao trgovanja
efektima je u tome da se svi nalozi za kupovinu efekata izvrše po najnižim cenama, a svi

nalozi za prodaju po najvišim cenama. To znači da se tekuće cene efekata formiraju na

osnovu ponude i tražnje na tržištu kapitala. Informacije o izvršenim kupovinama i
prodajama i cenama hartija od vrednosti objavljuju se u finansijskoj i dnevnoj štampi, što
praktikuje svaka berza.
Prema tome, efektne berze predstavljaju moderno organizovan tržišni mehanizam,
institucije opremljene savremenim sistemom za komuniciranje, to su institucije čije
informacije o kretanju kurseva efekata imaju prvorazredan značaj za vođenje poslova svih
subjekata, ali i za vođenje makroekonomske politike. Stabilnost kretanja na efektnoj berzi
(kurseva, ponude i tražnje) je osnova stabilnosti celokupne ekonomije, ali i obrnuto.
Funkcija berze efekata je da obezbedi stalno tržište hartija od vrednosti „po cenama
koje ne odstupaju bitno od onih kojima su predhodno prodate“. Kontinuitet berze efekata
smatra se neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od vrednosti, bez koje bi se teško
mogla privući sredstva investitora koji ulažu u te efekte. Kontinuitet ovog tržišta smanjuje i
kolebanje hartija od vrednosti, što povećava njihovu likvidnost, odnosno sposobnost lake i
brze konverzije u gotov novac putem prodaje hartija od vrednosti na ovom tržištu. Na taj
način vlasnici ovih portfelja vrlo brzo mogu da menjaju strukturu svoje imovine, čineći je
više ili manje likvidnom. U tim izmenama strukture imovine mogući su i gubici i dobici, u
zavisnosti od cena efekata na tržištu kada se vrsi njihova kupovina ili prodaja.

Efektne berze mogu biti:

- Terminske berze, na kojima se vrše transakcije hartijama od vrednosti u kojima se

obaveze ne izvršavaju odmah, ili neposredno nakon zaključenja ugovora, već u nekom
unapred utvrđenom roku.
- Promptne berze efekata, na kojima se ugovaraju poslovi i vrše transakcije dnevno
(promptno).

Novčane berze predstavljaju finansijske organizacije koje na tržištu novca

obavljaju kupovinu i prodaju za račun svojih članova. Ponuda i tražnja su koncentrisane na
jednom mestu i u isto vreme, tako da je utvrđivanje kamate efikasnije i brže nego na
drugim tržištima. Istovremeno je pregled ponude i realizovane tražnje novca znatno bolji.

10
ZAVRŠNI RAD BERZE

Na berzi novca se vrsi kupovina i prodaja kratkoročnih novčanih sredstava,

kratkorocnih hartija od vrednosti, koje se kotiraju na ovom tržištu. Predmet kupovine i
prodaje novca odnosi se samo na žiralni ili depozitni novac. Predmet kupovine i prodaje

kratkoročnih hartija od vrednosti na ovom tržistu odnosi se samo na hartije od vrednosti

koje emituje Centralna banka, ili koje ona proglasi takvim hartijama od vrednosti. To je
primarno novčano tržište. Na tzv. sekundarnom tržištu novca se vrši kupovina i prodaja
svih oblika kratkoročnih hartija od vrednosti.
Višak žiralnog (depozitnog) novca, uglavnom kod banaka, čini ponudu, a kupovina
ovog novca tražnju.

Devizne berze - Na deviznim berzama se vrši kupovina i prodaja deviznih

sredstava, tako što se vrši usklađivanja ponude i tražnje deviza i na toj osnovi utvrđuje
devizni kurs, kao cena devize.
Na deviznom tržištu sve devizne operacije vrše brokeri, bez mogućnosti kupovine u
svoje ime i za svoj racun. Na ovom tržištu se javljaju i dileri kao trgovci devizama koji u
ovlasćenim bankama obavljaju kupovine i prodaje deviza.
Za razliku od voditelja aukcije, posao dilera na deviznom tržištu je mnogo složeniji.
Pre svega u stvarnosti postoje na hiljade dilera koji istovremeno objavljuju cene ponude i
tražnje po kojima bi oni razmenili dve valute. To upućuje na zaključak da se ravnotežni
odnosi postižu kao agregatni efekat koji je struktuiran iz difuznih efekata mnoštva
finansijskih transakcija različitih volumena i cena. Zbog kompleksnosti i ogromnog broja
transakcija u praksi se dešava da pojedinačni transaktori imaju teškoća da prate sve
ponuđene i tražene cene koje se istovremeno objavljuju, što dovodi do toga da dođe do
istovremene razmene po različitim kursevima.
Imajući u vidu složenost u funkcionisanju deviznog tržišta, koncept jedinstvene
ravnotežne cene je samo simplificirana imaginacija cena koja bi u ekonomskom smislu bila
najbolja. Pojedinacni diler se obično bavi ravnotežom sa njegove tačke gledišta, odnosno
sa stanovista njegove mogućnosti da zaradi. Reč je o mnoštvu individualnih ekvilibrijuma,
koji sačinjavaju generalnu kvazi ravnotežu prodavati istu valutu, ako je moguće ostvariti
dobit.4
Na deviznim berzama se obavljaju promptni i terminski poslovi.
4
Samuelson & Nordhaus, Economics, Eighteenth Edition, McGraw Hill, Intemationall Edition, Singapore,
2005., str. 515-527.

11
ZAVRŠNI RAD BERZE

Promptni poslovi se odnose na svaku kupovinu i prodaju deviza koje se obavljaju

odmah ili najkasnije dva dana od obavljene operacije. Ovde Centralna banka može
intervenisati u cilju zaštite deviznog kursa ili velikih fluktuacija kurseva,kada oni osciliraju
iznad ili ispod gornje i donje granice dozvoljene oscilacije (koje određuje Centralna
banka).

Terminski poslovi se odnose na sve kupovine i prodaje deviza, na određeni odloženi

rok, bez intervencije Centralne banke u zaštiti deviznog kursa. Na terminskom tižištu
devizni kiirsevi mogu znatno više oscilirati i u većim rasponima u odnosu na promptno
tržište, što je i osnova za nastanak većeg deviznog rizika kod ovih transakcija.

5. Funkcije berze

U institucionalnom smislu berzu čine četiri osnovne službe koje ispunjavaju njene
ključne funkcije. Na ove službe nadovezuju se prateće koje im omogućavaju
funkcionisanje. Prateće delatnosti ne moraju da budu neposredni deo berze, osim kada je
reč o funkciji trgovanja. Kod ove funkcije, delatnost posredničkih kuća - članica berze
predstavlja prateću delatnost, odnosno centra berzanskog sistema sa ostalim njegovim
elementima.

Četiri ključne funkcije berze su:5

1. Listing,
2. Trgovanje,
3. Kliring i saldiranje,
4. Informisanje.

Ove četiri funkcije stapaju se u jedinstvenu tehnološku celinu koja pocinje,

nastavlja se i razvija, te završava, opisujući krug, upravo onim redosledom kako su
navedene. Svaka od njih može se obavljati na nekoliko nacina, ali im je suština kod svake
berze i svake vrste berze, ista.
Bez uspostavljanja jedne od njih, ili pri slabljenju neke od njih u relativno kraćem
periodu, berza počinje da stagnira i da gubi smisao. S druge strane to dovodi, do osipanja

5
Zakon o hartijama od vrednosti, Službeni glasnik RS. br. 47/ 2006.

12
ZAVRŠNI RAD BERZE

članstva i pada prometa na berzi, te konačno do njenog preuzimanja od strane neke druge
berze. Retko se dešava da se berza, jednom aktivna, potpuno uruši i nestane, osim u
slučajevima promene celokupnog okruženja u kome je delovala.

Berza je po strukturi slična koncentričnim krugovima. U najužem smislu reči, berzu

čini sam centar. U centru se nalaze četiri osnovne funkcije berze koje je ona preuzela od
prvobitnog kruga udruženih trgovaca posrednika. Te funkcije zajedničke su za sve članice
berze i svaka od njih mora imati jednak pristup njima. One su kumulativne, odnosno tek
kada se sve četiri uspostave do kraja, može se reći i da se berza uspostavila u punom
obliku.
Zadatak listinga je da obezbedi da se na berzi nađu što kvalitetniji predmeti
trgovanja. Na robnim berzama, ova funkcija se iscrpljuje u obezbeđivanju određenog
kvaliteta i količine robe kojom se na berzi trguje. Tako se, uz robne berze, u ovom delu
procesa berzanskog poslovanja, vezuju službe za proveru kvaliteta i kvantiteta robe. Starije
berze su razvile sopstvene službe, preko kojih su čak uspele da berzanski standard robe
postane reperni standard na određenom tržištu koje berza svojom aktivnošćii pokriva.
Berze koje su nastale u novije vreme, ovu delatnost prepuštaju, uz posebno
ugovorno defmisanje obaveza i zahteva, postojećim specijalizovanim agencijama za
proveru kvaliteta i kvantiteta robe. Ove agencije se nazivaju ovlašćenim berzanskim
agencijama. Ovlasćenje podraziimeva i određenu obavezu za učesnike u berzanskom
trgovanju: roba se može primiti u trgovanje na berzi, jedino ako je dat i tipski sertiflkat
ovlašćene agencije.
Svrha ovakvog postupka je obezbeđivanje sigurnosti trgovanja i uvođenje
odgovornosti za ono što se na berzi dešava - u slucaju da se ispostavi da određeni lot 6 robe
nije deklarisanog kvaliteta, ili u deklarisnoj količini, onda se može smatrati da je
odgovorna agencij za procenu kvaliteta i kvantiteta robe. Na taj način se, za određenu
nedoslednost, odmah utvrđuje i onaj ko mora da je ispravi.
Od posebne važnosti je proces prilagođavanja proizvoda usvojenom berzanskom
standardu. U slučaju da standard proizvoda ne odgovara onome što je propisano uzansama
berze plaćaju se bonifikacije kod preuzimanjna robe. U dužem periodu to može da dovede
do neraspoloženja proizvođaca prema berzanskom načinu poslovanja, što bi berzu dovelo
do ugrožavanja jednog od segmenata na kome počiva trgovanje. Zbog toga berza mora da

6
Određena, standardizovana količina robe kojom se trguje na berzi.

13
ZAVRŠNI RAD BERZE

stoji između standarda koji su opšte prihvaćeni na tržištu koje pokriva, kako bi što veću
količinu robe privukla na svoje, odnosno organizovano i javno tržište i, istovremeno, da se
trudi da domaće standarde prilagođava svetskim zahtevima i normama.

Ovaj posao se vezuje na četvrtu funkciju (infonnisanje), koja se može obavljati

neposredno, kroz stalnu edukaciju proizvodaca koji svoje proizvode plasiraju na berzi, te
kroz obezbeđivanje raznih vidova stručne i tehničke pomoći. Takođe, efikasan način
podizanja kvaliteta jeste uspostavljanje različitih režima trgovanja i cena, poput berzi
hartija od vrednost gde je prvi listing za najkvalitetnije predmete trgovanja. Kod robnih
berzi se ne formiraju posebno različiti listinzi, ali se posebno trguje robom prvog kvaliteta,
posebno onom đrugog, itd. U drugom slučaju, u slučaju posrednog uticaja, glavni
stimulans za podizanje standarda proizvodnje jeste veća cena koja se postiže za robu viseg
režima trgovanja.
Postupak za listing akcija na Beogradskoj berzi je propisan i definisan aktima
Berze, koje donosi Upravni odbor, a saglasnost daje Komisija za hartije od vrednosti.
Prema tim propisima, državne hartije, iako se primaju na listing Berze, ne podležu
proceduri listinga. Kada su u pitanju ostale hartije, procedura listinga se ne sprovodi već se,
zbog zakonske obaveze trgovanja na Berzi, stavljaju na slobodno berzansko tržište.
Kriterijumi propisani aktima berze pnmenjuju se za one izdavaoce hartija koji po
sopstvenoj odluci žele da listiraju svoje hartije na nekom od listinga berze.
Sva preduzeća koja svoje hartije od vrednosti iznose na Berzu obavezna su da
objave i dostave Berzi Prospekt koji sadrži sve relevantne informacije o kompaniji, njenim
operacijama, knjigovodstvu i finansijskim izveštajima. Preduzeće ima punu odgovornost za
tacnost i urednost sadržaja Prospekta.
Hartije od vrednosti mogu biti listirane na listingu A i listingu B, a u zavisnosti od
ispunjenosti kriterijuma koji su predviđeni. Da bi se hartije od vrednosti pojavile na
listingu A moraju da ispunjavaju siedeće uslove:
- minimalno vreme poslovanja izdavaoca - 3 godine,
- izvršena revizija finansijskih izveštaja prema međunarodnim racunovodstvenim
standardima, sa pozitivnim mišljenjem bez rezerve,
- da izdavalac nije u postupku sankcije, stečaja ili likvidacije.
- Hartija od vrednosti koja se prima na listing B mora da ispuni sledeće kriterijume:

• minimalni iznos ukupnog kapitalaod 4 miliopna EUR,

• minimalno vreme poslovanja izdavaoca tri godine,

14
ZAVRŠNI RAD BERZE

• izvršena revizija finansijskih izveštaja prema međunarodnim

racunovodstvenim standardima, s pozitivnim mišljenjem bez rezerve,
• da izdavalac nije u postupku sanacije, stečaja ili likvidacije.

Tgovanje je druga funkcija berze, srce njene delatnosti. Pošto berza sama ne sme da
trguje njena delatnost se svodi na organizaciju trgovanja za članice-ovlasćene posrednike.
U ovom segmentu delatnosti mora se obezbediti prikupljanje naloga ponude i tražnje,
uparivanje ponude i tražnje i zaključivanje poslova.
I ovaj deo berzanskih aktivnosti mora da bude strogo formalizovan i standardizovan
Zbog toga se njihov značajan deo svodi na kreiranje specifičnih berzanskih dokumenata -
svojevrsnih obrazaca, dok se drugi deo sastoji u propisivanju postupanja sa tim
dokumentima. Od dokumenata na berzi su u trgovanju neophodni: nalog ponude i tražnje,
odnosno nalog za kupovinu i prodaju; berzanska tabla ponude i tražnje; zaključnica, kao
specifični berzanski kupoprodajni ugovor.
Svaka trgovina mora da ima dve strane - ponudu i tražnju, odnosno prodaju i
kupovinu. Berza je pre svega, trgovinska institucija, tako da i njena funkcija trgovanja
mora da ima jasno profilisane ove dve strane, kao dva ishodišta celog procesa. Između ta
dva ishodista se i smešta celokupno berzansko poslovanje i aktivnost berzanskih
posrednika.
U toj aktivnosti, berzanski posrednici nekada zastupaju ponudu, nekada tražnju, a
nekada, što je na razvijenim berzama preovlađujće, jednostavno igraju za svoj račun, ili za
račun klijenta koje ne zanima ni osnovni proizvod, niti ravnomerno priticanje sirovina,
nego samo zarada na razlici u ceni. Ipak, bez jasno definisanih sektora primarne
proizvodnje i sektora privrede, ovakav koncept gubi svoju realnu osnovu i brzo dovodi do
berzanskih poremećaja.
Ponuda je predstavljena primarnim proizvodačima, čiji je interes za prodaju na
berzi očigledan: dobijaju neposredan i javan proces na koji mogu trenutno da utiču,
pomerajući cene povlačenjem ili puštanjem robe na berzu. Koncentracija delatnosti na
jednom mestu donosi i veiike uštede, čime se rasterećuje njihova osnovna delatnost.
Konačno, terminskom prodajom mogu da obezbede ravnomerno priticanje sredstava za
svoju proizvodnju. Tražnja je predstavljena prerađivačima i trgovinom, pre svega
spoljnom. I ovoj grupi berza obezbeđuje niz prednosti koje se poklapaju sa prednostima za
ponudu. Neophodno je da između ponude i tražnje stoji poseban posrednički sloj firmi.

15
ZAVRŠNI RAD BERZE

Berza mora da uspostavi i mehanizam poslovanja koji će pružiti dodatnu sigurnost

učesnicima. Ta zaštita se odnosi na tržište oscilacija do kojih može da dođe usled raznih
netržišmh kretanja, kao što su vanredne prilike, od klimatskih do političkih.

Starije i razvijenije berze ojačale su ovu funkciju pomoću posrednickih kuća veće
finansijske snage koje se nazivaju specijalistima i market mejkerima, zavisno po kom
sistemu na berzi rade.
U početnoj fazi razvoja berze, dok se trgovanje ne podigne na zadovoljavajući nivo,
uloga države je svakako nezamenljiva. Ona je relativno rano počela da koristi berzansko
poslovanje za svoje potrebe. Država, naravno i zarađuje na berzi, jer kupuje onda kada su
cene niže, a prodaje kada su više.
Berza je sa stanovišta društvenog uređenja, potpuno neutralna institucija, institucija
trgovaca-posrednika i tržišta u celini, koja svojom delatnošću deluje u pravcu umirivanja
cenovnih i kursnih oscilacija.

U kliringu i saldiranju vode se računi svih učesnika u trgovanju, kao i računi

pojedinlh predmeta trgovnja. Ova se aktivnost vezuje za depo hartija od vrednosti, a to su
računi na kojima se vode hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti ne postoje fizički nego
se njihovo posedovanje vodi u knjizi, akcionara Centralnog registra. Jedno lice može da
poseduje veći broj različitih hartija od vrednosti i one se vode na njegovom računu. Hartije
koje želi da proda nalogom za prenos, koji daje brokeru, „rezervišu“ se na trgovačkom
računu kako bi bile neometano prenete novom vlasniku nakon trgovanja na berzi i prenosa
novca na novčani račun prodavca. Na ovaj način svi učesnici u trgovanju zaštićeni su od
prevare, jer se ne može dogoditi da neko prodaje ono što nema ili da ne preda prodato.
Takođe, novac kupca hartije od vrednosti je pre trgovanja obezbeđen na posebnom racunu
u banci i Centralni registar kontroliše njegov prenos na račun prodavca nakon trgovanja na
berzi. U suštini se uspostavlja dvojno računovodstvo.

Informisanje je poslednja funkcija berze i u pitanju je proces koji ima više

dimenzija. Najpre berza obaveštava javnost o svim aktivnostima koje se tu događaju, a pre
svega o ostvarenom trgovanju. Zatim, postoji sistem informisanja nadležnih institucija koje
kontrolišu rad berze. I sami članovi berze dobijaju sve podatke koji imaju značaj za
njihovo poslovanje.
Berzansko poslovanje karaktenše naćelo javnosti. U tom smislu berza ima obavezu
da ima informacioni sistem radi obaveštavanja javnosti o:

16
ZAVRŠNI RAD BERZE

• obimu ponude i tražnje,

• obimu zaključenh poslova po vrsti i količini berzanskog materijala,
• početnoj, srednjoj i zaključnoj ceni pojedinačnih berzanskih materijala,

• kotacijama na berzi,
• tržišnom materijalu kojim se trguje, i dr.

Berze objavljuju dnevne, sedmične, polugodišnje i godisnje izveštaje i ti podaci su

osnovni izvor informisanja svih potencijalnih i aktivnih učesnika u berzanskom
poslovanju.
Pored izveštaja i biltena koje publikuju berze, podaci o berzanskom trgovanju se
objavljuju u sredstvima javnog informisanja. Na osonovu tako dobijenih podataka donose
se odluke o kupovim ili prodaji nekog berzanskog materijala.

6. Beogradska berza

Prve ideje o osnivanju berze u Srbiji javile su se tokom tridesetih godina XIX veka.
Osnivanje berze u ondašnjoj Srbiji imalo je pre svega ekonomski, ali i nacionalni značaj.
To je bilo vreme buđenja nacionalne svesti i stvaranja institucija koje su potvrđivale
dobijeni status potpune samostalnosti i državnosti Srbije. Realizacija ideje malo je
potrajala, pa je Narodna skupština tek 3. novembra 1886. godine usvojila Zakon o javnim
berzama. Tek posle osam godina od usvajanja Zakona, Beogradska berza je počela sa
radom. Beogradska berza je pokušala da najpre razvije svoju aktivnost kao produktna berza
da bi se cene poljoprivrednjih proizvoda formirale na domaćem tržistu. Pošto je berzansko
trgovanje postajalo sve uspešnije i obimnije, izvršeno je razdvajanje poslova: odeljenje za
robu je ostalo u kafani «Bosna» na obali Save, kao Produktna berza, dok je odeljenje za
valute i efekte (Valutna berza) prešlo u prostorije hotela «Srpska Kruna», u Knez
Mihailovoj ulici. Tu je Berza radila sve do početka Prvog svetskog rata, do 1914. godine.
Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pripajanjem teritorija koje su bile
u sastavu Austro-Ugarske javile su se potrebe da se obnovi rad Beogradske berze i osnuju i
druge berze na teritoriji nove države. Velike razlike u strukturi privrede i nivou razvijenosti
pojedinih delova zemlje uslovile su neujednačenost u obavljanju trgovanja pojedinih berzi
koje su nastale u ovom razdoblju. Ali je promet na Beogradskoj berzi bio u to vreme veći

17
ZAVRŠNI RAD BERZE

nego zajedno na svim drugim berzama u tadašnjoj državi. Tadašnja Beogradska berza
postigla je veliki ugled i svrstrala se među vodeće evropske berze tog doba. Ovakvi
rezultati su zahtevali stalno usavršavanje organizacije i poslovanja. Odmah po izbijanju II

svetskog rata u našoj zemlji, aprilu 1941, Beogradska berza obustavlja rad, a definitivno je
ugašena 1953. odlukom Vlade Srbije. Decembra 1989. godine održana je Osnivačka
skupština Jugoslovenskog tržišta kapitla u Beogradu, koje je u maju 1992. godine
promenilo ime i dobilo naziv - Beogradska berza.
Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko društvo, pri čemu su se kao
osnivači našle banke, Poštanska štedionica, osiguravajuća društva, Savezna država i
Republika Srbija. Od kada je Beogradska berza obnovila svoj rad, na njoj se trgovalo
uglavnom kratkoročnim hartijama od vrednosti, tačnije kratkoročnim pozajmicama novca,
kratkoročnim dužničkim instrumentima preduzeća i, povremeno, državnim obveznicama
nevelikih vrednosti. Sekundarne trgovine akcijama gotovo da i nije bilo, pa je tek u aprilu
2000. god. održano prvo trgovanje akcijama iz svojinske transformacije. Pravo berzansko
trgovanje započinje tek 2001. godine kada počinje trgovanje akcijama iz procesa
privatizacije.
Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko društvo, pri čemu se najveći deo
ostvarene dobiti reinvestira u razvoj kako same berze, tako i u obuku kadrova i
unapređenje ukupne tehnologije trgovanja na finansijskom tržištu. Beogradska berza je
registrovana za obavljanje trgovine žiralnim novcem, menicom, čekom, devizama,
kratkoročnim HoV, zlatom i drugim plemenitim metalima, HoV koje glase na stranu
valutu, kapitalom, akcijama i drugim dugoročnim HoV i finansijskim derivatima. Većinom
ovih predmeta trgovanja do sada se nije trgovalo, pri čemu se u zadnjih nekoliko godina
trguje isključivo akcijama i državnim obveznicama.
Danas na Beogradskoj berzi uveliko dominira trgovanje akcijama preduzeća iz
procesa privatizacije i obim prometa svake godine beleži veliki procenat rasta.

Način funkcionisanja, učesnici i ondosi na berzi. Beograska berza je

organizovana kao zatvoreno akcionarsko društvo, pri čemu su vlasnici brojne domaće
banke, velika srpska preduzeća, nekoliko brokersko dilerskih društava, kao i Republika
Srbija. Akcionari Berze mogu akcije Berze prodavati slobodno samo Berzi, a o ponudi za
njihovu prodaju, odnosno sticanju sopstvenih akcija odlučuje Skupština Berze. U

18
ZAVRŠNI RAD BERZE

sekundarnom prometu akcija Berze, akcionari ih mogu sticati uz poštovanje prava preče
kupovine Berze.
Na Berzi mogu da trguju samo njeni članovi, odnosno brokersko dilerska društva i
banke, koja ispune odgovarajuće uslove, kao i uplate iznos godišnje članarine Berzi.

Trenutno je na Beogradskoj berzi registrovano i primljeno u članstvo 88 brokersko

dilerskih društava i ovlašćenih banaka i taj broj nije stalan. Sve firme koje žele ovo
članstvo moraju da imaju sedište u Srbiji i da dokažu da lica koja zapošljavaju za 
obavljanje samog procesa trgovanja mogu da rade na poslovima sa HoV, odnosno da imaju
odgovarajuću licencu brokera izdatu od strane Komisije za HoV.
Na strani ponude i tražnje nalaze se gotovo istoventni subjekti – stanovništvo,
preduzeća, finansijske institucije, institucionalni investitori i država. Svaki od ovih
subjekata može se nalaziti i na strani ponude i na strani tražnje, često istovremeno.
Međutim, svi ovi subjekti ne mogu samostalno izlaziti na Berzu i davati naloge, već to
moraju činiti preko nekog od ovlašćenih članova Berze - brokera. Od 2004. godine ovaj
proces je znatno olakšan, jer sada brokeri ne moraju da dolaze u samu zgradu Beogradske
berze, već naloge mogu da daju iz svojih kancelarija, putem BELEX aplikacije za
trgovanje.
Da bi neko započeo trgovanje na Beogradskoj berzi, potrebno je da u banci otvori
namenski račun za trgovanje HoV. Potom klijent potpisuje ugovor sa brokerskom kućom o
vođenju vlasničkog računa HoV, kao i ugovor o posredovanju u kupoprodaji. Na osnovu
toga brokerska kuća klijentu otvara račun u Centralnom registru, na kom će se naći akcije
koje klijent već poseduje ili će ih kasnije kupiti. Posle ovih koraka, klijentu ostaje samo da
izda nalog svom brokeru o kupovini ili prodaji određene akcije.
Trgovanje nekom akcijom na Beogradskoj berzi ne može se zakazati sve dok Berza
ne dobije svu potrebnu dokumentaciju firme. Osnovni dokument, na osnovu kog se vrši
prijem na vanberzansko tržište predstavlja prospekt, ali potrebni su još i zahtev za
uključivanje na tržište, kao i neki drugi dokumenti. Prospekt sadrži osnovne podatke o
poslovanju preduzeća i mora biti overen od strane uprave, jer odgovornost za istinitost
podataka snosi samo preduzeće. Dešavalo se da uprava preduzeća, iz straha od preuzimanja
ili nečeg drugog, jednostavno ne želi da dostavi prospekt Berzi. Tada postoji mogućnost da
minimum 10% akcionara preduzeća dostavi zahtev za uključivanje akcija na vanberzansko
tržište bez prospekta i tada se trgovanje može zakazati, uz napomenu da je u pitanju

19
ZAVRŠNI RAD BERZE

trgovanje bez prospekta. Za uključivanje akcija na neki od listinga Berze, potrebno je da

preduzeće ispuni i dodatne uslove predviđene regulativom Berze, kao što su veličina
preduzeća, likvidnost akcija, broj akcionara...i ove karakteristike se, razumljivo, razlikuju
za A listing i B listing.

Sve podatke o trgovanju akcijama Beogradska berza publikuje kroz berzanske

izveštaje, koji se zatim objavljuju na web-prezentaciji, ali i u dnevnim novinama, radio i
TV stanicama, specijalizovanim ekonomskim časopisima ili putem agencija za distribuciju
podataka. Na investitoru je da ove podatke prati, predviđa buduća kretanja i da donosi
ispravne odluke o kupovini i prodaji.

7. Najpoznatije svetske berze

Najznačajnije svetske7 finansijske berze jesu: New York Stock Exchange

(Njujorška berza), Tokyo Stock Exchange (Tokijska berza), London Stock Exchange
(Londonska berza), Frankfurter Wertpapier-borsc (Frankfurtska berza), Zuricher
Effektenborse (Ciriška berza) i dr.

Njujorška berza - NYSE (New York Stock Exchange) je najveća finansijska

berza u SAD a bila je donedavno najveća berza na svetu. Osnovana je 1792. Značajnu
ulogu na svetskom finansijskom tržištu imala je posle prvog svetskog rata. Na njoj se
trguje skoro isključivo akcijama, a delimično i investicionim certiflkatima. U SAD broj
akcionara je u stalnom porastu, tako da se smatra da je skoro svaki četvrti punoletni
stanovnik ove zemlje akcionar.

Na berzi posluju sledeći učesnici:

1) specijalist, koji realizuje posao sa određenim hartijama od vrednosti i istupa
kao broker ili diler zavisno od komitentovog naloga;
2) posrednik (commission broker), koji zaključuje posao na osnovu ovlašćenja
svoje firme;
3) operativni maklev (floor broker), koji posreduje u slučaju povećanog
interesa
za poslovima i u vezi sa ponudama;
4) registrovani makleri (registered iraders), koji prodaju i kupuju hartije od
7
Komazec S., Ristić Ž.: Finansijska tržišta i berzanski menadžment,VPŠ Čačak, 2006g.

20
ZAVRŠNI RAD BERZE

vrednosti za svoj račun.

Kurs hartija od vrednosti određuje se prema odnosu ponude i tražnje i izražava se u
američkim dolarima. Na određivanje kursa akcija primenjuju se indeksi akcija: The Dow-
Jones index, Standard and Poor's 500 (S&P 500), S&P 100, Moody's index.

Tokijska berza - TSE (Tokyo Stock £xchange) osnovana je 1878. Grandiozni

razvoj japanske privrede, naročito posle Drugog svetskog rata, doprineo je jačanju značaja
ove berze. Na njoj trguju ne samo velike kompanije (banke investicioni fondovi
osiguravajuća društva i dr.), već i sitni akcionari. U 1987 Tokijska berzaje po značaju
nadmašila Njujoršku berzu. Na njoj se trguje, u pretežnoj meri, samo domaćim hartijama
od vrednosti. Članovi berze nisu fizička lica, već isključivo tzv. maklerske firme, čiji je
broj ograničen na 95.
Najznačajniji indeks akcija na ovoj berzi je NIKKEI 225 čija se polazna osnova
vezuje za 1949 i zasniva na prosečnom kotiranju akcija oko 225 preduzeca.

Londonska kraljevska berza - LSE (London Royal Stock Eschange) osnovana

je 1802. iako se u literaturi navodi da je prva berza u Londonu osnovana već 1570. Do
prvog svetskog rata bila je najznačajnija berza u svetu. Na njoj se trguje akcijama,
obveznicama, investicionim certifikatima. Značajni udeo u njenom poslovanju otpada na
strane hartije od vrednosti.
U organizacionopravnom pogledu predstavlja privatnu kompaniju u obliku
akcionarskog društva njene akcije glase na ime. Njeni ucesnici su brokeri i džoberi. L"
svojstvu brokera istupaju članovi berze, koji imaju ovlasćenje da poslove zaključuju
neposredno sa fizičkim licima. Džoberi su članovi berze, zaključuju poslove za svoj račun.
Na berzi trguju i državni brokeri koji su od strane vlade ovlašćeni da trguju
hartijama od vrednosti. Londonska berza pripada najskupljim berzama u svetu, a kretanje
kurseva akcija izražava u indeksima (najznačajniji je Financial Times Idex- FTSE 100).

Frankfurtska berza (Frankfurter Werlpapicrborse) osnovana je 1585 kada se

na njoj trgovalo isključivo mencama. Počev od 1820 na njoj se trguje i akcijama.
Frankfurtska berza u savremenim uslovima sve više dobija na značaju i predstavlja jednu
od najvećih finansijskih institucija u svetu. Ima pravni položaj javnopravne organizacije
koja se nalazi pod strogim nadzorom države. Na njoj se trguje akcijama i obveznicama
domaćih ali i stranih emitenata (pretežno američkih i japanskih).

21
ZAVRŠNI RAD BERZE

Tipični predmet berzanskih poslova sa akcijama predstavljaju tzv. osnovne hartije

od vrednosti (Standardwerte). Radi se o akcijama 21. akcionarskog društva, na koje otpada
značajni udeo berzanske trgovine.

Članovi berze su kreditne organlzacije, privatni makleri i službeni berzanski

makleri. Berza primenjuje DAX index koji se zasniva na kotiranju akcija 30 najznačajnijih
preduzcća i banaka u SR Ncmačkoj, te FAZ index, koji je izveden od strane dnevnog lista
Frankfurter Allge-imeine Zeitung i dr.

8. Značaj i koristi od postojanja berzi

Mnogo knjiga je napisano o berzama, a malo je onih u kojima nisu isticani veliki
značaj i uloge berzi. A one imaju više važnih ekonomskih funkcija. Mnoge od njih se
poklapaju sa onim što je već rečeno kakda smo analizirali značaj i uloge finansijskih
tržišta. I to je sasvim logično, pošto su finansijske berze upravo specifičan oblik
finansijskog tržišta. U ovom delu, ipak, ukazaćemo na par veoma značajnih prednosti koje
jednoj zemlji može doneti postojanje razvijenih berzi. To je posebno značajno za Srbiju i
Crnu Goru koje se nalaze u procesima tranzicije i na puti što bržeg inegrisanja u svetske
tokove i priključenje Evropskoj uniji.
Ipak, pre nego što predjemo na ukazivanje najvažnijih prednosti, daćemo jedan citat
napasan još 1922. godine od strane izvesnog Edvarda Mikera čija knjiga „Poslovanje
berzi" i dan danas predstavlja jednu od kapitalnih knjiga iz ove oblasti (J.E: Meeker,
1922.). Miker je isticao kako ,,bez sumnje, organizovane berze su najsigurnija,
najdemokratičnija i najefikasnija poznata vrsta tržšta. One predstavljaju najvšu fazu u
razvoju ttžšta."
Sada ćemo da ukažemo na par osnovnih prednosti koje donosi postojanje berzi i
berzanskog prometa. To su:

1. Berza obezbedjuje neophodne uslove za organizovano susretanje ponude i

tražnje na efikasan i efektivan način, čime dolazi do značajnog smanjivanja
transakcionih troškova.

22
ZAVRŠNI RAD BERZE

2. Privredi, državi, njenim organima, kao i svim drugim subjektima se pruža

mogućnost da kkroz izdavanje kvalitetnih finansijskih instrumenata dodju do
neophodnih sredstava i kapitala za finansiranje svojih potreba.

3. Berza povećava sigurnost u poslovanju svim subjektima, pošto učesnici na

berzi unapred moraju da prihvate odredjena pravila, propise i uzanse. Na
organizovanim tržištima ne može da se pojvai bilo ko, već samo subjekti koji
imaju visok nivo poslovne svesti, moraia i discipline. Za prekršioce pravila
predvidjene su oštre kazne, pa čak i udaljavanje sa berze.

4. Postojanje berze omogućava likvidnost finansijskih instrumenata. Smatra se da

ni jedan oblik tržišta ne daje taj stepen likvidnosti. Ponekad se čak govori o
tome da berze poseduju superiorniju likvidnost od drugih oblika tržišta.

5. Berza obezbedjuje mehanizam stalnog obavaljanja finansijskih transakcija, što

vodi ka povećavanju njihovog broja i obima. Na taj način se stvaraju uslovi da,
kroz delovanje efekata ekonomije obima, dodje do smanjenja transakcionih
dtoškova, od čega koristi mogu da imaju svi učesnici. Ovo je posebno bitno za
privredne subjekte, koji na taj način mogu doći do sredstava po nižim
troškovima kapitala.

6. Berza donosi značajne koristi stanovništvu pošto omogućava postojanje vise

alternativa za unosno investiranje štednje.

7. Berza predstavlja najrealniji mehanizam za odredjivanje cena. Na njima se

formiraju tržišne cene koje u značajnoj meri mogu uticati na poboljšanje
efikasnosti u raspodeli ukupnih sredstava u jednoj privredi.

8. Berza je svojevrstam barometar privrednih kretanja u jednoj zemlji.

9. Postojanje berze oiakšava donošenje mnogih investicionih odiuka i

ohrabruje nove emisije hartija od vrednosti, čime se širi krug učesnika.

23
ZAVRŠNI RAD BERZE

10. Berza je svojevrstan test efikasnosti poslovanja privrednih subjekata. Preko

cena hartija od vrednosti se prate rezultati posovanja i efikasnost upravijanja.
Ukoliko cene hartija od vrednosti jedne firme padaju, to je znak da nešto nije u
redu, odnosno to je signal menadžerske neefikasnosti.

11. Aktivnosti na berzi doprinose većoj javnosti poslovanja. Kotacije i izveštaji

sa berze se svakodnevno objavljaju u dnevnoj štampi. Rad mnogih učesnika
takodje, doiazi pod lupu javnost. Na primer, preduzeća su obavezna da javno
objavljuju podatke o svojim poslovnim rezultatima (biians stanja, biians uspeha,

izveštaj o novačanim tokovima). To za posledicu ima povećanje ukupne

odgovornosti i efikasnosti poslovanja.

12. Berza doprinosi povezivanju jedne zemlje sa svetom, ukijučivanju u

medjunarodne tokove i izjednačavanju cena u zemlji i inostranstvu. Takodje,
ona može deiovati veoma pozitivno na privlačenje stranog kapitala.

13. Edukativna uloga - Jedan o kontinuelnih zadataka berze se sastoji u tome da

vrši konstantnu edukaciju i to u najmanje dva pravca - stručanjaka koji će se
baviti berzanskim poslovima i celokupnog stanovništva.
/

14. Konačno, berza je slobodno i otvoreno tržište. Na njoj ne može da dominira

ni jedan pojedinac ili grupa, Ukoliko pak do toga dodje, onda berza nije prava
berza, pošto tada ne predstavlja pravo tržište koje je pod direktnim uticajima
odnosa ponude i tražnje.

Pored obilja prednosti koje berze imaju, ponekad pojedini autori istrču i odredjene
nedostatke. Jedan od njih je Ričard Kičn (Richard Kitchen, 1995.), koji je identifikovao
četiri osnovna nedostatka berzi. Njih ne treba shvatiti kruto kao slabost, već su dati u formi
odredjenih upozorenja, posebno mladjim zemljama u razvoju, gde berze i berzansko
poslovanje nemaju tako izraženu tradiciju. Da pogledamo koje su to opasnosti i kako Kičn
vidi mogućnosti za njihovo prevazilaženje:

1) Nejednaka raspodela blagostanja - Naime, postojanje berzi omogućava da oni

koji imaju odredjeno bogatstvo, putem inestiranja, mogu još vise da ga uvećaju.

24
ZAVRŠNI RAD BERZE

Siromašnim slojevima stanovništva ta mogućnost ne stoji na raspolaganju. Medjutim, ovo

je vise politieko i socijalno, nego ekonomsko pitanje. Ono se može rešiti kroz efikasan
poreski i socijalni sistem.
2) Mogućnost špekulativnih aktivnosti i od strane privatnih lica, ali i sa strane
institucija može dovesti do povremenih bumova i „balona" (bubbles). Takvih slučajeva je
bilo mnogo - SAD krajem 20-ih, Hong Kong 1973, Kuvajt 1982, Japan krajem 80-ih,
jugoistopna Azija krajem 90-ih. Sve to može delovati obeshrabrujuće na atraktivnost berzi.
Ipak, dobra regulativa i kontrola mogu poboljšati prevenciju i odvratiti od pogubne
špekulativne prakse.

3) Manipulacije i prevare - istorija berzi i berzanskog poslovanja je puna pokušaja

manipulacija i prevara. Mnogo je iskušenje i dan danas - asimetrične informacije, trgovanje
na bazi poverljivih informacijama, moralni hazard, agencijski problemi, sukobi interesa,itd.

Apsolutne zaštite od ovih pojava jednostavno nema! Medjutim, razradjena regulativa,

poštovanje propisa i snažna kontrola mogu imati pozitivno dejstvo na smanjivanje interesa
za ove aktivnosti.

4) U odredjenim situacijama kod manje razvijenih zemalja berza može uticati na to

da dodje do razjedinjavanja finansijskih sredstava inače neophodnih za realizaciju većih
investicionih projekata. To je posebno izražen i realan problem kod mnogih zemalja u
tranziciji koja i onako imaju problema sa oskudicom kapitala. Ovaj problem može da se
prevazidje aktivnijom ulogom države koja kroz efikasnu ekonomsku politiku može ovaj
nedostatak čak da pretvori u potencijalnu prednost, odnosno berzu može da iskoristi za
prikupljanje i koncentraciju sredstava za željenje aktivnosti. To je recimo nešto što naša
država nije koristila ni tokom 90-ih godina XX veka, a na žalost ne koristi ni sada.

Konačno, dolazimo i do značaja i uloge berzi u procesima tranzicije. Ovi aspekti su

posebno bitni imajući u vidu trenutnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Berza bi trebalo da
predstavlja jednu od najvažnijih institucija u tim procesima. Beogradska berza je u torn
smislu počela da dobija sve vise na značaju sa ubrzanjem privatizacije, naročito tokom
2002. godine. Takodje, oživljava i sekundarna trgovina, što daje nadu da će vrlo brzo i naša
berza početi da liči na one u razvijenim zemljama sveta.
Kada govirimo o ulozi berze u procesima tranzicije treba istaći dva vrlo bitna
momenta:

25
ZAVRŠNI RAD BERZE

- Finansijske dorinose kreiranju vrednosti, pre svega zbog toga što primoravaju
privredne subjekta da ih kreira. Berza u tom pogledu igra značajnu ulogu pošto
omogućava pribavljanje sredstava pod vrlo povoljnim uslovima.
- Uspešnost finansija zavisi od jakih institucija. Što je berza kao institucija
jača i snažnija, to će biti uspešnije finansije jedne zemlje, a pod tim
podrazumevamo pre svega razvijena finansijska tržišta u okviru razvijenog
finansijskog sistema.

II BERZANSKO POSLOVANJE

U teoriji i praksi, berza reprezentuje posebno stalno tržište na kome se po unapred

utvrđenim uzansama i pravilima, i po utvrđenim vremenskim sekvencama kupuje i prodaje
određena roba. Kupovina i prodaja roba jesu predmet poslovanja berze shodno statutu i
pravilima igre. U berzanske transakeije ulaze novac vrednosni papiri i roba.
Sve berzanske poslove obavljaju članovi berze na samoj berzi sa posrednicima koji
se nominuju kao senzali ili brokeri. Tako je slučaj sa anglo-američkim berzama, koje rade
kao deoničarska društva na principu sticanja profita. Jedino se kontinentalne berze
izdržavaju od taksa za obavljene poslove i od članarina članstva berze.
Na berzi se sve čini haotično. U suštini je sve ipak jednostavno u berzanskim
pravilima: reč je o neprestanoj licitaciji. Berza je, u stvari, velika pijaca na kojoj se
neprestano trguje posebnom robom, koja se zove vrednosni papir. Na berzi su prisutni
kupci i prodavci, odnosno njihovi ovlasćeni stručni posrednici, berzanski posrednici
-brokeri.

26
ZAVRŠNI RAD BERZE

Berzanski poslovi su ugovori o prodaji (kupovini) berzanskog materijala koje

ovlasćena lica zaključuju na berzi prema utvrđenim pravilima.
Na osnovu ovako definisanog pojma berzanskog posla mogu se utvrditi njihove
osnovne karakteristike:8
 zaključuju se na berzi,
 ugovaraju ili berzanski posrednici,
 zaključuju se na osnovu posebne forme,
 postoji razrađen sistem kontrole u izvršavanju,
 imajujavni karakter.

Pod berzanskim poslovima smatraju se samo oni koji se zaključe za berzanskim

pultom. Pri zaključivanju berzanskih poslova dosledno se sprovodi utvrđena procedura
koja je propisana zakonom i pravilima berze. Berzanski posrednici, tj. samo lica koja imaju
ovlašćenje za rad na berzi mogu zaključivati poslove na berzi.

Berzanski poslovi su ugovori o kupovini i prodaji berzanskog materijala.

Specifičnost ovih ugovora je u tome što se ugovorne strane uopšte ne poznaju niti imaju
neposredni kontakt. Zamteresovana Hca daju naloge posrednicima da prodaju ili kupe
određeni berzanski materijal po određenim uslovima.
Kontrolu zaključivanja i izvršavanja berzanskih poslova sprovodi berza, preko
nadležnih organa, kao i država. Smisao berzanske kontrole je u tome da se spreče
poremećaji I krize koje su u prošlosti potresale berze. 2
Javni karakter berzanskih poslova ispoljava se u zaključivanju ugovora,
objavljivanju zaključenih poslova i izveštavanju o berzanskim kursevima ugovorenih
poslova.
Preduzetništvo, odnosno akcionarstvo, kojem je osnovni cilj ostvarivanje što većeg
profita, odnosno dohodka, je motorna snaga berzanskog poslovanja. Svaki preduzetnik želi
da ostvari što veći dobitak na uloženi kapital, zbog toga se uspešnost preduzetništva i meri
stopom prinosa na predujmljeni kapital.
Berzanski poslovi su brojni i raznovrsni pa se mogu podeliti prema različitim
kriterijumima, u zavisnosti od prirode analize. U literaturi, najčešće se koriste sledeće
klasifikacije:
8
Zakon o hartijama od vrednosti, Službeni glasnik RS. br. 47/ 2006.

27
ZAVRŠNI RAD BERZE

Prema cilju, berzanski poslovi se dele na stvarne i špekulativne.

Kod prvih sklapa se posao koji će izvršiti ugovorne strane. Špekulativni poslovi se
zaključuju zbog očekivanih promena cena u budućnosti.

Prema broju ugovora berzanski poslovi mogu biti prosti i složeni.

Prosti imaju samo jedan ugovor koji može biti promptni i terminski. Složeni
poslovi imaju dva ili više ugovora koji mogu biti arbitražni, reportni i svop. Arbitraža je
promptni ili terminski posao koji se zaključuje zbog razlike u ceni. Na osnovu razlike u
ceni javlja se prostorna vremenska arbitiaža. Prostorna se ostvaruje ako postoji razlika u
ceni istog materijala na različitim berzama, pa se zaključuje ugovor o kupovini na jednoj i
prodaji na drugoj berzi. Kod vremenskog arbitraža istovremeno se zaključuje ugovor o
kupovini berzanskog materijala po tekućem kursu i ugovor o prodaji na termin, po kursu
različitom od postojećeg. Kod reportnog posla vrši se promptna kupovina i terminska
prodaja i obrnuto.

Svop je ugovor o istovremenoj promptnoj kupovini i terminskoj prodaji berzanskog

materijala, i obratno. Ovde postoji mogućnost da se izvrši zamena jednog berzanskog
materijalaza drugim.

S obzirom na vreme dospelosti, berzanski poslovi mogu biti promptni ili terminski.

Promptni poslovi su jednostavni: plaćanje i isporuka materijala se vrše odmah po

zaključenju ugovora, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana zaključenja ugovora.
Kod terminskih poslova postoji vremenski razmak izmedu zaključenja i izvršenja posla, tj.
oni se odnose na poslove sklopljene na određeni rok. Kod ovih poslova javlja se vremenska
distanca od dana zaključenja posla do njegovog izvršenja. Najčešće je rok unapred određen
i iznosi od 15 do 30 dana po zaključenju posla o kupovini ili prodaji na efektivnoj berzi.
Ovakvi poslovi imaju naglašenu špekulativnu dimenziju.
Berzanski posrednici osnivaju se kao pravna lica, saglasano odredbama našeg
Zakona, a osnivaju se kao akcionarska društva ugovorom o osnivanju. Akcije berzanskog
posrednika donose dividendu i mogu glasiti samo na ime.

28
ZAVRŠNI RAD BERZE

Berzanskog posrednika mogu osnovati najmanje tri pravna lica. Strano pravno lice
može biti osnivač berzanskog posrednika pod uslovima uzajamnosti. Berzanskog
posrednika koji se bavi samo brokerskim načinom trgovine mogu osnovati najmanje dva
fizička lica. Isto pravno lice može biti osnivač samo jednog berzanskog posrednika. Banka
može biti osnivač više berzanskih posrednika, ali sa najviše jednom trećinom u osnovnom
kapitalu berzanskog posrednika.
Berzanski posrednici mogu se osnivati kao specijalizovani - za trgovinu jednom
vrstom tržišnog materijala, ili kao mešoviti -za trgovinu sa više vrsta tržišnog materijala.

Berzanski posrednici mogu obavljati i sledeće poslove:

1. pružanje savetodavnili usluga u vezi sa emisijom i trgovinom hartija od

vrednostl;
2. čuvanje hartija od vrednosti;
3. vođenje portfelja hartija od vrednosti za račun korisnika usluga;
4. druge poslove u vezi s trgovmom tržišnam materijalom.

Na berzi postoji berzanski kontrolor koji kontroliše rad i ponašanje učesnika na

berzi. Propise o izvršavanju kontrole donosi organ koji je izdao dozvolu za rad berze.

1. Početak berzanskog poslovanja na internetu

Pojava Interneta prouzrokovala je znatne promene u društvu. Masovna primena

Interneta naterala je zakonodavce i agencije da razmišljaju kako Internet utiče na pojedine
delove industrije sa jedne strane, dok je sa druge postalo neophodno da se izvrši
prilagođavanje propisa i zakonske regulative kako bi se omogućilo zakonito poslovanje .
Ni u jednoj privrednoj grani Internet nije učinio tako duboke promene kao što je to
učinio u svetu finansija. Iako su računari postali standardni deo komunikacije finansijske
industrije veoma rano, tek je sa pojavom Interneta običan korisnik stekao mogućnost da
lagodno pristupi nekim finansijskim operacijama.
Javna trgovina preko Interneta započela je 1996. godine. Tada su dve male
kompanije ponudile svoje hartije od vrednosti na prodaju preko Interneta. Osnovni
problem sa prodajom deonica putem Interneta bio je to što nije postojalo sekundarno tržište
ovih deonica gde bi se one dalje prodavale tako da su se ove transakcije smatrale veoma
rizičnim. Prva kompanija koja je ponudila svoje deonice preko Interneta bila je Interactive

29
ZAVRŠNI RAD BERZE

Holdings Corporation. Njene su se deonice pojavile 28. marta 1996. godine. Odluka je bila
da se preko Interneta vrši objavljivanje, prodaja i reklamiranje ponude.
Kompanija je dozvolila svim zainteresovanima da slobodno pristupe, pregledaju
ponudu i (ako se odluče da kupe) urade dawnload ugovora o kupovini. Ovaj ugovor je
trebalo potpisati i proslediti natrag uz definisanje sistema na koji će se izvršiti plaćanje ili
sa čekom koji bi bio priložen. Firma kada sve to dobije, prosleđuje novac banci, a
investitoru šalje potpisanu potvrdu da je on registrovan. Sertifikat o kupovini se šalje
investitoru kada se postigne neka definisana minimalna prodaja. Minimalni dozvoljeni ulog
je bio 1.000$ a maksimalni 50.000$. Takođe je bio definisan datum do koga je trebalo
ispuniti minimalnu prodaju koja je u tom trenutku iznosila 50.000$, i ukoliko se ona ne bi
ostvarila novac koji je do tada prikupljen trebalo je da bude vraćen investitorima bez
kamate. Pošto je prodaja uspela sve je aktivirano, s tim što je poslato cirkularno pismo "da
je investicija mali bisnis koji u sebi sadrži visok nivo rizika i da je preporuka da investitori
treba da budu samo oni za koje gubitak neće predstavljati veliki problem".Čitav ovaj
eksperimentalni posao zainteresovao je poslovni svet koji je u ovom načinu rada video
izvanredne mogućnosti za neograničeno širenje poslova.

Sledeća firma koja se pojavila sa svojim akcijama na Internetu je Spring Street

Brewing Company (SSB). Ova kompanija je otišla i korak dalje jer je pokušala da napravi i
sekundarno tržište Wit-Trade. Wit-Trade funkcioniše kao oglasna tabla na Internetu preko
koje zainteresovani mogu da kupuju i prodaju akcije SSB kompanije, kao i da pregledaju
finansijske rezultate SSB-a. To su u stvari dve oglasne table- jedna za kupovinu a druga za
prodaju. Trgovina se obavlja na taj način što se investitor registruje na sajtu, da svoje
podatke: E-mail, broj telefona, korisničko ime i password. Kupci i prodavci akcija se sami
pronalaze na oglasnim tablama i nadalje sami komuniciraju direktno bez posrednika. Wit-
Trade potvrđuje njihov dogovor, formira dokumentaciju i prosleđuje je e-mailom. Osim
trgovine preko brokera, na Internetu se pojedinačnom investitoru pružaju mogućnosti i da
istražuje berze koristeći neki od mogućih alata. America Online (AOL) i Prodigy nude
čitav niz alata za istraživanje.
Na Internetu je moguće naći mnoge brokerske kuće, kao što su: Charles Schwab,
Fidelity Investments, Merril Lynch, Smit Barney kao i Internet brokerske firme Lombard
Institutional Brokerage.

30
ZAVRŠNI RAD BERZE

Na svim sajtovima brokerskih kuća postoji obilje informacija, alata za istraživanje,

simulacija berzanskog poslovanja i, mogućnost da se sve to i realno uradi.
Na New York Stock Exchange ne postoji mogućnost da se korisnik direktno
konektuje online, što smanjuje mogućnost klijenata da dobiju trenutne podatke o tekućoj
tržišnoj situaciji. Smanjuje se i brzina reagovanja pri izvršenju transakcija, što uzrokuje
zastoj od momenta kada se pošalje zahtev za kupovinom/prodajom do trenutka kada je ona
izvršena. Sa novim alatima klijenti mogu preko Interneta da izvrše porudžbinu znatno brže
nego pri tradicionalnom načinu rada. Praktično, vreme odziva ili vreme obavljanja
transakcije smanjeno je od nekoliko minuta na nekoliko sekundi. Osnovna prednost je to
što je Internet slobodan 24 časa dnevno 365 dana godišnje tako da se trgovanje nesmetano
može odvijati u svako vreme i na svakom mestu.
U SAD postoji veći broj brokerskih firmi koje rade preko Interneta. Nekima od njih
to je jedini posao.
Prva brokerska kuća na Internetu bila je E*Trade koja je počela sa radom u
februaru 1996. godine. U maju 1997. već je bilo registrovano oko 145.000 klijenata, a
dnevno je registrovano oko 500 novih računa, s tim da je minimalni iznos na računu bio
1000$. Ova brokerska kuća je jedna od malog broja koje javno objavljuju podatke o svom
rastu i zaradama. Posluje prvenstveno u SAD, ali mogu poslovati i stranci.

Charles Schwab je jedna od velikih brokerskih kuća. Svoj Web servis razvila je
1996 godine. E.Schwab sajt nudi obilje podataka i uslužnih alata svojim klijentima.
Minimalni iznos na računu je 5.000 $.
American Exspres se na Internetu pojavljuje kao broker u septembru 1996. godine,
sa svojim Web sajtom InvestDirect. Minimalni iznos na računu je 5.000 $. Interesantno je
primetiti da Evropa ne zaostaje za USA brokerima. Prva Internet berza u Švedskoj
otvorena je u maju 1996. godine. Tada je Swedbank realizovala svoj NetTrade. U prvih
godinu dana rada imala je oko 4.000 korisnika ali je kasnije beleženo oko 100 novih računa
nedeljno. Veoma brzo preko ovog brokera je bilo moguće trgovati na berzama u Oslu i
Štokholmu. Narudžbina se izvršava u roku od 30 sekundi. Ubrzo na prostoru Švedske

pojavilo se više online brokerskih kuća, kao što su "NordNet", "H&Q online", "S-E-
Banken", "Sesam".

31
ZAVRŠNI RAD BERZE

Od kada je kompletirano elektronsko poslovanje Stockholm Stock Exchange

omogućava real time informacije. Za njih se plaća određena cena mesečno. Ranije su ove
podatke distribuirale specijalne firme tako da ih pojedinačni korisnici nisu imali odmah na
raspolaganju.

III BERZANSKI POSREDNICI

U trgovanju na berzma zemalja EU mogu učestvovati samo ovlašćeni učesnici

-berzanski posrednici koji uspostavljaju vezu između prodavaca i kupaca berzanskog
materijala. Berzanski posrednici imaju izuzetno značajnu ulogu u funkcionisanju
finansijskih tržišta, a posebno u berzanskoj trgovini. Iako postoji više vrsta, mogu se
podeliti u dve osnovne grupe: brokeri i dileri.
Postojeći Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima,
berzanske posrednike defmiše mnogo šire. Tu su uključene banke, poštanska štedianica i
osiguravajuća društva. Oni moraju dobiti saglasnost za obavljanje trgovine, isto kao i
investicioni fondovi. i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog načina trgovanja
koji se osnivaju u skladu sa navedenim zakonom.

32
ZAVRŠNI RAD BERZE

To mogu biti:

1. eskontne firme koje vrše poslove otkupa, eskontna i reeskontna menica,

2. lombardne firme koje vrše otkup, lombard i relombard hartija od vrednosti
ili
odobravaju kredite na osnovu zaloga hartija od vrednosti i drugih roba,
3. žiro firme koje obavljaju poslove bezgotovinskog i klirinškog platnog
prometa,
4. založni zavodi i zalagaonice, koji odobravaju kredite na osnovu zaloga
hartija
od vrednosti i drugih roba,
5. žiro firme koje obavljaju poslove bezgotovinskog i klirinškog
platnog
prometa,
6. založni zavodi i zalagaonice, koji odobravaju kredite na osnovu zaloge
pokretnih stvari,
7. menjačnice koje obavljaju poslove kupo - prodaje deviza,
8. otkupne firme koje vrše otkup hartija od vrednosti,
9. brokersko - dilerske firme.

Iako Zakon dopušta širok spektar učesnika u berzanskom trgovanju, u praksi (na
Beogradskoj berzi) najčešće se pojavljuju brokersko - dilerska društva.

1. Pojam brokera i dilera

Broker (engl. Broker; nem. Makler; fr. Courtier) - samostalni trgovac koji bez
ikakvog trajnog ugovornog odnosa na osnovu povremenih konkretnih naloga posreduju
između kupca i prodavca prilikom zaključivanja kupoprodajnog ugovora. Pored njihove
osnovne posredničke uloge brokeri obavljaju različite poslove, pocevsi od smeštaja i
sortiranja robe preko njenog reklamiranja i prodaje, pa sve do obezbeđenja potrebnih
dokumenata o prodaji. Brokeri spadaju u posebnu klasu stručnjaka koji izvanredno poznaju
robu i usluge prodaje na tržistu, što je dovoljna garancija da će nabavljena roba odgovarati
datom nalogu kako sa stanovišta kvaliteta tako isto i u pogledu cene.

33
ZAVRŠNI RAD BERZE

Pojam brokera ima najmanje tri značenja:

1. U poslovima na berzi, broker je naziv za posredničku kuću koja posreduje

između prodavaca i kupaca. Brokeri zaključuju poslove na berzi u tuđe ime i za
tuđ račun, i za pružene posredničke usluge naplaćuju proviziju i nisu vlasnici
berzanskog materijala kojim trguju. Brokerske kuće imaju svoje ovlašćene
predstavnike koji učestvuju u berzanskom trgovanju. Da bi neko stekao pravo
da postane berzanski zastupnik, mora da ispuni uslove koje propisuje konkretna
berza, a to, bez izuzetka, podrazumeva i polaganje brokerskog ispita kojim
se stiče formalna kvalifikacija za obavljanje posredničkih usluga u berzanskoj
trgovini.
2. Broker može biti osoba koja predstavlja prodavce u trgovini nekretninama. I
u ovakvim transakcijama brokeri naplaćuju proviziju za obavljene poslove u
prodaji (nekretnina).
3. Broker može biti osoba koja pronalazi najbolji aranžman osiguranja
za
klijenta, a zatim mu prodaje polisu osiguranja.

Prvo značenje naziva broker je najšire rasprostranjeno i u berzanskoj terminologiji

se koristi na navedeni način.
Po važećem Zakonu o berzama i berzanskom poslovanju, berzanske posrednike
koji obavijaju brokerske poslove mogu osnovati pravna i fizička lica, pod uslovima koji su
propisani. Brokerski način trgovanja, po ovom zakonu, podrazumeva obavljanje poslova u
tuđe ime i za tuđ račun, uz plaćanje brokerske provizije.

Zakon dopušta tri vrste brokera:

1. brokeri berze - lica koja su zaposlena na berzi i ovlašćena za berzansku

trgovinu,
2. brokeri članova berze - lica koja su članovi berze ovlastili za berzanski i
vanberzanski promet,
3. nezavisni brokeri - lica koja su berzanski posrednici ovlašćeni samo za
vanberzansko trgovanje.

34
ZAVRŠNI RAD BERZE

Diler (engl. Dealer) - kategorija berzanskih posrednika koji nemaju spoljne

klijente, oni kupuju i prodaju hartije od vrednosti u svoje ime i za svoj račun. Diler
sarađuje sa drugim dilerima i brokerima, prihod ostvaruje iz sopstvenog poslovanja.

Pojam diler ima više znacenja:

1. U berzanskoj terminologiji ovaj izraz se koristi za označavanje posrednika

koji učestvuju u trgovanju na berzi. Dileri29 nemaju spoljne klijente. Oni
kupuju i prodaju berzanski materijal u svoje ime i za svoj račun. Prihod
ostvaruju na osnovu sopstvenog poslovanja, iz razlike u ceni: kupuju
berzanski materijal dok je cena niska i prodaju kada se cena poveća. U radu na
berzi sarađuju sa brokerima i drugim dilerima. Ovo značenje pojma diler je
najšire rasaprostraiijeno i najčešće se koristi.
2. Diler je lice koje kupuje robu ili usluge, radi prodaje krajnjim kupcima.
3. U našoj praksi je tokom devedesetih godina prošlog veka izraz korišćen za
lica koja su se bavila prodajom strane valute na crnom tržištu.

Dileri su kategorija berzanskih posrednika koji rade za svoj račun ili svoje ime. Oni
su posrednici u berzanskom trgovanju ali su istovremeno, i vlasnici berzanskog materijala
koji je predmet trgovine. Na nekim berzama posluju kao market mejkeri i imaju važnu
ulogu u građenju i održavanju stabiinosti tržišta. Tada predstavljaju neku vrstu kreatora
tržišta jer su uvek spremni da kupuju berzanski materijal u celim lotovima, po cenama koje
su javno objavljene. Sličnu ulogu imaju i džoberi na berzi u Londonu.

Dileri mogu ostvariti prihod po vlše osnova:

1) na osnovu razlike u ceni, što se naziva kotacioni raspon,

2) na osnovu kapitalnih dobitaka, tj. razlike u visini tržišnih cena hartija od
vrednosti koje zadržavaju u svom posedu,

3) na osnovu devizne arbitraže, tj. promene u visini deviznih kurseva, kada posluju
na deviznim tržištiina,

4) na osnovu razlike u visini stope troskova kapitala, odnosno cena po kojoj dolaze
do sredstava i stope prinosa, odnosno prihoda koje ostvaruju od investicija u
hartije od vrednosti.

35
ZAVRŠNI RAD BERZE

2. Obaveze i prava berzanskih posrednika

Berzanski posrednici imaju specifične obaveze i prava, što je posledica posebnog

položaja koji imaju u berzanskom trgovanju. Obaveze berzanskih posrednika su:9

1) Da postupa u skladu sa dobijenim nalogom. Berzanski nalozi imaju

naredbodavni karakter i obavezuju posrednike na izvršenje. Berzanski posrednik može da
odstupi od izvršenja naloga samo pod uslovima koji su predviđeni u ugovoru i u skladu sa
pravilima berze, uz saglasnost nalogodavca. Ako posrednik zaključi posao posle isteka
važnosti ovlašćenja ili prekorači granice dobijenog ovlašćenja, ugovor ne obavezuje
nalogodavca. Ako posrednik zaključi posao posle isteka važnosti ovlašćenja ili prekorači
granice dobijenog ovlasćenja, ugovor ne obavezuje nalogodavca, izuzev ako to on svojom
voljom ne prihvati;

2) Da se stara o izvršenju dobijenih naloga. Berzanski posrednik ima

profesionalnu i moralnu obavezu da izvršava naloge i dužan je da to radi časno, pošteno,
marljivo i obazrivo. Ukoliko, ipak, ne uspe da izvrši nalog, posrednik ne odgovara klijentu
za moguću štetu;

3) Da obaveštava klijenta o svim važnim činjenicama. Berzanski posrednik

ima obavezu da obavesti klijenta o svim važnim činjenicama koje su od značaja za
zaključivanje i izvršavanje naloga. Posrednici mogu davati savete i preporuke klijentima i
upravljati njihovom finansijskom aktivom. U svim zemljama je izričito zabranjeno da
posrednici daju klijentima informacije koje su internog karaktera i nisu dostupne javnosti, a
svaka zloupotreba ovakve vrste se strogo kažnjava;

4) Da čuva poslovu tajnu. Berzanski posrednik je dužan da trajno čuva

poslovnu
tajnu klijenta do koje je došao izvršavajući njegov nalog;

5) Da vodi poslovni dnevnik. U dnevnik se unose sve važne informacije u vezi

sa nalozima koje posrednik dobija. Posle zaključenja ugovora, posrednik to evidentira u
dnevniku i upisiije broj ugovora;

9
Mićović M., Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, str.71.

36
ZAVRŠNI RAD BERZE

6) Da obavesti klijenta o izvršenju naloga. Posle zaključivanja posla, berzanski

posrednik je dužan da u najkračem roku o tome obavesti klijenta.

Pored obaveza, berzanski posrednici imaju pravo da obavljaju sledeće usluge:

1) Obavljaju kupovinu i prodaju berzanskog materijala što je njihova osnovna

delatnost. Nude raznovrsne mogućnosti kupovine i prodaje, a posebno na finansijskim
tržištima - na tržištu novca, tržištu kapjtala, deviznom tržistu, derivatnim tržištima.
2) Obezbeđuju kratkoročno kreditiranje. Mnoge brokerske kuće imaju
sopstvene
kreditne agencije koje, pre svega, poznatim i pouzdanim klijentima daju kratkoročne
kredite po stopama koje su nešto više od standardne kamatne stope;
3) Nude besplatne sigurnosne depozitne boksove za hartije od vrednosti. To je
posebno značajno za male klijente koji nemaju odgovarajuće uslove za čuvanje hartija od
vrednosti. Takođe, postoji mogućnost da brokerske kuće, pored čuvanja hartija od
vrednosti,za svoje klijente naplaćuju kamatne kupone i dividende i obavljaju druge poslove
u oblasti finansijskih transakcija;
4) Vrše edukaciju svojih klijenata i potencijalnih klijenata organizovanjem
seminara i predavanja, objavljivanjem prigodnih publikacija, pripremanjem aktuelnih
informacija.
5) Pružaju savetodavne usluge angažovanjem svojih stručnjaka i analitičara.
6) Upravljaju hartijama od vrednosti u ime i za račun klijenta.
7) Organizuju distribuciju hartija od vrednosti (bez obaveze otkupa neprodatih
hartija od vrednosti).
8) Naplaćuje proviziju, na osnovu izvršene usluge.

Brokerske kuće se mogu usmeriti na rad sa velikim klijentima, krupnim berzanskim

igračima, kao što su institucionalni investitori (penzijski fondovi, investicioni fondovi,
fondovi za osiguranje), radeći mali broj transakcija sa velikim zaradama. Druge kuće se
orijentišu na male klijente iz sektora stanovništva, gradeći strategiju na manjim
pojedinačnim zaradama i velikom prometu.

3. Vrste brokera

37
ZAVRŠNI RAD BERZE

U zavisnosti od regulisanja pravnog položaja berzanskili posrednika i odnosa

prema članovima berze, postoje tri sistema berzanskog posredovanja:
a) anglosaksonski,
b) germanski i
c) romanski.

Anglosaksonski - članovi berze su istovremeno i berzansaki posrednici. Na berzi

nastupaju kao: 1) dileri - u svoje ime i za svoj račun a zaradu ostvaruju na razlici u ceni
materijala kojim trguju, i 2) brokeri - kao zastupnici (u ime i za račun klijenta) i kao
komisionari (u svoje ime a za račun klijenata), a zaradu ostvaruju naplatom provizije za
usluge koje pružaju.
Germanski - članovi berze i berzanski posrednici su različita lica. Zaključivanje
poslova vrše samo posrednici i za to naplaćuju proviziju.
Rontanski - postoje samo posrednici koji učestvuju u zakljucivanju ugovora
između klijenata berze i ne mogu da vrše poslove za svoj racun.

Postoji veliki broj brokera koji se razlikuju na osnovu posebnih zakonskili uslova u
pojedinim zemljama, propisa berzi i zavisno od tradicije u nekim sredinama. Najpoznatiji
su: komisioni brokeri, brokeri na parketu, trgovci na parketu, specijalisti, diskontni brokeri,
brokeri koji nude kompaktnu uslugu.
Komisioni brokeri (Commission brokers). U pitanju su nezavisni brokeri čija
mesta na berzi glase na fizička lica. Na Njujorškoj berzi (NYSE), kao jednoj od vodećih
berzi u svetu od 1366 članova, oko 400-450 pripada komisionim brokerima. Mogu
poslovati kao agenti koji kupuju i prodaju hartije od vrednosti za svoje klijente, ali i za
druge brokere i brokerske kuće. Nekad su nazivani dvodolarski brokeri (two dollars
broker), zbog fiksne provizije koju su naplaćivali. Danas je njihova provizija promenijiva i
zavisi od vrste ugovora koji realizuju.

Brokeri na parketu (floor brokers). U pitanju su nezavisni brokeri koji aktivno

učestvuju u berzanskom prometu, odnosno posluju na parketu berze. U sali za trgovanje
obavljaju poslove za račun svojih klijenata, izvrsavajući njihove naloge koje dobijaju preko
teleprintera, a onda se pridružuju ostalim brokerima na parketu, gde izvršavaju naloge po

38
ZAVRŠNI RAD BERZE

najboljim uslovima. Posle obavljenog posla,obavaeštavaju svoje firme,a ove svoje

klijente.
Mogu biti i nezavisni brokeri ukoliko ih angažuju druge firme koje nemaju svoje brokere
na parketu.
Trgovci na parketu (floor traders). Rade samo za sebe i po tome se razlikuju od
brokera na parketu. Ne sarađuju sa drugim brokerima niti rade za javnost i predstavljaju
prave špekulante. Ostvaruju zaradu na osnovu razlike u ceni a često više puta u toku
jednog dana kupuju i prodaju istu vrstu berzanskog materijala ako je tržište nestabilno i
cene imaju velike promene.
Specijalisti (specijalists). Brokeri koji su se specijalizovali za trgovinu određenih
berzanskih materijala ili hariije od vrednosti samo jedne firme na taj nacin stiču neku vrstu
monopola u trgovanju određenim berzanskim materijalom.
Specijalisti mogu imati tri uloge:
1) aukcionara,
2) dilera, i
3) brokera,

Kao aukcionari, utvrđuju početnu cenu kojom se otvara trgovina na početku novog
radnog dana, nastojeći da cena bude priblizno jednaka kao na zatvaranju predhodnog dana.
Kao dileri kupuju i prodaju hartije od vrednosti za svoj racun. Kao brokeri izvršavaju
naloge klijenata i dobijaju proviziju za obavljeni posao.
Da bi broker stekao status specijaliste, pored opštih uslova, mora ispunjavati i
dodatne kriterijume, kao što su: posedovanje određenih sredstava, posedovanje dovoljnog
broja finansijskih instrumenata za koje se specijalizuju, i sl.
Diskontni brokeri (diskount broker). Brokeri koji svojim klijentima pruzaju
isključivo usluge kupovine i prodaje određenih finansijskih instrumenata, uz minimalnu
proviziju.
Brokeri koji nude kompletnu uslugu (full service brokef). Pored klasičnih
brokerskih poslova, kupovine i prodaje berzanskog materijala, obavljaju i druge poslove za

klijente (saveti, konsalting, fmansijska analiza i si). Provizija u ovakvim poslovima je viša
nego u drugim slučajevima.

39
ZAVRŠNI RAD BERZE

4. Udruženje berzi i berzanskih posrednika

Berze i berzanski posrednici mogu osnovati udruženje berze i berzanskih

posrednika.Udruženje je pravno lice i osniva se kao poslovno udruženje, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje preduzeća - društava. Udruženie može
da:
1. organizuje stručne dogovore radi unapređenja i ujednačavanja berzanske i
vanberzanske trgovine;
2. organizuje stručnu obuku za dobijanje zvanja brokera;
3. donosi trgovinske uzanse i kodeks ponašanja;
4. prati izvršavanje profesionalnih dužnosti i pridržavanja kodeksa ponašanja
berzanskih brokera;
5. vodi registar berzanskih brokera koji imaju dozvolu za trgovanje;
6. vodl registar slobodnih brokera;
7. obavlja druge poslove predviđene aktima Udruženja.

5. Prinosi i rizici na tržištu kapitala

U berzanskoin poslovanju, odnosno na tržištu kapitala, javljaju se sledeći oblici

prinosa:
1) dividenda kao oblik prihoda vlasnika kapitala,.
2) kamata, kao obiik prihoda vlasnika obveznice,
3) kapitalna dobit, kao razlika između prodajne i kupovne cene kapitala (hartija
od vrednosti).

Akcionari su zainteresovani za stabilne prinose tako da dividenda treba da bude

određeni oblik učešća u kapitalu. Kamata predstavlja fiksnu obavezu preduzeća na izdate
obveznice. Kamata se isplaćuje pre isplata dividendi, zbog čega je kamata preduzeća niža
od dividende. Kapitalna dobit je razlika izmedu prodajne i kupovne cene hartija od
vrednosti uvećana za operativne troškove. Ovaj oblik prinosa je manje izvestan od kamate i
dividende.

Finansijski menadžment koji radi sa hartijama od vrednosti susreće se i sa

određenim finansijskim rizicima. Postojanje finansijskog rizika može se uočiti i pri samoj

40
ZAVRŠNI RAD BERZE

odluci o emisiji hartija od vrednosti. Nepoznavanje propisa iz područja poslovanja hartija

od vrednosti, nestručnost, oscilacije kurseva i kamata, sve to dovodi do velikih rizika u
poslovanju na finansijskom tržištu.

Svi rizici na tržištu novca i kapitala mogu se vezati za one koji imaju:10

1) Tržišno privredni karakter (privredna konjunktura, uslovi na

tržištu, nestabilnost, tehnička dostignuća, kreditna, devizna i monetarna politika,
spoljnotrgovinska politika, stepen društvene kontrole, poslovni odnosi i dr.),
2) Spekulativni karakter rizika. Berzanski poslovi su u osnovi spekulativni
poslovi, a berzanske oscilacije velike i neocekivane, tako da su skopčane sa velikim
rizikom.

Finansijski menadžment u oblasti poslova na finansijskom tržištu, posebno na

tržištu kapitala (berzi) redovno je suočen sa finansijskim rizicima. Tu se javljaju različiti
oblici rizika: kamatni rizici, devizni rizici, kursni rizici, terminski rizici, neadekvatna
finansijska regulativa, rizici prenosa novca i plaćanja, rizici krivih informacija i čistih
spekulacija, devizna ograničenja i devizna kontrola i dr.

Osnovni i najčešći oblici rizlka:

1) Finansijski rizik je osnovni rizik kod svih finansijskih instrumenata.

Obično se naziva kreditni rizik, a vezn je za neizvršavanje kreditnih obaveza, bilo u celosti,
bilo delimično. Gubitak može biti u celini ili delimičan. Kod akcija finansijski rizik se
javlja u obliku slabog poslovanja firme, tako da postoji rizik da se ne ostvari dividenda ili
se ostvari finansijski rezultat ali se ne može isplatiti dividenda. Investitori su posebno
osetljivi na visinu rizika, tako da postoje specijalizovane agencije koje utvrđuju rejting
hartija od vrednosti.
2) Rizik likvidnosti se javlja kada se finansijski instrument ne može prodati
pre
konačnog roka dospelosti, kada se instrument ne može pretvoriti u novac. Stepen
likvidnosti je utvrđen odnosom između maksimalno očekivane cene i tržišne cene koja se

može dobiti prodajom u relativno kratkom roku. Neizvesnost u pogledu prodajne cene i
lakog transformisanja u likvidan oblik (novac) direktno utiče na rizik likvidnosti.

10
Fabozzi F., i Mann S.:Securities Lending and Repurchase Agreements, John Wiley&Sons, Inc, 2005., str.
39-60.

41
ZAVRŠNI RAD BERZE

3) Rizik kupovne snage vezan je za uslove poslovanja na finansijskom tržištu

kada se javlja viša stopa inflacije. Ovaj rizik je dosta prisutan kod dugoročnih hartija od
vrednosti sa fiksnom kamatnom stopom. Realna kamata tada značajno pada ispod
nominalne.
4) Cenovni rizik je direktno vezan za tržišnu vrednost finansijskih
instrumenata
na koje utiču promene kamatne stope i promene deviznog kursa.

U uslovima određene finansijske, ekonomske, socijalne i političke situacije, svaki

subjekt koncipira i sprovodi svoju finansijsku politiku i finansijsku strategiju, pri čemu
mora da vodi računa o rizicima u poslovanju do kojih može doći. Subjekti u upravljanju
kapitalom i uvođenju finansijskog menadžmenta treba i da upravljaju rizicima, posebno
finansijskim rizicima. To se mora činiti u cilju optimalne investicione politike, normalnog
rada na finansijskom tržištu, čuvanja sopstvene imovine, kapitala i profita.
Preduzeće mora da vodi minimiziranju rizika, ili njegovom otklanjanju, posebno pri
donošenju investicionih odluka, dugoročnog ulaganja kapitala, istraživanje boniteta
korisnika kapitala, očuvanja i ostvarivanja prinosa, mogućnosti plasmana, boniteta i
profitabilnosti ulaganja i dr.

42
ZAVRŠNI RAD BERZE

ZAKLJUČAK

Kada se pomene termin “berza”, prva asocijacija je na ogromnu prostoriju u kojoj

se mnoštvo ljudi dovikuje na sav glas i jedni drugima rukama daju nerazumljive znake. Sve
to propraćeno je masom elektronike i svetlećih panoa na kojima su prikazane neke cifre.
Do pre neku godinu u našoj zemlji o ovoj temi se malo ili ništa nije znalo. Običan
građanin jednostavno nije imao potrebu da se upoznaje sa berzanskim poslovanjem,
akcijama ili trgovinom obveznicama, jer to kod nas nije postojalo. Posle započinjanja
procesa tranzicije pojavile su se akcije pojedinih firmi ali malo ko zna rešenje šta dalje sa
tim akcijama.
Tehnološki napredak i komunikaciono povezivanje sa svetom stvaraju potrebu da
se aktivno učestvuje u svetskim procesima. Pojava Interneta drastično je promenila način
poslovanja u svetu. Berzanski poslovi koji su nekad bili privilegija malog kruga
posvećenih danas postaju dostupni svakome ko ima računar i priključak na Internet.
(Naravno, neophodni su i novac za investiranje i poznavanje savremenog berzanskog
poslovanja).
Onog trenutka kada smo se kao zemlja priključili na Internet postala nam je
dostupna velika količina informacija, na dohvat ruke su mnogi servisi, tako da je svima
postala dostupna i trgovina hartijama od vrednosti.
Ključna funkcija i značaj berze je da obezbedi kontinuelno tržište hartija od
vrednosti po cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate.
Kontinuitet tržišta smatra se neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od
vrednosti bez kojih bi se teško mogla privući sredstva investitora koji u njih ulažu.
Kontinuitet tržišta smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti što dalje povećava njihovu
likvidnost, odnosno sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje.
Postojanje berze, odnosno berzanske trgovine na nekom tržištu, ukazuje da je to
tržište sugurno i da nije pod uticajem netržišnih rizika u poslovanju. Jačanje berzanskog
poslovanje ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi.

43
ZAVRŠNI RAD BERZE

LITERATURA

1. Kvrgić G.: Finansijska trzista i berzanski menadžment, Visoka

poslovna škola strukovnih studija, Čačak.

2. Savić J., Komazec S., Ristić Ž., Berze i berzansko poslovanje,

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Čačak, 2006.

3. Stošić Lj., Tržište, troškovi i cene, Viša tehnička tehnološka škola,

Vranje, 2005.

4. Mishkin F. i Eakins S., Finansijska tržista i institucije, IV

izdanje, Prevod MATE, d.o.o., 2005

3. Internet sajt:
- http://www. akademac.info
- http://www.ekapija.com

44