EMPTY

FEELING
D. S. Clarke

~2~
 Prolog

Nisam znala da gubitak srca i osećanja može ovoliko da boli. Posle ovog
više ne znam kako da volim i osećam. Pokvarena sam. Slomljena na dva
dela. I sama.
Sada stojim ovde ispred njihovih grobova, ali više nemam suza. Sve sam
isplakala za njih. Tuga ih je odnela. I ne znam da li će ih ikad vratiti.

Jedna ruka spušta se na moje rame.

„Vreme je. Moraš ih pustiti da idu svojim putem. Pred tobom je život. Tvoja
budućnost", kaže mi on.
„Imaš mene. Imaš nju. Bićemo tvoja podrška, tvoj oslonac. Znam da bi to oni
želeli", govori mi to dok gleda u ženu suznih očiju.
„Pođi sa nama draga", nežno mi kaže i ja mu dajem svoju ruku.

A oni ostaju iza mojih leđa. Mrtvi. I ja sam mrtva zajedno sa njima. Moja
osećanja su mrtva. Slomljena. Nikad više neću biti čitava.
Katherine White

~3~
 Prvo poglavlje
Dogovor

Katherine

3 GODINE KASNIJE, University of everything

Portland(Oregon)

„Molim te pristani. Molim te, molim te!"

Nisam očekivala da ću ikad videti Jesy Baker kako moli nekog. Dobro,
ona je najbolja i najdivnija osoba koju sam ikad upoznala, ali isto tako
ponosna.
Kao što sam i ja.
Očigledno joj ovo jako znači. Dok me moja najbolja drugarica i cimerka
gleda svojim tužnim očima znam da glumi, jer ona je profesionalac u tome. Pa
devojka pohađa časove tog predmeta na našem koledžu, i rastura u tome.
Ona je prirodni talenat, da joj nekad i poverujem.
Dobro, to je samo u početku.
Jesy je takva kad želi nešto. Ume biti prava dosadnjakovićka koja neće
odustati dok ne dobije ono što želi. E pa, ovaj put neće, i ona to zna... Ali te
njene suzne zelene oči slamaju me. Skoro.

~4~
Stvarno nemam živaca da vikend provedem sa najboljim drugom njenog
dečka. Taj kreten na kojeg se pali pola devojka, pa čak i neke profesorice,
diže mi pritisak čim progovori.
Njegov najbolji drug, Araon Wright, već je dve godine u lepoj i mirnoj vezi sa
Jesy.
Kada su njih dvoje tek počeli da izlaze u prvoj godini mislila sam da je
on jedan od onih tipičnih bogataša koji dobro izgleda. Iako je Araon jedan od
najpoželjnijih muškaraca na koledžu i kapiten fudbalskog tima, on je više od
dobrog komada mesa i bicepsa, i jedna od najboljih osoba.
I dalje mi nije jasno kako on onda može da se druži sa najvećim
kretenom na koledžu?
Zašto Alex nije takav?
On je njegova sušta suprostnost. Taj lik jebe sve što nosi suknju i
nema kurac među nogama. I žene se pale na to. Padaju na kolena pred
Alexom Clarkom. Ko bi rekao. Budala. Kreten.
„Ne možeš me ostaviti samu sa njima dvojicom. Pa trebam žensko
društvo i pojačanje", govori Jesy.
„Znaš i sama zašto ne želim Jesy", odgovorim razdraženo, jer stvarno
više nemam živaca za sve ovo.
„Ponavljamo ovu priču već pola sata."
„Samo ovaj put Kate. Uradi to za mene", opet će ona.
Ovaj put glas joj blago podrhtava.Vidim da joj je stalo da budemo
zajedno. U poslednje vreme retko se viđamo, osim na par časova i uveče u
sobi. Ali tada smo obe preumorne. Međutim, i to je sad retko, jer se ona
gotovo preselila u stan kod Araona koji se nalazi u blizini kampusa.
Kako može da provede toliko sati u Alexovoj blizini?
Sad kad malo bolje razmislim, mislim da je Jesy jedina devojka sa kojom ništa
nije pokušao. Ipak ima nešto u svojoj glavi, pa zna da bi se završilo njegovo
prijateljstvo sa Araonom ako nešto pokuša. U sebi prevrnem očima na samu
pomisao na njega, i znam da ću odustati od svoje odlučnosti zbog Jesy. Ovo
je samo zbog nje.
Moje najbolje drugarice.
Nekako ću uspeti da ignorišem onu budalu od Alexa. Samo ovaj put. A
kad se vratimo na nastavu predoziraću se dozom čokolade, knjiga i učenja.
Samo to će me vratiti u život.
~5~
„Okej, okej. Pristajem, ali samo ovaj put." Naglašavam svoju ozbiljnost oštrim
tonom i podignutim prstom uperenim u njeno lice. U istoj sekundi mali
poluosmeh stvori se na mom licu kad vidim budalast kez moje lude
drugarice. Jaoj Jesy šta sve radim zbog tebe.
„Najbolja si", govori ona dok skače i vuče me tako naglo u prečvrst
zagrljaj.
„Biće nam tako dobro. Zabavićemo se", kaže ona.
Kako da ne, mislim u sebi. Stvarno se nadam da ću imati snage posle ovog
vikenda. Uvek je moram vraćati posle susreta sa Alexom, tim kretenom.
Sutradan posle časova spakovala sam sve potrebene stvari za dva dana
koja ću provesti van sobe. Petak je, i mnogo mi je lakše kad znam da ću moći
predahnuti od napornog učenja.
Trenutno stojim na sred naše sobe i pogledom pratim moju dragu, sporu
drugaricu koja se ko budala vrti u jednom mestu. I zbog toga čini me još
nervoznijom, ali takve smo nas dve. Ludi spoj.
Ona je sva dobra, i nasmejana, komunikativna, luckasta, ali ume ta devojka
biti ošrta kad popizdi.
A ja?
Poseban sam slučaj. Nekad sam toliko teška da me ni vesela Jesy ne može
podneti, ali ona već zna šta treba da radi kad sam takva. A nekad umem biti
pravi anđeo nasmejanog lica. Luda sam, to mi Jesy stalno govori. Možda i
jesam?
„Zašto je toliko bitno šta ćeš poneti? Pa to je samo dva dana", pitam je.
„Znam, ali moram poneti neke seksi stvari zbog Araona. On to voli. Znaš čipka
i te stvari", smeje dok govori.
„Da nećeš poneti i Vilijama da vam se pridruži", zadirkujem je.
„Ovaj put neću", odgovori mi pa isplezi jezik kao malo dete.
„Dobro, dobro. Ne moram znati baš svaki detalj vaše intime. Požuri više",
zezam se dok je guram da ubrza spremanje.
„Pa sama si kriva. Pitala si me." Pa da, ovo smo nas dve. Lujke.
Kada je Jesy spakovala svoje stvari spremile smo sobu, ugasila sam
svetla i zaključala vrata.
Od prve godine nas dve delimo sobu u kampusu. Naravno nije svaki put ista,
jer se menjamo po spratovima kako prođemo godinu. Ali Jesy je uvek tu.
Ta devojka promenila je moje sive dane svakom svojom provalom i ludorijom.
~6~
Ona je uvek tu za mene, kao i ja za nju. Tako mi je drago što sam prvi dan na
koledžu naletela na nju. Ali bukvalno naletela.
„Ajme izvini, slučajno sam", rekla sam uplašeno osobi po kojoj sam
prosula svoju kafu kad sam se zabila u nju samo zato što nisam gledala kuda
idem.
Opet sam razmišljala o knjizi koju sam zadnju čitala. Kad ću više da
naučim, stalno mi se ovakve stvari dešavaju. Ili osoba, ili zid, ili pod. Nekad
stvarno umem biti smotana. Kada sam podigla pogled ugledala sam devojku
nasmejanog lica. Imala je malo pegica po nosu i širok osmeh na preko lica.
Ko se još smeje posle polivanja kafom? Pa samo Jesy.
„Nije problem. Nisam ni ja pazila kuda idem", kaže ona dok maramicom
briše svoju morku majicu.
„Prva si godina", upita me.
„Jesam", odgovaram nervozno. Kako to da nije ljuta? Pa neko drugi bi me
psovao.
„Odlično, i ja sam. Znaš kad smo se već ovako upoznale bolje da se
predstavimo", smeje se dok mi pruža ruku.
„Drago mi je, Jesy Baker", pružam svoju ruku devojci duge plave kose i
odgovaram , „Katherine White, ali ti me zovi Kate..."
Tada nisam znala koliko će mi značiti ova devojka nasmejanog lica. Sada
znam. I ne želim da je izgubim. Barem ne nju..
Dok stojim i čekam Araona i Alexa da dođu, razmisljam kako da preživim
ovaj put. I samo tako odjednom setim se svog rešenja. Brzo grabim ključeve
iz Jasynih ruku koje sam joj dala pre par minuta. I trčim prema sobi.
„Ej! Kate pa gde ćeš sad", čujem kako me iznenađeno doziva.
„Odmah stižem. Čekajte me", brzo joj dobacim.
Kako sam mogla da zaboravim? Ulazim u sobu sva zadihana i preturam
po skriptama. Pa gde je nestala?
Znam da sam je tu stavila, jer sam je kupila pre neki dan. Kada u gornjoj polici
radnog stola ugledam poznatu naslovnicu glasno sa olakšanjem odahnem.
Dobro je, nasla sam je.
Uzimam svoju novu knjigu od Jojo Moyes „Dok nisam srela tebe", i brzo
hodam prema izlazu. Čujem da su momci sitgli po nas, jer sirena trubi već
minut. Zašto su tako nestrpljivi?

~7~
„Idem", derem se što jače dok trčim niz stepenice kampusa i preskačem dve
odjednom.
I bum!!
Pala sam! Prosula sam se što sam više mogla, lupila kolenima od beton,
oderala ruke i toliko jako jauknula. Jesy mi prilazi sva uplašena zajedno sa
Araonom i podižu me, samo Alex stoji pored kola sa najvećim, najružnijim i
najzlobnijim osmehom na licu. Moji obrazi bukte od topline i sramote.
Ljuta sam.
Prvo boli me sve od pada, a drugo trenutno se stvarno jako trudim da zadržim
suze. Ne mogu plakati pred njima. Pred njim. Ljuta sam na onu budalu koja se
smeje, i još nas drugi gledaju.
„Jesi dobro Kate? Halo Kate? Da nije lupila glavu", zabrinuto me zove
Jesy dok gleda u Araona i meni maše ispred lica.
„Dobro sam, nije mi ništa. Krenimo više na taj put. Nemamo ceo dan",
vičem njima iza leđa, jer sam već u pokretu. Gledam ispred sebe, u Alexa sa
lažnim ponosom i prolazim pored njega, sedam na zadnje šedište oderanih
ruku i kolena, sa mojom novom knjigom. I nadam se spasom.

***

Već dva sata se vozimo, Jesy spava pored mene, kao i Araon na prednjem
sedištu, a Alex veoma skoncentrisano gleda ispred sebe na put. Mislim da je
ovo naduži period da on ćuti. Uvek je imao nešto da kaže, i to uglavnom
gluposti.
„Stani na nekoj pumpi, moram na wc ", lupim ga po ramenu, jer imam
utisak da me neće čuti ako mu samo kažem. Toliko je skoncentisan na vožnju
da moram dva puta da ga lupim. On se okrene i pogleda me svojim plavim
očima koje sijaju nekao čudno. Danas je stvarno sparno, i da nemamo klimu u
kolima teško bi preživeli ovo putovanje.
„Šta kažeš mala ", smeje se.

~8~
Bolje da nisam prekidala ovu tišinu. Moja krivica je što je kratkog veka bila.
Nije mi ovo trebalo sad. Piški mi se već sat vremena, ali nisam htela da idem,
jer bih onda morala sa njim da pričam. Ali stvarno mi se jako, jako piški.
Morala sam preći preko ponosa.
Divno, u dva dana sam to uradila. Šta mi je ovih dana? Trebam da
dobijem, sigurno je to. Zato nisam svoja.
„Prvo nisam mala. Zašto opet moram to da ti objašnjavam? Zar si toliko
glup? A drugo, rekla sam da staneš na neku pumpu, jer stvarno moram da
piškim ", govorim iznervirano. U njegovim očima ne vidim uvredu, navikao je
on na to sa mnom.
„Dobro smotana, ali imam uslov. Moja kola, moji uslovi. Želim jedan
poljubac zahvalnosti zato što sam odlučio da vas pustim u svoju bebicu. A to
se retko dešava. I samo da znaš ne u obraz, ako si na to mislila ", namigne
mi.
„Taj tvoj poljubac možeš da nabiješ sebi u dupe zajedno sa ovom tvojom
bebicom", vičem na njega, a time budim zbunjenu Jesy i Araona.
„Ili stani, ili ću iskorčiti iz auta. Stvarno moram na wc!!" Dobro neću stvarno
iskočiti iz kola, ali sad sam toliko ljuta, a to nije dobro jer onda psujem kao
kočijaš.
„Divno, opet ste počeli ", govori Araon i gura Alexa.
„Vidim znak za pumpu. Tu ćeš joj stati druže."
„Vidim je i ja, ali neću. Neka ona prvo smiri živce pa me lepo zamoli.
Stvarno ne znam više koji je tvoj jebeni problem , ali tvoje ponašanje nam
uništava odmor. Zašto ne možeš biti kao sve druge normalne devojke? " Auu
ovo nisi trebao reći. Pogrešno dugme si pritisnuo druže!
Otvaram vrata od auta, i u retrovizoru primećujem njegov iznenađen
pogled, možda čak i uplašen.
„Vidi trenutno nisam raspoložena za razgovor sa tobom. Stvarno trebam
da piškim. I to što pre! Zato jebeno požuri više, ili ću iskočiti iz ovog auta."
Stvarno mi nije dobro. Definitivno trebam dobiti za par dana.
„Alex ona je ozbiljna. Stvarno je ljuta i stvarno joj se piški, zato bolje stani.
Za tvoje dobro", kaže jedini glas razuma u ovim kolima. Moj spas, Jesy.

~9~
Dok čekamo u redu za wc Jesy me pita nešto za šta trenutno nemam
odgvoror.
„Zbog čega si takva danas? Sva nervozna i negativna. Hoćeš mi ikad reći
zbog čega se tako ponašaš prema Alexu?"
„Vidi Jesy trenutno nisam raspoložena da pričam o tome. Pogotovo ne o
njemu. Nije mi ništa. Stvarno. Trebam da dobijem pa sam zbog toga
nervozna. Okej", odgovaram joj tiho.
Možda ovo nije najbolji odgovor, ali to je ono što mogu trenutno da joj
dam. U poslednjih pola godine počela sam dosta teže da podnosim Alexa.
Do sada smo se pretvarali, ali više ne mogu. Verovatno nisam trebala onako
burno da reagujem, pa idemo da se odmaramo, a ne da se svađamo.
Ali jednostvano u njegovoj blizini ne mogu da se kontolišem. A da probam
neki sporazum sa Alexom? Da to je odlična stvar, ali samo ako uspe.
Kada smo se vratile u kola na mestu gde sedim pronašla sam hidrogen,
vatu i zavoj. Skroz sam zaboravila na bol od nervoze. Podigla sam pogled i
pronašla Alexov u retrovizoru.
„Bilo bi dobro da očistiš ruke i kolena, možeš se inficirati." Vau! Otkad on
pazi na mene? Na ženski rod uvopšte?
„Hoću, hvala", kažem mu iskreno.
„Čoveče trebao sam ranije uraditi nešto ovako, možda bi češće čuo ovaj
odgovor."
Šta se upravo desilo? Alex mi je pomogao, a ja sam mu lepo odgovorila.
Bez deranja i drame. I to još hvala! Mora da sanjam. Sigurno sad spavam na
istom ovom sedištu.
„Za pola sta ćemo stići pa ćeš moći i da se istuširaš", nasmeje se a onda
kaže sebi nešto tiho u bradu. Ali dobro sam ga čula.
„Šta si to rekao", derem se. „Bolje ti je da ponoviš zato što sam te čula
savršeno dobro!"
„Pa ako si me čula zašto bih ti ponavljao onda? Ali ako baš želiš to čuti
opet, reći ću ti. Možda bi bilo dobro da te pregledam, onako doktorski,
temeljno", smeje se dok mu je pogled fokusiran na put.
„Ne mogu da verujem da se posle dve godine naše veze ovako ponašate.
Mogli bi ste da se potrudite zbog nas dvoje i počnete da se družite", ljutito
govori Araon.

~10~
„Izvini druže. Neću više. A nadam se da nećeš ni ti Kate", rekao je to tako
ozbiljno i oštro, kao da mi naređuje. Nema šanse da ću da ćutim!
Taman sam krenula da otvorim usta i počnem da ga obasipam svojim
najboljim psovkama, kad me Jesyina ruka zaustavlja.
„Dobro neću", oblikujem usnama i zaćutim. Do kraja puta slušala sam
muziku i u retrovizoru videla pobedonosan Alexov pogled.

***

Mislim da nam je svima trebalo malo odmora. Mali predah od učenja i

profesora. Prvi put sam ovde, na posedu Araonovih roditelja.
Jezero je predivno, a zelenilo koje ga okružuje čini ovaj trenutak prepuštanja
još lepšim. Koliba od drveta iz spolja činila se kao sasvim obična, ali unutra
nalazi se raj na Zemlji.
Araonova porodica veoma je bogata. To su stari bogataši gde bogatsvo
nasleđuje svaka sledeća generacija. Ali ovi ljudi su tako divni, nisu uobraženi
kao neki. Kao dokaz za to ispred mene stoji njhov sin i kaže mi da postoje
samo dve sobe i kupatila u svakoj.
Šta? Čekaj malo, šta sam upravo čula?
„Molim", pitam za svaki slučaj, jer ipak postoji mogućnost da sam pogrešno
razumela. Ali nisam. U ovoj jebenoj kolibi, koja je opremljena kao svemirski
brod imaju samo dve sobe, dva kupatila, prostrana dnevna i moderno
opremljena kuhinja.
„Nema jebene šanse", povisim ton da zna koliko sam protiv ovog. Zašto
se prvo nisam raspitala gde idemo?
„Znači večeras delimo sobu ti i ja slatkice. Jedan krevet, a nas dvoje. Pa
dobro, nije da se bunim", tiho mi na uvo šapne Alex. Istog trena moj prtisak
skače, temperatura u meni ključa zajedno sa mojim besom.
„Samo sanjaj", okrenem se prema njemu ljutitog pogleda.

~11~
„Šta kažeš na kompromis?" Pokušavam na lep način da se dogovorim sa
njima dok još mogu.
„Jesy i ja u jednoj sobi, a vas dvojica u drugoj?"
„Nema šanse", odgovore mi istog trenutka.
Sada gledam u Jesy pogledom koji govori „bolje bi ti bilo da pristaneš", ali
nisam očekivala ovakav njen odgovor .Stvarno drugarice? Zar nož u leđa?
„Da li bi nas dve mogle same da popričamo?" Obrati se momcima.
Kada su otišli u kuhinju i zatvorili vrata ona progovori, „Kate znam koliko ne
podnosiš Alexa, ali to je samo dve noći. Znaš da sam jedva čekala da budem
nasamo sa Araonom, jer odavno nismo normalno bili zajedno zbog svih
obaveza."
Prekidam je usled njenog divno govora podizanjem svoje ruke i drsko
odgovaram.
„Znala si koliko prostorija ovde ima, jer si već jednom bila, a opet nisi se setila
da mi spomeneš to. Pristala sam da dođem samo zbog tebe, da imaš žensko
društvo kako si ti rekla, ali sada iskreno kajem se." Kažem joj ljutito i uzimem
svoj kofer, brzim korakom hodam prema jednoj sobi dok govorim Alexu koji
stoji naslonjen na vratima prekrštenih ruku na grudima.
Budala.
„Večeras jedno mesto gde ćeš spavati je ova dnevna soba, ili ako ti je volja
izvoli napolju tamo imaš savim dovoljno mesta." Zalupim vrata za sobom da to
ispadne još dramatičnije i napokon odahnem.

Nakon tuširanja gde sam provela pola sata deo moje nervoze oprala je
voda. Sada sam opuštena, čista i gladna.
Veoma gladna.
Izlazim iz sobe i vidim samo Alexa u dnevnoj kako gleda nešto na tv-u, a
Jesy i Araon su otišli u njihovu sobu. Verujem da znam šta trenutno rade. Ali
bolje da ne razmišljam o tome.
Na stolu je otvorena flaša piva i kesica čipsa. Ako je ovo hrana koju stalno
jede kako je moguće da je ovako zgodan? Za jednog kretena baš je zgodan.
Da nije tako odbojan mislim da bih se palila na njega. A možda i ne bih. Ne
znam ni da li sam više u stanju i to da osećam. Ne posle onog.
Odlučna odbacim svoje loše misli i krenem da pravim večeru.

~12~
Verujem da su i oni gladni, pa imaju sreće danas im izigravam domaćicu.
Gledam u unutrašnjost frižidera opremljenog hranom i odlučujem se za
pečena jaja sa kobasicom i uz to dodam salatu. To svi volimo.
„Auu šta to ovako dobro miriše", govori Alex dok ulazi u kuhinju.
„Skoro sam završila", kažem mu opušteno.
„Mogu malo dobiti?"
„Naravno. Zašto ne bi? Ovo sam pravila za sve nas. Ajde sedi."
„Pa posle onog ispada za sobu imam osećaj kao da o meni misliš sve
najgore. Pa ne bih te unutra prisilio na nešto. Volim kad mi se žena sama
preda, a ti to očigledno večeras ne želiš. I zato bi samo spavali."
Imam utisak kao da sam ga uvredila svojim postupkom, ma nije valjda?
Zar je moguće da je Veliki Zmaj uvređen? Nema šanse!
„Vidi, stvarno ne želim da spavam pored tebe u onoj sobi i krevetu, nije da
imam nešto protiv tebe. Mislim imam, ali znaš, ne mislim da bi mi uradio
nešto. Živciraš me jako, ali dobro...to si ti." Pogledam u njega sa malim
osmehom na licu i on mi uzvrati. Stvarno je lep dok se smeje.
Šta? A ne opet ovi hormoni. Pa ja stvarno više ne znam šta pričam...
„Zašto me toliko mrziš?" Pita me on. „Zbog čega sam ti odbojan?"
„Ne mrzim te. Ali tvoje ponašanje me dovodi do ludila. Stvarno ne volim
osobe koje znaju da su lepe i zgodne i to koriste toliko slobodno kao ti."
„Misliš da sam, lep i zgodan", sada mu još veći osmeh krasi lice.
„A ne. Ne, ne! Pogrešno si me razumeo. Mislim na to da mrzim uobražene
osobe." Kažem mu stidljivo, jer stvarno ne želim da me pogrešno protumači.
Ali da je zgodan pa to stvaro mislim.
„Kate White. Najveći steber i smotanko, durilica misli da sam lep." Kaže to
sa ogromnom dozom samouverenosti.
Pa gde je sad sva ona bahatost nestala? Gde su sada stepenice i zidovi?
Dobro bi mi dosao jedan pad.
„Vidi neozbiljni misli šta hoćeš, ja znam šta sam rekla. Ti si jedan
razmaženi ženskaroš i kreten. To je moje pravo mišljnje o tebi i nikada se
neće promeniti." Rekla sam ljutito.
„Ma vidi ko mi to govori! Najveća štreberica koja nema život osim knjige."
Ne mogu da verujem da mi je ovo rekao.

~13~
 Znam da sam štreber, ali za uspeh moraš da se potrudiš, jer uspeh donosi
stipendiju koja je meni jako potrebna ako želim da nastavim sa studijama.
On je primetio bolan izraz mog lica i uozbiljio se.
„Žao mi je. Stvarno. I ti mene nerviraš sa tom svojom drskosti."
„Dobro, sad kad smo bili iskreni možda bi mogli da zovemo ovo dvoje da
se odvoje malo i jedu. Ali da znaš i meni je žao", i to sam stvarno mislila.
„Šta kažeš da napravimo kompromis? Nema svađanja barem dok smo
ovde, samo druženje?" Kažem mu pružajući svoju ruku. Njegova se ubrzo
nađe u mojoj.
Ogromna je i topla. Ruka pravog muškarca. I kroz moje telo prostruji neki
čudan osećaj. Biće ovo zanimljiv i buran vikend.

Trebam svaki tvoj slomljeni deo, jer želim da ih spojim. Želim te celu za
sebe. Da opet osećaš i voliš. MENE.
Alex Clark

~14~
 Drugo poglavlje
Mol

Katherine

Izležavam se i odmaram na najudobnijoj fotelji ikad, a Alex se ispružio na

kauču i drema. Iz kuhinje čujem blage zvukove razgovora zaljubljenog para
koji pere sudove posle ručka.
Nakon našeg dogovora koji smo overili rukovanjem, Alex je pozvao Araona
i Jesy koja je bila toliko čupava da sam morala da se ujedem za usnu kako se
ne bih nasmejala na sav glas.
„Stvarno niste mogli da sačuvate noć za to", rekla sam tiho. Ali Alex je
stajao do mene i čuo, a zatim se nasmejao. Jesy je uhvatila taj potez i
pogledala prvo u njega, pa mene namršteno, ali znam da se šalila, jer sam
videla blagu zakrivljenost njenih usana.
A onda je ugledala sto pun ukusne hrane koji nas je mamio svojim
mirisom.
„Kate ovo tako dobro izgleda. Hvala draga", pohvalila me pa zagrlila..
„Obećavam da ćemo Araon i ja srediti sto posle ručka."
„Šta", zbunjeni Araon pokušao se pobuniti, ali je ućutao zbog ozbiljnog
pogleda svoje devojke.
Mislim da od danas obožavam solidarnost, a potovo dogovore i
kompromise. Tek je tri posle podne, a ja sam prvi put u toku ovog dana
stvarno smirena. Kada je Alex rekao da će poštovati naš dogovor on je
izgleda to stvarno mislio.

~15~
Pogledam u njegovom pravcu i moje zanimanje odlazi prema opuštenim
crtama njegovog lica. Ovaj dečko mnogo je lepši i zanimljiviji kad nije naporan
i besan.
Njegovu jaku vilicu krase tek izrasle čekinje brade, zbog kojih izgleda toliko
seksi i odraslo. Da ima samo malo dužu bradu izgledao bi par godina starije.
Crna poduža kosa štrči mu na sve strane kao posledica ublažavanja
nervoze. Dok smo se svađali prošlog puta zbog mojeg bezveznog, kako on
kaže, trošenja slobodnog vremena na čitanje knjiga, primetila sam da je više
puta prošao prstima kroz svoju gustu, crnu kosu.
Čak je i jednom povukao.
Vidim da nije svestan toga, ali sad kad malo bolje razmislim izgleda sladak
tako raščupan. Pitam se kakva je na dodir njegova kosa. Da li je svilena kao
moja? Kako tek sada primećujem ovakve stvari?
Alo budalo, pa bila si ljuta na njega!!
Svoju desnu ruku stavio je ispod vrata i taj naizgled spontani pokret izrazio
je veličinu njegovog bicepsa ispod bele majice kratkih rukava. I što ga duže
gledam vidim da je sav veliki i razvijen. Lepo je građen. Mišićav, ali ne
preterano. Pitam se da li je takav i dole ispod zone kukova.
Ne mogu da verujem šta od mene uradi ovaj dogovor! Na ovaj način nisam
razmišljala već dugo vremena! Ovo nisam nova ja.
Posle moje porodične tragedije shvatila sam da ne želim druge osobe da
povređujem samo zato što nisam u stanju da osećam i volim. Samo zato što
sam slomljena. A seks koji sam mogla bilo kad imati nisam želela.
Pre te noći koja je sada deo moje prošlosti, za mene to je bilo vođenje
ljubavi sa osobom koju volim i koja mene voli.
Bila sam pravi romantik.
Sada znam da nekom muškarcu to ne mogu dati, a nisam htela biti nečija
lutka za jebanje kao druge devojke. Posle svega imala sam dostojanstvo i
planiram da ga zadržim.
Biće bolje da ne razmišljam na taj način o Alexu. I sama znam da on od
svake devojke želi samo seks. I verujem da je dobar u tome kao što se priča
po kampusu koledža. Kada bih želela opet da se prepustim moći tog čina
mislim da bih to uradila baš sa njim, tim drskim muškarcem.
Ili bolje sa nekim koji bi imao njegov izgled, ali i mozak za razliku od Alexa.

~16~
U početku stvarno nije bilo lako biti u celibatu nakon aktivnog seksualno života
koji sam nekad vodila sa bivšim. Volela sam Jhona, a znam da je i on mene.
Mnogo puta bilo mi je teško, imala sam osećaj kao da neki deo mene fali. Pa
većina njih je falila, i ostavila prazninu za sobom. Sada su one popunjene
mnogim drugim stvarima koje me ispunjavaju.
A to nije vibrator!
Drago mi je što smo ranije krenuli, jer dan je prelep. Stojim na utabanoj stazici
ulepšanom kamenjem, podignem svoje lice visoko prema nebu i zažmurim.
Želim da uživam u toploti sunca na mojoj bledo, mlečnoj koži. Sada je
napokon stiglo toplije vreme posle duge i hladne zime, i planiram da ga
provedem u kupaćem, na suncu sa knjigom.
Knjige, slatkiši i opet knjige i slatkiši postali su moja velika ljubav nakon
onog ružnog događaja. Trebalo mi je nešto da zaboravim na to, a knjige su bili
moji jedini prijatelji dok nisam došla na ovaj koledž.
Da sam sada ona ista stara ja verovatno knjigu ne bih ni pogledala,
trenirala bih kao luda samo da moje telo za leto bude savršeno zategnuto, a
sada kad se svako jutro pogledam u ogledalu vidim devojku duge kose bolje
čokolade, crnih očiju, malenog nosa i visoko podignutih jagodica.
Više nema one savršeno zategnute devojke, sad je tu malo veća guza i
grudi koje su porasle za dva broja u poslednjih dve godine.
Sviđa mi se nova-stara ja. Ona je popunjena na svim poželjim mestima sa
dobrim oblinama peščanog sata. Tako mi barem govori Jesy svaki dan. Što se
mene tiče te obline nemaju neku veliku važnost, jer ne planiram da ih koristim
na nekom.
Uhvatim se za maleno srce na mom lančiću koje nosim kao amajliju i
počnem da hodam prema molu. Ubrzo svojim golim levim stopalom opipam
toplinu vode, a zatim kad se naviknem na njenu tempreraturu obe moje noge
nađu se do članaka ispod njene površine.
Toliko sam duboko u svojim mislima da ne primetim kad Jesy sedne pored
mene i svojim ramenom dodirne moje.
„Uživaš u prirodi draga? Baš je lepo ovde." Vidim da se sprema nesto pitati
me, jer je sva ozbiljna.
„Moram nešto iskreno da te pitam", kaže tiho ona. Znala sam. Klimnem joj
glavom kao podtvrdu da nastavi pričati.

~17~
„Vidim da se nešto desava sa tobom u poslednje vreme, a ti nikad nećeš da
pričaš sa mnom kao što ja pricam sa tobom o svim mojim problemima. Ti
znaš svaku moju stinicu koja mi se desila u životu, a ja sve što znam je onih
par reči koje si tek rekla pre tri meseca", kaže ona uvređeno.
„Mislila sam da si napokon shvatila da meni možeš verovati. Kako si
slobodna u svemu drugom osim u pričanju o svojem životu i porodici? Tu
temu uvek izbegavaš. Imam osećaj da tvoja nervoza nema veze samo sa
dobijanjem, mislim da kriješ nešto u sebi i da je to pravi razlog tvoje nervoze."
O ne, ne opet.
Ne mogu stvarno da pričam o tome. Pa niko to ne zna. Ne mogu to da joj
kažem, koliko god joj verovala i poštovala je.
„Mislim da nismo došle ovde da pričamo o ozbiljnim stvarima, već da se
opustimo", kažem joj sa lažnim osmehom.
Ona na moj odgovor napući svoje pune usne, ustane i kaže, „Momci
planiraju da prave roštilj za večeru idem da vidim kako mogu da im
pomognem", i nakon toga odlazi.
Duboko uvlačim vazduh u svoja pluća i pokušavam da sklonim misli o
njima. Uskoro ću misliti na njih, a to će biti onog dana kad budem išla na
njihove gorobove koje nisam posetila već tri godine.
Znam da Jesy nije ljuta zbog onog na molu, više puta vodile smo sličan
razgovor i uvek je rekla da će čekati da sama pokrenem tu temu. Sada je
zabrinuta za mene i zbog toga se ponaša kao majka, i razumem je, ali trebam
da i ona mene razume.
Kada uđem u kuću čujem njihovo glasno smejanje, naslonim se na
kuhinjska vrata sa osmehom dok gledam Jesy koja se uživela u svojoj ulozi
glavne. Kad me ugleda njene oči sijaju samo iz njoj poznatog razloga.
„Dobro je, stiglo moje pojačanje." Pruža mi kesu krompira i zapošljava me,
sad znam zašto me tako pogledala. Čak je i momcima naredila da odu da
peku meso. Posle sat vremena, večera je spremna, a moj stomak se oglašava
da je gladan.

~18~
 ***

Stojim sa Alexom u kuhinji, jer je sad na nas dvoje došao red pa peremo
sudove. Tačno sam znala da naš dovogor stoji na klimavim stubovima.
Uveravala sam se da neće biti toliki problem raditi nešto normalno sa njim bez
svađe, a onda je počeo sa svojim seksističkim komentarima.
„Kako si tako spora ženo? Ajde malo brže peri. Knjige gutaš u jednom
dahu, a tanjire pereš kao puž. Zbog tebe ću propusiti uvod u utakmicu Atlanta-
Arizona."
Bla, bla bla, vi žene....dosta mi je više toga!
„Dobro kenjkavi idi da gledaš utakmicu, a mene pusti da završim ovo na miru",
okrećem se prema njemu i vidim kez od uva do uva.
„Opet smo se vratili na staro nas dvoje", kaže i lagano me udari pesnicom
po ramenu.
Ali u tom trenutku stala sam u baru vode koja se stvorila na pločicama dok
smo prali sudove. Okliznula sam se i iznenađeno ciknula.
Alex me brzo uhvatio svojim spretnim i brzim rukama, ali se okliznuo
zajedno sa mnom na mokrim pločicama. Sve se desilo u par sekundi, on se
nekako našao ispod mene i ublažio moj pad svojim čvrstim grudima.
Njegove ruke bile su oko mog struka, a onda je popustio stisak i time vratio
dotok krvi u taj deo tela.
Toliko sam blizu njegovog lica da vidim svaku liniju, svaku manu, pa i mali
ožiljak ispod brade. Ožiljak koji je dobro sakriven da ga nikad ne bih primetila
da se nismo našli u ovom položaju.
Moje lice gori, sva sam topla i vazduh je zagušljiv. Brzo se saberem i
podignem, vidim da je i on iznenađen, a kada se pogledamo u oči oboje
počnemo nekontrolisamo da se smejemo.
Da li je stvarno moguće ili ja mogu biti prijatelj sa njim, samo mu nikad nisam
dala šansu?
„Da čujem i ja šta je toliko smešno", kaže veselo Araon dok stoji i gleda u
nas prekrstenih ruku na grudima. Vidim da mu je čudno što nas vidi u ovako
dobrom odnosu, iskreno i meni je.

~19~
Ali nekako više mi ovo prija nego da trošim energiju na svađu.
„Smotanko je zamalo pala, a ja kao pravi džentlmen odlučio sam da joj
pomognem i ublažim pad. Preuzeo sam svu bol na sebe", kaže Alex gledajući
me sa budalastim kezom na licu.
„Ovo sam želeo da vidim već duže vreme. Dobro ste se setili vas dvoje.
Bice nam jos bolje ovako, jer večeras nas četrvoro pravimo žurku."
„Slažem se sa tobom brate", kaže Alex dok daje pet Araonu. Prevrnem
očima na ovo njihovo ponašanje i odem u dnevnu. Baš me zanima kakvu
žurku će oni napraviti, ja sigurno nemam u planu da se napijem.

Želeo sam svaki njen deo da probam i imam, ali ona mi nije to dozvolila.
Nije mi se prepustila i dala ono najbitnije. SVOJE SRCE. A kako je i
mogla? Pa nije ga ni imala...
Alex Clark

~20~
 Treće poglavlje
Žurka

Katherine

„Da li je moguće da vi stvarno želite da igramo ovu dosadnu , izlizanu igru?"

Ne mogu da verujem da sam pristala na ovo! Posle Beer ponga u kojem sam
prilično loša, oni su odlučili da pređemo na "masne fote."
Stvarno momci, jako kreativno! Bolje da smo se pijani vijali u jezeru, nego
što radimo ovo.
Večeras pijem koktel, Plavu lagunu i uživam. To je jedino piće koje znam
smućkati, a da ispadne dobro. Već posle druge čaše osetila sam blagu
omamljenost zbog veće doze alkohola.
I prija mi promena i ovaj osećaj.
Pijana sam, ali taman toliko da znam šta se dešava i šta radim. Kao poludela
smejem se na sve. A to primećuju ovo troje pijanih budala koji žele da
iskoriste moje odlično raspoloženje.
„Zavrti Kate! Ajmo curo pokaži se", dere se Jesy rumenih obraza. Verujem
da je nju kao i mene zagrejao alkohol. Uzimam praznu flašu piva i zavrtim je.
Ona napravi puna tri kruga i zaustavi se na Araonu.
„Istina ili izazov", pitam ga.
„Izazov", ponosno mi odgovori. Hmm..šta da smislim, a da nije
dosadno? Razmišljam na koji način bi ovu atmosveru podigla na još veći nivo.
Znam!

~21~
„Araon otiđi u sobu, obuci tvoje omiljene tange koje ima Jesy, slikaj samo
svoje telo. Što više da se vide tange. I da! Tu sliku ćeš postaviti na svom
instagram profilu", kažem mu nasmejano.
Pa zadovoljna sam, jer čim sam iste sekunde ovo izgovorila na licima
mojih prijatelja stvorio se široki, budalast kez, a onda su počeli da mi se
klanjaju i tapšu.
O bože baš su ludi.
„Kako se ja toga nikad nisam setio", viče Alex. I on je pijan. Zajedno sa
Araonom pije pivo kao profesionalac. Što i jeste. Ovo je normalno za njih, zato
što su večiti posetioci svih mogućih žurki u kampusu. Na neke su uglavnom
pozvani, a neke sami organizuju.
Razmišljam da li sam pogrešila i ovim naljutila moju drugaricu... Sigurna
sam da nisam. Šta više, znam da se zbog ovog neće ljutiti. Sve ovo je šala, u
ostalom ispunjavam njenu fantaziju, tako da..sve ovo radim zbog nje. Vidim
da samo što ne pukne od smeha.
Sigurna sam da se setila onog našeg razgovora u sred noći.
„Kate, ej Kate", drma me Jesy i time budi iz dubokog sna.
„Šta misliš da li bi Araon nekad obukao moje tange i pozirao mi? Možda
crvene, ili roze, ili one seksi čipkaste?"
U početku mi nije bilo jasno šta me ona pita, jer sam još uvek jednim
delom spavala, a onda je do mog mozga dospela njena ludorija i počela sam
da se smejem. Toliko jako da su mi suze krenule posle čega sam pala sa
kreveta i lupila glavom od pod. Kad je Jesy videla moju reakciju uzela je jatuk i
udarila me po glavi.
I dalje ne mogu da shvatim zašto baš po glavi!
Tog jutra probudila sam se sa žešćom glavoboljom. A onda sam pogledala u
Jesy na drugoj stani sobe i krug nezaustavljivog smeha bio je otvoren.
Sada dok gledam u nju pokušavam da zadržim osmeh, grizem usnu i
čekam da vidim hoće li Araon ispuniti izazov. Posle pet minuta on izlazi
nasmejan i obučen. Pruža telefon Jesy i ljubi je u obraz. Ovaj put ona je ta
koja se nenormalno smeje kad ugleda na ekranu sliku svog dečka u tangama.
„Bebo da li si ti mene uptavo označio na ovoj slici?"
Znala sam!

~22~
Pa to je Araon. Taj ludo zaljubljeni dečko šta god radi pazi da ne povredi Jesy.
I zbog toga sam srećna, a pomalo i ljubomorna.
Želim nekog posebnog da pronađem, ali znam da ću verovatno tu osobu
izgubiti svojom krivicom...
„Dobro deco sad ćete da vidite kako to radi profesionalac." Araon uzima flašu i
zavrti je toliko jako da nisam ni stigla da brojim okretnja, a zatim je stala na
Alexa.
„Brate istina ili izazov?"Araon ga pita sa lenjim kezom.
„Dobro me znaš čoveče. Nisi ni trebao da me pitaš. Izazov bre!" Pa da. Šta
sam drugo mogla da očekujem od njega? Dok Araon razmišlja, u sebi se
molim da to nema neke veze sa mnom.
„Ti ćeš brate da budeš lični Magic Mike našoj Kate. Daćeš joj jedan vrući
ples u krilu."
O Bože. O ne. Samo ne to.
„Nikakav problem", kaže Alex dok ustaje i skida svoju belu majicu. Uzima me
za ruku i vuče do stolice na sredini sobe, koju je donela Jesy. Zbog ove druge
izdaje danas, planiram ozbiljno da pričam sa njom kad se vratimo.
„Dođi draga kod mene, sad ću da ti pokažem šta je pravi muškarac", viče
pokušavajući nadjačati muziku. A zatim počinje da igra. Koristi sve one seksi
pokrete iz filma i odlično to radi. Skinuo je svaki jebeni pokret!
Čak i svoje ubacio.
Sedim ukočena na stolici. Oznojene, drhtave dlanove stavila sam u krilo. Moje
lice bukti od crvenila i srama.
Stidim se dok gledam u njegove trbušnjake koji se pokreću zajedno sa njim.
Gledam pokrete njegovih kukova koji se njišu uz muziku. On je tako lep. Imam
želju da dodirnem njegovu blago preplanulu kožu.
Mislila sam da ću iste sekune umreti kad je uzeo moje ruke i prislonio na
svoje grudi. A onda je seo u moje krilo i počeo da se trlja od mene.
„Stidiš se slatkice vidim ti na licu, opusti se i uživaj", kaže mi nasmejano.
Kada sam čula kraj pesme vratila sam se u život. Udahnula sam vazduh iste
sekunde kad se odvojio od mene.
I vauu!! Ovo je bilo vruće!
Definitivno trebam alkohol da me smiri!

~23~
Još uvek pod utiskom Alexovog seksi plesa u glavi prisećam se svakog
momenta. Ali moje misli večito se vraćaju jednom delu. Trenutku kada sam
drhtavim rukama dodirnula njegove čvrste grudi. Koža mu je tako topla i
nežna na dodir. Da sam on, mislim da bih teško skinula ruke sa sebe. A
možda on to i radi?
Dodiruje se...
Brzi otkucaji moga srca sada se polako smiruju. Gledam u Alexa koji je
opušten kao da se ništa nije desilo, kao da mi pre par minuta nije dao najvreliji
ples u krilu. On zavrti flašu koja kao magnet stane u mom pravcu.
„Ma da li je moguće", dižem ruke u vis. Sad već pizdim.
„Žao mi je slatkice, ali moraš da biraš. Istina ili izazov", gleda me pravo u oči.
Šta da radim? Ne želim ni jednu od te dve opcije...
„Biram izazov", kažem hrabro, ali veoma sam nervozna dok čekam da
progovori. Ali bolje ovo, nego da nešto priznam. Ili možda ne?
Alex me gleda svojim plavim očima dok ustaje i odlazi u kuhinju, a zatim
se vraća i pruža mi njegov telefon.
„Kate izazivam te da stenješ mom drugu preko telefona. Želim da glumiš
da upravo sada trebaš njegovu pomoć u svojem igranju."
Prestala sam disati!
U jednoj sekundi udahnula sam sav vazduh, ali onda nisam znala kako da
izdahnem. Ali kako? Zašto? Nema šanse da ću to uraditi. Bolje da mi da nešto
drugo.
„Neću to uraditi. Daj nešto drugo."
„A ne, nema drugog slatkice! Ovo je tvoj izazov i bolje ti je ga odradiš",
namiguje mi dok govori.
Oo Alex, kad bi samo znao da ja više ni ne znam kako se to radi. Kako
sada da stenjem nekom njegovom drugu? Dok u sebi vodim rat u kojem
gubim, on kuca poziv sa lažnog broja i zove svog druga Jasona.
Jesy i Araon su toliko nestrpljivi i uzbuđeni. I smeju se, umesto da su na
mojoj strani.
Izdajice!
Oznojanim dlanovima prihvatim telefon i prislonim na uvo posle čega čujem
nepoznati muški glas. Svoju hrabrost prepuštam alkoholu koji se nalazi u
mojim venama i govorim maznim tonom.

~24~
„Halo Jason ja sam. Trebam tvoju pomoć."
„Halo, ko je to?"
„Jason, stvarno trebam tvoju pomoć, a čula sam da si najbolji u ovome.
Nemaš pojma koliko mi je trebalo vremena da nađem tvoj broj." Zastenjem
dramatično.
„Samo mi reci svoje ime i pristajem mala, ali bilo bi mnogo bolje kad bih
možda došla kod mene."
Šta? Tako brzo je pristao na ovo?
Po njegovom glasu čujem da se smeje. Očigledno ga ovo zabavlja.
„Ne, nema sada vremena za to, tako sam blizu, ali ne mogu sama do kraja",
uzdišem uz telefon.
Pošto sam uključila spikerfon i ostali su uključeni u razgovor. Samo se
nadam da Jason to neće shvatiti.
Pogledam u Jesy dok ustaje i odlazi u kupatilo jer ne može više da izdrži.
Alex me gleda sa najvećim osmehom i podiže palac na gore. A Araon je zabio
svoju glavu u jastuk i valja se po podu.
Zašto mi rade ovo?
Pa jedva zadržavam ozbiljan ton, ovo je stvarno smešno, ali i veoma zabavno.
„Samo mi reci ime draga. Kako očekuješ da ti pomognem, a ne znam ni
kako se zoveš."
„Melaniiii, zovem se Maleni. Ajde požuri tako sam blizu", kažem promuklim
glasom.
„Gde se diraš trenutno?", pita drhtavim glasom. Čekaj, njega stvarno ovo
pali?
„Po grudima, tako sam napaljena Jason. Ležim na krevetu i diram se
svuda po telu."
„Stavi prst u sebe mala, čujem da si blizu." Blizu? Kako on to može da
proceni samo po glasu? Pa ja sam daleko od blizu druškane.
„Vlažna si zar ne? Želiš da dođeš do kraja draga, samo zažmuri i zamisli
da ulazim u tebe." U mene? Fuj nema šanse. Ovo više i nije tako zabavno!
Pogledam ljutito u Alexa koji skače po sobi dok grize svoju ruku, Jesy je
svoja usta poklopila rukama, a Araon...pa on nije dobro.

~25~
Mnogo se plašim za njega, nikad nije bio ovako crven u licu. Jason mi nešto
priča, ali ja ga ne slušam. Mislim da je vreme za završim ovaj poziv.
„Ahhhhhhh Jasnonn, mmmmmmm. Ovo je tako dobro!!" Derem se ko
budala na slušalicu, a ustvari mi nije dobro je moram nekako da izbacim ovu
potrebu za smejanjem iz sebe.
Par sekundi je tišina, ali nju prekine Jason.
„Jesi tu? Ejjj Melani."
„Hvala ti Jason, sad sam mnogo bolje." A onda brzo prekidam vezu i Jasona
koji je nešto pričao. Pogledam u svoje prijatelje i počnem da se smejem na
sav glas.

PAR SATI POSLE...

Sedim na krevetu u sobi čiju tamu je ublažila noćna lampa dok se prisećam
događaja od pre par sati. Pa ispunila sam izazov. Stenjala sam nekom dečku
ispred mojih prijatelja, dok je svo vreme moju kožu pržio Alexov tamni pogled.
I zbog toga imala sam utisak kao da to radim za njega.
Ali bila je ovo jedna od najzabavnijih noći u mom životu.
Sada je dva sata posle ponoći, a ne mogu spavati. Toliko toga sam uradila
danas. Bila sam opuštena, vesela i prepustila sa zabavi. I bilo je predobro.
Uživala sam u svakom trenutku sa prijateljima.
Sa Alexom.
Svaki moj osmeh bio je iskren, slobodan i bez glume.
Toliko sam uzbuđena da ne mogu spavati. Trebam nešto da me opusti, i
zato uzimam knjigu koju sam ponela u nadi da će mi ona pomoći. Obožavam
ovaj deo dana kad držim knjigu, jer onda se nalazim u sasvim drugom svetu...
Posle dva sata žeđ me odvaja od tužne priče i odlazim do kuhinje da
pijem vode. U prolazu bacim pogled na usnulog Alexa koji jedva leži na
kauču.

~26~
Glava mu skoro dodiruje pod dok mu noge stoje na kauču. Leži u veoma
nepravilom položaju posle kod će ga sigurno boleti leđa.
Ne znam zašto radim ovo, ali ubrzo ga budim.
„Alex dođi lezi na krevet, od kauča ćete boleti leđa." On pospano otvara oči i
ustaje. Tek sad primećujem da je viši od mene za deset centimetara i da na
sebi ima samo bokserice.
Ignoriši to Kate, ne gledaj dole!

Trenutno plačem kao malo dete, oči me peku od ovoliko čitanja, i već sam
umorna. Uskoro će svanuti. Nisam dobro. Kraj knjige me dotukao pa sada
plačem i brišem suze.„Ej Kate. Šta ti je? Šta se desilo?" Pita me zabrinuti Alex
suženih očiju. Trgnem se na njegov glas, jer nisam očekivala da je budan.
„Ništa, samo pogodio me kraj ove knjige", kažem mu između šmrcanja.
„Opet čitaš ona tvoja sranja?"
„E da je ovo sranje ne bih ovako plakala, ali ovo je jedna od najrealnijih
knjiga.
„Hajde ispričaj mi radnju", kaže pa preskoči kauč i sedne na slobodno
mesto pored mene. Pa ako baš toliko želi da zna rećiću mu...
„Znaš posle svega što su prošli nisam mogla da prihvatim ovakav kraj.
Stvarno me pogodila ova knjiga..."
Već pola sata pričam Alexu radnju knjige, toliko sam se uživela da tek
sada pogledam prvi put u njegovom pravcu. A on spava! Neverovatno!! Pa
kome sam pričala svo vreme? Očigledno sama sebi. Ne mogu da verujem da
je zaspao. Izgleda da on i knjige nikad neće ići zajedno..

Jednom slomljeni delovi ne mogu opet biti sastavljeni. Ako pokušaš da

ih spojiš, opet će ostati male nesavršenosti, poput ožiljka koji nikad
zarasti neće. Tako sam i ja imala svoje ožiljke. A on ih je prihvatio.
Katherine White

~27~
 Četvrto poglavlje
Velika greška

Alex

Nije dobro, nikako...Dve reči. Deset slova.Najebao sam!

Ali debelo.
Sinoć sam sjebao celu ovu stvar sa Kate. Naš dogovor sada je deo prošlosti
kao i ona zabavna devojka od sinoć.
Probudio me zvuk njenog plakanja. Prvo sam sedeo na krevetu sav
zbunjen, jer mi nije bilo jasno kako sam se našao tu. A onda sam se setio da
me Kate probudila i rekla da spavam ovde.
Onako pospan pomislio da sam da sam nešto uradio, ali brzo sam odbacio te
misli.
Kada sam je ugledao kako na kauču sedi sa bradom naslonjenom na
kolenima, dok grli svoje noge i grčevito stiska onu njenu knjigu, neke emocije
proradile su u meni zbog ovog prizora. U početku sam bio zbunjen mojom
reakcijom, ali kad sam video zbog čega slatkica plače prevrnuo sam očima.
I sva sreća pa nije videla taj potez.
Možda sam najveći kreten nad kretenima zato što iskorištavam devojke, ali
koliko god ne podnosio nju nisam hteo da vidim njene suze i tužno lice.
Izgledala je tako sitno, smeštena među jastuke i pokrivena sivim ćebetom.
I plakala je zbog jebene knjige!
Pa ona stvarno nije normalna.

~28~
Želeo sam da je saslušam samo da bih mogao da joj kažem svoje iskreno
mišljenje o njenom čitanju i gubljenju vremena, ali onda je brbljivica otvorila
svoja lepa usta i ja sam zaspao.
Sada snosim posledice. Ko je još lud da troši svoje vreme na izmišljene
likove?
Izgleda da ona to nikad neće moći shvatiti..
Kad se setim početka dok je još bila sasvim normalna. Slatka, ćutljiva
štreberica.. ali nje više nema, jer je pokazala svoju pravu stranu. Ona je drska
i luda. Ta devojka je đavo. Lepi đavo koji ima sise i dupe. Đavo kojeg bi do
sada sigurno jebao da nije tako kučkasta.
Njene prve reakcije, odbojnost i gađenje zbog soba šokirale su me i
iznenadile. Pa svaka druga devojka iskoristila bi tu situaciju da dobije ono što
želi od mene. Dobijao sam mnogo ponuda od raznih devojaka, koje naravno
nisam mogao tek tako odbiti.
A Kate je prva kojoj se gadila sama pomisao da leži pored mene. Tu devojku
nikad neću moći razumeti.
Umesto što čuva svoje izvajano, seksi telo mogla bi da ga koristi na
mnoge načine . I njime bi dobila sve što poželi.
Pa tu prelepu majku prirodu niko ne bi odbio. Osim gejeva! Devojka ima
najbolje dupe koje sam ikad video. Okruglo i veliko. Mnogo puta zatekao sam
sebe kako želim da je pljesnem rukom po njemu. Verujem da bih tim
postupkom zatvorio te njene pune roskaste usne.
Te jebene usne.
A njene grudi... Te devojke bude maštu čim ti pogled padne na njih. Nisu to
velike grudi, ali su kao stvorene za mušku ruku.
Veliku i toplu. I prave su.
Cela Kate je prirodna, a ne kao druge izveštačene kopije. I to je jedino što mi
se sviđa kod ove ludače.
Osim što je lepa i posebna, ona je jedina koja me posle mojih roditelja u
sekundi izbaci iz ravnoteže. Može se reći da sam posle tri godine naučio šta
ovu kučku nervira i to redovno koristim. Možda sam zao, ali ona to zaslužuje.

~29~
Kada sam jutros otvorio svoje pospane, umorne oči prvo što sam video je
ljutita Jesy koja me strelja očima, tada znao sam koliko je ozbiljna ova stvar.
„Šta si uradio Kate? Eno je u sobi i spominje tebe u svakoj psovki." Ćutim,
jer vidim da Jesy oštri noževe. Gde je Araon sad kad mi treba? Gde je utekao
taj čovek? Bolje da smiri svoju devojku dok me ne ubije pre Kate.
Ona slatka Jesy stvarno ume biti jebeno jeziva kad popizdi. Do sada sam
je video samo dok je bila ljuta na druge, ali sad znam kako je tim osobama
bilo.
„Ništa što ti misliš." Dižem ruke i branim se. „Zaspao sam sinoć dok mi je
prepričavala neku knjigu zbog koje je plakala. Ne znam ni sam zašto sam joj
tražio to, ali zbunio sam se kad sam je video uplakanu. To mi je bila prva
reakcija, okej?"
Sasvim oprezno počeo sam polako da ustajem sa kauča što dalje od ljute
Jesy. Ali ona me pogledala sa sažaljenjem i stavila ruku na moje rame. To
ona mene teši ili?
„Sada mi je sve jasno Alex. Mislila sam da je nešto drugo u pitanju, ali dragi
ovo je mnogo gora stvar. Hoćeš mi reći šta se tačno desilo? Možda možemo
još uvek nekako srediti ovu situaciju."
U par rečenica ispričao sam događaj od sinoć zbog kojeg se sve opet
vratilo na staro između Kate i mene.
„Alex dragi sjebao si celu ovo stvar sa Kate. Nemaš pojma koliko je ljuta
sad. Jebote pitaš je da ti priča o knjizi, a onda zaspiš. Ovo je sigurno uvredilo.
Mislim da će Aron opet da se brine zbog vašeg ponašanja", rekla je tužno.
I sam znam koliko Araon želi mir dok se družimo, a ne da svakih pet
minuta sluša naše prepiranje.
„Možda bi mogao da se izvinim i rešim celu ovu dramu?" Gledam u Jesy i
nadam se pozitivnom odgovoru. Taman je krenula da mi odgovori kad iz sobe
izlazi Kate u crnoj trenerci i majici kratkih rukava.
Kosa joj je vezana u neurednu punđu, a ispod očiju koje nijednog trenutka
nisu pogledale u mom pravcu vidim podočnjake... Definitivno sam sjebao sve!

~30~
Katherine

„Dobro jutro Jesy", kažem drugarici i namerno naglasim njeno ime.

Nemam ja više razloga da se javljam onoj bezimenoj budali koji bleji u
mene kao da vidi boginju. Sinoć sam ljuta otišla u krevet i ostavila ga da
spava na kauču nakon što sam mu poslužila kao upavanka za laku noć.
Ma kakva uspavanka bre, ja sam njemu jebeno dosadna!
Zašto je onda jebeno pitao da mu pričam o knjizi ako nije hteo da sluša?
Za mnom u kuhinju ulazi Jesy i traži da i njoj napravim kafu. Već je
podne, i da ne moramo da se vratimo u Portland spavala bih ceo dan.
„Draga kaje se. Zna da je...", zaustavim je jednim oštrim pokretom ruke,
jer ne želim da slušam o njemu.
„Šećer?" Pitam je, iako znam odgovor, ali samo želim da joj skrenem pažnju.
„Dve kockice." Ispred nje na sto stavim šolju tople kafe i krenem prema
sobi dok u ruci nosim svoju.
Vruća je, greje moje hladne ruke i divno miriše.
Jutros stvarno nisam raspoložena ni za šta, osim za samoću i tišinu. Prvo
sam sinoć smorila gospodina savršenog, a onda sam se probudila u
bolovima. Veoma nepodnošljivim bolovima.
„Kate, eeej Kate izvini za..." Zalupim mu vrata ispred lica i prekinem u pola
rečenice. Izvini? On misli da je dovoljno samo jedno izvini zbog kojeg ću da
mu oprostim.
E pa nije.
I nikad neće biti.

~31~
Alex

Situacija u autu je napeta. Puna lošeg naboja. Ne samo da je Kate ljuta na

mene, nego je i moj drug stao na njenu stranu. Našao je i on da me opužuje
da sam uništio ovaj dan, koji je mogao biti savršen.
I jeste mogao.
Ali jebiga, sve sam sjebao.
Pa vidi nas sad, juče smo svi imali odličan i zanimljiv dan, a sada ćutimo i
čekamo da se ovo mučenje završi. Araon vozi ovaj put, jer takav je dogovor.
Jesy spava, a Kate...pa ona radi nešto, ali ne znam šta.
Sve što čujem iza sebe je muzika iz njenih slušalica. Moje misli se opet
vraćaju na žurku i Kate koja stenje. Bila je tako jebeno seksi, crvena u licu,
stidljiva i nasmejana.
Nas četvoro stvarno smo luda kombinacija. A tek onaj ples gde sam morao
da igram kao jebeni striper zbog Araona. Ali rasturio sam! Nikad nisam
pogledao taj film kojeg gledaju samo žene i gejevi, ali sam posao dobro
odradio.
U to sam siguran zbog Kate koja nije mogla da skine oči sa mog tela. I
stidela se toga. Sad znam čime mogu da se bavim, ako mi koledž ne uspe.
Razmišljam i o treningu kojeg bi trebali imati uskoro. Mnogi su me pitali
kako nisam ljubomoran na svog druga. Kažu da bih bio odličan kapiten. Ali
znam da nema bolje osobe za to od Araona.
Da sam kojim slučajem ja kapiten to ne bi bilo dobro...pa ništa ne bih
zapamtio. Kao što nisam ni na prošlom treningu.
Dok je trener Karter pričao, meni je u glavi bila slika Jenniferinih sisa koju
mi je tog jutra poslala. Ali zato je dobro kad ti je najbolji drug kapiten. Taj zna
sve.
„Brate kad nam je sledeći trening?"
„Pitao si me već, sutra ujutru" govori on dok vozi moju bebicu. Ljut je, čujem
to po njegovom drskom odgovoru. Ali šta da radim? Zaboravio sam, zbog cele
ove situacije sa Kate.

~32~
Otvaram inboks i poruke mnogih devojaka, među kojima je poruka od Megan.
Ona je vođa najvijačica koje nas prate na svakoj utakmici.
I devojka je luda! Misli da ću posle samo jedne noći seksa biti sa njom u vezi, i
sad mi stalno piše.
Kako nisam mogao da smirim kurac u tom trenutku i preskočim tu ludaču.
Tako mi i treba kad dozvolim kurcu da razmišlja, a ne razumu...
Sreća pa nema moj broj. Moram što pre da se otarasim ove veštice. Ali
već dva dana nisam ništa jebao, a ona me zove u stan.
Da li da...? Ne!
Bolje ne, naću neku lakšu žensku, koja nije luda kao ova. Ako je Kate đavo,
onda je Megan jebeni pakao sa veštačikm noktima.
KATE.
Ta ženska stalno mi se vraća u misli. Kao da namerno to radi. Verujem da me
sada u svojim mislima trenutno psuje i ubija na razne načine, jer posle one
scene sa vratima ignorisala me svaki put kad sam probao da pričam sa njom.
Kad bi se barem ponašala normalno ovo bi već rešili, ali ne.
Ona ide po svom.
A nakon onih lepih trenutaka stvarno želim da se družim sa njom. Zabavna je
ona kad se opusti, iako je za to sinoć kriv alkohol. Ali zbog njega upoznao
mali deo nje koji mi se svideo.
I želim još.
Već je pet kad stignemo u kampus gde ostavljamo devojke. Pošto su one
umorne posle one žurke, mi im pomažemo sa koferima. Araon u jednoj ruci
drži kofer, a drugom hvata Jesy za ruku.
Kate ide ispred mene, a ja koristim taj trenutak da bacim brzi pogled na njenu
guzu u trenerci. Bolje mi je da smirim svoje potrebe i pomognem joj.
Što i radim.
Zgrabim njen kofer, a ona u istoj sekundi krene da se protivi. Njeno
gunđanje prekinem kad prislonim svoj kažiprst na njene usne. I time je
ućutkam.
„Želim ti pomoći sa ovim Kate", kažem tiho samo da ona čuje. Od nje
dobijam samo blago klimanje glavom, a zatim ona ubrza svoje korake i odlazi
prema sobi.

~33~
Njihova soba, broj 307 izgleda mnogo bolje nego što sam očekivao. Čuo sam
da život u kampusu nije lak. Mnogi dobiju male i skučene sobe, ali njihova je
solidno dobra i prostrana.
Baš zbog ovo nisam hteo da rizikujem i živim u kavezu sa nekom
budalom. I kako bih jebao devojku u tako malom prostoru? Pa nikako. Zbog
toga delim stan sa Araonom.
Dva kreveta koji se nalaze sa obe strane sobe odvojeni su jednim radnim
stolom. Jedan veći ormar nalazi se sa desne strane, a drugi malo manji na
suprotnoj strani.
Kate je upravo legla na levu stranu i bacila svoje stvari pored. Iscrpljena je,
a njeno zgrčeno lice opušta se u sekundi kad dotakne dušek. Jesy leže na
drugi krevet i kaže Araonu da ostavi kofer pored većeg ormara.
Stojim na vratima i čekam da mi se Kate obrati, ali ona i dalje ćuti, i zbog toga
mi Jesy pokaže gde da ostavim kofer.
Dok se Araon i Jesy ljube za rastanak, prilazim Kate i sedam na ivicu
kreveta .
„Hej",ona ćuti.
„Čuj Kate, izvini za ono sinoć. Nisam hteo da onako ispadne, ali bio sam
umoran. A ti si bila tužna, i hteo sa da ti pomognem."
Stvarno bi bilo dobro kad bi sad rešili ovu napetu situaciju, ali sve što
dobijem od nje je tišina! E pa jebi se. Ovo je sve što ćeš dobiti od mene
umišljena.
Brzim korakom izađem iz sobe i zalupim vrata za sobom. U kolima ne
čekam dugo Araona, čim on uđe i zatvori vrata palim mašinu i krećem prema
stanu. Želim da odem što pre od ovog mesta, od nje. Njenih crnih očiju i
zavodljivog glasa kojeg od sinoć čujem u mislima.
Kada se odmorim pozvaću plavušu Jennifer koju sam upoznao kod Jasona.
Istog onog lika kojem je sinoć Kate stenjala.
Alex dosta više! Ne razmišljaj o njoj. Imaš bitnijih stvari nego da misliš na
tu kučku, kažem sebi.
I ostanem pri tome sve dok ne legnem. A onda vidim nju u snovima kako
stenje ispred mene i zove me.

~34~
 Peto poglavlje
Poklon

Alex

Imam osećaj kao da godinama nisam spavao, kao da sam noćima izlazio i
jebao do besvesti. E da je bar to, ali nije...
Za sve je kriv onaj san koji me celu noć držao na tankoj liniji jave i sna. Od
kad sam sklopio oči video sam nju, slušao zvuk njenog glasa i stenjanja u
mojim mislima. Sada sam umoran, a danas mi ovo stvarno ne treba.
I pre sam imao vrele snove, ali nikad o Kate. Ona mi se uvek javljala
zajedno sa drugima, ali tada sam uglavnom sanjao neke gluposti koje nikad
nisu imale smisla.
Alex budalo zar ćeš od samog jutra da razmišljaj o njoj. Prestani iste
sekunde! Dovoljno je što ti je unišila san, sad još fali da ti oduzme i
mozak, dere se moj razum.
Dobro sam još i prošao, razum mi je još uvek čitav.
Pod hitno trebam jedan hladan tuš! On će mi je trenutno najbolja opcija kojom
ću Kate izbaciti iz svojih misli.
A onda će trening ispašiti moj tur. Posle njega neću biti u stanju da se setim
njenog imena i neće mi ometati misli kao što je počela.

~35~
Izlazim iz kupatila sveže istuširan i obrijan, prolazim pored vrata Araonove
sobe, ali ne zaustavljam se, jer znam da će i on uskoro izaći. Verujem da je
budan i spreman za trening.
Otvaram frižider i vadim sve potrebne sastojke za moj jutarnji doručak.
Mleko, banane, belanca, ovsene pahuljice i puter od kikirikija, stavljam u
blender i palim malu mašinu.
Ovo je najbolji izvor energije i jebeno dobra stvar za mišiće. Proteinski
šejk. Pravim dve porcije, jer mi je danas potrebno mnogo više kalorija. Od
kada je trener pojačao treninge počeo sam da udvostručujem porcije svega.
Dupla porcija hrane, treninga i seksa. Najbolja stvar da ostaneš u
formi, mislim u sebi dok bezobrazni osmeh igra na mom licu.
Čujem zvuk otvaranja vrata, ali se ne okrećem. Stojim sasvim mirnan i
osluškujem korake koji su mi sve bliži. Bez ikakvog pozdrava Araon seda za
sto i uzima jednu od onih porcija i žvaće.
„Jutro", promrmlja između zalogaja.
„Tako sam gladan da ne mogu više da izdržim, hvala za ovo brate", kaže
pospanim glasom. Ma vidi ti njega! Uzeo mi drugu porciju.
„Znam, i ja sam. Pa sinoć nismo ni večerali normalno", kažem mu sa
osmehom pa izvučem stolicu kako bih seo.
„Ovaj viken nas je izmorio, ali vredelo je."
I istog trenutka na mom licu zaigra osmeh čim se setim one žurke. Ceo taj
dan bio je neverovatno dobar. Nas dvojica pričali smo o američkom fudbalu i
našoj sledećoj sezoni. I jebeno radili sve što su nam ženske naredile.
„E, da je mene samo žurka izmorila", kaže on i uzdahne. A onda njegove
misli potpuno odlutaju prema jednoj osobi i moj drug kao da više nije u ovoj
prostoriji sa mnom.
Možda fizički jeste, ali psihički se nalazi na nekom sasvim drugom mestu. Ne
moram da pogađam o kome razmišlja, već znam!
Sada pogledaj samo šta ti ljubav uradi! Uhvati te za jaja, toliko čvrsto da
smo jedan mali pokušaj oslobađanja pojača stisak neviđene boli, čujem svoj
razum.
Sve sam ovo već odavno znao i zato jebeno ne dozvoljavam da me neka
ženska drži za jaja. Bolje ne, ovako je mnogo sigurnije. Više sam za to da ih
sačuvam.

~36~
„Već je pola devet. Bolje bi bilo da se spremimo ako nećeš da dobijemo
kazneni trening. Hoćeš ići kolima? Znaš da su moja na popravci do kraja
nedelje, čekam da majstoru stigne novi deo. Trebam prevoz ", vedro mi kaže i
slegne ramenima.
Razmišljam da li je napokon došlo vreme da oslobodim zver iz kaveza...Ali
bolje ne.
Trebam prvo da ga pregledam, i vidim da li je još u funkciji. Ali znam da jeste.
I ne mislim na kurac, ali i njega ću uskoro osloboditi...
„Idem kolima, znaš da ću te povesti. Prekini sa ovim glupim pitanjima više. I
pokupim te posle predavanja." On klima glavom, diže pesnicu u zrak, i ja mu
uzvratim pozdrav.
„Požuri sa oblačenjem, moramo što pre stići", kaže mi.
Iza ovog čujem samo zatvaranje vrata. Dovršavam doručak i odlazim u sobu.
Pakujem sve potrebene stvari u spotrtsku torbu: veliki peškir, bokserice,
čarape...
Oblačim sivu trenerku koju pustim da mi visi nisko na kukovima, brzo
navlačim neku belu majicu i preko nje tanki duks. Možda je stiglo proleće i
preko dana donelo malo toplote, ali zato jutra i noći i dalje su hladne.
Verujem da je mnogima proleće donelo lepo vreme, radost ili bilo šta
drugo. Ali nama, mom timu donelo je predsezonu i jebeno ubijanje na
treninzima.
Trener Karter ima ogromnu želju da i ove sezone budemo prvi, i zato nam
je kondicione treninge ubacio tri puta nedeljno.
Ponedeljak, sreda i petak postali su smrt za nas. Ali najviše za mene i
Justina.
Nas dvojica smo probijači, a cilj je da budemo što brži i spretniji dok trčimo
sa loptom i osvojimo poen za naš tim. Stvarno nije lako izbegavati više od tri
osobe od jednom, još kad te neki sastavi od zemlju, a ti trebaš da nastaviš
utakmicu.
Zato Araon na neki način ladi jaja, ali i on je veoma bitan član tima. Ostim
što je kapiten, on je mozak tima- quarterback.
Odnosno omogućava svaki naš sledeći napad. Svaki novi deo napada, taktiku
diktira nam Araon svojim dodavanjem.

~37~
Mnogi misle da je američki fudbal samo još jedna igra puna nasilja, gde igrači
kao budale hvataju loptu, a zatim trče preko terena kako bi protivnicima zadali
poen.
Ali nije.
To je više od obične igre nasilja, to je taktika, povezanost u timu, dominacija
na terenu i pamet.
Iako jebeno volim ovu igru, nemam u planu profesionalnu karijeru. Mnoge
ponude imao sam do sada, ali uvek sam odbijao svakog.... Imam nešto drugo
u planu za šta se već dugo vremena borim. Nešto mnogo bitnije.

***

Ovo tuširanje dođe mi kao vraćanje iz mrtvih nakon dvosatnog iscrpljujućeg

treninga. Kao nov sam, ali svaki mišić na telu me boli.
„Clark dođi u moj ured", čujem kako me doziva krener Kartet. Brzo izlazim
iz prostorije zajedničkih tuševa, odlazim do ormara, oblačim se i slušam
razgovore mojih drugova. Ali jedan mi je posebno zanimljiv...
„Kako si proveo vikend Jason", pita ga Brian.
„Jebeno dobro druže", naglašava on.
„Koju ribu si sad doveo?"
„Neku malu sa druge godine, mislim da se zove Alisa, ili Ashley... ma tako
nešto", kaže on zamišljeno.
„Ali najbolji deo večeri tek je usledio." Sada priča sa ogromnom dozom
ponosa, jer vidi da svi slušamo njihov razgovor.
„Šta se desilo J?" Čujem kako se sa druge strane prostorije dere Mason.
„Nazvala me najvrelija devojka ikad. Zahtevala je da joj pomognem pri igranju.
Bila je toliko očajna i nisam mogao nikako da je odbijem. Dao sam joj
verovatno najbolji orgazam u životu."
Nakon ovog svi su počeli da mu čestitaju, svake sekunde čuo sam, „Auuu
bratee koji si ti srećnik."

~38~
Na celu ovu predstavicu samo sam prevrnuo očima i kratko se nasmejano.
Oduvek sam znao da se Jason voli hvaliti, ali ovoliko??? Bojim se da bi istina
uništila njego ego.
Moj pogled ubzo se zaustavi na jedinom licu u ovoj prostoriji koje je ima
sarkastičan osmeh. Araon je opet na rubu cepanja, ali svom snagom se trudi
da ostane miran.
Vidim to po njegovim usnama koje se svake sekunde trzaju.
U istim sam govnima kao i on, i trudim se da ostanem miran, ali jebiga ne
mogu. Uzeo sam telefon u ruke i pitao Jasona da ponovi šta je rekao, a onda
snimio sve.
„Jesi dobio njen broj brate? Hoće biti druge runde", pitaju ga momci dok im
ljubomora seva u očima.
„Nisam ni stigao brate, poziv je bio sa skrivenog broja, ali imam sve što mi
treba. Znam njen glas i ime. Melani...", rekao je zamišljeno i upravo ovde
ispred nas opet je bio u tom trenutku.
Jebena Kate će poludeti kad čuje ovaj snimak. Biće ovo divan poklon za
nju, samo moram dobro da ga upakujem.
Od same pomisli da će Jason pronaći Kate diže mi se pritisak. Taj drkadžija
neće odustati dok je ne kresne, a ja jednostavno ne želim to...Ovo govorim
samo zato što ga poznajem, a on nije za tu ludaču.
„Clarkkkk!!! Gde si ti do sad?" Čujem oštar ton u glasu trenera koji me
vraća u stvarnosti iz mojih misli. Brzo se spakujem i odlazim, a zatim u
kancelariji slušam drugu rundu trenerovog predavanja.
Prolazim sa momcima već dve nedelje kroz ovo, i stvarno ne razumem
trenera, pa prvi smo još od prošle sezone.
I znam da ćemo dominirati i ove.

~39~
Katherine

Nikad nisam bila jutarnji tip, a pogotovo ne ponedeljkom posle burnog

vikenda. I zato sada u sebi ključam od besa. Ni sama ne znam zašto, ali tako
je. Sve što sam želela jutros je da ostanem u krevetu i mom malom svetu što
dalje od predavanja i ljudi.
Ali nisam mogla.
Zato sam skupila hrabrost i bolu rekla odjebi . Obukla sam najudobnije crne
farmerke, sivu majicu i sive starke. Odličila sam da danas volim samo ove dve
boje.
Pokupila sam toplu čokoladu koju mi je Jesy ostavila uz poruku: "Uživaj uz
nju, vidimo se na ručku. Isto mesto. XO"
Divno je što misli na mene u ovim teškim ženskim trenucima, jer to mi je
upravo potrebno. Moraću što pre da joj se odužim, mislim u sebi.
U torbu pakujem stari fotoaparat i svesku, knjigu iz književnosti i
psihologiju. Sa ovim predmetima mučiću se danas, a tako bih da se vratim u
topli krevet. Osim knjiga posle onog događaja, moja nova strast postala je
fotografija.
Svaki put kada bih htela da napravim novu sliku morala sam ići u prirodu,
gde sam bila daleko od ljudi i bilo kakvog dodira stvarnosti. Na tim prelepim
pašnjacima trave i cveća oslobađala sam se boli i u tih par sati bila sam
slobodna i srećna.
A kada bi došli tmurni i kišoviti dani zatvarala sam se u sobu i crtala. Iako
mi crtanje nikad nije išlo ophodila sam se prema tom činu kao da je to nešto
najvrednije što radim. I jeste. Sada nakon tri godine moje crtanje je mnogo
bolje.
Još pre upisa na ovaj koledž znala sam šta želim, a to je da budem kapiten
najivačica. Da se to leto pred upis nije ostvarila moja noćna mora sada bih
verovatno skala i pravila neke akrobacije u uskom topu i kratkoj suknji. Blago
rečeno izigravala bih arogantnu budalu.
Ali posle toga nova ja znala je šta želi, a to je umetnost i književnost kao
glavne predmete.
~40~
Gospođa Anderson je verovatno jedna od najzanimljivijih profesora na ovom
koledžu. Iako je u svojim četrdesetim, koliko sam približno procenila, ona je
veoma zgodna žena mladog lica i duha. Njeni časovi uvek su puni zabave i
opuštanja, druženja i rada.
Dosta puta radili smo po grupama gde svako ima svoju posebnu ulogu u
zadatku i dovoljno je da jedan od nas omane i uništi nas sve zajedno.
Stvarno nije lako biti na tom mestu. Nadam se da nikad neću imati priliku da
saznam kako je to. Ali najčešće radimo sami.
Profesorica je odlično podelila gradivo, u prvi semestar stavila nam je
slikanje, a u drugi fotografisanje. I upravo nam objašnjava sledeći zadatak.
„Poštovane kolege od vas na sledećem ispitu zahtevam kreativnost i
maštu. Želim da se poigrate i povežete nit žive i nežive prirode. Želim da to
bude nešto što do sad niste radili. Izađite iz svoje zone sigurnosti i pokažite
koliko ste spremni da rizikujete. A kad to uradite ponosno će te stati ispred
svog dela i svima nama reći šta ste to ovde rizikovali. Da li neko ima pitanja?"
Rizikovanje.
Zona sigurnosti... ali to je ono što već duže vreme ne radim.
Plašim se toga i posledica. Kako da spojim ove dve suprotne strane života?
„Da li možemo taj spoj napraviti kao kolaž ", pita jedna devojka ispred
mene. Mislim da se zove Emma, ali nisam sigurna.
Danas sedim sama, jer Luke i Natalie nisu tu. Ali prija mi ova samoća. U
poslednje vreme počela sam da sumnjam da ima nešto više između ovo dvoje
ludaka.
Oni su zajedno sa mnom na predavanjima umetnosti od prve godine, ali stariji
su od mene godinu dana.
Njih dvoje poznaju se iz srednje škole, ali su koledž upisali tek godinu dana
kasnije. Kažu da im je trebao predah od svega, i da nikad nisu znali koliko su
slični. Sve dok mene nisu upoznali.

Sedim sama u najvećoj prostoriji koju sam ikad videla.Samo kad bih probala
da izborijim more poređanih klupa verujem da bih se izgubila u njima, i zato
odlučujem da ne radim to. Sama sam dok se svuda oko mene okupljaju
grupice ljudi, neki se poznaju od ranije, a neki tek sklapaju nova prijateljstva.
~41~
Svi osim mene.
„Da li je slobodno ovde?" Podižem svoj zamišljeni pogled sa grupe ljudi i
ispred sebe vidim devojku sa najvećim smeđim očima.
„Da li su to umetne trepavice?" Stvarno sam upravo devojku koju prvi put
vidim pitala ovo? Ne mogu da verujem koliko se blamiram.
Ili ne?
Ona se na moje pitanje samo nasmeje i sedne pored mene.
„Nisu. Prave su, samo sam ih izdužila novom maskaraom. Odlična je
stvarno. Ali ako se pitaš, da, imam dugačke trepavice. Natalia", kaže a zatim
mi pruži ruku.
„Katherin, zovi me Kate", govorim joj dok se rukujemo. Nakon toga ona
ostaje da sedi i u toku predavanja pored mene.
U jednom trenutku čuje se udarac vrata, a sledećeg uleće jedan zadihan
dečko smeđe kose i prekida gospođu Anderson.
„Izvinjavam se što kasnim, ali nisam znao gde su predavanja." Pored mene
Natalia se ukočila i rekla „Luke", a zatim raširila svoje krupne oči.
Taj dečko smeđe korvrdžave kosu ubrzo je postao deo mog života.
Da nema njih dvoje sva predavanja umetnosti bila bi dosadna.

***

Nakon tri sata napokon sam na vazduhu i mogu sat vremena da odahnem i
pobegnem od samoće. Odmah sam uzela telefon i poslala poruku Jesy.
Imam pauzu od sat vremena, a ti?
Prošla je minuta, a onda je moj telefon zavibrirao.
Već te čekam, imamo društvo da znaš. ;)
To sam već i sama znala. Svaki ponedeljak Alex i Araon prizdruže nam se na
ručku .
Divno. :D Ubrzo sam tu. xo

~42~
Čim otvorim vrata omiljenog restorana moje noscine ispuni miris sveže
pečene hrane. Moje raspoloženje se u sekundi popravi. Izgleda da je hrana
danas jedina koja ume da me oraspoloži.
Pogledom prelazim preko prostorije pune ljudi. Većina stolova je zauzeta,
ostalo je možda par slobodnih mesta. Ne treba mi dugo da tražim Jesy i
društvo, jer oni su na našem starom mestu.
Spuštam se umorno da stolicu i poljubim Jesy obraz.
Pozdravim momke, a zatim se okrenem konobaru koji čeka moju porudžbinu.
Gleda me nasmejano i pita, "Isto ili ćeš danas nešto novo da probaš?"
Pa da.
Već zna da svaki ponedeljak uzmem nešto drugo.
„Danas uobičajeno", uzvratim uz osmeh i on odlazi.
„Ako ovo nije bilo barenje ubi me sad odmah. Kate nisam znao da se pališ na
mlađe", kaže mi Alex.
„Vidiš ni nisam ni ja znala, baš ti hvala na ovom. Izgleda da ću poćeti da
izlazim sa njima." Uzvraćam mu grubo.
„Nisam ništa loše mislio slatkice, slobodno vrati te kandže unutra."
Slatkice, slatkice, slatkice.....uf kako mrzim kad me ovako zove.
Više puta sam mu rekla koliko mi to smeta, a on sada posle toga još više
koristi taj nadimak.
„Mislim da treba da prekinete, pre nego što uništite i ovaj ručak", kaže Araon
dok oštro gleda u nas dvoje.
Da uništimo još i ručak???
To što je Alex uništio jučerašnji dan svojim ponašanjem nisam ja kriva. Sam
je uništio sve.
A izgleda da će i opet.
Nakon Araonovog oštrog pogleda ručak provedemo u miru i tišini, ali naboj
loše energije srtuji oko nas kao da ne želi da nas napisti.
To je zbog toga što izbegavam da pričam sa Alexom. Svo vreme ili ćutim i
slušam njih troje, ili pričam sa Jesy.
Možda nisam kulturna, ali zabole me.
Posle ovog divnog ručka vratila sam svu snagu koja mi treba za sledeća
predavanja. Araon i Jesy odlučili su da plate ovu turu i trenutno stoje kod
kase, dok stojim sa Alexom malo dalje od njih.

~43~
Nisam ni očekivala da od njega da ćuti.
„Nisi mi još uvek oprostila za ono sa knjigom? Rekao sam ti da mi je žao,
ali ne očekuj da te molim za oproštaj, jer neću. I jedna stvar znam da ovo
ništa neće promeniti, ali doneo sam ti nešto kao mali znak pažnje."
Ubrzo se ispred mojih ruku nalazi jedan mali predmet umotan u ukrasni
papir.
Šta je njemu?
Čemu ovo?
Već mi je rođendan?
Ma nije to sigurno, pa on ni ne zna kad je.
„Šta je ovo Alex?" Pitam ga radoznalo.
„To ćeš slatkice sama saznati, ali u sobi. Veruj mi barem ovo kad ti kažem",
naglašava reč soba i odlazi... Ostavlja me zbunjenu i samu da gledam u
njegova široka leđa. I nijednom se nije okrenuo...

~44~
 Šesto poglavlje
Snimak

Katherine

Ima trenutaka koji se dogode kad ih najmanje očekuješ...Posle njih uslede

promene i neko vreme više nisi svoj. Oni svojom brzom pojavom kao uragani
za sobom ostave pustoš i zbunjenost od kojih se polako oporavljaš, ali teško
zaboraviš.
Pa tako je Alex svojim iznenađujićim gestom ostavio haos uzburkalih
emocija nakon svog odlaska. Njegovo nasmejano lice stvorilo je u njemu neku
dečačku stranu, koju do sada nisam videla.
Sve je odigrao tako tajanstveno i sada se plašim da otvorim ovo malo
upakovano čudo.
Iako volim iznenađenja i poklone, duboko u sebi znam da se moje izvinjenje
ne može kupiti...
Ako misli da će jednim poklonom sve između nas dvoje rešiti, i da ću zbog
njega lako preći preko one noći i ponosa, onda je u velikoj zabludi, i greši.
Meni ne trebaju pokloni, meni trebaju dokazi.
I ako „gospodin savršeni" stvarno želi neko normalno prijateljstvo između
nas, makar zbog naših prijatelja, onda želim da pokaže koliko je ozbiljan. Kao
ovog vikenda pre nego što je ponovo uništio sve.
Nakon njegovog famoznog odlaska, vratila sam se zajedno sa Jesy u
kampus. Svo vreme ona me gledala nekako drugačije, čudno, sa sjajem u
očima, dok je prisustvovala mom rastrojstvu.
Ali ništa nije pitala.

~45~
 Očekivala sam da će iste sekunde kad ostanemo same početi ispitivati, jer
znam koliko ume biti radoznala. Očigledno je koliko se trudila da ostane
mirna, a meni se nije dalo pričati o tome.
Imam utisak da ona zna o čemi je reč, a to mi potvrđuje njen mali, tajanstveni
osmeh.
Trenutno sve što znam je da bih trebala imati predavanje književnosti, ali
profesor Philips kasni. Za njega je ovo sasvim normalno, pa taj čovek ima
burniji život od mene u svojim pedesetim.
Ali sve o čemu mogu u ovom trenutku da razmišljam je, "Šta krije ovaj mali,
crni usb? Sliku? Video? Zbog čega bi Alex meni uvopšte poklonio nešto?"
Koliko god se ubijala od razmišljanja znam da odgovore neću dobiti, dok
sama ne pogledam sadržaj usb-a, ili ne pitam Alexa da mi sam kaže.
Ali znam da ovo drugo propada, jer ako mi odmah nije hteo reći istinu, ne bi
ni sad.
Sva ova pitanja zaposela su moje misli i odvukla me od stvarnosti da skoro i
ne primetim otvorena vrata i sedog profesora Philipsa nasmejanog lica.
Do pre par sekundi bila sam kilometrima daleko od ovog mesta i ljudi, ali sada
sam opet tu.
Na licu profesora Philipsa ogleda se čista sreća i radost. On svojom
pozitivnom vibracijom zrači ceo ovaj prostor i utiče na sve nas. Mnogi ga
gledaju sa zanimanjem i čekaju da progovori nešto, dok na svom stolu
priprema plan za današnje predavanje.
A zatim svaki student ućuti kaa podigne pogled i zagleda u sve nas dok
govori, „Pre svega kolege, želim da se izvinim zbog mog kašnjenja i da sa
vama podelim jednu divnu vest. Vi ste prvi koji će saznati za ovo. Moja
najstarija ćerka upravo se porodila, i ovaj čudan svet ulepšala jednim novim
životom, a meni podarila prvog unuka."
U prostoriji trenutno svaka osoba zagledala se u ovog čoveka koji nam je
po prvi put otkrio nešto o sebi, a onda počela da tapše i čestita iz sveg glasa.
Do sada bio je uglavnom profesionalan i ozbiljan, čovek koji je posvećen
samo svom poslu, ali izgleda da je odlučio da ipak podeli sa nama deo svog
života.

~46~
Za sve krivim onaj ručak i Alexa, da njih nije bilo sada bih skoncentisana i
fokusirana pratila temu predavanja, ali trenutno još uvek nisam u stanju za to.
U svojim bledim rukama vrtim mali usb koji se blago zagrejao od moje
toplote. Kao hipnotisani moj pogled i misli prate svaki detalj. Iako me
radoznalost ubija ne dozvoljavam da pobedi, jer znam koliko je bolje po mene
i moje učenje da pratim predavanje.
"Istinu ćeš saznati čim uđeš u sobu", ubeđujem sebe, a zatim sklanjam
misli o Alexu i njegovom tajanstvenom poklonu dok se polako nameštam u
stolici i hvatam beleške.
Svoje misli usmeravam na jednu iskrenu sreću u mom životu, ka knjigama.

***

Biti dva sata u svetu koji poznajem bolje od stvarnosti u kojoj živim, u mene je
vratilo dozu smirenosti i snage.
Knjige iz mene vade svaki gram emocije. One su jedini razlog zbog kojih
nešto osećam. Zbog njih nisam prazna olupina tela, već ljudsko biće koje je
sposobno da još uvek oseća.
Da nema njih, ne bi bilo ni mojih suza koje su presušile onog dana dok
sam stajala na njihovim grobovima. Da nema njih ne bi bilo ni mojih osmeha.
Pauzu koristim kako bih otišla na wc, a zatim brzim koracima pičim prema
velikoj biblioteci koja se nalazi na samo deset minuta od koledža.
Prelazim ulicu i put presecam malom prečicom. Svaki moj živac napet je od
neizvesnosti i uzbuđenja, jer želim što pre pogledati Alexov poklon.
Znam da ne bih izdržala do kraja predavanja, pa jedva sam uspela da
pazim na mom omiljenom predmetu!
I zato je bolje ovako.

~47~
Povlačim gvozdenu kvaku na velikim drvenim vratima gradske biblioteke i
ulazim u sasvim drugu dimenziju. Ovde sam toliko puta bila, da mirisi
prašnjavih knjiga dođu kao dobrodošlica.
Osim mojih koraka sve što čujem su blaga šuškanja lista papira, struganje
stolicom od drveni pod i puckanje prstiju od sto. Očekivala sam da će ova
zdrada biti prazna u ovo doba dana, ali u svakom delu vidim po jednu osobu
udubljenu u mislima.
Uputim se na gornji sprat i mahnem gospođi Blake, spuštam crnu torbu na
pod i sedam za prvi računar.
Dlanovi mi se znoje, a srce preskače i remeti normalan ritam udara. Ni
sama ne znam zbog čega sam ovoliko nervozna. Ali stvarno je dugo vremena
prošlo od kad mi je jedan muškarac poklonio nešto.
A jedina osoba koja je znala datum mog rođendana je Jesy.
Budala!! Najveća moguća budala!
To sam upravo ja.
Toliko sam bila nervozna zbog ovog poklona, i šta sam na kraju jebeno
dobila?
Podbadanje.
Imam utisak kao da sam godinama slušala snimak i da je vreme stalo iste
sekunde. Sve što uptavo znam je da žalim što sam uvopšte došla ovde sa
namerom da otvorim ovo sranje.
Čula sam isti onaj glas koji sam mislila da više nikad neću. Iste sekunde u
moje obraze nakupila se sva krv kad sam se setim te noći i njegovog imena.
Jason.
Ne mogu da verujem da sam pričala sa tim Jasonom. Mislila sam da pričam
sa sasvim običnim, normalnim dečkom, a ne sa onom budalom iz fudbalskog
tima.
Pa njega prati loš glas. Kažu da je bio sa skoro svakom devojkom u kampusu,
i da su mnoga ženska srca slomljena zbog njega. A osim toga njega su
vikendom viđali naduvanog.
On je dečko koji teško kontroliše bes, i više puta je lomio nečiji nos. Nije mi
jasno kako jedna ovakva osoba može igrati u nekom timu. Ali opet ragbi je
veoma grub spor, tako da je on kao stvoren za to.

~48~
„Kako si proveo vikend Jason", čujem hrapav glas nekog dečka.
„Jebeno dobro druže", ohhhh ne, ovo je on!! Odgvorio je sa ogromnom
dozom samopouzdanja i drskosti.
„Koju ribu si sad doveo?"
„Neku malu sa druge godine, mislim da se zove Alisa, ili Ashley... ma tako
nešto"
Hmmm, bio je sa nekom, a ne zna joj ni ime?? Izgleda da one priče o
njemu nisu samo tračevi. Dečko je stvarno kreten.
„Ali najbolji deo večeri tek je usledio." Njegov glas odiše neverovatnom
drskošću, što u meni budi ljutnjuu.
„Šta se desilo J?" Ovo kaže neko sasvim treći.
„Nazvala me najvrelija devojka ikad. Zahtevala je da joj pomognem pri igranju.
Bila je toliko očajna i nisam mogao nikako da je odbijem. Dao sam joj
verovatno najbolji orgazam u životu."
O MOJ BOŽEEE!!! Brzo gasim zvuk snimka kad počnu svi da se deru,
tapšu i čestitaju...
Vrpoljim se u stolici i tek sad primetim dečka udaljenog dva mesta od mene i
mog stola. Bila sam toliko udubljena u slušanje da nisam čula kad je došao.
Stvarno se nadam da je tu tek par sekundi, i da nije slušao ovaj snimak.
Ali sve više imam utisak da je upravo suprotno.
On me gleda tako čudno. Njegova leva obrva podignuta je visoko dok se
čudi. Jedna strana tanke usne je ravna, dok je druga blago zakrivljena.
Definitivno je sve čuo!!
„Šta gledaš?" Drsko mu kažem, i brzo se okrenem prema ekranu. Moram
mu pokazati da ovaj snimak nema nikakve veze sa mnom i da me baš briga
za njega, ali to je tako teško jer u meni ključaju sve emocije.
Želim biti kul, i zbog toga uzimam slušalice, a zatim još jednom pogledam
stranca i vidim da mu više nisam tako zanimljiva.
Ceo snimak preslušala sam više puta. Ni sama više ne mogu izbrojati
koliko. Ali svako novo slušanje povećalo je moju ljutnju i bes prema Alexu. Da
li je on uvopšte normalan kad je dozvolio da pričam sa ovakvom osobom, i još
da mu stenjem?
Sva sreća pa nisi rekla svoje pravo ime, mislim u sebi. Ali on ti zna zvuk
glasa, tiho kaže moj razum.

~49~
Da li je lagao pred njima, ili je stvarno toliko dobro upamtio moj glas?
Ne želim da znam...
Sada mojim telom prevlada neka jeza, i u ovoj toploj prostoriji postalo je
hladno za par stepeni. Mislila sam da ću moći što pre zaboraviti tu noć, ali
posledice mi to ne dozvoljavaju.
Ili jedna osoba?
Šta si želeo postići sa ovim Alex?
Poniziti me?
Ta budala je našla pogrešnu žensku osobu da zajebava. Alex Clark nisi
svestan šta ti spremam!

Alex

Nakon onog ručka koji je mučio ne samo mene, već i moje prijatelje, uspeo
sam vratiti deo svog raspoloženja. Stvarno nije lako uživati kad oko tebe vlada
loša energija, a znaš da si ti jedini krivac.
Sa osmehom na licu kupim ukrasni papir sa sedišta moje bebice. Nakon
treninga na brzinu sam ga kupio u nekoj radnji, i sad ga bacam u kantu. Araon
i dalje ne može da veruje da sam odlučio da poklonim onaj snimak Kate. Kada
sam mu rekao kako trebam njegov drugi usb koji je prazan, on prvo nije hteo
da mi ga pozajmi.
„Šta će ti? Znam da nemaš prezentaciju, a ako smeraš nešto sa njim onda
zaboavi na njega."
Ali lako sam rešio taj mali problem, kad sam podsetio druga ko mu je
prevoz. Da malo sam bezobrazan, ali oprostiće mi on.

~50~
 „Ti nisi normalan Alex! Pa ona će posle ovog samo još više da te mrzi. Ne
radi to druže." Celim putem slušao sam istu priču. I možda je istina da ću još
više sjebati ovu stvar sa Kate, ali želim da ona čuje taj snimak.
Jedva sam se suzdržao od smejanja dok sam gledao u njeno iznenađeno
lice, ali tako je slatka dok pući usne i nakrivi glavu na stranu, kao nestrpljivo
dete koje jedva čeka da otvori svoj poklon.
A kada više nisam mogao da izdržim okrenuo sam joj leđa i otišao, ali ona
nije mogla videti moj osmeh. Jesy zna da sam joj poklonio nešto, ali ne zna
šta. Morao sam naterati Araona da ćuti, a u sebi sam se molio da mi slatka
Jesy oprosti.
Sada, u ovom trenutku, sve bih dao da budem pored nje u toj sobi dok
bude slušala snimak. Želim da znam izraz njenog lica, jer znam koliko je
uživala dok je zajebavala Jasona. Želim da znam njena osećanja, pa makar
me Kate ubila...

Bila je pokvarena, a ja sam je spojio. Pokazao pravog sebe i dobio nju.

Imao sam njeno poverenje, dok ga nisam izgubio.
Alex Clark

~51~
 Sedmo poglavlje
Osveta

Katherine

Sedim i čekam. Trudim se da dišem polako i smireno, jer ako želim da mi ovo
uspe moram ostati hladna.
Ljutnju u ovom trenutku moram odgurnuti na drugu stranu, jer samo tako
ostaću pribrana.
Ali nekada je baš to teško.
Nekada te ponese tvoja tamna strana zbog koje radiš stvari posle kojih se
kaješ.
Kada ti život nametne loše trenutke, ti moraš gurati dalje. Ne smeš dozvoliti
da te pobede. Od tebe se očekuje da se boriš, provlačiš i tražiš izlaz. Ostati
hladan i pribran u tim trenucima je od velikog značaja. A mnogo puta do sada
bila sam u takvim situacijama.
I sada sam opet...
Jednom sam dozvolila da se raspadnem na delove, koje sam posle godinama
skupljala. Te delove još uvek nisam spojila, ali neću dozvoliti da se oni opet
raspadnu i vrate me na početak.
Neću odustati od onog što sam naumila.

~52~
Ležim u krevetu dok gledam u beli plafon moje sobe. Imam utisak da njegova
belina nikad nije bila narušena, i da nikad nije imao nijednu manu. Kao da je
oduvek bio savršeno beo. I baš tako želim da me vide drugi. Kao devojku bez
mane, iako to nisam i nikad neću biti. Ali oni to ne moraju znati.
Čujem tihe zvukove razgovora u hodniku i poznate glasove osoba koje
već dugo čekam. Nakon psihologije na kojoj sam bila spremna da uzvratim
udarac, dok je u meni ključao bes uspela sam drhtavim rukama poslati poruku
Jesy.
I sva sreća pa se onaj kreten nije pojavio. To nam je drugi zajednički predmet,
ali u tom trenutku nisam želela da vidim njegovo nasmejano, kretensko lice.
Zato sam ljuta pisala drugarici.
Danas nakon predavanja želim da dođeš sa Araonom u sobu. Moramo
ozbiljno pričati, i očekujem da ćeš nakon svega stati na moju stranu!!
Kate šta se desilo? Jesi dobro draga? Xo
Samo uradi kako sam ti rekla. I Araon mora obavezno doći! Vidimo se u
sobi. Xo
Sada tim istim drhtavim rukama hvatam žuti pokrivač na krevetu dok u meni
ključaju stid, poniženost i bes. Prvo me naveo na lukav način da izađem iz
zone sigurnosti i uradim nešto drugačije, i ja sam ko budala pristala, jer ipak je
to bio izazov, a u meni je prevladao alkohol.
Još sam očekivala, nadala se da će ovo ostati između nas, i da se toga
više neću setiti. Šteta što nije bilo tako, jer sada se ništa od ovog ne bi desilo.
„Ćao Kate", kaže mi Araon i maše na ulazu sobe. Jesy brzim koracima stiže
do mene i povlači u zagrljaj, čvrsto steže, ljubi u obraz, a zatim se osmehne.
Pogled mi sada sa njenog lica punog podrške prelazi na Araona.
Po njegovom ponašanju vidim da je nervozan, svoje ruke stalno pomera sa
jednog mesta na drugo dok se klati napred-nazad.
„Uđi ne ujedam. Za sad", ovo kažem malo tiše, ali dovoljno da me čuje.
Sigurna sam da zna o čemu se radi, jer ipak je on njegov najbolji drug.
Sada sve što želim je da bude i moj, i da mi pomogne.
Toliko toga se nakupilo u meni da sam jedva sačekala da on sedne na krevet,
a onda sam počela pričati kao navijena lutka, jer imam toliko toga da kažem i
želim to što pre da uradim.

~53~
Do sada sam smišljala ceo plan, bezbroj puta prolazila kroz detalje, i sada
imam toliku želju da ostvarim ovo.
Neka Alex nazove ovo kako hoće, ali ima da mu vratim za svako podbadanje,
smicalicu i uvredu.
Pokazaću mu da nisam kao druge. Jer ja neću da ćutim i trpim.
„Želim da znam Alexov raspored predavanja. Od samo početka pa do kraja. I
tačno ćeš mi reći kad šta radi. Ti si njegog najbolji prijatelj i najbolje ga
poznaješ."
Svaku reč naglavašam ozbiljnim tonom i uperenim kažiprstom u pravcu
Araona koji me gleda skupljenih obrva.
„Takođe bićemo u kontaktu, želim da me obaveštavaš svaki trenutak. Ne
želim propuste i greške." Pravim pauzu i duboko udahnem, a zatim nastavljam
da pričam.
„Sve što tražim od tebe je da mi čuvaš leđa. Jesy će mi pomoći sa glumom,
jer moram biti uverljiva. On će snositi posledice, a to će se desiti samo ako
jedna osoba bude prisutna. Čula sam da vam je trener veoma strog i da vas
kažnjava na razne načine ako prekršite neko pravilo. Moraš mi reći šta je
najgore što može da prekrši. Ali tvoj glavni zadak je da nekako zamajavaš
Jasona. Ne želim da rizikujem i da mi prepozna glas. Dosta mi je što moram
da trpim jednu budalu, ne želim još njega."
Izbacujem svaku misao iz sebe, pokazujem im koliko sam povređena i
ozbiljna sa ovim.
„I ovo nije samo zbog snimka, već mi je dosta što Alex misli da može da radi
šta želi. Ispao je glup kad je dozvolio da njemu stenjem. Pa verujem da ti
najbolje znaš pravo lice Jasona Pereza."
Araon me pažljivo sluša dok hodam iz jednog kraja sobe do drugog, ali
ćuti. Vidim da želi nešto reći, ali zna koliko je dobro za njega da ne radi to.
„Ne zanima me što je tvoj najbolji prijatelj i saigrač, želim da me podržiš u
ovom. Nisam kao druge, i on to mora da shvati. Želim...", podigne ruku i tiho
prekine moj govor.
„Mogu sad malo ja, a ti odmori grlo i uzmi vode", kaže šaljivo. Ali meni
trenutno nije do toga i zato moje neutralno lice gasi njegov blagi osmeh.

~54~
„Kate, znao sam šta ti Alex sprema i veruj mi pokušao sam ga zaustaviti i
urazumiti, ali on kao da nije slušao. Samo je želeo da čuješ taj snimak. Toliko
se potrudio da ga upakuje, a to nikad pre nije radio. Mislim da možda nijednoj
devojci nije poklonio ništa. Znao sam da ćeš reagovati ovako, i to je normalno,
ali Kate ne očekuj od mene da idem protiv druga. Neću to uraditi. Žao mi je."
Trebala sam da znam da će biti ovako. Sigurno će odmah da kaže svom
dragom prijatelju da spremam nešto protiv njega.
Ne mogu to dozvoliti, mora da me shvati.
„Ovo je jedina stvar koju tražim od tebe Araon. Sama bih možda i uspela u
ovom, ali sigurna sam da ću snositi posledice ako tamo bude jedna osoba."
Vidim po njemu da shvata na šta mislim. Na koga mislim.
Araon sada gleda u Jesy i traži pomoć od nje, ali ona je već na mojoj
strani. I sama vidi koliko sam ozbiljna u ovom. Njegov stav popušta zbog
samo jedne osobe. Znam da ovo ne radi zbog mene, već zbog Jesy.
Snuždeno podiže pogled i pogleda me.
"Okej. Pomoću ti, ali samo kako bih odvukao Jasona i ne znam koliko dugo
ću moći da ga zamajavam. Imaćeš svega možda 10 minuta za to. Više ne
mogu da ti pružim."
Sada se na mom licu stvara osmeh, a zatim ga Jesy grli i ljubi u obraz.
„Biće mi dovoljno pet da napravim haos." Moje raspoloženje odmah se
popravilo zbog ovako divne vesti.
„Ne znam kako ću ovo da krijem od njega, ali na kraju ću najviše najebati
od svih", kaže zamišljeno on.
„Znaš da imaš mene dragi", kaže Jesy a zatim mi namigne.
„Hvala Araon."
Napokon mogu da se osmehnem iskreno, i to radim. A moj osmeh kao
zaraza nasmeje i njih.
„Ali ako ćemo iskreno, sve do sada čekao sam da ga neko malo spusti."
Vidim iskrenost u njegovim očima i sada je moj osmeh još širi. Stvarno se
nadam da će mi ovo uspeti.
Još malo sam razgovarala sa Araonom i prolazila kroz plan, a onda je on
otišao i Jesy je napokon progovorila. Samo sam je čekala.
„Bila si borbena draga, ali ne bi ti ovo uspelo da nisam pričala sa Araonom.

~55~
Nije mu baš lako što će na neki način da izda Alexa, ali slaže se sa tobom. I
da znaš, sve što sam znala je da ti je nešto poklonio. Araon mi je rekao tek
kasnije, ali ti si već bila čula snimak." Jesy je nervozna, i ljuta na Alexa
zajedno sa mnom.
Nisam ni sumnjala da ona neće biti uz mene.
Imati drugaricu kao što je ona retko koja osoba pronađe. Ona je pravi dokaz
značenja prijatelj. Nikada te neće osuđivati, već će ti dati savet.
Biće tvoja podrška u svemu, i bilo kad. Nema baš svaka osoba jednu Jesy,
kao što je imam ja.
A trebala bi.
I to me čini pravom srećnicom.

***

Trenutno mi ovaj osećaj nervoze veže sve emocije u jedan zbrkani klupko.
Sva sam napeta i ukočena, ali uzbuđena. Ne osećam glad, ni žeđ.
Jutros sam ustala srećnija nego ikad pre. Potrudila sam se i sredila posle
toliko vremena.
Na sebi trenutno nosim moje omiljene teksas farmerke u kojima mi guza
dolazi do izražaja. Malo šire trenerke uvek su je prekrivale, ali sada je neću
kriti. Obukla sam belu majicu sa crnim natpisom "I slay" i preko nje navukla
moju omiljenu prljavo roze kožnu jaknu.
Sve što ima ravan đon može da se pronađe u mom ormaru, pa tako sada
nosim crne starke kojih imam u svim bojama. Lice sam osvežila sa malo
pudera i rumenila, a oči izrazila maskarom.
Čekam svojih pet minuta pobede koji trebaju uskoro da se dese.
A onda ću da se vratim na predavanje.
Sva sreća pa se njihov trening završava dok imam pauzu. Stojim ispred dela
gde su svlačionice i moju zamišljenost prekida vibracija poruke.

~56~
To je Araon.
Kreni za 3 min, počinjem sa mojim delom upravo sad.
Drago mi je što čujem da sve ide po planu. Araon mora da odvuče Jasona sa
još par momaka kako bi im pokazao na terenu greške koje prave. To im neče
biti ništa čudno, jer on kao kapitem radi to veoma često.
Zato niko ništa neće posumnjati.
Koračam, a u meni se upravo odigrava najveći mogući prasak emocija.
Noge mi svakim pokretom podrhtavaju, a dlanovi sve više znoje, srce
preskače kao da će iskočiti iz grudnog koša.
„Smiri se Kate", bodrim samu sebe, a onda sakupljam svu samouverenost i
hrabro otvaram vrata.
Alex ne znaš šta te čeka, ali neće biti dobro.

Ulećem u prostoriju punu nagih muškaraca, što me u sekundi zbunjuje. Neki

brzo dohvate peškire, a neki jednostavno pokriju rukom ono što nisam želela
da vidim.
Moji obrazi se crvene, dok me oni nasmejano gledaju.
Ali to sada nije bitno, Kate izbaci te penise iz glave i fokusiraj se!
Brzo nameštam masku povređene devojke koja samo što nije zaplakala.
Vidim zbunjenog Alexa, a onda krećem prema njemu.
„Ti si jedna od najgorih osoba koju sam ikad upoznala. Kako si mogao to da
mi uradiš! Prvo si me prevario, a onda sam saznala da si još bio i naduvan.
Od kada si počeo da koristiš ta sranja? A lepo sam ti rekla da alkohol i droga
ne idu."
Derem se iz sveg glasa, jer imam nameru da ovo čuje još jedna osoba,
mnogo bitnija. Na mom licu prevladava bes, jedan deo je istinski, a ostatak
gluma.
Sinoć sam pokušavala biti što bolja, dok me Jesy podučava, i možda nije
profesionalna gluma, ali služi me.
Svi momci koji su do pre par sekundi gledali u mene nasmejsno i
podrugljivo, sada su ozbiljni i ćute.

~57~
Samo jedna osoba prekida ovo, a ja sam se baš njoj nadala i zato počnem
naglo da plačem i raspadam se ispred svih njih.
„Šta se ovde dešava. Clark koji je ovo đavo?"
Trener.
To je glavna karika koja mi je nedostajala. Čula sam mnoge priče kako je on
strog, a to mi je sinoć potvrdio i Araon. Uradiću sve da Alex bude njegova
sledeća žrtva.
Celu ovu farsu završavam suzama, i ponavljam priču o njegovoj prevari.
Alex samo stoji dok njegove tamne plave oči u kojim se presijava ljutnja
gledaju u moje lažno uplakane. Vidim po spuštanju i dizanju njegovih golih
grudi da je veoma ljut. I sam je svestan u šta sam ga uvalila.
Moje plakanje prekida njihov trener, i govori mi kako ne smem biti ovde i
da privatne stvari rešim na nekom drugom mestu. I baš ovo sam i čekala.
Brzo se okrećem i još jednom suzno pogledam u oštro lice tog čoveka, a
zatim prolazim pored njega dok se na mom licu širi osmeh.
„Sada znaš kolika kučka umem biti kad me neko povredi Alex Clark. Bilo bi
bolje da to dobro zapamtiš" , mislim u sebi.
Olakšanje, ponos i pobeda bude moje telo i pokreću. Plešem od sreće po
praznom hodniku i ne obraćam pažnju na zvukove koraka i nečijih glasova, a
zatim nalećem na zid.
Tačnije muške, čvrste grudi.
„Ajme izvini nisam gledaka kuda idem."
„Melani?"
Vreme kao da je stalo. Ceo moj svet ostao je zamrznut istog trenutka kada je
njegov glas dopreo do mojih ušiju.
Oooo ne. Veliko NE. Sranje. SRANJE. Sranje.
Uplašeno podižem pogled i ispred mojih očiju upravo sada ostvaruje se noćna
mora. Jason Perez pogledom prelazi preko moga tela i uživa u tome. Zašto
sam koji kurac oblačila ove farmerke i ovako se sredila?
Budalo.
Brzo pogledam u Araona čije lice je ukočeno. Molim te pomozi mi, vičem mu
umom. I on kao da je razumeo šta tražim od njega ubaci se.

~58~
„Kate. Pa odkud ti? Došla si da vidiš Alexa?" Dobro mu ide zato što nakon
ovog Jason pogleda u njegovom pravcu i zbunjeno pita.
„Kate? Čekaj zar ti nisi Melani? Zvučiš isto kao ona."
Dok on razmišlja o tome koristim taj trenutak da pobegnem od njih. Od svega.
Od Alexov očiju u kojima se odigrava oluja u ovom trenutku. Od Jasonovih
prljavih pogleda.
Muških golih grudi.
I možda ostavljam njih za sobom, ali mene i dalje posle toga progoni tama
plavih očiju.

Alex

Nakon jučerašnjeg kondicionog treninga koji me iscrpio, kao i seks sa Jennifer

zbog kojeg nisam otišao na psihologiju, ovaj današnji uništio me još više.
Trener je želeo da više poradimo na taktici i vraćao nas na sami početak svaki
put kad bi neko pogrešio.
A bilo je mamlaza koji su grešili. Neispavanost je učinila svoje, a
koncentracija je opadala.
I toga nema kod trenera Kartera.
Upravo sam se bio isuširao i navukao na sebe čiste bokserice i farmerke.
Plavim peškirom počeo sam trljati moju crnu kao ugalj, mokru kosu, a onda su
moje oči ugledale nju.
Pomislio sam „Alex ona ti se samo pričinjava", a onda sam malo bolje
pogledao i shvatio da je to stvarno Kate u muškoj svlačionici, ali već je bilo
kasno jer je ona iste sekunde pokrenula moju propast.
~59~
Devojka je iz zbunjenosti uspela u rekordnoj sekundi da nabaci tužno lice i
pročela plakati, a zatim još i da vrišti.
„Ti si jedna od najgorih osoba koju sam ikad upoznala. Kako si mogao to
da mi uradiš! Prvo si me prevario, a onda sam saznala da si još bio i naduvan.
Od kada si počeo da koristiš ta sranja? A lepo sam ti rekla da alkohol i droga
ne ide."
Šta koji kurac!!
O čemu ona priča?
I zašto se toliko dere, ako je čuje trener to neće biti dobro za nas oboje. A
onda mi je došlo u glavu šta ona radi.
Osveta.
I to kakva, jer ubrzo celoj ovoj farsi prisustvovao je jebeni, trener Karter.
Bes i tama ključaju u mojem telu. „Kontroliši se Alex" , govorim sebi.
Ne želim sada pući ispred njega, biće samo još gore. Gledam u njene lažno
uplakane, suzne oči, prodirem mojom tamo do njih i na trenutak, ali mali
trenutak vidim njenu zbunjenost.
Pametna je i lukava ova devojka. Araon je bio u pravu. Nije dobro podnela
snimak. Celu ovu farsu prekida ljutitog glasa čovek od dva metra. Možda me
neće fizički prebiti, ali zato će mi dušu izmučiti na terenu sledećih pola godine.
Moju budućnost mogu opisati sa dve reči.
Najebao sam.
Kada se Kate okrenula i počela drhtavim hodom da odlazi, moj pogled je pao
na njemo okruglo dupe. A onda sam brzo sklonio pogled, i video da je i drugi
odmersvaju.
Jebeni hodajući pakao.
„Clark iste sekunde da si se stvorio u mojoj kancelariji. A vi momci požurite,
neće predavanja čekati na vas." Svoj oštri pogled spustio je još jednom na
mene, a onda otišao.
Brzo sam navukao crnu majicu i potrpao sve stvari u sportsku torbu, a zatim
sam polako, ali sigurno koračao kao drugom paklu...
„Jebena, luda Kate ubacila si me u teška govna. Nećeš se tako lako izvući",
mislim u sebi.

~60~
 „Šta sam rekao odmah na početku ove godine? Šta vam spominjem već tri
godine? Nema mešanja ženski sa amefičkim fudbalom. I koliko puta moram
da govorim za pravilo sa alkoholom? A tek droga. Alex Clark sutra ćeš na
moje oči ponoviti test na drogu koju smo već uradili na početku godine. I
nakon toga svake subote dolazićeš na dodatne treninge. A još ću odličiti tvoju
kaznu koja će te progoniti radnim danima. Ako posle ovog ne naučiš poštovati
pravila, onda ću te smeniti u drugu postavu. To je sve. Sada odlazi dečko."
I upravo to i radim, grabim torbu i odlazim. Sve što želim u ovom trenutku
je da razbijem nešto od besa.
Sedim u kolima na vozačkom sedištu, glavu sam zabacio unazad i gledam
u kozni krov.
Diši. Diši. Diši.
Teram sebe da izbacim nju iz glave zajedno sa ovim besom koji me razara.
Araon ćuti na suvozačevom mestu, nije progovorio nijednu reč od kad sam
izašao iz Karterove kancelarije. Verujem da su mu momci sve objasnili.
Mogu da ih zamislim samo sa onim njihovim zbunjenim facama dok
govore, „Jebeni hodajući đavo upravo je sjebao Clarka."
„Imao si pravo druže", kažem mu tiho, a zatim pogledam na sat. Dva i
petnaest, uskoro bi trebalo da mi počne sledeće predavanje.
Biologija. Sranje.
Ne želim da mi ta ženska uništi ostatak dana pa zato palim kola, ali u sebi
znam ispred čijih vrata ću se naći večeras. A to nije dobro. Bes će samo da se
skuplja u meni, a verujem da ona to neće moći podneti.
Mada ko zna, ta devojka je najluđa koju sam ikad upoznao.
I možda je tvrdoglava, ali ja sam gori od nje.

Kada pomešaš požudu i bes, dobiješ jednu od najvrelijih noći seksa.

Kažu da je u ljubavi i ratu dozvoljeno sve. Nisam znao pravo značenje tih
reči dok nisam sreo devojku najlepših crnih očiju.
Alex Clark

~61~
 Osmo poglavlje
Bes

Alex

Prolaze minute, sati, a u meni sve se više nakupljaju emocije. Imam osećaj da
sam trenutno kao jezero bez dna, na čijem se dnu gomilaju mulj i otpad, kao
što se u meni trenutno negativne misli.
Svaki živac u mom telu je napet.
Želim toliko toga da joj kažem, da joj pokažem šta je uradila svojom osvetom.
Mogla je na bilo koji drugi način da mi vrati za snimak. Ali ne, morala je da
me sjebe.
Ona je uništila ostatak mog dana, i zato ću ja njoj sada uništiti veče. A onda
će ceo njen sledeći dan biti upropašćen.
Kako smo došli do ovog? Za ove tri godine nikad nije bilo ovako teško i
kritično sa njom. Ima nešto u tom malom, seski telu što je čini dinamičnom.
I jebenom ludačom.
Zbog nje trener Karter sada će me mučiti više nego druge. Stvarno sam se
trudio da budem što mirniji kako on ne bi imao razloga da me kažnjava.
Već neko vreme nisam se opijao, dobro popijem ja na svakoj žurci, ali to je
ništa u odnosu na pre. A droga, pa to nikad nisam ni želeo da koristim.
Možda sam ponekad pušio travu, ali i to me prošlo. I sada je ceo moj trud
otišao dođavola zbog te devojke.
Zbog njenog drčnog stava i jakog glasa.
Stvarno mi je sjebala ceo ovaj dan. Do juče je sve bilo tako dobro. Trening je
odlično prošao, pripreme su od nas stvorile zveri.
Kada uporno treniraš i posvetiš se tome onda imaš i odlične rezultate. A to
se vidi.

~62~
Ručak preskačem, jer tog dela ne želim da se setim. Ali zato su predavanja
bila odlična.
Ni sam ne znam šta smo radili, ali znam da su Jenniferine slike svakih pet
minuta stizale na moj mobilni. Bio sam napet, moj kurac je skakao na svaku
vibraciju kao da je znao šta mi šalje.
U tom trenutku želeo sam da se osobodim te trenerke i bokserica, i uzmem
kurac u ruke.
A kada više nisam mogao da izdržim poslao sam poruku maloj plavuši i
propustio jebeno predavanje psihologije. I vredelo je. Dobio sam šta sam
hteo, isto kao i ona.
Nije se ni bunila kada sam rekao da bi trebala otići. Samo me pogledala i
namrštila se, kao da je pre toga čekala da joj kažem da legne pored mene.
I sve one žele to.
Očekuju.
Nadaju se ljubavnoj priči. Ali ja to ne radim.
Jebem.
Uzimam i dajem.
Ali nema maženja i ljubavi.
Nije da imam neki preterani razlog za to, samo ne želim da propustim sve čari
života.
Jednom ću se vezati i voleti jednu ženu kojoj ću pružiti ceo svoj svet, ali zato
sada samo želim da uživam.
Mojim dugim nogama pravim brze korake, gotovo da trčim preko trave samo
da bih što brže stigao u deo njenog kampusa. Sada je sedam, a moja
predavanja zavšila su se pre dva sata. Sedeo sam dva sata u kolima, čekao i
razmišljao.
Preskačem po dve stepenice sa kojih je pre neki dan pala ona.
Bes, nervoza i tama pokreću me u ovom trenutku. Gotovo mi dođe da vrištim
na sav glas koliko sam nervozan, ali ne radim to.
Želim da joj pokažem svaki gram i deo moje povređenosti.
Možda sam muškarac i seronja, ali to ne znači da ne osećam i da ću trpeti. Za
druge sam dečko hladnog pogleda, ali u sebi krijem vatru.

~63~
Žar. Dovoljan je samo jedan trenutak da se žar opet zapali i da počnem da
bljujem vatru kao zmaj.
Iako sam trčao uz stepenice do trećeg sprata na kom se nalazi soba 307.
Njena soba. Moje grudi ubrzano se spuštaju, ali ne zbog umora, već od besa.
Pesnicom jako počnem lupati po vratima.
Bum. Bum. Bum.
Zvuk ovih odsečnih, hladnih udarca odzvanja u praznom hodniku.
Zvuk kojem se uskoro pridružuje moj oštar glas.
„Kate. Otvori." Još par puta lupim šakom od vrata. Ništa. Ne čujem nikakav
zvuk pomeranja u sobi.
„Katherine White otvori ova jebena vrata! Znam da si unutra." Sada sam
povisio ton glasa, vidim par osoba koje stoje ukočeno dok prisustvuju mom
rastrojstvu.
„Kate neću ti više ponavljati. Ukoliko ne želiš večeras spavati sa razvaljenim
vratima bolje ti je da otvoriš. Kunem ti se da više nema upozorenja, sledeći
put razvaljujem."
Tišina.
Opet jebena tišina sa druge strane vrata. Možda nije tu, ali ne verujem. Pa
gde bi bila? Araon i Jesy zajedno su otišli na večeru sa njegovima. Sama je i
znam da sam je sada verovatno prekinuo u čitanju onih jebenih knjiga ili
učenju.
Dižem ruku sa namerom da je upozorim šta sledi, ali u toj sekundi čuje se
zvuk okretanja ključa u bravi, a zatim proviruje njena glava, i ja se zagledam u
njene crne oči. Uplašena je, ipak me nikad do sad nije videla ovakvog.
Guram desnom rukom vrata, i telom se probijam prema njoj. Ona ne može
ništa protiv moje snage, i zato se brzo povlači.
Za sobom zalupim vratima, a onda stanem ispred nje samo par koraka dalje.
Gledam je onako skupljenu, dok se grli oko struka. Preplašena je. Pa ima i
zašto.
„Da li si svesna šta si danas uradila u onoj svlačionici? Znaš li koliko ću dugo
sada snositi posledice zbog tvojih laži? Nisi mogla negde drugde da me lupiš?
Znaš imam sasvim dovoljno mesta na telu."

~64~
Pokušao sam polako, razumno da pričam, ali svake sekunde sve više gubim
kontrolu nad glasom, zbog čega sarkastično govorim.
Ona ćuti i gleda u moje stisnute pesnice. Šta koji kurac? Gledaj me u oči!
Brzo joj se približim i uhvatim je za nadlakticu, a onda prodrmam. I deluje,
sada gleda u mene, ali onda kao opržena gurne me od sebe i one zbunjenosti
više nema.
„Svesna sam svega šta sam ti uradila, i znaj da mi je to bila namera. Zbog
čega si mi poklonio snimak? Šta si želeo postići time? Poniziti me? Podsetiti
na ono veče? Na Jasona? Reci mi proklet da si."
Jedva razumem šta priča, toliko brzo je iznela sve da je skoro ostala bez
daha.
Crvena je u licu i besna.
„Šta sam želeo? Želiš iskreno Kate? Jednim delom želeo sam da te podsetim
na to kako si bila slobodna i srećna u tom trenutku, i da si uživala. A drugim
sam želeo da te podbadam jer znam koliko se stidiš toga. Želeo sam da vidim
tvoju nelagodu više od svega."
Sada sam i ja crven, verujem da mi se pojavila vena na čelu koliko sam
zategao svaki deo lica i vrata.
„Baš me briga šta ti želiš. Zaslužio si ovo. Nisam ti ja kao druge kretenu, i
neću trpeti tvoje gluposti budalo. Shvati to."
Dosta mi je više!
Nema dalje.
Do sada sam ćutao i upijao svaku njenu uvredu, i boleo me kurac šta ona
misli o meni, ali sada, ovako rastrojen ne mogu preći preko toga.
„Naravno da te nije briga šta ja mislim, zato što si dovoljna sama sebi. Baš
se pitam zašto te ne viđam ni sa jednim muškarcem. Ma šta će ti on kad imaš
sebe, zar ne? Govoriš kako sam ja umišljen, arogantan, a upravo si to ti.
Verujem da ti niko ne treba ni za svršavanje. Imaš ti svoj svet u kom si ti
najbolja! Sigurno si i roditeljima dosadila takva... "
Pljus.
Iste sekunde refleksno sam prislonio ruku na brideći obraz. Da li je ona
upravo ovo uradila??
Lupila mi šamar.

~65~
„Napolje! Izlazi odavde kretenu. Ne želim da te vidim. ODLAZII!! " Gura me.
Gura svojim malim rukama, a ja joj dozvoljavam. Njene oči odraz su njene
duše. One su zamagljene suzama koje ne želi pustiti .
Pukla je, i ja sam.
Ne mogu više biti ovde, jer ako ostanem slomiću nešto. I zato idem.
Brzo koračam dok odlazim od bombe emocija koju su smo oboje stvorili.

Katherine

Iza zvuka zatvaranja vrata spuštam se leđima niz njih sve dok ne dotaknem
pod. Sada napokon puštam suze koje su zamaglile moj vid. Grlim svoja
kolena i plačem.
Trudila sam se da stvorim jake zidove oko sebe koje niko neće srušiti. I bili
su jaki, snažni i debeli, a onda je on srušio svaki od njih i dopreo do mojih
emocija.
Srušio je moj štit, slomio koplje.
Sada nemam čime da se borim i branim.
Opet sam otvorena rana emocija.
Štitila sam se od svega. Od loših ljudi. Od laži. Od tuge. Ništa od toga nije
moglo da me slomi, kao ova realnost.
Kao njegove reči.
Da li sam preterala kad sam odlučila da mu se na ovaj način osvetim? Sada
će biti u kazni pod budnim okom trenera.
Ali sam je kriv za to!

~66~
Samo sam uzvratila na najbolji način na koji sam znala. Ništa drugo. Mislila
sam da će posle ovog shvatiti da ne može tako da se ponaša sa mnom, ali
izgleda da smo samo pogoršali sve.
Sada smo oboje uništili jedno drugo.
Kada se posle pola sata ukočim od sedenja na podu, odlučim da je vreme da
ustanem i obučem pidžamu, ostavim čitanje koje sam započela za neki drugi
dan.
Malo bolji.
Vredriji.
Onda ležem i pokušavam da podignem srušene zidove. Da sagradim kulu u
kojoj ću se sakriti. Zatvaram oči i vidim tamu koja u potpunosti obavija moje
misli i vuče me u svoju dubinu.

Alex

Ležim na leđima u krevetu, oči sam zatvorio, svetla pogasio. Stisnem šake jer
još uvek i posle onog udarca u vrata kupatila osećam bes. Mislio sam da ću
se na taj način smiriti, ali sada sam još gore.
Ruka me pakleno boli, a ja sutra imam trening. Trener će me pitati odakle
mi to. I verujem da će prvo pomisliti da sam se potukao, a to je mnogo gora
stvar od alkohola i droge.
Onaj ko se potuče leti iz prve postave. Ko zna da li će mi poverovati kad
budem rekao da sam uradio vrata.
Preterali smo oboje. Trebali smo stati iste sekunde čim smo počeli da vičemo.
Ali šta me briga! Uništio sam joj veče kao što sam i želeo.

~67~
Mada sada me nešto brine i ne da mi mira. A to je njen stav koji se promenio
iste sekunde kada sam spomenuo njene roditelje.
Dosta Alex!
Ne želim da mislim više o njoj. Biće bolje sutra. Do jutra oslobodiću se ovih
emocija...

Katherine

Sinoć sam čula Jesy dok je otvarala vrata sobe. Svaki njen pokret koji je
probao biti što tiši bio je uzaludan. Upijala sam svaki zvuk tih tihih pokreta u
sebe.
Ćutala i slušala, iako sam svo vreme bila budna. A onda sam posle satima
ležala u krevetu, prevrtala se. Moje telo vrištalo je od potrebe za snom, oči su
želele odmor, ali mozak...
On je želeo da zaboravi.
Priroda je sve što nam treba. Taj kutak zelenila i cveća nalazi se svuda oko
nas, a mi ponekad nismo svesni kad nam treba predah od svega da uvek
možemo pronaći utehu u njemu. To zelenilo će uvek biti tu. Kada nam bude
najviše trebao zagrliće nas svojim nevidljivim rukama i ušuškati.
Sedim na maloj drvenoj klupici dok sam obavijena mirisom svežeg,
jutarnjeg vazduha i rose. Tako je lepo biti uvučen u mirnu oazu prirode, gde
su zvukovi auta miljama daleko od mene.
Sve što trenutno čujem je veseli cvrkut ptica i blagi zvuk pirkanja vetra.

~68~
Navlačim rukave crne trenerke preko šaka i obmotavam ih oko struka kako
bih se utoplila.
Ima nešto apstraktnog u svitanju novog dana. Svojim buđenjem užareno
Sunce budi usnulu Zemlju. Prelivanje tih jarkih boja na bledom nebu unosi
vedrinu u život.
U novi dan.
I zato zatvaram oči, ne zato što mi smeta jačina tih boja, već zato što želim da
ih osetim. One me prihvataju, obavijaju svojim toplim nitima i greju. Igraju se
na mojim hladim, bledim obrazima, gotov kao da me maze.
I ja se prepuštam tom osećaju bez ikakvog opiranja.
Sa novom voljom u sebi, željom i potrebom da ne odustajem, koju sam
tišinom iscrpela iz prirode vraćam se peške u kampus. On je pola sata udaljen
od ovog malog parka.
Tek je sedam, i ulice počinju da oživljavaju.
Osluškuju svaki korak nekog džogera, zaposlenog ili usamljenika kao što sam
ja. Danas nemam potrebu uvopšte biti među ljudima, ali ne želim zbog njega
propuštati predavanja. I zato se vraćam, jer opet imam snage da se borim.

***

„Šta? Čekaj malo draga, uspori. Ništa mi nije jasno." Već pet minuta
pokušavam da objasnim Jesy incident sa Alexom koji se sinoć desio u ovoj
sobi. Ona je zbunjena, njene zelene oči gledaju me kao da sam rekla najveću
laz ikad...
Toliko je nestrpljiva i gricka nokte, a to joj je loša navika.
Lupim je po ruci, jer njena nervoza utiče na mene. Udahnem duboko kako bih
smirila glas, jer ne želim više da ponavljam ovu priću.

~69~
„Sinoć dok sam čitala, Alex je besan zalupao na vrata. Ali ne malo besan,
nego ono van sebe! Mislila sam da će razvaliti vrata koliko je jako lupao. Bila
sam u šoku, jer nikad se toliko nije bio iznervirao. A kad sam ga pustila u sobu
počeo je da urliče na mene, da me vređa. Zamisli rekao da je sam umišljena i
arogantna," ovo kažem dok se sarkastično smejem.
Možda sam sinoć bila uzdrmana njegovim rečima, ali sad su moji zidovi tu.
Iako su napukli, ali oni su jedini koji me trenutno brane. Jesy me gleda
otvorenih usta, i trepće očima.
„A onda sam pukla i opalila mu šamar."
„Nema šanse", kaže pa uzdahne začuđeno.
„Jesam Jesy. Udarila sam ga, a zatim izbacila iz sobe. On se nije opirao, jer
je bio u šoku. Otišao je, i nije se vraćao. Ostatak znaš."
Već mi je muka od same pomisli na sinoć. Bila je to teška noć koju sam
preživela, ali sad želim da je zaboravim.
Uvek će biti teških noći, dana i trenutaka koji će nas obeležiti. Neki će ostati
toliko duboko urezani da će biti u našim sledećim, srećnim trenucima.
Biće podsetnik da smo preživeli nešto teško, i da od svakog sledećeg lošeg
dana ima još gorih. A tada hrabrost će pobediti i ojačati nas.
„I šta dalje Kate? Hoće ovako uvek biti. Nastavićete da vraćate za svaku
uvredu? Uvek svađati? Ali ako ovako nastavite uništićete našu vezu. Alex je
Araonov najbolji drug, a ti moja najbolja drugarica i kako će mo posle ovo ići
na zajedničke izlete, ručak ili bilo šta drugo? Kate bila sam uz tebe kad si
želela da mu se osvetiš, ali sad imam utisak da si preterala. Mislim da si
pogrešila."
Oduvek sam volela kod Jesy to što je iskrena prema svima, čak i onda kad
to najmanje želiš, kao ja sad. Ali ta njena iskrenost u ovom trenutku dođe mi
kao šamar.
„Vidi Kate možda je on tebi poslao taj snimak iz šale, ali nije ti naudio. Niko
nije saznao da si ono bila ti. Jednostavno je želeo da te podseti na to veče. I
imao je pravo kad je rekao da si uživala u tome, jer jesi. I ti sama znaš to."
Ne želim više da je slusam i pričam o ovom pa zato samo mahnem rukom i
ustanem. Uzmem torbu kako bih ubacila skripte. A moja drugarica više ne
progovara već nastavi da se sprema. Ona zna kad treba da stane, jer vidi da
ništa neće postići sa ovim.

~70~
Alex

„Clark idemo još deset krugova. Momci istežite se."

Još jebenih deset krugova?? Alo već sam istrčao deset!! Trener Karter
danas je odlučio da lagano kopa moj grob.
Uzdahnem duboko i pogledam Araona u čijim očima vidim sažaljenje. Prođem
rukom kroz oznojanu kosu i počnem opet da trčim.
Kao running back moram biti brz i jak, i sa jedne strane ovo mi dobro
dođe, ali opet jebeno je kad vidiš kako si sam u ovim govnima.
Za sve si ti kriva Kate, pomislim.
Na svu sreću trener je poverovao u istinu koju sam mu rekao. Ali on ne mora
znati da nije baš sve bilo tačno. Morao sam mu reći da sam lupio od vrata
šakom zbog nervoze, zato što sam se posvađao sa devojkom.
Onom crnom od juče.
On je na to podigao obrvu i rekao da ženske samo slabe noge. Nije spominjao
ponavljanje testa, već otišao. I nekako sam se izvukao.
Ali da mi je ona ludača devojka verujem da više ne bih imao noge, ili jaja.
Nije dobro kad se naljuti, i sada kad to dobro znam moraću pripaziti.
Mlaz vode pod kojim stojim dođe mi kao prostor gde mogu da se
oslobodim. I ne mislim na drkanje, već da me on sapere od svake kapljice
znoja, od nemira, nervoze. Prija mi zvuk udara vode od moja leđa.
Podlaktice sam naslonio na pločice zajedno sa čelom, oči su mi zatvorene
dok pokušavam doći sebi. Iscrpljen sam, gladan i umoran. Sreća pa danas
imam samo jedno predavanje, filozofiju.
Ali problem je što ću nju videti tamo.
Želim da joj priđem, ali ne zato da bih se izvinio, već zato što moram da je
nagovorim da kaže treneru istinu. Barem deo, da je slagala sve, a za snimak
on ne mora znati.
Sa ovom misli gasim vodu i grabim peškir, a zatim odlazim da se obučem.
I nadam se, stvarno se nadam da ću uspeti da je nagovorim, iako su male
šanse.
~71~
 Ali ako ne pristane, onda će upoznati moju lošu stranu. I to se neće dobro
završiti.

~72~
 Deveto poglavlje
Ucena

Katherine

Do sad nikad mi se nije desilo da nemam nijednu ideju za neki rad. Kada je
fotografija u pitanju moja inspiracija procveta iste sekunde čim dobijemo
zadatak.
Ali trenutno nije tako.
Sada imam utisak kao da mi nedostaje jedan deo mene.
Kada nešto postane deo naše svakognevnice kao što je umetnost moje,
onda svaki njen izostanak, gubitak inspiracije stvara osećaj usamljenosti i
nedostatka.
Sva ona snaga koju sam danas vratila samoćom u prirodi malog parka sada
je iščezla kao da nikad nije postojala. Tužna sam i usamljena. Želim samo da
se sakrijem ispod pokrivača i dovršim knjigu.
Nakon one svađe sa Alexom nisam bila u stanju da nastavim sa čitanjem
knjige „Čudo".
Teen knjige ću moći zauvek da čitam, čak i onda kad budem stara, pogrbljena
baka. One će i dalje moći da me oraspolože svojim mladim glasom i
predivnim porukama koje nose u svojim pričama.
Danas je predivan dan. Proleće je unelo radost u naše duše i oživelo
okolinu. Izgleda da je i gospođa Anderson pod čarima magičnih zraka sunca.
Ovo jutro je posebno vesela i raspoložena.
Od kad je ušla zamolila nas je da postavljamo pitanja ukoliko imamo nekih
nedoumica u vezi rada. I od tada moja zabrinutost se vratila.

~73~
Od preključe kada smo dobili zadatak nijednog trena nisam se setila toga. A
to se meni ne dešava.
Bila sam obmanuta smišljanjem plana i osvete, da sam zbog one budale
zanemarila umetnost koja mi je pored knjiga najbitnija u životu.
Nisam kao drugi. Njima su bitne osobe, ali meni nisu. Za mene su
najbitnije moje knjige i slike.
Kako meni može biti bitan neko kad ja nemam nikog osim sebe i mojih
knjiga? I to je ono što drugi nikad neće moći razumeti.
Napetost me još uvek ne napušta. Imam utisak kao da neka nelagoda
protiče kroz mene čim čujem glas dečka riđe kose. I nisam jedina. Mnogi
ovako reaguju, ali sa razlogom.
Niko u našoj grupi ne voli umišljenog Jamesa, sina poznatog slikara. Uvek
smo se pitali šta on radi na državnom koledžu, kad ima novca za privatni i
bolje uslove.
Ali izgleda da mu je lakše da se razmeće novcem svog oca pred nama koji
jedva uspevamo platiti svaku godinu, nego pred nekim bogatijim snobovima.
Ne znam kako drugi, ali mene izvlače stipendije za koje se trudim tokom
cele godine. Zbog njih sam u ovom trenutku veoma nervozna.
Ako želiš stipendije, onda moraš biti svaki put sve bolji, jer ukoliko omaneš
ili posustaneš neko drugi ćete veoma brzo zameni.
A trenutno da bih bila još bolja nego ranije trebam da rizikujem. Do sada
sam fotografisala samo prirodu i neke predmete. Od onog leta, polja prirode i
cveća stvorile su novu ljubav u meni.
Ljubav prema starim, uništenim i usamljenim stvarima. Kao što sam ja. I od
tada obožavam kadrom mog statog, ali dragog fotoaparata da hvatam oronule
klupe i kuće.
Slikanjem stvaram nešto bolje, lepše od stvarnosti. Svetu predstavljam
mnogo drugačiju sliku od one koje on vidi, i to na moj način. Dok držim
fotoaparat radim isti posao kao pisac koji piše. Stvaram novu priču.
Samo moju.

~74~
Danas napokon ne sedim sama. Pored mene su Luke i Natalie. Čim sam ušla
u ovu prostoriju nisam mogla da ne primetim ovog dečka koji svojim
današnjim stilom znači kao neka šljašteća reklama.
Svoju smeđu kovrdžavu, raščupanu kosu razbarušio je još više.
Ili je to neko drugi uradio umesto njega?
Danas je odlučio da bude šašav. Verujem da se nikad neću moći naviknuti na
njegovu kreativnost koja ponekad prelazi granice normale.
Ali to je samo jedan od načina kroz koji pokazuje svoj talenat i
eksčentričnost.
Nosi neku ludu, šašavu košulju i teksas farmerke, i najružnije lakovane zelene
cipele.Pored njega sedi devojka najlepših krupnih očiju i zrači svojim
osmehom.
Njen osmeh je toliko zarazan da sam počela da se smejem dok sam išla
prema njima. Tek što sam bila ušla u prostoriju, a ove dve divne osobe imale
su veliki uticaj na mene.
Kroz naš život proće mnogo osoba koje će ostaviti nevidljiv trag svog
postojanja za sobom. Neke će nas povrediti, a neke učiniti srećnim. Sa
nekima naši putevi će se poklopiti, a drugi će samo proći našim putem kao da
je on prečica do nekov drugog.
I koliko god želeli da ostanu tu sa nama, mi ih nećemo preklinjati, već samo
pustiti. Ne možeš naterati nekog da ostane pored tebe ma koliko silno ti to
želeo.
I zato dok gledam moje drage prijatelje u ovom trenutku želim da su naši
putevi zauvek poklopljeni, isto kao što želim da se poklapaju sa Jesynim.
Iz mog sveta razmišljanja u stvarnost vrati me drmuskanje mojeg ramena.
Luke me gleda nakrivljene glave, a Natalie se osmehuje.
„Reci mi da smišljaš neku kul ideju za ovaj rad. Reci mi to K." Ne mogu a da
se ne nasmejem ovom luckastom dečku, koji kod mene uvek traži inspiraciju.
Do sad uvek je slušao ideje za moj sledeći rad, ali ih nikad nije ukrao.
A Natalie je svaki put kolutala očima, što trenutno radi. Luke me gleda, ali se
obraća Natalie.
„Bolje će ti biti da prestaneš sa tim kolutanjem, jer neće biti dobro po tebe
ako nastaviš." Svake sekunde na njegovom licu pojavljuje se sve veći i širi
osmeh.

~75~
Nešto čudno se dešava među njima. Od prošlog predavanja su mi sumnjivi.
Ali ako ne žele ništa sami otkriti neću navaljivati. Mada volela bih da mi kao
drugarici kažu, jer nije lako biti treća osoba-višak među dva ljubavnika.

***

Prija mi ova mala promena. Posle dužeg perioda mogu ručati normalno bez
negativnih vibracija. Ali trenutno mi samo fali Jesy. Tako bih volela da je ona
tu.
Sedim u drugom restoranu, pet ulica dalje od koledža, pored drugog
prozora kroz koji gledam slučajne užurbane prolaznike. Naručila sam pileću
salatu, i uz nju dobila neke priloge.
Pijem moje omiljemo bezalkoholno piće-limunadu. U meni još uvek vlada
nervoza i nisam baš raspoložena za gledanje ovih spontanih pokreta, za koje
znam da nisu slučajni između mojih prijatelja.
„Kate draga ne trebaš toliko da se brineš. Pa mislićeš ti nešto uskoro, i biće
to savršeno dobro." Natalia je napokon primetila da ćutim, i gledam kroz
prozor.
„Hej K opusti se. Šta kažeš da naručimo nešto alkoholno, jedno piće će te
smiriti." Verujem da to njegov način rešavanja stresa, ali nije moj. I to mu
kažem na šta se on namršti i slegne ramenima.
„Samo sam predložio. Ne moraš biti tako odbojna."
Kada sam nervozna ili usamljena sve što tada želim jeste pokrivač ispod
kojeg ću se sakriti i dobra knjiga koja će učiniti da zaboravim stvarnost.
Izgleda da mi ni društvo mojih prijatelja ne može pomoći, jer Alex mi je
upropastio današnji dan, i svaki sledeći.
„Imaš ti svoj svet u kom si ti najbolja! Sigurno si i roditeljima dosadila
takva..."

~76~
Ove njegove reči stalno obrćem iznova u svojim mislima, i to me tako iritira,
jer zbog njih sada nemam mira i inspiracije. Tako mi treba da budem sama, ali
obećala sam sebi da on neće pobediti, i zato neću odustati.

Alex

Ona ludača sve je ispričala Jesy, siguran sam u to. Njeni oprezni pogledi
govore mi to, i svake sekunde očekujem da me počne napadati i braniti
drugaricu. I ubeđen sam da bi Araon stao na njenu stranu, a to mi je jutros pre
treninga pokazao.
Već sam znao njegovu reakciju i odgovor na sinoćnu svađu, a ja, budala
dozvolio sam da mi drži predavanje.
„Alex preterao si. Zbog čega si dovraga išao kod nje u sobu? Izazvao si je i
dobio si odgovor. Sad snosi posledice." Idalje sam posle ovih reči ljut na
druga, jer sam očekivao da će iste sekunde stati na moju stranu, a on me
izdao.
Malo je čudna atmosfera za našim stolom. Njeno mesto do prozora je
prazno. Iako nema onih negativnih vibracija vazduh je nabijen emocijama. U
meni krljuča nestrpljenje i neizvesnost, jer ću danas imati još samo
jedno predavanje posle kod idem u stan da se odmorim.
Ali treba to preživeti, jer tamo ću uskoro videti nju. Od tuširanja imam plan i
osvetu kao rezervu ukoliko ne pristane.

~77~
Bilo bi dobro za nju da posluša šta joj nudim, jer ako to ne uradi neću se
dvoumiti da se osvetim.

***

Sada, pola sata posle ručka dok ulazim u prostoriju punu ljudi, mirisa i
započetih razgovora prvo primetim devojku crne kose koja sama sedi u
trećem redu i sluša muziku.
Gornji deo tela blago njiše uz melodiju koju sluša, oči je zatvorila, a mišiće lica
opustila. U ovom trenutku ona nije ovde.
Odvojena je od buke koja nevidljivo struji oko nas. Ona je sama u svom
svetu mira.
Još uvek nije otvorila oči i taj trenutak koristim kako bih neprimetno krenuo
prema njoj. Prilazim njenom redu, ali ovog puta ne prolazim, jer na ovom
predavanju ne planiram da sedim na svom mestu.
Izvlačim stolicu i spuštam se pored nje. Ona sada gleda ravno ispred sebe,
u sto gospodina Tuckera. Siguran sam da je osetila moje prisustvo, aIi
nastavlja da me ignoriše.
Ubrzo ulazi profesor koji užurbanim koracima prilazi stolu na koji baca
papire, a zatim namešta svoje čudne, starinske naočare. Kate pored mene
skida slušalice i stavlja ih u crnu torbu.
Znam da bi nastavila da me ignoriše da sam je pitao nešto i zato joj se
približim što više kako bih video gde smo stali. Danas sa sobom nisam poneo
ništa, i taman imam izgovor da joj se približim.
Neprimetno udahnem miris njenog parfema. Imam utisak kao da je na sebe iz
te bočice nanela proleće.
Oko nje vlada miris nekog cveća koji me opija i opušta. Sada sam joj već
malo bliže, gotovo da joj nosem dodirujem vrat. Ona je ukočena, nije ovo
očekivala posle onog deranja i svađe.
Brzo se odmičem od nje i oslobađam magije tog opojnog mirisa, ali tako
rado bih ga opet udahnuo.

~78~
„Danas si očigledno zaboravio poneti naočare. Koliko znam tvoje mesto je
pozadi." Čujem oštrinu u njenom glasu, ali i podrugljivost.
„Savršeno dobro znam gde sam seo. Danas sam odlučio da se premestim
ovde. Bolji je pogled, a i nemam skriptu."
Uzvraćam joj sarkastično dok mi osmeh poigrava na licu. Nijedna devojka
neće mene praviti budalom, pa ni ova slatkica.
„Kako ti kažeš. Samo me pusti da pratim predavanje."
Ona je stvarno luda.
Prvo čita one glupave knjige i troši vreme na nešto što je neka budala
izmislila, a sad još hoće da prati filozofiju.
Pa ko još prati šta je neka budala rekla pre mnogo godina? Ko može da
potvrdi istinu tih reči, i njihovo postojanje, ako ga nikad nije čuo.
„Zar se pališ na bradatog Heraklita? Voliš mudre momke?"
Ovo moje podbadanje utiče na nju zbog čega ona upravo okreće svoje lepo
lice prema meni, i po prvi put me pogleda u oči.
Na trenutak se izgubim u tamnoj dubini tih očiju bez kraja, ali onda setim se
šta mi je ova slatkica uradila i skrenem pogled na neku devojku koja izazovno
gleda u mene. Ubzo i Kate pogleda u njenom pravcu, jer vidi da više nema
moju pažnju.
Ali ima, samo se trudim da sakrijem to.
Sada sa njene strane čujem frktanje.
„Šta je sad", kažem iznervirano.
„Nije mi jasno zašto nisi seo pored nje kad vidiš koliko te gleda. Oči će joj
ispasti." Ljuta je, a meni se to sviđa.
Blago pući usnu i nervozno tapka prstima po stolu. Slatka je, ali to ne znači
da sam prešao preko njenih sranja.
„Želim posle predavanje da pričam sa tobom. A ne. Stani", ućutkam je
dizanjem ruke pa nastavim, „Neću da čujem negativan odgovor, jer ako to
uradiš u stanju sam da ti napravim skandal ovde pred svima."
Reakcija njenog tela govori mi kako je ovo dobar plan. Uplašena je i
zbunjena. Njene raširene oči gledaju me u čuđenju.
A roskaste usne oblikovale su slovo O. Ne znam zašto, ali reagujem na ovu
reakciju.

~79~
I ispred mojih očiju iste sekunde pojavi se slika nje na kolenima dok mi puši
kurac tim svojim sočnim usnama.
Koja sam ja budala!
„Alex kretenu briši te slike iz svoje glave! Ovde si sa zadatkom", čujem svoj
razum.
Promeškoljim se kako bih spustio kurac koji se počeo trzati čim sam
pogledao njena usta. Pročistim glas od hrapavosti i udahnem vazduh, a zatim
je pogledam opet.
U meni vlada oluja, a nije mi jasno zašto.
Ima nešto u njoj što je čini drugačijom. Oštra je i luda, uzvraća mi na svaku
podvalu, a to mi se sviđa.
„Slušaj me sad dobro Alex. Ovo ću ti samo jednom reći. Ne planiram da
pričam sa tobom! Ni sad, ni za pola sata, ni za dve godine. Nikad. Shvati to. I
ne ucenjuj me budalo. Ali nikad."
Besna je.
Celim telom se okrenula prema meni i preti mi svojim malim prstom.
Zar tako lako gubi kontrolu, ili je to samo sa mnom?
„Kate ozbiljan sam. Bolje ti je da pričaš posle predavanja sa mnom."
Nervozan sam.
Povlačim reči od malo pre.
Nema šanse da mi se sviđa njena tvrdoglavost i oštrina.
„Skloni se Alex sa ovog mesta o-d-m-a-h. Ne želim te ovde." Ona je sada
toliko nervozna da naglašava svaku reč prezirom. Dišem ubrzano, ljut sam na
nju, na ove ljude oko sebe.
Zar mora biti ovako teška osoba? Zašto neće da me sasluša?
Dosta mi je više svega. Mislio sam na lep način da pričam sa njom, da je
ubedim da treneru kaže da je slagala, i da bih bilo šta uradio zauzvrat. Ali
trenutno me boli kurac šta ću ovim postupkom da joj uradim, jer upozorio sam
je. Naglo ustajem i lupim šakom od sto.
Ona se trgne zbog zvuka udara mišića i kostiju od drvo.
„Dosta. Svega mi je dosta. Tvojih ludih ideja da spavamo svugde. Ti devojko
nisi normalna! Gora si od nimfomanki. Ljutiš se kad ti ne dam kad želiš, kad
dobiješ opet nisi zadovoljna."
Svi ćute, cela prostorija je utihnula i moje reči odzvanjaju.

~80~
Svi su me čuli savršeno dobro, i svi gledaju u nju.
Neki su iznenađeni, neki se smeju. Devojke je gledaju sa mržnjom i
gađenjem, a momci su zainteresovani za nju.
„Napolje!!! Ajmo mladi Clark i gospođice iste sekune izlazite i svoje privatne
probleme rešite izvan zidova ove prostorije i očiju."
Auuu.
Nije dobro.
Malo sam preterao sa deranjem.
Kate drhtavim rukama kupi svoje stvari i nespretno ih gura u torbu. Užurbano
ustaje i prolazi pored mene, gurne me svojim sitnim ramenom, a ja ostajem da
stojim dok gledam u njena leđa.
Brzo pogledam u profesora i izvinim se, a zatim odlazim za njom. Tačnije
trčim.
Ona je već daleko od mene, skoro blizu izlaza. Trči kao da je briga za ljude
oko nje, kao da želi što pre da nestane.
Brzo hvatam zalet i trčim prema njoj. Sada mi sve one pripreme dobro dođu i
brzo je sustižem. Hvatam je za nadlakticu i povlačim nazad.
Uhvatio sam je nespremnu, jer se prvih par sekundi ne opire, a kada me
ugleda počne da mlatara rukama i grebe nokima. Zariva mi svoje kratke nokte
u meso podlaktice i plače. Svake sekunde plače sve jače.
Sjebao sam opet stvar.
Sada je još gore sve.
Ona je ogoljena preda mnom i plače, gura me i udara. A ja primam svaki taj
udarac, jer sam ga zaslužio.
„Smiri se Kate! Ejj Kate. Slatkice opusti se." Rekao sam joj da ću napraviti
scenu ako ne pristane, i uradio sam to. Mada nisam morao.
Mogla je to biti bezazlena ucena, ali želeo sam da joj vratim za onu osvetu.
Sada se još više migolji pod mojim stiskom, a ja je obgrlim i pritiskam
na grudi. Držim je čvrsto dok ona ubrzano diše u moju majicu.
I polako se smiruje i diše sve sporije. Vrela je, greje me svojom toplinom
kroz majicu a to mi prija.
„Sad me pusti. Smirila sam se."

~81~
Brzo je oslobodim svojih ruku i odmaknem se od nje, a onda gledam u njene
suzne, crne oči koje se presijavaju.
„Znači ovakav je osećaj kad te ponize pred drugima? Stvarno si uradio to?
Mislila sam da se šališ." Gleda me pravo u oči, a onda mi pruža ruku. Prvo se
refleksno pomerim, a onda vidim da želi da se rukuje.
„Čestitam. Uspeo si", sarkastična je, ali ipak joj pružam svoju.
A onda ona iznenada izmigolji svoju sitnu ruku i uhvati me za jaja.
Šta?
Ukočio sam se.
Pokušavam da je odgurnem, ali ona me stiska još jače. Bol me pokorava i
popuštam pre njom.
„Sada ćeš iste sekunde otići i reći da je ono sve bila samo opklada i šala, jer
ako to ne uradiš kunem ti se da više nećeš imati čime jebati."
Ona je luda.
Definitivno luda!
Ali neće me pobediti.
Odbacujem bol koji mi stvara stisak te male ruke i hvatam je za vrat, a onda
spuštam usne na njene i ljubim je. Njen stisak popušta, i ona se prepušta
poljupcu.
Uranjam u njena usta mojim vlažnim jezikom i spajam se sa njenim. Bes,
bol i povređenost nas pokreću, ali negde duboko sakrivene nalaze se požuda
i strast.
Pritiskam joj telo uz moje, guram je uz zid i mrsim kosu. Ljubim je silno i
grubo, a ona prihvata.
Ali već sledećeg trenutka je ukočena, i gura me. Puštam je i gledam u nju
sa novom silom u očima. Njene oči kao hipnotisane posmatraju me dok se
pridržava uz zid.
Šta sam upravo uradio?
Poljubio sam Katherine White i uživao u tome?
Morao sam nekako da prekinem ono mučenje, i to je bilo prvo čega sam se
setio. Ali nisam očekivao ovo! Emocije su eksplodire sudarom naših dodira,
kao da su samo čekale na to.
Zbunjen sam.
I ona je.

~82~
Brzo podiže torbu koja joj je ispala kada sam je zaustavio u trku, i odlazi.
Ostavlja me da stojim i gledam u njena leđa kao što je ona moja pre neki dan.

Kažu da svako ima svoju drugu polovinu, koja će popuniti prazninu srca.
Ali mnoge osobe nemaju priliku da pronađu svoju drugu polovinu, pa se
zadovoljavaju njenim lažnim duplikatima. Možda je ona bila suprotnost
svim drugim devojkama, ali bila je ona prava.
Bila je moja druga polovina. I ja sam bio srećan dok sam je imao.
Alex Clark

~83~
 Deseto poglavlje
Poljubac

Alex

Ključ u bravu.
Okreni.
Povuci kvaku.
Gurni.
Trenutno funkcionišem kao programirana mašina koja radi ove male, ali
komplikovane pokrete. U glavi ponavljam svaki moj sledeći potez kako bih
izbacio nju i sve one prizore koji se još uvek dešavaju pred mojim očima.
Odlazim do kuhinje i iz frižidera vadim flašu piva, odmah povlačim dugačak
gutljaj jer trebam alkohol i nešto da me opusti.
Odlučujem da ću ostatak dana da radim sve uobičajeno kako ne bih mislio
na onaj poljubac.
Moje umorno telo spuštam na kauč u dnevnoj sobi, noge stavljam na sto,
dok daljinskim upravljačem palim tv. Listam kanale i gledam u te pokretne
slike, ali meni je i dalje samo ona u glavi.
Ispred sebe još uvek vidim samo nju dok je pribijam uz onaj zid, i moje ruke
u njenoj gustoj, crnoj kosi kroz koju sam prstima tako lagano prolazio.
Ne znam zašto, ali još uvek sam pod utiskom tog događaja koji se desio
pre pola sata. Kad smo zajedno oko nas samo prskaju emocije, uglavnom bes
i ljutnja, ali danas dok sam je ljubio bilo je tu nećeg više.
Bilo je tu požude...

~84~
Iznenadila me jačina emocija koju krije u svom malo telu. Imam utisak da je ta
devojka strastvenija nego što pokazuje. I to me čini znatiželjnim.
Veoma.
Danas sam umorniji nego ikad pre. Prvo me iscrpeo trener Karter, a onda
Kate. Zatvaram umorne oči i zabacujem glavu, stiskam bolnu šaku i tek sad
osetim tupu bol koja kola mojim živcima.
Očigledno pored nje zaboravim na sve. Uvek na nju i naše svađe potrošim
najviše energije, a verujem da i ona nije ništa bolje posle njih.
Kate je jedina devojka koja nije pala na moj šarm, ili telo kao što padaju
druge. Ona je jedina devojka koja iz mene izvlači sve najgore.
Svi mi krijemo u sebi našu lošu stranu koju želimo da sakrijemo što bolje od
drugih. Ali dovoljna je samo jedna osoba koja će nju izvući na površinu. A da
bi to uspela, treba prvo da oslobodi svoju. Izgleda da tako Kate i ja utičemo
jedno na drugo. Oslobađamo jedno drugom sve najgore iz našeg karatkera.
Uglavnom ne reagujem ovako na poljupce, jer ljubio sam dosta devojaka,
ali nijednu iz besa, ili dok mi preti sa rukom na kurcu.
Još uvek mogu da osetim njenu toplu, malu šaku koja me tako jako
stiskala. Kako ta ruka koja je izgledala tako nežno i mekano može da ima
takav stisak?
Mislim da je vreme da prestanem! Ako ovako nastavim teško ću uspeti da
se oslobodim njene magije koja me obavija još uvek.
Opet odlazim do kuhinje i odlučujem da napravim sebi normalan i zdrav
obrok.
Sada ću sigurno trebati više hrane, više proteina i ugljenih hidrata. Naporno
sam radio kako više onaj mršavac iz srednje ne bi postojao, i ne planiram ga
opet vraćati. Iz frizidera vadim pileće meso koje sečem na delove i začinim,
uzimam krompire i ogulim ih, a zatim stavim u posudu sa mesom.
Uključim rernu i setim se svoje majke.
„Sranje. Sranje. Sranje. Alex budalo."
Nervozno prolazim prstima kroz kosu koja je sad već malo porasla. Kako sam
zaboravio opet da zovem majku?
Stalno mi se to dešava.

~85~
Obećam joj svaki put ću redovnje da je zovem, i svaki put zaboravim. Opet ću
morati da slušam istu priču. Ali iako me ona nervira sa tim svojim brbljanjem
nju niko neće moći da zameni.
Da nije bilo moje majke sada bih bio kao svaki drugi mladić koji jede po
restoranima i troši novac. Ona me naučila kako da kuvam, jer sam želeo to
zbog treninga.
Moram da je zovem, taman sad imam vremena.
Na mobilnom biram kontakt „kuća" i pritiskam dugme za poziv. Dok sa druge
strane slušalice čujem dobro poznati zvuk „bip, bip, bip", gledam u beli zid
ispred mene i smirujem se.
„Halo. Ko je to?" Veseo glas moje majke odzvanja mi u ušima dok se u
pozadini blago čuje kantri muzika.
„Ćao majko, Alex je." Brojim sekunde.
Jedan.
Dva.
Tri.
„Alex! To si ti dete? Pa gde si nestao? Ni glas da čujem od tebe već mesec
dana..." i tu se isključujem. Sve što posle čujem je bla, bla, Alex, bla..
Uvek sam mogao da trpim njenu brbljivost, ali izgleda da danas nisam
sposoban za to.
„Majko dobro sam. Na koledžu je odlično, još uvek sam u timu. Uskoro mi
počinju utakmice. Ne, nemam devojku i nisam nikom dete napravio."
Navikao sam na ovakva pitanja i već ih znam na pamet. Ona je malo
izneđena mojim ponašanjem, i zato joj čujem znatiželju u glasu.
„Alex jel sigurno sve u redu?" Kažem joj da jeste, a onda da moram da
idem, opet joj obećam da ću je zvati, iako i ona zna da lažem.
Nisam više onaj isti sin od pre sedam godina za kojim ona još uvek čezne.
I nikad više i neću biti.
Nakon ručka odlazim u sobu gde uzimam peškir i bokserice. U kupatilu stojim
ispred ogledala i gledam masnice po telu koje su napravili moji saigrači.
Ako su oni ovo uradili šta će tek one životinje sa drugih koledža kad počne
sezona?
Odvrćem vodu i stajem pod mlaz tople, okrepljujuće tečnosti. Uzimam
šampon i trljam kosu, a onda telo sa kojeg sapunicu sapiram vodom.

~86~
Vrela para oko mene već se stvorila, zatvarajući me u svoju unutrašnjost, i
učinila vadzuh težim.
Zatvaram oči i pokušavam da se odvojim od sveta. Trebam olakšanje, ali mi
danas nije do devojaka, i zato uzimam kurac u ruke i pokušavam da ne
zamišljam nju, već u glavi vrtim slike devojke plave kose.
Zamišljam Jennifer koja uživa u svakom mom pokretu, ali onda iznenada
plavu kosu zamenjuje crna, više me ne gledaju plave oči već crne kao katran.
Vidim bes, ljutnju i požudu u tim lepim očima koje kao hipnotisane gledaju u
mene dok duboko uvlači moj kurac u svoja meka usta.
Svaki moj sledeći pokret postaje sve brži i sve sam bliže vrhuncu. Postaje
mi pretoplo, moji mišići se napinju i vrište od želje za oslobađanjem, a onda se
prepuštam mašti i vidim nju nabijenu uz zid dok je ljubim.
Nekontrolisani krik pobegne iz mojih usta dok se moj kurac trza.
Dišem ubrzano i naslanjam se leđima od pločice.
Jebote šta se to upravo desilo? Šta sam jebeno uradio?
Zamišljao sam Kate dok sam drkao?
Jebenu Katherine!
Ovaj dan postaje sve gori i uvrnutiji. Moram što pre da zaboravim ovo!

Katherine

Od budućnosti treba sve očekivati, nikada ne možemo znati šta nas čeka i
nikada nećemo moći da se zaštitimo. Zbog toga nam nije lako, ali da je
drugačije onda ne bilo promena u našim životima.

~87~
Neki trenuci dogode se kad im se najmanje nadaš. Većina njih su prijatni, ali
neki nas razoružaju svojom jačinom i povrede.
A mi nikad nećemo znati kako da reagujemo u tim trenucima.
Sve se desilo tako naglo i neočekivano. Bilo je intenzivno i razarajuće, jer
nikada do sad niko me nije tako poljubio. Svi moji poljupci bili su slatki i nežni,
a ovaj današnji je suprotnost svemu.
To je definitivno poljubac besa i povređenosti, ali zašto je ovako delovao na
mene?
Trenutno ne znam šta osećam. Sedim na krevetu u sobi, dok nervoza i krivica
jure mojim telom, jer upravo propuštam prvo predavanje.
Prvo! I to zbog njega.
I onog poljupca...
Iste sekunde kad su njegove mekane, nežne usne dotakle moje, kroz mene
prostrujao je neki elektricitet. A kada su njegove ruke pronašle put do moje
kose, i njegovo telo se naslonilo na moje, to je bilo sve samo ne ljubav...
To je bilo ono što ja ne radim.
Osetila sam toplinu njegovog tela, otkucaje srca kroz majicu i mišiće koje je
pribio uz mene.
Ni sama još uvek ne znam zašto sam se prepustila tom činu, ali kada sam
shvatila da ljubim Alexa Clarka moje telo prestalo je da uživa.
Toliko dugo nisam osetila usne muškarca, nečiji jezik u ustima, telo
pripijeno uz moje i zato sam prvo refleksno uzvratila na taj deo života kojeg
sam se oslobodila.
Ali sad moje telo želi još.
Želi nešto više.
Stidim se sebe i mog postupka. Šta mi je bilo u tom trenutku da ga uhvatim za
međunožje? I kako sam mogla tako da ga stiskam? >
A reči koje sam izgovorila...
„O moj bože Kate", izgovaram dok zabijam glavu u jastuk. Moje lice gori od
topline. Stidim se sebe.
Mog ponašanja.
Nisam imala kontrolu nad mojim telom u tom trenu i plašim se da se to opet
ne desi.

~88~
Mnogo puta ćemo grešiti, jer će neki trenuci jednostavno iz nas izvući ili
najbolje, ili najgore.
Ali mnogo puta nevoza i povređenost biće krivci našeg naglog reagovanja.
Oni će probuditi u nama lošu stranu, zbog koje ćemo se posle kajati.
Trebala sam znati da ona ucena nije bila bezazlena i da će je bez imalo
stida ostvariti. Sad kad mi je vratio za ono sa trenerom šta će biti dalje?
Kako ću sada bez osećanja da prolazim hodnicima dok drugi upiru prstom
u mene?
Zabacujem glavu unazad dok dodirujem zid, a ruke smestim pored tela. Još
uvek se tresem. Drhtim kao da je zima i da trebam grejanje u sobi. Ali nije. To
je samo moja reakcija na njega.
Šta je uvopšte želeo da priča sa mnom?
O čemu bi nas dvoje mogli da razgovaramo?
Zašto nisam odmah pristala?
U nekim trenucima umem sebe da mrzim, jer moja tvrdoglavost i nepoverenje
umeju da me dovedu u neprijatne situacije.
Kao sad.
Još uvek mogu da osetim njegov miris parfema koji se uvukao pod moju kožu,
njegovi pokreti jezika kao da i sad dodiruju moj.
Zašto sam ovako izgubljena?
Šta mi je?
Ali sama odgovore ne mogu pronaći u ovom trenu, trebam nečiju pomoć.
Trebam Jesy, ali plašim se da će pogrešno protumačiti moju reakciju.
Ali pre toga trebam jedan hladan tuš. On će saprati njegove dodire i miris, a
vratiće mi moj mir i inspiraciju.
Moram što pre zaboraviti na ovaj događaj, jer samo tako ću moći nastaviti
normalno, i neko vreme neću videti Alexa. Biće tako bolje za oboje.
Ove emocije u meni trebaju da se smire.

~89~
 ***
Čim sam ušla u sobu ugledala sam zabrinuto lice moje drugarice, a onda sam
dotrčala do nje i zagrlila. Ona ništa nije rekla samo me pustila da se držim za
nju kao spas i grlila me dok su kapljice curile iz moje mokre kose.
„Kate ne želim da te uznemirim još više, ali moram nešto da ti kažem."
Sada podižem glavu sa njenog ramena i puštam svoj spas.
„Reci", u mom glasu se čuje blaga znatiželja i uplašenost.
„Pa..... svi pričaju o onom incidentu sa filozofije. Mnogi ne mogu da veruju da
si ti sa njim u vezi, a to su potvrdile neke budale iz njegovog tima. Oni su
svima ispričali za tvoje deranje."
Desilo se!
Ne mogu da verujem.
Desilo se upravo ono čega sam se najviše plašila.
„O ne. O ne.. " Ustajem sa kreveta dok blago čupkam kosu i vrtim oko prsta.
„Kate, draga smiri se. Pa rešićeš to sa Alexom. On će svima objasniti da je
to bila samo gluma. Trebaš.. ", okrećem se brzo prema njoj, jer više ne mogu
da slušam te gluposti.
„Ne želim da vidim njega! Ne mogu Jesy. Ne posle ovog što se desilo
danas." Sve sam nervoznija i uplašenija. Jesy vidi da ima nešto više, jer ne
reagujem onako kako je očekivala. Ne derem se.
„Šta se desilo? Ajde ispričaj mi sve draga. Moraš nekako da rešiš ovo, jer
vas dvoje trebate da prestanete sa svađama."
Sedam pored nje na krevet i dubogoko udahnem, a onda krenem da pričam
od samog početka. Na njenom licu smenjuju se ozbiljnost i bes, ali kad
stignem do onog dela gde već plačem, lepotu njenog lica narušava tuga.
A onda otvara usta u iznenađenju kada joj ispričam za stiskanje i poljubac.
Moje telo i obraze osvaja toplota sramote i stida, dok ona mlatara rukama i
skače po sobi.
„Ti si moj idol Kate! Ne mogu da verujem da si ga uhvatila tamo dole. I još
ste se poljubili." Kada ugleda ozbiljnost mog lica prođe je euforija koju je
osetila pre par sekundi.

~90~
 „Izvini draga samo malo si me iznenadila. " Na to joj mahnem rukom kao
potvrdu da je sve u redu.
„Ali mogu te pitati nešto?" Potvrdno joj klimnem glavom ne očekujući
ovakvo iznenađujuće pitanje.
„Jesi mu osetila onu stvar? Taman sad možeš da potvrdiš glasine drugih
devojaka."
Tako sam se plašila ovog pitanja, jer očekivala sam da bi samo ona mogla
nečeg ovako ludog da se seti. Pogledam je nakrivljene glave zbog čega Jesy
shvati šta joj govorim ovim nemim pokretom.
„O Kate znaš da Alex mene ne zanima, pa on je najbolji drug mog dečka.
Samo me interesuje da li su glasine tačne", izgovara ovo sa osmehom dok
koluta očima.
Mene udari još jedan talas toplote koji je ujedno odgovor mojoj radoznaloj
drugarici.
Pokušavala sam da ne mislim na taj deo, jer se i dalje sećam te veličine.
Možda nije bio u punoj snazi, ali bilo je nešto poprilično veliko.
„O bože Kate prestani", čujem moj razum i pokušavam da se smirim.
„Jako si uznemirena zbog ovog draga. Hoćeš mi reći šta te muči?"
Znala sam da će posumnjati zbog moje reakcije, ali kako da joj objasnim da
sam osetila nečije usne posle više od tri godine i da je bilo bolje od svih
mogućih poljupca koje sam imala.
„Reći ću ti zašto sam ovako burno reagovala, ali ne želim tvoja potpitanja.
Barem sad izdrži da me ništa više ne pitaš. Okej?"
Ona se mršti na ovaj moj zahtev i klima glavom.
Iskreno joj kažem kako je dugo vremena prošlo od kad sam nekog dečka
poljubila, i da je sada bilo jako intenzivno.
Pričam joj kako me brine to što će svi sad da obraćaju pažnju na mene, i da
ne mogu od sramote pogledati Alexa u oči.
Ona samo ćuti i sluša, pokušava da prati moj brzi tempo pričanja, ali ima
tolika pitanja koja ostaju neizgovorena.
„Auu Kate ovo je bilo tako brzo. Pa ako misliš da je najbolje da izbegavaš
Alexa dok se ne smiriš ona uradi tako, samo ne znam kako ćeš to izvesti na
zajedničkim predavanjima."

~91~
Dođe mi da se opet rasplačem, ali od muke jer ne znam više šta da radim!
Još malo pričam sa Jesy, a onda odlazim u krevet iako je sedam uveče.
„Jesi sigurna da nećeš da ostanem sa tobom?"
Već deseti put čujem ovo isto pitanje, a ona od mene dobija isti odgovor.
Poljubi me u obraz i kaže da će mi doneti nešto da jedem. Pokušavam da joj
kažem ne, kad neko zalupa na naša vrata.
To je isti onaj odsečan zvuk udaranja i moje telo se ukoči. Pokušavam da
kažem Jesy da ne otvara, ali već je kasno jer ona otvara vrata, i njen osmeh
izbledi kad ugleda osobu koja stoji ispred nje.
Alex Clark kratno zadrži pogled na njoj i pozdravi je, s onda se njegove plave
oči spuste na moje lice i vidim oluju u tom tamnom plavetnilu.
Uskoro se izgubim u njima kao u dubokoj, mutnoj vodi....

~92~
 Jedanaesto poglavlje
Izvinjenje

Alex

Da nisam izašao iz stana u kom sam ludeo satima sada se ne bih našao na
putu ka njenoj sobi.
U stanu nisam više mogao izdržati samoću, jer se u meni stvorila ogromna
nervoza, a nisam imao gde da izbacim taj višak loše energije.
U tom trenutku dobro bi mi došao dodatni trening kod Kartera, jer bi
trčanjem za sobom na onom terenu ostavio bes. Ali tada to nije bilo moguće i
zato sam otišao u kampus, kod mojih ortaka u Beta kuću.
Tamo me svi poznaju i žive opušteni likovi, a i neki moju saigrači.
Prevario sam se kada sam pomislio da će mi njihova opuštenost pomoći, jer
ono što se desilo tamo sada je razlog zbog kojeg sam sve bliži njoj.
Uvek sam u Beta kući mogao da se opustim uz partiju dobre igrice i pivo, a
i tu sam imao dobrih jebačina na brzaka.
Tamo uvek ima devojaka koje su raspoložene, pogotovo kad su sportisti u
pitanju. Ali mnogi od nas su se zajebali, jer sve one malo preuveličaju taj seks
i posle njega uvek žele vezu.
A to kod mene ne ide.
Dok lenjim koracima prelazim istim onim travnjakom, shvatim da mi oni
govnari nisu ništa pomogli, već su me samo još više uzjebali.
Ulazak u tu kuću punih momaka nikad ne može da prođe neopaženo, jer
čim sam otvorio vrata Tayler i Jack su me primetili.

~93~
Dok sam ulazio u sobu čuo sam zvižduke pozdrava i od svakog „Gde si
brate? " ili „Šta ima A? ". Iako su me pozdravili normalno primetio sam da
nešto nije kako treba, ali zanemario sam te signale.
Seo sam na kauč, a ostali momci su pristizali i pozdravljali me.
Neki zu igrali igrice, neki otišli na sprat u sobe, i tako su pored mene na kauču
ostali samo Jason i Tayler.
Trebao sam znati da Jason uvek igra proračunato kada sam primetio po
njegovim radoznalim očima da jedva u sebi zadržava nešto. Osim toga stalno
se vrteo na onom kauču i smeškao.
„Sve u redu brate?", upitao sam ga znatiželjno.
On se blago nasmejao i pogledao u Taylera, a onda me upitao, „Jel istina da
se ona mala crna bomba koja je pre neki dan vikala na tebe pred trenerom
voli jebati?"
Iste sekunde sam prebledeo, jer mi je bilo jasno šta sam uradio.
„Molim? Odakle ti to?" Trudio sam se da budem kul i opušten, ali u sebi sam
goreo.
Video sam šta je taj krelac hteo da sazna, a to je dovelo do jakog stezanja
moje desne šake.
„Pitao sam se da li je to istina pošto znam da ti sigurno nije devojka. A i
moram nešto da rešim sa njom. Njen glas me jako podseća na Melani, ona mi
je rekla da se zove... U čekaj kako se ono zove? "
Dok je on razmišljao o njenom imenu ja sam naglo skočio.
„Slušaj me Jason ono nije moja devojka, niti sam ja ikad spavao sa njom, već
Jesyna drugarica koju ne podnosim. Nas dvoje tad smo se svađali i ona mi je
smestila, a danas sam joj vratio. To je sve. I razglasi to celom, jebenom
koledžu da ne bi nastao problem."
U mojim plavim, besnim očima gorela je vatra koju je neko trebao da ugasi,
a ne još više raširi kao ona budala.
Nekad se desi da ne možeš iskontrolisati svoj bes, jer u tom trenutku
granica između samokontrole i ludila puca, a onda se dešavaju stvari koje ne
želiš. U tom trenu nisi svoj, već životinja koja se probudila u tebi.
„Dobro brate kako ti kažeš. Ali, ako je mala tako luda pa nije to za bacanje.
Sigurno je vatrena u krevetu."

~94~
Gledao sam u njih dvojicu dok se smeju Kate kao da je to najbolja šala koju
su čuli, i nisam mogao da izdržim. Krivica me izjedala zbog situacije u koju je
dospela zbog mene, i zato sam burno reagovao.
Iako mi je Jason saigrač u tom trenutku to sam gurnuo sa strane i uhvatio
ga za okovratnik majice, a zatim prlibližio lice njegovom. Moje oči pune besa
gledale su u njegove u kojima se ogledala iznenađenost.
„Da više nisam čuo da govoriš tako nešto o njoj. Ona nije za tebe Jason.
Možda je borbena i tvrdoglava, ali nije kurva kao devojke na koje si navikao. I
zato bolje zaboravi na nju, jer ću u suprotnom ja zaboraviti da si moj saigrač."
A zatim sam se okrenuo i brzim koracima izašao iz te prostorije u kojoj sam
već počeo da se gušim.
Za sobom ostavio sam iznenađene drugove i jak zvuk naglo zatvorenih
vrata.

Sada dok po drugi put ove nedelje stojim ispred vrata njene sobe kroz mene
juri druga vrsta nervoze, gotovo se plašim njene reakcije.
Nekad treba skupiti hrabrost kako bi za sobom ostavio strah i prešao preko
prepreka koje si sam stvorio.
Jer samo tako ćeš naučiti na svojim greškama i prihvatićeš poraz.
Opet dižem ruku i lupam po tim drvenim vratima, a zatim čujem zvuk koraka
koji su svake sekunde sve bliži meni. Kada se vrata otvore prvo vidim devojku
plave kose sa čijeg lica nestane osmeh, a zatim pratim pravac njenog pogleda
i vidim nju.
Ona sedi na krevetu i nosi neku smešnu pidžamu sa cvetićima. Njena crna
kosa vezana je u niski rep, a oči koje gledaju pravo u moje govore mi koliko je
iznenađena mojim dolaskom.
Želim što pre da probijem led i zato prvi progovaram, ali se još uvek njoj ne
obraćam, već se moj pogled opet spušta na njenu cimerku.
„Ćao Jesy, da li bi mogao nasamo da popričam sa Kate? "
Uff najebao sam, jer me ona gleda namrgođeno i ne progovara. Moje pitanje
ostaje da visi u vazduhu kao da ga nikad nisam postavio, a zatim se okreće
prema Kate i ponaša se kao da ja ne postojim.

~95~
„Draga želiš li da pričaš sa ovom budalom?", čujem ljutnju u njenom glasu dok
se obraća drugarici.
Moj pogled ne silazi sa Kate dok ona samo sedi i gleda u pod. A onda jedva
primetno pomera glavu levo-desno i kaže ne.
Jesy kao da je znala odgovor naglo pokuša da zatvori vrata, ali brzo
reagujem i postavim nogu, a zatim naglo uđem u sobu.
„Hej šta radiš to? Izlazi napolje."
Jesy me nervozno gura dok ja ostajem da stojim u mestu i ne skidam oči sa
njenog lica.
„Stvarno želim da pričam sa tobom. Nikad nisam bio ozbiljniji Kate. Želim da ti
se izvinim i da prestanemo sa ovim."
I stvarno mislim svaku reč koju sam izgovorio, a ona to vidi.
„U redu je Jesy. Želim da pričam sa Alexom idi ti na večeru." Njena drugarica
prilazi joj posle par sekundi stajanja i čujem dok je tiho pita da li je sigurna, a
kad dobije potvrdni odgovor brzo zagrli Kate i poljubi u obraz.
A zatim se kreće prema meni i prilazi polako, a onda tiho kaže, „Bolje ti je
da rešiš ovo, ili ćeš me izgubiti kao prijateljicu." Posle toga čujem zvuk
zatvaranja vrata i ostajemo samo nas dvoje u sobi.
I upravo sada dok se nalazimo jedno naspram drugo, ona na suprotnoj
strani sobe u svom krevetu, a ja kod vrata, imam utisak da nas povezuje
jedna nevidljiva nit.
Ona ista nit koja se stvorila prilikom spajanja naših usana.

~96~
Katherine

Stvarno nisam želela da opet vidim Alexa, a ni da pričam sa njim. Barem ne

danas, dok su emocije još uvek sveže. Zato sam dok je on stajao kod ulaza i
pričao sa Jesy gledala u pod, i iskreno odgovorila mojoj drugarici da ne želim
da pričam sa njim.
A onda je on na silu ušao u sobu, i izgledao je tako iskreno dok mi se
obraćao. U tom trenutku poželela sam da one naše svađe nestanu, jer iskreno
već mi sve to postalo prenaporno.
Toliko ljutnje, deranja i besa nikome ne treba, a u nama je svaka od tih
emocija rasla svaki dan, i to je izvačilo našu energiju. A oni retki trenici mira
sa njim bili su predobri i stvarno sam uživala u njima.
Zato sam i pristala na kraju, jer želim da razrešimo ovo na bilo koji način.
Sada kad Jesy nije više u sobi i nakon zvuka zatvaranja vrata, Alex može
nakratko da se opusti, ali kad ugleda moje oči ubrzo vidim blago zatezanje
njegovog lica.
„Izvoli, reci zašto si došao", kažem mu nadrndanim glasom, kojeg
naglašavam pokretom desne ruke.
On par sekundi ćuti, a zatim kaže reči kojima se nisam nadala.
Mislila sam da Alex Clark, uobraženi dečko ovo ne izgovara, ali izgleda da
sam se prevarila.
Čudno je stajati ispred dečka koji te pre par sati poljubio kako bi spasio
svoje međunožje. Odigrao je taj potez tako proračunato i smireno, kao da se
više puta nalazio u takvim situacijama.
Moji obrazi naglo se upale dok razmišlajm o njemu jer imam osećaj da on
upravo sad zna šta se odigrava u mojim mislima.
Od trenutka kada me Jesy to pitala ne mogu da zaboravim taj prozor kojeg
sam toliko pokušavala izbaciti iz misli.
„Prestani Kate! Samo prestani", viče mi moj razum.

~97~
Pokušavam da pratim šta mi govori, ali sve što čujem od ovog dečka koji me
mnogo puta iznervirao je „izvini". Nisam sigurna o čemu zapravo priča, ali
ćutim i pravim se da pratim njegov monolog.
Ali to ne potraje dugo, jer njegovo pitanje prekida moju ubeđenost da ništa
neće primetiti.
Vidim da se mršti, i da mu nije trebalo dugo da poveže sve.
„Kate da li si ti mene slušala?" Gledam pravo u njegove oči dok mu iskreno
kažem da nisam.
„Zbunio si me sa onim na početku. Ono tvoje izvini me stvarno iznenadilo."
On se na to nasmeje, ali nije to onaj osmeh koji ne ostavlja nikakav efekat za
sobom, već jedan od onih koji svojom pojavom izazivaju druge.
Pa sada stojimo tako jedno ispred drugo, i smeškamo se. Iako bi trebali
voditi ozbiljan razgovor mi se kezimo se ko dva najbolja prijatelja.
„Dobro Kate mislim da je vreme da budemo ozbiljni i rešimo ovo sranje",
dok priča očima prati moju reakciji i kao da čeka moju potvrdu da se slažem,
koju ubrzo i dobija od mene kad kažem jedno tiho „Dobro".
„Znam da smo nas dvoje mnogo puta imali prepirki, i to raznih, ali mislim da
smo preterali ovih zadnjih meseci sa njima. Prešli smo granice normale ovih
dana i pokrenuli pravi rat između nas. Biću iskren, kajem se zbog onog što
sam uradio danas, ali tada samo sam želeo da ti pokažem da se nisam šalio i
da bih te javno osramotio, jer iskreno zaslužila si to."
On napravi kratku pauzu dok gleda pravo u moje oči i očekuje da ću ga
iste sekunde napasti zbog njegovih reči.
Ali ja samo ćutim a njemu to bude dovoljan znak da nastavi.
„Iskreno ti kažem da mi je žao i da sam preterao ovaj put, i ako se ti slažeš i
želiš bilo bi dobro na opet napravimo neki dogovor. Ali hajde ovaj put da što
duže traje."
Smeška se dok gleda me i provocira ovim rečima, a ja mu uzvraćam.
Za vikend smo se odlično slagali posle onog rukovanja, i bilo bi dobro za nas
da prekinemo sa našim svađama.
Oboje smo tvrdoglave osobe koje kada su povređene uzvrate duplo jače na
provokacije, a da prvo ne razmisle. Bili smo odlični protivnici jedno drugom, ali
sad bi mogli da prestanemo sa tim i da budemo samo prijatelji.

~98~
Duboko uvučem vazduh u pluća, a zatim se blago osmehnem mom budućem
prijatelju.
„Slažem se sa tobom. Mislim da bi trebali napraviti dogovor, ali ako to
uradimo ajde onda da se držimo pravila. I da znaš i meni je žao zbog one
kazne, mada pre deset minuta nisam mislila tako. Da li znaš da si me
osramotio pred celom grupom i profesorom? Ispada da sam neka kurva, a to
nisam, i ti to dobro znaš Alex."
Svoje telo spusti pored mene na krevet, a ruke stavi sa obe strane kukova.
Iako me ne dodiruje mogu da osetim istu onu toplinu koja kao da struji do
mene kroz moj pokrivač.
Ali on ostaje da sedi mirno pored mene kao da ova blizina nema utisak na
njega.
Vidim da je zamišljen dok razmišlja o nečemu što samo on zna.
„Alex, ej", mašem rukom ispred njegovog lica dok ga vraćam u stvarnost, i
sada pored mene sedi ljuti Alex a to me brine.
„Šta je bilo?" On čuje koliko sam zabrinuta, pa malo omekša crte lica i opusti
se, a onda progovara.
„Pre nego što sam bio ovde posetio sam Beta kuću, i šta misliš ko živi tamo?"
Na ovo pitanje samo slegnem ramenima, jer nema šanse da ću sad da
pogađam nešto što ne znam.
„Jason, i raspitivao se o tebi. Glasine se jako brzo šire po kampusu i svi su
več čuli za tvoje i moje deranje. Žao mi je Kate."
Kada sam čula ime osobe zbog koje su trnci jeze prošli kroz mene, moje
lice je u tom trenutku bilo ogledalo moje duše.

~99~
Alex

Prebledela je. Njeni obrazi trenutno više nisu roskasti, već su poprimili bleđu
boju, i to me plaši.
„Ej Kate jesi dobro", upitam je zabrinutno na šta mi ona samo klimne
glavom. Moram nekako da je utešim i zato joj kažem šta sam uradio.
Dok joj pričam gledam je pravo u lice i oči, i iz ove blizine na krevetu vidim
svaku liniju i lepu manu njenog lica.
Možda nije najlepša devojka, ili manekenka, ali je realna i borbena, a to mi se
sviđa. Mada nije ova devojka ružna, naprotiv, ima lepo lice i seksi telo za
kojim bi svaki muškarac ludeo kad bi ga samo malo više pokazala.
„Ti.... Ti si to stvarno uradio? Branio si me iako smo još bili u svađi?"
„Sada nismo?", pitam je sa osmehom, na šta ona klima glavom levo-desno.
„Vidiš da vodimo normalan razgovor", uzvrati mi.
Čudno je kako se ponaša posle onog poljupca koji se dogodio nedavno. Da je
neka druga devojka u pitanju, već bi me zaskočila i raširila svoje noge, ali
izgleda da Kate nije kao druge.
Trebaće mi vremena da se naviknem na to.
„Mogu sad da ti kažem o čemu sam hteo da pričamo danas?" Još uvek sa
oprezom je pitam, jer ne želim da sjebem ovaj mali napredak u našoj
komunikaciji.
„Jaoj da čujem više šta imaš da mi kažeš", kaže uz osmeh koji joj mnogo
bolje pristaje nego namrgođenost.
„Hteo sam da te pitam da mi učiniš uslugu i izbaviš me iz onog sranja u
koje si me uvalila tako što bi otišla kod trenera i rekla kako si to namerno
uradila. I još jedna stvar, moram da te upozorim da sam rekao da si moja
bivša devojka koja je odlučila da mi se osveti."
Sada ovu sobu ispunjava zvuk njenog glasnog smejanja na koje ne mogu
ostati ravnodušan, i zato joj se pridružujem.

~100~
Smejemo se iskreno po prvi put, a ja uživam u tome. Trenutno pored mene
sedi sasvim drugačija osoba od one na koju sam navikao.
Odlučujem da nastavim sa mojim predlogom kako bi prekinuo ovo zarazno
smejanje, jer ako tako nastavimo nećemo daleko dogurati.
„Ako ti pristaneš na to i rešiš ono što si uradila, obećavam da ću ti pomoći,
ili uraditi ono što budeš tražila."
Ona klima glavom dok se na njenom licu stvara još veći osmeh.
„Može od mene. Samo moramo da isplaniramo naš sledeći potez zvani
„spašavanje Alexa", a onda ćeš ti meni pomoći, ali kad mi to bude baš trebalo
to."
„Dobro Kate, a sad ustani." Kao malo dete koje nestrpljivo čeka da vidi šta
će sledeće da se desi ona skače sa kreveta i gleda me očima koje se sijaju od
sreće i uzbuđenja.
„Daj mi ruku, jer Kate vreme je za naš dogovor. Ponavljaj ove reči zajedno
sa mnom... Zaklinjem se da iskreno stupam u ovaj dogovor i da ću se potruditi
da što duže opstane. Ukoliko ga prekršim snosiću posledice bez imalo
protivljenja."
Vidim da se njena usta pomeraju zajedno sa mojima, ali ništa od toga ne
razumem, jer čim sam počeo da pričam nju je opet uhvatio napad smeha.

U tom trenutku bila je prelepa, jer je bila samo svoja. Pokazala mi je

pravo lice Katherin White, dok smo sklapali bitan dogovor u našim
životima. Posle toga ništa više nije bilo isto... Tog dana kada se njena
ruka našla u mojoj sve se promenilo, pa i nas dvoje.
Alex Clark

~101~
 Dvanaesto poglavlje
Trener

Katherine

Nije lako pokušati pratiti brzi hod osobe koja je od tebe viša deset
centimentara, pogotovo ako je u pitanju dečko koji korača brzo i vuče te za
sobom.
Kroz njegovu ruku, koja drži moju, struji toplina njegovog tela zbog koje
sam još nervoznija. A ne pomaže mi ni njegovo požurivanje i moja uplašenost.
„Ajde Kate ubrzaj malo. Zar moram da te vučem? Ženo gora si od
kornjače! "
Blago se zakikoćem, jer me prošlog puta uporedio sa pužem i nije mi jasno
kako izvlači sva ta upoređivanja.
„Šta se smeješ bre? Požuri od ovog mi zavisi vikend", dok je govorio u
jednom trenutku se brzo okrenuo, a to nisam očekivala, zbog čega sam
iznenađeno ciknula kada sam se zabila u njegove čvrste grudi.
Telo mi je slabašno zbog nervoze i malo je falilo da padnem na dupe pred
njim. Sada se on ceri i uhvati za ramena svojim ogromnim šakama.
„Šta ti je? Od kada ti zaplićeš tvoje spretne noge? Malo je falo da padneš
opet", u glasu mu čujem zadirkujuć ton i znam na koje padanje misli, zbog
čega blago pocrvenim od stida.
„Malo me hvata nervoza. Nije mi lako kad znam da ću morati pričati sa njim i
još lagati", odgovaram tiho.
Dobro ne trebam slagati baš sve, samo onaj deo da sam njegova devojka
sa kojom se opet pomirio. I to me čini nervoznom više nego što bi trebalo.

~102~
„A bilo ti je lako kad je trebalo meni smestiti? Onda se nisi plašila, jel? "
Njegov ton nije optužujuć već pun homora..
On me lagano gurne i kaže, „Ma ajde Kate pa nije to ništa za tebe, tako
veliku devojku." Kiselo mu se nasmejem, a on se zakikoće i okrene dok gleda
u vrata zgrade u kojoj se nalazi njevog trener.
Sinoć se desilo toliko čudnih stvari koje nisam baš očekivala.
Izgleda da je tako i bolje.
Svaki događaj koji se desi u trenutku kad mu se najmanje nadaš i očekuješ
bude jedan od onih koje ceniš mnogo više.
Zaista je bilo opuštajuće pričati sa Alexom sasvim normalno i bez deranja,
smišljanja osvete i taktika kojima bi naudili jedno drugom. Neverovatno je da
smo se sinoć smejali mnogo više nego ikad za ove tri godine.
I nikad ne bih primetila one male, jedva vidljive rupice koje se stvore na
uglovima usana dok se smeje, da nije sedeo pored mene na onom krevetu.
Bio je prilično zanimljiv i smešan dok je smišljao našu zakletvu.
U tom trenutku imao je osmeh dečaka koji je dobio ono što je želeo. Kad
samo pomislim da sam mogla odmah da pristanem da pričam sa njim, ali da
jesam sad mi ne bi ostao dužan i niko me ne bi gledao dok prolazim
hodnicima.
Stvarno se nadam da je njegova iznenađujuća odbrana imala neki efekat
na te radoznale osobe, koje vole da tračare, u suprotnom ću poludeti na
predavanjima.
„Hejj zemlja zove Kate", čujem njegov glas i vidim ruku kojom maše ispred
mojih očiju.
„Tu sam, možeš prekinuti", kažem dok jednim potezom zaustavljam njegovu
dosadnu ruku.
„Jesi spremna za našu misiju?" Kolutam očima dok već po koji put ovo
naziva misijom, kao da smo na tajnom zadatku.
Opet se smeje i kaže mi da sam luda, a onda otvara vrata koja u meni
pokreću novi val nervoze.
Polako koračam za njim prolazeći kroz taktiku koju smo napravili sinoć
nakon našeg ludog dogovora i mojih uslova na koje se on samo cerio.

~103~
„Dobro ako si mu rekao da sam ti bivša sa kojom si se bio posvađao pa sad
pomirio, nadam se da me nećeš zvatim onim nekim ludim nadimcima. I da od
sad ćeš prestati da me zoveš slatkicom, jer taj nadimak stvarno mrzim"
On se nasmejao, i kao tužno uzdahnuo, a onda rekao, „A daj taj nadimak je
tako dobar, zamisli da te zovem macom ili ribom."
Kada je video moju zgroženu facu opet je počeo da se smeje, a to je bilo
zaista čudno videti, ali bilo mi je i drago zbog toga.
Sinoć smo napokon prestali da se ponašamo kao srednjoškolci, a ta
promena je tako dobrodošla.
Iskreno, nas dvoje bili smo gori od dece sa tim prepirkama i osvetama, ali
sad je to iza nas.
I nadam se da će ostati tako.
Nisam primetila kada me Alex opet uhvatio za ruku i počeo da vuče, jer sam
opet bila u nekom svom svetu gde sam pokušala da se oslobodim nervoze
koja će uskoro da me usmeri ka jednom ishodu.
Laganju za njega.
„Stani, stani...", kažem mu ukopavajući svoje noge i vučem ga nazad.
„Ne mogu ja ovo Alex. Plašim se. Ne znam kako da glumim pred njih da
sam tvoja devojka. Ajde da ti ne uđeš. Tako će biti bolje."
On tiho uzdahne i kaže jedno brzo „dobro", a onda se okrene, podigne
visoko palčeve i krene nazad dok me ostavlja.
Bodrim sebe dok polako koračam. Ako stvarno želim, a želim to jako, da se
pomirim sa Alexom i počnem barem normalno da komuniciram onda ću morati
ovo da uradim. I podsećam sebe da moram da izbrišem svoj broj iz njegovog
telefona kojeg sam morala sinoć da mu dam.
Jedan.
Dva.
Tri.
Četiri....
Brojim korake dok se približavam kako ne bih razmišljala da ću uskoro da
stojim ispred namrgođenog Alexovog trenera.

~104~
Podižem drhtavu ruku i kucam, tajno se nadam da on možda nije tu i da ću
moći brzo da se okrenem i tužno kažem Alexu kako ćemo trebati doći drugi
put a onda otići na doručak, a ja na predavanja.
Ali nažalost moja mašta se neće ostvariti, jer čujem oštar glas tog čoveka
zbog kojeg se iznenađeno štrecnem.
Povlačim kvaku na dole a zatim guram siva vrata i kažem, „Izvinite da li
imate samo malo vremena?" Pokušavam da ubacim samopouzdanje dok se
kulturno obraćam.
Kada dobijem jedan zbunjem pogled i potvrdan odgovor ulazim u tu
prostoriju.
„Dobro jutro gospodine", kažem učtivo, a on mi uzvraća, „ne želim da vam
smetam i oduzimam vreme, samo bih htela da vam kažem nešto."
A onda napravim stidljivu facu i spustim pogled na pod kako mi je rekla Jesy
da uradim.
„Izvolite mlada damo, šta imate sada da mi kažete, zar to niste uradili pre
par dana?"
U mislima prizovem onaj trenutak kad sam ljuta uhvatila Alexa za
međunožje i pretila mu, samo da bi moji obrazi poprimili rozu boju. Ovaj čovek
pročisti grlo, a taj zvuk odzvanja u prostoriji i čini ovu groznu situaciju još
gorom.
Meškoljim se u mestu zbog nervoze koja nije deo glume, jer mi stvarno nije
lako stajati ispred tmurnog pogleda ovog oštrog čoveka. Pitam se kako ovi
momci preživljavaju treninge kod njega i sada mi postaje jasno zašto me Alex
toliko požurivao.
„Samo želim da se izvinim za moje ponašanje. Znate bila sam ljuta na
Alexa, a znala sam šta sve tražite kod njih i šta je za vas disciplina. Znam da
vas ne zanima naša veza, ali on je nešto uradio a to me naljutilo jako, pa sam
odlučila da mu vratim za to."
Njegovo namrgođeno lice iste sekunde počinje polako da se opušta i
uskoro mi se ovaj čovek smeši.
Vauuu!
Ko bi rekao?
„Vi ste baš opasna devojka", kaže osmehujući se, „i treba tako mlada damo.
Drago mi je što vidim da Alex ima normalnu devojku koja pazi na njega."

~105~
Sada mu se ramena blago tresu dok iz njegovog grla čujem zvuk utišavanja
histeričnog smeha.
Šta je Alexu, pa ovaj čovek je veoma prijatan. Već me razume šta želim da
mu kažem.
„Nadam se da shvatate da on nikad ništa od toga nije u radio. Čak se
veoma promenio i pazi na konzumiranje alkohola." Kako samo lažem, ali ovo
je Alexov plan, a ja sam samo njegov put ka slobodi.
Ne mora trener da zna kako smo za vikend pili, i koliko me služi pamćenje
on nije popio samo jednu flašu piva.
Tako bih se nasmejala sad zbog ovog što radim, ali se suzdržavam.
„Da, da verujem da je tako. Pa nalazi su mi dokazali to, ali za svaki slučaj on
će u subotu imati trening. Nemam ja ništa protiv njega naravno", kada ugleda
moje tužno lice i suzne oči prestane da priča.
„Jel mora da odradi taj trening ovaj vikend, pa on je odličan na svim
treninzima, a i trebam ga ove subote. Idemo kod njegovih roditelja na ručak, a
kako ću ja sama tamo biti bez njega?"
Sada skoro da cmizdrim, ali u sebi umirem od potrebe da vrištim koliko mi
se smeje. Možda sam na početku imala strah od ovog čoveka, ali sada se baš
zabavljam dok glumim kao pravi profesionalac.
Definitivno moram da se zahvalim Jesy.
Vidim da ga moje suze teraju na razmišljanje i to me čini srećnom. Blizu sam,
tako blizu da uspem u ovom. Tako bih cupkala od sreće u ovom trenutku, ali
to ću uraditi napolju, iza vrata ove prostorije i daleko od očiju Alexovog
trenera.
„Pa pretpostavljam da ne moram sada da kaznim Alexa, ali ako budem
trebao, drugi put neću popustit. Neka ti ovo bude jasno mlada koleginice. A
sad možete ići imam nekog posla."
Brzim pokretima me tera iz njegove kancelarije zbog čega ga brzo
pozdravim i još jednom se zahvalim. I čim zatvorim vrata i prebacim torbu
preko ramena hvatam šprint, a onda se naglo zaustavim kad se setim jedne
stvari i nadam se da se Alex posle ovog neće ljutiti.

~106~
U lažnim suzama gušim se dok otvaram vrata i izlazim na svež vazduh. Alexa
ugledam odmah sa desne strane kad naglo ustane sa tribina. Čim ugleda
moje uplakano lice njegova vedrina ispari i sad me gleda sasvim ozbiljan
dečko.
„Žao mi je Alex, ja...", okrenem mu brzo leđa i počnem tiho da se smejem,
jer ne mogu izdržati, ali on ništa ne primećuje već me teši jer misli da plačem.
Kada mi priđe malo bliže i ugleda osmeh na mom licu, na njegovom se
odmah stvori đavolski kez dok mlatara rukama u neverici.
„Koja si ti prevarantkinja i spletkarošica od devojke. Ti, ti...podla devojko
koja nema osećanja", iako mi upućuje ozbiljne reći koje bi trebale da me
povrede, ali one me samo nasmeju još više, jer znam da se šali.
Oboje uhvatimo pauzu kako bi se smirili, i onda mu prepričam šta se desilo
dok se on cereka na moju odličnu glumu.
Pošto nemam toliko vremena kao on, srećnik koji nema predavanja,
odlučujemo da je vreme da se rastanemo. Alex odlazi prema kolima dok ja
krećem prema koledžu.
I taman kad se odmaknem par metara od njega čujem „hvala". I to više puta.
Na sledeća predavanja odlazim nasmejana i sa novom nadom.

~107~
Alex

Ne mogu da verujem da sam od sinoć na istoj strani sa Kate. Bilo je neobično

i drugačije što je ona jedina devojka koja nije htela uvući ruku u moje
bokserice, ili moj kurac duboko u sebe kao druge devojke.
I to je stvarno izdvaja od svi tih napaljenih kučkica. A i čudna je ta devojka.
Ume da se brani kao prava lavica, a plače kao malo dete zbog nekih knjiga.
Još uvek mi izgleda kao da san jer imam njen broj. Uf, dobro sam se setio
da joj nisam rekao kako želim da mi kaže kad joj bude trebala pomoć.
Pošto još uvek sedim u kolima uzimam mobilni sa suvozačkog sedišta i pišem
poruku:
Samo da znaš da nikome nikad nisam ostao dužan. Očekujem da ćeš me
uskoro potražiti. Šta god bilo u pitanju. ;)
Iako sam mislio da mi neće odgovoriti ubrzo mi stiže poruka:
Dobro, ali ništa ne očekuj od mene. Znaš na šta mislim! A sad me pusti,
ti možda nemaš danas predavanja, ali ih zato ima neko drugi.
Blago izvijem jednu stranu usne kad pročitam poruku. Luda je ona. Ubrzo je
izbacujem iz misli i palim moju bebicu. Pustim muziku sa radija i uz Davida
Guetu lupkam prstima po volanu.

***
Neizmerna pozitivna energija protiče kroz mene dok ležim posle ručka na
kauču i razmišljam o današnjem danu. Koliko god ta devojka uništila moj
utorak toliko mi je ulepšala današnji. Hmm, ta mala slatkica me baš zajebala
sa onom glumom i lažnim suzama.
Naseo sam ko poslednja budala.

~108~
Nisam čuo zvuk otvaranja ulaznih vrata i korake koji ulaze u dnevnu, jer da
jesam sada me ne bi ovo dvoje osoba gledali kao da sam budala zato što se
cerekam iako tv nije upaljen.
Sa širokim osmehom Jesy me pozdravlja i od sinoć me jako voli.
A to je dobro.
Araon se napokon složio sa mnom i stao na moju stranu. Što je odlično, jer
više nisam sam protiv svih .
Sada dok im pričam kako je prošla naša misija zamišljam Kate kako koluta
svojim crnim očima na ovu reč i smeškam se još jače.
Oduševljenje na licu mojih prijatelja govori mi koliko su samo čekali ovaj
dan koji se napokon ostvario.
Čudno je kako se više ne setim Kate namrgođenog lica, te devojke koja je
jedna veoma tvrdoglava osoba, već sa osmehom i željom da je opet vidim.

***

Veoma brzo prođe mi pre podne dana koji nas uvek približi slobodi i vikendu.
Petak se ovog ponedeljka činio tako dalekim, a sad je napokon tu.
Jutros sam imao trening na kom sam napokon bio opušten, i maltretiran kao i
drugi. Ručak je bio jedan od najboljih koje smo nas četvoro imali.
Svi smo bili opušteni i raspoloženi, a to je stvorilo odličnu atmosferu za
našim stolom. Na predavanjima sam pazio i malo manje gledao slike devojaka
koje su mi stalno pristizale na telefon. Zaista jedan dobar i opušten dan.
Čoveče moram se potruditi da ovaj dogovor potraje što duže, ono
zauvek, mislim u sebi.
„Brate sutra idemo na žurku i nema izgovora. Nek dođe i Jesy", kažem
Araonu koji sedi pored mene na kauču dok gledamo utakmicu Cleveland-
New orleans saints.
On ne sklanjajući pogled sa televizora odgovara, „Koja žurka sad?"
„Ortaci iz Alfa kuće prave opet haos, ovaj viken je njihov red. Ne možemo to
propustiti. A i za par dana počinje nova sezona, treba to proslaviti."

~109~
On vrti glavom u neverici dok na njegovom licu izbija budalast osmeh.
„Ti samo tražiš razlog za slavlje Alex. Zar nije logično da slavimo kraj
sezone?" Okrenem glavu na desno kako bih ga bolje video i kažem, „Uvek
treba naći razlog zbog kojeg bi slavio", on se smeje na ovu moju rečenicu, ali
ubrzo taj osmeh nestaje.
A onda zamišljeno progovara, „Ne znam da li će Jesy hteti ići zbog Kate.
Ona opet planira ostati sama u sobi, a Jesy bi se loše osećala da izađe i ovaj
vikend."
Hmm, verujem da će slatkica opet biti sama u sobi sa nekom smrdljivom,
prašnjavom knjigom što nikako nije dobro za njenu mladost.
A šta ako bi je tajno naveli da dođe na ovu žurku i provede jedno od
najboljih večeri svog života?
Sa vragolastim osmehom i mislima pričam drugu šta imam u planu, a onda
mi on kaže, „Samo se nadam da će Jesy pristati na to. "
I posle toga ćutimo i pratimo jebene saintse koji gube.

Ona je bila tama, a ja svetlost. Ovaj spoj bio je savršen sve dok se nije
otkrila istina prošlosti, a onda sam shvatio ko je ta devojka.
To je ista ona koja u grudima ima ogromnu prazninu, koju nisam mogao
popuniti, jer sam bio taj koji je uništio do kraja.
Alex Clark

~110~
 Trinaesto poglavlje
Pristanak

Alex

Moj stari znao je govoriti, dok sam bio srednjoškolac, kako su žene
neprevidive kao oluje koje nas zadese iznenada, i da se uvek treba naoružati
strpljenjem kako bi dobili ono što želimo od njih.
I nije bitno da li je to seks, izlazak, ili neko nagovaranje u kojem trenutno
ludim.
Od kad je Araon pozvao svoju dragu devojku da dođe i ubedio je da
imamo, tačnije da imam „dobar plan" pokušavam da je ubedim u ispravnost
ovog dela.
Ali nije lako.
Bio sam uveren da će biti lako nagovoriti slatku, dobru Jesy koja povremeno
ume biti oštra, kao sad.
„Ma nema šanse ds pristanem na ovu glupost zbog vas dvojice. Pa kakva
bih ja bila drugarica? Zaboravite na ovo momci, jer ne planiram da vam se
pridružim."
Ovo tvrdoglavo stvorenje ne popušta kao i njena najbolja drugarica. Sad mi
je mnogo jasnije zašto se njih dve tako dobro slažu.
Možda ih ne zanimaju iste stvari, i iako se po mnogim stvarima razlikuju,
obe imaju sličan karakter.
Pogledom potražim nemu pomoć od Araona, ali umesto podrške zauzvrat
dobijem cerekanje sa fotelje u koju se zavalio dok gleda privatnu predstavu.

~111~
Jesy i dalje gleda u mene razgoračenih zelenih očiju, u kojima se ogleda
ljutnja koju je usmerena pravo na mene. Da li se ovo nevolja igra sa mojim
životom, jer obe ženske iz sobe 307 dovodim do granice besa i ludila?
Nije mi jasno kako Araon preživljava sa ovom devojkom koja je jednog
trenutka sva slatka i divna, a već sledećeg najgora moguća noćna mora.
Ali pokušaću da isteram po svom, jer kad želim nešto onda teško
odustajem od toga.
A Kate bi mogla malo da izađe iz te sobe, osim kad ide na predavanja. Bilo
bi lepo da ostavi taj svet mašte, priključi se stvarnosti, i malo uživa u životu.
Odlučujem da rizikujem i kažem iskreno maloj plavuši šta mislim o životu
njene drugarice, i moje nekadašnje suparnice.
„Jesy ona treba da uživa u svojoj mladosti, a ne da sedi svako veče u onoj
m aloj sobi. Da li si joj ikad to rekla?", upitam je radoznalo.
„O Alex kad bi samo znao koliko puta, ali nije ona za to. Izlazile smo par
puta zajedno kad sam imala sreće pa je nagovorila, ali ona je jedna od onih
osoba koja će radije biti sa knjigom ili fotoaparatom", iako je počela ljutitog lica
da priča, na kraju je završila tužnog i zamišljenog.
Primetio sam to kod Kate. Ne moguće je ne primetiti stvari koje toliko
odudaraju od normalnog ponašanja mladih.
Uvek je sama, ili sa Jesy, okružena knjigama i slikama. Imam utisak da ova
devojka krije nešto veliko, a verujem da ni sa Jesy to nije podelila. Samo je
pitanje šta?
Brzo svoje misli oslobodim ovog pitanja na koje definitivno nemam odgovor,
i počnem opet da ubeđujem Jesy.
„Ma ajde ženo! Sve što trebaš da uradiš je da Kate na prevaru dovedeš na
tu žurku. Kaži joj da je to neka mala žurkica prijatelja ili bilo šta. Samo joj ne
spominji Alfa kuću, jer verujem da tek tada neće pristati", dok ubeđujem ovu
tvrdoglavu žensku opet pokušavam da potražim pomoć od druga.
Araon ustaje i prilazi Jesy, seda pored nje i zatim je povuče na svoje krilo.
„Rekao sam ti da ona neće pristati na ovo Alex, zato bolje odustani", po glasu
mu čujem kako ga cela ova situacija zabavlja i to me nervira.
„Šta kažete na to da ja lepo sa njom popričam, jer neću ništa da joj krijem.
Ako ona pristane to će biti čudo, a ako ne, pa Alex imaš moju punu dozvolu
da dođeš da je smaraš."

~112~
Pa dobro.
Ovo je pošteno.
Ako ne želi da je slažemo, nek joj kaže istinu. Ali ja nemam nameru da uništim
početak mog prijateljstva i to joj govorim, a ona mi uzvrati smeškom.
Ljudi se češto plaše da prave promene u svom životu, jer navika je ta koja
ih teško oslobađa svojih okova.
Često kada neka osoba pokuša da promeni navike i oslobodi „zarobljenu
dušu" tih okova dolazi do sukoba uzburkalih emocija.
I zato planiram da ćutim.
Stvarno ne želim opet da uprskam sa Kate, i držaću se tog dogovora.

~113~
Katherine

Jutros je Alexov plan doneo vedrinu i promenu u moj dosadni, večito isti
petak. I to mi je zaista prijalo, a i trebalo.
Zbog njega nisam ostala u sobi i odspavala duže, nego glumila devojku
pred njegovim trenerom.
Bilo je ludo i zabavno istovremeno.
To mi je ulepšalo dan, iako je bilo osoba koje su me zagledale na hodnicima i
predavanju, i svaki put kad sam im uzvratila pogled koji sam usmerila pravo u
njihove oči oni su sklanjali potiđeno pogled.
Svi su oni male, plašivlje osobe koje interesuje sve.
Da je neki drugi dan u pitanju, i da se jutros nisam tako dobro zabavila, sad
bih se gušila u svojem telu i želela da pobegnem što pre od svih pogleda.
Izgleda da ću po prvi put moći Alexu da se zahvalim na nečemu.
Petkom imam tri predavanja, ali kratka, što mi svaki put ulepša ovaj dan.
Dok koračam prema sobi zraci neverovatno toplog sunca mi greju bledu kožu
lica i ruku.
Uskoro bih mogla negde da se sunčam uz dobru knjigu i flašu vode.
Prebacujem crnu torbu preko ramena, nameštam slušalicu u uhu dok slušam
The Weeknd.
Nekada sam bila jedna od onih komunikativnih devojaka koja se mogla
uklopiti u svako društvo, zbog čega sam uvek slušala različitu vrstu muzike, ali
ako ćemo iskreno uvek sam više bila devojka za RnB.
Dok mi u ušima trešti melodija Can't feel my face neko me iznenada hvata
za ruku i okreće prema sebi. Šta koji...?
O ne.
Nije valjda on.
Podižem pogled i vidim ogromnog, nabildovanog dečka koji gleda u mene dok
mu se đavolski osmeh širi na licu. „Da si pazila kuda ideš sada bi izbegla ovu
osobu", čujem moj razum koji mi ne treba u ovom trenutku.

~114~
Moram nešto brzo da smislim i što pre da se otarasim ovog dečka.
„Ćao lepotice", da sam znala da će Alexovo slatkice u ovom trenutku
zvučati mnogo bolje nikad mu ne bih zabranila da me tako zove.
Dok me tako zove njegove oči zrače dobrotom zarazliku od ovog dečka
koji me trenutno skida prljavim pogledom.
„Ne želiš da pričaš? Zar su te tvoji učili da budeš nekulturna devojka? "
Na trenutak sam se ukočila, a on je to primetio.
„Čuj znam da sam te uplašio prošlog puta, ali baš si me iznenadila. Tvoj
glas me podseća na jednu devojku koju od vikenda tražim." Na trenutak
pogleda iza mene, a onda se nasmeje dok se priseća tog poziva.
Reši ovo!
Reši!
Brzo!
„Pa žao mi je, ali mislim da si pogrešio. Izvini, ali žurim. Ćao."
Iako je ovo definitivno nešto najbezobraznije što sam uradila, brzim korakom
prezalim preostali put do kampusa dok ga ostavljam zbunjenog.
Verujem da on stoji iza mene i gleda u moje dupe koje je utegnuto u ovim
uskim plavim farmerkama, ali odbacujem tu misao i pokušavam da pratim
melodiju neke druge pesme.

***

Čim je Jesy ušla u našu sobu sa njenog lica mogla sam da pročitam da želi
nešto da me pita. I zato sam odlučila da olakšam njenu nelagodu.
„Da čujem. Ispljuni to što imaš da mi kažeš!"
Kako bih joj olakšala smeškam se, što i deluje jer se njeno lice uskoro opušta.
Ona dolazi do mene poljubi me u obraz, i sedne na krevet. Ali uskoro gornji
deo tela prebaci preko mojih nogu kako bi legla.

~115~
„Čekaj da odmorim malo", smeje se dok se priseća nečeg. Mogu samo da
pretpostavim o čemu razmišlja.
Sigurno je imala neverovatan seks sa Araonom i sad je došla da odmara
ovde, na mojim nogama.
Smejem se drugarici i blago je gurnem, „Ajde debela beži. Pritiskaš me",
nju ovo očigledno ne vređa, jer zna da se šalim, pa kroz našu sobu odzvanja
zvuk našeg pomešanog glasnog smejanja.
Sprema se nešto da me pita sada kada vidi da sam stvarno dobro
raspoložena.
„Čuj draga Araon i Alex su nas pozvali sutra na neku žurku koja se pravi u
Alfa kući", sve mi je jasno i ne želim dalje da slušam zbog čega je prekidam.
Nju to ne ljuti, jer verujem da je očikivala to.
Alfa kuća?
Nema šanse!
Pa ona će biti puna jebenih sportista i navijačica, među kojima će sigurno biti
Jason. Da sama sebe uvedem u zamku?
Nema jebene šanse!
„Nema šanse Jesy. Ne idem na to sranje popularnih i stvarno nemam nameru
opet da sretnem Jasona." Preko njenog lica brzo preleti zbunjenost a onda me
pita, „Čekaj, opet si srela onu budalu?"
Klimam joj dramatično glavom, pa joj ispričam taj ponovni kratki susret. Ona
se smeje na moje reagovanje, i tako opet izvlači iz mene još jednu rundu
smejanja.
„Kate jako bih volela kad bi došla, prošli put kad sam te samu ostavila bilo
mi je krivo. Nisam mogla da se opustim." Na ovaj njen odgovor podignem
obrvu i osmehnem se.
„Koliko se sećam Araon te doveo pijanu. Bila si toliko odvaljena da je on
morao da te skine."
Obrazi joj blago crvene, a onda se sidljivo osmehne.
„Pa u početku nisam mogla da se opustim, jer sam brinula za tebe."
Koja ludača pa tada nisam ni razmišljala o njoj, jer sam bila u svetu autorke
Mari Lu. I to joj iskreno kažem, a ona mi se smeje dok me njene vedre zelene
oči gledaju.

~116~
„Bilo bi dobro da dođeš, na takvim žurkama uvek bude zabavno. Uostalom
bićemo stalno zajedno i momci će biti oko nas. Razmisli Kate. Jedno veće
zabave neće te ubiti.Čitaj večeras, ujutru uči, ali uveče mogla bi izaći i zabaviti
se sa društvom. A ako kažeš ne, ostaću sa tobom i možemo otići predveče u
bioskop ili čak i ovde gledati film uz kokice. Sve je na tebi. Odluči da li želiš
jednu, stalnu, istu dosadu, ili malo promene kao prošlog vikenda. A sad idem
da se tuširam, pa idemo u šetnju i večeru."

SUBOTA

Jutro ove lepe, vedre subote započela sam šetnjom do parka. Sada su ulice
bile još usamljenije nego prošlog puta dok sam koračala sama, okružena
betonom i zgradama, ali čim sam zakoračila na travu parka osetila sam kako
me nevidljiva nit prirode puni energijom.
Opet sam sedela na istoj klup i gledala izlazak sunca.
Nakon jućešnjeg razgovora sa Jesy nisam imala prilike da razmišljam o toj
žurci, ali sam jutros provela pola sata sedeći na klupi dok sam gledala u
prazno i ispred sebe.
Sada dok prolazim ponovo kroz gradivo koje smo radili ove nedelje gledam
u moju drugaricu koja se na svom krevetu muči sa nekim tekstom.
Vidim kako upija svojim zelenim očima sledeći odlomak koji će glumiti i
razmišljam da li da joj kažem moju odluku.
Ona me nikad neće nagovoriti na nešto što ne želim, jer zna da ću se tek
tada zainatiti i udariti kontru na sve. Verujem da je zato odlučila da mi pruži
vremena da razmislim o svemu, ali je pre toga svojim pametnim mislima
stvorila zbrku u mom razumu.

~117~
Sklanjam knjige oko sebe i ustajem sa kreveta. Zvuk mog pomeranja privlači
njenu pažnju i vraća je u stvarnost. Gleda me radoznalo dok joj prilazim, a na
njenom lepom licu stvara se osmeh.
„Pa", pravim dramatičnu pauzu, „razmišljala sam o našem razgovoru od
juče i mislim da imaš pravo."
Njene zelene oči sijaju kao da već znaju šta ću reći. Odlučujem da
nastavim, jer nemam nameru da odugovlačim ovo.
„Želim da idem na tu žurku, više nego što želim biti zatvorena u ovoj sobi.
Trebam malu promenu. Ali to ne znači da ću od sad svaki viken da ludujem i
opijam se."
Iako se u mom glasu čuje oštrina to nema nikakav efekat moju drugaricu,
jer iznenada ona skače sa kreveta i grli me, dok vrišti od sreće.
A onda kreće da brblja kako već ima u planu šta će navući na mene i
šminku koju će koristiti... Njenu sreću prekidam visokim tonom i ozbiljnim
pogledom.
„Zaboravi na to draga moja. Ako želiš da idem samo obriši te gluposti iz
svojih misli. Oblačim ono što želim, a ne neke kratke, uske haljine."
Ona nevoljno klima glavom na ovo, jer zna da sada treba ćutati. A to je ono
što volim kod nje. Možda ne zna svaku tajnu mog života, ali zna moj karakter.

~118~
Alex

Nisam mogao da verujem kad mi je Araon rekao da je Kate pristala. Mislio

sam da nas Jesy zajebava. I još uvek ne mogu da verujem. Ali izgleda da se
nije šalila i da je bila u pravu. Ne možeš Kate naterati na nešto što ne želi,
bolje da joj samo malo zagolicaš maštu istinom, a to je Jesy uradila.
Lukava mala.
Svi znamo da je prošli vikend uživala na onoj našoj, ludoj žurci. Treba neko
malo da je lupi po onom njenom seksi dupetu, i vrlo rado bih to bio ja.
Araon se večeras dobro sredio. Umesto obične majice obukao je belu
košulju i neke crne farmerke. Ne kažem da se nisam ni ja sredio, samo sam
navukao prvu košulju iz ormara, na laktovima sam podvrnuo rukave i obukao
teksas farmerke.
Kroz kosu sam par puta prošao gelom i sad mi je blago podignuta u vis.
Nije da se volim sređivati, ali preko radnih dana nemam vremena. I nisam
samouvereno arogantno kopile, ali znam da bi devojke obletale oko mene i da
sam došao u običnoj majici.
Već treći put ove nedelje stojim ispred ovih vrata i kucam. Araon se
naslonio na zid i osluškuje korake zajedno sa mnom, a kada čuje zvuk
otvaranja vrata brzo se ispravi i stane pored mene.
Očekivao sam da će nam otvoriti Jesy, ali umesto nje ispred nas stoji Kate.
Čoveče ovu devojku nikad nisam video!!
Prvo što sam primetio jesu njene oči, velike i istaknute. Da ne znam kako
izgleda bez šminke rekao bih da na usnama nema ruž. Nije to neka velika
razlika, one su iste boje, samo nekako... drugačije.
Sijaju.
Možda to nije ruž?
Ali koga briga za to?
„Šta se desilo sa onom devojkom jebote?", čujem moj razum.
Tako je čudna.
Ali lepo čudna.
Seksi.

~119~
Njena crna kosa pada preko ramena u loknama koje joj pokrivaju grudi. Te
jebene seksi grudi. Crvena majica na bretele koju nosi ističe joj bledi ten, a
uske crne pantalone vitku figuru.
Ona nije jedna od onih mršavica, a nije ni jedna od onih krupnih devojaka.
Ona je ženska koja ima obline i to jebeno dobre obline.
„Šta bleneš? Ejj Alex", u stvarnost me vrati njen glas i blagi udarac u rame.
Zar sam samo stajao i blenuo u nju kao oduzet dok sam razmišaljao o njenom
telu?
Tako je jebeno lepa dok se smeje.
Jesy je ubrzo gotova i lepa kao i uvek. Nikad nisam ni primetio koliko su
Araon i ona slični i uvek doterani.
Ona na nosi neku lepršavu belu haljinu i štikle, dok Kate crvene starke.
Gledam u njeno dupe kad se sagne kako bi uzela kratku, crnu kožnu jaknu
koju ubrzo oblači.
Jebeno seksi i opasno.
Sviđa mi se.
Možda se nije sredila kao druge devojke, možda nije uložila sate na
spremanje kao neke, a to je ono što je čini mnogo više privlačnijom od njih.
Njen stil pokazuje stav devojke koja upozorava jebe-mi-se-šta-misliš-o-meni-
odjebi!
Verovatno misli da ovako neće privući pažnju, ali upravo radi suproto sa
ovim otkrivam malo, ali pokazujem taman dovoljno da se napališ.
I jebeno sam napaljen!
Kako je moguće ovo?
Samo sam je gledao.
Jebem ti.
Biće ovo teška noć.

~120~
 Četrnaesto poglavlje
Alfa propast

Katherine

Ne pripadam ovom mestu, ovim ljudima i svetu. Ovde nema mesta za nekog
kao što sam ja, a ipak evo me na samom ulazu u taj svet savršenih, mladih
bogataša i popularnih.
Dok ulazimo u Alfa kuću moje nosnice zaposedaju razni mirisi. Svuda oko
nas širi se miris požude i seksa, cigara i alkohola, raznih parfema i znoja.
Davno sam bila na ovako velikoj žurci... više ni sama ne znam kad je to bilo.
Možda prošle godine?
Čudno je kako me mnogo osoba pozdravlja sada dok sam u društvu dvojice
najzgodnijih likova, a kad sam sama svi prođu pored mene kao da sam
providna, bezvredna stvar.
Iako je Araon zauzet a to svi znaju, mnoge devojke preleću svojim željnim
pogledom preko njegovog tela, ali kad ugledaju Jesy i njen oštar pogled
sklanjaju se što pre, dok begom za sobom odnose stid.
Ali, ubeđena sam da će uskoro pokušati naći sledeću žrtvu. Jer takve su
one...
Sve je tako jasno.
Imam osećaj da svako vidi kako ne pripadam ovde, i da me odaju starke i
kožna jakna. Razlikujem se od mnogih devojaka i time privlačim pažnju, ali ne
pozitivnu.
Mnogi me gledaju kao da sam neka ludača koja se sasvim slučajno našla u
ovoj kući, i to u meni stvara nervozu.

~121~
Sve što vidim je more plavuša, brineta i zgodnih devojaka u kratkim i uskim
stvarima. Da su došle gole verujem da ih niko ne bi osuđivao, jer ovde su svi
tako slobodni i pijani.
Prolazim pored nekog para koji će uskoro da se pojebe na zidu, ukoliko ne
stignu do sobe.
Dečko plave kose halapljivo ljubi devojku i pritiska uz zid. Njihove ruke lutaju
svuda po telu, i ovaj prizor utiče na mene.
Moji obrazi crvene se istog trena, dok par sekundi prisustvujem ovoj
predstavi požude, a onda naglo okrećem glavu kao da će oni nestati ukoliko
se potrudim da zaboravim na to.
Nažalost moje reagovanje ne prolazi bez zapažanja, jer vidim Alexa kako
gleda u njih dvoje dok mu se u očima ogleda koliko ga to zabavlja, a onda
pogleda u mene i podigne jednu obrvu.
„Sviđa ti se to što si videla? Navikni se, jer ovo je normalno na žurkama."
Mnogo mi je bliže sad, gornjim delom tela se naguno prema meni dok mi se
dere na uvo kako bi nadjačao muziku koja trešti iz zvučnika.
Bela košulja koju nosi večeras kao da je pravljena za njega. Ističe njegov
tamniji ten i mišiće.
Njegove podlaktice izražene su na veoma seksi i muževan način. Kada
ugledaš Alexa vidiš sliku pravog muškarca kojeg krase plave oči i crna kosa
blago podignuta gelom.
Verujem da nije uložio puno truda, jer više je razbarušena nego uredna. Šta
god da je želeo postići večeras sa ovim izgledom uspelo mu je.
Večeras će mnoge gaćice biti mokre samo zbog njega.
„Opusti se. Zaboravi na onu budalu. Nećeš ostati sama pa ti neće moći prići, a
ako proba tu sam ja", blago se trgnem kad opet čujem njegov ozbiljan glas
koji me vraća u stvarnost.
„Njegov glas tako je blizu, nadam se da nije primetio moju odsutnost" ,
razmišljam dok podižem pogled kako bih se uverila u istinu ovih reči koje je
upravo izgovorio, a kada je pronađem blago se osmehnem i klimnem glavom.
Na njegom licu automatski se stvori širok kez i njegove plave oči par
sekundi zagledaju se u moje crne, a onda on skrene pogled i ispravi se kao
da se ništa između nas nije desilo.

~122~
On razgleda ljude koji ga dozivaju i uzvraća na njihove pozdrave , dok se u
mojim mislima vraća trenutak kad sam otvorila ona vrata.

Pre sat vremena

Momci trebaju stići za deset minuta, a ja još uvek ne znam šta ću obući.
Gledam u Jesy koja sedi u savršenoj, beloj haljini koja ističe njenu vitku figuru,
dok pravi razne grimase i pokušava staviti novi sloj maskare na svoje dugačke
trepavice.
„Lakše malo sa tim, sve ćeš potrošiti", zadirkujem je i smejem se sa moje
strane sobe.
Ona prekida šminkanje i iznervirano spušta ogledalo dok me gleda ljutito, a
onda progovara, „Ovo je užas. Ne mogu normalno da ih namestim. Sve su mi
se slepile."
Sležem ramenima dok ona još jednom iznervirano uzdahne, a onda se
okrećem ka mom sada-već-neurednom ormaru kako bih pronašla prikladnu
odeću.
Tražim nešto normalno u čemu će mi biti udobno, jer večeras ne želim da
privlačim nečiju pažnju već da uživam, igram i pijem.
A onda ugledam moje omiljeme crne pantalone i sve se samo nadoveže.
Brzo grabim crvenu majicu i kožnu jaknu, starke dok se sakrivam iza vrata
ormara kako bih se obukla.
Kosu koju sam pre pola sata nakovrdžala puštam da mi slobodno pada po
ramenima i popravljam sjaj na usnama.

~123~
Iz hodnika se ubrzo čuje zvuk koračanja, a onda i zvuk kucanja. Vidim da
Jesy jos nije gotova pa odlazim da im otvorim.
Sasvim spontano moj pogled padne na Alexa koji razgoračenih očiju gleda
u mene.
Iste sekunde kroz mene prođe neka toplina koja se neočekivano skupi skroz
dole, među mojim nogama. Ne mogu da verujem da sam ovlažila od samog
pogleda na njega!
U trenu se brzo priberem i smirim tu iznenadnu požudu, nabacim osmeh na
lice i pozdravim Araona.
A onda brzo vratim pogled na Alexa i kada ga bolje pogledam u njegovim
očima vidim neku odsutnost zbog čega pokrenem ruku kojom ga lupim u
rame, a onda ko nakveća glupača kažem, „Šta bleneš? Ejj Alex", na šta se on
trgne, i blago osmehne.
Sav je čudan, njegov pogled koji prelazi preko mog tela neobičan je, ali lep.
I ne smeta mi.
Iako sam davno imala potrebu da nekom budem lepa, sada dok me on tako
slobodno proždire pogledom, u ovom trenu želim da se vreme vrati unazad
kako bih se bolje sredila...

Alfa kuća-žurka

Koliko je samo teško naći slobno mesto u ovoj gužvi. Svaka fotelja i kauč u
dnevnoj sobu su zauzeti. Uglavnom su to parovi koji se stvarno ne stide
pokazati privlačnost pred svima nama, i to je tako odvratno.
Izgleda da je Alex govorio istinu.

~124~
Ne želim da znam šta se dešava na spratu po onim sobama. I sva sreća pa je
muzika ta koja vlada ovom kućom.
Iz zvučnika se u ovom trenutku čuje zarazna melodija Hymn for
weekend koja me pokreće. Iako stojim naslonjena na zid zajedno sa Jesy, to
ne zaustavlja moje telo da se blago pokreće uz melodiju ove pesme.
Jednom nogom oslanjam se na zid i po njoj lupkam rukom uz ritam muzike
i pevam stihove pesme, dok posmatram kako se ostala tela slobodno kreću.
„Šta kažeš da odemo po piće? Možda će dotle neko ustati", sa desne
strane iznenadi me drugarica koja mi se približila kako bi nadjačala pesmu i ja
osetim misir njenog parfema.
Pogledam u nju i klimnem glavom, a zatim se uputim za njom prema
kuhinji.
Po prvi put sam ovde i ne želim negde odlutati pa se trudim da pratim
Jesy u ovoj gužvi. Držim je čvrsto za prst, dok se probijamo kroz gužvu ljudi
čija tela se pokreću.
Što smo bliže kuhinji u čijoj blizini se nalaze zvučnici, to pod sve više
podrhvata, kao da se pokorova tom grlenom zvuku. A moje telo i dalje vibrira
od potrebe za kretanjem uz melodiju muzike.
Želim da zatvorim oči i prepustim se notama i tonovima koji će dodirivati
moje telo, i alkoholu koji će još više rasplamsati tu želju.
U kuhinji me iznenađuje broj osoba koji stoji oko pulta na kom se nalaze
pića za koje nikad nisam čula.
„Tu su naši momci. Gledaj sad kako ćemo brzo dobiti piće i posmatraj
reakcije devojaka", na licu moje drugarice širi se đavolski osmeh dok me vuče
za ruku prema Alexu i Araonu.
Kada nas primete, momci se prvo pogledaju, a zatim Araon raširi ruke
kako bi zagrlio Jesy koja se brzo oslobađa mog stiska.
Stanem pored Alexa dok gledam u njegove vesele, plave oči koje me
posmatraju sa zabavljanjem.
„Šta piješ? Biraj i stiže odmah", dok mi se dere na uvo pogledom gleda u
neko dečka plave kose koji nam se uskoro približava.
„Znaš napraviti Plavu lagunu?", upitam ga.

~125~
Dečko plave kose me prvo gleda zbunjeno, a zatim se okrene prema Alexu,
„Ne mogu da verujem da nisi rekao devojci ko sam, čoveče to je uvreda za
mene. "
Alex mu uzvraća sleganjem ramena dok se smeška.
„Ovaj, mi..", dečko me prekine usred rečenice dok mi priža svoju ruku, „Usher,
poznat sam po svim mogućim pićima. Tako da, uskoro stiže tvoja laguna."
Zbunjena uzvratim mu pozdrav i tiho promrmljam svoje ime, dok sa leve
strane čujem prigušen smeh. Očigledno je da Alexa ova situacija zabavlja, a i
moje prijatelje.
Pogledam u Jesy koja se nalazi u Araonovom zagrljaju dok nas njih dvoje
posmatraju sa smeškom. Sigurno su čuli kad me onaj lik nazvao Alexovom
devojkom i to im je očigledno smešno.
Zbog čega se Alex nije potrudio da objasni Usheru da nas dvoje nismo
zajedno? I zašto se samo nasmejao kad me prekinuo u mom objašnjavanju?
Očigleno je da je njemu sve ovo zabava...

***

„Ako nastave celo veče da puštaju ovo tehno sranje ima da odem odavde pre
nego što poludim", vičem Jesy na uvo dok sedimo na kauču. Ovo nam je već
treće piće, a mi još nijednom nismo ustale da igramo.
Očigledno je ova Alfa žurka sranje.
„Sačekaj da stignu tvoje omiljene pesme pa ćeš da vidiš kako ćeš se zabaviti",
iako ne gledam u nju znam da se smeje, jer joj u glasu čujem zabavljenost.

~126~
Iste sekunde kada čujem prve taktove melodije Often mog omiljenog pevača,
na njenom licu stvori se još širi osmeh, a onda ustaje zajedno sa mnom i
počinje da peva svaku strofu i sledeću pesmu.

Alex

Hmm, ko bi rekao da je Kate luda za RnB muzikom. Od kada je krenula serija

tih pesma i smenjivanje svih poznatih pevača Kate uvija svoje zgodno telo i
unosi se kao pravi profesionalac dok peva zajedno sa Jesy.
Gledam je sa kauča kao da niko oko nas ne postoji i gladno prelazim
pogledom preko njenog tela.
Njeni obrazi blago su crveni dok joj lice krasi širok osmeh.
Nikad je nisam video tako nasmejanu i opuštenu.
Predaje se svakoj melodiji dok vrti svojim kukovima i gornjim delom tela.
Posmatram njen beli vrat po kojem klize kapljice znoja i njene ruke kojima
prolazi kroz svoju kosu dok zabacuje glavu unazad.
Tako je jebeno seksi.
Prokleta devojka ne zna na koji način njen ples utiče na mene i druge
muškarce.
Svojom slobodom privlači mnoge poglede muškaraca pa i nekih devojaka. A
ona nema ideju koliko je seksi tako oznojana i opuštena.
Svoja.
Ispijam svoje peto pivo i ustajem sa jednom namerom. Želim da igram sa
njom i uvijam moje telo oko nje.
Napaljen sam od trenutka kada je zaigrala svojom velikom guzom.

~127~
Okrenuta mi je leđima i na trenutak se trgne kad oseti moje ruke na svojim
bokovima, ali čim čuje moj glas, „To sam samo ja", njeno telo se opusti. I ona
okrene glavu prema meni dok me gleda sa prelepim crnim očima koje sijaju
od sreće.
Vidim zamagljenost u njima koja je sigurno posledica alkohola. Verujem da
koktel nije lagano piće, pogotovo ona njena laguna u kojoj ima votke.
„Nastavi da plešeš, želim da te pratim", šapućem joj na uvo i osetim blago
drhtanje njenog tela.
Ona bez prigovora počinje da pokreće svoje telo dok iz zvučnika trešti novi
hit Don't be so shy. Hmm, ne znam da li je ovo posledica alkohola, ali u ovom
trenutku voleo bih da smo u ovoj prostoriji sami dok je skidam uz ovu pesmu i
jebem uz zid.
„Prestani Alex! Samo prestani, ako ne želiš da je uplašiš svojom erekcijom
koju joj nabijaš u leđa", čujem moj razum i ubrzo smirujem svoju uzburkalu
krv.
Držim ruke na njenim kukovima i kroz odeću osetim obrise njenih kostiju i
bokova. Njena guza sasvim pristaje mom telu i bokovima.
Tako je mekana i topla, njen miris parfema koji je pomešan sa znojem širi
se oko nas dvoje, dok se meša sa mojim.
Ona se sada cela naslanja na mene, njena mokra leđa dodiruju moje
oznojane grudi i kroz zvuke pesme čujem njeno duboko dahtanje.
Odlučujem da rizikujem i bradu naslonim na njeno rame gledajući u nju, ali
sve što vidim su njene grudi koje se brzo dižu u ritmu njenog disanja.
„Moram na wc. Piški mi se Alex. "
Nikad njene oči nisam gledao iz ovako prisne blizine, i sve što želim u ovom
trenutku je da ostanemo ovako neko vreme kako bih mogao što duže da
posmatram dubinu te crnine njenih očiju.
„Želiš da budem tvoj bebisiter i odvedem do wc-a kako bi mogla piškiti? Jel
treba gaćice da ti skinem?".
Očekivao sam da će me napasti, ili prekorno pogledati, ali ona zabacuje
glavu unazad i smeje se kao nikad do sad.
Držim je kako ne bi pala, dok joj celo telo podrhtava, a kad se primiri
hvatam je za ruku kako bi mogli proći kroz gužvu i penjem se na sprat.

~128~
Gore je isto sranje kao i u prizemlju. Parovi su se posakrivali po sobama čije
zvukove seksa prikriva melodija muzike koja trešti kroz celu kuću.
Nekoliko njih se muva po hodniku ili vata. Besramni pogledi i razgovori svuda
su oko nas.
Mogao bih bilo koju devojku sada da zavodim ili jebem u nekoj od ovih
soba, ali ne radim to. Umesto toga vučem za sobom pijanu Kate koja treba da
piški.
A pre toga celo veče sam pratio nju kao da je samo moja.
Na svu sreću nema reda ispred wc-a i neka devojka upravo za sobom zatvara
vrata. Kate radosno upada unutra, a ja se naslanjam pored kako bih je
sačekao.
Sa leve strane primeti senku koja mi se prilazi i pogledam u osobu koja mi
se sve više priblišava. U mislima prevrnem očima kad vidim devojku koja
zavodljivo korača prema meni.
Samo mi je ona još falila!
Megan.
Devojka u kratkoj suknji i topu koji više otkriva nego što krije. Smeška mi se
zadovljivo, ali ona ne zna koliko mi se samo to gadi. To nije pravi osmeh kao
kod Kate.
To je veštačko sranje.
„Ćao Alex. Šta ima?", pita me kao da ne vidi da čekam pored wc-a.
„Čekam devojku", odgovaram joj prvo čega se setim i ovim ubijam njenu
zavodljivost i sreću.
„Umm, nisam znala...", njen zamišljem govor prekida zvuk vrata i zbunjena
Kate.
Pomolim se u sebi svim mogućim sranjima u koje ljudi veruju, jer želim da
preživim posle ovog. Brzo prilazim Kate i ljubim je, stežem uz sebe, jer osetim
kako se opire mom dodiru.
„Šta! Koji ti je? ", dere se dok me gura, ali ućuti i zbunjeno me gleda kad vidi
kako joj usnama oblikujem „spašavaj me".
U trenutku ova devojka postaje neko sasvim drugi i ona me gleda sa stidom
dok mi se izvinjava. „Dragi izvini za ovo, ali znaš da ne volim da se ljubim u
javnosti. Pogotovo pred nekim. "

~129~
Ovo pali, jer kad se okrenem vidim Megan koja brzo i ljutito korača prema
stepenicama, a onda se okrećem prema Kate koja me iznenadno nabija na
zid.
„Sledeći put me upozori pre nego što uradiš ono. Nisam ti ja neko ko
besplatno deli poljupce." Smeška mi se, iako u njenim očima vidim oluju
emocija. Ali nisam ni ja ništa bolji.
Ponovo sam zbunjen efektom koji se opet stvorio dok sam je ljubio.
Njeno lice me gleda namršteno, i brinem se da sam ovim zasrao sve, ali ona
me ubrzo uveri da je nešto drugo muči.
„Muka mi je. Trebam na svež vazduh."
Iste sekunde vodim je kroz hodnik dok otvaram vrata soba, ali nikog ne
prekidam jer je svaka od tih osoba pametna i zaključala vrata pre nego što su
se bacili jedno na drugo.
Ubrzo pronalazim jednu slobodnu i vodim Kate do prozora koji otvaram.
„Želiš li nešto? Vodu ili kiselu? Jesi jela išta? " Uplašeno postavljam sva
ova pitanja, jer vidim koliko je bleda.
„Obično me ne uhvati ovako, ali nisam ništa jela pre ove žurke. Ako ti nije
problem donesi mi flašu vode. Ubija me stomak."
Brzo se okrećem i izlazim iz sobe dok za sobom zatvaram vrata, a onda
trcim do kuhinje i tražim vodu koju ubrzo pronalazim, ali me zaustavljaju neki
momci koje ne mogu tako brzo da odjebem.
Pravim se da slušam to što mi veselo pričaju i čim završe tražim izgovor, a
onda trčim prema onoj sobi iz koje sada čujem glasove i brzo ulećem unutra.
Stegnem pesnice na prizor koji ugledam i osobu koja se nadvija iznad Kate
koja je saterana u ćošak.
„Iste sekunde da si se sklonio od nje!!" Derem se iz sveg glasa, i ljutito
gledam u Jasona koji stoji pored uplašene Kate.
„Rekao sam ti da se skloniš od nje", moj grlen glas odzvanja u sobi i malo
uplaši slatkicu.
Ljut sam.
Jebote.
Rekao sam mu nešto, a on je samo čekao trenutak kada nisam tu.
„Kate dođi idemo", ona je iste sekunde uplašeno krenula prema meni. Sada
još bleđa u licu.

~130~
Ali ruka onog ljigavca se spušta na njenu, dok pijano progovara, „Samo želim
da pričamo mala", i to me dokrajči.
Pucam kao staklo i gubim kontrolu. Grabim ga za košulju i telom guram
prema zidu, podižem od poda i urlam.
Neću da ga udaram, ali sam na ivici razuma i upravo bih mogao da
prekršim najvažnije pravilo tima. Ne napadaj saigrača.
„Alex! Alex samo prestani! Idemo odavde. Molim te." Glas joj puca i u
njemu čujem zvuk tuge, i uplašenost zbog čega puštam onog kretena i brzim
korakom je hvatam za ruku.
Vučem je kroz celu kuću, ne stajem kako bih pozdravio ljude koji su to
krenuli da urade.
Svojim telom kao štit pravim izlaz iz ovog sranja samo za nju. Ne okrećem
se da je vidim, jer znam da je tu, odmah iza mene.
Njena mala ruka strže me kao da sam joj spas iz ovog sranja.
Napolju je hladnije mnogo više nego što sam očekivao. Sva sreća pa je Kate
usput pokupila svoju jaknu.
„Stani, stani...", ona me vuče nazad i pušta moju ruku, a zatim pada na
kolena i povraća.
Njeno telo se napreže kao da trenutno trpi nepodnošljivu bol. Brzo joj
hvatam kosu, a ona još jednom gubi kontrolu i izbacuje sve iz sebe.
Ostaje da kleči tako, ruku naslonjenih na rosnu travu dok diše polako.
Hvatam je ispod ruke i povlačim na grudi. Slaba je i bleda, uplašenost još nije
napustila njeno telo.
„Dođi vodim te u kampus.", tiho joj govorim.
Njeno mučenje dok hoda je tako vidljivo i da je ne držim oko struka ona bi se
srušila, zbog čega je podižem i nosim u naručju dok ona naslanja glavu na
moje grudi i zatvara oči.
Nežno je spuštam na prednje sedište i vozim prema njenoj sobi.
Oko nas je sve mirno, ona diše plitko sa suvozačkog sedišta, ali u meni
ključaju bes i ljutnja prema onoj budali i meni koji nisam održao obećanje.
„Ništa mi još nismo rešili Jason. Možda si se izvukao danas, ali već sutra
bićeš sateran uz čošak", u mislima čujem moj besni razum i nastavljam da
vozim.

~131~
 Petnaesto poglavlje
Doručak

Katherine

Mamurluk i bol dva su najgora neprijatelja mladih osoba, pogotovo studenata

koji žive kao da sutra ne postoji.
Čovek nije lutka koja nepomično stoji na jednom mestu i nema osećanja,
već osoba koja žudi za promenama i uzbuđenjima koja će ulepšati svaki novi
dan.
Jer takvi smo mi, nas nije lako naviknu na samo jednu, određenu stvar. Mi
ćemo uvek žudeti na nečim većim, boljim, za promenama koje će osvežiti
sivilo našeg života.
Da nije bilo Jesy ne bih shvatila koliko mi je samo bila potrebna promena.
Da nije bilo nje nastavila bih da se gušim u sivilu i dopustila da moje telo i
duša pate.
Ali izgleda da je moja drugarica znala to bolje od mene same.
Sinoć sam na onu žurku otišla samo zbog sebe i svoje inspiracije koja mi se
opet vratila, ali da bih je oslobodila trebam se prvo rešiti ovog mamurluka koji
svojim bolom urniše moje misli.
Polako se pridižem na svom drvenom krevetu koji škripi pod težinom mog
tela kao da pokazuje koliko je samo istrošen i star, i da nisam jedina osoba
koja je ovde spavala.
Nameštam jastuk na uzglavlje i zažmurim na iznenadnu jačinu bola koja
prođe kroz moje čelo.
Jutros mi smeta sunčeva svetlost i njene tople niti sada nisu dobrodošle.
Želim da ustanem i povučem zavesu, ali nemam snage. Udahnem duboko i
zevnem, a onda osetim koliko su mi usne suve.

~132~
 Razgledam po sobi i na suprotnoj strani vidim malenu osobu umotanu u
pokrivač, dok se plava kosa razlila svuda po belom jastuku.
Pored mene, na mom malenom, drvenom stolu pronalazim flašu vode koju
uzimam, i tabletu koju ubrzo vadim iz zaštitne folije i gutam zajedno sa
okrepljujućom tečnosti.
Halapljivo uzimam svaki gutljaj kao da se plašim žeđi, a onda uzimam mali,
beli, presavijeni papir.
U čudu bečim oči dok čitam sadržaj koji je presavijanjem bio sakriven od
mojih očiju: Kate uzmi ovaj lek i vodu, jer znam koliko će ti trebati. Nadam
se da si dobro. Javi se. Alex
Moje telo obuzima šok, a onda opet čitam tih par brzo napisanih reči.
Vau!
Izgleda da je ovaj dečko odlučio da me iznenađuje što više za ovaj kratki
period. Vraćam papir na sto, i opet ležem u krevet. Nameštam umorno telo i
pokrivam se, smirujem disanje dok se prisećam sinoćnih događaja.
Ne kajem se što sam otišla na onu žurku sinoć, koliko se kajem što nisam
jela ništa pre nego što sam krenula da pijem.
Bilo je lepo pijuckati piće sa Jesy dok smo sa onog kauča imale pogled na
privremeni podijum dnevne sobe.
Svakim sledećim pićem smejale smo se sve više i glupirale, ogovarala
devojke koje su kao kurve šetale oko nas, dok se iz zvučnika nije čula moja
omiljena muzika.
Nismo ni primetile da se broj pića svaki put sve više povećao dok nismo
ustale i osetile vrtoglavost. Oko mene pod i ljudi blago su se vrteli i mi je sve
bilo smešno.
Moje omiljeno piće brzo me uhvatilo, jer njegova slatkoća terala me da
svaki put sve češće čašu prinesem usnama.
I to je bio početak mog začaranog kruga, a toga nisam ni bila svesna.
Bila sam opuštena i srećna dok je u mojim venama kolao alkohol. Svaka
sledeća pesma pokretala je moje telo i činila sve više oznojanom.
Svaki sledeći takt uvukao me u sasvim novi svet, u kom sam želela ostati
zauvek, sve dok nisam osetila tople, muške ruke na bokovima.

~133~
U tom trenutku sve je stalo.
Prvo sam se uplašila da nije neki pijani kreten, ali kada sam čula njegov
promukli glas kojim mi je rekao, „To sam samo ja. Nastavi da plešeš, želim da
te pratim", moje telo spontano je reagovalo. Kroz mene prošao je naboj koje
su stvorile njegove ruke na mojim bokovima, a onda se celo moje telo
naježilo.
Bila sam blago pripita i opuštena zbog čega se nisam pobunila i odbila
njegovu naredbu. Nastavila sam da plešem dok se moja guza sve vreme
trljala od njegove prepone.
Ceo taj ples, dodiri naših tela, njegov parfem i miris znoja, alkohol u mojim
venama uticali su na mene i stvorili erotični balon koji nas je razdvajao od
drugih. Tada sve što sam želela je da ostanemo tako neko vreme.
Sada dok u tišini ove sobe sedim na krevetu priznajem sama sebi da sam
posle dužeg vremena želela nečije ruke na mom telu koje će lako znati šta da
čine sa njim.
A Alex je izgledao kao muškarac koji bi ispunio svaku moju želju, zbog
čega moje telo opet zadrhti od same pomisli na te prelepe trenutke kojih sam
se odrekla.
Uglavnom sam izbegavala alkohol, jer on je bio moja slabost, a to mi nije
trebalo. Moja volja i želja da budem sama uvek su trebale biti jače od potrebe
i želje za odnosom.
I zato sam neko vreme alkohol izbacila iz svog života, ne zato što nisam
znala da se kontrolišem, već zato što je svojim dejstvom u meni uvek
razbuktao plamen strasti i napaljenosti.
Kada se Alex onako oznojan i seksi naslonio na moje rame, privukao je
svojim plavetnilom moju tamu zbog čega nisam mogla odvojiti pogled sa
njegovih očiju.
Tako brzo i lako bila sam uvučena u zamku, a kada sam toga postala
svesna, u tom trenutku želela sam pobeći od svega i sakriti se kako bih vratila
svoj razum koji je zalutao na putu ka Alexu...
Izmislila sam kako mi se piški, i dok sam sedela na poklopljenoj dasci šolje
osetila sam kako nisam lagala Alexa.

~134~
Stvarno mi se piškilo i to je bila dobra stvar, jer sam u tom trenutku mogla da
se olakšam bez čekanja u dugačkom redu.
Dok sam prala ruke gledala sam devojku u ogledalu čija šminka se blago
počela razmazivati, a njeno lice uobličavala je rasčupana, crna kosa kroz koju
sam prošla rukom, a ona je isto to ponovila.
„Ti nisi poremećena! Ista si ona Kate! Možeš biti sama i zadovoljna. Tebi ne
treba niko", devojka iz ogledala ponavljala je reči koje sam često u trenucima
rastrojstva ponavljala sebi.
U njenim očima ubrzo se pronašla neka jačina i ona je opet bila svoja. Ta
devojka je ponovo bila pribrana.
Ja sam bila pribrana.
Ali pribranost nije dugo trajala.
Nju je u delovima odnela ista ona osoba zbog koje sam morala da je tražim
u ogledalu.
Alex.
Dečko koji svojim jednim potezom čini da kroz mene prođe milion emocija za
čija postojanja nisam znala.
Njegove usne koje su u tom trenutku pronašle moje učinile su da reagujem
onako kako najbolje znam. Odbranom. Brzo sam ga odgurnula od sebe i kada
sam krenula sa oslobađanjem emocija primetila sam njegov pogled i usne
koje su tražile pomoć, a onda sam ugledala osobu iza njegovih leđa.
Bila je to devojka koja predvodi navijačice, u sekundi mi je sve postalo
jasno zbog čega sam nabacila stidljiv osmeh.
Opet sam morala da glumim za njega zbog čega sam ponovo proživljavala
ista sranja kojih sam se oslobodila pre par minuta.
Tada sam trebala samoću i razum koji su negde zalutali u tom trenutku, a to
mi je najbolje mogao dati svež vazduh koji bi me ujedno oslobodio i mučne
koja je razarala moju utrobu.
Alexova pažnja i iskrena zabrinutost za mene učinile su da izgubim pojam
o vremenu i mestu u onoj sobi.
Zbog toga u tom trenu nisam čula zvuk otvaranja vrata i korake dok sam
gledala u tamu prirode. A iznenadio me dodir nepoznate ruke i glas od kojeg
mi se svaka dlaka na telu naježila.

~135~
To nije bila ista ona vrsta reagovanja koju osetim dok je Alex u mojoj blizini, to
je bila uplašenost i odbojnost kojih sam želela da se oslobodim što pre.
Brzo sam se okrenula i ugledala Jasona koji je pogledom prelazio preko
mog tela. Njegovim zelenim očima, koje su bile blago krvave i crvene, prljao je
moje telo dok me bez ustručavanja gledao kao da sam samo njegova.
„Opet ti mala i sada u mojoj sobi. Reci mi da si znala da je ovo moja soba i
da ti je dosta pretvaranja i bežanja, jer meni jeste."
Njegove usne rastezale su se svakim recima sve više, dok nisu napravile
širok osmeh, a u njegov očima rasla je neka tama.
Sve što sam znala je da trebam Alexa i svež vazduh, jer se u meni alkohol
počelo nakupljati na jednom mestu i osetila sam da se ovo veče neće dobro
završiti.
„Ne znam o čemu pričaš. Alex me ovde doveo jer nisam dobro. Sačekaj
malo pa ćeš da vidiš. I prestani više da me smaraš, jer nisam ta koju tražiš",
ove reči izgovorila sam što sporije i bezobraznije samo da bih njemu pokazala
da sam jedna od onih koje ne trpe smaratore.
Ali njemu izgleda to nije bilo važno, jer bio je pijan i naduvan.
„Hmm, pitam se šta bi trener rekao da vidi ovo", pomislila sam tada.
„Alex, Alex, Alex... dosta mi je njega više. Devojko ne moraš lagati, on
sigurno nije sa tobom, već verovatno u ovom trenu tuca neku žensku. I voleo
bih da se uverim da ti nisi ona koju tražim. Sad kad smo sami možeš mi to
pokazati", svaku novu reč koju je izgovorio prilazio mi je sve više, a ja sam
svaki put pravila korak unazad, dok nisam došla do kraja puta.
Ćoška.
Iako je meni izgledalo kao usporeni snimak sve se tako brzo odigralo. Alex je
besno uleteo u sobu i šokirao me jačinom tame koja je izbijala iz njegovih
plavih očiju, krenula sam da iskoristim trenutak nepažnje koju mi je pružio
Jason i pobegnem u ruke dečka kojeg sam toliko dugo čekala, ali me u tome
sprečila ruka čiji dodir nisam želela da osetim na koži.
A onda je Alex izgubio kontrolu i veoma brzo njih dvojica našli su se
pribijeni jedan uz drugog, dok je Jason taj koji je sad sateran u ćošak.
„Alex, Alex samo prestani. Idemo odavde. Molim te", rekla sam kada sam
uvidela koliko je odmakla ova situacija.

~136~
Dva dečka imali su nameru u tom trenutku da reše ono što je već započeto
između njih, a ja sam osetila koliko moj stomak više ne može podneti alkohol i
čim sam zakoračila na vazduh i kolenima dodirnula mokru travu uspela sam
da se oslobodim mučnine posle čega sam odmah bila bolje.
Ali ta iznenadna naprezanja iscrpela su moju energiju i da nije bilo Alexa, i
njegovih snažnih ruku koje su držlale moje iznemoglo telo sigurna sam da bih
pala.
Sve što se posle toga sećam jeste slika njegovih čvrstih grudi i kožnog
sedišta posle čega sam utonula u san.

U moju groznu, mamurnu stvarnost vrate me zvuci stenjala i pomeranja

pokrivača sa druge strane sobe. Jesy me gleda svojim pospanim očima, a po
licu ocrtavaju joj se linije nastale tokom spavanja.
„Izgledaš užasno draga. Dobro jutro", po prvi put ovog jutra se iskreno
osmehnem i osetim jutarnji dah koji je sada još gori.
Fuj.
Trebam što pre ustati iz ovog kreveta, a sada je idealna prilika jer još nema
toliko budnih devojaka koje bi zauzele kabine.
Samo je problem doći do zajedničkog kupatila. Na svakom spratu postoje
dva odvojena kupatila koja se nalaze na dva suprotna kraja hodnika.
A to je dobra stvar, jer da su zajednička ko zna šta bi se dešavalo iza
zatvorenih vrata.
„Dobro jutro. Hvala, ali nisi ni ti ništa bolja", uzvratim veselo drugarici.
„Kako glava?", opet čujem njen glas iako sam bila ubeđena da će ponovo
zaspati dubokim snom.
„Dobro. Alex mi je ostavio tabletu koja je odradila svoj posao. Sad sam
bolje", kažem joj zamišljeno dok razmišljam odakle njemu tableta.
Da nije....?
„Sinoć je baš bio uplašen zbog tebe i kad te doneo brzo se vratio po nas, a
onda stvratio do stana gde je pokupi te tablete i vodu. Baš je brižan, zar ne?",
primećujem razliku tona u njenom glasu i imam osećaj da njeno pitanje krije
nešto više, a to vidim i u njenim očima koje sijaju kao da kriju nešto što samo
ona zna.

~137~
„Da, da. Moram mu zahvaliti na tome. Šta si rekla?", upitam je malo oštrije
pošto je rekla nešto za sebe i verujem da je to na račun mene i Alexa.
„Ništa, a sad me pusti da spavam."
I to uradim.
Polako ustajem iz kreveta dok se zujanje u ušima smanjuje, a onda kupim sve
potrebne stvari za tuširanje i nosim odeću u koju ću se presvući, jer na sebi
imam istu onu koju sam nosila sinoć.

Voda koja pada po mom nagom telu vrati u mene energiju koju sam sinoć
izgubila. Ova topla tečnost koja oko mene diže sve veću paru sa mene skida
osećaj prljavosti.
Ostaci znoja, mirisa cigara, alkohola i njegovog parfema više ne
ispunjavaju moje nosnice, već ih je osvojio miris maline kojeg sam nanela
gelom za tuširanje.
Tako je divnan osećaj čistoće i povratak razuma kojeg opet imam na mojoj
strani. Kada se vratim u sobu u košaru za prljav veš pobacam odeću od sinoć
i donji veš koji sam zamenila čistim, pamučnim, rozim kompletom.
Na krajeve kose nanesem ulje, a zatim nameštam krevet.
U ruke uzimam telefon, otvaram poruke i pišem Alexu.
Ne znam zašto ali moje ruke podrhtavaju pri svakom kuckanju nove
reči: Hvala na svemu. Tvoja pomoć mi je mnogo značila. Tableta je
pomogla i sad sam mnogo bolje. Nadam se da nisi upao u neke
probleme zbog mene.
Kada pritisnem dugme pošalji osetim kako duboko uvlačim vazduh u pluća.
Ležem na krevet i zatvaram oči, jer čekam da se uzburkale emocije smire, a
onda me prepadne vibracija telefona i kada ugledam poznato ime na dispeju
moje disanje opet zastane.
Sada već oznojamim rukama nervozno otvaram poruku i čitam njegovu
poruku: Budna si, a to je odlično. Spremi se jer stiže tvoj doručak. Stižem
za deset minuta.

~138~
Šta?
On je budan?
Ali tek je pola deset i svi normalni nedeljom spavaju.
Srce mi ubrzano kuca kao da ludi jer zna da će ga opet videti i da će on
opet nešto lepo uraditi za mene.
Doručak?
Ali kako?
Zašto?
Izgleda da ću sve saznati tek kad on dođe, a dotle pokušaću da se smirim, jer
ovo nisam ja. Moje srce treba ostati hladno, moje misli trebaju biti staložene a
ne ovako zamršene, jer u suprotnom opet ću početi osećati nešto.
A to već duže vreme ne želim.

Alex

Dok autom skrećem i prilazim parkingu jedinog restorana koji radi danas u
blizini mog stana, do mojih misli opet put pronalazi lik devojke crne kose.
Posle svega nisam očekivao njen odgovor, jer mislio sam da smo se sinoć
opet vratili na početak.
Kate bi trebala biti ljuta na mene, jer za sve ovo sam kriv ja. Sve sam
zasrao, a to je počelo od prošlog vikenda, na našoj žurci. Nisam joj trebao dati
onakav izazov, ili barem ne Jasona.
Mogao sam bilo kog drugog dečka koji je manje problematičan od njega.
Ali ja sam kreten, koji u tom trenutku nije tako razmišljao.
Da joj nisam dao onaj izazov Jason joj nikad ne bi prepoznao glas, i nikad
ne bi ni prišao, jer ona nije njegov tip devojke.

~139~
„A nije ni tvoj", u glavi čujem glas razuma.
Gasim mašinu i zatvaram vrata, stavljam kačket na glavu i polako se
krećem ka vratima restorana koja ubrzo otvaram i prilazim šansku, gde me
dočekuje niska brineta poprilično velikih grudi.
„Izvoli, šta želiš da naručiš?", upita me ljubazno dok providno svojim
pogledom istražuje moje grudi i koje se ocrtavaju kroz belu majicu.
„Trebam doručak za dvoje, ali nešto lagano", odgovaram joj
nezainteresovano.
„Hmm, šta bi mogli? Jel ti treba pomoć oko odabira?", upita me ona
zavodljivo naslanjajući se gornjim delom tela na pult izbacujući svoje velike
grudi.
Na trenutak, ali kratki trenutak spustim oči na te okrugle lepotice, ali brzo
pogled vratim na jelovnik koji se nalazi u njenim rukama.
Muško sam, jebiga, ali to je normalno za nas. Oduvek su nas privlačile sise
koje su tako tople i mekane, tako da svake grudi vredne su pogleda.
„Možda bi mogli tost,jaja, sok od narandže i neku voćnu salatu", upitam je
zamišljeno.
„Ali to će biti za jedan obrok, a meni ćeš spakovati slaninu i pečena jaja,
palačinke sa sirupom od javora i jedno pivo."
Brineta me sada još više gleda sa zanimanjem.
Možda je jedna od onih koje vole da zavode zauzete, jer ih pali kad znaju da
mogu zavesti već zavedenog lika.
„Sigurno je dobra u krevetu", pomislim dok gledam u njeno dupe koje se
ističe u onoj zelenoj suknji.
Malo kasnim, ali verujem da mi Kate to neće prebacivati.
Čekao sam sigurno deset minuta dok mi nisu spakovali doručak, a dok sam
plaćao ostavio sam napojnicu brineti, koja mi je u džep šortsa gurnula mali
smotuljak.
Nisam ga ni otvorio, jer već znam šta je to. Broj njenog telefona i ime.
Tipično.

~140~
 ***

Što sam bliži prilazu zgrade njenog kapusa sve bolje vidim da je silueta neke
osobe ustvari devojka koja nervozno skakuće sa noge na nogu.
Kate.
Malo jače stegnem volan kada primetim da me čeka u trenerci i žutoj majici
kratkih rukava, dok joj oko lica pada par crnih pramenova, a kosa joj je
podignuta u punđu.
Stajem blizu nje i gasim motor, pripremam se za njen napad, ali to nije ona
vrsta koju sam očekivao.
„Gde si do sad Alex? Rekao si da stižeš za deset minuta, a ja te čekam već
dvadeset.", krenem da otvorim vrata, ali me njen prekorni glas zustavi, „Čekaj
ne izlazi, idemo na jedno mesto, nećemo jesti u sobi, jer Jesy još uvek spava."
Nema ni traga od devojke koja je sinoć povraćala ispred mene i koja je
posle do sobe zaspala od umora.
Jer ova devojka koja sedi pored mene naređuje mi kao da se ništa od toga
nije desilo.
„Kako ti kažeš, samo mi reci gde idemo, i ćao Kate", okrećem se prema njoj
celim telom i smeškam, a ona mi uzvraća.
„Nije ljuta. Dobro je" , kažem sebi.
„Idemo u jedan park koji je odavde na deset minuta, videćeš biće lako da ga
pronađeš."
„A nisi možda razmišljala da u tom parku nemamo na čemu jesti i da još
nemamo ni pribor", upitam je sa osmehom iako već imam rešenje.
U gepeku mi se nalazi ćebe, a u restoranu sam dobio plastični pribor i
salvete.
Ali mogu je malo mučiti.
Sa osmehom posmatram njenu reakciju i umirem u sebi, jer ona sigurno nije
svesna koliko je slatka ovako zbunjena u ovom trenutku.

~141~
Namršteno gleda kroz vetrobran auta, a onda se okreće prema meni i tiho
kaže, „To... to nisam uzela u obzir. Izvini."
Njen zbunjen pogled govori mi da joj nije jasno zašto se posle njenog tihog
i nesigurnog odgovora smejem još više, ali ubrzo kada joj kažem razlog auto
ispuni zvuk njenog lepog smeha.
Kate sedi pored mene dok polako jedemo i pričamo o svemu što se desilo
sinoć.
Barem delu sa Jasonom.
Ali u meni se od sinoć krije potreba da pokrenem razgovor o našim
poljupcima i plesu, jer to nije bilo samo usputno sranje.
Ali pre toga moram ovu tvrdoglavu devojku da ubedim kako neću imati
problema zbog nje.
Mada verovatno ću već sutra upasti u neka sranja, ali ona to ne mora znati.
Ona neće biti krivac, jer sam sam odlučio da rešim celo ovo sranje
Jasonom.
„Kaće ajde pređi preko toga, ako ti kažem da to nije tvoja krivica onda nije. I
gotovo! Tvrdoglava ženo utuvi to u svoju pametnu glavu, jer ako to ne uradiš
opet ću početi da krivim sebe."
Na ovaj promišljen potez ona okreće glavu prema meni i mršti se. Njene
obrve se skupe, nos blago nabere, a oči skupe.
Ona nema ideju koliko je slatka dok glumi svoju ljutnju.
Tiho frkne i okrene glavu, dok se zagleda u zelenilo ispred nas.

Lepo je ovde, u ovom parku. Mirno i tiho. Nema buke, a tišinu koja se sada
stvorila između nas popunjavaju zvuci pirkanja vetra i razni cvrkuti ptica.
Odlažem prazan tanjir pored ćebeta i legnem na leđa dok Kate i dalje gleda u
prirodu.
Koristim ovaj trenutak kako bih je tajno, iz zasede posmatrao.
Kate nije svesna lepote koju nosi svaki dan. Zar ne primećuje te lepe crte
lica dok se gleda u ogledalu?

~142~
Lepotu njenog lica upotpunjavaju te prelepe crne oči koje su istaknute
dugačkim, gustim, crnim trepavicama. Mekane i roze usnice sakrivaju od nas
prelepe bisere koji čini red njenih zuba.
Mnogo puta video sam ovu devojku kako pizdi zbog mene, ali sada dok je
gledam ovako opuštenu i zamišljenu želim biti razlog njenog češćeg smejanja.
Jer jebem mu, ta devojka ima prelep osmeh.
Verujem da je primetilla naboj neizgovorenih reči koji nas okružuje otkad smo
došli i zato pravim prvi korak.
„Kate", ona se trgne na zvuk moj glasa i pogleda u mene, „moram nešto da
ti kažem. "
Sada u njenim sjajnim, crnim očima vidim radoznalost i ona mi poklanja
malo više pažnje.
Klimne glavom i ne skida pogled sa mojih očiju dok se pridižem i sedam
ispred nje.
„Znaš, nešto mi se vrti po mislima i malo je čudno to, ali sinoć, nakon onog
sranja dosta sam razmišljao o tome."
Ona se sada nervozno vrpolji u mestu kao da zna moj odgovor i misli.
I zato preskačem okolišanje.
„Biću iskren. Meni se onaj ples i poljubac svideo više nego što bi sam
očekivao. A znam da si i ti uživala."
Ona nervozno ustaje kao da želi što pre pobeći od mene i progovara,
„Mislim da je vreme da se vratimo. Doručak je bio odličan i hvala ti za to.
Hvala na svemu što si učinio za mene, ali imam zadatak iz fotografisanja
kojeg trebam početi uskoro."
Dok ovo govori gleda svugde samo ne u mene, a to me ljuti jer nijedna
devojka me nije ovako ispalila.
Priđem joj bliže i hvatim je za nadlakticu ruke, a ona podigne svoje lice
prema meni i uperi te prelepe crne oči u mene.
„Znam da je ovo ludo, jer do pre par dana nas dvoje smo uveliko ratovali,
ali ne kažem da mi se sviđaš, već da sam uživao više nego što sam očekivao.
To je sve Kate."

~143~
Ona na to klimne glavom i spusti oči na moje usne, a zatim se oslobodi mog
dodira i krene prema kolima. Vožnja nazad prolazi u tišini, koju pokušam
ispuniti muzikom sa radija, ali izgleda da se i on urotio protiv nas pa
puštasranje od muzike.
Zaustavljam se na prilazu kampusa, a Kate brzo izleće i progovora, „Hvala,
na svemu. Vidimo se sutra", a pritom me nijednom nije pogledala.
Ostavlja me zbunjenog sa pitanjem na koje nemam odgovor.
Šta je ona osetila prilikom spajanja naših usana i plesa?

Ona je bila kao jedna od onih knjiga koje čita. Večito puna stranica i reči,
ali uvek je tako malo otkrivala, sve dok nisam došao do kraja njene
knjige i dopreo do njene duše. A kada sam otkrio istinu proklinjao sam
taj dan, jer posle njega više nisam živeo u neznanju.
Alex Clark

~144~
 Šesnaesto poglavlje
Živa priroda

Alex

Nekad se zapitam da li i drugim osobama vreme prolazi ovako brzo, da li i oni

imaju osećaj da svaki sledeći dan proleti sve brže. Dok sam mlađi bio, imao
sam utisak da je svaki dan sve duži i tada sve je izgledalo kao moja kazna.
Ali onda nisam znao da su ti dani bili mnogo lepši nego ovi sad.
Onaj dan kada je nestala ona moje vreme se ubrzalo, kao da je želelo sve
više odvojiti me od nje.
Pre toga vreme je bilo mučenje jer je sporo prolazilo, a sada, sedam godina
kasnije vreme me i dalje muči samo svojim brzim prolaskom kojim me sve
više udaljava od nje.
Ko zna gde je ona sad. Moja malena Kelly. Prošlo je sedam godina od kad
je nestala u onom parku, a ja više ne znam ni kako ona izgleda.
„Samo je zaboravi. Tako je bolje. Skoncentriši se na svoj cilj" , čujem moj
razum.
U razmišljanju prekine me zvuk otvaranja vrata stana. Pridižem se sa kauča
posle dobrog ručka i smanjujem ton televizora pažljivo osluškujući korake i
nervozni glas Araona koji mi je sve bliže.
„Mama rekao sam ti više puta da mi unapred javite ako želiš da dođem. Šta
ako budem imao trening za vikend? Nova sezona samo što nije počela" ,
njegov ubrzan i nervozan glas govori mi da su njegovi uvek divni roditelji
nešto sjebali.
I već mogu da pretpostavim šta.
„Mama zovem te posle sa odgovorom, ajde ćao."

~145~
On se zavali pored mene i spusti umorno telo kao da je jedva čekao da posle
treninga i drvenih stolica dodirne nešto mekano. Iako ovaj kauč i nije baš
nešto preterano mekan, verujem da mu se sada čini kao najmekša stvar na
celom svetu.
„Šta je bilo brate", upitam ga pa desnom šakom lupim po ramenu. On
umorno uzdahne i prevrne očima.
„Znaš kakva je moja keva, sve mi javi u poslednjem trenutku. Organizovala
je neku proslavu zbog dobrog ugovora koju je naša firma sklopila sa nekom
drugom, i sad trebam otići kući kako bih bio tamo."
Pa čini se da nije lako biti dete bogatih.
Znam koliko Araon mrzi društvo svojih roditelja koji su za divno čudo ostali
koliko-toliko normalni, ali on mi se znao više puta požaliti kako mrzi biti u
društvu bogatih snobova, koji na Američki fudbal gledaju kao igru smrti.
„Druže znam da trebam biti tamo zbog njih, ali neću da budem sam u tom
sranju. Jesy ide sa mnom to je sigurno, ne moram je ni pitati, ali da li bi uradio
ovo za mene i došao i ti? U kući ima dosta gostinskih soba i imaćeš svoju, to
je samo subota veče i nedelja ujutru", u njegovim očima vidim veliku nadu i
molbu, a verujem da on u mojima vidi razumevanje.
Klimam glavom i smeškam se.
„Šta misliš da ću propustiti jebanje bogatih kučki?", vidim kako mu ramena
podrhtavaju dok se smeje, a onda se zakašlje i počme još jače smejati.
„Nikad se nećeš promeniti", čujem njegov vedri odgovor, ali ne gledam u
njega već u neku reklamu o pivu koja trenutno drži moju pažnju.
„E idem da zovem Jesy pa ćemo da pričamo o današnjem treningu, jer jako
si čudan danas bio", kaže mi dok upire prstom u mene, a onda ustaje i odlazi
u sobu.
Pa verujem da sam bio čudan, jer sam svo vreme čekao da sastavim
Jasona koji se nervozno šećkao u mojoj blizini.
Danas nisam igrao hladne glave i to se videlo na terenu. Više puta nisam
uhvatio sasvim dobro bačenu loptu ili sam promašio igrača, a to je koštalo
moje saigrače pet krugova više.
Ali niko mi ništa rekao nije, jer nisam bio jedni. I Jason je grešio kao da je
znao zašto danas nisam svoj.

~146~
Trener je ludeo i verujem da još ludi. Taj lik sigurno sanja sezonu koja počinje
sledeće nedelje.
I nije mi jasno kako Kate može reći da je on sasvim kul lik. Ej Karter kul? Ni
u snovima!
Kate.
Kate.
Kate.
Ta devojka me ostavila blago uzdrmalog ponosa kada je u nedelju onako
burno odreagovala. Ej, pa nisam joj rekao da sam zaljubljen u nju, već sam
bio jebeno iskren i priznao šta sam osetio dok sam je ljubio.
I sve što sam želeo od nje je da i ona bude iskrena.
Imam osećaj da polako počinjem da ludim i da su za to krive njene nežne
usne.
Znam da je ludo, jer do sad smo nas dvoje bili u svađi, ali već se tri godine
poznajemo a ona je od samo početka imala moju pažnju koju je izgubila
svojim ponašanjem prema meni.
Nisam siguran šta tačno želim od nje, ali znam da ne želim da je pritiskam.
Ona nije kao druge i to moram da prihvatim.
Nju će biti teško odvući u krevet.
U razmišljanju o njoj prekida me sada već nasmejani Araon koji mi prilazi, i
kaže da je Jesy pristala i da će probati ubediti Kate, jer ako će on imati mene
ona želi imati svoju drugaricu.
Divno!
Napokon ću videti sređenu Katherin koja će sigurno još više pomutiti moju
pamet.
A onda on nastavlja sa svojim ispitivanjem o meni i Kate, a ja ga ponovo
ubeđujem kako neću kresnuti najbolju drugaricu njegove devojke i pričam mu
za problem zvani Jason.

~147~
Katherin

Već je prošlo dva dana od onog jutra, a nedelja trežnjenja, čitanja i učenja
ostala je iza mene. Ona je podsetnik da se dešava i sprema nešto veliko, ali
da niko to neće da prihvati.
Alexa sam uglavnom viđala za ručkom u našem restoranu, ili na našim
zajedničkim predavanjima, ali on posle onog dana kada je ostvario svoju
ucenu više nije seo pored mene na filozofiji.
Znam da sam bila veoma nekulturna što sam onako odreagovala odmah
nakon što mi je prizao šta je osetio dok me ljubio i plesao sa mnom. Ali
problem je što delim ista osećanja kao i on, a ja nisam dovoljno jaka da ih
priznam.
Moj glas kao da je zarobio neki nevidljivi lanac koji mi ne dozvoljava da
istinu izgovorim naglas.
Ali verujem da Alexa nisam previše uvredila mojim ponašanjem, jer da
jesam, on bi promenio svoje za vreme ručka. A nije.
I koliko god ga razumela i sve ono što je želeo da kaže jednostavno ne
mogu tako lako da padnem na to.
Sigurna sam da bih mu bila samo još jedna koju će zadovoljiti u krevetu, a
onda odbaciti kad dobije ono što je želeo.
Tako je čudno razmišljati na ovakav način o njemu. Navikla sam da ga se
prisetim ljuta i besna, sa željom osvete koja je u meni ključa čim čujem
njegovo ime.
Ali sada moje telo zadrhti čim pomislim na njega, jer onda u mislima vidim
svaki njegov osmeh i dodir.
Od tog jutra razmišljala sam mnogo o razlozima moje mržnje prema njemu, i
shvatila sam da oni nikad nisu ni postojali, jer on je prema meni uvek bio učtiv.
Šta ako sam se onim stavom mržnje branila od njega?

~148~
Čak i onaj dan kada sam ga prvi put upoznala nisam ostala ravnodušna.
Koliko god se trudila da ignorišem lepe muškarce njega ne mogu. I možda
sam zato bila tako odvratna prema njemu.
Ali malo sam mu i zavidela, jer sigurno ima predivnu porodicu koja mu plaća
koledž, topao dom i ljubav.
Verovatno sve to i ima.
A to je problem!
On je tako savršen i još da ima savršenu porodicu. Mislim da je to ono što
nisam mogla da prihvatim. Duboko sakrivena ljubomora razarala je moju
dušu, a ja sam to skrivala od svih pa i sebe.
„A šta je sa Araonom? On ti ne smeta", čujem podsvet.
Protljam umorne oči i po licu razmažem grafit koji koristim dok oslikavam
crno-beli pejzaž prirode onog parka.
Ispred mene stoji slika koju sam danas pronašla u kutiji sa mojim slikama, a
nju sam davno uhvatila fotoapratom i osetila sam nostalgiju za tim trenutkom
kada sam ga prvi put pronašla taj park.
Dok crtam ili fotografišem volim da pustim svoje misli da me vode. Tada
razmišljam o svemu što me tišti i što želim da zadržim samo za mene.
Dok povlačim crte, ili pritiskam dugme na fotoaparatu kako bih kadrom
uhvatila lepotu nekog mesta, osećam da samo tad mogu biti svoja.
I zato me sada obavijaju sve moje emocije i brige koje se u poslednja tri
dana nakupljaju.
Nekad mi dođe da lupim glavom od zid kao sad, jer koji mi je đavo bio da ga
dovedem u moj park, gde sad više nemam onaj isti, opuštajući mir?
Pa sama sam sebi uskratila lepotu tog mesta onog trena kada sam ga
dovela tamo, jer ono više nije isto otkad smo delili ono ćebe i skrivali sva naša
pitanja.
Njegove plave oči pržile su moju bledo-mlečnu kožu dok me krišom
posmatrao onog trenutka kad je legao.
Ali on nije znao da sam osetila svaki njegov pogled i da ih noću još uvek
osećam.
Trgnem se na zvuk naglog otvaranja vrata koja se ubrzo zalupe.

~149~
Podignem uplašen pogled i ugledam Jesy koja mi se smeška iako to nije onaj
njen pravi, iskreni osmeh.
„Ups, promaja", kaže ona dok je oči odaju.
Nešto nije kako treba.
Ustajem i širim ruke kako bih je zagrlila, ali pre toga obrišem ih od tkaninu
koju uvek koristim.
Kada njena glava padne na moje rame osetim koliko se trese.
„Ćao draga, šta je bilo", upitam je nežno iako već znam. Sigurna sam da je za
ovo kriva proba i njen profesor.
„Ćao. On..on je promenio tačku koju smo već tri nedelje radili, a krajem
maja imamo predstavu. Ta budala od Smita, mog profesora kaže da je to
izazov za sve nas, ali mislim da on to namerno radi. Više nije slobodna tema,
već glumimo jebenog Hamleta, i sada nemam glavu ulogu već sam Ofelija.
Zamisli Ofelija", sada već ljuta Jesy odvaja se od mene i nervozno prstima
prolazi kroz plavu kosu.
„Ali to i nije tako loše, mislim da ćeš biti odlična u toj ulozi. Zamisli još moraš
i smrt da odglumiš i njeno ludilo za Hamletom. To će biti tako kul", kažem joj
iskreno i verujem da ona to primećuje.
Njeno lice se iste sekunde razvedri i osmehne.
„Možda si u pravu. Možda ovo i nije tako loše, samo trebam naučiti tekst",
sada i ona počinje da veruje u ono što govori, i njena vedrina i
samopouzdanje brzo su se vratili.
„Pa i nisam tako loša drugarica", pomislim u sebi.
„E da imam jednu tako dobru vest Kate", ispred mene ponovo stoji ona stara
Jesy na koju sam navikla. Radoznalo joj klimnen glavom i kažem da nastavi.
„Pa izgleda da ni ove subote nećeš ostati u sobi, već idemo na proslavu u
kuću Araonovih roditelja. On je pozvao Alexa, a ja sam tebe, jer ne želim biti
sama među svim ti bogatašima.
Šta kažeš Kate?"
O ne.
Slatki pogled je u akciji.
„Prestani Jesy", smejem se, „jel baš moram ići? Biće ti dovoljni njih dvojica.
Uostalom ideš zbog Araona, a ne mene."

~150~
Njeno lice odmah naruži tužne crte lica, a onda progovara, „Znam, ali ne želim
biti sama u njihovom muškom društvu. Ajde draga samo pristani biće nam
odlično."
Samo sam čekala da počne ovako da se ponaša. Urnebesno je smešna
dok ruke namešta kao da se moli i skakuće ispred mene kao malo dete.
„Okej, a ako pristanem šta ćemo sa odećom? Znaš da ja nemam ništa fensi
kao ti bogataši", kažem namrgođeno.
„Ništa se ti ne brini. Nazvala sam moju rođaku koja ima sličnu građu kao ti i
obline na sve strane. A ja imam nešto od pre."
Uzdahnem smoreno i prevrnem očima, a onda kažem jedno dugačko
„dobro" posle čega ona počne da me grli i skače od sreće.
Izgleda da je tako brzo zaboravila na svoju predstavu, a ja sam opet
popustila pred njenim slatki zelenim očima.
Vrtim glavom levo-desno dok se smeškam njoj a mislim u sebi, „Tipična
Jesy".
„To nije jedni razlog tvog pristanka. Znaš to i sama", čujem podsvet i
zatvorim oči kako bih se oslobodila tih reči.

***

„Kate znam da si Jesyna najbolja drugarica i zbog toga ti poklanjam ovu

haljinu koja će meni uskoro biti mala. Ona mi kaže da imaš obline tako
da savršeno će ti stajati. Lepo se provedite. Laura. XO"
Kada sam jutros otvorila kutiju koja mi je stigla poštom na adresu koledža
nisam mogla da pretpostavim da je Laura odlučila da mi pokloni ovu prelepu
crnu haljinu uz koju mi je ostavila poruku.
Izgleda da je Jesy imala pravo, naša građa je prilično slična.
Ovo je jedna od onih haljina koje na prvi pogled neostave preterano veliki
utisak.

~151~
Napravljena je od rastegljivog crnog materijala koji se obavija skroz do
kolena.
Crna tkanina mi savršeno leže oko grudi, i pripija se uz moju guzu kao da je
šivena samo za mene..
A bretele ističu moje ključne kosti i belu kožu vrata.
Iako sam se odvikla od ovako seski izgleda jutros mi je prijalo gledati se u
ogledalu.
„Vauuu Kate! Kao da je stvorena za tebe. Imam savršene crne sandale uz
nju. Još samo da ti nađemo odgovarajuć lančić", rekla Jesy koja je stala iza
mojih leđa.
Pogledala sam je u ogledalu i uvređeno rekla, „Šta fali mom sadašnjem?"
Ona se blago nasmejala i rekla da trebamo nešto upečatljivo što će
nadograditi lepotu haljine.
Samo sam klimnula glavom i ponovo počela da prelazim poglednom preko
tela.
Bilo je lako spakovati sve što mi treba za ovaj vikend. U mali kofer uspela
sam sve da uguram i ponosim se time dok gledam u Jesy koja u ogroman
kofer gura dosta nepotrebnih stvari.
Nervozno sklanja zalutali plavi pramen dok pokušava da zakopča ono brdo
odeće u koferu.
A onda se okreće prema meni sa osmehom na licu i prevrne očima kad vidi
moju podignutu obrvu.
Obe poskočimo na iznenadni zvuk kucanja po našim vratima zbog čega se
počnemo smejati, a onda Jesy priđe i otljuča bravu.
Posle toga sve što se sećam jesu plave oči i crna kosa.

~152~
Alex

Nisam je video od petka, tačnije jucerašnjeg ručka. Uspeo sam pronaći

prikladnu košulju, sako pantalone i cipele koje je srećom spakovala moja
keva.
Iako sam imao malih poteškoća dok nisam pronašao tu kutiju imao sam sreće
jer sam se setio njih.
Moram zahvaliti majci uskoro, govorim sebi.
Araon prilazi Jesy i ljubi je, ona mu se slatko smeška, a kada ugleda mene
pozdravi me.
„Ćao Jesy", odgovorim joj pa pogledam u nasmejano lice devojke koja već
nedelju dana izbegava nasamo da priča sa mnom.
„Ćao Kate. Šta ima?", upitam je i pogledom prelazim preko njenog tela. Od
kada mi je Araon rekao da dolazi i ona, počeo sam noću da je zamišljam
sređenu u haljini i štiklama.
I to mi već danima ne da mira.
Ona mi uzvrati pozdrav kao i Araonu, a onda brzo spakujemo kofere u auto i
napokon provedemo jedno mirno zajedničko putovanje.

~153~
 ***

Posle sat vremena prilazimo vili Araonovih roditelja čiju okolinu krasi raj na
Zemlji. Nikad nisam video ovako lepu kuću sa ovako lepo uređenim vrtom.
Nije to jedna od onih u čijem uređenju su vlasnici preterali, već odlika bogatih
ljudi koji imaju ukusa.
A to mi potvrđuje i njena unutrašnjost.
Znam da je čudno što primečujem ovako lepe stvari, jer sam muško, ali nije
da sam lud za tim, već imam oči kojima primećujem kad je nešto lepo.
Kao recimo dupe koje se njiše ispred mojih očiju dok se ocrtava ispod sive
trenerke koju nosi Kate.
Njeno zabezaknuto lice govori mi koliko je samo uvučena u raskoš i lepotu
ovog doma.
„Vau",čujem od nje.
Iz devne sobe prilazi nam godpođa Wright i ljubi Araona u obraz, a zatim grli
Jesy i Kate. Meni pruži ruku i pokloni iskren osmeh a onda nam se svima
obrati, „Drago mi je što ste ovde. Lepo je što ćete biti zajedno.
Araon ti ćeš nadam se biti u svojoj sobi, i ako želiš Jesy će biti sa tobom, a
za vas dvoje", okreće se i gleda u mene i Kate, „spremila sam vam odvojene
sobe prekoputa.
Deco uživajte i polako se spremajte jer proslava počinje u osam. Idem sad
da obiđem poslugu, imam još puno posla da obavim. Vidimo se."
Nakon što sam pomogao Kate sa koferom, iako i nisam morao, otišao sam
u sobu koja je veća od moje tri puta.
Krevet je ogroman kao da čeka nekog kralja koji će uleći u mekoću tih
jastuka i pokrivača. Soba je opremljena sa peškirima i ormarima, delom sa
pićem, i neverovatnim kupatilom.
Iz sobe kroz staklena vrata izlazi se na malu terasu sa koje imam pogled na
prelepo zelenilo koje krasi dvorište ove vile.
Vadim iz kofera belu košulju dugih rukava i sako koji sam spakovao u zadnji
čas koje stavljam na krevet, a onda i pantalone koje prebacujem preko stolice.

~154~
Uzimam peškir i pribor za tuširanje i odlazim prema kupatilu.
Polako sam nakog tuširanja obavio ostali deo posla. Bradu sam obrijao,
stavio losion posle brijanja kosu podigao gelom i sada dok stojim ispred
ogledala i gledam moje krupno telo vidim koliko sam napredovao u poslednjij
godinu dana.
Nabacio sam sigurno deset kila čistog mišića. Bisepsi mi se istiću kroz
tkaninu crnog sakoa, bela košulja na kojoj sam prva dva dugmeta raskopčao
blago pokažuje da se ispod nje nalazi zategnuta koža grudi.
Pantalone mi se zatežu oko razvijenih butina i uklapaju se sa crnim sakoom.
„Pa dobro Alex spreman si", kažem sebi i stavim par kapi Pacco parfema.
Već deset minuta čekam sa Araonom ispred sobe u kojoj će večeras spavati
Kate. Izgleda da su devojke odlučile da u njoj provedu sate i sate sređivanja,
dok mi ovde ludimo.
Dva puta smo im kucali i sve što smo čuli sa druge strane vrata je, „Čekaj
još samo malo!"
A onda nas je opet svojim rukama obavila tišina.
Zvuk pomeranja kvake natera moje telo da se ukruti i izbije dah iz mojih pluća.
Stojim nepomično i gledam u devojku koja večeras izgleda lepše nego što
sam je zamišljao u snovima.
Sve one noći maštanja nje i ovog trenutka bačene su u zaborav čim je ona
kročila u ovaj hodnik.
Nepomično i bez reči stojimo jedno ispred drugog dok u nas gledaju naši
prijatelji. I oni su zbunjeni emocija koje nas trenutno okružuju. Sve što znam je
da moje srce nenormalno brzo kuca i da oči ne mogu odvojiti od njenog lepo
izvajanog tela.
Jesy se brzo osobađa šoka i povlači Araona koji me smrknuto pogleda kao
da mi očima opet ponavlja da zaobiđem Kate.
„Ali ja ništa ne radim" , pomislim u sebi.
Barem ne namerno.
„Nas dvoje idemo do mojih a vi dođite ubrzo", kaže mi on dok ga devojka
vuče za ruku. I ona je večeras posebno sređena i lepa kao i Kate.

~155~
Pogled opet vratim na njeno telo i polako prelazim put preko njenih oblina koje
su napokon došle do izražja u toj seksi, crnoj haljini koja joj sakriva kolena i
ističe bujne grudi.
Te dve tanke bretele večeras će me izludeti, jer primećujem da ne nosi
grudnjak i da je ovo prava veličina tih oblih devojaka.
„Nema grudnjak! Jebem ti. Jebem ti sve!", iste sekunde moj kurac se trza u
boksericama i zateže pantalone.
Pročistim glas kako bih oterao hrapavost koja je posledica napaljenosti i prvi
progovorim.
„Lepa si Kate. Jako. Sviđa mi se ta haljina i štikle. Nisam znao da si ovako
zgodna."
Lažem je.
Sve sam ja odavno primetio. Koliko god se ona trudila da sakrije obline toliko
ih je više isticala. I taj jebeni lančić koji joj pada preko grudi koje sakriva delom
od mog pogleda me izluđuje.
Njeni obrazi iste sekunde poprime crvenu boju i ona se nervozno pomeri
zbog čega se skoro saplete, a onda se pridrži za zid.
„Umm... ovaj... hvala", kaže mi stidljivo.
„I ti si lep. Veoma. "
Ovo je prvi iskreni kompliment koji sam dobio od nje i to me čini tako srećnim.
Vidim da pogledom prelazi preko mog tela, a to puni moj već visoki ego.
Želim da je nabijem uz ovaj zid, podignem noge i obavijem njima moje
kukove, držim njeno mekano dupe i pustošim usne.
„Ne radi to sebi budalo! Bićeš još gore", čujem moj glas razuma.
Nisam ni stigao od šoka da je pogledam u lice. A kad to uradim shvatim
koliko sam se zajebao.
I to je još gora stvar.
Prelepa nije dovoljno dobra reč koja će opisati njen večerašnji izgled.
Njeno lepo, belo lice uokviruju dva kovrdžava pramena crne kose, dok joj je
ostatak crne kose vezan u punđu.
Krupne crne oči istaknute su senkom, a usne rozim karminom.

~156~
Vidim da me gleda zamagljenih očiju, a to bih primetio i ranije da nisam lutao
pogledom po njenom telu.
„Kate, jesi tu?, dozivam je.
Ona se trgne i prodrma glavom, a onda kaže, „Ti ćeš biti moja živa priroda.
Da, da... Ti. Baš ti", ponavlja bez ikakvog razuma.
A meni ništa nije jasno.
„Kate o čemu ti pričaš? Objasni mi ženo", kažem joj zainteresovano.
Ona mi se osmehne kao da je upravo shvatila nešto veoma važno.
„Znam kako ćeš mi se odužiti. Sve ću ti večeras objasniti, a sad idemo dole." I
onda prolazi pored mene dok korača sa nekim novim samopouzdanjem, a ja
gledam u pokrete njenih bokova i kao hipnotisan krećem za njom.
Želim da saznam šta je mislila pod tim da ću biti njena živa priroda i šta god
želela od mene pristaću. A dotle ću da se divim njenoj lepoti i tajno gledam sa
strane.

~157~
 Sedamnaesto poglavlje
Priznanje

Katherine

Nastavi da dišeš.
Udahni.
Izdahni.
Ovim rečima celo veče pokušavam dovesti sebe u normalu i skrenuti
pažnju sa jedne stvari.
Njega.
Ali to je tako teško uraditi, jer mi oči svake sekunde beže u njegovom pravcu.
Stojim u jednom usamljenom ćošku dok vrtim zglobom noge u krug, kako
bih oterala nepodnošljivu bol u stopalima koju mi stvaraju ove sandale.
Proklinjem sebe i trenutak kada sam pristala da ih obučem, jer očigledno
me zavarala njihova lepota.
Zbog njih zglobovi mi izgledaju veoma seksi i nadopunjavaju moj večerašnji
izgled, ali kajem se što trenutno na sebi nemam moje udobne starke ili bilo šta
udobnije.
Blagi tonovi violine kreću se tiho kroz celu prostoriju u kojoj se trenutno
odvija jedna od najvećih i najglamuroznijih proslava ikad. Ljudi koji slobodno
šetaju njom predstavljaju oličenje bogatstva i uspešnosti.
Glegam u njihove graciozne pokrete, blistave osmehe, skupocene haljine i
odela ali ne osećam zavist ili ljubomoru, već da mi ovde nije mesto.
„Izgleda da se jedino mogu uklopiti u svet knjiga", pomislim u sebi.
Gledam dečka crne kose i odela kako prilazi grupi muškaraca u srednjim
godinama i izbavlja svog druga koji mu se nemo zahvaljuje pogledom.
Udahnem duboko, uzmem gutljaj šampanjca i opet počnem da razmišljam
o njemu.

~158~
Šta mi se to dešava?
Zašto mi srce u grudima ovako brzo udara kao da želi pronaći izlaz iz njih.
Šta me to vuče ka njemu pa želim biti njegova?
Toliko pitanja sada me drži u haosu, a izgleda da to ovde niko ne vidi.
Nalazim se na jednoj od najvećih proslava ikad, oko mene čuje se žamor
glasova ovih bogatih ljudi, ali imam osećaj da sam sama.
Moje oči opet nalaze put do Alexa koji se trenutno smeje nečemu što
pričaju Araon i Jesy.
Koristim ovaj trenutak i pogledom ponovo prelazim preko njegovog tela,
dok zamišljam kako ovo umesto očiju rade moje ruke.
Kosa koja je sigurno meka trenutno je čvrsta od gela kojim je zabacio
unazad.
Njegova ramena široka su i snažna.
Jedna od onih koja svaka devojka vidi u svojim snovima kako na njih prislanja
glavu dok spava.
Grudi koju su tople i meke istovremeno čvrste zrače muževnošću.
Stomak kojeg krase pločice ravan je, i na samom kraju ima onaj čuveni V
oblik ispod kojeg se sigurno krije veliko iznenađenje.
Kroz njegove uske bokserice ocrtava se veličina debele erekcije i veoma
mišićavo dupe...
On nije jedan on onih momaka koji su preterali u nabildovanju.
Alex nije previše razvijen, nema ogromne mišiće, već taman toliko da možeš
da se uhvatiš za njih i osetiš kamenu čvrstinu.
Ispod tog odela koje večeras nosi krije se telo koje bi i bogovi poželeli.
A to primećuju i druge devojke u ovoj prostoriji dok se međusobno
došaptavaju svaki put kada se nasmeje, ili prođe pored njih.
Njegove snažne ruke stvorene su da čuvaju i štite, a njegove butine da
nose snagu svakog tereta.
On je tako...
„A dosta više! Dosta. Dosta", dere se moj glas razuma.
Nervozno i uplašeno ponovo uzdahnem jer večeras nemam kontrolu nad
svojim mislima, a to me tako zbunjuje.
Volela bih da je sada sve drugačije, da sam ona stara Kate koja bi već rekla
Alexu šta oseća, a ne ćutala i negirala kao ova sadašnja.

~159~
Znam da se nešto dešava kad je on pored mene.
Vidim to i sama, a i moje telo mi to govori svojim treperenjem.
Tako bih volela da je sve drugačije. Da nisam slomljena.
Enterijer cele ove kuće je nešto najlepše što sam videla. Gde god
pogledam vidim ukus u modi, sav nameštaj pa i najsitniji ukrasi prate
današnju modu.
Ali i gledanje ubrzo dosati, a muzika još više moju želju za dobrom knjigom
koju sada nemam pored sebe, zbog čega posežem za novim gutljajem
šampanjca.
Vidim kako neka starija žena ponovo odvodi Araona da plešu dok joj se on
učtivo smeška.
Čudno je i zabavno videti krupnog i viskog momka sa tako niskom bakom.
Od dosade blago se njišem uz tonove violine i gledam nasmejano u Jesy koja
mi prilazi njišući bokovima.
„Gde si pobegla zavodnice?", čujem zadirkujuć ton u njenom vedrom glasu.
Pogledam je i nadmeno prevrnem očima. Ona se zakikoće i kaže mi da sam
nadmena kučka koja večeraš zavodi sve muškarce.
„Hoćeš prestati? Rekla sam ti da si sve pogrešno shvatila, a ti uporno
nastavljaš da se nešto dešava između Alexa i mene", kažem je ozbiljno.
Ona na moj odgovor podigne obrvu i slegne ramenima, a onda kaže,
„Sebe možeš lagati koliko želiš, a mene nećeš uspeti."
„Da, da. Kako ti kažeš detektivko", pomislim u sebi.
„Jesi videla što mi bakice večeras kradu Araona? To je tako deprimirajuće",
kikoćem se slušajući njene reči.
„Svaki put kad sam mu rekla da želim da igram sa njim barem jedna je došla
da nas prekine... E pa znaš šta.. idem po mog muškarca", ona ispija ostatak
svog šampanjca i stavlja času na tacnu mladom konobaru, a onda odlazi.
Dok šeta u onim prelepim belim sandalama kroz tkaninu zelene haljine
naziru joj se obrisi vitkog tela za kojim se okreće par mladih muškaraca.
Jesy prilazi Araonu i samo jednim osmehom preotima ga onoj starijoj ženi
koja se mršti zbog toga.

~160~
Gledam u taj prelepi par koji se već više od dve godine voli.
Na prvi pogled vidi se koliko su večeras uskladili svoje izglede, jer njena
zelena haljina slaže se sa Araonovim pantalonama iste nijanse.
Gledam u njih dok ona naslanja glavu na njegovo rame i smeška se
nečemu što joj on govori.
Njihova tela skladno se njišu jedno uz drugo kao da savršeno znaju svoju
drugu polovinu.
Polako i smireno uzdahnem dok se divim ovom prizoru, a onda se trgnem
na glas osobe koju nisam primetila kad mi se primakla.
„Lepi su zajedno njih dvoje", kaže mi on, „Izazivaju ljubomoru kod mnogih sa
svojom savršenom vezom i ljubavi", tiho mi sapuće Alex.
Zbunjena podignem pogled a onda na trenutak opet zaboravim na ceo svet i
ljude oko sebe.
Ova proslava, moji zaljubljeni prijatelji nestanu čim ugledam njegovo lepo,
muževno lice i te plave oči boje najdubljeg mora.
Udahem vazduh kako bih plućima pružila potrebnu količinu i nastavila disati,
ali to samo još više zamagli moje emocije jer do mojih nosnica dospe najlepši
mušku miris koji sam ikad udahnula.
Vidim da me njegove prelepe oči gledaju kao da očekuju nešto od mene.
„Umm rekao si nešto", upitam ga tiho sa stidom koji izbija na površinu mojih
obraza.
Alex nakrivi usnu na jednu stranu i upotrebi onaj šmekerski osmeh koji
nažalost ima efekat, jer moje telo blago zatreperi.
„Zar padaš na osmeh Kate? Šta ti se dešava sa njim?", čujem moju
podsvest.
„Rekao sam da mi duguješ objašnjenje i na koji način želiš da ti se odužim. I
molim te objasni mi više šta je to živa priroda? Ništa mi nije jasno", njegovo
cerekanje prelazi na mene zbog čega se smeškam pogledom prelazeći po
prostoriji kako bih našla dva slobodna mesta, ali sve što vidim je more ljudi
koji su raštrkani po prostoriji.
A onda mi pogled stane na staklena vrata koja gledaju u vrt osvetljen
sijalicama.

~161~
Okrenem se kako bih mu to rekla, ali me u tome zaustavi njegova ruka koja
me vuče prema sredini prostorije.
„Šta radiš", upitam ga zbunjeno.
„Sad ćeš lepo prvo plesati sa mnom, a onda idemo da pričamo. I da... moram
da te upozorim da u ovom nisam dobar", kaže mi dok se smeška.
„Aa u striptizu jesi? To ti baš dobro ide", upitam ga sa osmehom na licu.
On samo slegne ramenima i nastavi da korača ka ostalim parovima.

Alex

„Tako je lepa", kažem već po koji put u sebi.

„Ali tako usamljena", pomislim kad se setim kako se odvojila na pola sata
od nas.
Celo veče nervozna je, ispija jednu čašu za drugom. Koja joj je ova bila po
redu?
Treća ili četvrta?
Motrio sam na nju celo veče, gledao je od trenutka dok je sama i zamišljena
stajala u onom ćošku.
Radoznalost me ubija. Razdire mi misli svojim postojanjem i ne dozvoljava
da se fokusiram na druge.
Večeras ima toliko seksi i bogatih devojaka koje me veoma slobodno
gledaju.
Siguran sam da kad bih sad nekoj prišao i zamolio je da odemo u wc da bi
bez razmišljanja pristala na jebanje, ali ne radim to.

~162~
 Ona je tu, i miriše tako božanstveno.
Zaustavljam se pored naših prijatelja koji nas gledaju sa zanimanjem. Jesy
se smeška a Araon...pa on se i dalje drži svih reči.
„Ne radi to Alex. Ne njoj. Samo ćeš je povrediti", odzvanjaju mi njegove reči
u mislima.
Ali on ne razume i ne shvata da ništa ne radim smišljeno, da je ne želim kao
druge.
On ne shvata koliko me ona samo privlači.
Kate vrlo nežno i meko stavi ruke oko mog vrata i tako drži svoje telo na
odstojanju od mog, ali ja je povlačim na sebe. Dodir naših tela i sudar toplote
u meni još više pojača želju da je imam.
Držim ruke na njenim kukovima na kojima se blago oseti kost, ali i mekoća
njene kože.
Približavam je sve više prema sebi, dok me ona zbunjeno gleda.
Sada smo iste visine zbog štikli koje nosi i gledam je pravo u te njene crne
oči. Ona skrene pogled i prisloni glavu na moje rame.
„Šta radiš to", čujem kako mi šapuće.
„Ništa Kate, samo plešem sa tobom", uzvratim joj.
Dobro, ako želi da se pravi kao da se ništa ne dešava onda ću i ja.
Melodija neke spore pesme tera nas da se krećemo skladno uz nju. Zbog nje
imam osećaj kao da smo sami ovde. Ta melodija nas pripija, obavija i zavodi.
Zatvaram oči zbog čega mi vid obavija tama.
Krećem se levo-desno uz njeno telo.
Osetim blage obrise njenih mekih grudi i kajem se što nisam skinuo sako.
Kroz tkaninu crne haljine izbija toplota njenog malog tela, što u mene unosi
mirnoću.
Ali to ubrzo nestaje kada se ona ona dvoji od mene.
Nervozno gleda prema vratima koja vode do vrta.
„Želiš da ti objasnim sve", upita me na šta joj klimnem glavom, „onda kreni
za mnom. "

~163~
Brzim i nesigurnim koracima odlazi od mene, stavljam ruke u džepove
pantalona i krećem za njom.
Kate prilazi nekoj konobarici i uzima punu čašu šampanjca iz koje
odjednom ispija polovinu njenog sadržaja.
Mlada devojka sa negodovanjem posmatra njeno telo i reakciju na šta se
nasmejem, a onda ugleda mene i zaboravi na Kate.
Prilazim joj i klimam glavom, uzimam čašu skupocenog pića, a onda
šapnem Kate, „Gde idemo?"
Ona se trgne na zvuk moga glasa, a zatim mi rukom pokaže da je pratim. I
to i radim.
Tiho silazim za njom niz stepenice dok nas obavija svež vazduh noći i
mesečina koja sija na crnom nebu.
Kate odjenom staje zbog čega se gotovo zabijam u nju. Zbunjeno prihvatam
čašu koju mi pruža i sa uživanjem gledam dok se presavija i guzi kako bi
skinula štikle.
„Nisu udobne", upitam je nasmejano.
„Uff nikako. Jedva sam čekala da ih skinem", odgovori mi ona.
„Pa niko te nije terao da nosiš te štikle", kažem joj.
Ona se na to okrene prema meni i stavi ruku na kuk, dok joj se na licu širi
izazivački osmeh.
„Šta", kažem zbunjeno, ali se i sam smejem.
„To nisu štikle već sandale Alex. Postoji razlika znaš", slegnem ramenima na
to, jer iskreno sve je to meni isto.
„Kako ti kažeš luda ženo. Meni je sve to isto. Još samo fali da mi kažeš
kako ti kosa nije crna. Vi ste lude. "
Vidim kako joj telo podrhtava, a onda počinje da se smeje na sav glas.
Šta koji kurac?
Šta sam sad smešno rekao?
Ona se smeje i maše onim sandalama-kako ih zove, njiše telom koje je blago
opijeno alkoholom i pada na dupe.
Tišinu vrta sada ispunjava i zvuk mog smejanja koji se pridružio ovoj
smotanoj devojci.

~164~
Odmahujem glavom u neverici, a zatim pružim ruku Kate koja se još uvek
smeje.
Sada već blago iznerviran i neupućen frkćem na šta se ona smiruje.
Gledam je sa podignutom obrvom i licem koje želi odgovor.
Ona se još jednom zakikoće na šta prevrnem očima, a onda se uozbilji.
„Pa.. Pa imaš pravo Alex. Moja kosa nije crna, već boje tamne čokolade koja
gotovo podseća na crnu", iako pokušava da zadrži ozbiljno lice na površinu
ipak izbija smešak.
Smoreno uzdahnem, jer mi ove žene nikad neće biti jasne.
„Baš me briga. To je za mene crno i kraj. U mom svetu nema drugih boja",
iznervirano govorim.
Ona se opet krene cerekati, ali prestane kad ugleda ozbiljnost mog lica.
„Okej. Okej. Biću dobra", kaže ona.
A onda iz moje ruke uzme svoju čašu, dok u drugoj nosi te štikle ili šta su
već. Polako se krećemo vrtom dok mi ona objašnjava njen novi zadatak iz
umetnosti i njegovo značenje.
Sa ogromnom dozom posvećenosti slušam šta želi i očekuje od mene, dok
u glavi zamišljam prizore kako me ona nagog slika.
I samo odjednom bubnem ove reči koje je ostave zatečenom i
iznenađenom.
„Hoćeš me slikati golog", upitam je radoznalo.
Ona vrim glavom u neverici dok se stidljivo smeška.
„Ne Alex. Takvih slika neće biti", kaže mi.
„Šteta. Za tebe i tvoju profesoricu", kažem joj u šali.
Vidim kako koluta očima, a onda me pita šta mislim o svemu i da li želim da
joj pomognem.
Iako odgovor znam od kad je rekla da joj treba moja pomoć, blago otežem
ovo i pustim da je obavije mala neizvesnost. A onda klimnem glavom na šta
ona vidno sa olakšanjem odahne.
Nakon toga u tišini nastavimo našu šetnju i predah od zagušljive unutrašnjosti.
Vazduh je dosta hladniji i oštriji iako će uskoro april mesec. Kate zamišljeno
posmatra cveće koje krasi ovu baštu, a ja gledam u nju.

~165~
Primećujem da joj se koža naježila i verujem da joj je hladno. Skidam sako
kojim obavijem njega ramena na šta se ona trgne.
Podigne zahvalan pogled i osmehne mi se. Ne želim da sklonom ruke sa
nje, ne želim da je ovaj put pustim bez odgovora.
I zato je okrećem prema sebi i iskreno gledam u njene crne ponore koji
večeras sijaju na mesečini.
„Kate reci mi šta osećaš prema meni. Prestani više da me izbegavaš i samo
budi iskrena. Da li si i ti osetila nešto više dok si me ljubila", pitam je ozbiljno.
Ona me zbunjeno i nervozno gleda, a zatim polako klimne glavom. Moje oči
se ozare, ali ne pitam je ništa, već čekam da mi sama kaže istinu.
„Da Alex. Osetila sam isto što i ti, ali to ne znači da će.." , prekidam je tako što
brzo spustim usne na njene, jer ne želim da uništi ovo. Ne znam zašto, ali
srce mi kuca kao da sam odradio najbolji trening.
Nežno stavljam ruke na njene obraze u strahu da će pokušati prekinuti ovu
čaroliju. Ljubim joj usne i blago povlačim, grickam, a zatim prelazim mokrim
jezikom preko njih.
Ona se ne opire, već prihvata svaki moj pokret.
Čujem pucanje stakla i udar njenih štikli, a zatim na košulji i bicepsima
osetim male, tople ruke koje me blago stiskaju.
Kada jezikom prodrem u njena topla i vlažna usta osetim kako moje grlo
ispušta zvuk stenjanja gotovo režanja. Naši jezici pronalaze put jedno do
drugog i uvijaju se u erotičnom plesu.
Sada je rukama stežem oko struka i pribijam uz telo. Ruke sam položio na
njena leđa dok joj gužvam tkaninu haljine.
„Želim te Kate", prostenjem tiho u zanosu napaljenosti na njene usne.
A onda iste sekunde magija oko nas se prekida, dok zamagljenost iz njenih
očiju nestaje.
„Ne. Ne želim to. Ovo... nije trebalo da se desi", kaže mi ona zbunjeno a
zatim sve više počinje da se udaljava od mene.
Povređenih i uzdrmalih emocija pitam je, „Zašto ne? Šta to meni fali?"

~166~
Ona me tužno gleda i tiho progovara, „Ti samo to i želiš od mene. Da me
iskoristiš i jebeš, ali ja to ne radim Alex. "
Zatim se saginje i spušta moj sako sa ramena na sitne kamenčiče koji
krase put, a da se ni jednom ne okrene prema meni.
Stojim ukočen dok stiskam pesnice i borim se da ne polomim nešto. Želim
da se derem kako je ne želim samo zbog seksa, već jer osećam da me njeno
telo zove i moli za dodirom i ljubavi, ali ne radim to.
Kupim crni sako i odlazim na drugu stranu, ka jezeru kojeg orkužuju klupe i
drveće kako bih smirio ove emocije.

Katherin

Već pola sata se prevrćem po krevetu, jer ni njegova mekoća, kvalitet i

udobnost ne mogu me osloboditi ovih emocija.
Moja Jesy znala je da nešto nije kako treba, da su moje emocije uzdrmane i
da mi treba njena pomoć čim sam kročila nazad u kuću.
Zato je brzo došla do mene i odvela me na sprat kuće kako bi mogle same
pričati, a za sobom ostavila zbunjenog Araona.
Ali pre toga je uhvatila flašu nekog pića kao da je znala koliko to je to tada
trebalo.
Pila sam i polako joj pričala sve. O onom jutru, o njegovom priznanju, o
mojim čudnim emocijama i o onom poljupcu.
Flaša je sve brže počela da se prazni, jer smo nas dve sve češće povlačile
nove gutljaje.

~167~
Nakon toga probala sam ustati i vratiti se dole, ali moje pijano telo nije želeleo
da me sluša. Zbog čega sam ustala sa kreveta i počela da vučem krajeve
haljine kako bih je skinula.
„Čekaj draga. Zar si zaboravila da nemaš grudnjak", rekla je pijano Jesy
posle čega je pokucao Araon i nagovori me da ostanem u sobi do kraja
večeri, a onda je odveo Jesy u njihovu sobu.
Večeras noć nije jedna od onih toplih, ali moje telo se ponaša kao da jeste.
Ležim u kompletu kojeg čine pamučne gaćice i potkošulja, a moje telo obavija
topao znoj.
Šta je sa njim?
Šta sada misli o meni?
Ova pitanja sutra će biti krivici moje neispavanosti.
„Hoćeš me slikati golog", čujem njegov radoznali glas u mojim mislima.
Otvaram oči i gledam u plafon dok zamišljam Alexa kako go sedi ispred mene
raširenih nogu dok mi pozira.
Želim, stvarno želim da uradim kolaž njegovih slika koje će sačinjavati delovi
isečeni od svake koju uhvatim. To će biti njegov porter emocija i svih delova
koji ga sačinjavaju.
Ali sada imam toliku želju da ga slikam golog, da uhvatim kadrom svaki deo
njega kako bih tako napravila njegov portret.
U razmišljanju me prekine zvuk hodanja koji se zaustavi u blizini moje sobe.
Odjednom mi je zagušljivo u ovoj ogromnoj sobi, a dlanovi mi se znoje.
„Alex", pomislim u sebi.
A onda čujem kako se ta ista osoba približava vratima sobe dok polako kuca
na moja vrata.
Iste sekune brzo ustajem i gotovo dotrčim do njih, a kada ih otvorim
ugledam dečka crne kose koji jedva stoji ispred mene.
„Khate", zapliće jezikom i pruža ruke prema meni, zbog čega gotovo pada.
Hvatam ga ispod ruku, a on me grli oko struka i tako zagrljeni prilazimo
krevetu na koji me povlači zajedno sa sobom.
Vrata koja sam nogom zatvorila odvajaju nas od svih drugih.

~168~
„Alex pomeri se malo", kažem mu dok ga guram. On je tako opušten i diše mi
u vrat sa jednom rukom prebačenom preko mene i jednom polovinom tela
kojom pritiska moje od dušek.
„Kate kad planiraš da prestaneš sa ovim", čujem njegov glas posle deset
minuta koji me izvlači na površinu realnosti, jer mi se od njegove toplote blago
prispavalo.
„Sa čim to", upitam ga zbunjeno, i okrenem glavu prema njemu sa nadom
da je budan, ali vidim samo kožu njegovih kapaka koju sakriva tama.
„Znam da glumiš i bežiš od realnosti, ali siguran sam da si osetila, kao i ja,
nešto dok si me ljubila. Možda želiš to da sakriješ ali telo te odaje", kaže on
pospano dok mu glas postaje sve tiši.
„Možda te razum laže, ali tvoje telo govori istinu", iste reči ponavlja sada
njegov malo tiši glas, i ubrzo zaspim sa tim rečima u mislima dok me njegovo
telo obavija svojom toplinom.

~169~
 Osamnaesto poglavlje
Deo istine

Alex

Jarka svetlost pada po mojim kapcima dok me polako, uprkos mojem

odbijanju i borbi, vuče na površinu realnosti iz duboke tame i sna.
Bum.
Tup-tup.
Bum.
U glavi mi odzvanja tupa bol koja me tera da se mrštim i zatežem do sad
opušene crte lica.
Ona mi razara čelo i misli, iako se trudim da ustanem ne mogu.
Pokušavam da otvorim oči, ali ne ide, jer san još uvek vlada mojim umornim
telom.
Sunčeva svetlost koja se probija kroz staklo prozora jutros je prejaka za
moje umorne oči.
Polako, ne otvarajući ih, okrenem se na leđa i pored sebe osetim nešto toplo i
mekano.
Telo?
Čekaj malo, kad i kako sam stigao do sobe? Jer zadnje čega se sećam je
šesta čaša viskija koja je počela da razara moju utrobu i mozak, i moj osmeh
na licu jer je to bilo ono što sam trebao tad.
Kada sam se posle deset minuta vratio u ovu vilu i zabavu koja je bila u
punom jeku, otišao sam pravo do konobarice, koja me bila odmeravala pre
onog sranja.
To je ista ona koja se mrštila dok je gledala lepotu Kate koja je u tom trenu
halapljivo gutala šampanjac.

~170~
Bilo je lako šarmirati je i zavesti, previše lako što se mene tiče, zbog čega mi
je tajno pružila flašu viskija i čašu.
U njenim plavim očima video sa razočarenje kada je dobila samo mali
osmeh od mene. Iako je očekivala nešto više nije se protivila, već tužno
nasmešila na moje reči zahvale i otišla.
Jebem ti Kate!
Da sam bio u boljem stanju i raspoloženiji dobila bi ona nešto više od mene,
ali u onom haosu emocija koje je ostavila za sobom nisam mogao.
Osetim kako se nepoznata osoba sada nežno i meko pomera na dušeku
pored mene, a zatim se na moje rame spusti glava dok mi se oko bicepsa
rasplete bujna kosa, i ubrzo put mojih bokova pronađe topla, nežna ruka koja
me dodiruje po otkrivenoj koži.
„Ko je to? Zar sam doveo neku žensku i jebao je?",pomislim u sebi.
Pa i da jesam zabole me! I onako mi ne bi bio prvi put.
Doživeo sam razna sranja pod uticajem alkohola, i moja sreća je što ih nisam
zapamtio.
Dešavalo se da se posle burne noći pune alkohola probudim u krevetu koji
nije moj, pored devojke kojoj sam obećao vezu ili brak, pored majki i udatih
žena.
Bilo je to leto kad sam sredio telo.
Tačno pre pet godina.
Ali to je sada iza mene.
Osetim koliko mi je alkohol sinoć isušio usta i potreba za dragocenom vodom
tera me da naglo otvorim oči, zbog čega zatrepćem jer mi snažna svetlost
sunca smeta.
Pa izgleda da će ta potreba ostati zanemarena, jer upravo pored sebe vidim
usnulu Kate i sobu u kojoj ne bih trebao spavati.
„Ona? Kako se stvorila tu? Čekaj zar smo...? Ma nema šanse!! Pa gadim joj
se", pomislim dok gledam u njeno sklupčano telo.
„Ne. Ne želim to. Ovo... nije trebalo da se desi." Ispred očiju ponovo
vidim njenu reakciju koja me povredila više nego što bi trebala.
Ta zbunjenost i odbijanje, udaljavanje od mene... to je ono što Kate radi.

~171~
„Samo se navikni čoveče. A kad se vratiš pozovi neku žensku koju ćeš dobro
izjebati. Da baš tako! Što pre Alex!", čujem glas moje podsvesti.
Gledam u nju dok me sasvim spontano grli i uleže uz moje bokove kao da
pripada tu.
Pored mene.
Kao da je moja druga polovina.
Njena zamršena kosa upletena je oko mojeg bicepsa, dok joj se jedan mali
pramen crne kose blago viori oko usne.
„Nije to crna kosa Alex. To je neka jebena boja čokolade", čujem razum.
A onda se prisetim trenutka dok se onako slobodno i iskreno smejala mom
neznanju. U tom trenutku pomislio sam koliko želim češće nasmejanu da je
viđam, a ne ljutu ili zamišljenu.
Ova devojka je hodajući haos za moj kurac!
Od trenutka kada je skinula one štikle i gledala me sa niže visine, od kada je
počela da se smeška do trenutka kada je njeno veliko dupe tresnulo od sitan
šljunak, želeo sam da je skinem i imam.
Ma koga lažem!
Želim to od onog trena kada sam je prvi put poljubio.
Iako je to bio poljubac iz besa bio je jedan od razloga koji je uzdrmao moje
misli.
Iz razmišljanja me u bolnu realnost vrati Kate koja nešto nežno i tiho
promrmlja, a zatim se okrene na leđa, dok glavu zabaci na desu stranu.
„Sanja li nešto, ili je nemirna dok spava", pomislim.
A onda desi se samo jedna stvar koja mi je izgleda trebala i odjenom sam
sasvim budan.
I nisam jedini koji reaguje na dve lepotice koje štrče, dok pokušavaju da se
oslobode okova materijala njene potkošulje.
Sada sam sasvim budan i krut, tupu bol u glavi zamenila je bol koju osetim u
rukama, u kojima se stvorila ogromna potreba da dodirnem te ukrućene
bradavice.
Kao hipnotisan gledam u potkošulju na kojima se nalaze mali, rozi cvetovi.
„Jebeno slatko", kažem u sebi.

~172~
Dlanovi mi bride, kurac skače sve više dok u glavi zamišljam kako moje usne
nežno sisaju taj pupoljak nerava.
Zamišljam kako vlažnim jezikom nežno prelazim po njima nakon što ih
izmučim prstima.
A onda joj rukama hvatam bujne grudi koje se nežno stapaju sa mnom.
Tople su i nežne, nešto najnežnije što sa dodirnuo, one su...
JEBEM TI!
OVO NIJE DOBRO!
Ovo je tako loše po mene i moje umorno telo.
Nije dobro.
Nikako!
Zašto sam koji kurac spustio pogled dole?
Mekana i nežna reči su koje trenutni opkoljavaju moje misli, jer po prvi put
vidim Kate sa ovako malo odeće na njoj. Kao začaran nežno, jagodicom prsta
dodirujem je po koži butine, sa velikim strahom da ću je ovim dodirom
probuditi, jer iskreno i sam znam da sam najebao, ako me uhvati kako je
dodirujem.
Ona se nežno promeškolji i pomeri nogu, kao da joj smeta moj dodir.
Zna li da sam to ja, ili je samo golicljiva?
Čujem blago stenjanje zbog čega brzo legnem i okrenem glavu u suprotnu
stranu.
Kate se sve više vrpolji, ali ubrzo osetim kako joj se mišići koji dodiruj moje
telo ukoče.
„Dobro jutro i uživaj u pogledu ", pomislim dok pokušavam ostati miran.
Osetim kako se njeno telo polako pridiže i tako ostaje neko vreme.
"Šta radi? Sedi? Gleda u mene", ova pitanja muče moju bolnu glavu i
umorni razum.
Ne znam, jer još uvek se trudim da ostanem u ovoj tami koju mi donose
sklopljene oči.
A onda moje telo pogodi iznenadi osećaj praznine i hladnoće, koju osetim
istog trena čim ustane sa kreveta.
Ubrzo osluškujem sitne i jedva čujne korake, a onda čujem zvuk brzog
traženja po stvarima.

~173~
Zar će se obući?
Tako brzo?
Radoznalost koja mi kola venama tera me da rizikujem, i zato otvorim jedno
oko pa drugo, a zatim blago podignem glavu, zbog čega mi srce u sekundi
prestane kucati a dah u plućima zastane.
Vidim Kate kako čuči ispred torbe po kojoj brzo i nervnozno traži neku stvar,
ili nešto?
„Jebem ti! Jebem. Jebem", vrišti mi razum.
Dok se kurac sve više steže u onim uskim pantalonama i boksericama.
Kakvo dupe čoveče!
Njene nežne, pamučne, roze gaćice savršeno joj uležu između dva obla,
velika guza.
„Sad bih ustao iz groba samo kad bih mogao da mesim te dve mekane
lepote", pomislim u sebi.
A onda primetim kako se Kate brzo pridiže zbog čega legnem i zatvorim oči,
i sa velikom dozom pažnje osluškujem zvuk navlačenja odeće kojoj se ubrzo
pridružuje zvuk koraka.
Škljoc.
Škljoc.
Treptava, jaka svetlost muči moje umorne oči, dok me Kate slika.
„Čemu ovo nakon onog ispada i odbijanja od sinoć", pomislim.
A onda se setim njenog zadatka zbog čega mi sve postane jasnije i odlučim
da je malo uplašim.
Brzim pokretom ruke hvatam njenu, i osetim kako se ona uplašeno trgne.
„Prestani. Vidiš da spavam", kažem ozbiljnim glasom, iako mi je sve ovo
smešno.
Okrenem telo na levu stranu i lice zabijem u dušek kako bih ga sakrio od
nje.
Ona se još uvek ne pomera, sedi sa savijenim nogama dok na njih naslanja
dupe, i verovatno gleda u moja leđa zbunjena, crvenih obraza dok joj stid kola
venama.

~174~
Iako nakon svega jutros nisam razpoložen odlučujem da se našalim malo sa
njom.
Pospanim glasom kašem joj, „Nisam znao da sam toliko lep ujutru pa da
želiš imati moju sliku dok spavam."
Ali nakon toga ništa ne čujem.
Čak ni njeno disanje.
Odgovor nisam dobio, što me i ne čudi.
Polako otvorim jedno oko, i nasmejem, a onda opet progovorim, „Očigledno je
koliko želiš da me gledaš kad nisam pored tebe.
Sigurno bi svako veče gledala moju sliku, a ti mi govoriš kako ništa ne želiš
sa mnom. "
Jebiga.
Malo sam preterao sa ovim, ali nisam mogao da se zaustavim. Jer me
trenutno pokreće potreba koju osetim u sebi. Morao sam da izgovorim ove
reči.
„Šta lupaš Alex. Znaš ti vrlo dobro zašto sam te slikala", nervozno mi
odgovara a zatim ustaje sa kreveta.
Okrećem se na leđa, ruke savijam u lakovima i stavim ih ispod glave na jastuk
kao oslonac, a zatim gledam prema Kate koja raširenih očiju gleda u mene. I
mojim telom preleti doza tuge, jer sada na sebi nosi šorts koji joj doseže do
pola butine kojim krije svoje lepe, belo-mlečne noge.
Više ne vidim ona dva lepa ukućena pupoljka, jer ih je sakrila belim
grudnjakom koji joj viri ispod bretela potkošulje.
„Šteta druže", kažem kurcu kako bih ga primirio malo.
Pročistim grlo u pokušaju da umanjim suvoću i napaljenost, ali taj potez
prolazi bez ikakvog dejstva na šta se namrštim.
„Žedan si", čujem njeno pitanje na šta klimnem glavom.
Kate se okreće i razgleda po sobi dok meni pruža čist pogled na njenu guzu.
„Hvataj", kaže mi.
Brzo podignem pogled i uhvatim flašu vode koja me skoro pogodi po glavi.
„Izvini", stidljivo mi se osmehne. Ćutim i pijem vodu, dok gledam u nju. Kate
stoji par koraka udaljena od kreveta, dok rukama pokušava sakriti nervozu
koja protiče njenim telom.

~175~
„Ne želiš pričati sa mnom", upita me nervozno.
„Da ne želim ne bih uvopšte progovorio Kate. Nisam malo dete, i nisam
jedan od onih koji teraju žene na nešto. Pa nisi jedina", kažem joj oštro iako iz
mene govori deo kojeg je sinoć povredila.
Vidim da se mršti, a onda priđe krevetu.
„Vidiš o čemu sam ti sinoć pričala. To je ono što ti radiš Alex. Navikao si da
imaš bilo koju, i da se svakoj sviđaš", prekinem je brzim potezom ruke koju
prislonim na njen obraz.
A onda je nežno progovorim.
„Pa zar nisi rekla da su ti se svideli moji poljupci. Jer koliko se sećam to je bio
tvoj odgovor pre nego što si unela mnoge emocije u njega", kažem joj iskreno
i na kratko zatvorim oči zbog bola koji iznenadno preleti mojim čelom.
„Umm...da. Rekla sam to, ali to ne znači da ludim za tobom i da ću tek tako
leći pored tebe", tiho mi odgovori , a onda zbunjenost preleti u njenim očima
dok gleda u moja nasmejano lice.
„Koliko me služi pamćenje pre deset minuta si ležala pore mene u ovom
trevetu." Njeni obrazi crvene se još više, dok brzo sklanja pogled u stranu.
„To je samo zato što si se pijan srušio na mene. I pre nego što počneš
želim da znaš da tebi ništa ne fali, osim malo pameti i lepog ponašanja", blagi
osmeh širi se preko njenog lica zbog čega se smejem.
„Ali ti se još uvek družiš sa mnom", kažem joj.
„Pa da. Ali to samo zato što mi trebaš", izaziva me svojim odgovorom i
smeška se još više.
„Znači ti si jedna od onih koja iskorištava druge. Nisam to očekivao, izgleda
da svaki dan glumiš neku sveticu", kažem joj ozbiljno iako se šalim.
A ona naravno nasedne na ovo i uozbilji se.
„Ne misliš valjda to stvarno? Pa šalila sam se. Vidi ne moraš uraditi to,
smisliću nešto drugo", tiho mi odgovori.
„Luda devojko odavno sam pristao na ovo", pomislim u sebi.
„Naravno da ću uraditi to. Ako je to ono što ti treba, i ako je to jedini način na
koji mogu da ti se odužim. A sad želim ozbiljno pričati sa tobom. Kate reci mi
iskreno zašto ne želiš ništa sa mnom", oprezno joj kažem, dok gledam u njeno
lice i čekam neku promenu ponašanja ili znak.

~176~
Kate se nervozno vrpolji i čupka nešto sa jastuka kojeg grli rukama.
„Umm, stvarno želiš iskreno da ti kažem", upitno me pogleda na šta joj
klimnem glavom.
„Da Kate želim, ako je to moguće naravno", odgovorim joj.
Ona klima glavom i uvlači duboko vazduh u pluća, a onda naše oči u jednom
trenu pronađu zajednički put na šta ona opet klimne sada malo odlučnije.

Katherine

Neugodnost, sramota i strah od prozivanja vlada čitavim mojim telom dok

gledam u Alexa i njegove plave oči.
„Da kažem istinu ili slažem? Ili možda da ga izbacim iz sobe?", razmišljam
o svim ovim mogućnostima dok sedim ispred Alexa.
Gledam ga i u njegovim očima vidim veliku dozu radoznalosti, zbog čega na
moje telo pada još veći teret.
„On zaslužuje barem malo objašnjenje, mali deo istine zbog tvog sinoćnog
ponašanja", oglašava se glas mog razuma.
„Iskreno", pogledam ga pravo u oci, „tebi ništa ne fali. Od kada se ne
svađamo pokazao si mi koliko si samo zabavan i lud, ali kao drug Alex", on na
ovaj moj odgovor podigne obrvu.
„Čak i on zna da lažeš glupačo", govori mi podsvest, ali taj odgovor brzo
izbacim iz glave i usredsredim se na nešto bitnije.
Na dečka koji sedi ispred mene i čeka da dovršim započeti odgovor.

~177~
„Istina je i da mi se svideo tvoj poljubac, ali to je sve. Ne želim biti sa tobom.
Ne zato što imam nešto protiv tebe, već zato što znam da bi to tebi sve bio
samo seks i zajebancija, a znam da meni ne bi", vidim da me pažljivo sluša
što mi daje snagu da mu kažem ovo.
„I istina je da ja ne izlazim i ne spavam sa momcima", on širi zenice i polako
guta pljuvačku, „to je sve što ću ti reći. To je moja odluka i zbog toga bi bilo
dobro da je poštuješ", kažem mu.
On zamišljeno klima glavom, dok još uvek u njegovim očima vlada
iznenađenost.
„Ovaj Kate... mogu te pitati nešto", klimnem mu potvrdno glavom, i
radoznalo sa strahom koji kola mojim telom, čekam njegovo pitanje.
„Ti si lezbejka ili šta", kaže mi ozbiljno on, dok mu u očima vidim iskricu
veselosti.
Ma da li?
Prekorno ga pogledam i prevrnem očima, a onda počnem da se smejem.
Alex se na tren ukoči, i nastavi da gleda zbunjeno u mene.
„Ti, ti misliš da sam lezbejska? O bože to je tako ludo", jedva dolazim do daha
koliko mi je samo smešno ovo.
Čudno je kako sa ovim dečkom tako brzo prelazim preko ozbiljnih tema,
kako se mogu šaliti iako mi je neprijatno, i smejati kao da smo najbolji
prijatelji.
„Znači nisi", upita me još jednom dok podiže jednu stranu usne zbog čega
imam utisak da se šali.
Nasmejano klimam glavom, a onda počnem u iznenađenosti vrteti levo-
desno.
„Pa nisam. Alex kako si se samo setio ovog", upitam ga sasvim spontano
kao da svaki dan pričam o ovoj temi.
„Pa kažeš da ne izlažiš sa mojom vrtom", izaziva me svojim rečima i
pogledom.
Odmahujem glavom u neverici i smeškam se na šta mi on uzvraća lenjim
osmehom.

~178~
„Dobro čudna ženo ako je to ono što si želela da mi kažeš neću više da
navaljujem, jer moram ići da se istuširam i nađem neko sranje za glavu. A i ti
se spremi znaš i sama da uskoro idemo."
Gledam kako ustaje i nestabilnim koracima šeta do vrata sobe.
„Vidimo se posle Kate.", a zatim odlazi.
Nakon toga plave oči i crnu kosu sretnem za stolom ove velike kuće dok
doručkujemo, a onda sa Alexom provedem sat vremena u kolima, dok tišini
naših glasova nadjačava muzika sa radija.

***

Ležim ušuškana u krevetu moje sobe, dok u ruci držim toplu čokoladu koju mi
je donela Jesy.
Gledam u nju i sve što vidim je kako udubljena i skoncentrisana uči tekst
Ofelije i njene roze usne koje se ubrzano pomeraju, dok u ušima čujem
pesmu Leave me lonely koju slušam već par dana.
Blago njišem gornjim delom tela i prisećam osećaja koji je opčinio moje
telo.
Jutro sam se probudila pored toplog, zgodnog muškarca kojeg sam grlila
kao da mi je jedini spas.
Verujem da su mi obrazi pocrveneli istog trena kada sam se setila srama
kojeg sam osetila jutros, jer čim sam otvorila oči prvo što sam videla je Alex, a
onda sam shvatila koliko sam uživala dok sam ga grlila.
I što je najgore ležala sam pored njega u običnoj potkošulj i rozim
gaćicama!
O bože!
Koliko sam samo smotana, jer sam dozvolila da tako otvorima vrata.
„Šta da nije bio pijan", pita me glas razuma.
Sram ponovo vlada mojim telom i zarobljava mi misli i razum.
Sve što mogu je da se nadam da je čvrsto spavao, jer ću propasti u zemlju od
stida ukoliko me video onakvu, skoro golu.

~179~
I koji đavo mi je bio da ga slikam? Sigurno zato misli da se palim na njega.
„Ko kaže da to nije istina", čujem podsvest.
Umorno naslonim se na šaku zamišljena gledajući u ormar u kom se nalazi
moja odeća.
Znam da je čudno, ali morala sam ga uhvatiti onako pospanog sa
razbarušenom kosom, jer sam u tom trenu osetila da je to jedna od onih slika
od koje ću napraviti kolaž.
Od sinoć u glavi imam ideju kako ću uraditi ovaj zadatak koji me muči već
više od dve nedelje, samo je problem što ću češće morati viđati Alexa.
Trgnem se na zvuk vibracije koji me oslobađa ovih misli i brzo, sa
nestrpljenjem hvatam telefon. Alex.
Radoznalo otvaram njegovu poruku zbog koje se nasmejem.
I kad misliš početi da me iskorištavaš? Bolje što pre, jer koliko znam nije
ti ostalo puno vremena. ;)
Hahah, baš si smešan Alex.
Može sutra? I ponesi opremu za utakmicu! Pravim tri osnovne slike.
Sa nestpljenjem čekam njegov odgovor, dok nastavljam piti toplu čokoladu.
Iako se moj telefon ubrzo oglasi imam osećaj da sam čekala više sati.
Sutra ne znam da li ću moći. Počinje mi sezona, i imam prvu utakmicu. A
kad se vratim biću sav modar i umoran. Možeš prekosutra?
Ne znam zašto, ali telom mi preplavi osećaj tuge kada pročitam ovu poruku.
U modricama? Pa sve će ga boleti...
Nije problem. Stvarno ne znam kako možeš trenirati taj sport, ali dobro.
Srećno Alex.
Ovi muškarci mi nikad neće biti jasni. Mogao je izabrati bilo koji drugi sport
na koledžu, a ne američki fudbal, sport pun nasilja.
Sećam se svake utakmice zbog kojih je Jesy nekad noćila pored Araona
kako bi pazila na njegova ugruvana rebra i skakala do apoteke kako bi kupila
tablete protiv bolova.
I uvek je bila tužna dok ga gledala kako se muči. A on to nikad nije video, i
verujem da nikad i neće.
Hvala. Trebaće mi. Noć Kate. :)

~180~
Nisam očekivala njegov odgovor i zbog toga mi srce ovako brzo udara. Da,
samo zbog toga.
Na njegovu poruku brzo mu odgovorim, a zatim ustanem kako bih se
spremila za krevet i sutrašnji dan pun predavanja.

Nismo ni bili svesni da je naša priča počela onog trena kada je Alex
pristao da mi pomogne u zadatku. Ti naši zajednički trenuci dok sam ga
slikala povezali su nas još više, a oko mog srca otopili led. Jer tada, po
prvi put, pokazao mi je svoje pravo lice. A ja sam tako lagano pala na
njega i pružila mu emocije koje su bile nestale onog dana kada sam njih
izgubila.
Katherin White

~181~
 Devetnaesto poglavlje
Reči koje bole

Katherine

Nije lako biti student, pogotovo ako si jedan od onih koji spadaju u grupu
partimanijaka koji jedva čekaju vikend kako bi mogli otići na neku novu, veću
žurku gde će upoznati druge studente, flertovati i spavati sa kim stignu.
Iako ne spadam u tu grupu sve mi izgleda tako poznato i uzbudljivo, ali više
ovi događaji nemaju isti efekat na mene, jer ja više nisam ista ona Kate.
U srednjoj školi i leto pre upisa na koledž bila sam savim druga osoba.
Druga devojka.
Savršena, utegnuta, nadmena osoba koja je izlazila svaki vikend, zavodila i
ispaljivala momke samo zato što je mogla. Ali nikad, nikad ta Kate nije bila
kurva.
I Jhon je to znao, zbog čega mi je verovao.
Pitam se gde je on sad. Nisam ga videla više od tri godine. Bio je moj prvi
dečko sa kojim sam imala ozbiljnu vezu i prvi sa kojim sam spavala.
„I jedini", pomislim.
Nakon te strašne noći sve je bilo jasno, ali nijedan od dokaza nisam
primećivala.
Bila sam zaslepljena svojom boli i tugom za njima, i već tada, te noći kada
sam izgubila porodicu na surov i monstruozan način prestala sam da
osećam.
Ali nisam bila dovoljno svesna da vidim te dokaze, a nije ni Jhon.

~182~
Sve dok jedno veče nisam pukla i oterala ga od sebe, otišla na njihove
grobove, prespavala pod otvorenim, kišnim nebom, dok su sa mojih obraza
padale krupne suze bola.
I niko ih nije video, niko nije znao za njih, jer sam bila sama na njihovim
grobovima, dok su oko mene sevale munje, a i zbog krupnih kapi kiše koja je
sve jače kvasila moje umorno telo.
To veče nebo kao da se stopilo sa mnom i štitilo me od pogleda drugih
očiju.
Na kratko, pred očima vidim delove tog jutra kada me iz tupe i teške boli, koja
je zarobila moje srce, u tmurni dan vratio dodir tople ruke na ramenu.
„Vreme je. Moraš ih pustiti da idu svojim putem. Pred tobom je život. Tvoja
budućnost", rekao je moj stric.
„Imaš mene. Imaš nju. Bićemo tvoja podrška, tvoj oslonac. Znam da bi to
oni želeli" , pričao je dok je gledao u strinu suznih očiju.
„Pođi sa nama draga" , nežno je progovorio kao da se obraćao malom
detetu i zbog tih reči osetila sam se sigurnom, a onda se moja ruka ubrzo
našla u njegovoj velikoj i krupnoj šaci.
Tog jutra kada su me na njihovim grobovima usnulu i promrzlu pronašli stric i
strina neću nikad zaboraviti. Jer tog jutra oprostila sam se od njih i okrenula
im leđa, dok sam prihvatila jedinu čvrstu ruku koja me tad pridržavala.
A to nije bila ruka mog oca kao što je trebala biti. Umesto njega moj
oslonac postao je njegov brat, koji i dan danas brine za mene kao da sam
njegovo dete.
A šta ja radim? I
zbegavam ih što više i duže mogu.
„Zašto sebi radiš ovo Kate? Zašto mučiš svoje mislis kad imaš toliko drugih
stvari na koje možeš da se skoncentrišeš", govori mi razum.
A njega ne trebam sad, jer sve što će on učiniti je da opet zaboravim na njih.
Da se opet opustim i krenem da uživam, kao što sam zadnje tri nedelje.
I to sam upravo krenula da radim, da uživam i nešto osećam, a ne smem!
Zavarala sam sebe da se mogu malo opustiti, ali izgleda da je to malo postalo
nešto više.

~183~
 A to se ponoviti neće!
Ne dok oni, moja voljena porodica, leži ispod zemlje i dok moje toplo telo šeta
iznad njih.
„Trebala bi da ih zoveš nezahvalna Kate. Devojko bez roditelja i porodice,
bez starijeg brata, ti siroče jedno koje nije sposobno da voli", govorim sebi.
Davno su me uhvatile ovako mračne misli, veoma davno, tačnije od onog
jutra kada sam se oprostila sa njima više ih nisam imala.
Ali znam zašto su se vratile, i zašto opkoljavaju moj slab razum i ruše
debele zidove.
Više od tri godine nisam bila tamo, a znam da je vreme. Previše odlažem taj
trenutak, previše laži rekla sam stricu samo da ne odem tamo, ali sada, jutro
nakon noćne more u kojem sam videla njihova lica nemam mira.
I znam da ću za više od dva meseca dobiti njegov poziv da im se pridružim
kući i na godišnjici, ali ne znam koliko sam jaka da istrpim to mučenje.
On se ponaša kao da je to sasvim normalno, kao da je deo sadašnjosti, što
je najgore i jeste. Ali ja nisam oni i ne mogu još uvek preboleti njihovu smrt.
I mislim da nikad neću ni moći.
Lagano i umornog tela penjem se stepenicama kampusa, dok u rukama
nosim knjige sa današnjeg predavanja. Pokušavam da odbacim ove tamne
misli samo da Jesy nešto ne primeti, ali to će biti jako teško, jer su već isisale
celu energiju iz mog tela.
Ne želim pitanja, ali imam ogromnu potrebu da joj kažem ove crne misli. Da
joj otvorim tajna vrata moje sakrivene prošlosti koja nosi sa sobom samo tugu.
Postoji samo jedan način koji će me osloboditi okova loše i tužne prošlosti,
a to je neka vedra knjiga, zbog čega još više žurim prema sobi.
Dok prilazim vratima mog sadašnjeg doma pokušavam što veštije pronaći
ključeve u torbi kojom vlada haos, a da mi knjige iz književnosti na kojoj je
danas bilo veoma napeto ne ispadnu.
Prisećam se ta dva dvočasovna sata na kojem se cela naša grupa podelila
u dve manje.

~184~
Sa jedne strane ponosno stajali su oni koji su za savremeni stil pisanja i
književnost, dok su na suprotnoj bili oni koji obožavaju onaj starij književno-
umetnički.
I svo vreme, sa njegovog mesta ponosno, našu prepirku pratio je gospodin
Philips, koji je svake sekunde klimao glavom na naše iznošenje argumenata.
U vazduhu je vladao takmičarski naboj, jer je svako od nas bio istinski
čitatelj koji je branio svoje mišljenje.
Sada dok se pisećam svega to izgleda tako smešno i čudno, ali u tom trenu,
dok sam branila savremene autore stajala sam ukočenog i ozbiljnog lica.
Kad uđem u sobu promaja koju je stvorio otvoreni prozor osveži mi vrelo
lice. Polako priđem našem zajedničkom radnom stolu kako bih sa moje strane
pobacala knjige koja je mnogo urednija od krša koji je za sobom ostavila Jesy.
Pomerim zavesu kako bih imala bolji pogled na vedro i suncem obasjano
nebo, a zatim priđem ormaru i izvučem belu majicu na bretele i plavi šorts,
uzmem peškir i pribor za tuširanje, čiste gaćice, a zatim odlazim prema
zajedničkom kupatilu.
Čim otvorim vrata tople prostorije, po licu me ošine dodir teške i guste pare
koji se savršeno uklapa sa zvukom vode koja teče iz tuša.
Prilazim slobodnoj kabini i povlačim tamnu zavesu, a zatim odeću i peškir
kačim na vešalicu koja se nalazi na suprotnom kraju tuša. Dok skidam sa
sebe deo po deo odeće čujem kako dve nepoznate osobe, devojke spominju
Alexa.
I čekaj... mene?
„Videla si kako je samo gledao sa onog kauča? Kao da je hteo da je jebe
tamo ispred svih nas", rekla jedna.
„Da, videla sam. Nije mi jasno zašto nju. Pa ona retko dolazi na te žurke. I
jesi videla samo kako je plesala? Ufff, ta mala kurva. Zavela je Alexa tim
širokim kukovima i ogromnim dupetom.", odgovorila je druga sa velikom
dozom samopouzdanja.
Široki kukovi i ogromno dupe?
Zar sam toliko debela?

~185~
„Zavidim ti draga moja. Trebaš biti ponosna na te bujne grudi i veliku guzu.
Stvarno si pravi primer da žene imaju oblik tela kao peščani sat", u glavim
čujem iskreni glas moje drage drugarice.
Iz razmišljanja budi me zvuk puštene vode i tišina koja je ostala iza
razgovora onih devojaka.
Puštam vodu i rukom proverim njenu toplinu, a zatim stanem nagim telom pod
mlaz toplote koji u milion kapljica izlazi iz tuša.
Kvasim kosu i umorno telo i na slobodu puštam iznenadne suze bola i tuge.
Onaj san, ovaj razgovor, emocije koje osetim dok sam Alexom, moja želja da
budem sa njim i svaki tren u kom sam uživala, iz mene izlazi kao bol u tečnom
stanju.
Suze koje teku niz moje lice stapaju se sa vodim koja teče niz moje lice.
Mehanički šamponom trljam kosu, a zatim gelom za tuširanje prelazim po telu,
i brijem noge.
Nakon toga stojim kao prazna olupina tela dok u meni kola osećaj praznine.
Mokre kose prelazim put do sobe u beloj majici i plavom šortsu pod kojim se
kriju obrijane noge. Izgleda da sam trebala jednu dozu plakanja i tuša da
opustim i smirim uzburkale misli.
Otvaram vrata sobe i zatičem Jesy u seksi, čipkanim gaćicama i grudnjaku.
Brzim potezom uvlačim se unutra i za sobom zatvaram vrata, a ona gleda u
mene sa ogromnim osmehom dok ispred sebe drži ogledalo. Podižem obrvu
na ovaj prizor kojeg retko viđam i sa osmehom pozdravljam drugaricu.
„Kao da se ništa nije desilo. Kao da pre deset minuta nisi plakala ispod
onog tuša", kaže mi glas podsvesti.
„Šta radiš to? Čemu ovo spremanje i odeća", upitam Jesy i rukom pokažem
na bele farmerice i usku plavu majicu.
„Očigledno nisi čula", smeje mi se i plezi, „ali momci su dobili prvu utakmicu.
Prva a na protivničkom terenu, vauuu. I to treba proslaviti. Ideš i ti", kaže mi
ona.
„Ne, nema šanse. Želim da čitam i učim. Dosta mi je žurki neko vreme",
odlučno joj odgovorim dok bacam prljav veš u košaru.
Opomenem sebe kako bih trebla uskoro otići do perionice veša u gradu, dok
gledam svu tu odeću koja se nakupila za neko vreme.

~186~
„Ne zaboravi na tajnu žurku koju spremamo Alexu. Mada više nije tajna, jer je
svake godine napravimo, ali ove moramo nešto dobro. I bio bi red da dođeš",
upire četkom za kosu prema meni dok me gleda ozbiljnog lica.
„Ne znam baš. Ako nisam išla na one dve koje ste do sad organizovali,
neću ni sad", kažem joj brzo i nervozno.
„Da, ali tad niste bili u ovako dobrim odnosima", smeje se Jesy a onda mi
izazivački namigne nakon čega ustane i glasno počne da se kikoće na moje
prevrtanje očima.
Pogledam u Jesy koja sa ponosom stoji ispred ogledala i gleda u savršeno
telo koje joj krasi seksi, čipkani komplet.
„To je vitka figura debela" , čujem glasić u mislima koji ubrzo nestaje.
„Znaš Kate", gleda me Jesy u ogledalu, a naše oči pronalaze zajednički put u
njemu, „sve bih dala da imam grudi kao ti. "
Ona zna.
Sigurna sam da zna! Verovatno je videla onaj moj pogled u očima za kojeg
kaže da imam kada mrzim sebe i ovo telo. Ona zna svaki jebeni put kada se
pogrešno pogledam.
Čudno je to kako me tako dobro poznaje osoba koja ne zna ništa o mojoj
prošlosti, i još čudnije je to što se toga ne bojim.
„Ma daj Jesy ne želim pričati opet o ovoj temi. Znaš i sama šta mislim o
njemu. Pa vidi sebe, a vidi mene", dočaram značenje ovih ogorčenih reči
brzim pokretom ruku.
Moja drugarica prilazi mi oštrog stava i ljutih zelenih očiju pa me gurne na
krevet, a zatim mi okrene svoje malo, ali zategnuto dupe kako bi se obukla i
prestala da paradira savršenim telom ispred mojih očiju.
I ubrzo se spusti pored mene i naglim pokretom moje ukočeno telo okrene
okrene prema sebi.
„Ispljuni to. Odmah. Da čujem o čemu se radi", zapovednim tonom govori
ona.
„Ništa nije, zašto misliš to? Dobro sam, samo kažem ono što mislim",
pokušavam biti što uverenija i bolja u svojoj laži.
„Daj ne laži me Kate! Nisam glupa. Odmah mi reci istinu ti tvrdoglava
devojko", malo jačim glasom naređuje mi drugarica.

~187~
Osetim kako popuštam i ubrzo oslobađam glas koji mi nije dozvoljavao da
kažem istinu. Polako sa suznim očima pričam onaj kratki razgovor koje su dve
nepoznate devojke vodile za vreme tuširanja. I svake sekunde sve što vidim
su crtle lica moje drage drugarice koje postaju sve ukočenije i oštrije.

Alex

Polako, bez preterane nervoze, naslanjam glavu na drhtavo staklo autobusa

dok osluškujem zvuk motora ove umorne, velike zveri kako ispunjava tišinu
između nas.
Očigledno je da jutros niko od mojih saigrača nije raspoložen za priču i
dreku, a kako da bude kad je tek pola šest ujutru.
Dok trljam dlan od grubi materijal farmerica pogledom polako prelazim preko
prednjeg dela autobusa, a zatim se okrenem kako bih video i zadnji. Toliko je
očigledno sve.
Oni koji su sinoć legli kasno sada spavaju, oni koji su nervozni slušaju
muziku, a deo mojih saigrača kojima je dosadno kao meni zveraju po
autobusu i kroz prozore.
Mada ne kažem da i moje telo ne oseća koliko smo svake sekunde bliži
prvoj utakmici ove sezone, ali to nije onaj isti osećaj koji me držao kada sam
izašao na teren po prvi put.
I verujem da smo ove godine još jači, jer se našem timu pridružio mali broj
freshmana koji u sebi kriju pravi talenat.

~188~
 Gledam u Araona koji pretura po fascikli kombinacija za našu utakmicu.
Brzim potezima očiju prelazi preko ištampanih slova svake taktike.
Verujem da mu nije lako, jer je on taj koji organizuje napad, on je mozak
našeg tima, ali znam da će kao i svaki put rasturiti.
Prisećam se koliko je samo bio ljut i odlučan da sazna šta se to dešava
između Kate i mene, i sada je malo mirniji kad zna istinu. Barem mali deo koji
sam mu priznao.
Ali ono što ne zna je da sam posle proslave njegovih roditelja pijan legao
pored nje, da sam imao najbolje buđenje ikad i odličan pogled na njeno
usnulo telo.
U glavi na kratko vidim slike njenih ukrućenih bradavica i rasčupane crne
kose, lepo izvajanih nogu i seksi guze.
„Budalo jedna zar želiš izaći na teren ukrućenog kurca pred svim onim
ljudima? Kroz one crne pantalone ima sve da ti se ocrta majmune napaljeni",
kaže mi u pravom trenutku glas razuma.
Prodrmam glavom levo-desno i prevrnem oči na ovo, dok mi se usne šire u
mali, vragolast osmeh.
Znam da je to istina, ali znam i koliko bi me boleo kurac da se to desi, i nije
da se hvalim ali imaju šta da vide.
A onda se uozbiljim kad se setim koliko će biti teško pobediti Tamne mačke, i
razgledam okolinu kroz koju prolazimo na putu do Seattla.
Znam da ćemo se kao i uvek potruditi da opravdamo svaku pobedu koju
smo dobili protiv njih, isto kao što će oni zapeti da nas rasture. Sa njima je
svaki put do sad bilo klimavo, jer su oni treći na tabeli i imaju neke jebeno
krupne i jake momke.
Pa Crni tigrovi će opet dati sve od sebe da pobede Tamne mačke.
„Idemo momci, malo brže pokrenite svoja mlitava tela, jer nam je ostalo još
dva sata do utakmice. Požurite babe jedne u svlačionice na presvlacenje, a
kad to uradite prođite sa Araonom kroz celu taktiku. I nadam da ćete na teren
izaći kao zveri, a ne kao babe kao što ste sad", dere se grlenog glasa trener
Karter.

~189~
„Izgleda da nekog drma nervoza pred utakmicu", pomislim u sebi sa
osmehom na licu.
Kad izađem iz limene mašine koji nam je obezbedio koledž za ovo trosatno
putovanje od Seattla i koledža Tamnih mački, vidim da su mnogi pogledi
mržnje usmereni u nas.
Osobe koje prolaze pored nas izgledaju kao da žele što brže da se udalje, a
devojke sa očima pune želje tajno nas odmeravaju, ali zbog svojih tamnih
momaka ne pokazuju preterano zanimanje za nas.
„Kako da ne. Da tražim da rašire noge verujem da bi bez razmišljanja to
uradile", kažem u sebi.
Kao i svak put pred utakmicu u svlačionici vlada haos, jer svuda oko nas
razbacane su naše stvari. Sportske, velike torbe, majice, čarape, trenerke
preplavljuju pod ispod kojih se kriju pločice.
Navlačim zadnji deo opreme na telo, a to su zaštita za ramena i kolena, dok
kacigu stavljam na drvenu klupu.
Skoro smo svi obučeni zbog čega Araon staje na klupu i zajedno sa nama
prelazi preko tajnih poteza, a onda mu se pridruži Brian i počne uvod naše
navijačke pesme, kako bi nas napalio na igru.
Moralno podižemo jedan drugog, lupajući se po ramenima i urličiću pesmu
New orleans saintsa „Who dat" dok kroz celu prostoriju odjekuje „beat
everybody."
Gledam u Araona mog najboljeg druga, mog saigrača dok zajedno sa nama
radi pump up pred utakmicu, a zatim sa ogromnim ponosom izlazimo na
teren.
Naši umovi spremni su za borbu kao i naša napeta tela koja željno isčekuju
guranja, obaranja, trčanja i borbu za prvu pobedu.
„Verujem u tebe druže", kaže mi Araon.
Na njegove iskrene reči potvrdno klimnem glavom i podignem ruku u kojoj
držim kacigu, a on prati moj potez i lupi svojom kacigom od moju.
A kada ih stavimo na glavu brzim pokretom, dok na našim licima vlada
ludački osmeh ponovimo taj potez.

~190~
 ***

„Ura!! Bravo Crni tigrovi!! Samo napred momci", čim kročimo iz autobusa našu
sreću uvećaju ovacije koje nas dočekaju na našem terenu. U kampusu našeg
koledža.
Iako me celo telo boli, iako je sada na neki način naruženo masnicama, bez
ikakvog problema primam pozdrave i čestitke mojih prijatelja i saigrača koji
danas nisu igrali.
Sreću mi ne remeti bol koja svake sekunde prostruji mojim telom kada me
neko lupi po ramenima ili rebrima.
Ali ako ćemo iskreno, svako od nas čeka tišinu sobe i udobnost kreveta, malo
odmora nakon teškog dana.
„Čestitam brate", kažu mi drugovi i pozdravljaju tapšanjem po ramenu.
„Večeras slavimo malo kod vas u stanu", kaže mi Michael na šta se Brian koji
stoji pored mene nasmeje vragolasto.
Koliko vidim večeras nema ništa od mog spavanja, zbog čega u sebi
prevrnem očima. Izgleda da će moje odmaranje otići dođavola.
Brzo pogledam u Araona, i samo jedan pogled na njegovo smoreno lice kaže
mi sve što želim da znam.
Vidim da ni njemu večeras nije do slavlja, ali zbog našeg tima glumi
odobrenje, a onda se iskreno nasmeje kad ispred njega stane vesela Jesy.
Sa dva golupčića pogled odvojim kad čujem trenerov glas koji zahteva da se
dobro odmorimo za utakmicu koja nas čeka prekosutra, i da se pravilno
hranimo. A onda se pozdravi sa dekanom našeg koledža na čijem sakou stoji
znak našeg tima.

~191~
Sedim na fotelji koju sam odgurnuo u ćošak dnevne sobe kao bih imao bolji
pogled na moje lude, pomahnitale saigrače oko kojih igraju ribe, dok iz
njihovih tela i očiju zrači potreba za dobrim jebanjem i kurcem.
Iako nas mena puno, atmosfera je kao na velikim žurkama.
Muzika trešti iz velikih zvučnika, zbog čega se već par komšija bunilo, ali
navikli su na naše ispale.
Iako me okružuje oko dvadeset osoba čija tela je opio alkohol, u meni svake
sekunde sve više preovladava dosada.
Sve devojke koje su mi večeras prišle odbio sam uz neki glupi izgovor, jer
nijedna nije zabavna kao Kate.
Sve one bi da se povataju i ljube, što rade sa nekim drugim momkom, iako
su pre toga mrštile svoje lice na moj odgovor.
Sa velikim interesovajem pogled zaustavim da blago pijanog Araona i Jesy.
Dok ih gledam sa druge strane prostorije vidim kako se nalaze u nekom
svom svetu, balonu koji je ispinjen prisnosti i ljubavi.
Njegovu krupnu šaku, postavio je na Jesyn bok, dok ga ona grli oko vrata. I
tim naizgled spontanim potezom oni poručuju drugima da pripadaju jedno
drugom.
Čak i sa ovog mesta vidim radost u njihovim očima i čujem grlen smeh to
dvoje zaljubljenih.
A onda desi se nešto što nisam očekivao, a očigledno je da nije ni Araon.
Sa Jesynog lica iz čista mira nestane osmeh koji je do pre par sekundi
postojao nakoh čega ona ljutito ustane i ode u njegovu sobu.
Araon par sekundi zbunjeno gleda u mene, a onda i on ustane i izgubi se
za njom.
Iako me fiziološka potreba tera da prođem pored njegove sobe, samo
radoznalost me zaustavi ispred njegovih vrata zbog čega neprimetno uđem za
njima.
Stojim naslonjen uz zid delom zaklonjen tamom, jer je Araon upalio malu
lampu. A i njih dvoje su toliko obuzeti njihovim razgovorom da me primećuju
moje prisustvo.

~192~
Ćutim i sa ogromnom dozom slušam zbog čega je Jesy pukla bez ikakvog
razloga, a kada dobro čujem istinu njegog bola kroz mene prostruji ista ta bol
zbog devojke crne kose.
Tako želim otići do nje i prodrmati je samo da što pre kaže šta se desilo, ali
ne radim to jer znam da bih sve još više zasrao.
„Kakve veze sa tvojom ljutnjom ima Kate?", razumno je upita Araon, iako ona
sve više pizdi i psuje.
„Ona nije dobro Araon. Nije a ja sam tako ljuta jer je dodiruju te glupave
reči"
„Zašto nije dobro ljubavi? Šta se desilo?", oprezno je upita Araon.
„Rekla je da je dobro pre nego što sam otišla, ali znala sam da laže. Čula je
razgovor nekih glupača i sad misli da je debela. A ja se svaki dan trudim da joj
dokažem da nije. O-ona ga mrzi. Mrzi svoje telo", sada tužnim tonom govori.
Nakon ovih reči Araon je povlači u zagrljaj i smiruje rečima, dok se ona i
dalje ljuti na drugaricu koja veruje tim devojka.
A ja radim nešto što sam mislio da nikad neću, brzim koracima izlećem iz
sobe i odlazim u moju kako bih pokupio ključ, a zatim zalupim vratima stana
za sobom.
„Ona mrzi svoje telo. Svoje jebeno savršeno telo!!!! Jebem ti Kate čemu to",
kažem u sebi.
Vozim brzo, gotovo ludački praznim ulicama, prelazim preko crvenog svetla
samo da što pre stignem do nje. Do devojke koja mrzi svoje savršeno telo i
veruje drugima.
Jebem ti!
Čim stignem u kampus naglo kočim, gasim mašinu i zaključam, a zatim trčim i
preskačem stepenice. Sada sam već ljut, jako ljut zbog čega kao manijak
lupam na njena vrata.
I čim ugledam njen pospani i zbunjeni pogled uletim u sobu, dok za sobom
zatvorim vrata.
Svetlo upaljene lampe sa stola osvetljava njeno telo u ovoj tami, zbog čega joj
se vidi sa osvetljena strana lica.
„Govori Kate. Šta si to čula, kakav jebeni razgovor", glasno i ljutito zahtevam
od nje odgovor, na šta se ona trza.

~193~
„O čemi ti? I šta tražiš ovde u pola dva ujutru Alex", zbunjeno me upita ona.
Očigledno još uvek spava, i ne shvata o čemu pričam.
„Znam da si čula neki razgovor koji te uznemirio", sada me već gleda sa
čudnom u očima.
„Kako znaš za to?"
„Čuo sam, okej. Nije bitno kako, ali znam."
„Sigurno ti je rekla Jesy. Nisam joj trebala reći", kaže ljutito i počinje da se
šeta po sobi.
„Ne mogu da verujem", u čudu diže ruke, „da me izdala na ovaj način. Nikad
joj se više poveriti neću", ljutito maršira po sobi dok se dere na mene.
„Da ona je, i znaš šta Kate? Baš ta osoba koja te kako ti kažeš izdala, tvoja
najbolja drugarica brine se za tebe i pizdi u Araonovoj sobi. Toga se nisi setila
možda", kažem glasno zbog čega me ona prekorno pogleda.
Ali ubrzo njenim licem prevlada tuga, i ona umorno sedne na krevet, a onda
tiho progovori.
„Nema potrebe da se brine, jer sam dobro. Nije to ništa", kaže mi ali vidim
koliko se trudi da sakrije istinu u sebi. Te reči povredile su je više nego što
pokazuje, a mene u grudima steže dok je gledam ovakvu.
„Kate pogledaj me", uhvatim joj ruku koja je hladna na dodir, na šta ona
podigne svoje oči prema mojima.
„Samo mi reci istinu, to je sve što tražim."
Sedam na krevet pored nje, dok me ona tužno gleda posle čega udahne
duboko vazduh i počne da priča.
Sa svakom sledećom reči koju progovori moje telo se grči i trza, dok mi
slobodna šaka steže čaršav kreveta, jer vidim koliko su te reči satkane tugom.
Teško mi je gledati u večito ludu i nasmejanu Kate kako plače zbog nekih
nebitnih osoba, i zato ćutim dok se ona rečima oslobađa tuge u sebi se molim
da moj sledeći potez neće pogrešno shvatiti.
Istovremeno je slušam i prisećam se jednog od najboljih buđenja koje sam
doživeo ono jutro kada sam ugledao njeno usnulo telo pored sebe.

~194~
A kada uplakana devojka crne kose završi sa pričanjem progovorim, „Nadam
se da ovo nećeš pogrešno shvatit. Ne želim ništa loše stvarno, ali znam samo
jedan način na koji ti mogu dokazati koliko su te one devojke slagale."
Kate zbunjeno gleda u mene i u čudu širi suzne oči kad njenu ruku stavim
na tvrdi kurac, koji se ocrtava kroz trenerku od trenutka kada sam pomislio na
njene lepe grudi i oblu guzu.

~195~
 Dvadeseto poglavlje
Izostanak

Alex

Svet muškaraca i žena oduvek se razlikovao kao nebo i zemlja, ali taj svet u
kojem vladaju sasvim druga shvatanja i razmišljanja uvek se privlačio kao raj i
pakao. Taj svet različitosti nikad nije mogao i nikad neće moći postojati jedan
bez drugog.
Ni sam ne znam kako sam došao na ovu ideju, ali ako će ovaj potez lepoj
devojci koja živi u neznanju pomoći da shvati koliko greši što sluša druge
osobe, onda se neću kajati i da je posle ovog izgubim kao drugaricu.
I ako i sam više nisam siguran da li je želim i gledam kao drugaricu , ili me
ovaj seksi đavo kojeg krase lep osmeh i telo privlači više nego što bi trebao.
Polako ustajem i svojom rukom držim njenu toplu, nežnu šaku na mom, kao
kamen tvrdom kurcu, dok pogledom prelazim preko lica iz kojeg izbija
zbunjenost.
Kate je drugačija u svakom pogledu te reči od svih devojaka sa kojima sam
bio.
Da se neka druga, slobodna lepotica nađe na njenom mestu verujem da bi
se u sekundi snašla sa ovom situacijom.
Siguran sam da bi joj ovo bio znak da skine sivu trenerku koju imam na sebi
i svojim usnama uzme kurac koji kao zver čeka svoj plen.
Ali Kate nije plen, i nije neka tipična, laka devojka. Ona je jednom
rečju Kate.
Luda, naizgled jaka i nezavisna mlada devojka, koja duboko u sebi krije nešto
mračno, koja je nesigurna u sebe i svoje telo.
I koja, verujem, nije mnogo puta držala kurac u rukama.

~196~
Gledam pravo u njene oči obasjane zbunjenosti i nevericom, usne koje je
blago rastvorila dok lagano jezikom vlaži suvu kožu te roskaste poslastice.
Ne stidim se svog nekulturnog ponašanja, ali verujem da bih sad od majke
dobio jedan šamar. Jer iskreno nije me učila ovakvom tretiranju žena.
Ona me nikad nije hrabrila da ruku svake devojke koja se u mojoj blizini
nađe stavljim na kurac.
A nije me ni učila da jebem tuđe ćerke, ali i sama zna da je svaka njena priča
uzaludna, da je svaki njen pokušaj bezvredan, jer odavno sam prodao svoju
dušu nekoj mračnijoj strani.
Nisam ni svestan da sam odlutao u ovako bitnom trenutku, dok Kate ne
počne da migolji svoje prste u mojoj krupnoj šaci.
„Pusti me budalo jedna", naglo me gurne i time pogodi povređeno rebro.
Na sekudnu u boli zatvorim oči, i pod vlasti tog ružnog osećaja pustim njenu
ruku na šta ona uvređeno i odurnog lica svoju tamu koji krije u očima uperi
pravo u moje plavetnilo.
„Šta je sa tobom Alex? Da li si ti normalan", ljuto me upita dok joj se iz
labavo zavezane kose oslobode dva pramenova crnih vlasi.
„Hej, hej ne pizdi! Rekao sam ti da ne brzaš tim tvojim ženskim mozgom",
raspoloženo joj odgovorim.
„Tebi je ovo smešno perverznjaku jedan? Misliš da je normlano prislanjati
ruku na tvoj polni organ nakon što ti je ta ista osoba ispričala nešto tužno",
kao navijena lutka ona trtlja sve ono što sam očekivao od jedne uštogljene
ženske kao što je Kate.
„Da razjasnimo jednu stvar draga devojko nisam ti ja perverznjak, već osoba
koja nije znala drugi način da ti pokaže da su te one likuše slagale. I to ne bi
trebalo da ti bude tužno i ružno već smešno, a znaš zašto", malo nervoznije i
oštrije pričam sa njom, jer želim da shvati koliko sam ozbiljan.
A očigledno je da joj krutost mog kurca nije bila dovoljna kao dokaz.
Kate gleda u mene toliko zbunjeno da mi dođe da se smejem na sav glas
koliko je slatka zbog toga. Ali ne radim to.
Neočekivano kažiprstom mi grubo dodirne grudi preko majice i kaže, „Da
čujem šta ima stručnjak da mi kaže. Žašto? Pošto vidim da ti najbolje znaš
kako stvari stoje."

~197~
„Hmm, sarkazam kod mene ne pali Kate, samo mi dokazuje koliko te ustvari
dotaklo ovo", kažem u sebi a onda oslobodim sve reči koje pod ključem već
duže vreme držim u sebi.
„Zato što su one ljubomorne na tvoje telo koje je savršeno Kate! Da li si na
to ikad pomislila? I siguran sam da one nemaju te lepe, zategnute grudi i tvoju
oblu zadnjicu, ne znaju kako izaći iz sobe bez trunke šminke kao ti, nisu lude
kao ti. "
Da bih je uverio koliko sam ozbiljan sa ovim rečima spustim se na kolena
ispred nje i gledam pravo u te crne, sjajne oči. Njeno lice iste sekunde bukne
od topline, na šta se blago osmehnem.
„Shvatila je ona sve i to vrlo dobro", kaže mi glasić razuma.
„A i on nikad ne laže. Ako mu se neka sviđa on to iskreno kaže." Gledam u
njeno lepo lice koje ubrzo preplave srećni pogled i širok osmeh.
Ona se smeje na moje reči i počne nesvesno da odmahuje glavom.
„Ti si lud Alex. Definitivno si lud", nasmejano mi kaže dok iz uglova očiju
rukom obriše suze radosnice.
„Nema na čemu slatkice", sa velikom količinom sreće koja preplavljuje moje
telo odgovorim joj.
Kate me gleda sa jednom podignutom obrvom, i onda shvatim šta sam
rekao.
Slatkice.
Reč koju mi zabranila da koristim od kad se družimo.
Ukočeno svake sekunde čekam tren u kojem će opet promeniti raspoloženje
i početi da iskaljuje bes na mene, ali ona me iznenadi svojim blagim i nežnim
osmehom.
„Ovaj put ti opraštam, kao da nisam ni čula", vedro kaže i pokrije rukama
uši. Sa osmehom klimnem joj glavom, a onda shvatim da sam se predugo
zadržao ovde.
Stavim obe ruke na dušek kreveta oko njenih bokova i približim se njenom
telu i licu koje gotovo dodirujem nosem.
„Sada lepo spavaj, a kasnije kad svane me slikaš. Naravno ako to još uvek
želiš", jednu stranu usne iskrivim u podli osmeh na šta se ona stidljivo
osmehne i klimne glavom.

~198~
„Dobro, onda sutra posle predavanja. I hvala za ovo", nervozno mi se
osmehne dok joj obrazi poprime sada već jarku crvenu boju.
„Ovaj... znaš na šta mislim. Ne na ono, već to što si došao i pomogao da
shvatim neke stvari", u nervoznom pravdanju prekinem je kada stavim prst na
njene mekane usne.
„Znam šta želiš reći. Nema potrebe za ovim. I zapamti on nikad ne laže",
šeretski osmehnem se devojci zbog koje mi srce udara kao poludelo, jer
njenim licem napokon prevladava jedan širok, iskren osmeh.
Ona se blago zakikoće s onda me gurne.
„Ajde idi, moram spavati. Laku noć Alex", kaže mi nakon čega zatvori vrata
sobe.
U ovom trenutku, dok mi lice preplavljuje istinski osmeh, obećam sebi da ću
iz svakog njenog lošeg i tužnog događaja izvući nešto smešno i pozitivno,
samo da bih ovu najlepšu devojku crne kose video nasmejanu i u njenim
tužnim trenucima.
I to je sve što će mi biti dovoljno.
Da znam da sam mali razlog njene sreće i osmeha, kao sad. Jer ako me tada
bude preplavila sreća kao što mi trenutno ispunjava srce, osećam da ću imati
razloga da se budim svakog dana.
Saznanje da je barem jedna devojka srećna zbog mene, učiniće me boljom
osobom nego što jesam.

~199~
Kathetin

Od sinoć, nakon jedne od najluđih noći, osećam da su moje telo i um mnogo

jači, i da napokon mogu nastaviti borbu koju vodim svaki dan.
Do sada pobeđivala sam i dobijala realnost u rignu, ali juče ona je mogla
dobiti još jednu rundu, kao što je prvu.
Prvi dan kada sam se suočila sa istinom, da mojih roditelja i starijeg brata
više nema, realnost je pobedila.
Iako me nokautirala svojom bolnom istinom nisam ostala da ležim na podu
tog ringa i gledam u težinu njenih reči.
Ustala sam, borila se, još uvek se borim. I svaki dan koji preživim nosi sa
sobom novu pobedu.
Ali volela bih da zbog te pobede budem srećna kao što sam bila nekad..
Koliko god se ljutila na Alexa znam da je onim potezom promenio nešto u
meni. Pokrenuo je iskricu zavodljive devojke koju sam zatvorila u tamnicu
svog tela.
Priznajem da je njegov potez deo ludosti i slobode koju nosi u sebi, ali isto
tako priznajem koliko je njime imao bolji efekat od reči koje stalno čujem od
svih.
Izgleda da sam trebala dela da bih shvatila poruku tih reči, jer za mene već
neko vreme one nemaju istu jačinu.
„I to kakva dela! Kruta, tvrda i velika! Velika dela Kate", kaže mi podsvest.
Sada, dok gledam u dečka koji me svojim potezom raspametio, stidljivo se
smeškam sa suvozačkog sedišta.
On gleda pravo na put i skoncentrisano nas vozi do parka. Parka koji je
trebao ostati moje skrovište i tajna, ali je postao jos jedno mesto uzburkalih
emocija. Istog onog koji je u početku bio samo moj, i koji sada pripada i
njemu, jer tamo delimo zajedničke trenutke.

~200~
Iz razmišljnja u stvarnost me vrati Alexov glas u kojem se ogleda znatiželja.
„Gde si to odlutala Kate? Vidim da nisi tu već neko vreme", upita me sa
osmehom koji otkriva biserno bele zube.
Osetim kako mi lice polako, ali sigurno gori od topline koja je odjednom
opkolila moje telo, dok se nervozno vrpoljim u kožnom sedištu njegovog auta.
„Razmišljam o fotografijama. Ne znam u kojim pozama tačno da te slikam."
„Lažeš", glas moje unutrašnjosti odjekuje mi u mislima.
Alex visoko podigne jednu obrvu i desnu stranu usne iskrivi u polu osmeh,
zbog kojeg mi srce iznenadno počne preskakati.
„Pozama? A o kakvim to pozama ti pričaš", upita me sa bezobraznim
osmehom.
„Alex molim te. Znaš na šta mislim", prevrnem očima na njegovo izazivanje,
a njemu je ovo očigleno smešno. Jer mi on na moje oštre reči uzvrati veselim
kezom.
„Okej! Smiri se ti luda stvarčico. Koji ti je đavo danas", kažem srcu.
Od jutros imam osmeh na licu zbog kojeg me obrazi počinju polako boleti. A
za to su krivi svi trenuci u kojem se setim njega i njegovog poteza, zbog kojih
mi srce mi ludo zalupa.
Znam da bih trebala biti ljuta na njega. I mogla bih to da uradim, kao što
sam u početku, ali moje telo mi to ne dozvoljava.
Zbog njega danas sam se probudila srećna, i on je krivac što se od jutros
smeškam, a ja sam mu zahvalna sam na tome.
Da nije imao toliko hrabrosti za ono sigurna sam da bih zaspala tužna sa tim
tamnim mislima, jer koliko god da me opustila knjiga od Sofi Kinsele „Sećaš
me se? ", toliko su me loše misli svladale kada sam ugasila svetlo i blago
počela sa tonem u san.
„Znaš ti dobro zašto se smeješ Kate. Držala si ga po drugi put dole, a šta si
ono osetila", onaj glasić se opet čuje u mojim mislima.
Koliko god meni taj potez izgledao ludački i nemoguć, toliko mi je sada
smešan.
„On nikad ne laže", kao da opet čujem veseli Alexov glas.

~201~
A onda se setim da se pored mene stvarno nalazi ta osoba, dečko, koji je
sinoć moju ruku prislonio na svoj kurac u erekciji , zbog čega me sada stid
svojom jačinom porobljava.
Sa suvozačkog sedišta, okrenem se prema njemu i pogledom pokušavam
što neprimetnije da prelazim preko njegovog tela.
Danas nosi teksas šorts do kolena, koji mu se u ovom trenu dok vozi
prislanja uz mišiće njegovih razvijenih butina, kao da je deo njegove kože.
Rukavi sive, obične majice pritiskaju njegove snažne ruke koje blago grči
dok stiska volan. Verujem da se mnogo devojaka držalo za njegove blago
preplanule bicepse, i da su uživale u tome.
„Uživaš u pogledu", samouvereno mi namigne kao da zna o čemu
razmišljam.
Toliko me sramota, jer me uhvatio dok sam pogledom sa velikom dozom
zanimanja prelazila preko njegovog tela.
Želim da se otvori rupa u metalu njegovih kola i da propadnem na put koji će
progutati ovaj stid i sramotu zajedno sa mnom.
„Ne moraš ništa reći draga, sve sam video", izazivački me pogleda u oči i
namigne.
A kada ubrzo vrati pogled na put malo me ozbiljnije pita, „Stigli smo Kate,
gde želiš da idemo?"
„Stani tu na parkingu, pa ćemo videti", nervozno mu odgovorim.
Polako otvaram vrata njegovih kola, uzimam fotoaparat sa zadnjeg sedišta i
torbu, a onda slučajno malo jače zalupim vratima, na šta se Alexova glava
brzo trgne prema zvuku tog udarca.
„Ups. Umm... slučajno je", sa nelagodom pravdam se muškarcu koji je
jednom svoja kola nazvao njegovom bebicom.
Alex ozbiljno gleda u moje oči, dok nas razdvajaju samo njegova kola.
Nelagoda u meni sve više raste, jer njegov ozbiljni pogled stoji nad mojim
smotanim delom.
A onda se crte njegovog lica vidno opuste dok mu se koža zateže na jedan
sasvim drugačiji način, u osmeh koji dokazuje da je njegova šala uspela.

~202~
„Ovaj put ti opraštam, kao da se ništa nije desilo", kaže mi tiho i namigne. U
olakšanju stavim ruku na srce i napokon izdahnem vazduh koji sam zarobila u
plućima. A zatim provedem dva najluđa sata u prirodi sa muškarcem koji
očigledno obožava da se ludira.

***

„Ajde Alex budi malo ozbiljniji. Molim te Alex prestani više sa tim facama. Alex
ne krevelji see! Alex dosta više! ALEX!!"
Veoma veselo i raspoloženo moj današnji model ponavlja reči koje sam
ljutito izgovarala pre sat vremena, dok sam se derala na njega.
Umorna sam od svega.
Deranje na Alexa i moje večito pokušavanje da ga nateram da se uozbilji više
puta bilo je bezuspešno.
A to me iscrpelo.
Da problem bude još veći sve slike su ili mutne, ili ih je uništio kreveljenjem.
Ne kažem da neću iskoristiti takvu sliku, ali problem je što sam danas želela
da napravim oslonac za sve ostale, male delove koje ću skidati sa svake
spontane.
„Nije smešno Alex. Pogledaj šta si radio danas. Svaki put kad sam ti rekla
da budeš ozbiljan ti si morao praviti neke face. A znaš da sam danas želela
da te slikam u opremi. A tu moraš biti ozbiljan. Ali barem imamo jednu
ozbiljnu, u toj sivoj majici", nervozno blebećem dok vrtim slike po fotoaparatu
kako bih je pronašla.
Alex se tiho zakikoće na šta podignem oštar pogled, zbog čega se počne
još jače smejati. Očigledno je da ona pobeda ima pozitivan uticaj na njega.
Auu, sranje!!
Kako sam mogla da zaboravim?
Pa nisam mu čestitala prvu pobedu.

~203~
"Dobro Kate sad je vreme", kažem sebi.
„Alex zaboravila sam da ti čestitam na prvoj pobedi i izvini zbog toga", tiho
mu kažem na šta se on blago nasmeši i klimne glavom. A onda sve što posle
toga čujem je zvuk motora koji ispunjava prijatnu tišinu među nama.
Nakon par minuta pridružuje mu se zvuk dubljeg uzdaha kojim Alex u sebe
uvlači potreban vazduh, ni sama ne znam zašto ali neka uplašenost prostruji
mojim telom.
Zbog čega se brzo okrenem prema njemu, a onda se moje telo opustim kad
na njegovom licu ugledam osmeh.
„Imam jednu ideju za tvoje slike Kate", polako priča dok gleda u mene.
„Znaš da sutra igramo ovde, na našem terenu i da nam dolaze Beli
medvedi?"
Glavu blago pokrenem desno-levo kako bih mu tiho, bez reči priznala da ne
znam, jer se stidim toga izgovoriti na glas.
On se na moj pokret nasmeje i lupi kažiprstom od volan, a zatim vedrim
glasom progovori.
„E pa možeš doći da nas gledaš i usput uhvatiš neke moje spontane slike.
To bi trebalo da uspe, zar ne?" Sa velikom dozom zanimanja upita me, dok
plavim očima prelazi preko mog lica kao da traži odgovor.
Kada ugleda moje veselo klimanje glavom i odobravanje ponos preplavi
njegovo lice.
„Vidiš da imam mozak", šaljivo mi kaže na šta se nasmejem zajedno sa
njim. A onda shvatim značenje njegovih reči zbog čega se moj osmeh izgubi.
Osmehnem mu se tužno, jer je iskoristio iste one reči kojima sam opisivala
njega.
„Ovaj.. nije tako Alex. Znaš da nisam tako mislila", stidljivo se pravdam na
šta on odmahuje rukom.
„Bilo pa prošlo Kate, opusti se." Što ubrzo uradim na suvozačkom sedištu,
samo zato što vidim da iskreno misli to što je upravo izgovorio, a onda se
setim jedne bitne stvari.
„Kad ti počinje utakmica?"
„U jedanaest, što", pita dok plavim očima sa velikom pažnjom gleda u mene, a
zatim ugasi motor.

~204~
Radoznalo pogledam zašto smo se zaustavili i vidim da smo stigli u kampus.
Tužno se osmehnem a zatim još tužnijim glasom progovorim.
„Pa tad imam predavanje iz književnosti. Mislim da neću moći doći."
„Hmm, pa dobro. Ne bi radila to zbog mene, već zbog sebe Kate. Ali ako ti je
problem propustiti jedno predavanje onda ništa od tih smrtno ozbiljnih slika.
Uostalom i Jesy će biti tamo, a sigurno i ona ima predavanje."
Znam šta pokušava sa ovim, a ja sam na korak da se upecam u zamku.
„Pa Jesy je Araonova devojka, a ti i ja dobro znamo da nas dvoje to nismo.
Razmisliću još, dobro? A ako budem došla trebam biti što biliža terenu da
uhvatim dobre slike."
Kažem zamišljena, jer razmišljam o značenju njegovih reči.
„Kako ti kažeš Kate. Čujemo se još", radoznalo me gleda dok otvaram vrata i
pozdravljam ga.
A zatim provedem još jedno podne učenja i čitanja knjiga, slušanja Jesy i
njenog teksta kojeg ću ubrzo naučiti napamet.

SUTRADAN- utakmica

Oko mene trenutno jedino što čujem je glasno navijanje studenata, koji su
očigledno kao Jesy i ja odlučili da izostanu sa predavanja.
Za ove tri godine otkada sam upisala koledž, nikad mi se nije desilo da ne
odem na neko predavanje, pogotovo sa književnosti koju obožavam.
Verujem da je Alex tačno znao kakvu zbrku će naspraviti svojim rečima,
dok ih je juče izgovarao. Sigurna sam da je dobro znao da ću upasni u
njegovu zamku.

~205~
Glasno deranje osoba koje me okružuju sa svih strana na ovim neudobnim
tribinama tera me da svake sekudne stavim ruke na uši, kako bih se zaštitila
od svih mogućih vriskova.
Imam osećaj da su svi studenti oko mene poludeli i na nekim drogana,
zbog njihovog glasnog navijanja.
Stalno se oko nas čuju usklici „Ajmo Crni tigrovi! Crni tigrovi su najbolji."
Nije mi jasno kako Alex i Araon mogu igrati toliko skoncentrisano od ove buke.
I pitam se kako igraju ispred protivničkih navijača, ako su bučni kao naši
koji ih podržavaju baš me zanima kako igraju kad čuju jedno
bezobrazno "uaaa."
Gledam u veliki teren pun brojeva, i jarde koje će momci trebati osvojiti. Ceo
teren izgleda kao jedna ogromna površina zelenila kojoj nema kraja.
Čim na teren izađe grupa sportiska obučena u crno-belu opremu, po
usklicima navijača shvatim da su to naši.
"Čuj nju, naši!! Otkad ti navijaš za njih? Do pre minut nisi ni znala koju boju
nose", glas razuma javi mi se u mislima.
Odjednom svuda oko nas čuje se jako i oštro „Uaaaa, odlazite kućii
gubitnici" na šta iznervirano prevrnem očima. Glavu zabacim unazad i duboko
uzdahnem što nasmeje veselu Jesy, koja se očito kao i svi drugi uklopila u
vrisku i dreku.
A kada ugledam početnu postavu oba tima znam da će utakmica početi za
par miuta, zbog čega uzimam fotoaparat u ruke i prilazim ogradi.
Samo zbog Alexa i Araona nas dve sedimo u prvom redu, koji je gotovo
blizu njihove klupe na kojem sedi ostatak tima.
Stojim tako sa starim fotoaparatom u ruci dok pogledom pratim svaki Alexov
potez.
Hvatam svaki dragoceni trenutak njegovog slavlja poena, zbog kojeg sam
se svaki put nasmejala.
Pratim ga kroz objektiv moje stare, ali drage stvari dok posmatram i hvatam
Alexov smrtno ozbiljan pogled, a u jednom trenu uhvatim sebe kako navijam
zajedno sa ostatkom publike, kada Alex pretrči pola terena.
I svaki tren kada ga neko od onih krupnih momaka iz suprotnog tima sruši
ili opkoli, moje srce ispuni se brigom i tugom zbog svih povreda koje će posle
danima nositi sa sobom.

~206~
„Uraaa!!! Bravo momci. Napred Crni tigrovii", čuje se svuda oko nas kada
sudija proglasi kraj utakmice i pobedu našeg koledža.
Momci u crno-belim dresovima rastrčali su se svuda po terenu, dok iz
njihovih lica izbija sirova snaga i prepuštenost slavlju.
Brzo u ruke uzimam fotoaparat i njegovim kadrom hvatam pobednički
zagrljaj Araona i Alexa dok iz njihovih osmeha izbija sreća.
A onda njih dvojica u istom trenu okrenu se prema nama posle čega se
zatrče. Zadihani Araon pomaže Jesy koja pokušava da preskoči ogradu, a
zatim je hvata svojim rukama i ljubi pred svima.
Nasmejano okrenem se prema Alexu i zateknem njegov pogled kojim me
sigurno već duže vreme posmatra.
„Došla si", upita me srećno.
„Nadam se da si uhvatila dobrih slika i da je vredelo izostajanje", veselo mi
namigne, a zatim se nakašlje.
„Uff, jedan me dobro lupio u rebra", sa bolnom grimasom lica pokaže mi
mesto udarca zbog čega se iznenadno rastužim.
„Ali šta me briga kad će proći. Bitno je da smo pobedili."
Blago mu se osmehnem, a onda ga pogledam pravo u te njegove plave oči.
„Bio si odličan Alex. Iako ništa ne znam o ovoj igri uživala sam da te
gledam na terenu. U početku mi je bilo dosadno, ali posle veoma zabavno",
kažem mu iskreno, a onda požalim u sekundi čim ugledam njegov
dvosmisleni pogled i đavolski osmeh.
„Hvala Kate", kaže mi on nakon čega uradi nešto na šta nisam bila
spremna.
Polako mi priđe, poljubi nežno u obraz, a zatim zagrli koliko može preko
ograde, posle čega na koži vrata osetim njegov osmeh, zbog kojeg se i sama
nasmejem.

Moj prvi izostanak sa predavanja bio je pokretač svega. NAS DVOJE.

Jedne velike ljubavi i strasti koja je već duže vreme postojala, samo MI
toga nismo bili svesni.
A kada smo okusili pravu ljubav, postala sam njegova verna amajlija na
svakoj utakmici. Zvanično postala sam devojka Alexa Clarka.
Katherin White
~207~
 Dvadeset prvo poglavlje
Rođendan

Katherine

I ovaj mesec kao i svaki drugi prošao je veoma brzo i približio nas mesecima
učenja i ispita, posle kojeg za neke slede tri meseca raspusta i odmaranja,
dok će za druge to biti meseci ponovnog učenja.
Imam utisak da je ovaj mesec prošao brže nego svi drugi, a za to su krive
sve promene koje je za sobom ostavio.
Mart je mesec u kom sam na početku pizdela i bila u ratu sa tim prelepim
sportistom, u kom sa slomila kamen rata kako bih zajedno stvorili novi i jači
zajednički kamen prijateljstva, koji je bio sve samo ne prijateljstvo.
Već je prošlo dve nedelje od Jesyne velike predstave za koju je dobila
veliku ocenu kod njenog ludog, matorog profesora i za koju je publika
nagradila ogromnim aplauzom u trenu kada je njen zahtevni profa prozvao
njeno ime i ulogu Ofelije.
Bila sam ponosna na nju dok sam stajala u trećem redu te sale okružena
mnogim nepoznatim osobama i sa dva luda muškarca.
Zajedno sa Jesy u čijim očima se ogledala sreća, dok je njenim licem
vladao najveći osmeh, gledala sam u ta dva pomahnitala muškarca koji su
svojim zviždanjem prekidali i razljutili njenog profesora glume.
Nakon mog prvog izostanka i osećaja da sam dobro postupila počela sam
da primećujem mnoge promene koje su nastale duboko u meni.
I za sve je kriv njegov topli, zaštitnički zagrljaj u kojem sam želela ostati
duže od par sekundi.
Često uhvatim sebe kako se iskreno, na sav glas smejem nekoj njegovoj
šali, dok mi je glava zabačena unazad.

~208~
Više puta na časovima mi nedostaju te njegove gluposti o mudrim ljudima i
filozofima za koje uvek ima nešto da prokomentariše.
U trenucima kada on ne sedi pored mene jako mi nedostaje njegov
osmeh pomešan tim hrapavim i dubokim glasom, i njegovo telo čije prisutvo
uvek osetim pored sebe za onim stolom.
Toliko toga se promenilo u ovom mesecu koji je doneo proleće, jer sada
željno iščekujem naša dva zajednička predmeta.
I sve ove promene polako prihvatam, ali trudim se da ih što više ignorišem.
A to je teško.
Jako, jako teško.
Više od nedelju dana ima kako se nalazim sa Alexom nakon predavanja kako
bih dovršila njegov kolaž-portret.
Skoro sam blizu, trebam samo još par slika da dodam i sledeće nedelje
predajem rad, koji ću morati da objasnim pred profesoricom.
Dan nakon one utakmice opet smo otišli u onaj park, sa tim da se naše
slikanje pretvorilo u vijanje i moje glasno bežanje od njega, kada je iz mojih
ruku dohvatio fotoaparat.
U tom trenutku park su ispunjavali naši prepleteni glasovim sreće, zbog
čega su nas mnogi stariji parovi iz daljine posmatrali sa osmehom na licu.
I kada sam videla njihove stare, grube usne kako se pokreću uz veliki
smešak i pravac njihovih misli, znala sam da su nas videli kao dečka i devojku
u vezi.
A ono što me iznenadilo je osećaj koji je u tom trenu prošao kroz moje telo.
Tada ništa od toga nije mi smetalo, a to je bilo jako čudno.
„Dođi ovamo Kate. Ajde sad jedna ozbiljna pa da vidiš koliko je teško biti
takav kad ti neko naredi. Kate stani, jer ako te uhvatim neće ti kazna biti samo
slikanje", njegov veseo glas čula sam iza leđa u tom trenu.
Veselo kao mala devojčica nogama sam grabila sve brže korake, kako bih
pobegla što dalje od njegovih ruku.
Alex nije ni svestan da ću upotrebiti svaku sliku samo da napravim nešto
ludo i nesvakidašnje, i da sam mnogo rizikovala zbog našeg druženja u kojem
polako jedno drugom otrivamo sve stvari koje volimo.

~209~
I sama znam da sam ovim rizikovala mnogo!
Recimo moje srce sa kojeg je led polako počeo da se topi i koje kao ludo
gubi pravilan ritam otkucaja svaki put kada sam u njegovoj blizini.
Znam i da sam istinski srećna u tim trenuca dok ga slikam, jer on za mene
više nije običan dečko, ili slučajni model, već muškarac zbog kojeg mi obrazi
svaki put pocrvene kada mi kaže neku lepu reč, ili kada sa njegovih usana
čujem ta četiri slova: lepa.
A u poslednje vreme ovu reč često čujem pomešanu sa njegovim
hrapavim, dubokim glasom.
I svesna sam da je to počelo par dana nakon njegovog ludog i ljutog
lupanja, kada je banuo u moju sobu samo da me uveri da su reči onih
devojaka čista ljubomora.
A tada nisam ni bila svesna koje promene je ostavio u meni.
Ali sigurna sam da on to primećuje i da vidi koliko je uspeo u tome, jer od tad
sve više obraćam pažnju na svoj izgled, na odeću i odraz u gledalu.
Od te noći svakim danom izgledu poklanjam sve veću pažnju, zbog čega
sada imam utisak da sve što želim da čujem je ta jedna reč koja me čini
srećnom celi dan.
Lepa.
I sama vidim da polako počinjem gaziti sve granice koje sam sebi postavila i
misli koje su me držale već tri godine, i da sam zbog toga osećala stalnu
prazninu oko srca i hladnoću u duši.
Odlučila sam da rizikujem i mračne misli o mrtvim roditeljima i bratu ostavim
za sobom na neko kratno vreme, a razum prepustim Alexu.
Jer tako je lepo ponovo biti normalna devojka, koja oseća nešto vise osim
prezira prema sebi.
Čudno mi je koliko se dobro snalazim sa svim tim zbunjujućim signalima
mog tela, koji već duže vreme želi nešto više.
Do sada odbacivala sam sve potrebe mog tela, i kao da sam ga kažnjavala
bez dodira toplog, udobnog muškarca i čvrstih ruku na bokovima koje želi već
duže vreme. I nisam samo telo kažnjavala već i sebe, jer sam mislila da više
ništa ne osećam.
A očigledno je da mi se sa Alexom dešavaju upravo suprotne stvari.

~210~
Pored njega osećam, iako je to u početku to bila samo mržnja, ali i to su bila
osećanja.
Jer nijedan muškarac nije me naterao da ga mrzim kao što sam njega.
Nijedan nije izvukao toliko jaku emociju iz mene već duže vreme.
Ali sada je i ta mražnja nestala, jer ga vidim kao devojka koja želi nešto drugo
od njega.
I koliko god bila svesna svih ovih promena toliko se trudim da ih sakrijem
od njega, od drugih, a najviše od sebe.
I za sad mi zavaravanje dobro ide, ali drugih, jer sebe ne mogu.
Već dva dana ležem sa mislima u kojima on stalno nalazi put do mojih snova,
u kojima vidim nas dvoje na sve načine koje moje telo želi, jer ono se ne plaši
povrede kao srce.
Ono je opet budno i željno pažnje, ali nije oprezno.

***

Polako sa oprezom koračam prema Alexovom i Araonovom stanu, dok u

rukama nosim dve teške kese pića i grickalica.
Od kada sam u autu pitala one dve ludice da li su kupili najbitniji deo
rođendana, a to je torta, još uvek ne mogu da skinem osmeh sa lica, jer pred
očima i dalje vidim njihove zbunjene poglede i još uvek čujem njihove
nespretnije odgovore izvlačenja.
A i sama sam znala da na ovoj žurci torte neće biti ako se njih dvoje toga
uhvate.
Prilazim prosečnim drvenim vratima, na kojima piše broj 15 , koje otljučavam,
a zatim ih zatvorim naglim pokretom donjeg dela tela.

~211~
Kada mi guza dotakne tu ravnu površinu osluškujem kako tišinu ovog lepog
stana nadjačava glasan zvuk naglo zalupljenih vrata.
Polako sa mojim omiljenim belim starkama na nogama koračam prema
kuhinji i na drveni sto oprezno stavim dve kese pića i grickalica.
Čini mi se da je stan prazan i da je Araon imao pravo kako Alex ima još
jedno predavanje.
Iz kesa vadim tri flaše crnog vina, deset piva koje ubrzo stavim u frižider
pretrpanog hrane. Iz druge, manje kese, vadim kesice grickalica.
A zatim ugledam ukrasni papir koji viri iz moje crne torbe.
Blago se nasmejem kada u mislima po ko zna koji put zamislim njegov izraz
lica kada bude ugledao sebe na slici.
Iako sam sigurna da će ovaj poklon još više podići njegovu samouverenost
koju krije u sebi nasmejano vadim moj poklon i vraćam se u hodnik kroz koji
sam malopre prošla.
Prilazim belim vratima koja se nalaze na suprotim strana hodnika. Oba
vrata vode u dve sobe samo je problem što ne znam koja je njegova.
I zato rešavam sebe neizvesnoti kada se polako približim vratima sa leve
strane hodnika koja ubrzo otvorim.
Kada upalim svetlo koje obasja tamu sobe shvatim da ovo sigurno nije
Alexova, jer primetim neke razbacane Jesyne stvari, dve zajedničke slike
zaljubljenog para koje se sigurno ne bi našle u njegovoj sobi.
Brzo se povučem nazad, zatvorim vrata i okrenem se prema drugim koja
se nalaze sa desne strane hodnika.
Tišinu koja ostaje nakon zvuka otvaranja vrata dopunjava zvuk lomljenja
stakla moje umotane slike koju u čudu ispustim kada ispred sebe ugledam
prizor koji ni u snovima nisam viđala već duže vreme.
Kao hipnotisana gledam u Alexa koji svojom velikom desnom šakom brzo
prelazi preko penisa u erekciji.
Zbunjeno gledam njegov izložen vrat i adamovu jabučicu koja se pomera
posle svakog pokreta ruke, i osetim potrebu u mojim prstima da dodirnem
njegovu vlažnu kožu.

~212~
Alex izgleda kao da je u nekom transu dok mu se iz morke, već poduže crne
kose slivaju kapljice vode koje klize niz njegovu blago preplanulu kožu grudi,
preko stomaka, a onda se stapaju zajedno sa pokretom njegove ruke.
Da li je to?
Ma nemoguće!
Sada znam zašto ga zovu velikim zmajem.
U čudu širim oči kada ugledam crnu tetovažu zmaja čija raširena krila se šire
sve do kukova.
„On je jedan veliki zmaj koji rastura u krevetu", prisetim se jednog
razgovora koji sam slučajno čula.
Ovaj dečko kojeg nazivaju velikim zmajem kao da napokon primećuje tuđe
prisustvo u svojoj sobi.
Polako otvori snene oči i pogleda tim zamagljenim plavetnilom u mom
pravcu, nakon čega izvadi slušalice iz ušiju koje su ga svojom glasnom
muzikom odvajale od sveta realnosti.
„Jebem ti", hrapavim glasom kaže, a zatim svoje međunožje prekrije belim
jastukom.
Osećam kako mi u obraze nadolazi novi talas topline, zbog čega zbunjeno
zatvorim vrata za sobom na koja se u čudu naslonim.
Osluškujem njegovo psovanje i lupanje koje stvaraju njegove teške noge, a
zatim se trgnem na zvuk otvaranja vrata stana i smejanje mojih prijatelja.
„Sranje, sranje, sranje", pomislim u sebi.
„Kate jesi dobro", upita me uplašena Jesy koja mi žurno prilazi.
„Jesam, jesam", odgovorim joj pod dejstvom prizora kojem sam
prisustvovala.
„Vidi kako si samo bleda u licu. Šta osećaš draga", oprezno me upita ona.
Osećam veliku želju da se vratim u onu sobu i dovršim ono što je započeo.
„Ne Kate! Ne radi to sebi", kažem sebi i setim se da ispred sebe imam
uplašenu drugaricu.
„Nije mi ništa, samo Araon je pogrešio jer Alex je tu", polako kažem.
Gledam u sada već ozbiljna lica mojih prijatelja, a zatim osetim kako gubim
dodir sa vratima i osećaj padanja unazad koji zaustave velike, tople ruke
muškarca.

~213~
Kao izgubljena gledam u njegovu desnu šaku koja je malopre radila nešto
sasvim drugo , a sada mene drži ispod pazuha.
„Ona je bila deo erotičnog plesa na koji sam nepozvana upala", pomislim.
„O čemu se radi društvo? Otkud vi ovde? I ti Kate kako si ušla u stan", plavim
očima sada seva kroz moje crne, zbog čega kao uplašena srna stojim ispred
njega.
„Druže okupili smo se da bi se danas družili zajedno, jer je tvoj rođendan.
Iako je sreda malo ćemo da slavimo", veselo odgovori Araon.
„Dobro, a sad bih hteo da pričam sa Kate. Nasamo", govori oštrim glasom
našim prijateljama, koje je sigurno ostavio u čudu kada me gurnuo u njegovu
sobu i zatvorio vrata za sobom.
Stojim kao izgubljena nekih par sekudni i zbunjeno gledam u prazan
krevet, dok ispred očiju opet vidim onaj erotični prizor.
Na trenutak zatvaram očim i bežim od njega, od svega što osećam, jer ovo
postaje prejako za mene.
Ali moje središte kao da ne želi da zaboravi taj prizor zbog čega ovlažim još
vise.
A onda osetim njegov jak stisak na mojoj nadlaktici kojim me okrene prema
sebi.
„Kate nisam znao da si tu, nikad ti to ne bih uradio", ozbiljno mi kaže.
Nemo gledam u njegovo lice koje je toliko ozbiljno da je to čudno za njega,
jer on nikad nije ozbiljan.
„Mislila sam da si na predavanju, inače ne bih ušla. " Zbunjeno gledam u
njega dok mu se širi osmeh preko lica.
„Zbog čega se ovaj dečko sad smeje", pomislim u sebi.
„Donela si mi poklon. Šta će to biti da si odlučila da mi čestitaš rođendan",
veselo me zadirkuje.
Stidljivo trepnem, a onda ga pogledam pravo u oči, zbog čega mi obrazi
porumene još više.
„Pa ti si moj drug Alex, ali sad više nemam moj poklon za tebe", malo
tužnije mu odgovorim.

~214~
On naglo ispusti vazduh kroz nos i privuče moju pažnju kad svoje telo udalji
od mene.
„Tvoj poklon nije propao Kate. Sviđa mi se jako ovaj poklon", iskreno mi
kaže dok svojim plavim očima prikuje moju pažnju.
„Ovo si uhvatila onaj dan na utakmici", radoznalo me upita, a kada ugleda
moj potvrdni odgovor koji mu dam jednim klimanjem glavom, podari mi jedan
od najleših osmeha.
Pogledam u otpakovanu sliku koja stoji na njegovom stolu. Iako se staklo
polomilo lepota istinske sreće koja izbija iz slike još uvek može se videti.
Kada sam je ugledala u mom fotoaparatu znala sam da ću mu baš nju
pokloniti za rođendan.
To je slika njegovog proslavljanja poena koju sam uhvatila kad je skočio
visoko u vazduh, nakon što je kacigu bacio visoko iznad sebe.
Sreća koja je u tom trenutku izbijala iz njega toliko je jaka da i sada dok
gledam u nju osetim kako se blago smeškam, iako nije mi vreme ni mesto za
to.
Primećujem kako mi Alex polako kao grabljivica prilazi, dok me gleda pravo u
oči, a zatim me povuče u svoj topli, udobni zagrljaj u kojem se opet osetim
sigurnom.
„Hvala slatkice, sviđa mi se slika", šapne mi na uvo zbog čega se moje
koža vrata blago naježi.
Više mi ovaj nadimak ne smeta, i sada ga on redovno koristi. Ovaj nadimak
me više ne iritira kao pre, već je postao nekako sladak i milozvučan kada ga
on izgovori.
„Nema na čemu. Srećan rođendan Alex", zbunjena kažem, jer me on još
uvek ne pušta.
„Kate", tišina koja je ostala iza mog imema natera me da mu odgovorim.
„Kaži Alex, šta te zanima?"
„Da li bi mogla da mi daš još jedan poklon, onaj koji već duže vreme želim",
oprezno me upita.
Zbunjeno se ispravljam i oslobodnim njegovog zagralja, a onda pogledam
pravo u njegove oči kroz koje vidim oluju.
„Poklon koji već duže vreme želi, ali šta ", pomislim u sebi.

~215~
„Želiš li Kate", hrapavo me upita.
„ N-nne znam-mm na šta misliš Alex", nervozno zamuckujem dok ga
upitam.
„Da li bi se opirala kad bih te sad poljubio? "
Ne čekavši više ni sekundu on spusti svoje nežne usne na moje, a ja mu
bez imalo opiranja dam dozvolu da jezikom prodre u njih.
„I on ovo želi kao i ja", pomislim u sebi.
Kako nisam videla to?
Kako on nije video to?
Zašto baš sad?
Ne želim ovim pitanjima da uništim ovaj retki, ali poseban trenutak i zato
svoje misli ostavljam sa strane.
Polako sve se više opuštam u njegovim rukama koje prolaze kroz moju
puštenu kosu. Naše usne kreću se skladno, kao da se odavno poznaju, kao
da su dve polovine koje su napokon spojene.
On me u početku ljubi veoma nežno i polako, gotovo oprezno pravi svaki
pokret, a onda ti nevini i nežni pokreti prelaze u nešto veće i brže.
Jačina kojom me sada ljubi sve se više pojačava, a dubina njegovih
poljubaca i ludačkog prodora jezikom gotovo me guši.
On me ljubi kao da je godinama čekao na ovo, kao da je danima sanjao o
ovom trenutku.
Njegove jake, muške ruke obuhvataju moje bokove i samo jednim pokretom
lagano me podigne i ovije mojim nogama svoje bokove.
Osetim kako moja leđa ubrzo dotaknu tvrdu površinu zida.
Zareži kada usnama dodirne kožu moga vrata. Jezikom za sobom na tim
mestima ostavlja mokra obeležja po mojoj koži.
Rukama koje još uvek drži na mojim bokovima blago stisne kožu u koju
zarije svoje prste.
Diše isprekidano kao i ja, a kada na stomaku osetim ogromnu izbočinu
njegove erekcije ubrzo se oslobodim ove iznenadne požude koja guta moje
telo.
„Šta ja to radim? Ovo nisam ja", pomislim u sebi.

~216~
„Alex, Alex molim te pomeri se", uplašeno kažem dok ga drhtavim rukama
odguram od sebe.
„Katee", tihim dubokim, seksi glasom kaže moje ime zbog čega mi noge
blago zadrhte, a mesto među nogama teško zapulsira.
„Šta radimo ovo? Nisi trebao da me poljubiš Alex. Mi smo prijatelji", kažem a
znam da lažem i njega i sebe.
Iako priznajem koliko sam ovo želela da uradi, koliko noći sam sanjala naš
poljubac, a znam da i on zna koliko sam laži sada izgovorila.
„Kate mi nismo drugovi, barem ti meni nisi drugarica, već devojka koju
želim. I dosta mi je više pretvaranja da i ti ne vidiš koliko nam je dobro kad
smo zajedno. Ali ako ne želiš ništa sa mnom neću te terati, jer nisam takav",
ozbiljno mi kaže.
„Alex... ja", prekine me njevog palac koji prisloni na moje brideće usne.
„Šššš ne govori sad. Možda bi bilo dobro da razmisliš o tome malo", plavim
očima govori mi kako me razume i vidi koliko su me neki događaji za pola sata
uzdrmali.
„Hvala za najlepši poklon slatkice, šta misliš da se sad pridružimo našim
prijateljima", veselo kaže na šta još uvek nesigurna klimnem glavom.
Stidljivo iza njega izlazim iz sobe jer znam da će nas u dnevnoj dočekati
njegov tim i dva druga sa predavanja.
Alex u iznenađenju gleda svoje drugove koji su počeli da urliču iste sekunde
kada je on ušao u dnevnu.
Gledam kako mu prilaze i čestitaju zagrljajem, ili udaranjem ruke po leđima.
A zatim iza sebe osetim nečije prisustvo i ozbiljni glas moje drugarice na uvu.
„Duguješ mi objašnjenje Kate. Šta ste radili pola sata u sobi? I pobogu
zašto si toliko rasčupana", radoznalo me upita ona.
Prostreljim je ozbiljnim pogledom koji na nju ne ostavi neko veliko dejstvo.
„Ne želim sad o tome. Trebam vino koje smo kupile."
Trudim se da brzo i neprimetno prstima namestim kosu.
„Ne znam šta se desilo, ali imaš sreće što smo uzeli još tri flaše. Dođi", veselo
me gura za sobom.
Ostavljam na par trenutaka dečka crne koji je pre par minuta mrsio moju
dugu kosu, i uvrtao je oko šake, koji me svojim telom pribijao uz zid, dok je
jezikom pustošio moje usne.

~217~
I njegov osmeh kao da mi ne da mira. Proganja me celo veće, čak i onda kad
odem u kuhinju samo da budem dalje od njega.

Alex

Pulsirajuće, bolne glave okrećem se u svom krevetu i desnom rukom

dotaknem malo sitno i nežno telo.
Ali sada znam ko je ova devojka pored mene, jer sinoc nisam toliko popio
kao ona.
Otvorim oči i prvo što ugledam je usnula Kate.
Sinoć vidno potrešena ispijala je one čaše vina kao da su sok, a ne alkohol.
I to me u početku zasmejavalo, ali kasnije je počela da preteruje pa sam je na
silu doneo u sobu, u kojoj je ubrzo od umora zaspala.
Iako se smejala i igrala sa Jesy, znam da je njeno telo celo veče bilo
usmereno prema mom, kao što je moje u celoj prostoriji tražilo njeno.
Već dve nedelje sam siguran u moja osećanja prema njoj. Nju ne želim kao
prolaznost, nju želim na duži period pored sebe.
Želim jutra koja će mi započeti pored nje i noći u kojima ću iscrpljen nakon
seksa zaspati sa njom.
Ona nije svesna koliko me privlači tim svojim nevinim izgledom.
I znam da se u njoj krije razuzdana devojka koja je vatrena u krevetu, a to mi
je sinoć dokazala.

~218~
Sada znam da i ona oseća nešto prema meni, i ništa više neće me sprečiti da
je imam.
Kate je jedna od onih za koje trebaš dobro da se potrudiš, a to mi je
namera da uradim.
Juče nisam mogao ostati na biologiji koju sam pre toga čekao sat vremena u
stanu.
Odlučio sam da ne odem na predavanje već pod tuš, nakon čega sam u
krevetu odgovarao na poruke nebitnih osoba koje su mi čestitale rođendan.
A onda mi je u misli ušla ona, i opet sam čuo njeno slatko smejanje, video
crne oči koje se skupe dok se iskreno smeška, bledu kožu koju krije ispod
uskih majica.
I primetio da se nešto promenilo u njoj, kao i u meni samo što oboje ćutimo,
ali ja više nemam nameru to da radim.
Kate je sada opuštena pored mene u društvu, smeje se na svaku moju šalu, i
to ne lažnim osmehom kao neki, već iskreno, jer joj je to smešno.
Tako nevina ušla je u moje misli dok sam nakon tuširanja go ležao na
krevetu, zbog čega sam pustio muziku na fonu i pojačao na najjače.
I kao da sam se opet našao u erotskom snu koji sanjam već par dana.
Zamišljao sam je kako stoji ispred mene u onom seksi, crvenom, čipkanom
kompletu, dok se šeta oko mene i mami me razotkrivenom kožom guze, jer
nosi tange.
I svaki pokret moje ruke kao da je bio njen.
A onda sam u jednom trenu imao osećaj da je ona stvarno tu, a kada sam ih
otvorio bilo je kao u mom snu.
Ona je ušla u moju sobu, ali Kate iz sna nije kao uplašena i zbunjena srna
gledala moje golo telo, i kurac koji sam drkao rukom.
To nikako nije bio onaj seksi, vreo pogled iz sna zbog čega sam se naglo
trgao i pokrio prvim jastukom.
Bio sam zbunjem kad je naglo za sobom zatvorila vrata, ljut jer sam bio tako
blizu da svršim, ali više nisam mogao da dovršim započeto. Ne tad su me
samo jedna bela vrata odvaja od nje.
Ljutito sam psovao ubeđen da sam uprskao sve sa njom, dok sam skakutao
po sobi i navlačio bokserice, čistu trenerku i majicu.

~219~
Sa smeškom gledam u usnulu Kate, dok joj lice odmara na levoj strani mog
kreveta. Pokrivač joj telo više ne sakriva od mog pogleda, ali sve što vidim je
bela majica na bretele i uske farmerke u kojima je sinoć zaspala.
Gledam u njene rastvorene usne i pramen crne kose koji joj se blago viori,
dok plitko diše.
Prisećam se moje lude hrabrosti, koju sam nasledio od oca, da tražim
poljubac od nje. I zbog toga moja jutarnja erekcija počne i pre nego što treba.
U ovom trenu pred očima vidim moje ruke koje su bile u njenoj gustoj kosi,
sa kojima sam stiskao njene bokove, dok sam je pritiskao uz zid sobe.
I kao da opet osetim ukus njenog poljupca, ubrzano dizanje grudi koje su
svojom mekoćom dodirivale moje.
„Jebem ti", pomislim u sebi i prostenjem.
Polako se dignem iz kreveta kako bih se otuširao i rešio ove napaljenosti, dok
slatkica spava.
Puštam toplu vodu, skidam odeću s umornog tela i stajem ispod mlaza
vode, koji mi opušta mišiće u sekundi.
Uzimam gel za tuširanje i njime prelazim preko tela, sapunjam kurac koji
kao koplje stoji uzdignuto dok po njemu pada mlaz vode.
Desnom rukom počinjem da prelazim preko zategnute i tanke kože. Sve
više ubrzavam tempo koji će me ubrzo dovesti do vrhunca, a kada osetim
koliko sam blizu zamislim Kate.
Zamislim da je ona tu pored mene gola i morka, spremna za mene, a kada
ubrzo dostignem vrhunac moj blagi krik slobode sakrije mlaz tople vode.
Nakon toga navučem iste bokserice i trenerku, i iz kupatila izađem peškirom
kojim trljam kosu, a kada ugledam praznu levu stranu kreveta iznenadi me
tuga koja pogodi moje telo.
Brzo bacim peškir na pod sobe i istrčim u dnevnu koju je prazna, kao i
kuhinja i Araonova soba.
Ona je otišla i ostavila me kao da se ništa nije desilo, ali neću odustati od
nje dok ne dobijem ono što želim.
A to je odgovor!
Iskren i bez zavlačenja.

~220~
Zbog nje postao sam muškarac koji želi samo jednu ženu da voli i ima.
Pored nje potreba da tražim drugu izgubila se onog trena kada sam je
zavoleo.
Samo ona bila mi je dovoljna, jer nisam mogao da se zasitim njene
ljubavi i dobrote koju nosi u sebi.
I znam da sam glavni krivac što sam izgubio devojku koja je bila moj
anđeo i vrag istovremeno.
Alex Clark

~221~
 Dvadeset drugo poglavlje
Izlazak?

Alex

Žene su uvek bile i uvek će biti mnogo komplikovanije od muškaraca.

Kod nas sve je jednostavnije kad nam se neka osoba svidi.
Kada našu pažnju dobije neka devojka mi tačno znamo šta želimo.
I uvek ćemo svaku devojku svrstavati u jednu od dve grupe: za seks koje traju
samo jednu-do dve noći,
i devojka za duže vreme sa kojom ćemo imati ozbiljnu vezu.
Ali one su toliko retke da ih kod nekih muškaraca gotovo nema.
Sve što znam je da Kate nikad ne bi prihvatila seks za jednu noć.
Kod nje brza jebačina nikad ne bi prošla, jer ona je nežna, dobra devojka
poganog jezika kad popizdi, a to poštujem.
Mada imam utisak da je ova devojka koja je počela da me privlači nevina, a
možda i grešim.
Ali verujem da ona nije bila sa više njih.
Verovatno je bila samo sa jednim dečko, a sada mi ne vredi da nagađam, jer
opet neću biti siguran.
Sve što znam je ono što su mi njeni poljupci pokazali: samo mali posto
strasti koju Kate krije u sebi.
Imam utisak da se ona uplaši svaki put kad treba preći granicu pristojnosti,
jer do sada tako je bilo sa njom.
Ona bi uvek pobegla od mene i naših emocija.
Osećam da je ova slatkica strastvena u ljubavi kao što je u umetnosti i čitanju,
samo se plaši to da prizna.

~222~
 Nervozno zalupim vrata stana za sobom nakon petnaest minuta otkada je
ona otišla bez pozdrava.
Kada sam shvatio da je ceo stan prazan i da nje nema vratio sam se u
sobu, opet skinuo sve sa sebe i navukao čistu odeću.
Pre par minuta ljutito sam gledao svoj odraz u ogledalu, dok sam brijao
bradu koju imam već dva dana.
Prsti su mi brideli od želje da uzmem telefon u ruke i pošaljem joj poruku, ili
još gore nazovem i izderem se.
I ovo je prvi put da je neka devojka otišla bez pozdrava iz mog jebenog
kreveta.
„Ali nisi je kresnuo Alex, jer da jesi ostala bi", nadmeni deo mene pomisli.
Brzo odbacim te glupe misli, jer ako želim biti sa Kate moraću da zaboravim
ove bezazlene budalaštine.
Pogotovo sad kad znam njena osećanja.
Možda njen razum pokušava da sakrije koliko je privlačim, ali njene usne i telo
sinoć pokazali su mi koliko žele biti voljeni.
A ja sam spremam da joj dam to.
Mislim da sam napokon pronašao devojku sa kojom želim nešto više.
Kate je kao jebeni magnet koji me svakim danom privlači sve više i to me
ubija, jer zbog nje u poslednje vreme ne mogu jebati druge, pa moram sam
rešavati svoje probleme.
I to je tako iritantno.
Brzim koracima sišao sam niz stepenice i otvorio ulazna vrata zgrade, a onda
ugledao Araonova kola kako staju na parking u blizini zgrada.
Namrgođenim pogledom pratim opušteni stav druga, dok mi ležerno prilazi.
„Šta ima slavljeniče? Jesi spremam za trening i predavanja?" Previše veselo
upitao me, zbog čega radoznalo gledam i prekrštam ruke na grudima.
„Ti si je odveo, zar ne? Jel barem rekla zašto je otišla bez pozdrava?"
Ne volim ovakva jutra u kojima sam namćor i gotovo besna osoba.
Tada odmah znam da mi je ceo dan uništen.

~223~
„Da, odveo sam je. Čoveče imaš li neki problem sa tim? I sam znaš da je Jesy
kao i Kate morala otići u kampus zbog predavanja." Njegove svetlo-smeđe oči
previše sijaju ovo jutro i to me tako živcira.
„A da mi uđemo u stan i spremimo se za trening, doručkujemo i popričamo.
Znaš, još uvek mi nisi rekao kako to da si juče došao ranije? Zar nisi imao
biologiju? "
Diplomata i mudra osoba koja se krije u mom drugu upravo mi se obraća,
dok me on vešto gura u unutrašnjost zgrade.
Ni sat vremena nije mu dovoljno da iz moje iskrene priče shvati koliko sam
iskren kada sam mu priznao da planiram nešto veće da probam sa Kate i da
stvarno želim to.
Ako Araonovo lice neverice nisam mogao da skinem svojim iskrenim
priznanjem kako ću onda ubediti komplikovanu, ludu i tvrdoglavu Kate?
Ne znam ni sam, ali moraću dati sve od sebe.
„Jebem ti Alex! Uvalio si se u teška sranja", opsujem u sebi.

***

Jebem ti!
Zašto baš danas?
Ovo će biti haos.
Ovaj trening prava je propast, a za dva dana imam novu seriju utakmica.
I sam primećujem koliko ovo nije dobro za nas i tim, a ja baš danas puno
grešim na terenu.
I dešavaju mi se stvari koje ni jebeni freshmani ne bi uradili.
Ne mogu da uhvatim savršeno dobru bačenu loptu, jer svaka kao da mi
proklizi kroz ruke kao što je sinoć Kate.

~224~
A ona je kriva za ova sranja!
I kako sad treneru da objasnim da mi je u mislima jedna devojka crne
kose, koja kako ona kaže nije crna, već... ma ni sam više ne znam.
„Clark šta radiš to! Koji put si danas izgubio loptu u visu? Ajmo deset
krugova oko terena. Odmah mladiću", oštro se dere trener Karter.
Ovo sam i čekao već deset minuta. Samo sam gledao u lice trenera Kartera
koje se sve više crvenilo sa svakim mojim gubitkom lopte. I čudi me da je
toliko izdržao.
Ne znam koji mi je, ali na ovu situaciju smejem se kao budala.
Što i jesam!
Budala koja može jebanjem smiriti živce, ali ne radi to jer mu mira ne da
Kate!
„Samo izdrži ovaj trening i predavanja, a onda ideš kod nje. Ima da te
sasluša i prizna svoja osećanja", kažem sebi.
U svlačionici momci me nisu napadali kao na terenu.
Razumeo sam sva dobacivanja koja su rekli kada su bili u mojoj blizini, jer na
terenu svi postanemo neko drugi.
Tamo ne prolaze mlakonje, uplašeni i kreteni, na terenu trebaš biti zver koja
proždire svoje protivnike.
A to i radimo, samo izgleda da sam danas odlučio da odmorim malo.
Naravno ne svojom voljom.
Ali lepo je kad te tim razume, jer i oni su više puta bili u ovakvim situacijama.
A to je normalno i svako od nas ima neki svoj problem.
Danas je dosta toplije i zato sam jedva čekao da stanem pod tuš.
Da je ovo normalan dan inače bih upadao u svaki razgovor, ali jutros
očigledno nisam raspoložen za to, pa samo ćutim i pratim tok priče.
Uglavnom je reč o Beta žurci na koju sam pozvan.
To me raduje, jer za vikend ima da pijem.
„Ej Alex dolažiš na žurku u subotu. Znaš da si obavezan gost kao i Araon",
obojica na Brianove vesele reči klimnemo glavom. Gledam sa osmehom u
ovog lika koji živi za žurke, devojke i jebanje.

~225~
I ovog jutra, zbog ludosti mog saigrača, prvi put osmehnem se iskreno.
Umor od sinoć, masnice sa današnjeg treninga iscrpele su me više nego
što sam očekivao.
Sedeo sam kao uspavana budala na svim predavanjima i opet kao i uvek
ništa nisam pratio, a to nije dobro.
Jer ako želim ostati u timu, onda moram imati barem prolazne ocene, a to je
teško ostvariti pošto ništa nisam učio.
Biologiju ću lako rešiti, kao i psihologiju, ali ono sranje od filozofije nema
šanse!
Nije mi jasno zašto moramo da učimo i pričamo o nečemu što možda nikad
niko nije rekao.
Zato se na tim predavanjima samo zezam, a time za sobom povlačim Kate.
Lepa je dok se trudi što tiše i neprimetnije smejati.
Ali ima dana kad stvarno želi da sluša ta sranja, pa me svakih pet minuta
lupa po ruci i iznervirano govori „ššš."
Pitam se kako će se ponašati kad je posetim danas?
I nadam se da će ta lepa devojka napokon reći šta oseća.

~226~
Katherin

„Štaa?? Da li sanjam ovo? O mora da je to."

Kreštavim, visokim glasom dere se Jesy koja u šoku sedi pored mene na
krevetu.
Kako na mom tako i na njenom licu vidi se posledica neispavanosti. Možda
smo jutros tragove prekrile puderom, ali sada iza zatvorinih vrata naše sobe
vidi se koliko naša tela trebaju sna i odmora.
Do sada radnim danima nisam izazila ili pravila žurku, bila na njoj, a moje
današnje stanje pokazuje da i dalje trebam nastaviti da ih izbegavam.
Sve čega se od sinoć sećam je jedna čaša vina za drugom koje sam previše
brzo ispijala.
A to mi je u tom trenu bilo i više nego potrebno.
Tada sve što sam želela je da na par sati izbacim one slike iz glave, njegove
dodire koje sam još uvek bila osetila na telu i njegov miris koji me pratio u
stopu.
I jutros sam bila zbunjena kada sam otvorila oči i našla se u tuđem, tačnije
njegovom krevetu.
A onda me uplašila Jesyna glava koju je previše blizu približila mojoj kako
bi me probudila.
Dobro je što sam bila obučena, jer sam zbog toga odmah ustala za njom
kako bi nas Araon dovezao u kampus.
I sada se pitam gde je Alex bio u tom trenu, i da li je spavao pored mene.
Pošto jutros nisam ništa stigla da priznam drugarici, iako je i sama bila
navaljivala, tačnije zahtevala da joj kažem morala sam napraviti kompromis.
I sad ga upravo ispunjavam.
Crvenih obraza pričam mojoj radoznaloj Jesy da sam uhvatila Alexa u
nezgodnom trenutku.
Njene zelene oči svake sekunde šire se sve više. Gledam u drugaricu koja
tako slobodno izražava svoje misli o celoj ovoj situaciji.

~227~
Pričam joj za poljubac koji je bio mnogo više od nežnog i nevinog.
Poljubac koji me gotovo osvojio svojom jačinom.
„Aaaaa ovo je tako dobro Kate! Pa sada ćemo moći ići na dupli sastanak.
Zamisli nas četvoro da izađemo, na večeru ili u diskoteku. Daa, da."
Zamagljenog pogleda Jesy kao da više nije ovde već u svom svetu mašte,
gde smo Alex i ja zajedno.
I to me tako veseli, jer ovo je ona. Isto ovo radila je i s Araonom.
Njena preterana hiperaktivnost uvek pronađe svoj put slobode kada je u
pitanju neka ljubav ili veza.
Ljubav?
Veza?
Sa Alexom?
Želim li stvarno da se upustim u tako nešto?
„Molim te kako si to izvukla iz svega što sam ti rekla", neraspoloženo je
upitam.
„Pa zar nije očigledo? Ili ti sama ne vidiš? "
„Šta to Jesy? Prosvetli me molim te", sarkastično joj odgovorim.
Ona kao da zna koliko me nervira sa ovim osmehne se još šire.
„Pa ako ti nisi svesna, ja jesam. Draga devojko Alex Clark ti se sviđa i tačka.
On je dečko kojem dozvoljavaš da te ljubi, a i sama se daješ u tim poljupcima
koliko vidim. Da nisi htela to, lupila bi mu šamarčinu, i pošto nisi sada znam
odgovor. Ustalom obrazi su ti crveni kao kod paprike, a oči sijaju. Nema druge
Kate. On ti se sviđa."
Otkada je Jesy postala savetnik za ovakve probleme? Nemo gledam u nju i
time kao da sam dala odgovor na sve što je malo pre rekla.
„I stvarno si ga videla kako znaš već šta?" Njena radoznalost pobeđuje u
svemu.
„Ej, želiš li da kažem Araonu kako se raspituješ za njegovog druga", veselo
je zadirkujem na šta ona samo mahne rukom. Dobro pa je moje skretanje
teme uspelo inače bih se još više osramotila.
„Ništa on ne treba da se brine i sam zna da mi je dovoljan."
Ljutito je pogledam u oči i time nasmejem još više. Namerno je ovo rekla, jer
sam je više puta upozorila kako ne želim detalje njene veze.

~228~
„I Jesy znaš li zašto ga zovu veliki zmaj", oprezno je pitam.
Ona se par minuta zagleda u parket naše sobe kao da razmišlja o tome, a
onda me pogleda pravo u oči.
„Čula sam par puta priču da je veliki i te fore od devojaka sa kojim je bio, i
spominjale su nekog zmaja. Ali mislim da si i ti to čula, zar ne?"
Sasvim opušteno klimnem joj glavom i potvrdim nešto što sam već znam, ali
ni sama ne znam zašto sam odlučila da sakrijem istinu od nje.
Izgleda da će ta tetovaža ostati samo moja i njegova tajna.
Još uvek ne mogu da verujem da ima zmaja kojeg tako vešto krije u
boksericama.
U razmišljanju o dvomslislenim stvarima prekine me Jesyna ruka kojom
maše ispred mog lica.
„Ejjj gde si otišla? "
„Tu sam, reci", izgubljeno joj kažem.
„Idemo nas dve na ručak, a onda moram svratim do glumačke grupe.
Izgleda da ćemo uskoro dobiti novi projetak", kaže mi ona.
„Može, ali idu sa nama Luke i Natali. Upoznala si ih već. "
„Znam ko su oni. Istina je da su u vezi", radoznalo se okrene prema meni.
„Pa valja jesu, a ne znam više. Ali slatki su zajedno. Sad ću im pisati pa
idemo."
Nakon toga sledećih sat vremena provedem u zarznom smejanju, dobroj
hrani i odličnom društvu, koje me štitilo od mojih misli koje su svake sekune
bežale u jednom pravcu.
Ka dečku tamne kose i plavih očiju.

***

Da me sada posmatra neka nepoznata osoba sigurna sam da bi pomislila da

sam neki manijak koji proganja momke.

~229~
Ni sama više ne znam koliko Alexovih slika ima na podu moje sobe, jer već
pola sata odlučujem koju ću dodati na njegov kolaž-portret.
Tri glavne slike čine osnovu njegovog portreta, jedna trećina je njegova
sportska strana koja prikazuje ozbiljno lice koje krije ispod kacige, drugu
trećinu čini Alex kojeg viđamo svaki dan.
To je dečko koji nosi opuštenu, sportsku odeću i stalno se smeje.
A treći deo čini dečko kojeg krije ispod sve te odeće.
Sa osmehom se prisećam koliko je bio ponosan na sebe i svoje telo kada
sam mu rekla da skine majicu kako bih ga slikala do pojasa.
Na svaku tu sliku dodala sam neki deo sa druge opuštene.
Sa mnogih slika odsečeni su njegovi delovi tela koji sada nadopunjavaju
prazni deo slike.
Verujem da bi neko pomisli koliko je zbrljano sve, ali nije. To je umetnost i
kreativnost.
I stvarno se nadam da će profesorica biti zadovoljna, jer rad izgleda ludo,
gotovo magićno, sa svim ovim dodatim delovima koje čine njegovu pozadinu
kao i fudbalska lopta koju drži sportska strana Alexa.
U razmišljanju prekine me odsečno kucanje na koje se trgnem, jer mi telo
nije očekivalo taj zvuk.
Brzo i pomalo nespretno podignem se sa poda i shvatim koliko mi je guza
utrnula.
U običnoj majici i kratkom šortsu otvorim vrata, a kada ugledam dečka sa
portreta moje disanje blago se zaustavi.
"Prelep je", pomislim u sebi dok gledam u njegovu visoku figuru.
Da li je Jesy stvarno govorila istinu?
Jesam li već pala na ovog dečka?
Mogu li rizikovati srce i verovati mu?
Ne znam, ali nadam se da ću istinu saznati uskoro.

~230~
Alex

Devojke nisu ni svesne da su sve seksi su na svoj, poseban način.

One misle kako će više biti privlačnije ako gotovo otkriju svaki deo svog tela, i
jeste to seksi, ne kažem da nije.
Ali će zato takve devojke zauvek ostati u prvoj grupi sa kojima nikad nećemo
želeti nešto ozbiljno.
A zašto?
Pa kod mene recimo ne prolazi devojka koju su mnogi jebali. Sa takvom
uradim isto što i drugi.
Ali nevini izgled dobrice koja upravo stoji ispred mene u toj seksi majici i
šortsu u ovom trenu seksi je više od svega što sam do sad video.
Čim je otvorila vrata primetio sam koliko se njeno telo napelo i koliko joj je
pogled postao oštriji.
Iako u meni ključaju emocije opušteno, kao da se ništa nije desilo, pozdravio
sam Kate.
Ona mi je tiho uzvratila pozdrav i blago se osmehnula zbog čega je
izgledala kao mala devojčica sa tim repom koji je visoko podignula.
„Jesi zauzeta? Mogu ući", oprezno je upitam.
Njen odgovor dobijem brzim, ali jasnim pokretom glave i telom koje pomeri iza
vrata kako bi mi oslobodila put.
Iako se po ko zna koji put nalazim ovde, na kratko zatvorim oči kad
udahnem vazduh pomešan sa najlepšim cvetnim mirisom.
To je to!
Taj parfem svaki put za sobom ostavi Kate u prostoriji.
Setim se da nisam sam i u svojoj sobi, pa se okrenem prema devojci crnih
očiju koje pomno prate svaki moj pokret.
I tek sad ugledam razbacane slike na podu njene sobe, njen rad u kojem
vidim sebe i svaki pogled koji sam usmerio pravo u nju.

~231~
„Da li je videla, primetila da sam svaki put gledao pravo u nju, a ne njen
fotoaparat? " Ovo je još samo jedno pitanje koje će da me muči.
„Ovo odlično izgleda Kate. Kul je. Šta misliš hoće li me tvoja profesorica
posle ovog proganjati", upitam je veselo i izmamim osmeh.
„Joj Alex", duboko udahne, „ti samo na to misliš. Ali hvala, znam da je dobar
rad."
Dramatično podignem obrvu zbog čega ona zauzme odbrambeni stav.
„Šta je sad? " Koliko je samo providna njena gluma i trud da ostane ozbiljna,
i to me zasmejava još više.
„Govoriš kako sam umišljeni gad, a pogledaj kako si upravo sebe veličala."
Njeni obrazi buknu iste sekunde čim izgovorim ove reči.
Ona se nervozno promeškolji, a onda glavu nakrivi na jednu stranu.
„Ali kad je dobro onda neću da te lažem", veselo mi uzvraća i to upravo mojim
načinom zajebavanja.
„Hmm, jesam to uticao na tebe u poslednjih dve nedelje", radosno je upitam
i lagano priđem bliže.
„Moždaa", neodlučno mi kaže a onda se vrckavo nasmeši.
Znam da je ovo odlaganje teme koja je neizbežna i ozbiljna, ali mislim da mi je
dosta više ove igre.
Na lice navučem ozbiljan pogled koji usmerim pravo na umetnicu ispred
sebe, koja sakuplja razbacane slike.
Iznenadno je hvatam za ruku i povlačim prema sebi, a zatim joj obe ruke
stavim na obraze i tim potezom nateram je da gleda pravo u mene.
„Mislim da i sama znaš zašto sam došao. A razlog nije da bih neobavezno
ćaskali i bezveze se smeškali, već da pričamo kao dve odrasle osobe."
Polako joj iznosim sve o čemu sam danas razmišljao na predavanjima.
„Da li se slažeš sa tim, ili da idem odavde", ozbiljno je upitam na šta ona
progovori drhtavo „da."
„Šta da? Da kao ostani, ili da kao idi", opušteno je upitam kako bih je
smirio.
„Ostani", tiho progovori.

~232~
Napravim brzi poluosmeh, jer me iznenadila ovim odgovorom i krenem za
njom kad me povuče prema krevetu.
Polako spustim umorno telo i dođe mi da ostavim razgovor za posle i
odspavam, ali znam da to sada nije moguće.
Ona se nakašljava i pomalo nervozno gleda po sobi, a onda pročisti grlo i
pogleda u mene.
„Želi biti hrabra pa prva postaviti pitanje, ali ne mora", pomislim u sebi.
A zatim preduhitrim ovu nervoznu devojku.
„Siguran sam da ti je jasno o čemu želim da pričamo. Ono od sinoć stvarno
nisam očekivao, i bio je to najbolji poklon", šeretski osmehnem joj se, s onda
ugledam dosta crveniju boju kako izbija kroz njene obraze.
„Uglavnom, nisi ono trebala da vidiš", sada sam pomalo nervozan, jer znam
da sam drkao sa njom u mislila, zbog čega se promeškoljim pored Kate.
„Ali to sad nije ni bitno. Mene zanima nešto drugo, i verujem da sama znaš."
Ona gleda tim raširenim crnim očima pravo u moje i zbog toga u meni počinje
da bukti žar želje da je nežno dodirnem po tim belim, mekim obrazima.
Polako klimne glavom.
„Da, znam šta želiš od mene." Napravi pauzu i duboko uvuče vazduh u pluća.
„Sviđaš mi se Alex. Privlačiš me kao što nijedan muškarac nije do sad. Ali
to ne znači da ću ti dozvoliti da se ponašaš prema meni kao da sam
bezvredna", ozbiljno mi odgovori.
Ali ja ništa više nisam čuo osim one reči „sviđaš mi se."
„Jesi sigurna u to što kažeš? Da ti se sviđam", jednostavno moram opet da
čujem te reči iz njenih usta.
„Da Alex", nervozno mi odgovori.
„Jesi li slobodna sutra", bubnem ovo pitanje a da ni sam ne znam zašto.
„Jesam, što?"
„Idemo u biskop, samo ti i ja naravno. Ali reci mi prvo da li voliš da gledaš
filmove", oprezno i sada već malo i nervozno upitam je.
Ako me odbije biće prva devojka koja je to uradila i znaću da me lagala za
svoje emocije, a ako pristane potrudiću se da to bude njen najbolji sastanak.

~233~
Ni sam ne znam kako sam se setio ovog, sve što znam je da ću morati dobro
da se potrudim oko nje.
A to upravo počinjem da radim.
„Ovaj volim, ali zašto to pitaš", rukom brzo čupka jastuk i time potvrđuje da
postaje sve nervoznija.
Nežno je uhvatim za ruku kako bih je smirio, a kada vidim da deluje
nastavim naš razgovor.
„Petak je i ne želim biti u stanu, a i ti trebaš negde izaći. Gleda mi se dobar
film, i glavni razlog je da želim biti sa tobom", ozbiljno joj odgovorim.
„Čekaj malo... ti mene stvarno zoveš da izađemo u bioskop", nervozno u
neverici osmehuje mi se ova prelepa devojka.
„Da Kate zovem te da odemo u bioskop i gledamo film, jedemo kokice a
možemo malo i da se ljubimo na sedištu", veselo joj odgovorim i namignem
kako bih je malo oraspoložio, ali ona na to samo prevrne svojim crnim očima.
„Ti mene zoveš da izađemo? Ništa mi nije jasno. To je ono kao dejt ili
sastanak? To želiš, ili ti je iz čista mira došlo da gledaš film?"
Ova devojka očigledno još uvek ne konta šta sam je pitao.
Zašto mora biti ovako tvrdoglava???
„Da Kate to je sastanak, dejt, izlazak... Kako god želiš to nazvati."
Sarkastično joj odgovorim, a onda shvatim da nisam ni izašao sa njom, a da
mi već kida živce kao niko do sad.
„Ali zašto kad ti to ne radiš? Zar nisi više za jedno veče u kojem dobiješ sve
od devojke", sa oprezom me upita.
Vidim kako pažljivo čeka moj odgovor zbog čega se blago unervozim.
„Da, da jesam.. Ali sa tobom ne", iskreno joj odgovorim i time još više
zainteresujem.
„A zašto nisi na taj način zainteresovan za mene", uvređeno me upita dok joj
na licu prevladava tuga.
„Ma da li Kate? Zašto moraš sve odmah pogrešno da shvatiš", pomislim u
sebi.

~234~
Polako se približim ovoj ludoj devojci, uhvatim za nadlakticu i povučem prema
sebi, a onda kažem najveću istinu.
„Zato što ti nisi druge devojke. Ti nisi za jednu noć."
Gledam kako se njene crne oči sijaju od meni nove, nepoznate sreće, dok joj
se usne polako šire u osmeh.
I upravo sada znam da je već pristala na ovo.
Izgleda da ovaj dan nije propao kao što sam mislio.

~235~
 Dvadeset treće poglavlje
Bioskop

Katherine

Zato što ti nisi druge devojke. Ti nisi za jednu noć.

Zato što ti nisi druge devojke. Ti nisi za jednu noć.
Zato što ti nisi druge devojke. Ti nisi za jednu noć.
Njegove reči kao mantru još uvek čujem u mislima. Te dve rečenice mojim
snovima i emocijama ne daju mira.
One su od juče zauzele svaki slobodni kutak mojih misli, i razmišljanje
usmerile samo u njegovom pravcu.
Nemirno se vrpoljim po sobi i tražim neke udobne i lepe pantalone, jer mi je
Alex pre pola sata poslao poruku u kojoj je tražio da ih obučem.
A ono što me čini još nervoznijom je da se taj dečko crne kose još uvek nije
usudio odgovoriti na moju poruku u kojoj sam tražila objašnjenje.
Toliko sam nervozna i uplašena da sam drhvatim rukama jedva nanela
maskaru kojom sam zamalo sebe ubola u oko.
I sada tim istim drhtavim rukama, tom istom nervoznom koja razara moje
telo, po ormaru tražim najudobnije pantalone.
A onda ugledam moje omiljene crne i rastegljive koje brzim potezom vadim
iz ormara.
Skidam kratki šorts i navlačim rastegljivu tkaninu preko nogu.
Iz ormara vadim i kariranu crvenu košulju koju zatim obučem.
Sedam na krevet i duboko udahnem, a zatim pogledam u telefon. 18:45 stoji
na displeju ekrana.
Još samo petnaest minuta biću sama u ovoj sobi, a onda ću provesti veče
sa najprivlačnijim muškarcem na ovom koledžu.

~236~
Sa muškarcem koji iskreno priča o osvojim emocijama, i koji to zahteva od
mene.
Koji želi nešto od devojke koja već tri godine nije izašla sa nekim, bila na
sastanku.
Devojke koja se plaši vezivanja i koja polako posustaje pred svojim
emocijama.
„Opusti se Kate. Sve će biti uredu. To je samo Alex, a ti ga poznaješ.
Ustalom ideš da gledaš X-men-a", kažem sebi i bodrim svoje uplašene misli.
Polako se smeškam i opuštam kada mi mislima opet prođe naše sinoćne
dopisivanje.
Šta voliš da gledaš? Ali molim te samo reci da nije ljubavni, jer ću se
odmah zadaviti :P
Hahah, nisi smešan Alex :P Iako ih volim, ne zaboravi na ostale žanrove!
Imaš komediju ili akciju, ali molim te da nije horor. :)
Dobro znači horor i ljubavni otpadaju, sad ću da vidim šta ima u
bioskopu, pa ti se javim. ;)
Njegova poruka koju je poslao posle deset minuta bila je jedna od onih
zbog koje sam želela da naše dopisivanje nikad ne prestane.
Jedino što mi dobro izgleda je X-men. I samo probaj reći da si gledala
novi deo, jer ću odmah poludeti i iščupati ovu svoju kosu. :D
Nisam, ali to ne znači da je zbog mene na kraju nećeš čupati. :P
Uzdam se u to slatkice, veruj mi.
Čujemo se sutra. Lepo spavaj i pokušaj ovu noć da ne misliš na mene ;)
Hahah, neverovatno. Laku noć uobraženi. :)
I ponovo moji obrazi sakupe svu vrućinu koja struji mojim telom. Alex nije
svestan koliko noći već sanjam o njemu, koliko maštam o njegovim dodirima i
poljupcima, koliko ga samo želim.
I on ne zna koliko je samo sladak dok se šali, i da svaki put mogu da
zamislim njegov izazivački osmeh i pogled tih plavih očiju koje poprime neku
novu jačinu i plavetnilo.

~237~
Naglo se celim telom trgnem i ukočim kada čujem zvuk vibracije telefona sa
stola.
Ubrzo taj trenutak ukočenosti me napusti, ali kada ugledam ime osobe koja
me zove moje telo ponovo opkole sve emocije koje su na kratko napustile
moje mišiće.
Alex.
Alex.
Alex.
Brzim korakom telefon stavljam u malu, crnu torbu koju ubrzo prebacim preko
ramena i drhvatim rukama oblačim crvene starke.
Sa kreveta uzimam ogledalo i gledam u devojku crnih, krupnih očiju koje
sam istakla tankom crtom tuša.
Gledam u lepo lice na koje sam nanela tanak sloj pudera, i vidim koliko su
mi obrazi rumeni.
„Izdajice", pomislim u sebi kada vidim jačinu crvenila.
Naglim pokretom bacim ogledalo nazad na krevet, i brzim govoto trčećim
koracima idem prema vatima sobe, koja naglo zatvorim.
Nervozno pokušavam da uguram ključ u bravu i time gotovo gubim
kontrolu.
„Smiri se Kate! Šta ti je? Samo se smiri", kaže mi glasić u mislima.
Jednim dubokim udahom uvučem sav potreban vazduh, a kada izdahnem
polako uguram ključ u bravu, kojeg dva puta okrenem.
Brzim korakom silazim niz stepenice i prolazim pored čuvara čije mesto je
prazno posle šest sati, a kada iza sebe zatvorim vrata zgrade u kojoj spavam i
živim već tri godine, moje telo kao da se zakuca u nevidljivu granicu naglo se
zaustavi kada ispred sebe ugledam očaravajuć priroz.
Alex Clark stoji ispred zgrade kampusa naslonjen na motor i gleda tim
svojim plavim očima pravo u tamu mojih, dok se šeretski osmehuje.
„Auuu! Pala sam na njega i više nego što sam mislila", kažem u sebi.
Nekako nateram svoja pluća da udahnu svež vazduh koji me okružuje i
pokrenem svoje mlitave mišiće.

~238~
Polako koračam prema njemu i lagano prelazim pogledom preko njegovog
tela.
Danas je u nekom seksi-sportskom-bajkerskom fazonu.
Nosi crnu, kožnu jaknu kroz koju i dalje vidim obrise mišića i širokih ramena,
tamnoplava majica sa V izrezom otkriva njegovu glatku, blago prelanulu kožu
grudi i par crnih malja, zbog čega moji prsti bride od potrebe da je dotaknem.
A usne koje su do sad bile vlažne sada su potpuno suve od potrebe da
jezikom pređem i okusim ukus njegovog tela.
Čak ni plave farmerice i tvrd materijal ne mogu sakriti razvijenost njegovih
butina koju je dobio napornim vežbanjem i trčanjem po onom terenu.
I te crne, duboke nike patike upotpunjuju njegov seksi izgled.
Kada mu u potpunosti priđem on svoje telo odvoji od tog prelepog crnog-
crvenog metala i time pokaže svoju visinu u potpunosti.
„Vidim obukla si pantalone. Sviđa mi se kada me slušaš. Lepa si slatkice",
zavodnički dubokim glasom progovara on.
Ovo nije dobro!!
Nikako.
Moje telo, moje misli, moj razum otišli su dođavola. Ona razumna Kate kao da
više ne želi biti razumna, kao da želi biti živa i voljena, lepa samo za njega,
srećna i nasmejana.
Jer to je ono što on čini svojim rečima, svojim osmehom i postupcima.
Zato što ti nisi druge devojke. Ti nisi za jednu noć. I evo ga!
Opet u mislima čujem njegov dubok glas i vidim uzburkalu plavu boju
njegovih očiju, zbog čega naglo zadrhtim.
„Da, obukla sam ih zato što se nisi udostojio da mi odgovoriš na poruku. I
hvala. Ovim idemo? A gde ti je auto", trudim se da što opuštenije razgovaram
sa ovim prelepim dečkom plavih očiju, iako se u duboko u sebi raspadam.
Tri godine.
Više od tri godine prošlo je otkako nisam sela na motor i prepustila se trenutku
opuštenosti koji pruža mirna vožnja, i adrenalinu koji uzburkuje celo telo, kada
pored sebe ne vidim ništa osim brzih slika prirode.
Sada shvatam koliko mi fale ti opušteni, srećni trenuci koje sam imala pre
njihove smrti.

~239~
Brza vožnja bila je samo jedna od večnih ljubavi u kojima je Jhon uživao, a ja
zajedno sa njim.
„Odlučio sam mojoj bebici da pružim par dana sna, i malo pažnje poklonim
ovoj drugoj bebici", veselo odgovara Alex.
„Hmm.. od toliko bebica i nije čudno što nemaš devojku." Ni sama ne znam,
ali sada sam malo opuštenija zbog čega zadirkujem ovog velikog, zgodnog
muškarca.
„Poprilično velikog", mali glasić me podseti na ono veće, zbog čega mi
obrazi naglo buknu od vrućine.
Ali Alex kao da ne vidi taj trenutak okrene mi svoja leđa i time omogući
odličan pogled na dobro razvijeno dupe, koje se ocrtava kroz farmerice.
„Jesi spremna za jednu vožnju do apokalipse?"
Pogledam u njegove plave oči i širok osmeh koji se širi preko njegovog lica, a
zatim se iskreno osmehnem i potvrdno klimnem glavom.
„Nisi spremna! Uplašena si i nervozna, ali sakri to", naporni glasić javi se
ponovo u mojim mislima.
„Mislim da jesam", sada mu rečima dajem potvrdu.
On iznenađeno klimne glavom, a zatim mi daje kacigu koju stavljam na glavu.
Gledam kako jednu nogu vešto prebacuje preko njegovog motora, a zatim i
sama ponavljam njegov postupak.
Kada sednem na kožu motora osetim kako se moje raširene noge savršeno
uklapaju sa njegovim kukovima. Moje ruke automatski obaviju njegove
zategnute bokove, a telo savršeno ulegne na njegova mišićava leđa.
Osetim kako kroz njega protiče život i energija življenja koja je davno
napustila mene.
Moje naslonjeno uho čuje otkucaje njegovog srca, zbog čega santa leda sa
mog počne opet da se topi.
Uskoro oko mene utihnu svi zvukovi osim jednog.
Zvuk motora i hučanje vazduha u mojim ušima.
I sve što želim sada je da ova vožnja do apokalipse zauvek potraje.

~240~
Želim da zauvek osetim mirnoću kojom zrači njegovo telo, energiju života i
miris. O taj muški, mošusni miris koji se duboko uvukao u moje pore.

Alex

Gladijatori.
Gladijatori.
Gladijatori.
„Samo jebeno razmišljaj o njima Alex. Zaboravi na te nežne, krhke ruke koje
su toliko tople da ih ne želiš skloniti sa sebe." Jebem ti. Zašto ovo sebi radim?
Ako ne prestanem da razmišljam o njenom telu koje je naslonila na moje, o
njenim rukama kojima steže moje bokove, o njenim nogama koje me tako
vešto stežu, sa ovog motora siću krutog kurca, kojeg će Kate sigurno primetiti.
Samo razmišlj o Gladijatorima, o ponedeljku i utakmici.
Ti momci jebene su zveri na terenu. To je jednini koledž koji ima tako
ogromne igrače. I ti ludaci koliko sam čuo sada su dobili pojačanje.
Pa, sve što znam je da ću u ponedeljak kao i svaki put biti isprebijan.
Led i hladne obloge sledećih par dana postaće moji prijatelji.
Pomalo zbunjen i ometen misli prebacim na devojku čije grudi osetim pribijene
uz telo. Miris njenog parfera urezao se u moje nosnice onog trena kada se
zbunjena približila meni.
Toliko se jako urezao da miris cveta i proleća još uvek osetim, iako po mom
licu šiba vetar.

~241~
Srednjom brzinom prelazimo ulice i raskrnice, letimo kroz vazduh slobodni i
spojeni. Delimo ovaj trenutak vetra u kosi, vožnje ka nečem novom.
I još uvek sam pod utiskom da je ona tako olako prihvatila ovu vožnju, da
nije pravila uzbunu i psovala mi sve redom.
Mislio sam da bi zbog mog odgovora na njenu poruku odustala od ovog
izlaska, da bi zbog motora i jedne vožnje pobegla od mene.
Ali ova devojka iznenađuje me svakim danom sve više.
Ona ume da se sredi, i to čini tako dobro da ne izgleda kao druge. Kate je
devojka koja u sebi nosi prirodnu lepotu, koja ne stavlja previše šminke.
I te jebene krupne oči koje ni srne nemaju ubiće me jednog dana.
Pitam se kako izgledaju kada je sasvim opuštena i prepuštena nevidljivim
rukama orgazma.
„Jebem ti Alex", opsujem u sebi.
Kada ugledam zgradu bioskopa i zalepljene letke novih filmova koji će uskoro
puštati, polako počinjem da usporavam i tražim dobro mesto da se parkiram.
Zaustavim sada budnu i jaku mašinu, koja je celu zimu provela prekrivena
čaršavom.
Na recepciji mladoj devojci dva puta moram da ponovim prezime pod kojim
sam rezervisao karte, a kada se ona urazumi nervozno i duboko udahnem,
platim ih i okrenem se prema Kate.
Gledam u njen veseli i iskren osmeh kojim zrači kao nikad do sad, a zatim
osetim kako se i sam osmehujem.
„Šta je bilo? Šta te čini tako srećnom? "
„Ti", neočekivano izgovori ona i time iznenadi i mene, a i sebe. A to vidim po
njenom ozbiljnom i nervoznon pogledu.
„Ovaj... hoću da kažem da mi je smešno koliko si zbunio onu devojku
svojom pojavom. Sigurno ti se ovakve stvari stalno dešavaju", piskavim
glasom odgovori.
U iznenađenju podignem obrvu i pogledam je pravo u oči, jednu stranu usne
iskrivim u bezobrazni kez i slegnem ramenima.
„Hmm... može se tako reći. Ali da, ovo nije prvi put da mi se desava. Ali i ti
bi trebala da znaš."

~242~
Vidim po njenom zbunjenom pogledu da je pala na moju tajnu provokaciju. I
trudim se da ne pokazujem koliko mi je drago što nema mnogo muškaraca
oko nje.
Iako sam jednim delom znao to.
„Molim? O čemu ti pričaš? Nemam ja ovakve situacije, i zato mi je smešno
ovo. Samo si rekao ćao i ona je počela da se topi."
Svoj sarkazam koji upravo izbija iz njenih reči dokazuje prevrtanjem očima i
ludim pokretima tela.
Glasno se osmehnem i time privučem pažnju na oboje.
Kate shvati kako mala deca, parovi i mnogo očiju gleda u nas, zbog čega se
stidljivo počne vrpoljiti.
Upitam je prvo čega se setim u ovom smešnom trenu i time nas spasim
nezgodnog momenta.
„Želiš li kokice ili neki sok. Vodu?"
„Uff da. Kokice obavezno i moram uzeti flasu vode."
„Uzeti? A ne večeras sve plaćam da znaš. Šta god poželiš to ćeš i dobiti",
odlučno joj odgovorim i vidim da sam ovim sebi zapečatio život.
Ona ljutito frkne i opet prevrne tim svojim crnim, sjajnim očima.
„Ma nema šanse Zmaju. Samo sanjaj. "
Naglo se ukoči pored mene i ostane da stoji tako, dok tupim pogledom
gleda ispred sebe.
Znači videla je.
Sada zna šta se krije ispod ruba bokserica.
Da li sad da je zajebavam ili posle?
Definitivno posle, ako želim da ovaj izlazak prođe koliko-toliko normalno.
I zato nastavim da se krećem ispred nje, iako mi usne podrhtavaju od želje za
glasnim smejanjem.
„Ideš Kate", upitam je odglumljenim ozbiljnim glasom nakon čega čujem
zvuk njenih patika.
A njene kokice i voda koje je želela dobije kada joj kažem da moram na wc, i
zbog toga pola sata nije htela pričati sa mnom.

~243~
 ***

Loše pobeđuje dobro, ali na kraju svaki put iz ringa dobro izađe kao pobednik.
To je tako tipično za svaki akcioni film, ali ta sranja koja prodaju deci u
bajkama i filmovima, u stvarnom životu nemaju nikakvu vrednost.
U realnosti kada loše dođe po svoje ono uvek pobeđuje.
Barem je tako kod mene.
Otkada je ona nestala, moja pet godina mlađa sestrica, život mi se okrenuo
na sasvim suprotnu stranu.
Nekada bio sam tih i povučen, dečko koji nije voleo toliko da se ističe, koji je
uživao u sportu i koji je bio toliko mršav da me ni jedna nije htela.
Ali one nikad nisu znale zašto sam bio takav.
A za to je kriv dan kada je ona nestala. A kada sam shvatio da joj mogu
pomoći odlučio sam da živim za trening samo da bih upao na koledž koji
želim.
Nažalost još uvek o njoj ništa ne znam.
Ni da li je živa ili mrtva.
Ako je živa gde je i sa kim, šta su ti ljudi uradili sa njom?
Moje vreme ovde polako ističe, a to sam shvatio danas kada je na ONAJ
telefon stigla poruka.
A njihovu poruku nisam dobio više od pola godine.
„Clarku nadam se da si blizu pronalaska žrtve, u suprotnom ostaćeš tu još
godinu dana i provesti još jedan rođendan među tim ljudima. I Clarku pojebi
nešto za nas. Srećan rođendan, znaš šta te čeka ako ovo rešiš što pre."
I to je bilo sve.
Kratko i jasno, kao i svaka poruka koju su slali.
I znam i sam jako dobro šta me čeka ako pronađem tu osobu.
Jebena osveta za moju malu Kelly!
Mala devojčica koja je sa dvanaest godina oteta, ako je živa sada sigurno ima
devetnaest i nijedan rođenan nije provela sa nama.
U svojoj sobi koja još uvek čeka na nju.

~244~
Teško mi je, misli su mi skroz pometene, jer sve je bilo dobro dok ta poruka
nije stigla.
Uživao sam u utakmicama, počeo sve više da se predajem američkom
fudbalu i timu, i polako počinjem sve više da uživam i želim ovu devojku, koja
upravo pored mene raširenih očiju u čudu gleda neki trenutak koji sam
propustio.
Tačnije više od deset minuta radnje sam propustio, ali nema veze.
Sada ću da zaboravim na celo moje pre podne, predavanja i posvetim se
Kate.
A ovde sam, jer sam to želeo.
Da budem sa njom, da izađem i upoznam je što bolje.
Telom se nagnem tema njoj, i posmatram njene brze pokrete desne ruke,
kojom jede kokice.
Toliko je slatka, jer ništa oko sebe ne primećuje.
Ona gleda pravo u početak tih poznatih mutanta, koji su promenili svet i od
nervoze sve više jede kokice.
Njene oči ne trepću dok gleda u trenutni tok radnje, koji je očigledno jeben.
Blago se nasmejem pa rukom zaustavim njenu, zbog čega ona svojim toplim
očima u kojima se ogleda iznenađenje pogleda u moje.
Iako je mrak svetlo filma dovoljno je jako da osvetli jednu stranu njenog lica i
oka, koje sada još više sija.
„Želim i ja malo. Sve si sebi uzela", zadirkujuće joj šapnem i toplim dahom
naježim njen vrat, koji usnama skoro dodirnem.
Ona se izmakne i pogleda u mene, a zatim vidno proguta klupko emocija i
tim potezom privuče moj pogled na njen dugačak, nežni vrat.
Uzdrman željom da ga poližem jezikom pređem preko suvih usana i znam
da je Kate to videla, zbog čega bez imalo stida pogledam u njene oči.
Ona mi brzo i pometeno pruži kesu kokica i okrene se prema filmu, ali znam
da kao i ja više ne može pratiti dešavanja.
Ovaj mrak i jačina kojom se emituje film odlično bi nas sakrili od drugih kada
bi pokušali nešto, ali večeras sala je puna ljudi, jer puštaju jebeni X-men.

~245~
„Izvini profesore Xaviere. Znaš da nisam tako mislio", kažem u sebi dok na
belom platnu gledam osnivača svega.
Kada se posle pola sata upale sve sijalice u ovoj sali, naglo zatvorim oči
koje su se u ovih dva sata navikle na tamu.
Trljam kapke i žmurim prema Kate, a kada vidim da i ona ima isti problem
preko mog lica polako počne da izbija osmeh.
Nakon filma malo se šetamo po gradu, čijim ulicama nisam nikad hodao.
Polako otkrivam da Kate nije odavde i da se nije rodila u Portlandu.
Ona je rođena u mestu do kojeg treba pola sata vožnje, u Milvokiju, a to je
tako blizu ovom gradu.
Nas dvoje opušteno pričamo o svemu, o svim mogućim glupostima koje
možemo postaviti jedno drugom, ali ne pričamo o porodici i roditeljima, jer
oboje večeras ne želimo pokretati ovakvu temu.
Barem znam da ja ne želim, ali ne znam za nju.
Sada znam sve one neobavezne detalje ove devojke: omiljenu hranu, piće,
muziku... pa čak i one njene knjige, zbog kojih sam deset minuta prevrtao
očima, a kasnije se smejao zajedno sa njom kada smo se prisetil one noći.
To veče kada sam zaspao pored nje, dok mi se jadala i plakla kao malo
dete.
„A daj Alex", lupi me po ramenu, „to je bilo tako bezobrazno od tebe. Baš sam
bila popizdela. "
Znam da je taj događaj sada iza nas i da mi je oprostila po njenom osmehu
kojeg ne skida sa lica.
„Isto je bezobrazno kao što si ti mene prekinula za rođendan. Da znaš da mi
nije bilo lako", odlučujem da je ovo pravi trenutak da je podsetim na nešto.
„Videla si ga zar ne?"
Njene oči šire se u čudu i ona se skoro spotakne kada zakoraci unazad, zbog
čega je rukom brzo uhvatim i povučem prema sebi.
„Znaš da mislim na tetovažu perveznjakušo jedna", zadirkujem je i vidim
kako se njena koža koju rukom dodirujem sada sve više greje.
Siguran sam da je sramota i da su joj celo telo obuzeli stid i vrućina.
„Umm..videla sam ga. Ovajj... mislim na zmaja", drhtavim glasom progovara i
gleda svuda oko nas dvoje, zbog čega slobodnom rukom uhvatim njeno lice i
očima zarobim njene.

~246~
„Nema veze, sada znaš šta imam ispod svog ovog odela."
Samouvereno glavu približim njenoj, jer znam da nije imuna na ovo, a i
sama mi je priznala svoja osećanja.
Kada moje usne dodirnu njene tople i nežne totalno poludim. Brzo jezikom
prodrem u nju i time je iznenadim.
Ona stavi ruke na moja ramena i prste zabije u kožu jakne. I znam da je
imam celu sa rukama kojim držim njeno lice, i jezikom koji pustoši njena
vlažna usta. Jer ona uživa u ovom koliko i ja.
Želja da je imam u meni raste svake sekunde sve više, jer sam davno bio
sa nekom.
Kada Kate svojim vrpoljenjem naglo prekine ovaj poljubac, kroz moje telo
prođe talas ljutnje i negodovanja, zbog čega ispustim zvuk sličan režanju.
„Ovaj ne možemo to ovde raditi, pred svim ovim ljudima i kolima koja
prolaze", stidljivo ispod dugačkih, crnih trepavica gleda u mene.
Ona ljutnja koja se neočekivano pojavila sada je nestala i sebe još jednom
iznenadim kada počnem glasno da se smejem.
Kate gleda u mene kao da sam poludeo, a ja je naglo privučem u zagrljaj.
„Dobro nećemo to ovde raditi. Šta kažeš u mom stanu i sobi", zadirkujem je
iako znam da neće pristati.
Njene oči naglo se šire, a usnice oblikuju slovo O, a onda iznenadno počne
da me lupa tim nežnim šakama po grudima, zbog čega počnem još više da se
smejem.
„Ma šta je tebi? Za kakvu devojku me ti smatraš? Alex prestani više. Alex
budalo jedna."
Čak ni ona ne može prestati da se smeje, iako se trudi da joj glas bude
ozbiljan.
„Šalio sam se samo. Ne moramo u mojoj sobi možemo i kod tebe, ili ako
hoćeš da se vratimo u bioskop", glasno je zadirkujem i počnem da bežim, a
ona svojim lepim nogama pokušava da me stigne.
Kada dotrčim do motora iza sebe čujem njeno duboko disanje, a onda
osetim kako se telom prislanja na moju bebicu.
Ćutim.
Uživam u prizoru koji vidim ispred sebe.

~247~
Njene grudi koje se i kroz onu kariranu košulju ocrtavaju sada se brzo dižu i
spuštaju.
Njen vrat izložen mi je više nego ikad pre, jer je glavu zabacila unazad. Iako
u rukama osetim naboj koji želim da ugasim na njenoj koži, ne radim ništa.
Ostavljam ih da stoje pored tela.
Nakon toga polako vozim samo da njenu toplinu osetim što duže. Uživam u
svakom dodiru koji mi ova vožnja pruža.
Ona me svojim rukama grli oko struka, a glavu je naslonila na moja leđa.
Vetar koji duva u nas sada je malo hladniji, ali mojim telo štitim uspavanu
devojku od te hladnoće.
Polako prilazim njenom kampusu i gasim motor, ostajem tako sa njom miran
nekih par minuta, a onda osetim kako se njeno telo pomera pa i sam siđem sa
motora.
Kate pospano trlja oči, a zatim se izvini što se uspavala.
„Umorna sam malo, sinoć nisam dobro spavala. Hvala za ovo. Bilo mi je baš
lepo", tiho mi kaže.
Uhvatim je za ruku, jer imam još nešto u planu.
Pogledom fiksiram njen pogled, a zatim neobično dubokim glasom
progovorim.
„Sutra u osam voleo bih kada bi kroz ova vrata izašla sa Jesy, zato što želim
još jedan izlazak Kate. Prija mi tvoje društvo i voleo bi kad bi sutra i ti došla na
Beta žurku. Znam da sada ne znaš odgovor, ali očekujem tvoju poruku u toku
dana. Idi lezi i spavaj, i nadam se da me ovaj put nećeš sanjati. "
Trudim se da svoju ozbiljnost malo ublažim ovom šalom, iako se duboko u
sebi pitam da li i ona mene sanja kao što ja nju.
A kada se Kate izgubi iza debelih zidova ove grade, sednem na metal kojim
brzo stignem do stana, a onda provedem noć zbog koje ću sutra biti
preumoran.
San koji me drži na tankoj liniji realnosti i mašte ne da mi mira.
U njemu vidim devojku crne kose koja polako sve više osvaja moje srce, vidim
devojčicu smeđe koše i želenih očiju koju su ukrali od mene.
Posle toliko godina sanjam svoju sestru i uništen ujutru odem na trening.

~248~
 Dvadeset četvrto poglavlje
Pokretač promena

Katherin

Drhtavih ruku i pomešanih emocija koračam prema vratima kabineta

profesorice Anderson, i polako u sebi ponavljam tekst koji sam spremila da
odbranim svoje delo.
Delo koje sam nazvala "Pokretač promena."
Sedam na slobodnu stolicu i čekam svoj red koji može biti posle pet minuta,
pola sata ili sat vremena, ali ja to nikad neću znati.
Jer sve zavisi od osobe koja izlaže svoj rad.
Moji svedoci kao da namreno kasne. Više puta pre ispita ponovila sam
zaljubljenim golupčićima da su izabrani kao moji svedoci, ali njih još nema.
Zbog toga sada sam ovako nervozna.
Duboko udahnem vazduh koji raširi moja pluća kako bih se smirila i iznenada
u svojim mislima vidim naš drugi izlazak.
Ponovo se prisećam subote i Beta žurke, koja je bila i više nego dobra.
Iako me mali strah od Jasona uporno proganjao, Alex je svojim stalnim
prisustvom uspeo da me smiri, i time ispunio svoje obećanje koje je dao.
Ovaj vikenda zaista je bio veoma buran i pun uzburkalih emocija, flerta
kojem sam se veoma slobodno prepustila zbog čega sam sebi bila čudna.
Kao da je neka druga Kate odlučila da doživi sve ove trenutke, jer da sam i
dalje ona ista ništa od ovog ne bi se desilo.

~249~
 Alex je sve vreme bio pored mene, vukao me za sobom da upoznam njegove
prijatelje i saigrače koji su zabavni koliko i on.
Zbog toga čitavo veče provela sam u dobrom smehu.
I sva sreća što je on sa mnom, jer sam par puta primetila Jasonove poglede
kojim je prelazio preko mog tela.
U tim trenucima kajala sam se što sam obukla dugačku, crnu, čipkanu
haljinu koju sam dobila na poklon od strine pre godinu dana.
Ali ako izbrišem te neugodne trenutke znam da se sigurno ne bih kajala
zbog te haljine, i da moja strina ima odličan ukus.
To je bio prvi put da sam izašla u njoj, a Alexov pogled pun požude govorio
mi je koliko mu se moj izgled sviđa.
One tanke bretele i pristojni dekolte, koji je još više istakao moje grudi i
otvorena leđa učinila su da oči dečka crne kose budu samo na meni. A to mi
je prijalo.
Osetila sam svaki pogled pun želje i dodir kojim je prelazio preko mog
ramena i leđa, jer su bili toliko vreli da i sada, dok se prisećam njih, moje telo
ključa od emocija.
A Jesy i Araon videli su svaki naš osmeh i zagrljaj, zajednički ples i znam
da primećuju promenu.
I da je svako na toj žurci primetio nešto čudno između nas dvoje.
A to mi je i sama Jesy rekla u sobi. I još uvek zbog Araonovih ozbiljnih
pogleda imam utisak da on ne želi da budem sa njegovim drugom, sigurna
sam da ne želi nas dvoje zajedno, ali možda samo grešim...
„Nas dvoje zajedno, zar već tako gledam na ovo", upitam sebe i trgnem se
na zvuk koraka koji svojom glasnom jačinom odzvanjaju u praznom hodniku.
Ti koraci sve su mi bliži zbog čega se moje telo ukoči.
A onda naglo i opusti kada ugledam svoje drugove.
Luke i Natali nasmejano mi prilaze spojenih ruku. Veselo podignem obrvu na
ovaj prizor i namignem im, zbog čega se Natali zakikoće.
Prihvatim njen poljubac u obraz i ruku mog druga, a zatim osetim kako se
pored mene spuštaju dva topla i srećna tela.

~250~
„Kao što je tvoje kada si sa njim", kaže mi tiho glas razuma.
I tek tako ponovo se izgubim u dubini svojih emocija, dok pored mene
veselo ćaskaju moji prijatelji.
Da mi je neko pre mesec dana rekao da ću izaći sa Alexom Clarkom znam
da bih mu se tada slatko nasmejala, ali sada, nakon našeg drugog izlaska, to
ne mogu da radim.
Jer to se desilo!
On mi se sviđa i želim ga sve više.
Toliko ga želim da ne prestajem da maštam o njemu i njegovom telu, a za to
je kriv onaj rođendan i motor.
On je tako topao, ogroman i znam da bih bila sigurna u njegovom zagrljaju,
znam da on može da vrati staru mene.
Jer to već nesvesno polako radi.
Tri duge i bolne godine bila sam sama, patila za njima a nisam videla da tim
neću ništa postići. Moja samoća nije ih vratila, ubice nisu ispaštale, ali zato ja
jesam.
Ali sada to vidim.
Sada shvatam mnoge stvari od kojih sam bežala.
Samo se plašim da će Alex želeti od mene sve ono što je želeo od drugih, i
zato delove sebe još uvek držim zaključanim.
Ali on kao da svojim osmehom, pogledom i pojavom probija sloj po sloj
zaštite koju sam podigla.
On guli svaki taj deo mene kao da nikad nije postojao. I to sve radi spontano
i nesvesno, ali ja sam svesna toga. Više nego ikad pre.
„Ejj, Kate. Draga..", tiho me drma Natali i time vrati u stvarnost.
„Prozvana si već dva puta, ajde ustaj. Nema potrebe da se brineš bićeš
odlična", nasmejano me bodri ona.
„Kad bi samo znala razlog moje nervoze. I da to nisu umetnost i gospođa
Anderson", pomislim u sebi i zatvorim drvena vrata kada uđem u prostoriju
kojom dominiraju redovi klupa.
„Dobar dan koleginice White, dobro došla. Jesi spremna da prikažeš svoje
delo", veselo progovori žena srednjih godina i svoju opuštenost prenese na
mene.

~251~
„Dobar dan profesorka. Pa valjda jesam spremna", smotano i zbunjeno
odgovorim joj, zbog čega se Luke zakikoće.
Dok moji drugovi ispituju profesoricu za njihov red polako vadim svoj rad
koji sam zalepila na debeli, tvrdi pano.
Kada stanem ispred njega ovim pokretom privučem pažnju profesorice koja
rukom prekida Natali, a zatim se okrene prema meni.
„O bože to je to. Sada će videti sve što sam uradila", kažem tiho u sebi iako
znam da me niko nije čuo.
Gledam kako oči uokvirene borama brzo prelaze preko mog rada i time
uočavaju svaki deo koji sam istakla.
Kada pogledam u svoje prijatelje vidim da su oni iznenađeni više nego što
sam očekivala.
Do sada krila sam od njih svoj rad, i govorila kako nije bitan, ali sada, dok
gledam u njihove široko otvorene oči vidim da shvataju koliko mi je bitan.
Ovaj rad dokaz je mog rizika. On je dokaz mojih osećanja. On je pokretač
svega, kao i dečko koji se nalazi na njemu.
Profesorica ustaje i prilazi radu, i sada svaki detalj gleda izbliza. Proučava
Alexa i njegova tri karaktera.
„Šta misliš hoće li me tvoja profesorica posle ovog proganjati? " Kao da opet
čujem njegov seksi glas i vidim nasmejano lice, dok gledam u jačinu
zanimanja koju je profesorica posvetila mom radu.
„Možda te i bude proganjala Alex. Ti si savršen, tebe svi žele", kažem u sebi
i tiho se zakikoćem zbog čega me pogledaju Natali i Luke.
Veselo slegnem ramenima i široko im se osmehnen, na šta Natali počne da
vrti glavom u negodovanju, a Luke visoko podigne palac.
Čini mi se da je prošlo previše vremena, možda sat ili godina kada se
profesorica okrene prema meni, i zbog njenih emocija koje se ogledaju u
njenim smeđim očima polako se unervozim.
„Pokretač promena, hm... zanimljivo ime. Da li biste koleginice mogli da mi
objasnite zašto ste ovako nazvali svoj rad", ozbiljno me upita.
Iako to nisam samouvereno klimnem glavom i duboko uvučem vazduh kako
bih skupila svu snagu koja mi je potrebna da izgovorim ove reči.

~252~
„Kada ste onog dana rekli da očekujete od nas da ovaj put rizikujemo i
pružimo vam nešto što do sada nismo nikad, za mene to je bila noćna mora.
Jer inače nisam osoba koja rizikuje. Može se reći da imam neke svoje rutine.
A tako postupam i sa slikanjem", napravim kratku pauzu kako bih ponovo
udahnula vazduh, a drhtavu ruku obrišem od teksas farmerke i uplašeno
pogledam u oči žene koja gleda pravo u mene.
Polako pogled spustim i na Alexov portrer u kom vidim njegove osmehe koji
mi uliju snagu da nastavim dalje.
„Na mojim slikama nikad nećete videti neku osobu, već samo prirodu ili
zgrade, ali mislim da to i sami znate", profesorica sa velikom zanimanjem
klimne glavom.
Pa mi rukom da odobrenje da nastavim.
„Pa...odlučila sam da slikam osobu koja je pristala na ovo. I od njegovih slika
napravila kolaž-portret. "
Moj glas sada već nervozno drhti, zbog čega profesorica preuzima reč.
„Da znam to. Vi uglavnom slikate prirodu i to odlično radite, ali ovo je nešto
čudno, posebno. Za ovo je trebalo truda i emocija draga koleginice. Jako
dobro znam ko je osoba sa slike i ne želim da se mešam u vaš privatni život,
ali da li vi vidite ovde nešto? Da li ste išta primetili osim ova tri karaktera ili
dela ove ličnosti. Osim ovih osečenih delova?"
Njeno pitanje me zatekne, jer ništa od ovog nisam očekivala.
Nemo gledam u nju, pa u rad, ali sve što vidim su iste one slike koje sam
uhvatila fotoaparatom i zbog toga odmahnem glavom.
Profesorica se polako osmehne i prevrne očima, a zatim priđe mom radu. I
reči koje sledeće izgovori jedne su od onih zbog koje moje srce stane, a
razum pobegne daleko od mene.
„Vi očigledno niste svesni emocija koje izbijaju iz ovih slika. Svaka
pojedinačno govori koliko vas ovaj dečko obožava. Vidim ljubav muškarca
koja je usmerena pravo u vas, a ne u vaš objektiv. A vi očigledno niste toga
svesni. I nije ovaj rad pokretač vaših promena, već ova osoba. Pogledajte
samo uglove iz kojih ste hvatali ove slike. Zraci sunca kao da nekim delovima
daju magičan izgled."

~253~
Ukočeno i zbunjeno stojim ispred svog rada i pogledom tražim te tajne znake
koje nisam videla, koje toliko trebam. I nalazim ih, vidim dubok pogled
njegovih plavih očiju i sada znam da će ovaj trenutak promeniti sve.
Okrećem se prema profesorici i veštački osmehnem.
„Ovaj.. Nisam znala to, samo sam uradila ono što ste tražili od nas. Rizikovala
i promenila smisao kamere.“
„Znam koleginice da niste znali, ali sada to vidite. I drago mi je što sam u
vašem radu napokon videla emocije, a ne prazninu neke zgrade kao što sam
dosad. A tu je i neživa priroda. Lopta i deo klupe. Odličan posao. Ovo je do
sada najbolji rad. Nema potrebe da pričamo dalje. Od mene ste dobili
desetku."
Nakon toga čujem zvuk tapšanja koje stvaraju njene ruke. Nesvesno i
izgubljeno kupim svoj rad i indeks, a zatim izlazim iz te prostorije sa novim
saznanjem.
Alex Clark želi me, ali ne kao prolaznu devojku.
On zaslužuje moju priliku, a ja zaslužujem da osećam i volim. I želim da on
bude moj razlog.
Želim da on bude jedini razlog moje promene. Jer samo on ovo može da
uradi.
Samo on može da me sastavi.

~254~
Alex

Ovaj prvi poraz ove sezone i nije me baš toliko uzdrmao. Šta je sedam poena
gubitka za nas?
Samo jedan tačdaun.
Ali priznajem bilo je zaista jebeno boriti se protiv Gladijatora a to zna i trener,
koji trenutno u autobusu polako prolazim pored svakog i čestita nam na
odličnoj borbi.
Blago protljam desno, bolno rame koje sam lupio kada je njihova osmica
skočila na mene i zalepila me na trideset jardi.
Jebem ti, još uvek sećam se zvuka krckanja kostiju kada sam pao.
Pomerim se i osetim bol u ostalim delovima tela.
Rebra me otkidaju, kao i butine koje će sutra biti u masnicama.
Polako glavu naslonim na mekano uzglavlje sedišta i zatvorim oči, a onda se
setim treninga koji smo imali u subotu gde sam napokon bio svoj.
A to veče imao sam odličan izlazak sa prelepom devojkom crne kose. Bio
je to jebeno odličan dan.
„Jebem ti", opsujem u sebi kada se setim njene crne haljine.
Naspram drugih, razgolićenih devojaka ona nije otkrila puno u onoj haljini.
Samo kožu leđa.
Ali to me dokrajčilo.
Ona je za mene to veče bila mnogo više seksi od svih onih riba.
I znao sam da to drugi muškarci vide, zbog čega se nisam odvajao od nje.
Moje ruke tada kao da su poludele u njenoj blizini, jer nisam mogao prestati
da je dodirujem.
Sada znam da joj je koža mekana i nežna, jer sam pod prstima osetio koliko
je negovana.
A kosa koju je raspustila pod mojim jagodicama izgledala je kao da joj nema
kraja.
Tada sve što sam želeo je da skinem tu crnu haljinu sa nje, njenom kosom
obavijem ruku i jebem je uz zid.

~255~
Želeo sam da vidim da li je njena koža između nogu tako menkana kao što je
na leđima. Ali znam da sa njom to ne mogu da radim.
A zbog te devojke drugu ne mogu da imam.
U teškim govnima sam. Palim se na devojku koju neću lako imati kao druge, a
ne znam šta da uradim da bih je osvojio.
Jer želim da je imam, ali ne samo da bih je jebao.
Želim da ostane pored mene.
Želim svaki dan da čujem zvuk njenog smeha i da znam da sam jedini
razlog te prelepe melodije. A želim i svako veče da slušam sasvim drugu
melodiju u kojoj će vrištati dok je budem imao.
Ali za sada sve su to moje želje...
Na kratko odbacujem misli o Kate i prisećam sa razgovora sa Araonom. Iako
nas muči ona poruka koju smo dobili od njih, zbog utakmice potrudili smo se
da je barem na kratko zaboravimo.
I jesmo.
Ali siguran sam da i njega ta poruka sada proganja.
„U pravu su Alex. I sam znaš zašto smo ovde. Mi moramo naći tu devojku,
jer samo tako ćeš dobiti svoju osvetu. Nađi žrtvu i doći ćeš do njih. Oni su
tako rekli. A taj kreten sigurno zna da je ona ostala živa i prati je Alex. Ako
nađemo nju imaćemo njega i možda nađemo Kelly", ljutito je govorio Araon
nakon što je pročitao poruku.
„Znam brate, ali ovde ima toliko riba i nijedna neće da priča o svojim
problemima. Sve bi da se jebu i imaju vezu", smoreno sam mu odgovorio.
„Pa da si bio malo ozbiljniji možda bi ti se neka otvorila. Ali ne... ti kao da si
odlučio da jebeš svaku od njih. Ovo treba samo tebi da bude bitno Alex, zar
ne vidiš da je i meni postalo", osećajno je odgovorio on.
Pogledao sam u druga koji se odrekao tri godine života samo da bi bio moja
pomoć, i zbog toga sam ga lupio po ramenu i zagrlio.
„Ona je tu, to znamo. Jednom ćemo je naći, a onda ću imati njega i naše
vreme će ovde da se završi", samouvereno sam odgovorio.
Araon je na tren pogledao u stranu i zatvorio oči. A onda tužno progovorio.

~256~
„Da. A kada se to desi svemu će doći kraj. Pa i meni i Jesy, više neće biti
američkog fudbala i žurki. I nikad više nećemo pripadati ovom svetu", tiho je
progovio moj najbolji drug.
U tom trenu zagrizao sam usnu samo da bih stvorio bol koju je on osećao,
ali znao sam da je to ništa naspram njegove.
On je pogrešio.
Otvorio je svoje srce i kada dođe vreme kraja istina će izaći i povrediti oboje.
A znam da je voli kao nijednu do sad.
„Istu grešku praviš i ti", glas razuma sada se javlja u mojim mislima.
Pogledam kroz prozor autobusa, jer želim da zaboravim na taj razgovor koji
već neko vreme nismo vodili.
Ali znam da će i ova poruka kao sve njihove uvek par dana da nas drže
zarobljene u crni mislima, zbog čega ćemo biti hodajuće bombe. Isto tako
znam da će i ovo brzo da nas prođe, a onda će naši životi da se nastave kao
da se ništa od ovog nije desilo.

***

Umorno izlazim iz Araonovih kola i vadim svoju sportsku torbu. Hvatam ključ
stana koji mi dobacuje i polako odlazim prema zgradi.
Čini mi se da stepenice nikad nisu bile teže za penjanje kao što su sad.
Duboko uzdišem kada se oglasi moj gladni stomak, a onda podignem pogled i
ispred vrata ugledam osobu kojoj se nisam nadao.
Kate.
Stoji ispred mene i nervozno skakuće sa noge na nogu.
„Ovaj.. ćao", iznenađeno kažem i prođem rukom kroz kosu.
Ona se blago osmehne i progovori. „Izgledaš užasno Alex, jel tako svaki
put? "
„I ćao i tebi. "

~257~
„Ne baš, ovako je samo sa ovim momcima. Uff, celo telo me boli. Hoćeš da
uđeš", radoznalo je upitam.
„Ovaj, ne moram sad. Mogu i otići, samo došla sam... a ne znam ni sama
više zašto", zbunjeno progovari dok maše rukama.
„Čekaj koliko dugo si tu?"
„Par minuta samo. Bila sam u šetnji i htela sam da pričamo, ali možemo i neki
drugi dan. Vidim da si umoran. "
Naglo je hvatam za ruku kad krene da se odmiče od vrata i mene. Ne želim
da ide. Želim je ovde. I moram da znam o čemu ona želi da pričamo.
„Ostani Kate, slobodno", tiho joj progovorim a zatim iza nas čujem teške
korake nogu kojima se Araon vuče.
„Kate! Ćao, otkud ti ovde", iznenađeno je upita na šta mu se ona stidljivo
osmehne i pozdravi.
A kada uđemo Kate se odmah ponudi da nam spremi ručak.
Zbog čega imam vremena da se brzo istuširam i još brže pojedem njene
makarone sa sirom.
A sada ležim na krevetu u svojoj sobi sa njom i gledam je dok ukočeno sedi
na ivici kao da se plaši mene.
Otvorim oči koje sam na kratko bio zatvorio pa se polako podignem u sedeći
položaj i dva puta lupnem mesto pored sebe.
Ona par trenutaka svojim crnim očima zbunjeno gleda taj deo pokrivača, a
zatim se polako približava meni.
„Pa da čujem o čemu želiš da pričamo", ozbiljno je upitam i rukom protljam
njeno koleno. Napeta je, a ne znam zašto.
„Ovajj... moram nešto da ti kažem. Ali shvati da ovo ozbiljno mislim. " U
čudu klimnem glavom i pogledam je pravo u te njene crne oči.
Ona na trenutak skrene svoj pogled, a zatim provori. I mislim da nikad ništa
lepše nisam čuo.
„Alex znam da si svestan mojih osećanja, ali želim da znaš da te već neko
vreme želim. Tebe nikad nisam gledala kao druga i svaki naš zajednički
trenutak bio mi je prelep. Oni izlasci su mi prijali i želim još takvih. Želim tebe
Alex."

~258~
Zbunjeno gledam u njene crvene obraze i drhtave ruke koje je prekrstila na
grudima, a zatim je povlačim prema sebi, nameštam u svoje krilo i
zaboravljam na bol koja struji mojim telom.
„Napokon slatkice", kažem joj tiho i nežno pomazim po obrazu. A onda
svoje usne polako približim njenima i poljubim je.
U početku jedva je dodirujem usnama, a onda jezikom pređem preko njene
tople kože i brzo prodrem u toplinu koju toliko želim.
I ovo je prvi put da se Kate ne opire, već mi svoje usne u celosti predaje.

Nisam bio svestan da ponavljam istu grešku mog najboljeg prijatelja,

kada je onog dana Kate priznala svoje emocije i postala moja devojka.
To je bio trenutak moje slabosti. A mi smo bili greška, iako to nikad
nismo trebali biti.
Alex Clark

~259~
 Dvadeset peto poglavlje
Devojka

Katherine

Tonem.
Propadam.
Spajam sa tamom koja me obavija.
Gušim u svim emocijama me opkoljavaju, ali ovo je lepo gušenje. Možda
najlepše do sad.
Predajem se osećaju slobode koji osvaja moje telo.
Ljubim ga.
Rukama žurno prelazim preko njegovih širokih i toplih ramena. Prstima
nesigurno prolazim kroz njegovu podužu, meku, crnu kosu.
Ljubim Alexa Clarka.
Naše usne plešu u savršenoj harmoniji koja samo postoji između dvoje
ljubavnika.
Alex svojim krupnim i toplim šakama luta mojim telom, dodiruje kožu ruku i
vrata, mazi me po leđima, a zatim nas brzo prevrne.
Sada više nisam u njegovom krilu u koje me iznenada i brzo povukao, već
ležim ispod njegovog krupnog tela i gledam pravo u te prelepe plave oči.
Dišem isprekidano i uzbuđeno, desnom rukom stiskam njegov pokrivač
ispod sebe i pokušavam da sakrijem koliko drhtim, ali uzaludno.
On je osetio svaki drhtaj, jer svojim krupnim telom nežno pritiska moje.

~260~
Njegove razvijene i snažne ruke naslonio je na krevet sa obe strane moje
glave.
Opkolio me i zarobio, uzeo moju dušu koju sada drži u rukama.
„Kate, ejj. Pogledaj me", nežno me rukom pomazi po obrazu, „Jesi dobro?
Cela drhtiš."
Vidim iskrenu zabrinutost u njegovim očima, zbog čega nateram svoje
ukočene crte lica da se opuste.
Osmehnem se.
„Dobro sam, samo malo mi je čudno ovo", stidljivo mu odgovorim.
On se blago osmehne i dune u moj vrat.
„Zašto ti je ovo čudno? Samo ležimo i ljubimo se."
Nervozno se pod njim promeškoljim i stidljivo osmehnem.
„Pa nisam navikla da nas vidim u ovom položaju."
Zagrizem usnu kada shvatim značenje reči koje sam upravo izgovorila i na
kratko zažmurim.
A kada otvorim oči ispred sebe ugledam lepo, nasmejano lice na kojem
dominira visoko podignuta crna obrva.
„Bilo bi dobro da se navikneš pošto će ovo od sad biti naša stalna pozicija,
mada neće biti jedina", veselo i samouvereno progovori on. A onda mi veselo
namigne.
I opet ne mogu a da se ne oraspoložim zbog ovako veselog i šašavog
Alexa.
Sa velikom osmehom progovorim, „A zašto bih trebala da se naviknem? "
On svoje tamne oči plavetnila usmeri pravo u moje, a onda me opkoli
njegovim rukama koje i dalje drži pored moje glave, kao i telom koje još uvek
pritiska moje.
„Zato što si ti moja devojka Kate. Sada, kada znam šta stvarno osećaš,
nema potrebe da lažemo jedno drugo. Želim te koliko i ti mene. Toliko te želim
da više ne mogu normalno da razmišljam. Razorila si me Kate. Mislim da sam
tvoj", očiju zamagljenih emocijama on mi daje najlepši mogući odgovor posle
kog me stastveno ljubi.
I ponovo na svojim usnama osetim njegove mekane i vrele.

~261~
Njegov jezik kao da pripada samo meni uranja u moju toplinu u koju ga
svojevoljno puštam.
Alex jednu ruku naslanja na lakat i time na trenutak prekine poljubac, a
onda levom rukom polako luta mojom kožom i istražuje obrise mog tela kroz
tkaninu odeće.
Njegova topla ruka polako prelazi preko moje nadlaktice, a zatim i
podlaktice.
Njegovi mekani vrhovi prstiju nežno poput pera prelaze preko mojih kukova,
zbog čega se zakikoćem i telom blago opirem.
On se smeška kao dečak koji je upravo otkrio nešto novo. Ali Alex nije
dečak, već odrasli muškarac.
A to mi dokaže kada njegovom nežnom rukom iznenadno raširi moje
ukočene noge, i svoje telo sportiste uglavi između njih.
Moji obrazi kao i svaki deo kože naglo pocrvene kada među nogama
osetim dokaz njegove napaljenosti. Vrućina me obavija kao poznati posetilac.
Ona je tu kao i svaki put kada sam sa njim.
„Toliko te želim da više ne mogu normalno da razmišljam. Razorila si me
Kate. Mislim da sam tvoj."
Njegove reči odzvanjaju mojim mislima, dok nastavljam polako da se
predajem ovom divnom muškarcu iznad sebe.
On misli da je moj, ali to nije moguće.
Pa nikad ga nisam ni imala...
„Ali hoćeš Kate. I biće tvoj", glas razuma sada se meša sa Alexovim dubokim i
promuklim.
Alex polako uvlači svoju ruku ispod ruba moje majice.
Nežno svoje meke usne prislanja na moje. I na svaki pokret ruke koja sve više
uranja ispod bele takanine on ostavlja te nežne tragove.
Drhtim cela kao da je u ovoj sobi hladno, kao da nemam ovu majicu i
farmerke na sebi.
Ali ne drhtim zato što se plašim, već zato što ne znam kako da prihvatim sve
ove emocije.
Lepo je i toplo.
Pretoplo.
Znojim se.

~262~
Plašim kao da je ovo moj prvi put, a nije.
Ali moje telo je zaboravilo kako da prihvati svaki od ovih pokreta.
Zatvaram oči kada Alex nađe svoj željno isčekivani put. Želja da ga odgurnem
pojavljuje se u jednom kutku mene.
Ali ta želja toliko je mala da nema nikakav učinak na ostatak tela.
Stara Kate koja je slobodna, koja je jaka jednim delom se vratila i sada
pobeđuje ovu plašljivicu u meni.
A ovaj dečko crne kose gleda svojim plavim očima pravo u moje crne, dok
nežno prstima mazi kožu mojih grudi.
„Previše si napeta Kate. Šta sam ti rekao", upita me ozbiljno.
Zbunjeno gledam u njega opčinjena tonom njegovog glasa. Previše je
ozbiljan.
„Ovaj... ne znam. "
„Znaš ti na šta mislim. Onaj dan kad smo bili na onom jezeru. Šta sam ti rekao
za devojke i spavanje?"
U čudu raširim oči kada se prisetim našeg razgovora u kuhinji nakon što
sam napravila večeru.
„Volim kad mi se žena sama preda, a ti to očigledno večeras ne želiš. I zato
bi samo spavali."
Ćutim i nemo gledam u Alexa.
Muškarca koji je rekao da spava sa ženama koje žele da mu se same
predaju, ali i ja to želim.
Samo se plašim.
Plašim se da mu pokažem to, ili kažem naglas.
Zato se pravim da ništa od ovog ne osećam.
„Dobro znam šta si rekao tada."
„Dobro je. I zato sada prestani ovoliko da se plašiš, jer neću ti uraditi ništa
što ti sama ne želiš. Nikad te ne bih naterao na nešto Kate. Opusti se. Želim
samo da mazim tvoju meku kožu."
I to radim.
Opuštam se.
Ostavljam svoju nespremnost sa strane i dozvoljavam ovom muskarcu da me
mazi po telu.

~263~
Ali vidim koliko mu je teško. Njegova Adamova jabučica svake sekunde
drhtavo se pomera kada proguta sve emocije.
Njegova erekcija koja sve više raste pritiska me uz nogu i zbog toga ludim.
Ludim od svih ovih nadražaja koja su me tako brzo opkolila. Nisam se nadala
njima. Tim nepozvanim gostima koji će uskoro postati moji stalni, večito prisuti
gosti.
Trgnem se kada Alex naglo skoči sa kreveta i brzo svoje telo skloni što
dalje od mene.
„Jebem ti", čujem njegov promukao glas iza zatvorenih vrata sobe.
Zbunjeno gledam u bela vrata koja je za sobom zatvorio. Pokušavam da
shvatim šta se to upravo desilo.
A onda pogledam u svoje telo, u blago raširene noge koje naglo sa velikom
dozom stida skupim.
Belu majicu zategnem preko svojim bokova i time ispravim pogužvanosti.
Drhtavom rukom skinem gumicu sa kose kako bih je ponovo dovela u red, a
zatim se leđima naslonim na uzglavlje njegovog kreveta.
Oprezno i polako razgledam po njegovoj sobi.
Pogledom stajem na jednu gomilu bačene odeće u kojoj se prepliću razne
boje, dugačke i kratke tkanine odeće. Osetim kako se smeškam na ovaj
prizor, a zatim moj pogled okupira sasvim druga stvar.
Jedna i jedina slika u ovoj sobi.
Jedna žena crne kose i zelenih očiju veselog lica gleda u mene, dok svojom
rukom sa puno ljubavi grli mladića pored sebe.
Vesele plave oči kao i svaki put kada gledaju u mene pune su iskrica. Mladi
Alex, verovatno tinejdžer, ženi sa slike uzvraća zagrljaj dok mu na licu kao i
njoj vlada iskren osmeh.
Majka.
Mora da je to ova žena, jer primećujem mnogo sličnih crta lica između njih
dvoje.
Zvuk teških koraka privuče moju pažnju i time rasprši navalu tamnih misli
koje su veoma lako mogle da me opkole.
Škripanje vrata natera me da podignem svoj pogled, zbog čega mi dah
zastane duboko u plućima kada ispred sebe ugledam tamne plave oči i miran
stav.

~264~
Alex polako prilazi krevetu i spušta svoje umorno telo pored mene. Svoju
glavu naslanja na moj stomak kao da je to sasvim normalna stvar.
Kao da je to nešto što već radimo duže vreme.
Zatečeno i zbunjeno sedim, dok on mirno diše i time golica kožu moje ruke.
Osetim kako je njegova kosa i koža lica blago vlažna, i sada, setim se da bih
trebala disati ukoliko ne želim umreti ovde.
„Morao sam otići. Nije mi lako sa tobom Kate. Nikad nije ni bilo", zamišljeno
progovara on.
Šta se desilo?
Šta sam uradila?
Zašto je tako dalek?
„Alex šta je bilo? Da li.. da li sam možda nešto uradila?"
On svoje telo brzo podigne i rukom obuhvati bradu, a onda me pogleda
pravo u oči.
„Nisi ništa uradila, ali moraš da shvatiš da mi nije lako pored tebe. Želim te
Kate. Ali sada tako sam zbunjen, jer mi nije jasna tvoja promena."
On kao i ja treba odgovor.
Treba nekog ko će ga prodrmati, kao što je mene gospođa Anderson.
I zato odlučujem da ta osoba budem ja.
Polako se namestim pored njega, a zatim stidljivo nasmešnim i počnem da
mu pričam moje današnje iskustvo.
Alex u početku mršti svoje lepo lice, u neverici spaja crne obrve i pući usne
zbog čega se u jednom trenu nasmejem i time izmamim njegov osmeh.
Njegove emocije smenjuju se na tom prelepom muškom licu, a kada mu
ispričam za moju šetnju bega, zbog koje sam završila ispred njegovo stana,
na njegovom licu širi se najveći osmeh koji mi je ikad podario.
„Znači za ovo", pokazuje na prostor između nas dvoje, „kriva je tvoja
profesorica Anderson. I da znaš pitao sam se da li ćeš ikad primetiti moje
emocije dok si me slikala."
Veselo i srećno zabaci glavu unazad i jednu ruku nasloni na svoje grudi.
Pod prstima osetim veliku želju da ga dotaknem što i radim. Vođena željom i
nekom novom snagom svoju ruku naslonim na njegovu.

~265~
„Da li si ozbiljan sa tim da smo u vezi", ozbiljno i uplašeno ga upitam.
On na trenutak zbunjeno gleda u mene, a zatim se namršti.
„Naravno da sam ozbiljan Kate."
„Ali ti nisi za veze. Voliš da imaš devojku na jednu noć", poraženo mu
odgovorim jer se toga najviše plašim.
„Kate. Slatkice pogledaj me", ozbiljno me upozori zbog čega podignem
pogled sa njegove majice.
„Sa tobom će biti sve drugačije, znam to. Možda mi sad ne veruješ, ali
pored tebe mi neće trebati druga. Otkada si počela da me privlačiš nisam bio
sa drugom. Ne mogu, jer si počela toliko da me proganjaš u mislima da te
sanjam. Da Kate, sanjam te."
U čudu raširim oči kada iz njegovih usana izađu ove prelepe reči.
„Ti mene sanjaš? "
„Da slatkice, a sad prestani više sa ovim ispitivanjem i poljubi me",
izazivačkim glasom i pogledom natera moje telo da zadrhti.
Pogledam ga pravo u oči, a zatim se nežno približim i spojim naše usne u
najlepši ples dvoje ljubavnika.

Alex

Katherin White zvanično je moja devojka. Ne mogu da verujem da sam u vezi

i da imam normalnu devojku, a ne neku za jednu noć!
Ona stvarno ima pravo kada kaže da joj je čudno sve ovo, jer veze i ja nikad
nismo išli zajedno.

~266~
Ali kada sam rekao da će ona biti moja jedina to sam i mislio.
Želim je i znam da je nikad neću moći imati osim u vezi.
Ali ne želim je samo zbog toga, već zato što duboko u srcu osećam da je ona
vredna toga.
Ona zaslužuje više od jedne noći jebanja.
Iako me telo jutros boli više nego juče, poletno i sa osmehom prelazim put do
ulaza koledža. Prolazim pored mesta na kom smo se prvi put poljubili i glasno
se zacerekam kada se setim razloga zbog kojeg sam je na silu poljubio i
pribio uz zid.
Čoveče ta devojka ima lud i jak stisak ruke, da me i sad, dok se prisećam
tog trena kroz jaja prostreli jaka bol. Al tada sam prvi put osetio želju i potrebu
za ovom devojkom.
Taj dan i trenutak doveli su nas do ovog.
Danas sam došao sa Araonom, jer znam da ne mogu da se koncentrišem na
vožnju pogotovo motora.
Ne želim da zbog uzbuđenosti izgubim život i ovu jebenu priliku u kojoj
imam Kate u potpunosti.
Na trenutak se prisetim njegovog zbunjenog lica i neverice koja je izbijala iz
svake njegove pore.
Blago se osmehnem i znam da izgledam kao budala, jer se smejem sam sa
sobom.
Prolazim hodnikom i pozdravljam ljude, klimam glavom svakom ko me
pozdravi.
I imam osećaj da juče nisam izgubio sa mojim timom, jer me podrška ovih
osoba zatekne više nego što sam očekivao.
Iako Kate nije videla moje telo puno masnica juče je toliko pazila dok me
grlila na mom krevetu, zbog čega sam se vratio deset godina unazad kad se
moja majka tako ponašala prema meni.
A čak i ona više to ne radi.
Sranje!!!
Opet sam zaboravio da joj se javim.

~267~
Svaki put joj obećam ali jednostavno zaboravim na to, a znam da se ona brine
za mene. Ona nije kao moj otac koji me jednim delom krivi za kidnapovanje
moje sestre.
Iako se prema meni ponaša sasvim normalno, znam da me duboko u srcu
krivi što taj dan nisam bio sa njom, kao što nije ni on.
Pogledam na ekran telefona i vidim da imam još deset minuta do početka
predavanja, zbog čega biram broj kuće i pozivam majku.
Par sekundi osluškujem zvuk pištanja sa druge strane, a zatim čujem glas
moje večito vesele majke.
„Halo", umornog glasa upita me ona.
„Ćao majko. Pre nego što počneš da me napadaš znaj da imaš manje od
deset minuta", veselo je zadirkujem, a onda sa druge strane čujem zvuk
njenog smejanja.
„Alexe sine pa ti su opet zaboravio na mene. Pričaj mi kako ti je tu? Jel
počela sezona", radoznalo me upita.
Par sekundi osluškujem zvuk struganja stolice i majku koja seda na nju, a
zatim progovorim.
„Odlično je i sama to znaš. Da seznona je počela, juče smo izgubili prvu
utakmicu i sad sam u bolovima. Ali preživeću. "
„Juu dete drago...Pa šta radiš to od sebe? Jel imaš nekog da te čuva i
neguje? "
Radoznalost joj u ogromnoj količini izbija iz glasa zbog čega se nasmejem.
„Imam majko, Araona." Veselo se osmehnem i klimnem glavom osobi koja me
pozdravi.
„Alex sine pa kad ćeš naći normalnu devojku? Znaš da bih volela da te
vidim zaljubljenog. " I evo ga! Romantična strana moje majke upravo je
prevladala njom i počinje da me smara.
„Majko nema potrebe više da maštaš o tome. Tvoj sin neće više biti
ženskaroš. Imam devojku", kažem joj ozbiljno.
„Ooo Alex pa to je odlično. Već sam se bila uplašila za tebe. I molim te pazi
šta radiš", ozbiljno mi kaže. I već mogu da je zamislim kako mi preti svojim
kažiprstom.

~268~
„Dobro majko ajde se ti lepo opusti, a moj seksualn život ostavi na miru",
zadirkujućim tonom joj uzvratim. A onda sa druge strane slušalice čujem zvuk
njenog frktanja, zbog čega počnem da se smejem.
„Majko moram ići, profesor mi dolazi. Zovem te uskoro. Nema potrebe da
se brineš za mene."
„Dobro Alex. Tata te pozdravlja. Volim te dete moje", tužnim glasom
progovori ona.
Nešto u mom srcu se stegne kada čujem ove reči koje svaku put izgovori na
kraju našeg poziva. I odlučim da je sada pravi trenutak da joj uzvratim ove reči
umesto mog ćutanja koje je već neko vreme dobijala.
„Volim i ja tebe majko. Znaš to."

***

Koračam hodnikom punim studenata, dok mojim telom kola želja da je

dotaknem i poljubim.
Sada zvanično mogu to bilo kad i bilo gde da uradim. I dokazaću svima da
je ona moja.
Možda Kate nije svesna tih sakrivenih pogleda, ali ja jesam. Koliko god je
drugi muškarci gledali sa požudom i željom, koliko god druge devojke bile
ljubomorne na njeno seksi telo toliko ću se ja potruditi da u potpunosti
zadobijem njeno poverenje.
Polako i opušteno vučem svoje noge u crnim nike patikama, dok mi butine
zateže teški materijal mojih teksas farmerki.
Preko desnog ramena prebacio sam crnu, sportsku torbu u koju danas
trebam pokupiti opranu opremu.
Na kratko zastanem kada ispred vrata kabineta filozofije ugledam nju. Moju
devojku. Slatkicu vrelih usana i tela.

~269~
Pogledom prelazim preko njenih oblina koje je danas istakla. Kada malo bolje
pogledam ovaj lepi prizor u očima i telu sve više počne da besni ova luda
požuda.
Njena duga crna, talasasta kosa prebačena je preko njenih oblih grudi, zbog
čega mi jednim delom sklanja pogled na te lepe devojke.
Crvena majica kratkih rukava pripija se uz njeno telo kao i one njene crne
pantalone.
One seksi pantalone koje ističu njenu oblu guzu.
Kada Kate podigne pogled sa svog telefona i pogleda u mom pravcu na
trenutak se izgubi i trepne.
„Nisi ni svesna koliko si samo seksi", pomislim u sebi i ugrizem za usnu.
U trenu kada se naše usne spoje kroz mene prostruji bujica emocija koja me
gura sve dublje, u samo središte ovog ludila.
Stavljam ruke na njene tople i blago roze obraze i predajem se pustošenju
njenih usana, dok sa strane čujem zvuk uzdaha i iznenađenja prolaznika.
Svedoka koji će ubrzo rašiti novu vest.
Studenti, mnogi moji prijatelji vide i primećuju da se nešto dešava, ali nas je
briga za to.
Barem mene.
Jer oni samo to mogu da rade.
Gledaju.
A ona je napokon moja.
Kate se crvenih obraza i užarenih usana, podivljalog daha odvaja od mene.
Podiže svoju torbu i prihvata moju ispruženu ruku, a zatim kroz prostoriju
punu studenata korača prema našem mestu kao moja devojka.
Kao devojka Alexa Clarka.

~270~
 Dvadeset šesto poglavlje
Emocije

Alex

Šaputanja.
Ogovaranja.
Pogledi puni šoka i neverice ovih dana postali su moji večiti pratioci.
Tačnije, već više od nedelju dana studenti u neverici gledaju mene i Kate.
Jer neočekivana vest uvek će neko vreme biti glavna atrakcija među
radoznalim i zavidnim osobama.
A naša veza postala je jedna od onih koju svi komentarišu i prate.
I Kate nije dovoljno jaka da podnese ružne reči, ljubomorne poglede i poruke
koje dobija svaki dan.
Možda pred drugima glumi da jeste, ali mene ne može prevariti. Vidim svaki
njen trzaj lica i ukočenost kada studenti gledaju u nas.
Često dok sedimo na zajedničkim predavanjima osobe iz prednjeg reda
okreću se i radoznalo posmatraju, a to je neprijatno.
Čak i meni.
Mnogi od njih još uvek ne mogu da veruju da Alex Clark više nije slobodan
pastuv i da pripada grupi zauzetih muškarca.
Ali ko kaže da u vezi ne možeš ići na žurke?
Niko, i zato i ovaj vikend, kao i svaki drugi nas četvoro bićemo deo lude
zabave.
Iz razmišljanja, koje mi ovih dana često obuzima razum, u stvarnost vrati me
glasni razgovor mojih saigrača.
U sportsku torbu spakujem zadnji deo opreme, beli peškir.
Pozdravim umorne prijatelje i krenem prema izlazu iz zgrade u koju je ona pre
vise od mesec dana uletela kao manijak, sa samo jednim ciljem.
Da uništi mene.

~271~
Lenjo vučem noge i premeštam sportsku torbu na desno rame, rukom prođem
kroz vlažnu kosu i shvatim da bih ovih dana mogao otići na šišanje.
Osluškujem zvuk mojih koraka kao i razgovor prijatelja iza mene.
A kada otvorim vrata svetlost aplrilskog sunca natera me da zažmurim.
Kondicioni trening i svetlo sale ucinili su me ranjivim, ali ova ranjivost ne
traje dugo.
Pogledom radoznalo prelazim preko tiribina na kojima ugledam zaljubljenje
parove, a kada primetim devojku u belim pantalonama i crnoj majici shvatim
da je ta seksi lepotica moja devojka.
Samouvereno krenem prema njoj usput pozdravljajući saigrače koji su izašli
posle mene.
Blago se osmehnem kada se prisetim koliko tek njima nije bilo jasno šta se
desilo pre nedelju dana u onom hodniku, i da još uvek ne nogu da prihvate
vest da glavni parti-manijak više nije slobodan.
Ali ništa o tome ne govore, kao ni Jason.
Na prvom trenigu kojeg smo imali sutradan, nakon što se vest o mojoj vezi
veoma brzo proširila, on me po prvi put pogledao sa zavisti i ljubomorom koja
se videla u njegovim očima.
Zbog toga sam šeretski prošao pored njega i shvatio da sam u teškom
sranju, jer on je tako brzo poludeo za slatkicom i njenim lažnim stenjanjem.
Pitam se šta mene čeka kada je budem prvi put imao i slušao zvuk kojeg već
duže vreme sanjam.
„Jebem ti Kate. Ti ćeš biti razlog moje smrti", pomislim u sebi kada ugledam
devojku crne kose.
Kako mojim dugim nogama prilazim sve bliže njoj tako primećujem crvenilo
njenih obraza.
Danas njene crne oči čine mi se još krupnijima, a crna kosa dužom.
Polako prelazim ostatak razdaljine i veselo je obgrlim desnom rukom oko
leđa i privučem sebi, a levu stavim na njen obrazi i nežno palcem pomazim.
Njene oči zamagljeno gledaju u moje, zbog čega znam da nije imuna na
mene.
A kada usnama dodirnem kožu njenih rozih usana na svojima osetim vreli
dah njenog plitkog disanja.

~272~
Čela naslonjenog na njeno svojim nosem dodirujem njen slatki i mali, kojeg
brzo poljubim.
Moja desna ruka slobodno šeta po njenim leđima, opasno blizu guze koju
steže materijal belih farmerica.
Drugom rukom mazim joj kožu oko vilice, zbog čega osetim pomeranje i
zatezanje vratnih mišića kada proguta pljuvačku.
„Ćao slatkice", hrapavim glasom pozdravim je.
Sasvim slučajno, pre par dana, primetio sam da svaki put dok je mazim po
leđima, rukama ili stomaku ona upadne u neki drugi svet, trans iz kojeg je
teško mogu izvući.
Ona voli kad je nežno mazim, a ja volim njenu negovanu, mlečno-belu kožu
tela.
I zato od sada svaki put kada smo sami rukama lutam njenim telom.
„Ćao Alex", tihim glasom pozdravi me. A svojim crnim očima fiksira moj
pogled.
Zamagljenost i prepuštanje u celosti su osvojili ovu slatkicu i zato ona više
ne obraća pažnju na ljude oko nas.
Želja da je poljubim kola mojim telom otkada sam je ugledao, i zato
iznenadno spuštam usne na njene.
Tople su, mekane i sočne. Moja koža kao da se stapa sa njenom i ovaj
osećaj šalje trnce novog i neobičnog pripadanja kroz mene.
Ljubim je sporo, usnama obuhvatam svaki deo njene mekoće. Ali čim
jezikom dotaknem i navlažim njena usta, prodrem u dubinu tople
unutrašnjosti, slatki i nevini poljubac pretvori se u nešto sasvim novo.
Brzo i nekontrolisano spajanje.
Kada osetim njene male šake na grudima kojima me gura od sebe i prekida
naš poljubac, ovaj put mojim telom ne prođe uvređenost.
Razigrano osmehnem se kada ugledam dokaz stidljivosti na njenim
obrazima, zbog čega rukom podignem njenu bradu i pogledom fiksiram te
crne oči, a zatim nežno sputim usne na njen topli obraz.
U očima kojima vlada haos emocija oštro gleda u moje plave, zbog čega
neočekivani trnci prođu mojim telom i pronađu samo jedno mesto koje danima
pati zbog Kate.

~273~
Moj kurac kao da zna kada je ona tu, kao da se pali na sve što ona uradi pa
mu je sada seksi ova oštra i ljuta Kate.
„Ili je tebi seksi ova drska devojka", u glavi čujem neočekivani odgovor
razuma.
„Čemu stid mala", upitam je ozbiljnim tonom glasa.
Njen iznenadno brzi okret natera me da se ugrizem za usnu, jer me njene
krupne crne oči gledaju iznenađeno.
„Čemu stid? I sam znaš da sam ti prošli put rekla da mi je neprijatno ljubiti
se pred drugima. To nije kulturno Alex. "
Koliko god se trudila da svoje odsečne reči naglasi ozbiljnim tonom glasa,
toliko je izdaju podrhtavanje i blaga nervoza tela.
„Nije ona toliko jaka kao što izgleda. Ona treba nekog da je čuva", pomislim
u sebi i sa novim saznanjem pogledam devojku crnih očiju.
Ona treba svog čuvara i muškarca, i potrudiću se da budem dostojan te
titule.
„Ma daj Kate pa samo sam te poljubio. Šta bi bilo da sam te uzeo ovde pred
svima", razigranim glasom upitam je.
Pažljivo gledam u njeno lice preko kog se širi neverica i šok, zbog čega se
samodopadno i pobednički osmehnem.
A zatim pred očima umesto neverice ubrzo vidim veliko i seksi dupe koje
savršeno ispunjava moje ruke.
Sa novom idejom i bezobrazim kezom dugim nogama prilazim nervoznoj
slatkici iza leđa, koja se užurbanim koracima udaljava od mene.
Iako me senkda tela na travi odaje, ona nije dovoljno brza da se odbrani,
zbog čega se ubrzo nađe prebačena preko mojeg ramena.
Jednom rukom obavijam njene bokove, dok drugu naslonim na njenu toplu
guzu.
U trenu kada koža moje ruke dotakne tkaninu njenih pantalona iz pluća
naglo mi se izbije sav vazduh.
„Pa slatkice kako ti se ovo čini naspram poljupca? Ajde sada reci da nije
lepo ljubiti se pred svima", hrapavim i dubokim glasom progovorim.

~274~
Zvuk njenog iznenadnog vriska ubrzo zamene sve pretnje koje čujem iza
svojih leđa.
Šeretski osmehnem se i rukom pomazim po levoj polovini dupeta.
„Da znaš da mi nije lepo kad odbijaš moj poljubac." Nastavim da joj se
obraćam veselim glasom i zasmejem kada čujem novi talas pretnji.
Pogledam u radoznale poglede mojih saigrača i osoba sa tribina pa visoko
podignem palac, zbog čega se svi zasmeju.
„Alexx!! Alo bre supštaj me dole. Alex skloni ruku sa moje...", njen glas kao i
telo naglo se ukoče kada je blago lupim po guzi.
A zatim pod rukama osetim njeno podrhtavanje i prvo pomislim da sam
sjebao nešto, a onda čujem melodiju najlepše pesme i shvatim da se ona
smeje od sreće.
„Ma ti si lud", veselo se dere i svojom malo šakom lupi me po leđima zbog
čega njeno dupe opet dobije jedan, mali udarac ruke.
Zvuk njenog piskakov glasa i visokih tonova reči, kojima me uverava da je
shvatila poentu ovog performansa, nateraju me da spustim njeno telo.
Ali pre nešto što krenem da je oslobodim stiska čujem odsečni zvuk udarca,
a zatim osetim kako desna strana mog dupeta bridi.
„Ma nije valjda", iste sekusne pomislim.
Brzim koracima udaljim se malo od nje, a kada ugledam crvenilo na njenim
obrazima koje ni prava boja nema, ubrzo između nas odjekne prodorni zvuk
mog smejanja.
Kate prekrštenih ruku na grudima i nervozim tapkanjem desne noge
poručuje da nisam smešan, ali mala izdajnička zakrivljenost usana je odaje.
„Dobro, dobro... pobedio si. A sad idemo na taj ručak zato što umirem od
gladi", ozbiljnim tonom obrati mi se.
Polako namesti svoju odeću i kosu a zatim mi priđe. Rukom nežno dotakne
moju i prste uvuče između mojih. Toplina kojom zrači počne polako da me
osvaja i širi se iz ruke prema ostatku tela.
Iznenađeno stanem kada se u pokretu okrene prema meni i poljubi me na
samom kraju usne.
„Čemu ovo slatkice", sa prizvukom izazivanja upitam je zbog čega se
nasmejano okrene prema meni.

~275~
„Zato što me činiš srećnom", iskreno i stidljivo progovori.
Sa novim saznanjem i ispunjenosti nastavim da koračam sa mojom
devojkom ka nekom novom putu u kojem ćemo nadam se biti srećni.

***

Opušteno i smireno sedim naslonjen na klupi, dok jednu ruku odmaram na

Kateinom boku, a drugom držim njenu nežnu i meku šaku.
Gledam kako blagi povetarac mrsi crnu puštenu kosu, zbog čega par
pramenova večito sleću na njeno lice.
Nežno prstima prođem kroz gustu tamu njene kose i pod prstima osetim
koliko je mekana.
Ona opušteno zatvara oči i prepušta se maženju kao da je mačka.
Očima radoznalo prelazim preko njenog lica na kojem se ogleda smirenost,
preko grudi koji su jedini dokaz da diše, pa do ruke koja se nalazi u mojoj.
„Ummmm", tihi i senzualni zvuk čuje se sa njenih usana koji me natera da
nervozno progutam emocije.
Ni sam ne znam odakle mi ova potreba, ali ove reči kao da vise ne mogu
zadržavati u sebi.
„Prelepa si Kate. Sviđaš mi se ovako opuštena i svoja."
Ona iznenađeno otvori prvo jedno pa drugo oko, a zatim me veselo pogleda.
Obrazi joj kao i svaki put naglo porumene.
Nesvesno njenu ruku oslobodim svog dodira i počnem da je mazim po obrazu
na kojem svake sekunde sve više skače temperatura.
„Sviđa mi se kako reaguješ ma moje reči. Tvoja stidljivost mi je veoma
seksi. "
Njene crne oči gledaju pravo u mene, svoju desnu ruku nežno podigne do
mojih obraza a zatim tiho progovori, „Volela bih da mogu slobodno kao ti reći
šta mislim. "

~276~
Par sekundi zbunjeno gledam u nju, a kada se saberem shvatim da je po prvi
put otvorila svoje misli.
„Jednom kada u potpunosti zadobijem tvoje poverenje, onda ćeš moći sve
slobodno da mi kažeš, i samo to želim sa tobom. Da budemo iskreni."
„Mnogo si drugačiji nego što sam mislila", oprezno mi odgovori.
„I ti si Kate."
Gledam kako se po drugi put danas njeno telo ukoči, ali sada vidim da to
nije razlog sreće, već neverice i zabrinutosti koja izbija iz nje.
„Kako misliš drugačija sam?"
U glavi oprezno biram reči, jer vidim da nervozno isčekuje moj odgovor.
„Mislio sam da si drska i oštra devojka, ali tek sad vidim koliko ispod slike
jake ženske kriješ stidljivu i nežnu osobu. A to mi se sviđa kod tebe. Ti si jaka
kad treba biti, ali si ujedno i stidljiva. Mislim da si ti vrag u telu anđela",
veselim glasom kažem svoje mišljenje i namignem.
Njenim licem iste sekunde prevlada širok osmeh, posle čega me blago lupi
po ramenu.
„Hoćeš da ustanem pa da me ponovi lupiš po mom seksi dupetu", šaljivo je
upitam i ponovo počnem da izazivam kao što sam za ručkom.
Veselo se zacerekam kada drsko prevrne očima, i počnem sve glasnije da
se smejem kada mi uzvrati.
„Jojj mogao bi znaš. Ali ovaj put ću te šutnuti nogom, pošto me uobražene
osobe živciraju."
„A da. To si rekla i ono veče kada smo napravili dogovor, ali znam da si
mislila na to kako te nerviram zato što sam previše lep."
„Ooo moj bože", vešto odglumljenim drskim glasom i uzbuđenim pokretima
ruku naglašava svoje reči, „ukoliko ne budeš prestao ubrzo ćeš videti moju
zadnjicu kako beži od tebe."
Iznenađeno podignem obrzu i ovim potezom opet učinim da njeni obrazi
pocrvene.
„Da li si svesna da bih trčao za tvojim dupetom sve dok ga ne bih uhvatio, a
onda bih te opet prebacio preko ramena", sa osmehom uzvraćam joj.

~277~
 Zvuk njenog osmeha moje telo naglo uhvati u klopku, zbog čega osetim kako
se prijatna toplina širi kroz mene.
Izgleda da napokon mogu ispiniti svoje obećanje i učiniti srećnom i
nesmejanom ovu prelepu devojku.

Katherine

Nisam jaka.
Nikako.
Ovo je teže nego što sam mislila da će biti.
Ti pogledi, reči, poruke koje mi stižu u inboks dotiču me više nego što bi
trebalo. I sada, kad nisam pored njega, moje misli i razum previše brinu o tim
nebitnim osoba.
Samo kada sam sa Alexom uspem da zaboravim na njih, jer njegova sreća i
raspoloženost uvuku me u neki drugi svet.
Svet u kom me opkoljavaju osmeh, sreća i suze radosnice. Sa njim opet
sam živa, mogu da osetim kako se slomljeni delovi polako spajaju, opet
osećam i želim nešto više.
Sa njim želim sve.
Čudno je kako određeni muškarac u svakoj ženi probudi zavodnicu i sakriveni
seksi deo karatkera. Zbog njih i pažnje koju nam pružaju shvatamo i
prihvatamo naše telo.

~278~
Sada znam da moje grudi nisu prevelike, da moji bokovi nisu preširoki i da
moja guza nije ogromna, već savršena. Kao što on večito šapuće na moje uho
dok ležimo jedno pored drugo.
Iako još uvek nismo spavali, moje telo budi se svaki put kad ostanemo sami
u njegovoj sobi. Sve teže mogu da kontrolišem želju, ali ne želim biti jedna od
onih koja se brzo predala.
Ali meni, nakon tri godine usamljenosti, nije lako ostati smirenom pored
zgodnog muskarca čija široka i gola ramena vidim u poslednje vreme.
Teško je sedeti mirno i znati da se muškarac kojeg toliko želim kupa kao od
majke rođen iza samo jednih zatvorenih vrata.
„Prestani Kate. Postaješ napaljena bludnica", opomenem sebe.
Sporim koracima penjem se stepenicama do sobe, koja ubrzo otključam. Crnu
torbu spustim na pod i celim telom ulegnem na krevet.
Gledam u plafon sa osmehom na licu i prisećam se osećaja slobode i vetra
u kosi koji je pre pet minuta nežno mazio moje lice.
Još uvek pod rukama osetim toplinu njegovog tela, vidim njegovo lice i
izazivački osmeh.
Smeškam se, a zatim prevrnem na krevetu i zagrlim jastuk.
Ovo je tako brzo.
Moja osećanja su intenzivna.
Bila sam sama i usamljena zbog čega sada prebrzo oslobađam stari deo
sebe. Oduvek sam želela i verovala u ljubav na prvi pogled, a to sam imala sa
Jhonom koji je dve godine stariji od mene.
A prema Alexu moja osećanja sada su duplo jača.
Telo mi svaki put zadrhti kada me posle nekog vremena dokatne. A osećaj
moje kože na njegovoj, njegova toplota i grube usne, kao i vlažni jezik polako i
tiho postali su omiljeni deo mog dana.
Ponašam se kao luda tinejdžerka dok se dopisujemo, jer sve vreme
smeškam se i nestrpljivo čekam odgovor.
A njegova brižnost, pažljivost i strpljnje osvajaju me sve više.
„O bože mislim da sam skroz pala na njega", tiho progovorim.
Naglo se trgnem kada tišinu sobe ispuni melodija mog telefona.

~279~
Rukom podignem gornji deo tela sa kreveta i dohvatim torbu, koju sam
predhodno bacila.
A kada ugledam broj i ime osobe koja me zove naglo se ukočim, disanje
zaustavim i ruku prislonim na grudi.
Strina.
Posle toliko dugo vremena ona me zove, iako sam zadnji put bila užasna
prema njima. Vikala sam i vređala ih, govorila da ih nikad nisu voleli, da mene
ne vole. Ali sada znam da sam pogrešila, samo do sada nisam imala hrabrosti
da se izvinim.
I zato prisećam se svog obećanja.
Želim da krenem dalje, želim da imam svoj život i želim biti srećna. Imam
Alexa, imam Jesy ali trebam njih.
Moju jedinu porudicu koju mi niko nije oduzeo.
I zato prihvatam poziv.
Posle toliko dugo vremena čujem glas svoje strine.
„Halo", drhtavo kažem.
„Dete, Kate...Jesi to ti", glasom punih suza progovara ona.
„O mila moja tako mi je drago što si se javila. Brinem se za tebe više nego
što možeš da zamisliš."
Suze koje sam mislila da ću uspeti zadržati sada se oslobađaju. Pred očima
vidim vodeni balon i zamagljenu sliku sobe, ali čujem njen glas. Čujem bol čiji
jedini krivac sam ja.
Čujem suze koje se mešaju sa njenim glasom.
„Molim te oprosti mi. Sada... sada znam sve. Nisam trebala biti onakva.
Pogrešila sam, ali bolelo je i još uvek boli", drhtavo, gotovo nerazumno
progovaram.
„Mila moja smiri se, znaš da ti ništa nikad nećemo zameriti. Ti si naša
porodica i uvek ćeš biti. Ajde smiri se, prestani da plačeš i ispričaj mi kako ti je
na koledžu."
I samo tako njen nežni glas zabrinute majke smiruje me. Duboko udahnem a
zatim suze probijem smehom.
„Jesi sigurna da želiš da pričam sad o tome", kažem joj malo veselije zbog
čega se i ona osmehne.

~280~
Rukom obrišem suze, i nasmejem se na njen potvrdan odgovor, a zatim
sledeća dva sata provedem u neprestanom pričanju o koledžu, žurkama, Jesy
i društvu.
Stid zbog sreće koju osetim na početku ubrzo nestane kada se opustim i
veselo počnem da prepričavam razne ludorije koje sam prolazila sa Lukeom i
Natali, sa mojom najdražom Jesy.
Strina oprezno prati i sluša svaku moju reči, veselo se smeška zbog mene i
hvali za svaki uspeh koji sam ostvarila.
„Znaš uvek si mogla tražiti novac od nas, a ne mučiti se za te stipendije.
Mlada si Kate i trebaš malo uživati. Ista si kao i ja kada sam bila na koledžu.
Samo učenje bilo je jedino ispravno za mene, a onda sam jedno veče izašla i
upoznala tvog strica na žurci. Bila je to najbolja noć u mom životu. Trebaš biti
umerena u svemu, uživati. Iako su oni umrli ti nisi, i zato ne trebaš mučiti
sebe."
Nežnim ali ozbiljnim tonom uspela je da me opusti, i zbog toga odlučila sam
u potpunosti da joj otvorim svoje emocije.
„To nije sve strina.. Ima jedan dečko koji mi se sviđa, ustvari u vezi sam sa
njim."
Pomalo smotano saopštim joj ovu vest, i unervozim se kada sa druge strane
čujem tišinu koju posle ispune suze.
„Mila tako mi je drago š-što si srećna. Pričaj mi o njemu. Pričaj mi sve. "
Kada napokon shvatim značenje reči koje sam upravo izgovorila u čudu
raširim oči i iznenađeno pogledam u beli zid.
Više mi se ne čini tako belim, više nije savršen, on je isti kao ja. Večito
krečen i lažno prelep, a takva sam i ja.
I sada znam da mi se Alex Clark sviđa.
Više nego što mi se bilo koji muškarac ikad sviđeo.
„Mila. Ejjj, mila moja čuješ li me. Jesi ovde Kate?" Uplašeni glas moje strine
brzo me vrati u stvarnost zbog čega drhtavim glasom i novim saznanjem
kojeg sam od sebe krila odgovorim joj.
„Tu sam, samo sam se na kratno zamislila."
„Jesi dobro mila?"

~281~
„Jesam strina. Samo mogu ti se javiti uskoro, pa ćemo opet razgovarati. Sada
moram nešto da uradim, imam nekih obaveza", vešto odglumim smiren tono
glasa kako bih joj odgovorila, iako u sebi pucam od nervoze.
„Naravno mila. Ali nemoj da mi se nisi javila. Ljubim te i volim. I stric te voli. "
„Ne brini se, uskoro ću ti se javiti. Volim i ja vas."
Iako strina prekine poziv moja ruka još uvek pridržava telefon na uhu sa
kojeg osluškujem zvuk pištanja i završenog poziva.
Umorno se srušim na meku posteljinu kreveta, a zvuk lupanja upozori me
da je taj isti telefon pao na parket.
Nemo i tupo gledam u plafon, dok se prisećam svake emocije koja struji
mojim telom kada smo zajedno.
I sada shvatam da je ovo počelo mnogo ranije, i da me Alex već duže
vreme privlači.

~282~
 Dvadeset sedmo poglavlje
Učenje?

Katherine

Oduvek sam težila da ispite spremim na vreme, a redovnog učenja, do sada,

uvek sam se pridržavala.
Ali otkada je Alex ušao u moj život, otkada više nismo neprijatelji, moje
slobodno vreme odlučio je da ispuni ludim žurkama, izlascima i svojim stalnim
prisustvom.
A naša veza sve više krade me i odvaja od mog slobodnog vremena.
I zato sam došla na jednu ideju, ali tek sad vidim koliko ludu.
Odlučila sam da filozofiju i psihologiju učim zajedno sa njim.
I nikakav problem nije što još mesec dana imamo do ispita, jer ovako ćemo
sebi uštedeti vremena za učenje drugih predmeta.
Ali da mi je neko rekao da će pola sata učenja toliko izmoriti čoveka, tačnije
dečka koji posle svake utakmice dolazi izubijan, ne bih mogla da mu verujem.
Trebala sam ostati u sobi kampusa i sama učiti, ali ne. Odlučila sam Alexu
olakšati sve i predložila da zajedno učimo.
Njegova prva reakcije izmamila je moj iskren osmeh, kada sam iz njegovog
pogleda shvatila šta on smatra učenjem.
A onda sam ušla u njegov stan pola sata nakon našeg dopisivanja i donela
brdo knjiga, zapretila Alexu da mora učiti, i nisam očekivala da će taj krupni
muškarac svakih pet minuta kukati.
„Na kakvim drogama su bili ovi filozofi pa su kenjali ovakve gluposti? E,
možda bih trebao naduvan doći na ispit? Siguran sam da bih bio bolji serator
od Pitagore."

~283~
Veselo se osehujem i u neverici odmahujem glavom, dok iza sebe čujem
njegov glasno razmišljanje.
Koračam prema njegovoj kuhinju, koju sam u ovih nedelju dana veoma
dobro upoznala.
Iz gornjeg, belog kuhinjskog elementa vadim čistu čašu, i postavim je na sto,
a zatim iz dobro očuvanog sivog frižidera koji je kao i uvek pun razne hrane
vadim sok od narandže.
Moje telo naglo se ukoči kada na svom osetim toplo, krupno muško telo.
Njegovo.
Kao i svaki put zadrhtim i iznenađeno se trngnem kada Alex svoju krupnu
šaku prisloni uz moju guzu.
„Alex čemu ovo? Zar nisi mogao čekati u sobi? Samo sam došla po sok",
neobično drhtavim glasom upitam ga, jer me njegov dodir zbunio.
Nisam očekivala da će krenuti za mnom u kuhinju. Mislila sam da će
nastaviti da čita filozofiju. Ali nije. I zato me sada drži u klopci, koju čini
njegovo razvijeno telo.
„Tvoja guza me zvala. Uostalom i ja sam žedan. Ova jebena filozofija
probija mi mozak", razdraženo progovori.
„Šta kažeš da se malo opustimo", hrapavo i duboko šapuće mi. A onda
svojim telom pribije me uz hladnu površinu vrata fižidera, i slobodnu ruku
nasloni pored moje glave.
Njegove usne kao i svaki put nađu to posebno mesto na vratu, zbog čega
zadrhtim.
Moje telo bukne u naletu strasti koju već duže vreme pokušavam
kontrolisati. I sada, kao i svaki put, pre nego što pređemo granicu oslobodim
se magije Alexovog zagrljaja i time namrštim njegove lepe crte lica.
Okrenem se prema njemu, nežno palcem pomazim po namrgođenim
mestima a zatim veselo progovorim, „Bilo bi dobro da učimo, jer sam zato
došla. Mogla sam ovo i sama da radim. "
Alex se iste sekunde oraspoloži i dramatično prevrne očima.
„Filozofija, filozofija.. Ko da će ti ona dati neki užitak. "
Svoj izazivački govor naglasi jednim seksi namigivanjem.
„Pa možda i hoće. Jedna desetka i ja ću biti zadovoljena."

~284~
U čudu, zbog izbora mojih reči, on širi svoje plave oči. Osetim kako moji
obrazi naglo poprimaju toplinu koja iz celog tela struji pravo ka njima.
„Vrlo rado ću ti sada pružiti tu desetku, jer predugo je čekati mesec dana do
ispita. Ni sam ne znam kako si me naterala na ovo učenje."
Namrgođeni i nezadovoljni Alex vratio se u punom sjaju.
Veselo se zacerekam i prođem pored njega pravo prema njegovoj sobi, a
onda iznenadno vrisnem kada me njegove snažne ruke podignu sa poda.
„Šta radiš to", veselo poput deteta migoljim se u njegovom zagrljaju.
„Sad ću ti pokazati kako treba učiti filozofiju", zadirkijuće me izaziva.
I zna, sigurna sam u to, da ću pristati na ovaj izazov.
„Ali nisam popila sok", šaljivo se derem i slušam kako naši veseli glasovi
ispunjavaju tišinu stana.
„Posle ćeš dobiti sok, a sad budi malo dobra i pomozi mi sa ovom
glavoboljom."
U svom toplom i mirišljavom naručju nosi me kratko do sobe, dok od mene
zahteva brdo poljupca.
Iako još uvek nisam navikla na ovako nežnu Alexovu stranu veselo
prihvatam njegovu molbu kada sa mnom u naručju nogom zatvori vrata.
Sada smo napokon u našem svetu, gde bez ikakvog stida mogu da ga
ljubim.
A to i radim.
Ljubim ga svuda po licu, grizem kožu brade, i jezikom vlažim kožu vrata.
Alex svojim rukama brzo, kao gladni vuk, luta mojim telom. Ali svaki put vrati
se na dupe, koje stiska šakom.
Drugom slobodnom rukom, pobegle pramenove moje crne kose skloni iza
uha gde ostavi mokri trag jezika.
U naletu strasti migoljim svoje telo ispod njegovog krupnog. I svaki put kada
struja strasti prostruji kroz mene moji mišići za ukoče, ali u prelepom
ljubavnom grčenju.
Grčenju potrebe i želje.
Naši poljupci veoma brzo prelaze u sve brže i luđe uzimanje energije,
vazduha i požude.
Alex kao da svojim brzim pokretom jezika uzima sve iz mog tela, a ja mu
slobodno dozvoljavam da uzme sve što želi.

~285~
Osećam kao da je ovo raj.
Njegova bela posteljina i meki jastuci u koje uleže moja glava čine da se
osećam tako opušteno i smireno.
Naši poljupci i hvatanje preko odeće, čine mi se tako normalni i poznatim. I
zato odlučujem da ovom čupavom sportisti pokažem da želim nešto više od
ovog.
Da želim preći na sledeću bazu.
Drhtavim rukama i nervoznim prstima mazim ga ispod bele majice. Prelazim
preko njegovih čvrstih pločica opasno blizu gornjeg ruba sportske trenertke,
ali bez dovoljno samopouzdanja zaustavim se na njegovim kukovima.
Alex svojom glavom uleže u pregib mog vrata, dok mi kožu nadražuje sitnim
dlačicama brade koju ima već dva dana.
Njegov jezik savršeno klizi preko moje kože, a meke usne savršeno sisaju
moj vrat.
Po mom isprekidanom disanju, on vidi koliko mi prija sve ovo i zato svoju
ruku naslanja na moje grudi.
U čuđenju otvorim oči kada sa njegovih usana čujem blagi zvuk režanja.
„Tako me nervira ovaj grudnjak, zbog njega ne mogu normalno ostetiti tvoje
grudi. "
Nervozno par sekudni gledam u njegove oči, i osetim kako se ukočio na
meni, kako svojom rukom više ne stiska moje grudi.
Ugrizem se za usnicu, i vidim da je ovaj potez oprezno propratio svojim
plavetnilo, a kada skupim dovoljno snage tiho progovorim.
„Možda bi trebao da ga skineš, ako baš toliko želiš osetiti moju kožu. "
Sa oprezom u očima i ozbiljnim glasom upita me, „Jesi sigurna mala? Ne
moraš da radiš ništa što ne želiš. "
Ali želim, i zato mu samo jednim pogledom poručim istinu mojih reči.
Njegovo lice obasja čista sreća koja se ubrzo pretvori u sirovu požudu, zbog
čega zadrhtim.
Alex svojim dugim prstima skida moju majicu, a zatim to uradi i sa svojom,
nasloni se na uzglavlje kreveta i povuče me uzagrljaj.
Po prvi put u potpunosti osetim koliko mu je koža vrela, koliko je nežna a to
mi prija.

~286~
On kao da me ovim zagrljajem smiruje, unosi novu snagu u moje telo.
Svoju snagu.
Toplim rukama nežno me mazi po leđima, dok moje grudi blago pritiskaju
njegove čvrste kao kamen.
Prstima se igra i prolazi ispod materijala grudnjaka koji me zateže na
leđima i u ovom trenu nemo zahvaljujem Jesy što me pre par dana nagovorila
da kupim par čipkastih, seksi kompleta.
Ubrzo njegove ruke otkopačaju moj crni grudnjak i on nežnim pokretom
prstiju povrači dve crne trake preko mojih ramena. Iako me neočekivani nalet
stida tera da rukama sakrijem svoje grudi ostajem sasvim mirna i staložena u
njegovom krilu.
Alex naglo uvlači svoj dah i pogled pun želje skloni sa mojih grudi na moje
lice, gde se ubrzo nađu obe njegove ruke.
„Savršena. To si ti", promuklim glasom i mračnim pogledom upravo me ima
u potpunosti.
Od njega zatvaranjem očiju skrivam svoju želju i čudan osećaj koji su za
sobom ostavile njegove reči.
Ali ubrzo njegovi prsti lutaju mojim licem, nežno maze usne, a kada osetim
kako se njegove butine ispod moje guze zategnu znam da se pomerio.
I moje sumnje potvrdi njegov dah disanja, koji nežno nadražuje moje
osetljive bradavice. Osetim kako se od tog nevidljivog dodira ukrućuju i čujem
njihovo nemo vrištanje prožeto željom.
A Alex kao da čuje njihovo dozivanje spušta svoje usne na moju levu
bradavicu, dok drugu dodiruje vrhom jagodice.
U sekundi cela se ukočim, i naglo ispustim vazduh iz pluća, zabacim glavu i
nežno prostenjem.
I to je to.
Početak mog kraja.
Nakon toga on je svuda oko mene, osećaj erotskog golicanja prolazi sve
jačnom snagom kroz mene kada ubrza pokrete svog jezika i prsta.
Bestidno počnem da se trljam od njega, rukama hvatam njegovu kosu koju
ubrzo povlačim blagim senzualnim pokretima.
Alex stenje zajedno sa mnom i upija me u potpunosti.
On mi se predaje.

~287~
Ubrzo me položi na leđa, rukama naglo raširi moje ukočene noge, i svojim
telom zarobi moje.
Pogledom punim uspaljenog plavetnila pogleda pravo u moju uskomešanu
tamu i najerotičnijim glasom progovori.
„Jebem ti. Ti si.... savršena Kate. Toliko te trenutno želim, da me to ubija.
Mislim da ću poludeti dok ne budeš bila moja. Ššššš, ne govori ništa, samo
me poljubi i veruj mi. Samo to. "
Nervozno klimnem glavom iako ne znam da li bih trebala da mu verujem. Ali
radim to.
Ljubim ga i reči koje sam malo pre želela da izgovorim sada gasim u naglom
talasu strasti.
Alex svoje nežne pokrete ruku prebacuje na rub mojih pantalona, dok prstima
igra zavodnički ples sa mojom otkrivenom kožom.
Iako znam zašto je od mene tražio da mu verujem moje telo koje se odviklo
od ovih dodira naglo se ukoči, i sigurna sam da i Alex pod prstima to oseti.
Nežno me ljubi po vratu, toplim dahom greje moju osetljivu kožu i u trenutku
kada rukom uhvati dugme mojih farmerica ulazna vrata naglo se zalupe i
glasni koraci i zvukovi veselog razgovora nateraju moje ruke da ga odgurnem.
Rukama brzo pokrijem grudi, sa ogromnom željom da progovorim na šta
Alex spušta svoje usne na moje.
Odsečno kucanje na vratima uplaši me zbog čega nervozno pogledam u
dečka iznad sebe.
Tog prelepog dečka čije plave oči sijaju od besa.
„Jebem ti", tiho progovori ljutim glasom.
„Alex jeste tu? Jesy i ja smo doneli ručak pa taman da predahnete od
učenja", slušam Araonov ozbiljan glas da druge strane vrata.
„Da učimo, ali na Alexov način", pomislim u sebi i zakikoćem se kada Alex
progovori.
„Dolazimo, samo da Kate dođe sebi od ovog silnog učenja."
Razigrano ga lupim po ruci, i svoje telo oslobodim njegove težine, ustanem i
stidljivo obučem grudnjak i majicu.

~288~
Pogledam u Alexa koji još uvek ležerno leži ispred mene, raširenih nogu sa
ogromin, bezobrazim kezom koji krasi njegovo lice.
„Šta me gledaš tako, trebam predah od učenja. Da znaš da nije lako sa
tobom", veselo ga zadirkujem.
Tišinu koju za sobom ostave moje reči nadjača njegov grlen glas smejanja,
dok navlači belu majicu i time sakrije blago preplanulu kožu svog razvijenog
torza i grudi.
Nasmejano krenem ispred njega, dok pokušavam svoj izgled barem malo
dovesti u red.
Prstima prolazim kroz kosu, a mahanjem ruke trudim se rashladiti svoje
obraze kako bih umanjila crvenilo.
Ali kada uhvatim kvaku vrata Alexove reči naglo vrate stid i crvenilo, kao da
nikad nisu ni otišli.
„Bezveze si to radila. Oni će znati šta se desilo, vidi se po tebi. A siguran
sam da moju napaljenost ne mogu sakriti od njih", drskim i senzualni glasom
šapuće mi.
Moje disanje naglo se zaustavi kada čujem njegove sledeće reči prožete
hrapavim glasom.
„Budi sigurna da ovo nije kraj. Danas ćeš uživati, ali to ne znači da moramo
spavati. Na razne načine mogu te dovesti do vrhunca, a to ću i uraditi."
Pogubljeno i nespretno otvorim vrata kako bih zaustavila sebe i svoje telo
koje je želelo da ostanemo iza zidova ove sobe. Duboko udahnem vazduh
kako bih se smirila, ali ne vredi.
Moja nespretnost i izgubljenost za ručkom doći će do izražaja, kada svojim
drhtavim rukama isputim tanjir i čašu.
Jer njegove reči i tada će me progoniti, te reči obećanja neće mi dati mira.
Jer želim to, od njega želim sve.

~289~
Alex

Jebem ti.
Ovo nije dobro.
Mislim da sam poludeo.
Sve što trenutno vidim je njena meka koža grudi, i te osetljive smeđe
bradavice.
Jedem, ali ukus hrane ne osećam. Njen miris kože, pomešan sa parfemom
kao da su oštetili moje čulo mirisa.
Sve što sada osetim je miris proleća pomešan sa njenim neutralnim mirisom
kože.
I moram, jednostavno moram da joj pružim zadovoljstvo. Želim da gledam
grčenje njenog lica i tela kada bude svršavala pod mojim prstima i jezikom.
I ne, ne moramo spavati, ali osećam da ovo trebam.
U suprotnom ću poludeti.
Jebeno je teško biti sa njom, dodirivati je, a ne dobiti ništa.
I nije mi potrebno moje oslobađanje, jer to mogu sam rešiti, ali trebam sliku
njenog lica kada to budem radio.
Napaljen sam kao nikad do sad. Možda sam glup što je čekam, a sa strane
ne jebem neku, ali ako to uradim onda nikad neću imati njeno poverenje.
Tu sam, a kao da nisam. Fizički sedim za stolom u kuhinji zajedno sa mojim
prijateljima, ali psihički još uvek sam u sobi i dodirujem Kate.
Da Araon i Jesy nisu došli sigurno bi moj jezik do sada bio u njenoj vlažnoj
pički.
"O jebem ti. Ovo je mučenje", pomislim u sebi.
Moje razmišljanje naglo prekine zvuk lomljenja stakla, a kada ugledam
drhtave ruke nespretne Kate koja pokušava da pokupi slomljenje komadiće,
preko mog lica razvuče se bezobrazni kez.

~290~
I ona je kao i ja u nekom svom svetu. I ko zna šta se u tom svetu odvija.
Voleo bih barem na kratko da znam.
Nežno svoju ruku stavljam na njeno rame, zbog čega osetim blagu ukočenost.
Šeretski osmehnem joj se kada se spustim pored nje.
„Pusti mene, ovako ćeš se samo poseći."
Njene crne oči i kojima vlada oluja emocija par trenutaka zbunjeno gledaju u
mene, ali ta zbunjenost ubrzo nestane, kao i njeno telo kada kaže da mora na
wc.
Opušteno nastavim pričati sa Araonom o našoj sledećoj utakmici koju
igramo na našem terenu.
Sada su Gladijatori ti koji će biti Gosti i nadam se izgubiti. Ali šta bude biće.
Slomljenje delove čaše bacam u kantu koju mi pruža Jesy, i ne mogu a da
ne primetim njen radoznao pogled.
Gleda me blago namrgođeno, sa spuštenim trepavicama i oštrim očima.
Veselo se osmehnem i namignem joj, na šta ona par trenutaka zbunjeno
gleda u mene.
„Tvoja drugarica baš ume biti smotana", šaljivo obratim joj se.
Ona naglo kroz nos ispusti vazduh i ozbiljno progovori.
„Takva je samo kad je nervozna. I pitam se koji je razlog njene nervoze."
Odglumljenim neznanjem slegnem ramenima i ubacim zadnji deo slomljene
čaše.
A zatim dovršim svok ručak.

***

Sranje. Ovo je tako ne moguće izdržati.

Ona je otišla pre tri sata, jer Jesy mora spakovati svoje stvari. Kao da
namerno ovo radi i odvodi Kate od mene.
Jer jebeni ključ je u pitanju!! Jesy nije mogla da ga uzme pa vrati...
Jebem ti, mislim da ludim.
Zar nije mogla za vikend prespavati kod Araonovih, ali ne!

~291~
Oni baš danas idu da ih posete i prespavaće tamo. Još će privatni vozač doći
po njih, imaće odličnu večeru i slaviti rođendan gospodina Wrighta.
I ko da Kate mora ići sa njom?
Šta je ona njoj, jebena mama?
Nervozno izdahnem kroz nos, prevrnem očima i krenem prema dnevnoj.
Imam jebeno prazan stan.
Ali sam jebeno sam.
I jebeno ljut.
Palim tv, tražim neku utakmicu, odlazim prema frižideru i vadim pivo. I
sledećih sat i po vremena provedem kao na iglama, jer ne mogu izbaciti Kate
iz svoje glave.
Čak ni američki fudbal i odlična utakmica ne mogu mi pomoći.
Ovo je teško sranje.
Ma zajebi ovo. Ne mogu više da čekam!
Brzo ulećem u sobu, naglo skidam trenerku i oblačim teksas pantalone sa
gomile bačene odeće.
Nervozno po ormanu tražim crnu kožnu jaku, koju ubrzo pronalazim i
oblacim preko bele majice.
U hodniku na istom mestu pronađem nemarno bačene crne nike patike koje
brzo obučem, a zatim u ruke uzimam ključeve motora.
Biće ovo jebena noć, i znam samo jedan način kako da se osobodim ove
ljutnje.
Brza vožnja je možda moj jedni spas sada.

Pre nje sve je bilo drugačije. Seks je bio običan seks. Pojam ljubavi nije
postojao za mene, sve dok ona nije pokazala značenje te reči. Biti njen
značilo je biti voljen. Spavati sa njom značilo je voditi ljubav.
A ja sam bio voljen, i vodio ljubav jedino sa njom, sve dok sam je imao.
Alex Clark

~292~
 Dvadeset osmo poglavlje
Obećanje

Alex

Ovo je teško sranje.

Ovaj osećaj želje i nemoći jebeno me ubija.
Pre nje nikad se nisam našao u ovako velikom rastrojstvu emocija. Ovom
haosu kao da nema kraja.
I jebena vožnja motora me sjebala.
Pre pola sata mogao sam završiti u zatvoru, zbog prekoračene brzine, a sada,
evo me ispred njene zgrade kampusa.
Otkada znam za sebe, a i po pričama moje majke, bio sam tvrdoglavo dete.
Ali ja nisam neko ko je pola sata tvrdoglav, ili ko brzo odustaje.
Nema šanse!
Ostajem dosledan svojim rečima kad nešto obećam ili želim. A Kate želim, i
obećao sam joj zadovoljstvo, a to će večeras dobiti. Pa makar završio u
zatvoru.
„Imam njih da me vade, kao što su i sad. Šta me briga za jebenu
policiju", kažem u sebi.
Kada sam pre više od dva sata zalupio vratima stana sve što sam tada znao
i trebao je osećaj letenja kroz vazduh, sloboda koju mogu doneti samo motori
i jebeni adrenalin kojem ne mogu odoleti.
Hladan aprilski vazduh bio je odlična suprostnost mojoj vreloj koži, koja je
još gorela za njom.
Bilo mi je potrebno hlađenje celog tela.

~293~
Osećaj praznine koji samo brza vožnja motorom može izvući iz mene. Osećaj
posle kog mogu da se napunim novim, smirenim emocijama.
Ali i to mi je oduzela, kao i pamet.
Dok sam kao manijak preletao ulice u jednom trenutku policija je odlučno
krenula za mnom, jer nisam hteo da stanem na zvuk njihove sirene.
A kada nisam stao ni na njihovo upozorenje počela je prava akcija.
Da sam bio posmatrač, kao svi oni slučajni prolaznici, mislim da bi i meni sve
izgledalo kao da policija juri za poludelim manijakom u begu.
I na neki način jesam bio u begu, ali više ne znam od koga. Da li sam za
sobom želeo ostaviti nju ili sebe? Ili oboje u onoj sobi?
Ni sam više ne znam.
Ali znam da je bilo gusto.
Kada sam shvatio šta radim naglo sam zaustavio motor. Momci u crnom
brzo su me opkolili i skočili na mene, zbog čega sam im rekao da nazovu
samo taj jedan broj.
Iako nisu hteli, kada su shvatili da se ne zajebavam i da je bolje za njih i
njihovo radno mesto uradili su to.
Ubrzo su mi pokunjeno i začuđeno uputili svoja izvinjenja i zamolili da ne
divljam po ulicama na šta sam ozbiljno klimnuo glavom.
Vilicu koji sam već neko vreme stezao napokon sam opustio i luđački se
nasmejao.
„Izgleda da ima neke koristi od njih", pomislio sam u sebi. Upalio mašinu i
nesvesno završio na putu ka ovom kampusu.
Na putu koji vodi do nje.
Naslonjen na hladni metal svoje bebice pogledom oprezno pratim grupice
studenata koji zaokupirani nekom očigledno smešnom temom veselo prolaze
pored mene.
Iako je sigurno prošlo pola devet mnogo njih je odličilo da večeras uživa na
svežem vazduhu, u dobrom društvu, a koliko vidim i sa duboko gurnutim
jezikom u nečija usta.
Namršteno pogledam u mladi par koji se nalazi par metara od mene na
ovom betonskom putu koji vodi do kampusa i od mene krije jednu devojku
crne kose.

~294~
Iznervirano prevrnem očima i tek sada shvatim koliko je Kate bila u pravu.
Ovo je jebeno nekulturno!
„Uzmite sobu i tamo dovršite to što ste započeli", kašljanjem pokušavam da
umanjim jačinu mojim reči.
Ali džabe.
Razni zvuci smejanja poručuju mladom paru da su svi oko nas čuli moje reči, i
zato nasmejano pogledam u mladog dečka, verovatno frešmena, i plavušu
vitkog tela koja crvenog lica i brzim koracima pokušava pobeći iza zatvorenih
vrata kampusa.
Njegove zbunjene oči nervozno pogledaju u mene na šta raširim ruke.
„Šta je? Imaš neki problem? Samo sam rekao da nije lepo pred svima jezikom
daviti devojku."
„Jebem ti Kate! Zašto sam ovo rekao", iznenađeno upitam sebe.
Ali sada znam da je njen stid bio sa razlogom, i da ću morati malo više
poštovati njenu želju.
Ako budem mogao.
Sa osmehom na licu veselom odmahnem glavom i slegnem ramenima, rukom
brzo prođem kroz kosu, koja se razbarušila na sve strane zbog ludog osećaja
vetra koji mi daje slobodu.
Iz džepa jakne vadim telefon i sa novim ciljem prelazim preko imenika.
Broj za brojem smenjuje se na displeju kao i mnoge devojke pod šiframa po
kojima sam znao kad koju da zovem kada sam imao neki problem.
I tada, dok sam mogao da računam na njih, nikad nisam imao problem. Ali
sa Kate imam ih više nego sa bilo kojom.
Numerisani broj koji toliko želim nazvati ubrzo se nađe na mom ekranu pod
slovom k.
Pritiskam dugme za poziv i mirno osluškujem zvuk pištanja sa druge strane,
a kada čujem zvuk njenog umornog glasa u moje telo napokon se vrati mala
doza smirenosti.
„Halo."
Ćutim, osluškujem njeno disanje, i jebeno ne znam šta mi je.

~295~
Kate još jednom svojim melodičnim glasom progovori jedno kratko „halo", a
onda malo bezobraznije kaže moje ime.
Jednim odsečnim udarcem ruke lupim se po čelu kada shvatim da se
ponašam kao budala.
Pa ona zna da sam to ja.
„Ćao Kate. Pitao sam se šta radiš", sa nekom čudnom smirenosti upitam je.
„Ovaj učila sam. Filozofiju znaš", stidljivo sa prizvukom osmeha odgovori
mi.
I to je to.
Na mom licu opet vlada osmeh.
Moje telo napokon se u potpunosti opušta.
Moji mišići sada mogu da odmaraju.
Blago se zacerekam kada u mislima opet vidim njeno uplašeno i zbunjeno
lice kada je čula Araonov glas i kucanje.
„Znači učiš? Sigurna si da je to filozofija", razigrano je upitam.
Zvuk njenog grlenog smejanja, sa druge strana slušalice, potvrđuje koliko nju
cela ova situacija sa učenjem zasmejava.
Ali taj zvuk veselog i iskrenog smeha ubrzo nestane kada joj malo ozbiljnijim
glasom izgovorim pitanje.
„Zašto nisi ostala? Ili još bolje zašto me nisi zvala da dođem po tebe? "
I sve što sada čujem je njeno duboko disanje, a to me živcira. Izgleda da mi
vraća za ćutanje koje sam radio pre minut.
Nogom počnem nervozno da tapkam od beton u dubokim crnim patikama i
prstom odsečno lupkam od metal motora.
„I Kate da čujem odgovor. Koliko znam jezik imaš", iznervirano progovorim.
A onda sa druge strane slušalice čujem njeno nakašljavanje kojem se uskoro
pridružuje i njen tihi, stidljivi glas.
„Mislila sam da si ljut, zato što sam pristala da idem. Njoj je trebao ključ
sobe, a trebao je i meni. Nije mogla da ga odnese sa sobom. Uostalom zašto
se toliko ljutiš, vidiš da nam učenje zajedno ne ide. Samo odvlačimo pažnju
jedno drugo."
„Misliš da pored tebe mogu da razmišljam o učenju Kate? Nisi ni svesna
koliko me privlačiš. Uostalnom zanima me jedan odgovor i bilo bi dobro da mi
iskreno odgovoriš."

~296~
Kate duboko uzdahne, a kada nervozno isputi vazduh progovori, „Reci Alex."
„Da li si pobegla od mene danas? Jesam preterao? I sama znaš da si mi
trebala odmah reći ako nešto ne želiš."
Zamuckujući brzo progovori i još više zakomplikuje ovaj ragovor.
„N-nisam pobegla, s-samo kažem ti trebam taj ključ i z-zato sam otišla. Tebe
se nikad ne bih plašila."
„Ovaj razgovor je jebeno zbunjujuć", pomislim u sebi.
Naglo izdahnem sve hladniji vazduh, zagrizem usnu i samouvereno postavim
svoje sledeće pitanje.
Izgleda da je ovo veče kao stvoreno za to.
„To je dobro Kate. Ako se ne plašiš to znači da mi na neki način veruješ. I
zato mi reci želiš li to?"
„Rekao si jedno pitanje, a ovo je treće. Umm, a šta to?"
Jel ona mene zajebava ili stvarno ne zna o čemu pričam?
„Izludeću zbog ove ženske. Zašto je toliko komplikovana", pomislim u sebi.
„Da li želiš da ispunim svoje obećanje Kate? Samo reci da ili ne", oštro je
upitam.
U tom trenutku glasno smejanje neke čudne, velike grupe iznervira me i digne
pritisak preko maksimuma. Nervozno frknem i ugrizem se za usnu.
„Alex gde si ti", radoznalo me upita Kate.
„Ispred tvog kampusa. Čekam tvoj odgovor mala."
„Šta...šta radiš tu? Alex jesi pijan ti?"
U sekundi prazan prostor prirodne tišine sada ispuni i moje glasno smejanje,
koje privuče pažnju velike grupice čudaka u mojom blizini.
Slobodnom rukom obrišem ugao očiju, i veselo progovorim.
„Ne Kate, nisam pijan. Vozio sam u blizni i na kraju završio ovde", dubokim
tonom glasa odgovorim na njeno pitanje.
„Da vozio si. Malo bežao od policije, ali to je najmanji problem kad imaš njih
da umesto tebe reše sve", pomislim u sebi.
„Ostani tu gde jesi. Vidim te kroz prozor. Brzo ću sići", nervozno i pomalo
zadihano progovori Kate, zbog čega se svaki deo mog tela ukruti.
Iako je oko nas nebo mračno, iako ništa ne mogu da vidim na prozorima, ja
opet to radim.

~297~
Zamišljam je kako brzo ustaje, oblači prvu stvar koju dohvati i trčeći silazi, a
onda čujem zvuk škripanja vrata i pogledom fiksiram osobu na samom ulazu.
Ali to nije ona, već neki lik.
A kada se približi na par metara od mene naglo se ukočim i stisnem šaku.
Jebeni Jason.
„Ćao A. Otkud ti ovde", sasvim opušteno upita me. Svoju pesnicu diže u
vazduh ispred mog tela i nemo čeka da ga pozdravim.
A to i radim.
Podižem šaku, lupim od njegovu i ozbiljno progovorim.
„Ćao J, čekam Kate. Baš je čudno tebe videti ovde", sa oprezom u glasu
pokušavam istinu izvući iz njega.
„Ma doveo sam prvakinju ovde. Jebeno je dosadna čoveče." Umorno
udahne, a kada primeti da moj pogled više nije na njemu radoznalo pogleda u
pravcu vrata.
Ona.
Prelepo svoja sa tom čupavom punđom na glavi, užurbano i drhtavo šakama
trlja svoje ruke i sve jače grli oko tela.
Ustajem sa motora i širim ruke, Kate na trenutak zbunjeno gleda mene kao
da joj ništa jasno nije, a sekundu posle užurbano pređe i ostatak razdaljinje do
mene.
Širim jaknu kako bi mogla da se nasloni na moje toplo telo, što i radi.
Glavu naslanja na moje grudi, rukama obgrli moja leđa i glasno prostenje
kada je obgrlim jaknom i zagrlim rukama.
„Ajmeee što je hladno, pa ovo nije normalno", drhtavim glasom progovori.
„Mala nisi trebala izaći u kratkoj majici."
Ona svoj odgovor neobično nerazumno progovori pa telom još više stisne
uz mene.
Podignem svoj pogled sa nje i napokon se setim da nismo sami, ali kada na
mestu do mene ugledam prazninu i mrak shvatim da je Jason otišao.
Pobednički se osmehnem, pa protljam Kate po leđima.
„Ajde da uđemo u zgradu, ovako ćeš se smrznuti."

~298~
Njeno odmahivanje glavom i crne oči koje ubrzo vidim zbune me još više kada
svoje lice skloni sa mojih grudi.
Gleda me neobično pažljivo, kao da tamom želi upiti sve.
Ta Crna rupa koju imaju samo njene oči sve više me opušta i vuče prema njoj.
A kada progovori, njene reči učine da se u celosti raspadnem u njenim
rukama.
Iako je to tihi, gotovo jedva čujni odgovor moje telo zna šta je rekla.
Njeno drhtavo „da" zatrese me i iznenadi u naletu svih emocija koje me
opkoljavaju.
Brzo je privučem sebi, njene usne naglo i sirovo zarobim svojima. Ljubim je
u savršenoj harmoniji emocija koje moje telo stvara. Brzo i grubo, polako se
pretvaraju u nežno i oprezno.
Sporim pokretima jezika prelazim preko njenih usana i osetim nežnu i
osetljivu kožu. A onda se setim mojih reči koje sam uputio onom paru i
shvatim da sada radimo isto to, ali bez publike.
Kate neobično zbunjena pogleda u mene, pa zatvori oči kada palcem
dotaknem njenu mokru usnu.
„Idi i dobro se obuci. A onda te vodim u stan. Sada smo sami Kate i niko nas
prekinuti neće. "
Dubokim i hrapavim glasom progovorim, i time zbunim Kate.
„Čekaj ti baš sad hoćeš da idemo kod tebe? Ali sutra imam predavanja a imaš
ih i ti. Ne možeš.. ", prstom prekidam njen nervozni govor.
„Uzmi ili ostavi slatkice. To je sve što ću ti reći."
Pod rukama osetim koliko je napeta i nervozna, koliko se bori protiv sebe.
Ona ovo želi, ali nema sigurnost u sve ovo.
Plaši se nečeg, ali znam da to nisam ja.
Iskreno se nasmejem kada njeno telo iz mog stiska počne polako da se
migolji, jer znam da je upravo odlučila da pobedi šta god to bilo.
A to mi potvrdi kada se posle deset minuta vrati lepo ušuškana u toplu
jaknu.

~299~
Katherine

Sa njim ceo svet, ova prohladna noć, lagana vožnja motorom čine sve
drugačijim.
Sa njim sve je bolje.
Nervozno isčekujem tren u kom ću ostati sama naspram ovog krupnog
muškarca, koji očigledno nije imao mira dok nije dobio svoje.
On je prvi dečko koji ništa ne zahteva od mene i on je prvi kojem želim sve
da dam.
Celu sebe.
Ali trebam ovo.
Trebam ove male predigre zbog kojih ću se opustiti.
Slike uličnih svetla smenjuju se ispred mojih očiju, dok snažno grlim Alexa oko
bokova.
Iako se borim sa svojim unutrašnjim strahom, iako sebe pokušavam da
pobedim opet drhtim uz njegovo telo.
Tri godine od mene napravile su malu plašljivicu, zbog čega imam utisak da
sam sve zaboravila.
Da se neću znati snaći kada ovaj krupni muškarac stane ispred mene kao
od majke rođen.
Iako je njegov stan veoma blizu kampusa i koledža imam osećaj da je
prošlo nedelju dana kada zvuk hučanja vetra, brundanja motora i toplota
njegovog tela nestanu.
Sedeći na motoru pažljivo posmatram kako Alex sređuje neke meni
nepoznate stvari oko svog motora.
Pogledom prelazim preko njegove jakne koja ga čini mnogo mračnijim i
opasnijim.
Da ga ne znam, sigurna sam da bih pomislila da je jedan od onih opasnih
momaka. Njegova crna kosa, koja je sada dosta porasla, blago se kovrdža pri
kraju.

~300~
Zatvaram oči i kao da pod prstima opet osetim njenu mekoću ali i oštrinu. Ona
je kao Alex.
Gruba na prvi dodir, ali posle čini se kao najmekša stvar.
Nežni dodir palca na desnom uglu moje usne naglo me uplaši, zbog čega
uplašeno otvorim oči.
Gledam u njegove plave i osetim kako da se davim u njihovoj dubini zajedno
sa ovim emocijama.
Sve je tako preduboko, snažno i neočekivano. U ovom trenu želim sve da
mu dam, ali se plašim.
I sada priznajem da sam kukavica.
Plašim se pitanja koja ga sigurno zanimaju. I verujem da zna da nisam jedna
od onih koja će odmah leći sa dečkom, možda mu čak izgledam kao devica.
Ali može se reći i da jesam.
Ja sam devica koja se probudila u telu zaspale zavodnice.
„Planiraš da te zadovoljim na ovom motoru i hladnom vazduhu, ili si možda
ipak za neku mekšu i topliju varijantu", raspoloženo me zadirkuje.
Veselo osmehnem se, lupim ga u levo rame i ustanem sa motora, ali moje
noge pokleknu.
Izdajice.
Toplota stana kao stari, poznati prijatelj dočeka me čim zakoračim u njegovu
unutrašnjost. Tišina je sada ispunjena zvukovima našeg kretanja, šuškanja
jakni i dubokog disanja.
Stidljivo koračam iza Alexa koji opušteno ide u dnevnu sobu gde na kauč
baca svoju kožnu jaknu, a zatim svoje izvajane mišiće leđa skloni od mojih
očiju kada nogama zakorači prema kuhinji.
Smotano drhtavim rukama skidam jaknu koja se ubrzo nađe pored njegove i
oprezno, pomalo nespretno krenem za njim.
Na ulazu u kuhinju nasmejem se kada ispred sebe ugledam veseo prizor
Alex koji u ruci drži sok od narandže.
„Dugujem ti čašu soka", raspoloženo me izaziva i namigne.
Odlučujem da mu se pridružim ovoj igri gde je sve počelo.

~301~
Prolazim pored njega uzimam čašu sa stola i ispijam hladnu tečnost koja u
sekundi gasi moje želje. Plitko udahnem kada se njegovo telo, kojem sam se
nadala, opet pribije uz moje.
Njegov vreli dah pali mi kožu vrata, zbog čega glavu iskrivim na desno.
Alex kao da svojim vrelim usnama prži moju nežnost na svakom mestu koje
poljubi.
Sve je tako moćno, tako snažno i tako ispravno.
U želji da ga osetim na svojim željno uspaljenim usana brzo se okrenem
prema njemu i rukama uhvatim za kosu.
Naglo ga povučem prema sebi, spustim svoju toplinu na njegovu i ljubim.
Predajem se prelepom osećaju požude koja me opkoljava.
„Jesi sigurna da ovo želiš? Ne želim da te uplašim."
Blagim frktanjem protestujem jer je prekinuo naš poljubac, a onda se uozbiljim
i pogledom fiksiram njegovo beskrajno plavetnilo.
„Alex znam šta želim, a to je tvoje obećanje i ne samo to. Mislim da, ne...
ne... ne mislim.., ovaj znam da sa tobom želim sve. Samo želim da idemo
polako, ako se ti slažeš."
Kada svojim očima pogleda pravo u moje, plava oluja koju one kriju upravo
me uvlače u samo središte tog haosa.
„Mala naravno da se slažem sa ovim. Šta god ti trebaš, ali da li sigurna da
ćeš posle ove noći moći izdržati polako", šeretskim osmehom i ovim ludim
odgovorom on izmami moj iskren i glasan smeh.
„Ko zna Alex možda posle ovog i ne budem zadovoljna."
Oprezno pratim njegov namršteni pogled posle kod se osmehne.
„Ooo želis li da se kladiš da ćeš želeti još", razigrano nastavi naše
prepucavanje zbog čega se stidljivo osmehnem.
„Mislim da se nikad ne bih kladila u tako nešto. "
Iako sam ove reči izgovorila raspoložena, on je shvatio njihovo značenje zbog
čega je nežno uhvatio moju ruku i krenuo prema svojoj sobi.
„O moj bože. To je to. Posle ovog sve će se promeniti", nervozno pomislim u
sebi. Ali se prepustim ovom prelepom razaranju misli.
Dodir za dodirom.
Nežni pokreti koje ostavlja na meni toliko su jaki da jedva stojim.
On je svuda oko mene.

~302~
Ima ga previše.
Zašto je u ovoj sobi odjenom tako toplo?
Koža na kožu, njegova toplota tela sve više uspaljuje moje užareno.
Krupnim šakama luta svuda po meni, a ja ih prihvatam.
Sve je tako poznato, i moje emocije su napokon slobodne, a ja osećam.
Stara ja opet je tu, ili je to samo mali deo nje?
Usnama prihvatam svaki njegov poljubac, pratim ga u ovim ljubavnom
plesu koje vode naši jezici.
Zubima grizem njegovu usnu i nežno povlačim.
A kada Alex svojim dubokim, seksi stenjanjem još više napali moje telo taj
potez ponovim, zbog čega završim nežno gurnuta na krevet.
Pod kožom leđa osetim kako je mekani pokrivač hladan, zbog čega
zadrhtim.
Moja majica kao i grudnjak završile su na podu čim je Alex svojim grubim
rukama uhvatio moje telo.
A sada tim istim rukama po meni.
Njegova brada i kosa golicaju moju vrelu kožu, a vlažni jezik na trenutak hladi
usijano mesto.
Nežnim poljupcima ljubi me po licu, vratu a kada svojim usnama dotakne
osetljivi klupko emocija moje telo reaguje kao da se oduvek sećalo svega.
Leđa blago zakrivim i uvijem prema njemu kako bih to osetljivo mesto još
više priljubila uz Alexove usne, i jedno kratko „ahh" pobegne sa mojim
osetljivih usana.
Osetim blago peckanje na mestima na kojima je njegova brada žarila moju
kožu.
A onda to peckanje zameni novi osećaj isčekivanja kada rukama polako
skine donji deo moje trenerke.
Na kratko zatvorim oči i veličam svoje tuširanje koje sam danas obavila kao
i brijanje osetljivog, vlažnog dela koje je i više nego budno.
Na gomili odeće uskoro se pridruže i čipkaste gaćice natopljenje dokazom
moje uspaljenosti.
Ležim gola ispred muškarca koji svojim plavim očima gladno prelazi preko
mog tela.

~303~
Njegov pogled prožet požudom još više pali moje telo.
On kao da svojim očima ostavlja ljubavne opetkotine po meni. Jer svaki deo
tela, svako mesto gori ispod tog plavetnila.
Alex ćuti, glasno guta svoje emocje a onda rukama otkopča dugme na
farmericama.
U istoj sekundi kada taj tvrdi materijal dotakne pod njegove sobe zaboravim
kako se diše.
Ostajem sasvim gola na njegovom krevetu, skupljenih nogu koje kriju moju
želju i svojom tamom pokušavam ga privući sebi.
Gledam ga sa jednakom požudom u očima koju vidim i u njegovim.
Jezikom oblizujem usnu kako bih je navlažila, a rukama snažno stiskam
mekani pokrivač kreveta.
Alex još uvek ćuti, ali zato svoje krupno telo približi meni. Njegova visina
nadjačava moje telo koje sedi, zbog čega legnem na leđa.
On svojim toplim telom pritiska moje na najlepši mogući način. A kada
shvatim da sam nevesno raširila noge, da ga nesveno obavijam njima, moji
obrazi po prvi put buknu od stida.
Njegovo teško i duboko disanje, zajedno sa dokazom njegove napaljenosti
koje pritiska moje vlažno središte, dokazuju mi da ni on nije imun na sve ovo.
Sada nas samo razdvaja jedan tanak materijal bokserica, zbog čega ludim.
Osetim koliko je taj sakriveni deo nabrekao i snažan, kao zmaj.
„Tetovaža. O moj bože! Želim opet da je vidim", stidljivo pomislim u sebi.
„O čemu ražmišljaš slatkice", nežno me pomazi po licu. Blago se osmehnem
zbog njegovog nadimka kojeg sam pre mrzela.
Ali sada ga volim, isto kao i kad me nazove malom.
„O tebi Alex. Samo o tebi razmišljam", tiho i stidljivo progovorim.
Osmehnem se kada dramatično podigne svoju tamnu obrvu, ali taj blagi
talas sreće uskoro zameni strast koja struji mojim telom kada me poljubi.
Uspaljenih usana prihvatam njegov poljubac, rukama pronađem put do
njegove poduže, crne kose a nogama obgrlim oko kukova.
Naša stenjanja smenjuju se u tišini blago osvetljenje sobe, zbog čega mi
sve izgleda romantično.
On je tako nežan i strpljiv sa mnom, ne želi ništa što ja ne želim, ali on ne
zna da sa njim želim sve.

~304~
 I zato mu to moram pokazati, ali ću ipak prvo skupiti snagu za to.
Zato sada zaboravljam na sve, svoja razmišljanja ostavljam za neki drugi
put i prepuštam se ovom osećaju nežnosti koji opkoljava moje uzburkalo srce.
Njegov topli jezik nežno licka kožu mog vrata i šalje neobične i izluđujuće
trnce kroz moje telo.
Svoje telo, koje je zarobio udobnom težinom njegovog, pokušavam u naletu
emocija da vrpoljim pod njim.
Nežno zastenjem kada se njegovom istraživanju mog tela jezikom pridruže
i njegove ruke.
Te tople ruke pune žuljeva svojom snagom uhvate i zarobe moje grudi, zvog
čega blago uvijem kičmu prema njemu.
Prema tom prelepom dodiru.
„Vidiš da si prelepa sva. Pogledaj kako savršeno staješ u moje ruke",
progovori glasom prožetim stasti i nekom novom neobičnom emocijom koju
prvi put vidim na njegovom licu.
„To je zato što imaš velike šake Alex", veselo mu uzvratim.
„Moguće. Ali si ti kao stvorena za mene. Ove grudi stvorene su za moje ruke,
tvoja velika i mekana guza stvorena je samo za moje ruke. Cela si stvorena
za mene Kate", dubokim i hrapavim glasom svojim rečima još više zarobi me
na ovom krevetu.
O moj bože.
Ovo je i više nego što sam očekivala, i sada znam da je on taj koji će me
spojiti.
Tri godine kupila sam svoje slomljene delove, lepila ih lažnom nadom, ali sada
imam njega da ih svojom pažnjom ponovo spoji.
Sada imam Alex Clarka koji me sve više i brže osvaja.
Posle ovih reči više nema mesta našem pričanju, jer sada umesto naših
glasova razgovor vode naša tela, ruke i jezik.
Potovo njegov jezik kojim je tako opasno blizu mom središtu.
Njegove usne kojima ljubi moje kukove polako prelaze put do mojih butina,
Alex rukama širi moje noge i jezikom nastavi ljubiti kožu leve noge.
I svakim sledećim pokretom on je sve bliži mom uspaljenom središtu koje
pulsira od isčekivanja. A kada njegov mekani, mokri jezik dotakne najosetljivi
deo mene cela zadrhtim.

~305~
I on je sada svuda oko mene.
Njegov jezik nežno masira moj klitoris, njegov prst polako opušta mišić mog
središta.
Ispustim jedno kratko „ah" kada uđe u mene kojem se uskoro pridruži i
moje glaso stenjanje, kidanje pokrivača i brzo, presnažno oslobađanje.
Toliko lepo i božanstveno da se ubrzo posle toga nađem izmorena u
Alexovom toplom zagrljaju na ivici sna.
Opkoljena emocijama kažem mu reči koje nikad ne bih izgovorila pred njim i
zaspim mirnim snom.
„Samo ti me možeš popraviti Alex... samo ti."

~306~
 Dvadeset deveto poglavlje
Neočekivana bol

Alex

Sunčevi topli zraci koji su pronašli put do mog lica bude me iz vrelih snova o
Kate. Sinoć je bilo jebeno seksi i vatreno u ovoj sobi.
Rukom protrljam umorne oči i zaklonim lice od jačine sunca koje izbija kroz
prozor moje sobe.
U sobi je nenormalno zagušljivo, zbog čega mi se čini mnogo manjom.
Sve što mogu da osetim je ustajali vazduh, mošusni miris i cvetni miris koji
izbija iz mog čaršava.
A jedini krivac za to je uspavana devojka pored mene.
Iako mi smeta jutarnja svetlost ulažem veliku snagu da otvorim oči i prvo što
ugledam je njeno mirno i opušteno lice.
Crna kosa rasuta je svuda oko nje po jastuku. Njeno golo telo koje je sinoć
zadovoljeno zaspalo u mojim rukama sakriveno je od mog pogleda belim
pokrivačem.
Jutros, na ovom dnevnom svetlu, koža joj izgleda još svetlijom i na levoj ruci
koja nije pokrivena vidim par mladeža.
Desna strana njenog lepog lica sakrivena je od mojih očiju belim jastukom,
zbog čega ga ne vidim u potpunosti.
Iznenadni talas ponosa i sreće proleti mojim telom kad shvatim da je Kate
provela prvu noć u mom krevetu, pored mene, nakon što sam je prstima i
jezikom zadovoljio.
Naglo svoje umorno telo sputim na krevet i zatvorim oči.
U mislima opet vidim njeno golo, koje obasjava svetlo noćne lampe.

~307~
Ta blago oznojana bela koža i drhtavo telo koje se grči pod mojim dodirima i
poljupcima čini da se svako erogeno mesto mog tela probudi.
Moj kurac naglo skače čim se prisetim koliko je bila uska i vlažna njena
pička. Koliko jako je uzdisala svaki put kada sam u njoj pomerio prst, i koliko
je stenjala dok sam jezikom smenjivao brze i nežne pokrete po njenom
klitorisu.
I sada u ustima mogu osetiti njene sokove napaljenosti, u ušima kao da opet
čujem zvukove pljeskanja mojih prstiju od njenu mokru i klizavu kožu pičke.
Jebeno glatke i nežne pičke.
Jebem ti mislim da ću eksplodirati od samog sećanja na prošlu noć!
Ne znam kako sam izdržao sinoć, ali sve što sam tada želeo je da vidim
njeno telo dok je osvaja jak orgazam.
A kada sam ispunio svoje obećanje želeo sam ući u nju, ali znao sam da
nije spremna.
A sada znam da nije nevina, i ne smeta mi to. Ali mi nije jasno kako je onda
toliko jebeno uska?
Da nije bila onoliko vlažna mislim da bi nam teško išlo, ali ona je bila
prepljavljena svojom napaljenosti. I to me sada ubija.
Sinoć sam izdržao, ali sada ne mogu.
Moram se otarasiti ove potrebe i isloboditi kurac boli koju oseća za njenim
telom.
Na trenutak svoje misli oslobodim nje i otvorim oči, pogledam u plafon a
zatim udahnem.
Otiću u wc, istuširati se i probuditi Kate, a onda ću je brzo odbaciti do
kampusa jer ne znam kad ima predavanja.
Kada svoj pogled opet spustim na njeno usnulo telo shvatim da neću trebati
da je budim, jer me njene oči zabavljeno gledaju.
Radoznalo podignem obrvu i osmehnem se. Levu ruku stavim ispod glave,
a desnom krenem da mazim kožu njene otkrivene ruke.
„Dobro jutro. Šta je tako smešno", upitam je.
„Dobro jutro Alex. Ovaj...ti. Pogledaj samo malo niže i sve će ti biti jasno",
rumenih obraza veselo progovori.

~308~
Zbunjeno pogledam dole prema mojim bokovima i shvatim šta je čini tako
srećnom i stidljivom. Moje crne bokserice izgledaju kao jebena visoka planina.
Ali na sve to opušteno slegnem ramenima i okrenem lice prema njoj.
„Mislim da znaš zašto je tako", dubokim tonom glasa uzvratim joj.
Ona se stidljivo osmehne, pa pokrije po glavi sa pokrivačem, zbog čega se
celo moje telo zatrese.
Jebeno je slatka ovako stidljiva.
„Koliko je sati", upita me piskavijim glasom.
Svojim telom zarobim njeno kako bih sa stočića koji stoji sa desne strane
kreveta dohvatio telefon.
Pogledam u broj primljenih poruka i vidim da su ribe malo smanjile svoje
frustracije i prestale da mi šalju poruke.
I zato dosta raspoloženije progovorim, „Pola osam, kad imaš predavanje? "
Gledam u njeno zamišljeno lice, pa klimnem glavom kad me upita da li je
danas četvrtak i veselo se osmehnem kad kaže da ima još dva i po sata do
početka predavanja.
U glavi prolazim kroz sve poze u kojima bih mogao sad da je uzmem ili
zadovoljim.
I trgnem se kad njena mala, nežna šaka dotakne moj kurac.
Jebote šta?
Jel ovo stvarna Kate ili možda još uvek sanjam neki jebeno vruć san o njoj?
Kada njene usne nežno pritisnu moje shvatim da je ovo realno i tiho
prostenjem.
Ona nervozno i pomalo nespretno svojim dlanom trlja moj kruc, koji kao
manijak skače zbog tog izluđujućeg dodira.
„Ti si mene sinoć opustio, sada ja želim tebe."
Njen tihi, jebeno nevini glas tera me da ludim zbog čega telo premeštam na
uzglavlje kreveta.
Ovo između nas, ova strast počinje da se zahuktava i to mi se sviđa.
„Lepo sam ti rekao da ćeš posle mog jezika želeti još, a ti mi nisi verovala."
Veselo i napaljeno prisećam je našeg razgovora u kuhinji, ali ona me
ućutka jednim seksi pogledom i rukom koju zavuče ispod mojih bokserica.
Jebote!!!
Želim se tako jako zakopati u nju, želim da zauvek ostanemo sami u ovoj sobi.

~309~
Ali sva moja razmišljanja pa i jebeni razum odu dođavola kada niže spusti
moje bokserice i oslobodi nabrekli kurac koji žudi za njenim dodirima.
Radoznalo pogledam u njeno lice kada ga ugleda i širom otvorene crne oči,
koje pogledom gutaju taj nabrekli i tvrdi deo mog tela.
Ona iznenađeno podigne svoj pogled na moje lice, zbog čega joj
raspoloženo namignem.
A kada ga obavije tim toplim, malim rukama shvatim da posle ovog više
nema nazad.
Ona će biti moja. Samo moja.
Drhtavi pokreti ruku ubrzo postaju brzi i sve više samouvereniji. Ona me gleda
sa požudom i srećom koju vidim na njenom licu.
Njena leva ruka kojom trlja moj kurac zateže sve više taj mišić u koji se
nakupila sva krv mog tela.
Gledam u njeno golo telo, grudi koje blago poskakuju dok mrda rukom i sve
mi je teže ostati sa njom.
Želim da zatvorim oči, ali onda je neću videti.
Brzim pokretom sklanjam beli pokrivač sa nje, a kada ugledam svaki njen
otkriveni deo zatvorim oči.
„Ubrzaj mala, još malo", jedva čujnim zadihanim glasom obavestim je da
uskoro sledi haos.
Tama koju vidim pred očima još više pojačava snagu ovog prelepog
osećaja. Shvatam kako se moja požuda sve više nakuplja ka jednom malom
mestu. Mestu koje će uskoro biti preplavljeno.
A kada osetim koliko me njena nežna ruka stiska, koliko brzo prelazi put od
glavića do samog korena, koliko teško i ona diše, pronađem svoj put slobode i
glasno kriknem.
„Jebem ti. Jebem ti. Ovo definitivno moramo ponoviti", izgubljeno i još uvek
pod utiskom obratim se Kate.
Ona me gleda crvenih obraza, dok gricka donju usnu.
Ti beli zubi ostavljaju trag za sobom zbog čega želim da je zgrabim i
povučem na sebe, a onda se setim kako sam sav u neredu, kao u moj krevet.
Srećno počnem da se smejem i uskoro mi se pridružuje i Kate.
Polako, pomalo nespretno ustaje sa kreveta i navlači bele, čipkaste gaćice
koje sinoć nisam primetio. Sa poda podiže i beli grudnjak kojeg ubrzo obuče.

~310~
Gledam u njene velike grudi, u njeno okrugo dupe koje dolazi do izražaja u toj
čipki. I osetim kako se posebni deo mog tela zateže.
Deo koji je dobio svoje malo zadovoljstvo i koji za sada može samo da
gleda u nju.
Iznenađeno podignem obrvu kada sa poda podigne moju belu majicu i brzo
navuče na svoje telo.
„Idem samo do wc-a po maramice. Moraš se obrisati prljavi", raspoloženo
me izaziva i zaigra kukovima pa nestane iza vrata moje sobe.
Smejem se i odmahujem glavom na ovu veselu, neobično raspoloženu i
opuštenu Kate.
A onda u mislima čujem njene tiho izgovorene reči pre nego što je zaspala.
„Samo ti me možeš popraviti Alex...samo ti."
Šta je time želela reći ni sam ne znam.
Da li je njih svesno izgovorila ili je to posledica sna?
I kako misli da samo ja mogu da je popravim?
Moje razmišljanje prekine veselo razigrana Kate koja mi pruža maramice. U
trenutku zaboravljam na te reči i prepuštam se nežnom dodiru opuštene
slatkice.
„Idem se tuširati želiš li sa mnom", upitam je dok kupim prljavu posteljinu sa
kreveta.
„Zajedno? Mislila sam da se brzo sama okupam ako mogu."
Namrgođeno pogledam u nju i prevrnem očima.
„Zašto ne bi mogla? I nećeš se sama kupati. Možemo zajedno mala."
„Zajedno? Ali obećaj mi da ćemo brzo odraditi to, jer moram nešto i jesti."
„Ako si baš toliko raspoložena za brzo, onda ćeš to i dobiti. Uostalom štedim
vodu, zato se od sad kupamo zajedno", glasno progovaram i prebacujem
njeno telo preko ramena.
Kate srećno vrišti i moja leđa lupa šakom.
„U čemu je fora sa ovim prebacivanjem Alex. Nerviraš me."
„Ovako mi je guza bliže i mogu bolje da je uhvatim."
„Ili lupiš", šaljivo mi uzvrati.
Jednim blagim pokretom ruke pljesnem njeno dupe, a onda progovorim, „Ili
to."

~311~
I sledećih deset minuta provedem ispod tuša nežno i detaljno trljajući svaki
deo njenog tela, dok se ona sasvim opušteno prepušta mojim dodirima.
Posle čega i sam uživam u tuširanju, dok njene ruke traljaju moje telo.
Ovo je stvarno jedan lep početak dana, i imam nameru da svaki sledeći
započnem tako.

***

„Idemo momci, još deset krugova. A zatim udaranje u džak. Nadam se da

dobro jedete i unosite kalorije. Sutra imate revanš sa Gladijatorima i želim da
ih svom snagom rasturite."
Zapovedni i prodorni glas trenera Kartera odzvanja salom u kojoj danas
treniramo.
Sklekovi, trčanje, udaranje od džak, obaranja i nabacivanje snage naš je
današnji trening.
Pun snage, koju sam jutros uneo ukusnom hranom koju je spremila Kate
skoncentrisano trčim po sali.
Ona je sada sigurno na predavanju iz književnosti i verujem da joj nije
zabavno kao sa mnom.
„Zašto se tako čudno smeješ Alex. Jesi dobro", radoznalo me pita Araon.
Pogledam u njega kako opušteno prati moj ritam trčanja, i na vratu primetim
malu plavu šljivu zbog čega se bezobrazno nakezim.
„Ništa što bi tebe trebalo brinuti."
„Čoveče mora da si sinoć poludeo sam u stanu. "
„O znači igramo bezobrazno? Meni to nikad nije bio problem", pomislim i još
više nasmejem.
„Ko kaže da sam bio sam? Možda sam iskoristio prazan stan", taktički ga
izazivam. Gledam u njegovo ozbiljno lice i smeđe oči kojima me strelja.
„Alex ako si prevario Kate znaj da nikad neću stati na tvoju stranu."
„Ko kaže da to nije bila Kate", raspoloženo sa još širim osmehom progovorim.

~312~
A onda se glasno nasmejem i ućutim kada trener oštro drekne na mene.
„Zezaš me? Stvarno je prespavala pored tebe", tihim glasom upita me
Araon na šta odmahnem rukom i ostavim ga bez odgovora.
„Kučkin sine", sve je što čujem iza leđa posle mog ubrzano trčanja.

Katherine

Ne mogu da verujem da danas po drugi put u ove tri godine izostajem sa

predavanja i to sve zbog Alexa.
Ponovo na tribinama stojim na strani Crnih tigrova, ali sada kao devojka
broja šest.
Nasmejano gledam u Jesy i skačem sa njom uz muziku koju puštaju, dok svi
željno iščekujemo igrače i početak utakmice.
I po prvi put sa najboljom drugaricom željno isčekujem naše momke. Broj
jedan i šest.
Jutos je zaista bilo čudno probuditi se u mom hladnom krevetu, bez njegovih
toplih ruku i udobnog tela. A i moja soba nije tako topla kao njegova i nemam
tako udoban krevet.
I moja soba od mene ne čini napaljenu bludnicu.
Još uvek ne mogu da verujem šta se sve izdešavalo juče ujutru.
U jednom trenu mirno sam spavala nakon prelepog osećaja razarajućeg
oslobađanja, a već sledećeg gledala sam u njegovu muškost koja je bila
budna kao i Alex.
Dečko crne razbarušene kose i zavodljivih plavih očiju.
Toplota koja me u tom trenu osvojila i sada prolazi kroz moje telo.

~313~
Moja osećanja sa Alexom previše brzo prelaze u nešto više i plašim se da ću
opet biti povređena, ali ovaj strah mnogo je lepši nego samoća koja me pre
njega večito pratila.
Ni sama ne znam kako se sve desilo, ali sećam se onog hipnotičkog
osećaja koji me u jednoj sekundi zarobio i mojih šaka prislonjenih uz njegove
crne bokserice.
Duboko udahnem kada pod prstima ponovo osetim naelektirsanost i potrebu
za njim. Potrebu da dodirujem njegovu nežnu kožu i zategnuto telo.
Jer Alex je krupan muškarac, ali dole je i više nego što sam očekivala.
„O bože Kate o čemu ti razmišljaš? Pogledaj kako utiče na tebe", glas razuma
upozori moja osećanja.
I znam da ovaj put taj tihi glasić ne trebam slušati. Ovaj put zaboraviću na
razum i biću srećna.
Ova godina doneće moj oporavak i oproštaj od njih, i znam da ću jednom
Alexu morati priznati svoju prošlost, jer pored njega osećam potrebu za
sigurnosti i osobom koja će me razumeti.
A mislim da je on ta osoba.
Neobična potreba da ga zagrlim i poljubim od jutros mi ne da mira, i jedva
čekam da se ova utakmica završi.
Osećam se tako čudno, jer mi je sinoć mnogo falio. Njegovi zagrljaji prijaju
mi i opuštaju više nego što sam mislila, a osmesi razvesele.
I volim to što sa njim mogu uvek da se šalim, pa i na naš račun. Mislim da
mi se Alex Clark uvukao pod kožu i zarobi moja osećanja, koja upravo drži u
svojim rukama.
Moji obrazi ponovo buknu od stida kad shvatim da je govorio istinu, iako je
sve bila samo šala.
Otkada me svojim prstima i vlažnim jezikom dodirnuo, shvatila sam da želim
mnogo više i da više ne želim mučiti sebe, a ni njega.
„O čemu razmišljaš tako udubljena i nasmejana", radoznalo me upita Jesy.
Stidljivo osmehnem joj se, a oči zadržim na velikom terenu i slegnem
ramenima. I sledećim rečima po malo slažem svoju najbolju drugaricu.
„O Alexu i tome kako neće da uči filozofiju."

~314~
Dobro nije baš sve laž, recimo to učenje samo, ali ne mogu joj reći kako mi
njegovo golo telo i ona tetovaža trenutno opkoljavaju misli.
„A zato si ti juče učila u našoj sobi. Mislila sam da si rekla da Alex treba
odmor pred utakmicu."
Moja unutrašnja ja prevrne očima na ovu previše radoznalu Jesy.
„Da zato sam učila u sobi i nismo se videli. Morao je da odmori telo i psihu za
danas", ozbiljno joj odgovorim.
Njena svetla, uredno počupana obrva visoko je podignuta nakon što
izgovorim ove dvosmislene reči koje Jesy iskoristi protiv mene.
„A zašto bi on uvopšte trebao da se odmara bez tebe? Kao da niste mogli
zajedno, ili jednostavno vaše ruke nemaju mira? Katherine White šta ste
preksinoć radili, dok sam ja kilometrima daleko slavila nečiji rođendan bez
ikakve pretpostavke?!"
Obuzeta stidom rukama pokušavam prekriti crveno lica od pogleda drugih
osoba koje su i kroz jaku muziku čule prodoran, kreštav glas moje drugarice.
„Ništa! Okej? Ništa nismo radili", glasno joj odgovorim. A onda malo tiše na
uhu šapnem, „Samo smo malo koristili ruke i zadovoljili jedno drugo."
Imam osećaj da se sledeći trenuci dešavaju kao usporeni snimak.
Jesy polako pomera glavu od moje i okreće svoje lice prema meni, njene usne
širom su otvorene, a zelene oči kao da uplašeno gledaju u mene, a onda se
desi nešto što nisam očekivala.
Jesy pored mene počne da skače kao pomahnitala ludača i vrišti iz sveg
glasa.
O moj bože!
Želim da propadnem u neku rupu od stida, jer su sve oči uperene u nas dve,
a onda na teren izađe prvi tim i ceo Jesyn performans publika oko nas ubrzo
zaboravi.
Studenti oko mene pridružuju se Jesynom vrištanju i skanju, ali nisu svesni
da ova ludača ima sasvim drugi razlog za slavlje.
„Napokon Kate. Toliko sam navijala za vas. Očekujem sve detalje posle
prvog puta, a posle radi šta hoćeš", zapovednog tona i nasmejanog lica
upozorava me ona.

~315~
 „Ti si luda Jesy, ali stvarno", zbunjeno joj uzvratim. I sledećih sat i po
vremena provedem u odličnom raspoloženju, sa malo ljutnje i psovanja na
protivnike.

Još osam minuta ima do kraja četvrte četvrtine i utakmice.

Crni tigrovi vode sa tri poena i izgledaju umorno i izubijano jednako kao i
njihovi protivnici.
Nervozno držim Jesynu ruku i gledam sledeći napad našeg tima.
Araon ima loptu u rukama koju ubrzo visoko dobaci broju deset, on vešto
izbegne dva igrača i ugleda svog slobodnog saigrača.
Broj šest.
„Ajmo Alex blizu linije si", u sebi vičem na svog dečka koji kao profesionalac
hvata loptu i kreće da trči prema end zoni, ali uskoro ga na zemlju sruše dva
krupna igrača.
A kada oni ustanu moje srce jako se stegne zbog neočekivanog talasa
straha, jer oseti da nešto nije kako treba.
Alex ostaje da leži na zemlji, agresivno mrda telo i rukom drži za ramne.
Kada muzika naglo utihne uverena sam da svi prisutni trenutno dobro čuju
njegovo glasno i bolno vrištanje.
Moje oči u sekundi zamagle se neočekivanim suzama bola, jer sa ove
udaljenosti, iza ove ograde mogu da osetim ogromnu bol u njegovom deranju.
Njegovi saigrači zbunjeno se okupljaju oko njega, a na teren istrčavaju
bolničari.
Kao kroz maglu i suze vidim njegovog trenera koji ubrzano prilazu grupi tih
velikih ljutih momaka.
A kada ih otera na klupu nastane opšti haos, svo suparništvo koje se osetilo
kroz celu utakmicu ubrzo stvara novi haos na terenu kada se dva protivnika
potuku.
Ubrzo se crno-beli dresovi prepliću u novoj borbi se crveno-zlatnim. A moje
srca puca od emocija i brige za dečkom plavih očiju.

~316~
 ***

„O moj bože! ALEX!" Nervozno viknem kada u dnevnoj sobi njegovog stana
ugledam osobu koju već par sati u suzama čekam.
Brzo pretrčavam malu razdaljinu koja nas deli i naglo se zaustavim ispred
njega.
Drhtavom rukom nežno dotaknem njegovo lepo lice na kojem se ogleda
umor, a zatim u šoku tom istom rukom prekrijem usta kada ugledam njegovo
uvijeno rame.
„Šta se desilo Alex?"
On umorno prođe pored mene, a zatim oprezno telo spusti na kauč i zdravom
rukom potapše svoju nogu.
Sa blagim osmehom i osećajem nežnosti prilazim mu i sednem u njegovo
krilo.
„Jebeno sam iščašio rame i đavolski boli. Sad neću moći igrati sve dok se
ne oporavim", iznervirano se obrati svima u ovoj prostoriji.
A pod svima mislim na Araona, Jesy i mene.
Oprezno ga uhvatim za drugu ruku i palcem prelazim preko njegove kože. Na
neki način pokušavam da mu pokažem koliko se brinem za njega i on to vidi,
zbog čega mi zahvalno klimne glavom.
Araon nam priđe skroz ozbiljno i rukom uhvati druga za zdravo rame.
„Bez brige brate, samo se ti nama odmori. I da znaš jebali smo im kevu za
ovo. I pesnicama i pobedom."
Plave oči razigrano pogledaju u smeđe, a moje srce još jednom preskoči
normalan rad i ubrza svoj tempo.
Moja duša ispuni se novom snagom i srećnom sad kad znam da je dobro.

~317~
I sa novim ciljem oslobodim se stiska njegove ruke i odem u kuhinju, dok za
sobom slušam korake moje drugarice i Araona do njegove sobe i zvuk
zatvaranja vrata.
Sa novom željom i motivacijom u sebi obećam da ću paziti na svog krupnog
dečka, kojem sam toliko potrebna sad.
I srećno se osmehnem kada na stomaku osetim njegovu toplu ruku i nežni
dodir usana na uhu.
„Šta radiš to mala?"
„Pravim hranu da nahranim jednog povređenog sportistu", veselo mu
odgovorim.
„Ufff sviđa mi se to. Taj lik je sigurno pravi srećnik."
Par sekundi pravim se kako ozbiljno razmišljam, osmehnem se stidljivo i
okrenem prema njemu.
„Da on je pravi srećnik", tiho mu kažem.
„Grešiš Kate. Nije on, ja sam pravi srećnik što te imam."
Još uvek uzdrmana od predhodnih emocija koje me drže u svojom nevidljivim
rukama moje oči blago zasuze zbog ovih divnih reči, a onda par puta trepnem
kako bih oterale ove emocije i veselo se osmehnem Alexu.

Bio je moj razlog osmeha i moj jedini izvor sreće, dok mu nisam priznala
svoju tužnu prošlost. A onda je ćutao sve dok se istina nije sama
oslobodila. I tom laži zauvek je slomio svaki deo mene. Ali tada znala
sam da ga volim.
Katherine White

~318~
 Trideseto poglavlje
Magična noć

Katherine

Stariji ljudi uvek su voleli sa ponosom spomenuti izreku da u svakoj nesreći

ima sreće, a ja sam svaki put na te glupe reči odmahivala rukama u želji da
svoj um oslobodim tih gluposti.
Ali izgleda da to možda i nije toliko glupa izreka.
Ima nešto u tim rečima, samo to do sada nisam videla. Ali sada znam pravo
značenje te izreke.
Jer ko bi rekao da će Alexova povreda još više da nas poveže?
Ja sigurno nisam, a znam da nije ni on.
Prošlo je tri dana otkada sam uplakana nemirno ležala i čekala barem neku
informaciju i brinula se tog dečka crne kose. Od onog trena u kuhinji nešto
između nas se promenilo.
Kao da nas je ta povreda još više povezala.
A sigurna sam da je i Alex primetio koliko se brzo dešavaju neke čudne i
neobične stvari dok smo zajedno, jer ne moguće je ne primetiti ih.
Kada smo zajedno oko mene širi se osećaj pripadanja zbog kojeg
zaboravim da postoje druge osobe.
Zato sam u petak po drugi put bila izbačena sa filozofije, jer profesor
Tucker više nije mogao doći do reči koliko smo se smejali.
Tada kao da sam bila u transu, jer sam nastavila i iza zatvorenih vrata
zajedno sa Alexom da se smejem dok je naše pomešano smejanje odzvanjalo
praznim hodnikom, ali sada znam da to nije bilo lepo.
Možda je to njegovo normalno ponašanje, ali nije moje.

~319~
Više od tri godine mučila sam se da svaki put dobijem tu stipendiju, učila u
svakom slobodnom trenutku, čak i onda kad nisam htela i mogla.
Ali borila sam se...
I još jednu godinu mogu izdržati, ali pre toga na predavanjima moram doći kao
mirna Kate, a ne devojka koja ometa profesore.
Čak ni sad ne znam koji je pravi razlog našeg ispada i histeričnog smejanja.
Sećam se koliko mi je sladak i smešan bio dok se kao i uvek zezao na moj
račun.
Sećam se koliko sam se divila njegovom brzom i originalnom izvlačenju onih
smešnih komentara o svakom sledećem filozofu, zbog čega sam se u početku
tiho iza sveske smejala.
A onda je svojim šalama dodao komentar o dugim brada i ispuštao neke
čudne, duboke zvukove koje imaju samo starije osobe.
I znam da sam tada bila neizmerno srećna i to samo zbog njega.
„Mala kuda si otplovila sada", radoznalo sa ulaza njegove sobe Alex svojim
plavim očima gleda u mene.
Ležim ispružena na njegovom udobnom krevetu i nervozno dva puta brzo
trepnem, pogledam u stranu i stidljivo se osmehem.
„Šta misliš?" Sigurna sam da na mom licu vidi sreću koja me trenutno osvaja,
jer na njegovom licu trenutno vlada bezobrazni kez.
„Da pogađam, ili bolje ne?" Pomalo uzbuđeno, iako ne bih trebala biti,
slednem ramenima kao da me baš briga za sve.
„Ummm da li je razlog možda jedan neverovatno zgodini i prelepi dečko",
upita me šepureći se svojim krupnim telom do mene.
Tišinu sobe koja mi je već dobrih deset minuta bila najbolji dug, dok je Alex
ručao, sada ispunjava zvuk mog glasnog i veselog smejanja.
Sklupčana na krevetu gledam u mog dečka kako opušteno seda na ivicu,
jer su svaki slobodni deo zauzele knjige koje sam pozajmila iz biblioteke.
Kada me posle mog drugog izbacivanja sa predavanja prošlo hipnotišuće
dejstvo smejanja i euforije počela sam polako da gubim živce i proklinjem
sebe, jer sam možda upropastila šansu za stipendiju.
A Alex je sve pratio sa velikom dozom pažnje, koja je izbijala iz njegovih
plavih očiju i obećao mi da ćemo zajedno ućiti.

~320~
A to trenutno radimo, tačnije već dva sata, bez onih kratkih pauzica.
„Pa mala da čujem razlog ili ćeš nastaviti tako blesavo gledati u moje lice."
Izgleda da je Alex očigledno odlučio nastaviti sa svojim zadirkivanjem.
Iako mi se ovakvi trenuci sve češce dešavaju i dalje još uvek ne mogu da
se naviknem da njihovu prisutnost.
Često sam u ovih par dana uhvatila sebe kako sve više gledam u Alexa,
iako ne razgovaramo.
Kada god zatvori oči i odmara, ja pogledom lutam po njegovom opuštenom
telu i licu.
Kao da želim uhvatiti svaki njegov slučajni pokret tela kojeg ni sam nije
svestan, kao da očima želim da upijem svaku njegovu liniju i krivinu tela.
A ta potreba je tako čudna, jer do pre više od tri meseca bila sam ogorčena i
ljuta na njega.
„Grešiš Alex. Nije reč o tom dečku, jer ovaj o kom sam ja razmišljala ima
povređeno rame, a ja sam jedina koja pazi na njega."
Slobodno i bez stida uzvraćam mu i namignem, pa lupim knjigom po glavi
kada svojom zdravom rukom pokuša dotaći moj bok.
„Šta smo rekli?! Nema pipanja dok učimo", ozbiljno ga upozorim.
I sav moj trud da budem ozbiljna ubrzo se izgubi kao da nikad nije ni postojao,
a za sobom nije ostavio nikakav trag postojanja.
Alex svojim plavim očima dramatično prevrne i napravi smešnu grimasu
smorenosti zbog čega se iskreno nasmejem.
„I sama znaš kako se ne slažem sa tim, ali sviđa mi se kad imaš taj zapovedni
ton, zbog toga utičeš na poseban deo mog tela."
O moj bože.
Koliko god se trudila nikad se neću moći navići na ovu Alexovu stranu.
Nikako!
I opet stid obavija moje telo kao poznati posetilac, jer osetim kako te reči na
mene ostavljaju posebno dejstvo.
„Da znaš da mrzim ovu povredu. Sad ne mogu voziti moju bebicu. Ona je
sama u mračnom podrumu ove ogromne zgrade bez mog dodira. I znaš me
još ubija?! To što tebe ne mogu normalno zagrliti i zadovoljiti. Jebeno mrzim
ovu povredu."

~321~
I evo ga! Nervozni i namrgođeni Alex opet se vratio, a stid koji je pre par
minuta zagrejao moje obraze sada svojom jačinom prži moju nežnu kožu.
„Dobro je velika momčino. Sve ćeš ti preživeti", zadirkujuće ga tapšem po
zdravom ramenu, pa iznenađeno kriknem kada svoje telo brzim potezom
prebaci preko mog.
Moje noge zarobi svojim snažim i mišićavim dupetom koje volim da gledam
svaki put kada mi okrene leđa.
Cela zadrhtim kada me njegovim tamnim, uskomešanim plavetnilom
pogleda pravo u oči i svoje lice približi mom.
„Budi sigurna da se ovako nećeš zezati kada me ova povreda prođe.
Uzdisaćeš Kate i želećeš još."
A zatim svoju predivnu toplotu odvoji od mog vrućeg tela koje i dalje drhti,
iako me obliva znoj. Novo obećanje ostaje da visi u vazduhu dok Alex sasvim
opušteno uzima knjigu sa mudrim izrekama filozofa i nastavlja naše učenje.
A ja pokušavam što pre svoje telo i misli osloboditi ove blage pometenosti.

***

Ne mogu da verujem da sam mogla nešto toliko bitno zaboraviti! Mislim da

sam najgora najbolja drugarica koja je ikad postojala. Kako sam samo mogla
zaboraviti Jesyn rođendan?
U petak će moja najbolja drugarica napuniti dvadeset jednu godinu, a jos
uvek nemam poklon za nju!
I mislim da ga ne bih ni imala da Araon nije pokucao na vrata Alexove sobe
dok smo učili, ali ovaj put stvarno učili iako sam imala malih problema sa tim
velikim čupavim gunđalom.
Kada je visoki dečko smeđe kose ušao u sobu prvo je prišao svom drugu i
pitao ga kako je danas.

~322~
 I ta divna gesta i njihovo prijateljstvo malo me raznežila.
A onda sam shvatila da bih na ovako nešto do pre tri meseca nervozno
prevrnula očima, zbog čega sam iznenada počela da se kikoćem dok su me
Alex i Araon radoznalo gledali.
Ali ubrzo sam ućutala i nemo gledala u beli zid te tople i sigurne sobe kada
je Araon rekao razlog svog dolaska.
On nije bio svestan da je običnim traženjem saveta uništio još jedan u nizu
lepih dana.
„Kate trebam tvoju pomoć. Dosta sam razmišljao, ali ne znam kako Jesy
iznenaditi za rođendan. Prošle godine bila se obradovala jer smo nas dvoje
bili sami u stanu, ali ove želim nešto drugo."
I tada dok se crnilo mojih očiju praznilo shvatila sam da sam zaboravila na
rođendan svoje najbolje drugarice.
„Koji je danas datum?"
„Deseti maj. Što?"
„O moj bože pa kako sam mogla!! Araon zaboravila sam na njen
rođendan! ZABORAVILA! Ako Jesy ovo sazna ima da poludi, a onda ću leteti
iz sobe i ostati na ulici."
Dobro, previše sam preterala sa rečima u tom trenutku, ali bila sam
uzbuđena i ljuta na sebe. Znam koliko rođendani znače Jesy i to ne samo
njen, već i osoba koje voli.
„Mala i da te izbaci iz sobe u mom krevetu ćeš uvek imati slobodno mesto.
Tako da opusti se, jer nećeš završiti na ulici."
Iako sam još uvek bila pod utiskom i zbunjena Alex je svojim opuštenim
glasom uspeo na moje lice izvući širok osmeh, zbog čega sam duboko
udahnula i smirila se.
A kada sam sela pored njega brzo sam na njegov neobrijan obraz spustila
poljubac i ponovo ga ostavila nemog i iznenađenog, zbog čega se sada Araon
nasmejao.
A onda sam provela više od pola sata razmišljajući o tome šta moja najbolja
drugarica želi. I setila sam jedine stvari zbog koje će sigurno vrištati.

~323~
Zbog toga ponosno sam stala ispred ta dva krupna muškarca koji su zbunjeno
i željno iščekujući plan gledali u mene.
„Momci imam ideju. Šta kažete da za njen rođendan nas četvoro odemo na
večeru a posle toga u neku diskoteku. Jesy toliko mašta o našem duplom
izlasku, a njen rođendan je savršen razlog za to."
I sada znam da možda i nisam toliko loša drugarica. Sve što još trebam je
kupiti poklon, zbog kojeg ću sigurno i dalje ostati u našoj zajedničkoj sobi.
Mada nije toliko loše i da budem izbačena.
Verujem da se Alexu ta ideja mnogo sviđa, više nego što želi da pokaže to.

Alex

Bol je stvarno nešto najgore što može zadesiti sportistu, pogotovo u sportu
kojim se trenutno bavim.
Iako je do sad bilo dosta povreda, ova mi je sigurno zadala najveću bol.
Zato na terenu, u tom trenutku razarajuće boli, nisam mogao ućutati jer je
moje rame patilo zajedno sa mnom.
I zašto sam morao baš desno da povredim?
Sada imam utisak da sam jebeni bogalj koji ništa ne može sam, a to me
mnogo živcira.
Više nego što sam mogao zamisliti.
Već nedelju dana nema vožnje motora, nema drkanja i nema gole Kate na
mom krevetu. A to me jebeno ubija.
Ali ne kažem da mi nije lepo kad smo zajedno, i zbog toga se trudim da
svaki dan i naše zajedniče trenutke ispunim svojim obećanjem i usrećim je.

~324~
Mada može se reći da sam prošli petak malo preterao, jer smo oboje po drugi
put izbačeni sa pola predavanja filozofije.
Te jebene filozofije koja je već počela da mi izbija kroz uši.
Trebam samo ostati smiren i ispuniti svoje obećanje, položiti ispit i obradovati
trenera Kartera koji već tri godine ludi, jer sam na ivici da ne igram.
I možda i nije toliko loše što učimo zajedno, barem se večito smejem i ne
mislim na bol u ramenu.
Ali sada sve mi je lakše. Kako vreme prolazi i otkad ne prisustvujem
treninzima, a danas je nedelju dana, bol je polako prolazila.
Najgore mi je bilo prva tri ili četri dana, ali sada je već bolje. I da nije bilo
Kate i njene pažnje mislim da bih duže trebao da se oporavljam.
Ona je bila ta koja je mazala kremu na moje povređeno rame, koja je pravila
ručak samo za mene i pomogla mi kod oblačenja.
Ali iako je to lepo sa njene strane, ja sam se osećao kao jebeni nepokretni
mutavac, zbog čega sam ludeo.
Šta sam trebao uraditi još?
Možda reći Kate da mi drka jer ludim zbog nje?
A stvarno sam ludeo, potovo otkad je počela da nosi uske pantalone i majice.
Ali bolje da sad zaboravim na to i obučem se, jer uskoro krećemo u na
slavljeničku večeru.
Iako je Kate u mojoj sobi, iako je od mog pogleda sakrivaju dvoja vrata,
mogu da je zamislim kako oblači haljinu koju verovatno nikad nisam video na
njoj.
Znam da je sat vremena provela u kupatilu i oduzela vremena Araonu koji je
iznervirano počeo da lupa po belim, drvenim vratima kupatila.
Zato sad stojim sa namrgođenim drugom u njegovoj sobi, dok mi pomaže da
obučem rukav bele košulje.
„Stvarno nije lako sa ženama. One su mnogo vise komplikovanije od nas",
pomislim i veselo se nasmejem kad čujem još jedno nervnozno frktanje mog
druga.
I zato sam trenutno mnogo raspoložen, jer uživam u tome koliko Kate muči
Araona koji je previše uzbuđen.

~325~
Svake sekunde namešta uredno podignutu kosu gelom i zateže sako.
„Druže previše se brineš i sam znaš kako se Jesy najviše sviđaš", veselo ga
gurnem rukom zbog čega on blago nasmeje i u neverici klimne glavom.
„Znam, ali ludim jer bi uskoro trebali krenuti. Bila je obećala da će biti brza, a
ja sam još morao da je molim da izađe. Ove devojke su mnogo komplikove
brate. Znaš šta me Jesy pitala kada sam joj rekao da danas mora da se
sredi", nervonim pomalo umornim glasom upita me moj pali brat.
„Šta?"
„Odmah me zasula pitanjima gde idemo, i da li treba obući nešto svečano,
manje svečano ili izazovno. Nisam mogao da verujem i zato sam joj samo
rekao da se obuče kao za izlazak."
I nakon ovih reči njegova ruka po ko zna koji put ponovo pronalazi put do
kose, zbog čega se tiho nasmejem.
Ludilo šta nam ove žene rade, jer i mene zanima šta ona devojka crne kose
radi iza zatvorenih vrata moje sobe.
U trenutku kada čujem zvuk otvaranja vrata i štikle kroz mene prođe doza
adrenalica i uzbuđenosti, zbog čega brzo dohvatim kožnu jaknu sa Araonovog
kreveta i upakovani Jesyn poklon, tačnije neki ženski parfem koji mi je Kate
izabrala.
I za to joj sada dugujem svašta, samo ona toga nije svesna.
Iako sam očekivao i upozorio svoj kurac da će biti lepa i doterana kao što je
uvek, nisam ni sanjao da ću ovako zbunjeno gledati u nju kada otvorim vrata
sobe.
Jebeno je prelepa!
I moja!
Devojka u koju trenutno gledam izgleda kao nezamisliva devojka iz snova.
Kao prelepa vila koju viđam samo u filmovima.
Njena crna kosa u duzim talasima kovrdža pada joj preko ramena i prekriva
gronji deo grudi, ti prelepi sitni cvetovi u kosi čine je vilom.
Samo mojom vilom.
A ta haljina!
Jebem ti mislim da ovo veče neće dobro proći ako joj neko priđe!!

~326~
Donji deo kratak je i širi se oko njenih nogu kao neka letnja suknja, a gornji još
više pokazuje koliko je bogata ova devojka.
Iako nema dekolte, što mi se jebeno sviđa, ona zrači seksipilom i nekom
čudnom magijom. A ova plava boja prelepo se stapa sa njenom kožom tela.
I zato bez reči gutam svoju pljuvačku opijen magijom koja me hipnotiše i
pokorava pred ovom prelepom vilom, koja miriše na proleće i neko
neverovatno lepo cveće.
„Prelepa si Kate. Daj da te vidim celu", napokon progovorim i uhvatim
svojom krupnom šakom njenu nežnu ruku.
Jebem ti.
Mislim da ću umreti ovde ispred nje od bola koju osećam zbog nje.
Želim da je uvučem u sobu, skinem tu haljinu koja joj otkriva leđa i poljupcima
prekrijem celo telo. A to ću večeras uraditi, inače ću u suprotnim poludeti za
njom.
Njen veseli kikot i pogled požude govore mi da ni ona nije imuna na mene.
Ali da sam znao da će ovako lepa i sređena izaći i sam bih se sredio. Večeras
se i nisam toliko potrudio.
Nosim moje crne duboke patike, svetle teksas pantalone i belu košulju čije
rukave sam podvrnuo do nadlaktice. I naravno kožnu jaknu, jer bez nje uveče
nigde ne idem.
„Dobro je ljudi. Lepo ste očima pogledali jedno drugo i mislim da je sad
vreme da odemo po slavljenicu. Ili bi ste možda vas dvoje da ostanete ovde",
nervoznim ali po malo izazivačkim tonom obrati nam se Araon, zbog čega
napokon skinem oči sa nje i tog prelepog lica.
„Ako ste uzeli sve, poklone, jakne i šta god vam još treba mislim da je vreme
da krenemo."
„Dobro je druže smiri se. Vidiš kako si lep u tom sakou i kosa ti je odlična",
pogledom pokušavam reći Kate da mi pomogne sa ovim nervoznim krelcem.
„Da Araon baš si se lepo sredio. Mislim da će Jesy poludeti za tobom",
nervozno bez imalo samopouzdanja Kate zajedno sa mnom bodri Araona.
„Dobro je shvatio sam sve, a sad idemo", uzvraća nam on. Pogledam u Kate
i prevrnem očima, prodrmam glavom kao da ću je zabiti u zid na šta se ona
zakikoće.
A moje uši i telo ponovo obavije prelepa melodija njenog smejanja.

~327~
„Molim te ćuti, gori si od njega deset puta", veselo me gurne i brzo u svojim
visokim štiklama prođe pored mene.
„Koliko znam nisam ništa rekao", raspoloženo joj dobacim a zatim brzo
potrčim za njom kada njeno telo nestane iza ulaznih vrata.
Ali taj zvuk kojeg bi uvek prepoznao, taj posebni kikot odzvanja u praznom
hodniku kao da želi zauvek zarobiti moje telo.

***

„Ovo je najbolja proslava rođendana koju sam imala ikad! Čija ideja je bio ovaj
dupli sastanak", kreštavo upita Jesy koja ubrzo uzme novi zalogaj čokoladnog
kolača.
Veselo gledam u društvo oko sebe, jer sam naravno u dva zalogaja pojeo
svoje parče.
Šta je to za mene?
Par zalogaja slatkoće, a ja želim još. Mada više sam za nešto mnogo ukusnije
od čokolade, a to se uplavo nalazi sa moje leve strane.
„Smiri misli Alex", upozoravam napaljeni deo sebe.
Otkad smo došli u ovaj restoran Kate veselo ćaska sa svima, čak se i ne buni
kada na njenom vratu ostavim nežni mokri pljubac, samo me pogleda tim
crnim zamagljenim očima u kojima se prepliću požuda i stid.
Iako smo svi već blago pripiti, znamo da tek nabolji deo poklona dolazi.
Najbolja diskoteka u gradu, u koju Jesy već duže vreme želi izaći.
I koliko znam posle toga Araon je vodi u neki wellness hotel o kojem već
duže mašta. I zato je toliko vrištala pre sat vremena za ovim stolom kad je
ugledala Araonov pokon.
Na Katein se tiho i stidljivo zakikotala kao i njena drugarica na šta sam
bezobrazno namignuo Araonu.
To je stvarno originalan poklon, ali mnogo više bih voleo da taj seksi donji
veš vidim na Kate.

~328~
Jer ta crna providna čipka sigurno je kao stvora na za nju.
Pitam se da li kupila nešto takvo i sebi? I stvarno se moram odužiti ovoj
prelepoj vili pored mene, jer me spasila lupanja glavom od zid i bezgraničnog
traženja Jesynog poklona.
Izgleda da je onaj parfem bio pun pogodak je jer skočila i veselo me zagrlila.
I od tada ponavlja kako joj je ovo najbolji rođendan ikad.
„Ideja je moja, ali Araon je sve sredio", tiho i stidljivo progovori slatkica
pored mene.
„Draga to si i prošle godine rekla." Araon nasmejano komentariše Jesyno
veličanje ove večeri i odmahuje glavom, a ja tiho posmatram Kate.
Jesy svojim zelenim očima jednim drskim pogledom uzvrati Araonu i nežno
zatrepće na šta prevrnem očima i ovim potezom nasmejem Kate.
„Znam, ali ove godine je još bolji jer imam tebe, a i vas. Hvala vam stvarno",
nežno progovori i pogleda u sve nas.
„Bolje se ti na lep način zahvališ dečku, a ne nama", veselo je zadirkujem na
šta mi ona isplazi jezik.
„Očigledno ova povreda utiče na tebe. Još si gori Alex", uzvrati mi.
„Pričaj mi o tome", sa dubokim uzdahom ozbiljno progovori Kate i zasmeje
nas sve svojom izjavom.
Naglo se približim njenom telu i pogled spustim na njene seksi prekrštene
noge čiju kožu ubrzo zagrejem mojom velikom šakom.
„Pazi šta pričaš da ne bi izletela iz sobe kampusa i dospela u moj krevetu u
kojem ću te mučiti zbog ovog. Trebala bi biti na mojoj strani mala", duboko i
tiho dahćem na njeno uvo dok izgovaram ove reči.
Njeno opušteno telo i nasmejano lice ubrzo osvoje ukočenost i iznenađenost
koja izbija iz nje.
Široko otvorenih očiju gleda u mene i tiho progovori, „Zar bi stvarno uradio
to? "
Glavom opušteno klimen i ozbiljno pogledam u njenu tamu a kada na mom
licu prevlada osmeh ona se vidno opusti.
„Šalim se malo, ali to ne znači da večeras nećeš završiti u mom krevetu. I
sama znaš da se bol u ramenu smanjila, a moja želja za tobom pojačala", tiho
šapnem na njeno uho i veselo namignem.

~329~
A kada platim večeru zajedno sa Araonom ubrzo završim u najboljem klubu
„Fire" gde provedem sledećih dva i po sata pripijen uz njeno nežno telo, sa
rukom na leđima koja poručuje svim drugim muškarcima da je ona samo
moja.
Nakon toga Kate ostane pored mene zbog čega se ubrzo desi nešto što
već duže vreme želim.
I sada znam da to i ona želi. Katherin White će zbog ove magične noći po
prvi put biti samo moja.

~330~
 Trideset prvo poglavlje
Plavetnilo i tama

Alex

Do sada bilo je lako igrati ulogu sportiste, jer sam zbog nje dobio popularnost i
devojke.
Mnogo zgodnih i lepih devojaka.
Možda su moje ruke lutale mnogim telima, možda sam imao mnogo njih ali
nikada ni sa jednom nisam spavao bez kondoma. I nikada nisam bio ovako
uzbuđen.
Ove noći desiće se nešto, osećam to.
Večeras je stvarno bila vedra i po malo sveža noć, ali nas četvoro odlično smo
se proveli.
Večera u restoranu bila je odlična i ukusna, osim jedne male zamerke koju
sam zadržao za sebe. Porcije su mogle biti veće, ali svakako sam dobio deo
iz Kateinog tanjira, jer ona nije mogla pojesti sve.
Imam utisak da mi ova devojka previše brzo prirasta srcu. Iako je čudno, ali i
Alex Clark ima osećanja.
Mogu i ja da osećam nešto više od potrebe za seksom.
Ali to su do sada bile toliko sitne i blage emocije da ih skoro nisam ni osetio,
jer me jedan događaj još uvek držao sedam godina unazad.
Osveta je sve što sada trebam.
I ona je jedini razlog koji me doveo ovde.

~331~
 Kada čujem otvaranje vrata kupatila i sitne, nežne korake koji u tišini mog
stana odzvanjaju ubrzo se iz svog previše zalutalog puta razmišljanja vratim u
ovu toplu dnevnu sobu sa Kate, koja me nesvesno i dalje zavodi u svojoj
plavoj haljini golih leđa.
„Ajme noge me ubijaju", umornim glasom kaže mi spuštajući svoje telo
oblina pored mene.
Razigrano se nasmejem kad njene noge završe na stolu, a glavu zabaci
unazad.
Toliko je opuštena i svoja, a znam da nije pijana.
Oboje smo popili dovoljno da znamo šta radimo, ali naša tela i živci kao da su
otišli na iznenadni odmor. I lepo je videti pravo lice ove vile.
Cveće koje je celo veče provelo u njenoj kosi sada je ostavilo prazninu za
sobom, ali jednu lepu i čupavu prazninu.
Šminka kojom je prekrila svoje lice više ne krije njenu prirodnu lepotu, a moje
srce blago ubrza ritam kada se setim koliko su njene usne pune i nežne.
Gornja je savršeno naglašena onom prelepom krivuljom, a donja dosta
punija zbog čega kroz telo osetim potrebu da je ugrizem.
„I šta ćemo sad raditi. Skoro će tri a meni se još ne spava."
Tama njenih očiju ponovo gleda u mene dok izgovara ove reči posle kojih
osetim trnce požude kako prolaze kožom mog tela.
„Kao prvo mala seljančice skini svoje noge se mog stola, a onda možemo
da pričamo o drugoj stvari", kažem joj namerno ozbiljnim tonom zbog čega
njeni obrazi naglo poprime rozu boju.
Bezobrazno se cerekam, jer ona pometeno skida svoje nežne noge i sklanja
mi savršen pogled na njih, zbog čega podignem svoje.
Na trenutak gleda me ispod dugačkih, gustih trepavica i veselo isplazi svoj
jezik, a onda se mojim nogama pridruže njene zbog čega osetim vrelinu te
mlečno-bele nežnosti.
„Šta kažeš da igramo karte? Tebi se još ne spava, a ja znam nešto što će
nas dobro razbuditi", sa bezobraznim kezom i mislima navodim Kate na nešto
što već dugo želim.
Tačnije od trenutka kada sam je ugledao u toj haljini.
„Baš me zanima šta si smislio."

~332~
„Karte na skidanje", veselim glasom progovorim i očima pratim njenu reakciju.
Nasmejem se kad ugledam zbunjenost i blago mrštenje pa glasno
zacerekam kada mi se osmehne sa širokim lažnim kezom i blago lupi rukom.
„Očigledno je da želiš da me skineš", srećno mi uzvrati i ustane.
„Ajde. Daj da vidim šta nudiš ispod te odeće, iako baš i nisam dobra sa
kartama."
Njene reči i ovaj brzi pristanak brzo me uhvate u jednu zamku koju je ona
svesno sigurno postavila.
Zašto je pristala ako joj ne ide sa katama?
A odgovor je tako očigledan.
Ona želi biti skinuta i gola u mom krevetu. Kate me želi iako joj je dugo
vremena trebalo to priznati.
„Dođi idemo u moju sobu. I da znaš nije dobro što na sebi imaš samo tu
haljinu. To je jedna runda moje pobede i ti si gola."
Namerno govorim ovo kako bih video da li će posle ovih reči odustati. Ali
ona se na to nevino nasmeje i brzo proleti pored mene posle čega zatvori
vrata sobe.
„Ejj šta radiš to Kate?"
Zvuk njenog veselog kikotanja odzvanja kroz zatvorena vrata i time izluđuje
moje telo, ali ipak se smejem.
Lupam i dozivam njeno ime ljutito odglumljenim glasom samo da bi ona
otvorila što i radi posle par minuta.
U čudu gledam u devojku koju vidim ispred sebe. Moja bela majica i sivi
šorts, bele sportske čarape nalaze se na njenom telu, a to me čini tako
napaljenim.
Saznanje da je nosi moju odeću i majicu ispod koje nema grudnjak, zbog
čega kroz njenu belu tkaninu vidim da te dve devojke žele biti voljene.
Osvojen iznenadnim talasom požude jezikom oblizujem usne pa donju
zagrizem. Kate kao opčinjena gleda u taj pokret i nežno se približi.
Čoveče ona ponovo uzima vođenje ove strasti između nas, a to mi se
jebeno sviđa!
Kada stane ispred mene, svoje ruke nežno postavi na moje grudi, koje gore
od topline, i podigne crne sjajne oči u visini mojih.

~333~
Tamne zenice zamagljeno gledaju u moje, a njeno malo telo naslanja se na
mene. Osećaj nežnih usana koji uvek ostane nakon našeg ljubljenja ubrzo me
ponovo podseti koliko ga želim.
Taj osećaj koje imaju samo njene usne kroz mene šalje novi talas potrebe i
želje.
Želim da je držim u rukama, i osećam koliko trebam njeno telo.
Ovi osećaji koji me opkoljavaju mnogo su više od svega što sam do sada
osetio sa nekom devojkom.
I zato se prepuštam ovom kratkom poljupcu kojeg Kate ubrzo prekine.
„Jesi spreman da igraš velika momčino? Možda ćeš izgubiti jer sam sada
odlično opremljena", kaže mi ona i rukama razigrano pokazuje na moju odeću.
Zvuk veselog osmeha ispuni moju sobu kada za sobom zatvorim vrata i
pridružim joj se u ovoj igri koja će nas dovesti do nečeg novog.
A plava haljina koju sam toliko želeo skinuti ostaje bačena na podu dok joj
se polako pridružuju ostali delovi odeće.
Mali klupko tkanine polako sve više raste, a za sobom ostavlja golu i vrelu
kožu naših tela.

***

„Ovo nije fer Alex! Znala sam da ću ja prva završiti gola!"

Ova devojka koja svoje golo telo pokušava sakriti od mene belim velikim
jastukom svojom malom šakom udara od pod ove sobe, dok joj na licu igra
veseo osmeh.

~334~
Ponosno ležem pored nje i pogledom pokušavam uhvatiti neki sakriveni deo
tela kojeg sam video dok je sa sebe skidala deo po deo odeće.
Prvo su otišle moje čarape sa njenih nogu, a zatim im se ubrzo pridružio
moj sivi šorts zbog kojeg sam video te roze tagne.
A moj kurac poludeo je od samog pogleda na njenu belu kožu prekrivenu
čipkom.
„Kate mogu te nešto pitati", promuklo progovorim dok pred očima vidim tren
kada je i moja majica odbačena sa njenog tela.
Gledam u njene crne oči kako sa visine gledaju u mene i radoznao pogled ih
odaje, zbog čega mi daje novu snagu. Ispravim se ispred nje i sednem,
rukama obuhvatim njene ruke koje grle beli jastuk.
„Da li si i sebi uzela onaj komplet koji si poklonila Jesy? Jer prvo što sam u
mislima video je tvoje golo telo u toj providnoj čipki."
Ona par trenutaka zbunjeno gleda u mene, pa vidno pocrveni zbog čega je
pomazim po obrazu.
„A šta je drugo što si video?"
„Tebe kako zanosno skidaš taj deo odeće", promuklo joj odgovorim.
Ti meki obrazi crveni su otkada je skinula majicu, ali sada jačina boje koja ih
prekriva mnogo je jača i to mesto čini se kao da gori.
„Nisam, ali mogu uzeti ako to želiš. Ali zar nije bolje da sam bez nje", tiho
progovori posle čega svoje lice zabije u jastuk.
Veselo se osmehnem na njeno stidljivo ponašanje, iako je imala dovoljno
samopouzdanja da izgovori ove reči.
„Slažem se sa tobom, ali kako da gledam u tvoje golo telo kada ga sakrivaš
jastukom", promuklo i sam tiho progovorim.
I osmehnem se kada vidim kako diže jednu stranu lica iz jastuka i crnim
okom gleda u mene.
„Na tebi je ostao još jedan deo odeće i nije fer da sam samo ja gola. Ako se
skineš skloniću jastuk."
Iznenađeno gledam u nju i način na koji je ove reči izgovorila. A onda veselo
progovorim iako mojim telom vlada čuđenje.
„Ko si ti i šta si uradila sa Katherine White?"

~335~
Moja stidljiva devojka upravo se vratila i nervozno rukom prolazi kroz svoju
crnu kosu, zbog čega ustajem i skidam poslednji deo koji prekriva moje telo.
Sive bokserice.
Vidim kako svaki pokret mojih ruku oprezno prati njenim crnim očima. Ona
upija svaki deo kože kojeg polako otkrivam i duboko udahne kada ispred nje u
punoj snazi i nabrekao stoji moj kurac.
Ali njene oči zaustavljaju se na jednoj stvari.
Kate kao opčinjena gleda u tetovažu Zmaja, a nije svesna koliko me samo još
više pali.
„Da li je bolelo", tiho me upita.
Blago se osmehnem zbog brige u njenom glasu i pružim svoju ruku.
„Može se reći, ali ne sećam se toga jer sam bio pijan."
Gledam u crnu obrvu koja ubrzo stoji visoko podignuta na njenom licu i njena
ruka tiho pronađe put do moje, zbog čega je prinesem tom istetoviranom delu
tela.
Kada prstima dotakne moju kožu osetim kako na tim mestima nastaje
poseban elektricitet, zbog čega se još više uzbudim.
Jebem ti neću još dugo moći izdržati.
Kate oprezno i pažljivo pomera svoje prste kojima prelazi preko raširenih krila
zmaja.
Njeni pokreti kreću se od jednog kuka do drugog, a onda krenu putem koji
nas ubrzo dovede do novog početka.
Njene nežne jagodice krenu putem Zmajevog repa čiji kraj se blago uvija
oko korena mog kurca.
A kada svojom šakom uhvati to mesto i blago pritisne osetim kako mi kolena
podrhtavaju.
„Mala želim te. Želim biti u tebi", u zanosu želje izgovorim ove reči koje u
sebi držim već neko vreme.
„Onda me uzimi Alex, jer i ja želim to", tiho progovori dok kleči ispred mog
golog tela. I ne trebam dugo razmišljati jer rukama ubrzo hvatam njeno telo
koje nežno poput pera spustim na krevet.
Gledam u njenu otkrivenu savršenost, noge koje je raširila samo za mene i
osećam ovo. Nova nevidljiva veza stoji između nas, zbog čega mi srce
snažno udara.

~336~
Ona je ta. Ona će biti prva devojka kojoj ću podariti celog sebe.
A moja majka znala je da za mene postoji jedna prava, zbog koje ću biti
spreman na sve.
I možda ova devojka nije ona prava, ali pružiću joj priliku da to bude. Jer za
Kate spreman sam uraditi sve.
Želim da se smeje, želim svaki dan videti njen osmeh i čuti zvuk posebne
melodije koji ima samo njeno smejanje.
Ali sada zaboravljam na to, jer osećam da je ovo prekretnica svega.
Iako u mojim venama teče mala doza alkohola, iako je njeno telo opušteno
samo zbog tog čudnog poroka u sebi obećavam da će ovo biti njena najlepša
noć.
Po prvi put vodiću ljubav sa nekom devojkom, jer njeno telo to treba.
Ona treba biti voljena. Ona želi biti voljena.

Katherine

Želim ovo!
Više od svega što sam želela u ove tri godine.
I trebam ovo!
Trebam ove dodire, poglede prožete požudom i strasti, ali ne onom prljavom
već iskrenom željom koju krijemo u sebi.
Bilo je teško biti sa Alexom ovih nedelju dana i želeti i maštati o ovom
trenutku.
A ova noć savršena je i kao stvorena za naš prvi put.
Sve je bilo na meni, a on mi je dao dovoljno vremena da znam šta želim.
A ja želim ovo.

~337~
Želim njega u sebi, želim da osetim taj trenutak kada me njegov dokaz
napaljenosti duboko ispuni. I žudim za njegovim poljupcima i dodirima, a on
sve što trenutno radi je nemo gledanje u mene i mog nagog tela.
I zato radim ono što znam da će ga pokrenuti. Iako me stid obavija govorim
mu šta želim, gotovo tiho molim.
„Alex poljubi me. Trebam tvoje poljupce i dodire."
Kada svojim telo prekrije moje izmeđi nas stvori se nova vatra koja je mnogo
jača. Vatra koja se sve više širi oko nas i razbuktava strasti kojom zrače naša
gola tela.
Alex me nežno mazi svojim palcem po licu. Prelazi po koži obraza, usana,
obrva i mojih zatvorenih očiju.
A drugom rukom oslanja se na dušek kreveta pored moje glave i time blago
oslobađa moje telo svoje tople težine.
Gleda me tim plavim očima u kojima se davim kao u moru emocija. Tim
najlepšim plavim očima vraga. A onda tiho progovori.
„Jesi sigurna u ovo Kate? Ništa mi ne moramo večeras", prekinem ga u sred
rečenice prstom kojeg naslonim na njegove usne.
„Rekla sam ti šta želim, i na tebi je da li ćeš ispuniti moje želje", sa
osmehom izgovaram ove reči i zavodljivim pogledom još više zarobim.
„Ali molim te budi nežan, jer nisam dugo..ovaj znaš..bila sa nekim", zadnje
tri reči izgovorim toliko tiho i stidljivo da nisam sigurna da li ih je čuo.
A onda nežno klimne glavom i bez reči spusti svoje usne na moje i ova
prelepa noć pretvori se u nešto nestvarno.
Alex me ljubi po koži vrata koju blago pecka svojom kratko bradom, a kada
pronađe udubljenje između vrata i ključne kosti blago se promeškoljim i
zakikoćem.
On se osmehne u moju kožu i na tom mestu ostavi nežan poljubac, zbog
čega obuzeta snažim emocijama nežno zadrhtim.
Njegova slobodna ruka napušta moju zarmšenu kosu, koju je skupio i obavio
oko ruke, i prelazi put vrata.
Nežno pomiluje kožu golog ramena i samouvereno krene na jedno
određeno mesto.
Mesto koje je toliko željno te slobodne ruke da zadrhtim kada svojom krupnom
šakom obuhvatim celu moju dojku.

~338~
Iako su moje grudi velike one savršeno ispunjavaju njegove šake, baš kao što
je on rekao kao da su stvorene za njega.
Njegovi nežni pokreti mese to meko meso koje žele samo to, malo nežnosti
da bih cela zadrhtala.
Telo mi gori kao usijani materijal, gori za njegovim telom kojim me pritiska u
dušek kreveta i dodirima kojima još više ubrzava ovu lavu u meni.
I ukoliko ovako nastavi ubrzo ću cela izgoreti u ovoj toploti.
Ali biće to najlepše gorenje ikad.
Osećam da je Alex moj upaljač, a ja njegova šibica koja čeka na samo
jedan presudan pokret koji će me celu zapaliti.
Moje duboko i nekontolisano disanje još više poludi kada moju bradavicu
zarobi između svoja dva duga prsta i nežno povuče.
Osećam najslađu bol kako polako obuzima moje telo kojoj se ubrzo pridruži
bol koje stvaraju njegovi zubi na mom klupku emocija.
Ti beli zubi koje me nežno porobljavaju i pokreću moje telo.
U naletu svih emocija koje me drže u svojim nevidljivim rukama grčim svaki
mišić na svom mučenom telu.
Svoje grudi još više gurnem prema njegovim usnama kada izvijem leđa, a
noge još više raširim kada osetim dodir zalutale ruke.
Alex svojim prstom prelazi preko samog središta moje vlažnosti zbog čega i
sam duboko uzdiše.
„Jebote Kate jebeno si prevlažna", hrapavim i dubokim glasom zveri
progovori zbog čega još više ovlažim.
„Želim te! Uzime me odmah molim te", u sebi vičem obuzeta ovom strasti a
Alex kao da čuje te reči molbe na trenutak skloni svoje telo sa mog i prepusti
me talasu hladnog vazduha.
Gledam u plafon iznad sebe i pokušavam polako disati i smiriti ove emocije.
Znam šta sledi, a on je tako velik i to me plaši.
Ali znam da mogu da mu verujem.
A to vidim kada se njegove oči nađu u istoj visi sa mojima, zbog kojih više ne
vidim belinu plafona išaranu senkama tame koja nas obavija u ovoj sobi.
U sobi u kojoj su se desile mnoge stvari. I tu se nalaze dokazi naše tajne.
Ova soba početak je nas dvoje, ali ova noć biće početak nove veze između
nas.

~339~
Zvuk čepanja folije kondoma blago ukoči moje telo koje se opusti kada ga
Alex dotakne svojim rukama.
Gledam u njegovo telo između mojih nogu i taj poseban deo obložen
providnim rastegljivim materijalom.
Glasno progutam svoje emocije kada Alex blago spusti njegov topao stomak
na moj i levom rukom nasloni na dušek pored glave.
Vidim kako pazi da što manje telo naslanja na desno rame, a to me smiruje jer
znam da ga bol trenutno ne udaljava od mene.
A kada svojom slobodnom rukom uhvati nabrekli penis kojim nežno pritiska
sam ulaz mog središta, naglo zaustavim disanje i zaboravim na sve što nas je
ikad delilo.
Zaboravljam na moju lošu prošlost, moju tvrdoglavost i budalastu ljutnju
prema ovom dečku koji me osvojio i prepuštam se razarajućem osećaju kojim
me ispuni kad naglo uđe u mene.
Trenutna bol koja me obuzima polako se smiruje dok oboje gledamo jedno
drugo pravo u oči.
U ovom trenutku tama obuzima plavetnilo, a plavetnilo obuzima tamu. Ova
dva različita pojma spajaju se zajedno sa nama.
Alex grize svoju usnu zbog čega opet ludim i zaboravim koliko je on velik, a
ja uska.
Rukama ga privlačim sebi i ljubim po usni, ostavljam trag zuba na istom
onom mestu koje su obeležili njegovi.
A kada ovaj krupni dečko oseti koliko se moje telo opustilo, kao i mišići mog
središta koji su ga stiskali, svoje pokrete usmeri samo na taj jedan deo mene.
Njegovi kukovi polako se kreću, a ja svoje telo usklađujem zajedno sa njim i
stenjem sve više.
Ovo je tako dobro.
Prelepo!
Osećam kako se svaki deo moje tame topi pod jačinom ovog nežno
prepuštanja.
Iako želim ne mogu zatvoriti oči, jer me Alexovo plavetnilo u celosti obuzelo
i sada sve što vidim su ta dva plava oka kroz koja vidim svaku emociju.
A kako sve više rastu te emocije tako i nežni pokreti prelaze u sve brže i
oštrije.

~340~
Onaj prelepi osećaj zbog kojeg se cela tresem i zgrčim polako se sve više
nakuplja u samom središtu koji Alex sve više osvaja.
Osetim kako i njegovo telo podrhtava po čemu znam da je i on blizu.
Diše previše glaso i ubrzano, a ti zvukovi pridružuju se mom stenjanju i zvuku
grebanja pokrivača na krevetu.
Osećam kako ludim.
Ovo je previše za mene.
Njegova prodiranja šire me sve više, a dokaz moje uzbuđenodti sve više
vlaži moju unutrašnjost, zbog čega Alex sve jače i lakše klizi, i pogađa jednu
posebnu tačku.
A onda osetim da povratka više nema, da moje noge podrhtavaju na
njegovim bokovima, da sam cela oznojana i zadihana posle čega se
preglasno prepuštam ovom osećaju slobode i osetim kako za njim povlačim
ovog predivnog, čupavog i oznojanog muškarca koji se nakon svog oslođanja
spusti na mene.
Naša isprekidana disanja i dalje se preliću u tiši ove blago osvetljene sobe,
ali moje srce kuca toliko jako da imam utisak da ga i on čuje.
Alex plitko diše u moj vrat, a moje oči se ispune suzama i saznanjem da
pridam njemu.
Mislila da sam više nemam osećanja i srce, ali sada shvatam da ga je Alex
pronašao.
Zamagljenih očiju gledam u plafon sobe, dok prihvatam krupnu ruku ovog
prelepog muškarca i preplićem prste sa njegovim.
„Ovo je nešto najintenzivnije što sam doživeo. Jebemu mala tako si uska i
jedva sam izdržao ovoliko dugo", glasom prožetim emocijama Alex nakon par
minuta progovara, dok se ja i dalje borim sa ovim haosom u sebi.
„I ja Alex. Definitivno nešto najlepše što sam doživela", progovorim tiho
glasom nabijenim emocijama.
„Barem u ove tri duge, bolne godine", tiho kažem u sebi.
A kada podigne svoj pogled pun obožavanja prema meni i nežno poljubi
moje usne znam da je i on osetio svaku nevidljivu emociju.
Možda je ovo bio seks, ali ovo je bilo i vođenje ljubavi za koju nismo ni znali
da postoji.

~341~
 Trideset drugo poglavlje
Nova doza

Katherine

Svoje umorno i opušteno telo razmaženo i nežno okrenem na stomak, a tešku

glavu koju su racionalne misli napustile zabacim u meki raj jastuka kojeg
ispunjava miris muškarca i parfema.
Njegov opojni miris, kojeg uvek osetim na koži kada se razdvojimo. Miris
muškraca sa kojim sam posle tri godine spavala.
Za neke to je verovatno rekord, i da ovo nekom priznam sigurna sam da bi
me smatrali ludačom.
Ali nisam mogla tek tako spavati sa nekim nepoznatim dečkom, i nikad to
svom telu ne bih uradila.
Ne želim biti nečija prljava krpa koju će muškarci odbaciti posle jedne noći.
I tako mi je drago što sam tvrdoglava, jer da sam odustala od ovih reči sada
ne bih bila ovde, u Alexovom krevetu, dok mi golo telo prekriva tanki materijal
pokrivača.
Rukom nežno tražim dobro poznatu toplinu koja me sinoć držala u svojim
rukama, a kada umesto nje pronađem samo prazno i hladno mesto svoje
umorne oči na silu otvorim.
Sa neobičnom snagom trudim se da ih držim otvorenim, ali one se bune i
opiru zbog jačine jutarnje svetlosti koja prolazi kroz prozore.
A njega stvarno nema.
Mesto pored mene prazno je i moje srce u strahu počne ludo lupati.
„Previše brzo reaguješ Kate. Oslobodila si uspavane emocije i sad ne znaš
kako da se snošiš sa njima", tiho govorim sebi.

~342~
Možda je u kupatilu, možda priča sa Araonom ili milion drugih možda. Ali ne
želim da žurim, jer sve je još uvek tako lepo.
Osećam se kao nova ja.
Do sada bila sam kao staklena lutka koju su lomili previše puta, koja se posle
svakog puta spojila, ali uvek su ostale te krhotine kojih se nikad nisam mogla
osloboditi.
Sve do sinoć.
Priznajem ona igra sa kartama je previše zabavna. I sigurna sam da je Alex to
sa nekim ciljem predložio, a ja sam svesna toga pristala.
I bilo je ludo.
Iako sam gubila sinoć smejala sam se kao nikad pre.
U onom restoranu i klubu bilo je savršeno. I da, primetila sam Alexove
stalne dodire i poljupce u vrat kojima me golicao i još više nasmejao, ali i
napalio.
Ali nakon svega toga ono što se desilo na ovom krevetu ostaće mi zauvek u
pamćenju.
Ostaće deo mene.
Kažu da odnos promeni ljude, da ima nešto neopisivo intimno kada dvoje ljudi
vodi ljubav.
A mi smo to nešto pronašli, barem ja.
Ne znam da li je Alex stvarno nešto više osetio ili je to samo bila moja mašta
zbog svih emocija.
Ali te plave oči ne mogu da lažu. Obećale su mi da između nas nikad neće
biti laži.
Okružena balonom sanarenja rukom nežno mazim pogužvanu posteljinu i
osetim kako se svaka dlaka na mom telu naježi kada se prisetim njegovog
laganog prodiranja koje je ubrzo prešlo u sve snažnije i odsečnije pokrete.
Ali tako lepe i prejake pokrete.
Pitam se koliko je sati, a koliko vidim sata u ovoj sobi nema i zato odlučujem
da ustanem.
Njega nema, a toplota koju želim nije tu.
Dok gola ustajem sa kreveta osetim kako me svaki mišić u telu boli kao i
posebno mesto mučeno na previše lep način, zbog čega se veselo i stidljivo
tiho zakikoćem.

~343~
Jer znam da sam previše otekla i shvatam koliko mi je ovaj osećaj sreće i
ispunjenosti falio.
Prilazim odeći koja je sinoć u određenom redosledu završila na ovom
hladnom podu, zbog čega prvo podignem bele sportske čarape, a zatim i
majicu.
Ona je previše široka za moje telo iako je puno oblina kako Alex kaže.
Šiven rub kraja majice par centimetara prekriva moju guzu, zbog čega
odlučim da je ovo jedina odeća koju trenutno trebam. Alexova široka bela
majica i bele čarape.
Srećna i opuštena veselo se osmehnem i rukom pokušam dovesti u red ovo
kovrdžavo crno klupko na glavi, ali uzaludno jer ću ovakva biti do kraja dana.
Zato odlučujem da sama potražim dečka crne kose, ali se na vratima
njegove sobe zaustavim kada osetim miris pečene slanine i još nekog
zanosnog začina.
Ubrzo otvorim bela vrata i oprezno pređem put usamljenog hodnika i
dnevne sobe, a moje srce zastane kada moje oči ugledaju najlepši prizor koji
postoji samo u ljubavnim knjigama ili filmovima.
Alex stoji meni okrenut leđima na kojima vidim svaki naglašeni i izdefinisani
mišić. Njegova ramena široka su i uokvirena mišićima, a čvrsta i mišićava
guza naglašena u sivim boksericama.
Kada se ovaj savršeni muškarac okrene prema meni shvatim da je on moj
muškarac iz knjiga koji kuva samo za mene.
I to u uskim boksericama koje više pokazuju nego sakrivaju!
Mali vragolast osmeh preleti njegovim licem kada shvati da ja sa previše
zanimanja buljim u njega.
Ali ni on nije ništa bolji, jer se njegove plave oči sve češće spustaju ispod
moje brade.
A sigurna sam da mi ne gleda u vrat. Ima tamo nešto mnogo zanimljivije. I
to je previše osetljivo, zbog čega se providi kroz ovu belu majicu.
„Dobro jutro uspavana slatkice. Da li si možda za jedan topao doručak ili
bolje da kažem ručak? Ili bi možda ipak ostala tu sa tim požudnim pogledom i
čekala na mene i moje ruke."
Alex prvi progovori svojim previše veselim i izazivačkim glasom kojim razbije
tišinu između nas.

~344~
Blago se nasmejem, pa uđem u kuhinju koja me mami svojim divnim mirisima,
a kada shvatim kojoj hrani pripadaju svi ovi divni mirisi ubrzo se moje ruke
nađu obavijene oko Alexovog čvrstog vrata.
„Ummm dobro jutro. Ovde tako divno miriše a ja sam gladna", zavodljivo mu
uzvratim, a onda se okrenem i guzom očešem po probuđenom zmaju.
Sigurna sam da je osetio samo materijal njegove majice na mojoj koži kada
mi je uzvratio zagljaj, i sigurna sam da je to razlog njegovog sve težeg i
dubljeg disanja, zbog čega zavodnički trepćem.
Sedam na svoje mesto i ispred sebe uhvatim pun tanjir hrane, a moje srce
zadrhti kada ugleda samo jednu stvar.
Punu šolju tople čokolade.
Ne čaja ili kafe, već tople čokolade.
Moje srce ispuni se neobično jakim emocijama zbog čega želim zaplakati.
Ovo je tako čudno.
Ova pažnja koju već neko vreme nemam, koju sam smatrala da ne
zaslužujem sada se vratila punom snagom.
U čudu raširim oči i pogledam prema dečku koji se nalazi preko puta stola.
Mom dečku, koji pazi na mene.
„Kako si samo znao", brzo ga upitam.
On opušteno, kao da je to sasvim normalno slegne ramenima, i iznese sasvim
realan i iskren odgovor posle kog ostanem začuđenja.
„Primetio sam šta piješ pre predavanja, uostalom Kate tri godine te znam a
ti retko pješ kafu za doručkom ili ručkom."
On je primetio, uvek pratio i sada zna šta volim.
Iako sam još uvek pometena ovim saznanjem široko se osmehnem ovom
savršenom dečku razbarušene crne kose.
I zbog svakog sledeć slasnog zalogaja ovog ukosnog doručka želim sve
jače i više da ga grlim i ljubim.
Ovo je ludo koliko sam se zbog njega promenila, ali znam da još uvek
nisam čitava.
Tek kada odem na njihove grobove i oprostim se od njih znaću da sam
sloboda i da opet mogu biti srećna.

~345~
 ***

„Ovo je stvarno bilo ukusno Alex i zato sad me pusti da operem sudove, a
onda vrati ruke na moje telo", srećno progovaram u njegov vrat i rukom
uhvatim njegovu zalutalu.
Otkada sam završila doručak, a ima nekih deset minuta, ustala sam sa
željom da operem barem svoj tanjir dok čekam da Alex završi sa svojom
drugom porcijom.
Ali on je imao druge planove za mene! Da svojim krupnim rukama mazi moj
bok i guzu.
Iako je krupan i razvijen, iako su njegovi mišići izdefinisani kao na
skulpturama grčkih bogova, Alex je jedan savršeni muškrac koji je ozbiljnim
trudom stvorio to telo.
A očigledno je da mu hrana i treninzi mnogo pomažu.
On je kao isklesan kamen.
Čvrst i jak, ali dovoljno nežan da moj pad na njega bude što mekši. Kao što
je bio sinoć.
Veselo se smeškam i gledam kako Alex uzima zadnji zalogaj pečenih jaja i
ispija vodu iz čaše.
Kao ludo zavedena devojka gledam u brze pokrete njegove Adamove
jabučice i oblizujem usnu.
„Mogu li sad ustati i oprati sudove", upitam ga raspoloženo i nasmejem se
kad desnom rukom, kojom me svo vreme držao za bok, lupi po dupetu.
Nežno ga udarim u grudi i skočim iz njegovog toplog krila.

~346~
„Jesi se odmorila", upita me kad pustim vodu. Radoznalo okrenem se prema
njemu i naglo zaustavim disanje kada ugledam prizor ispred sebe.
Alex sedi na drvenoj stolici ležerno raširenih nogu, leve ruke zabačene iza
glave, a desne naslonjene na sto.
Bezobrazni kez na njegovom licu poručuje mi da i sa tog udaljenog mesta
zna kako ovaj prizor deluje na mene.
Božanstven i samo moj.
Ovo srce koje od sinoć kao ludo kuca sada luduje u ovom haotičnom ritmu
emocija.
„Šta mi se ovo dešava? Zar je moguće razviti ovakve emocije prema
jednom dečku nakon svega što sam doživela? "
Izgleda da jeste, a dokaz za to je moje zavedeno telo i otopljeno srce.
Stidljivo se osmehnem kada shvatim da malo predugo bez reči gledam u
Alexa i tiho progovorim.
„Jesam, a ti", upitam ga i okrenem prema prljavim sudovima.
„Bilo je teško zaspati pored tebe gole, ali uspeo sam... Mala jesam li preterao
sinoć", trgnem se kada na vratu osetim njegov topao dah i malo tiši glas.
Stid koji me upravo osvaja dokaz je koliko je sve ovo novo za mene. Pre
Alexa nisam morala uvopšte odgovarati na ovakva pitanja, ali sada je sve
drugačije. Sa njim će uvek sve biti drugačije.
„Nisi preterao, ali malo sam otekla", nežno i jedva čujno progovorim. A kada
me njegove ruke obgrle oko bokova, a glava ispuni prazninu između ramena i
vrata shvatim koliko mi ovo prija.
Alex i ja stojimo u nežnom zagrljaju nakon prelepog i opuštenog doručka.
„Jebemu mala bila si stvarno uska i vlažna, a ja sam zbog toga poludeo. Pre
toga neko vreme nisam bio sa devojkom. Baš si odlučila da me staviš na
muke", veselo me upita dok usnama i jezikom vlaži kožu uva.
Blago se meškoljim u njegovim rukama i isprskam vodom po licu, pa
vrisnem kada mi uzvrati.
„Stani, stani Alex! Pusti me da operem još taj jedan tanjir."
„A šta ćemo posle toga?"

~347~
„Ne znam. Šta god želiš", odgovaram mu dok vodom ispiram nasapunjan
tanjir.
„Nova doza Kate?"
U čudu i iznenađenosti ukočim se ispred njega dok rukama pokušavam da
držim ovo mlitavo telo za sudoperu.
„Molim?"
„To što si čula mala. Želim novu dozu tebe ali naravno samo ako možeš",
hrapavim glasom prožetim požudom šapuće mi na uvo.
„Nova doza mene? Ali kakvo je to izražavanje Alex kao da sam neka
droga?"
Njegove vešte ruke brzo me okrenu prema njemu i sa obe strane kukova
zarobe samo za ovog krupnog čupavog sportistu.
„Ti to i jesi Kate. Moja nova droga zbog koje ću večno ostati narkoman. Jer
ako je ono ludilo koje sam sinoć osetio zavist, kao i ova želja da to ludilo
ponovim, onda si ti moja droga Kate. Jedna jedina droga."
Plavim očima koje kao dva savršena safira gledaju u mene Alex u mojoj
duši pravi novo mesto, posebno stvoreno za ove divne reči.
Prejak osećaj moje nemoći proleti kroz mene, zbog čega se cela naježim a
moja kolena oslabe.
„Mala jesi dobro? "
Nisam.
Jesam.
Ni sama više ne znam.
A znam da ne zna ni Alex.
Osećam kako moja nežna i emotivna strana upravo u meni preovladava zbog
čega zažmurim.
Ne želim da on vidi izdajničke suze koje će se uskoro stvoriti.
Ovo je previše za mene.
Toliko toga se desilo.
Ove emocije prejake su za moje usamljeno telo.
Trebam samoću, ali ne želim je.
I zato se trudim da budem jaka, iako u sebi sve više sakupljam ove prelepe
emocije.

~348~
„Da dobro sam, samo to je nešto najlepše što sam ikad čula", iskreno mu
kažem i gledam pravo u oči.
Njegovo opuštanje je previše providno, ali zbog tog pokreta znam da se
iskreno zabrinuo za mene.
„Pa šta drugo da kažem kad me tvoja uska pička zavela", bezobrazni i drski
Alex upravo je ovaj razgovor odveo u sasvim drugi smer.
Iznenađena otvorim usne kada čujem ove prostačke reči, ali osmeh me
izdaje dok ga lupam po grudima.
„Kako te samo nije sramota Alex", piskavim glasom ga upitam.
„To je istina mala", odgovara mi dok se smeje na moje neuspelo udaranje.
„Da sam znala da će me tri godine celibata učini tako uskom onda bih to
namerno uradila."
O ne!
Veliko ne!
Šta sam ja upravo nesvesno rekla?
Jesam li to priznala da....
O moj bože!!
Sav trenutak sreće i našeg veselog gurkanja otišao je u zaborav iste sekudne
kada sam nesvesno priznala deo svoje tajne.
Alex ukočenog lica i ozbiljnog pogleda gleda u mene dok mu ruke
beživotno stoje pored tela.
„Kate možeš li ponoviti to? Mislim da te nisam dobro čuo", ozbiljno me upita
i rukom nervozno prođe kroz svoju kosu.
Kad će biti pravi trenutak ako to nije ovaj? I zato sada biram da to bude baš
ovaj slučajni i nesvesni, jer jednom sam mu morala reći.
Nervozno se nakašljem i sednem na stolicu preko puta dečka, koji je zbog
mene po prvi put ostao bez reči.
„Okej ovo će biti teško i čudno, ali možeš ti to Kate", uveravam sebe.
„Alex istina je to što sam rekla. Ja..ovaj.. Kada sam bila rekla da već duže
vreme nisam bila sa nekim istina je da već tri godine nisam bila", brzo i
uplašeno izgovaram ovu istinu koja pali moje grlo.
Alex nemo gleda u mene, dok se polako u ovoj glasnoj tišini davim u tim
dubokim plavim očima.
Ali nisam sama.

~349~
Davim se zajedno sa njegovim emocijama.
A on i dalje ćuti, čak i kada ustane i svoje visoko telo približi meni. A onda
podigne me i nasloni na sebe, drhtave noge obavije oko svojih bokova i u
tišini odnese u krevet njegove sobe.
A tišina koja nas obavija polako postaje prijatna jer se svake sekunde
toplina vraća u te plave oči, dok me njegova ruka nežno mazi po telu i licu.
I ovaj trenutak nežnosti govori mi da ovom prelepom dečku u potpunosti
mogu verovati.
„Zašto Kate? Zašto si se tako mučila", upita me tiho i ozbiljno.
„Imala sam svoje razloge koje još uvek ne mogu da ti kažem", tužno
odgovorim. A to je istina.
Ne mogu mu još uvek reći istinu koja mi je oduzela tu strast i požudu koju
toliko trebam.
Plave oči sa razumevanjem gledaju u mene i skupe u uglovima kada na
Alexovom prelepom licu zaigra iskren osmeh.
„Ali zašto ja? To je mnogo godina mala."
„Zato što sam to želela. Ti si me razoružao Alex. Želela sam prekinuti te tri
godine samoće, a za to jedini razlog si ti."
I poljubac kojim me nakon ovih reči ućutka ubrzo osvoji i razoruža moje celo
telo.
On zna, sigurna sam u to, koliko su ove reči iskrene.
I vidim da ga trenutno zaslepljuje neka nova emocija koja ubrzo osvoji i
mene.

~350~
Alex

Iako me samoća ove tihe sobe upija u svoju tamu moje misli još uvek su
ispunjene zvukom njenog stenjanja koji se prepliće sa jednom istinom.
Jebene tri godine!
Tri godine celibata?
Okej to je čudno, ali i neshvatljivo.
Zašto bi jedna tako zgodna devojka uradila sebi nešto tako.. tako grozno?
Ali priznajem ponos i neki neobični deo mene samouvereno skače i podiže
stegnutu pesnicu u vis, zbog saznanja da je te tri godine prekinula sa mnom.
I da mi se onako prepustila.
Umorno po ko zna koji put rukom opet prolazim kroz kosu, jer me ovo
razmišljanje ubija.
Čak i previše.
Stvarno je čudno saznati nešto tako neobično jutro nakon što smo se jebali.
Ili kako god to da nazovem.
Da je neka druga bila mogao bih ladno to nazvati jebanjem, ali sada mi se
čini da ta reč ne ide uz Kate. Jer ona nije devojka za jebanje. Ona je... ne
znam ni sam.
Posebna?
To jeste sigurno.
Čoveče baš sam u govnima. Baš je čudno biti ovako rasejan i zaveden.
Jednom devojkom!
Moja majka će sigurno skakati od sreće kad čuje ovako nešto. Siguran sam
da već pola rodbine zna da njen Alex napokon ima ozbiljnu vezu i da jedva
čeka moj sledeći poziv.
Zbog ovih misli sa osmehom na licu prevrnem se u krevetu i pokrijem do
kukova pokrivačem.
Duboko udahnem miris proleća iz jastuka i ove meke posteljine. Njen miris.
Zbog kojeg imam nerealni osećaj da je ona još uvek tu.
U naletu strasti zatvaram oči i kao da opet vidim njeno spokojno lice koje
sam sinoć satima upijao, dok je tama sakrivala njenu belu kožu.
Vidim kako diše plitko i opušteno nakon njenog jakog i brzo orgazma.

~351~
A onda mi misli prepliću slike njenog golog tela koje u skladu mrda ispod mog
i tako poznato odgovara na moje prodore.
Jebene prodore koje nisam mogao kontrolisati.
Bila je tako uska i topla, mekana i nežna kao što je spolja i upijala je i širila
svoge noge samo za mene.
A taj uski deo njene unutrašnjosti širio se zajedno sa njom.
Čoveče biće teško držati ruke dalje od njenog tela sada kad smo prešli i ovu
granicu!
Jer želim toliko toga da joj pružim.
Kate zaslužuje užitak i nežnost. I jebeno želim da je slušam kako vrišti moje
ime. Želim da je imam na svakom mestu u ovom stanu. Jebote želim mnogo
više od jedne noći brzog seksa.
Izgleda da sa njom želim sve.
„Pa Alex sam si upao u ovu zamku crnih očiju i duge crne kose i zato sada trpi
posledice", kažem u sebi.
A onda pokušam barem malo zaboraviti na nju i smiriti ovu budalu od srca u
grudima, jer ću je ujutru ponovo videti.
Smoreno prevrnem očima jer znam da idemo učiti u onom njenom parku,
ali ako će zbog toga biti srećna onda ću zbog njenog osmeha trpeti sve.
Pa biće to još jedan težak dan.
Barem po moja jaja.

***

„Mala nema šanse da ću ovo raditi još sat vremena. Dosta mi je svega. Ovo
učenje ubija", iznervirano kažem i gledam u zelenilo koje nas okružuje.
Kada je Kate predložila da učimo ovde nisam očekivao da će biti ovako
zamimljivo i prijatno.

~352~
Iako sam neispavan uspeo sam sve da pohvatam i zapamtim.
Ali to samo zato što me Kate više puta terala da ponovim sitnice.
„Alex imamo još malo, a onda moramo psihologiju. Ispiti su za malo više od
pola meseca a ti nisi ništa osim ovog učio, jel da?"
Ma bravo mala samo sumnjaj u mene. Iznervirano prevrnem očima na ove
moje misili a i na štreberku Kate, zbog čega se njeno namrgođeno lice blago
opusti.
„Izvini nisam htela da...", podignem ruku kako bih je zaustavio u ovom
nepotrebnom izvinjenju.
„Iako ti misliš da nisam učio, imao sam vremena zbog povrede i povremeno
učio biologiju." Gledam u njeno lice ispunjeno odobrenja, zbog kojeg se i sam
osmehnem.
„Nisam ni sumnjala u tebe", namigujući mi kaže pa okrene još jednu stranicu
knjige a moj pogled opet pobegne na njeno telo puno oblina, zbog čega u
mislima opet čujem zvukove naših uzdaha, mrdanje kreveta i osećaj lepog
stezanja njene uske pičke.
„Alex šta sam sad rekla za Kanta", visoki i odsećni glas devojke crne kose
trgne me iz sanjarenja.
„Rekla si da je u mladosti imao crnu kosu i prelepe plave oči, da su
normalno sve žene ludele za njim. I da čovek je bio mašina u krevetu i jedini
filozof sa pločicama i naravno imao je dugačak filozofski jezik."
Kao i uvek kad nešto ne čujem ja počnem da lupam gluposti a to uvek upali.
Barem je do sad, jer šta fali maloj dozi šale i predahu od učenja?
Baš ništa.
Kate iznervirano lupi knjigom od travu na kojoj smo prostreli deku, a mene
njena iznerviranost još više zasmeje.
Nekom je očigledno potrebno malo opuštanja dodirima i poljupcima.
„Alex ne možeš svaki put tako da se zajebavaš kad ti dosadi učenje. Taman
smo lepo na ovom svežem vazduhu učili a ti sad prekidaš to", njen iznerviran
glas ipak nije stvaran, jer se smeška dok ja kolutam očima, pomeram usta u
prazno i imitiram njene smorene face.
Ali kada joj se licem i telom približim njena nežna usta zaćute u lepoj tišini,
dok me te krupne crne oči radoznalo gledaju.

~353~
„Neko nam je to nervozan", zavodnički tiho progovorim par centimetara od
njenih usana i dunem na njenu meku kožu.
„Trebaš li možda neku masažu da te opustim? Dobrovoljno se prijavljujem
samo ako ćeš biti gola", kažem tiho i hrapavo jer pred očima opet vidim njeno
golo telo.
Levu stranu usne nakrivim u bezobrazni kez kada Kate stidljivo trepne.
„Možda malo jesam nervozna, ali to ne znači da mi treba tvoja masaža. Tvoje
krupne ruke sigurno će me zdrobiti", veselo progovara iako očima pažljivo
prati moje usne kojima sam previše blizu, ali dovoljni daleko.
A po njeno dubokom disanju znam da želi da je poljubim, ali ne radi ništa
povodom toga.
„Koliko znam preksinoć nije bilo tako, a moj jezik zna jednu savršenu
masažu", šapućem joj na uvo koje grejem svojim toplim dahom.
Pogledom radoznalo gledam kako se u nekom čudnom ali maznom
savijanju vrata brani od mojih nevidiljivih dodira.
Vidim da joj se nežna koža vrata naježila i da su joj oči potamnele u želji za
poljupcem.
„Alex..."
„Reci mala?"
„Poljubi me", tiho kaže.
Shvatim da ni sam više ne mogu izdržati u ovoj igri izazivanja, dok me njene
crne oči mole da poslušam ove tihe reči prožete požudom koju ni ona
očigledno ne može kontolisati.
I zato samo jednim dužim i naglim pomeranjem tela svoje usne spojim sa
njenim mekanim.
U trenu kada moje usne dotaknu njene nežne i tople ispustim tihi zvuk nalik
na režanju, jer mi se telo opet probudilo.
Uhvatim je za noge koje prebacim na svoje raširene butine jer žudim za što
bolji pristupom njenom licu i usnama.
Što i radim kada me ona svojim rukama uhvati za ramena. I tek sada
shvatam da je bol u ramenu nestala, čak i ona minimalna koju sam već par
dana imao.
Moje ruke pune žuljeva stavim na njeno lepo i čisto lice.

~354~
Grubost i nežnost u ovom nežnom trenutku pronalaze zajednički put, zbog
čega se spajaju.
Iako je rukama držim sasvim meko, kao se plašim da ću je povrediti,
jezikom sam već pronašao put njenog ulaza kojeg sada osvajam.
A ovo osvajanje je brzo i neumorljivo.
A ona mi uzvraća na svaki pokret jezikom, na zube kojima grickam kožu njene
usne i na strast koju i sam osetim.
A kada osetim da prelazim granicu želje brzo se povučem i zajedno sa
mnom ostavim je željnu nečeg većeg i snažnijeg.
Kate me gleda očima u kojima se odvija oluja emocija i vešto jezikom prelazi
preko svoje kože zbog čega želim da je polegnem ovde i izjebem na ovoj
mekoj travi.
„Ne radi to mala", glasom prožetim tamom i oštrinom progovorim.
Ona se na te reči upozorenja slatko nasmeje i rukom prođe kroz kosu, ali
ubrzo se njena ruka nađe u mojoj kroz koju nežno prolazi i prstima mi masira
teme.
Zatvorim oči u naletu ovog iznenadnog talasa mira i opuštenosti, i na kratko
se prepustim njenom nežnom dodiru.
„Alex nemoj nikad da je skratiš. Sviđa mi se ova dužina", tiho sa kikotom
male devojice progovori.
Iznenađeno otvaram oči i gledam u njene vesele i razigrane oči.
„To govoriš samo da bi mogla da je držiš i povlačiš dok te budem tucao?"
Njeni obrazi koje toliko volim da gledam poprime blagu rozu nijansu, zbog
čega se široko osmehmem.
A Kate kao i svaki put kada se stidi svoje lice sakrije od mog pogleda. Samo
ovaj put u udubljenje mog vrata, dok me svojim nežnom rukama jako stiska
oko struka.
„Prestani sa takvim rečima Alex", nasmejano me upozorava zbog čega se
glasno nasmejem.
„Ali mala zašto bih kad je to istina? Želiš da me držiš za kosu dok budem
lepo i duboko ulazio u tebe", kažem ozbiljnim glasom zbog čega Kate zadrhti.
„Zašto moraš biti tako iskren u svemu? Zadrži te prostačke reči za sebe",
odgovori mi tiho i stidljivo.

~355~
Posle ovih reči brzo je uhvatim za ramena i pomerim od sebe, pa jednu ruku
naslonim na lice i obraz pomilujem nežno palcem.
„Zato što sa tobom želim biti iskren. Ne želim da se između nas prepreče
tajne. Šta god te mučilo želim da mi kažeš, pa i u seksu. Ako želiš da ostavim
kosu ostaviću je, ali barem priznaj zašto."
Njeno prelepo lice par trenutaka gleda me iznenađeno, a onda mi se ova
devojka crne svezane kose nežno osmehne i počne polako klimati glavom.
„Dobro priznajem... to je jedan od razloga zbog kojeg želim da je ne skratiš."
„A ostali?"
„Šta ostali", upita me stidljivo.
„Pa razlozi", progovorim sa bezobraznim tonom.
„Lepa je i mekana", kaže tiho.
„Samo to?"
„Da samo to", sa uzdahom olakšanja završi ovaj razgovor i prihati moj
zagrljaj.
A moje misli neočekivano ispune sećanja na njih zbog kojih sam ovde, dok
ovu crnu kosu šišaju skroz do kože glave gde ostavljaju male čekinje. Na njih
koji su mi pružili šansu za osvetom.
I znam da ću kada se sve ovo završi ponovo zavrišiti u uniformi i obrijane
glave.

~356~
 Trideset treće poglavlje
Slika

Alex

Iako je ova iznenadna povreda donela jednu od najjače boli koju sam osetio,
bila je to jedna dobra povreda zbog koje sam dve nedelje uživao van terena.
Ali i uživanju, kao i svemu u životu, jednom dođe kraj.
Koliko god mi prijala Kateina pažnja, masaže i trljanje kreme toliko mi je falio
trening, jer se u meni počela nakupljati nervoza.
Nekom je možda potrebna samoća, dobra knjiga ili film da bi se oslobodio
nervoze ali meni je potreban trening.
Jedno dobro i iscrpljujuće mučenje kod trenera Kartera sada bi mi baš dobro
došlo, jer ovo konstantno učenje me ubija.
Imam osećaj da se ceo moj život sveo na filozofiju i psihologiju, a to me čini
nervoznim.
A saznanje da Kate krije nešto od mene čini me još nervoznijim. Dosta sam
razmišljao i nikako ne mogu da shvatim šta jednu devojku može naterati na tri
godine celibata.
I još uvek nemam odgovor.
A ova želja i radoznalost uskoro bi mogle da mi izjedu celu dušu, jer ću
poludeti i prekinuti ovo razumevanje pa zahtevati istinu od Kate.
I znam da je bolje da budem strpljiv jer samo tako jedino mogu nešto postići
sa njom.
Samo tako mogu saznati istinu.
Jer ona je kao srna.
Njene krupne oči uvek su pune nepoverenja i straha, kao da je oduvek
znala šta je bol.

~357~
I svaki put kada se toga setim osetim kako se moja vilica steže zajedno sa
svakim mišićem na telu.
Ali ona je srna crnih očiju koje mi sada veruju, samo joj treba još malo
vremena da se otvori.
Kate je jedna od onih stidljivih, nepoverljivih osoba koje drugim i nebitinim
ljudima pokazuje svoju masku, i samo onda kada stekneš njeno poverenje
otkriće ti svoje pravo lice.
A sada znam da ona nervozna i divlja devojka poganog jezika ume dobro da
se zabavlja i prihvata šalu. Mnogo bolje od bilo koje druge osobe koju
poznajem.
I jebeno je seksi.
Ali ništa od ovog ne bih znao da nisam popustio i polako zaslužio njeno
poverenje.
„Koliko vidim neko je očigledno zbog povrede postao mlitava bakica i sada
zabušava. A šta sam ja rekao", drski glas trenera Kartera odzvanja mi iznad
glave dok radim trbušnjake.
U celoj sali sve što se trenutno čuje su pravilna disanja mojih saigrača i
mene, i naravno jebeni glas drskog trenera.
Iako je ovo čudno, ali moram priznati da mi je ovaj matori mamlaz falio, jer
moje telo je naviklo na trening i drska zapovedanja Kartera.
„Momci šta sam ono rekao?" Ponovo kroz veliku salu odzvanja njegov grlen
glas zbog čega se nasmejem, a i jer znam šta će reći.
„Nema ZABUŠAVANJA na kardio treninzima", glasno se prodese posebno
naglasivši jednu reč a mene uši zabole od njegovog prodornog glasa.
Gledam u njegove smeđe oči koje sevajući gledaju iznad mene i duboko u
sebi trudim se da ne prevrnem očima.
Čoveče zašto ovaj lik mora dramiti zbog svega?
Izgleda da sam bio toliko udubljen u moje misli da sam zaboravio raditi
trbušnjake i sada ću opet ispaštati, a tek sam se vratio.
Koliko vidim Kate će opet morati iskoristiti izgled nevine i dobre devojke, koji
je lažan. A u to sam se i sam dobro uverio.
Sa vragolastim osmehom na licu nastavim raditi svaku sledeću vežbu dok
vešto pazim da što manje preforsiram desno rame.

~358~
 Ova sreda počela je odlično, sa iscrpljujućim treningom i nadam se da će se
tako i završiti. Ali dotle moram pregurati bilogiju i psihologiju na kojoj ću opet
videti Kate.
Čini se da i nije toliko loše biti u vezi, barem ne sa njom.

***

„Brate da samo znaš kakvih je riba bilo u subotu. A Jason i još neki lik skoro
su pred nama pojebali neke plavuše", u zanosu sreće Mason mi prepričava
njihov uzbudljiv vikend.
Da sam onaj Alex od pre par meseci sada bih ljubomorno vrteo glavom i
nervirao se jer nisam video sise nekih kurvica, ali trenutno me baš briga za
to.
Iako sam na predavanju ućutkao mog brbljovog saigrača sada povodom
toga ne m ništa uraditi. Jedino mu usta zalepiti trakom, ali kakav bih to drug
bio onda?
Uostalom želim da znam šta se dešavalo ove dve nedelje dok nisam bio
tu.
„Ma nemoj mi reći da je Jason skoro pojebao neku pred vama. Šta je sa
njim? Koliko vidim sve gori postaje", sa bezobraznim kezom upitam ovog
plavušana do sebe.
Iako je jedan od krupnijih momaka u našem timu, iako ima šira i izraženija
ramena od mene Mason je jedna velika muška tračara koja ne zaklapa usta,
osim kada jezikom osvaja usta neke ribe.
„Da Alex, taj ti se prokurčio otkad tebe nema. Druže kad smo već kod toga
kako rame? Da znaš da si nas sjebao totalno i da je tvoje mesto na terenu
toliko prazno da nas je to jebalo u mozak", saosećajno me bratski lupi po
ramenu na šta se nasmejem.
„Pa naravno da sam vam falio, ali ništa se ti ne brini još par treninga i
vraćam se. A vidiš da sam nabacio koju kilu otkad me Kate hrani", nasmejano
mu odgovorim i lupim po leđima.

~359~
 On se nasmeje pa rukom prođe kroz plavu kosu.
„To je ona tvoja riba? Čoveče baš je čudno znati da Zmaj, onaj jebeni
zavodnik, više nije slobodan. Zar je moguće da se zadovoljio samo sa jednom
pičkom?"
„Okej ovo je previše? Sad si ga preterao druže", pomislim i ozbiljnim
pogledom prostreljim nasmejanog plavušana.
„Masonnnn", dubokim ozbiljnim tonom izgovorim njegovom ime na šta on u
svoju odbrani diže ruke u vis i šikoro se osmehuje.
„Bolje malo pripazi na živce jer je ukrotiteljka Zmaja na par metara od nas."
Nasmejano me gurne i stegnutom pesnicom, pozdravi, pa produži pravo.
Gledam kako svojim krupnim telo napravi prolaz kroz pun hodnik studenata,
ali moje oči vide samo jednu osobu.
Osobu koju bih i u najvećoj gužvi mogao prepoznati, jer je njen meni tako
poznati miris okružuje i vešto zavodi moje nozdrve.
Polako sa sportskom torbom na ramenu prilazim joj u ovoj gužvi studenata,
a njene oči kao očarane gledaju u mene.
Te crne oči toliko su pune emocija da svaki put znam šta oseća i zato nikad
ništa od mene neće moći sakriti.
„Ćao mala", vedro je pozdravim i uhvatim za ruku.
„Ćao Alex", odgovori mi pre nego što mojim usnama zarobim njene.
Na njenu rozu nežnost spustim mali i kratki poljubac jer znam koliko se stidi
ljubiti pred drugima, ali ovaj poljubac je dovoljno pun emocija zbog čega
probudi moje telo koje sada želi nešto više.
A njen širok osmeh govori mi da zna o čemu razmišljam, ali ipak se pravi
luda.
„Kako je prošlo na treningu", upita me radoznalo.
Široko se osmehnem kada se setim ljutitog trenera koji je svakih pet minuta
obletao oko mene što i ispričam Kate.
Njen veseo osmeh i grudi koje podrhtavaju nesvesno zavedu moje oči zbog
čega u prstima osetim neobičan elekriticitet i potrebu za njenom kožom.
„Ne mogu da verujem da se taj čovek tako ponaša, a sa mnom je bio baš
drag. Joj koliko sam samo bila uplašena kada sam morala da lažem zbog
tebe", izazivački me gurne i nasmeje kad vidi da opet ništa nije postigla.

~360~
Moje telo kao stena ostalo je pored njenog, ali ova stena sada podrhtava od
smejanja zbog slatkog osmeha na njenom licu.
„Koliko me sećanje dobro služi ti si i pre toga slagala zbog mene, ali ne baš
u moju korist. I mislim da znam kako da ti vratim za to."
Sa najširim đavolskim kezom osmehnem joj se i rukom uhvatim za bok sa
kog malo podignem majicu.
„Alex", drhtavog glasa progovori i nežno me gurne telom. Siguran sam da
ona veoma dobro zna šta je čeka.
A to joj šapnem na uvo kada uđemo na predavanje psihologije i zauzmemo
naše zajedničko mesto. I opet zaveden devojkom pored sebe ne mogu pratiti
šta priča profesor Hobbs, jer moje telo kao da oseti samo njeno prisustvo.

***

Čim uđem u tihu prostoriju i za sobom zatvorim vrata mog stana sa velikom
željom u sebi uhvatim nežnu belu ruku i jedim brzim potezom privučem sebi.
Iste sekunde kada se njeno telo zabije u moje osetim koliko se u meni
nakupila potreba da je opet imam.
Jer nikad neću moći da se zasitim nje i njenog tela. Nikad mi neće dosaditi
njena uzburkala strast i nežni pokreti.
Pre nego što rukama obuhvatim njeno lice glasno na pod ispustim sportsku
veliku torbu i ispunim svoju nameru.
Naslonim svoje velike šake na njena oba obraza i govoto prekrijem celo
lice. Pogledam pravo u te crne oči koje mi i sada odaju njena osećanja. Ona
me želi i treba, a to je sve što mi je dovoljno da znam.
Zato brzo spustim usne na njene i naglo prodrem jezikom u njenu toplinu.
Usnama kao da gutam njene i svaki sledećim pokretom jezika sve više
osvajam ovu malu vlažnu pećinu.
Ne odvajajući se od te mekoće uhvatim je za noge koje obavijem oko svojih
kukova i pribijem uz zid pored kupatila.

~361~
Levom rukom oslobodim joj kosu i rabarušim svakim sledećim prolaskom ruke
kroz nju.
A desnom nežno mesim meko dupe i kukovima sve više pribijam uz zid.
„Jebote mala koliko te želim", zadihano joj šapnem na uvo preko kog ubrzo
pređem vlažnim jezikom.
Ona nežno zastenje i tim mekim zvukom još više ukruti moj nabrekli kurac
kojim je pritiskam preko mojih i njenih farmerica.
„I ja tebe želim", u naletu strasti progovori i pribije moju glavu uz njen vrat
koji obasipam mokrim poljupcima a grudu izvije prema mojom levoj ruci koja
je zalutala ispod majice.
Želim je!
Odmah ili ću poludeti.
A već ludim i zato je strastveno ugrizem na pregibu vrata i grudne kosti.
Kate nežno prostenje i sa obe ruke povuče moju kosu na šta se nasmejem i
dunem u njenu mokru kožu.
Rukama je još više podignem u naručje, a ona me svojim vitkim nogama
jače stisne oko bokova.
Desnom rukom držim je za leđa koja blago mazim, a levom otvaram vrata
kupatila i ubrzo nas zatvorim u beloj svetloj prostoriji.
„Idemo na jedno mokro i vlažno tuširanje koje trebam nakog ovog dana.
Mala trebam te", opijen njenim usnama brzo izgovorim ove reci dok joj skidam
plavu majicu preko glave.
„I ja tebe želim Alex", uzvrati mi i naglo povuče moju majicu.
A kada krenem da je poljubim rukama brzo zaustavi moje telo i pomeri me od
sebe.
Zbunjeno gledam u njeno crveno ali nasmejano lice zbog čega se i sam
opustim i nasmejem.
„Ti se skini i čekaj me tu, a ja idem samo do tvoje sobe. Brzo sam tu", nežno
me poljubi u usta i zatvori za sobom vrata.
Nasmejano pogledam odraz vedrog i napaljenog dečka u ogledalu i vidim taj
širok i iskren osmeh kojeg sam davno video na njegovom licu. A ona je jedini
razlog tog osmeha.

~362~
Sa velikom željom da je imam brzo sa sebe skinem grube pantalone i
bokserice.
Stanem pod topli mlaz opuštajuće vode i ruke naslonim na bele pločice,
dok mi po leđima padaju snažne kapljice vode.
U trenu kada čujem otvaranje vrata znam da se ona vratila, ali imam osećaj
kao da je dugo nije bilo tu.
Osluškujem šuškanje njene odeće koja pada po pločicama, a zatim i
pomeranje zavese zbog čega se brzo okrenem, ali više ne vidim opušteno i
nasmejano lice već zamišljeno i tužno.
Kate mi pruža kondom po koji je očigledno otišla i tiho stane ispod vode.
„Jel sve u redu", upitam je radoznalo. Ona na moje pitanje klimne glavom i
zamišljeno pogleda u mene tim crnim očima.
„Znaš da nam ovo ne treba pod vodom, čist sam i izvuću ga na vreme",
zavodničkim tonom pokušavam da vratim onu razigranu i napaljenu Kate, ali
ona na sve to klimne glavom.
Čak je ni obrazi ne odaju, jer onog crvenila nema.
„Verujem ti. Izgleda da sam bezveze otišla po to", bezosećajno progovori i
zatvori oči kada stane ispod mlaza vode.
„Mala jel sve u redu", ponovo je upitam ali sada već blago iznerviran. Ne
moguće da je tek tako promenila raspoloženje, jer nije prošlo dugo otkad je
otišla.
Ona bez reči klimne glavom, ali ubrzo to klimane pređe u negiranje.
„Ustvari nije, a nas dvoje moramo pričati kada se istuširamo", ozbiljno
progovori.
Pričati?
Ali o čemu?
Šta sam sad koji kurac uradio?
Ni sam ne znam, ali mora da je ozbiljno jer trenutno više ne želi da nastavimo
ono zavođenje. A moja nervoza se sve više nagomilava.
Nakon tuširanja u nemoj ali preglasnoj tišini koju su pokušale nadjačati naša
trljanja tela izađemo iz toplog tuša. Pogled na njeno golo telo ubrzo od mene
sakrije veliki, plavi peškir zbog čega iznervirano i glasno izdahnem.

~363~
„Dođi u sobu kada se obrišeš", ozbiljno progovori ova devojka crne kose i
pokupi sa poda svoju odeću.
A kada se svoje mokro telo obrišem i navučem čiste bokserice ubrzo se
nađem u hodniku i ispred vrata moje sobe.
Ne znam zašto, ali znam da nešto nije dobro.
Osećam to duboko u svom telu, a u to se uverim kada otvorim bela vrata moje
sobe i uđem u prostoriju koja je uvek bila topla dok smo zajedno.
Ali sada je u njoj previše hladno.
A moje sumnje ostvare se kada ugledam Kate mokre kose na krevetu pored
slike kojoj se nisam nadao.
Njene slike koja je napravljena za njen jedanaesti rođendan.

Katherine

Trenutno ne znam šta da mislim o ovoj situaciji. Došla sam u ovu sobu samo
sa jednom namerom, a izašla zbunjena i tužna.
Kada sam prišla njegovom noćnom stolu i otvorila prvu fioku nisam
očekivala da ću u njoj pronaći sliku neke male devojčice koja toliko liči na
Alexa.
Ima iste one rupice na obrazima kao i on kad se smeje, ima njegov topao
pogled i zrači nekom vedrinom. A njena smeđa kosa ista je kao i kod njegove
majke i njega, i ima zelene oči koje zrače srećom.
Ali zašto je ta slika sakrivena i poklopljana ležala u fioci?
Ubija me to što ništa ne znam. Boli me to što nikad nije spomenuo svoju
sestru.

~364~
Rekla sam mu mali deo svoje tajne, otvorila mu svoju dušu a on je ćutao o
svom životu.
I sve što znam o njemu su sitnice koje sam sama primetila i otkrila dok smo
zajedno, ali ovo je nešto mnogo bitnije i drugačije.
A to vidim u njegovim plavim očima koje iznenađeno gledaju u mene i sliku
pored moje ruke.
„Kako si to pronašla", drsko upita i zaleti se prema meni zbog čega se
uplašeno skupim. Ali on samo pokupi sliku te srećne devojčice u rozoj haljini i
vrati je u gornju fioku.
Iznenađena njegovim ponašanjem i odbojnosti koja mu izbija iz tela
nervozno trepnem.
Okrenem se prema njemu na ovom krevetu koji nas je spojio i pogledam u
plave oči koje me trenutno upijaju svojom nervoznom.
Osećam kako se polako davim u uzburkalim talasima njegovog plavetnila
koje sve više besni.
„Slučajno sam je pronašla u gornjoj fioci dok sam tražila znaš već i sam šta",
tiho odgovorim. Rukama nervozno stegnem vlažan peškiš u svojim rukama i
dugoko udahnem.
„Jebeni kondomi su u drugoj polici. I zašto preturaš po mojim stvarima",
bezobrazno me upita zbog čega iznenađeno uzdahnem.
Blago otvorim usta i raširim oči u kojima se, sigurna sam, ogleda moj strah
jer Alex nervozno i glasno izdahne, sedne na ivicu kreveta i svoju glavu stavi
među te krupne ruke koje toliko volim.
Ćutim još uvek iznenađena njegovim ponašanjem i boli koju vidim u svakom
pokretu tela.
Ona devojčica mu znači više nego što sam mislila i što ga duže gledam
shvatam da je ona možda njegova sestra za koju mi nikad nije rekao. A kako
je i mogao kad temu naših porodica nikad dotakli nismo...
„Nisam preturala Alex. Nikad.."
„Znam mala, nisam tako mislio.. Samo iznenadila si me", promuklo i tužno
progovori i pogleda me sa drugog kraja kreveta pravo u oči.
Tuga koja ga je opkolila toliko je jaka da i sama osetim iste emocije.

~365~
Nakom toga svoje plave oči usmeri na beli zid preko puta kreveta i zagleda se
u njegovu belinu.
Gleda taj deo sobe sa toliko pažnje zbog čega pomislim da sam sama u
ovoj sobi.
Ali kada progovori njegov jedva čujni glas me iznenadi i umiri ove emocije.
„To je moja mlađa sestra Kate."
„Pretpostavila sam, jer jako liči na tebe", tiho kažem. I osmehnem se kada
vidim blagi pokret njegove usne.
„Znam, da samo znaš kako su nam karakteri slični ili su bili dok je bila
mala", bolno kaže još uvek gledajući u beli zid.
„Kako to misliš", zbunjena njegovim odgovorom i emocijama radoznalo ga
upitam.
„Pa sedam godina nisam je video i više ne znam ni kako izgleda i ne znam
kakav je njen karakter", jedva čujno gotovo sa suzama u glasu odgovori mi.
Sada još zbunjenije gledam u njegov lepi profil iz kog vidim dužinu njegovih
gustih trepavica i lepu krivinu usana.
Drhtavo uspužem krevetom i pređem razdaljinu koja nas je odvajala, nežno
dodirnem po ramenu i naslom bradu na rame.
„Kako to misliš sedam godina Alex?"
Gledam kako se njegove pesnice stežu, kako njegovo disanje postaje sve
dublje i vidim mu bol na licu, ali ne znam kako da mu pomognem a kada mi
odgovori shvatim da nikad neću ni znati kako.
„Zato što je kidnapovana sa dvanaest godina, a od tada je prošlo sedam
godina i trenutno ništa o njoj ne znam", sa bolom u očima pogleda me i uhvati
za ruku koja je u sekudni poletela prema mojim usnama.
Trudim se, ali ne mogu da kontrolišem ove emocije i pokleknem kada me
one preplave.
Niz moje obraze ubrzo se spuste sitne suze bola za njim i njegovom bolnom
tajnom. I sada shvatam istinu koja mi je svo vreme bila pred očima.
On nije savršen kao što sam mislila, Alex je isti kao i ja.
U njemu se nalazi duboka bol i pukotina koja nikad zarasti neće. Baš kao i
moja.
„Mala molim te ne plači zbog toga", nežno me pomazi po obrazu i poljubi u
čelo.

~366~
„Molim te podeli svoju tajnu sa mnom. Želim da znam šta kriješ u svom srcu
Alex. Otvori mi se i u potpunosti veruj", blagim tonom pričam mu dok ga
mazim po vrelim obrazima i mokroj kosi.
Alex me na trenutak gleda u oči kao da traži snagu i veru u moje reči, pa
ubrzo svoje telo namesti uz uzglavlje kreveta i nemim zovom plavih bolnih
očiju doziva.
Polako se penjem krevetom i sklupčam u njegovom zagrljaju. Mokre obraze
naslonim na glatku, vrelu kožu grudi i duboko udahnem kada se naše toplote
spoje.
Alex par puta pročisti grlo i pomazi me po mokroj kosi, a onda nastavi
ponavljati te nežne pokrete gore-dole dok priča svoju bolnu tajnu.
„Bio je to kao i svaki drugi običan dan na početku raspusta. Kelly je sa svojih
dvanaest godina izrasla u prelepu devojčicu koja obožava da se druži. I zato
je odlučila da prošeta našeg Džeka labradora koji je obožavao. Bio sam u kući
i igrao igricu kao i uvek, a ona se javila i meni i majci, rekla da ide do parka sa
drugaricom iz škole kako bi obe prošetale pse.
Bilo je oko šest i mami se to nije svidelo, ali bilo je leto i dan je duže trajao.
Ona je otišla sva srećna i tvrdoglava kao što je uvek bila, a Džek je za njom
srećno lajao i vrteo repom. Kako je vreme prolazilo uzbro je prošlo i sat
vremena otkad je otišla a nje još nije bilo. A kada je majka od njene drugarice
nazvala našu kuću da pita zašto Kelly nije došla, iako je njena mala malo
kasnila, znali smo da nešto nije u redu. "
Njegov jak i stamen glas sada je jedva čujan i drhtav. A njegove oči kao da
su izgubljene u prošlosti dok pravi kratku pauzu.
„Kada je majka upalakana upala u moju sobu prepao sam se, jer je pričala
toliko nepovezano da nisam mogao da je razumem i nekako sam je smirio. A
kada je rekla da je Kelly nestala istrčao sam iz kuće i trčao sve do parka koji
je nedaleko od našeg kvarta. Pretrčavao sam park i u maloj deci tražio nju, a
onda sam pored jednog grma pronašao crno krvavo klupko i shvatio da je to
Džek i tada sam shvatio da nje nema. Policija je ubrzo došla i rekla da se radi
o otmici. Pronašli su broj cipela koji su već par puta pronašli kod otmica malih
devojčica i iskreno nam rekli da se radi o trgovini belim robljem."

~367~
Njegov glas sada su ispunile suze koje su tiho padale po mojoj kosi i licu. Alex
se počeo tresti i grčiti u mom zagrljaju.
„Toliko sam pokušao zaboraviti ovo Kate, ali ne mogu. Nikome nisam ovo
ispričao, čak ni Araonu", potreseno me grli.
Iako sam mislila da je jak, da je savršen i da ima bolji život od mog sada
znam da je on samo jedna obična ljudska osoba koja voli i oseća.
On je muškarac sa slomljenim srcem, a ja ne znam da li to srce mogu
spojiti.
Ali ako je on spojio moje možda ću i ja njegovo moći.
Suze sada kvase i moje lice, a ja se pridižem u njegovom drhtavom zagrljaju
i stežem svojim rukama.
Plačem zajedno sa ovim slomljenim muškarcem, plačem jer je on isti kao i
ja i plačem za njegovom malom sestrom.
„Ššššš Alex", nežno ga kao malo dete mrdam u zagrljaju i mazim po kosi po
kojoj prolivam svoje suze.
„Imaš mene ljubavi. Biću uvek tu za tebe jer znam koliko te boli."
„Kate ti si jedina koja zna ovo. Ti si jedina pred kojom sam plakao", utučen
emocijama poleže me ispod sebe i suznih očiju prikuje za krevet.
„Znam Alex i cenim to", nežno mu šapućem i gledam pravo u oči. On me
mazi po licu i tužno se osmehuje.
„Pogledaj šta smo napravili sad. Ti plačeš, ja plačem ko pička i pričam ti
svoju prošlost. Jebemu mala zašto si otišla po ono sranje" sa blagim
odglumljenim osmehom on pokušava da popravi ovaj tužni trenutak među
nama.
„Alex ovo je jednom trebalo da se desi. Želim da mi veruješ kao što tražiš da
ja tebi verujem jer samo tako mi možemo uspeti", saosećajno mu kažem i
uzvratim poljubac.
„Kate trebam te, tako jako te trebam", dubokim glasom kaže mi uz usne.
„Uzmi me onda Alex. Tvoja sam... samo tvoja", nežno mu šapnem uz kožu
usana.
A kada njegov jezik prodre u moje usne i počne onaj dobro poznati ples nas
dvoje se u potpunosti prepustimo ovim jakim emocijama i vodimo ljubav na
najlepši mogući način.

~368~
Prepuštamo se jedno drugom bez ikakvih granica obavijeni samo našim
svetom dodira i poljupca.

~369~
 Trideset četvrto poglavlje
Savršen dan

Katherine

Prelep i čudan osećaj nežnog masiranja budi me iz dubokog sna. Trepćem

pospanim očima sa željom da otkrijem zbog čega između nogu osetim nešto
neobično i vlažno, a kada pod prstima osetim meku kosu i opipam čelo
shvatim da se glava nekog muškarca nalazi među mojim raširenim nogama.
Šta?
O moj bože!
I ne samo glava već i jezik koji polako palaca po mojom nežnoj koži središta.
Iznenađena i uplašena podignem se na laktove i na silu otvorim oči.
Vidim da je sunce tek izašlo jer blaga narandžasta svetlost daje ovoj sobi
sasvim drugu dimenziju.
Mesto pored mene prazno je i izgužvano, a osoba koju želim da vidim
nalazi se između mojih nogu.
Zbunjeno podignem beli pokrivač i ugledam zamršenu prelepu crnu kosu i
bezobrazno vesele plave oči.
Kao hipnotisana gledam u njegov jezik kojim namerno polako prelazi preko
mog kritorisa i uzdahnem.
„Šta radiš to?" Pospanim glasom ga pitam, pa zavučem ruku ispod pokrivača
i uhvatim za podužu zamršenu kosu.
„To govoriš samo da bi mogla da je držiš i povlačiš dok te budem tucao?"
Osmehnem se kada u mislima ponovo čujem njegov komentar za kosu i
pocrvenim jer znam da je govorio istinu.

~370~
„Dobro jutro nasmejana slatkice", kaže mi pa dune u vlažnu kožu preko koje je
pre par sekundi prelazio svojim mokrim jezikom.
Preko lica raširim veliki osmeh i pošaljem mu zračni poljubac.
„Dobro jutro Alex."
„Vidim da je tebi baš dobro jutro, jer ne skidaš osmeh sa lica od kada si
otvorila oči", veselo me zadirkuje i ućutka kada svoj jak mišić spusti na moje
probuđeno središte.
„Uuummm Alex", nerazumno progovorim i prostenjem.
Golim telom, koje trenutno gori zbog njegovih ruku na mojim raširenim
butinama, uvijam se i jednom rukom povlačim pokrivač dok drugom prstima
mrsim njegovu kosu.
Njegov gladak jezik prelazi preko moje gole i obrijane kože, izaziva kod
samo ulaza središta i prodire u mene.
Zvuk mojih sokova i prodiranja njegovog jezika trenutno je jedini zvuk koji
se čuje u sobi.
Ali moji uzdasi i stenjanje postaju sve jači i glasniji kako on ubrzava tempo
tog glatkog mišića.
„Šššššš, ne želiš da te Araon čuje", nasmejano mi kaže uz mokru kožu pa
nastavi ovo prelepo mučenje.
Postiđena uhvatim jastuk i zagrizem jer se njegovom jeziku ubrzo pridruže
dva prsta koja duboko uđu u mene.
Ona bol koju sam osetila na samom početku sada je nestala, i tu je jedna
prelepa neizdržljiva bol i želja za oslobađanjem.
Osetim kako sam blizu jer mi noge blago podrhtavaju, a ruke sve jače stežu
pokrivač ispod mene.
U želji da što pre dobijem svoje oslobađanje telom počnem da uzvraćam na
Alexov tempo ulaska prstiju, a kada me njegova slobodna ruka zaustavi
namrgođeno ga pogledam.
On se bezobrazno iskezi i prodre prstima još dublje u mene.
„Nećeš svršiti sad mala. Tek kada budem u tebi i kada i sam budem pri
kraju..."
O moj bože!
Ovo je Alex kojem se nisam nadala.

~371~
Otkada mi je priznao sve o boli koju je toliko sakrivao u sebi nešto kao da se
primenilo u njemu.
Izgleda da sada u rukama držim celog Alexa, jer od tada ne želi da se
odvoji od mene. To veče prespavala sam kod njega i sinoć sam, a Alex se
ponašao kao manijak kojem nikad nije dovoljno.
Manijak koji se ne može zasititi mene.
Iako ovo između nas nije samo bezosećajno uzimanje i davanje požude, ipak
čudno mi je videti njega ovako neobuzdanog.
Mislim da je Alexu još uvek teško i da ne može prihvatiti činjenicu da je
plakao preda mnom.
Ali taj muški ponos je toliko čudan, i zato mi dođe da ovog neobuzdanog
muškarca lupim po glavi.
A ove moje slučajne misli odnese njegovo duvanje u kožu stomaka kao što
vetar odnese maglu.
Rukama punih požude prelazi preko mojih bokova pa staje ispod obe dojke.
Plavim očima gleda me pravo u oči i spusti nežan poljubac na usne posle kog
ostavi mokri trag.
„Prelepa si, znaš li to", zanesen emocijama upita me i uhvati za levu dojku.
Toplota njegove ruke koju volim osetiti na koži zajedno sa njegovim dubokim
pogledom iz mojih pluća izbije sav vazduh.
„Prelepa i samo moja", zamišljeno mi kaže. A onda svoje usne spusti na
desnu bradavicu.
Toplina njegovih usana, blagi ugrizi i palacanje jezika ponovo kroz mene
pošalju talas nemira i potrebe.
„Želim te Alex", tiho mu šapnem dok rukama prelazim preko čvrstih mišića
leđa na kojima je svaki stegnut i istaknut.
Njegov osmeh kojeg osetim uz mokru i osetljivu kožu grudi iz mene izvuče
jedan osećaj sreće i smirenosti.
On je moj upotpunosti.
Više pred sobom nemam Alexa kojeg vide drugi, već onog pravog Alexa za
kojeg samo ja znam.
On je lep na sve moguće načine, iako je slomljen jači je od mnogih osoba koje
poznajem.

~372~
Jer samo jaka osoba može nastaviti da živi u surovoj stvarnosti sa osmehom
na licu i uživati u životu kao da namerno želi da je pobedi.
Saznanje da neko njegovu sestru muči na najgore načine, drogira ili možda
radi mnogo gore i nezamislive stvari zamenio je onim bezobrazim, poznatim
sportistom koji je iskorištavao devojke.
Ali niko od nas nije znao da taj dečko duboko u sebi nosi jednu veliku bol.
Bol koja još uvek nije napustila njegovo srce.
„Gde si opet odlutala mala", pita me radoznalo.
Blago potresena boli koju osetim zbog njega pomazim ga nežno po licu i
stidljivo se osmehnem.
On je jak više nego što može da zamisli, a ja sam kukavica koja se odmah
posle boli predala patnji.
A ovaj dečko crne kose je isto kao i ja patio i davio se u moru boli, ali je
isplivao a ne potonuo kao što sam ja.
„Razmišljam o tebi Alex. Ti si stvarno jedno predivno i prelepo iznenađenje
za mene. Nisam očekivala da si ovako divan", glasom punim emocija kažem
mu svoja osećanja.
Nasmeje se dečački i spusti poljubac na moj vrat, zbog čega se i sama
stidljivo nasmejem.
„Znam. Savršen sam, jel da? Ako ovo sada misliš zbog mog iznenadnog
buđenja šta ćeš tek misliti na kraju dana kada ispunim sve što sam zamislio
za ovaj savršeni petak? "
Savršeni petak?
Ma šta li krije od mene?
Radoznalo ga pogledam u oči i osmehnem se uz kožu njegovog kažiprsta
kada me njime ućutka.
„Ništa me ne pitaj. Želim da mi se slobodno prepustiš i uživaš danas. Ali
trenutno sve što želim je da uđem u tebe i uzmem na sve moguće načine."
Njegove reči kao i uvek nateraju moje telo da zadrhti i stvore mnogo veću
potrebu za njim.
Nogama obavijem mu kukove i pritisnem uz sebe, a rukama obgrlim oko
vrata i privučem sebi pa na usne spustim vreo poljubac.
Alex svoje tople ruke zavuče ispod mojih leđa i obgrli me.

~373~
Nežno svoje kukove oslobodi mojih nogu pa nas brzo okrene.
Iznenađeno ciknem i zakikoćem se kada se pronađem na njemu.
Osetim kako moja napaljenosti vlaži njegovu kožu na kojoj se nalazi
istetoviran zmaj, zbog čega u sebi osetim još veću potrebu za njim.
On mi pruža kondom sa stola i gleda pravo u oči. Crnim vragolastim okom
namigne mi i pomazi po ruci.
„Želiš li ti možda da ga navučeš", hrapavim glasom upita me.
Jačina toplote koja me trenutno osvaja izbija iz mog tela kao vidljiva crvenilost
obraza.
Drhtavom rukom uzimam kondom iz njegove ispružene ruke i oprezno
kidam foliju.
Trudim se da radim sve kako treba dok kondom navlačim preko njegove
zategnute kože velikog penisa.
Osetim duboko u sebi želju da sednem na njega i svojom vrelinom zaborim
ovog velikog zmaja. I zbog te želje u sebi stiskam mišiće moje uspaljene
unutrašnjosti.
„Dođi", dubokim glasom zove me i rukom kojom me nežno mazi po boku
namešta iznad sebe.
„Videćeš koliko ćeš me bolje osetiti u ovoj pozi."
„Znam to Alex.. Samo tako si.. Ahhh", uzdahnem kada me spusti na
sebe. Velik.
Par trenutaka zamagljenog pogleda gledam u njega i mirno sedim na njemu,
dok njegov penis sve više raste u mom središtu.
A kada osetim da sam spremna blago se podignem pa spustim i uzdahnem
kada me opet u potpunosti ispuni.
Njegovi prsti čvrsto stoje zariveni u meso mojih bokova. Plave oči sada od
mog pogleda krije koža njegovih kapaka i te duge crne trepavice koje
ostavljaju senku po obrazima.
Usne je blago razdvojio, zbog čega se opijena željom nagnem prema njemu
i jezikom poližem tu nežnu kožu.
Blago prelazim preko te dve razdvojene pune strane usana pa prodrem u
njegovu toplu unutrašnjost.

~374~
Alex se jednim potezom zabije u mene i moje grudi poskoče zbog tog
iznenadnog pokreta kukova.
A kada mu uzvratim istim potezom brzog spuštanja naš nežni ples pretvori
se u vatreni tango u kojem ne znamo gde nam je kraj, a gde početak.
Zajedno plešemo kukovima i uzimamo sve jedno od drugo, ali dajemo cele
sebe.
Uzimamo i dajemo se kao partneri koji su dugo zajedno.
Naše ruke lutaju telima i traže ta posebna osetljiva mesta.
Pritiskaju svako dugme koje ovaj ples još više ubrza i dovede nas do
zajedničkog osobađanja.
Uzdahe koje sam toliko kontrolisala sada gasim na njegovoj koži ramena
dok ga grizem. Jer ne želim sa njim da suzdržavam ovaj prejaki osećaj
oslobađanja, dok osetim trzanje njegovog penisa u sebi.
A kada se oboje vratimo u stvarnost srećno spustim svoje umorno telo na
njegovo golo.
Glavom uležem u udubljenje njegovog mirisnog vrata i pokušavam da
smirim brze pokrete grudnog koša koji savršeno odgovaraju pokretima
njegovih grudi.
Moje duboko disanje polako se smiruje, a oči same od sebe zatvaraju dok
me rukom nežno mazi po leđima.
On je i dalje u meni, moje noge još uvek drže zarobljenje njegove bokove,
ali nas dvoje više nismo dva tela.
Mi smo sada samo jedna osoba. I nakon svega znam da je on taj.
I želim da mu kažem sve o mojoj boli. Želim da dobijem njegove zagrljaje i
utehu koju je on dobio od mene. Želim da zajedno sastavimo naše slomljene
delove.

~375~
Alex

Naslonjen na haubu kola mirno posmatram zgradu kampusa dok pogledom

pratim osobe koje ulaze i izlaze iz zgrade. Iako sam mislio da nikad neću moći
sa nekim podeliti detalje njenog kidnapovanja sa Kate sam to sasvim
opušteno uradio.
Otvorio sam joj svoje srce i jebeno zaplakao.
Čoveče plakao sam pred devojkom i dopustio da me grli.
Koja sam ja jebena pička!
Ali priznajem da mi je to glupavo plakanje i deljenje tajne sa njom mnogo
pomoglo.
Kada je Kelly nestala danima sam u samoći sobe tugovao, dok je bes u
meni sve više ključao. Želeo sam je odmah pronaći, ali nisam znao kako, a
onda mi se nakon godinu dana ukazala prilika koju sam široko raširenih ruku
dočekao.
I obećao sam sebi da niko nikad neće videti moju bol. Želeo sam da znaju
da me boli, ali nisam mogao dozvoliti sebi da vide koliki sam jebeni slabić.
Kate je jedina koja me videla i kao jebenog slabića i kao povređenog
sportistu, kao popularnog seronju i kao sasvim običnog dečka.
I još uvek je tu.
A to je čini drugačijom.
Ona me čuva i drži za ruku, predaje svoje telo kad osetim potrebu za njenim. I
ne buni se.
A kako bi i mogla kad joj sve što radim prija.
Osećam kako sam duboko u govnima i to onim ljubavnim. Izgleda kao da se
mojoj majci svaka želja ispunjava.
Jer biti sa Kate nije nešto obično i jednokratno. Sa njom sve moje emocije
polude, a telo sve više želi biti pored nje.

~376~
 I nije bitan seks, mislim jeste bitan, ali ima nešto opuštajuće u ležanju pored
nje nakon njega.
Imati nju je kao da imam nešto najnežnije na svetu.
Ali ta nežna i krhka devojka voli kad malo podivljamo i ubrzamo tempo
uzimanja naših tela.
A kada onako izmorena, topla i čupava posle jebanja legne pored mene na
pogužvanom krevetu, osetim kako se polako navikavam na te sitnice.
Pre nje moj krevet bio je ugrejan samo sa jedne strane i usamljen, ali sada,
sa njenim prisustvom, cela moja soba je oživela. I ne bunim se.
Šta više prija mi kad je pored mene.
Pogotovo ova dva dana nakon što sam joj otvorio svoju bolnu tajnu.
Kada sam pre pet godina samo osnovne stvari ispričao Araonu nisam mogao
zaplakati, ali on je video moju bol. Iako je jedinac u njemu se nešto prelomilo i
od tada smo počeli da se družimo.
Samo Araon i oni znaju razlog mog dolaska i prijavljivanja kod njih, jer da
nije bilo tog letnjeg dana moj život bi ostao nepromenjen. A sada sve što želim
je pronaći tu žrtvu preko koje ću uhvatiti najvećeg kriminalca droge i trgovine
belim robljem.
Imam sreće što imam Kate. Sa njom dani mi brže prolaze i nikad nam nije
dosadno, jer uvek nešto radimo.
Recimo učimo što me užasno nervira, ali priznajem da ću joj na kraju biti
zahvalan zbog toga jer ove godine ocene sa ispita će biti mnogo veće.
Ona je jedina devojka kojoj sam dozvolio da me pazi, jer do sada uvek sam
postojao samo ja i ova moja ljutnja pomešana tugom. Ali sada imam nju i više
nisam sam.
Imam devojku sa kojom mogu podeliti svoje najdublje tajne, a to me čini
mnogo srećnijim i opuštenijim.
Zato sam odlučio da je iznenadim. Jutros sam je probudio na najlepši
mogući način, jezikom poželeo dobro jutro i iscrpeo je pre predavanja.
Ali i sebe sam time umorio, jer smo nakon kreveta i u kupatilu proveli više
od pola sata.
Bilo je jebeno teško suzdržati se i gledati kako se gola i mokra okreće pored
mene.

~377~
Ta koža mlečno belih grudi kao da me namerno mamila i tražila pažnju, a
kada sam je dotakao nazad nisam mogao.
Zbog toga sam je brzo licem okrenuo prema zidu i uzeo od pozadi.
A ona se nije bunila, jer je sve više uzdisala moje ime i vlažila oko mog tvrdog
kurca kojim sam sve brže ulazio u njenu toplu i usku pičku.
I bio je to prvi put da sam je uzeo bez neke prepreke. Bez onog jebenog
kondoma. A sada, nakon toga, sa njom ne želim ništa manje.
Miris proleća koji mi osvaja nosnice vrati me u stvarnost iz razmišljanja o
bolnoj prošlosti, mokroj koži, mojim brzim prodorima u njenu vlažnu pičku i tih
mekih jedva čujnih stenjanja.
Jebem ti.
Prestani Alex!
Očima brzo prevrnem i prodrmam glavom pa prođem rukom kroz kosu.
Pogledam u devojku ispred sebe i pogled zadržim na njenom telu koje sam
pre više od pet sati video golo.
Blago iznerviran frknem jer njenu belu kožu grudi i pičke trenutno sakrivaju
crvene uske pantalone i bela obična majica preko koje je obukla crnu kožnu
jaknu.
Osmehnem se kada pogled spustim na njene noge koje volim držati na
bokovima dok ulazim u nju, jer ugledam bele starke.
„Koju ocenu sam dobila od žirija, jer si svaki deo na meni odmerio", veselo
me upita i rukom zamrsi kosu.
Usne namerno dramatično napućim, jer sam više od pet minuta uložio u
njeno sređivanje gelom, što i ona zna zbog čega se veselo cereka.
„Završnu ocenu ćeš dobiti na kraju dana kad budeš bila gola u mom
krevetu", kažem joj sa đavolskim kezom koji se širi preko mog lica.
Rukama koje sam pre par minuta držao prekrštene na grudima povučem
njeno seksi telo prema sebi i mojim raširenim nogama.
„Jesi uspela sve obaviti?"
Ona duboko uzdahne i prevrne očima.
„Da znaš da jesam, ali jedva. I to sve zbog tebe! Morala sam otići sa drugog
dela predavanja iz književnosti, ali to ću rešiti sa nekom drugaricom."

~378~
Kate se veselo osmehne kada na njene usne spustim poljubac zahvalnosti.
Stvarno sam se potrudio da ovaj dan provede što bolje.
Dao sam joj lep početak, ali želim da joj se tako i završi ovaj petak. Želim
da uživa i oseti koliko ću paziti na nju i poštovati sve ono što joj se sviđa.
„Dobro, a sad mi reci razlog zbog kog sam morala i ručak sa prijateljima
odložiti zbog tebe", upita me radoznalo sa raširenim očima u čijim zenicama
vidim veliku sreću.
Nasmejano previše brzo odmahujem glavom pa joj namignem, jer znam
koliko je nestrpljiva trenutno.
„Ništa nećeš saznati dok za to ne dođe pravi trenutak, a u tome će mi
pomoći ovaj druškan", nasmejano odgovorim joj pa iz zadnjeg džepa
farmerica izvadim crvenu traku koju ubrzo svežem preko njenih očiju.
Puna usta koja su sigurno topla i vlažna sada su joj skupljena u oblik
slova O, dok rukama pokušava odvezati crvenu traku.
„A nee... ostavi to Kate. Budi mirna i dobra da ne bih dobio razlog da te
kaznim", dubokim glasom šapnem joj na uvo.
Osetim kako se njeno disanje u sekundi promenilo i njene ruke brzo uhvate
moje koje spusti na svoje bokove. Glavom se nasloni na moje grudi i ugnezdi
u zagrljaj.
„Baš si bezobrazan Alex. Ovo nije fer."
Zbog ovog slatkog poteza i njenog glasa prožetim molbom i patnjom
radoznale devojke moje celo telo se zatrese kada se na sav glas počnem
smejati.
„Mala baš si slatka ovako nestrpljiva, ali šta da ti radim. Ovo je jedini način
da ispunim tvoj san."
Njen nagli pokret glave na trenutak me uplaši, a kada rukama krene da
skidati crvenu tkaninu brzo je uhvatim za zglobove i povučem prema sebi pa
usnama na par sekundi zarobim brbljivicu koju je planirala osloboditi.
„Bolje ti je da ćutiš i budeš poslušna ili ću te morati vezati nestrpljiva
devojko", u šali joj kažem pa je nežno rukom povedem prema vratima
suvozačkog sedišta.
Uskoro bi trebali krenuti jer nemamo baš puno vremena. Možda je pola
jedan, ali dok mi stignemo do Seattla proći će oko tri sata.

~379~
 I zato moram što brže, ali opreznije voziti. Oni rade to pet, a karte koje sam
kupio nisu bile jeftine.
Mada ništa od ovog ne bih znao da mi Jesy nije rekla. Sad sam joj još i
dužan ostao.
Čoveče žene su nekad previše zahtevne.

***

Njen iznenađen gotovo suzni pogled sve mi govori umesto reči kojih trenutno
nema.
Ovo mesto je jedno od onih koje već neko vreme želi posetiti. Kada sam
juče preko poruka pitao Jesy šta bi Kate najviše obradovalo ona je odgovorila
sa samo tri reči Olympic sculpture park.
Iako mi nije baš do gledanja skulptura i slušati vodiča želeo sam da vidim
ovaj njen najiskreniji osmeh, ali nisam očekivao iznenađen pogled.
Kate već pola sata trčkara kao opijena za gospođom Elenom koja nam o
svakoj skulpturi priča po nešto, dok ja idem iza njih i trudim se da uhvatim
svaki osmeh i pogled sreće u njenim očima.
Nekoliko puta desilo se da Kate prepozna neke skulpture za koje nikad
nisam čuo.
Dobro za ove ovde nikad ni čuo a ni video, ali to sad nije bitno.
Dok pogledom pratim nju raspoložen osmehnem se jer pred očima ponovo
vidim Kate prekrivenih očiju kako u mojim kolima kao navijena priča šta bi sve
moglo biti i čudno je to kako nijednom nije spomenula ovaj umetnički park.
Pre sat vremena smejao sam se zbog njene ozbiljne face i nogu koje je
obgrlila na sedištu.

~380~
A kada sam napokon stigao u Western avenue i parkirao na sat vremena,
pomogao uzbuđenoj slatkici da izađe iz kola nisam ni očekivao da će kada joj
skinem povez sa očiju biti toliko srećna.
Sa bezobraznim kezom sam gledao u njeno nemo lice kojim je oprezno
upijala reči svog omiljenog parka a onda sam raširenih ruku prihvatio njeno
telo kojim se brzo zaletela u mene i nežno zagrlio.
„Ne mogu da verujem da sam ovde. Hvala ti Alex", srećno je u tom trenutku
šapnula uz moje uvo.
„Alex dođi da vidiš ovo. Dođi brzo!" Veselo levom rukom me doziva Kate
dok desnom pokazuje na dve osobe oko kojih raste voda.
„Vidi ovo je ustvari fontana. Vidiš ove dve osobe to su otac i sin. Voda se
prvo diže oko oca koji pruža ruku svom sinu, a zatim i oko deteta. I svaki put
kada se voda podigne oko deteta padne oko oca ili obrnuto. Zato njih dvojica
zauvek ostaju radvojeni."
Sa neverovatnom pažnjom Kate gleda u ove čelične skulpture dok joj u
očima sve više raste tuga.
„Ovo je delo američke umetnice Louise Bourgeois i zove se Father and son.
Ona je svoja dela stvarala iz ličnih trauma koja se vide kroz skulpture", tužno
mi kaže pa zadži pogled na malom dečaku koji sa ogromnom patnjom i željom
priža ruke svom ocu.
Nežno je jednom rukom obgrlim oko ramena i spustim poljubac na njenu
mirisnu kosu.
„Jesi dobro mala", upitam je oprezno.
Ima nešto što je povezuje sa ovim delom. Siguran sam da i ona kao i ja krije u
sebi neku bol, a to sada po drugi put vidim u njenim crnim očima.
Prvi put sam istu ovu tugu video u njima kada mi je slučajno priznala da je
tri godine bila u celibatu, a drugi je baš sad ovaj trenutak dok zamišljeno gleda
u to dete kao da vidi sebe.
Osećam kako se nešto bolno i slomljeno krije u njoj što nas povezuje. Ali
ona je jaka jer mi to nikad do sad nije pokazala.
Tek kad sam zadobio njenu pažnju uspela je da me pusti u svoje misli i
nesvesno otkrije da pati.

~381~
Na trenutak me zbuni njeno glasno kašljanje a kada je pogledam u oči
shvatim da ona to čeka mene. Vešto joj se osmehnem pa uhvatim za ruku.
„Šta god da je razlog tvoje patnje želim da je znam", tiho joj šapnem na uvo i
osetim kako se celo njeno telo ukočilo pored mene.
„Kako si.. ", zbunjeno me upita, „video to?"
Ozbiljno je pogledam u crne oči kojima iznenađeno gleda u moje pa naglo
stanem.
Desnu ruku stavim nežno na njen obraz, levom nastavim još uvek da je
držim za njenu nežnu ruku.
„Kate sve sam video dok si gledala u onog dečaka. Ti kriješ nešto u sebi, ali
ja te nikad neću terati da mi otkriješ šta je to."
Svoje reči završim jednim nežnim poljupcem kojim pritisnem njene usne.
Ona me zahvalno pogleda u oči i stidljivo se osmehne pa još jače stegne
ruku.
„Hvala", tiho mi šapne i povuče napred.
„Još me jedna stvar zanima i mnogo je kul. Videćeš Alex", zaokupljena novom
skulpturom kao mala devojčica veselo skače oko neke crvene visoke
budalaštine, dok joj gospođa Elena priča sve do najsitnijih detala.
Ovde je stvarno prelepo, jer svuda oko nas nalazi se zelenilo i imamo
odličan pogled na more.
Kada smo pre vise od pola sata sa onih sivih ulica ušli ovde nisam očekivao
da ću zateći ovako mirno i lepo mesto. Čini se da je ovo mesto kao stvoreno
za uživanje i opuštanje samo uz mnoga poznata dela.
I sve što tada čujem su reči Richarde Serra i Wake, a zatim u kolima
nastavim da slušam njeno veselo pričanje i veličanje tih prelepih, kako ih ona
zove, dela.
A kada na putu za Portland Kate ode u wc iskoristim taj slobodan trenutak
da pošaljem poruku.
Obećao sam joj stvarno lep i poseban dan, a to ću joj i pružiti.
Kada mi na poruku:Jel spremno sve?, stigne potvrdan odgovor mnogo
opuštenije nastavim voziti dok se put pred nama sve više smanjuje, a sati sve
brže protiču.

~382~
 Trideset peto poglavlje
Potreba

Alex

Prilazim kolima polupraznom parkingu ispred novijih zgrada i parkiram na

slobodnom mestu. Gasim motor i povlačim ručnu, smireno nastavim gledati
ispred nas u praznu i mračnu okolinu.
Ulična svetla bacaju blago-žuti odsjaj po betoniranom asfaltu, a tišinu
unutrašnjosti auta trenutno ispunjavanju naša plitka i opuštena dišanja.
Pomalo iscrpljen vožnjom glavu okrenem prema smirenoj lepotici na
suvozačkom sedištu pored mene i sve što ugledam je opuštenost i sreća koja
zrači iz nje.
Gleda me pravo u oči glave naslonjene na sedište, dok joj celo telo uleže
sklupčano u njega.
Vitkom desnom rukom obgrlila je svoje skupljene noge, a levu zarobila telom.
Širok osmeh na njenom licu trenutno se sija u ovoj tami koju blago obasjava
ulično svetlo.
Ti beli savršeni biseri koje volim osetiti na koži usne ili vrata sada sijaju i
kroz mene šalju osećaj potrebe za njihovim dodirom.
Da bih je još bolje video pomerim sedište malo unazad i celim telom se
okrenem prema njoj.
Desnu stranu lica uronim u sedište, a slobodnom levom rukom uhvatim
njenu toplu.
Palcem nežno prelazim preko te negovane kože čiju belinu pokušavaju
narušiti mladeži.
„Jesi se lepo provela", upitam je posle više od deset minuta ćutanja što nam
je rekord otkada je smirila uzburkala osećanja.

~383~
Ona se nežno nasmeši sa očima u kojim vidim svaki trag emocija. Na kratko
zažmuri pa pogledom zarobi moju dušu u njenu večnu tamu očiju.
„Jesam. Ne znam kako si otkrio da već duže vreme želim to mesto posetiti,
ali hvala ti zbog toga. Ovo je stvarno jedan predivan dan."
Tiho i opušteno svojim umirujućim glasom ispuni tišinu auta pa oslobodi
ruku mog dodira i pomazi po obrazu.
„Ispunio si svoje obećanje Alex. Bilo mi je prelepo, ali nadam se da tebi nije
bilo dosadno. Znam da ne voliš umetnost."
To je tačno, ali od toga još više ne volim videti ozbiljnost na njenom licu, jer
tada nema onih skupljenih uglova očiju i vedrine u njima.
Zato prevrnem očima na šta se ona zakikoće i rukom ovlaš dodirnem njen
bok.
Poput naglo probuđene životinje ona se ritne i glasno vrisne, a zvuk njenog
veselog kikotanja ponovo ispuni prostoriju između nas kao i prazninu u mom
srcu.
„Nisam se smorio. Dobro...možda malo na početku, ali posle mi je stvarno
bilo zanimljivo. Baš su dobro sredili taj park, još ima pogled na more i nema
onih sivih zgrada. To mi se baš svidelo." U znak slaganja sa osmehom na licu
klimne na moje reči i podigne visoko palac.
„Znam, to je tako predivno mesto", zanesena stavi ruke na grudi, „tamo bih
mogla zauvek spavati. Zamisli da su umetnost, zvuk vode i miris trave, zvede
na nebu jedine stvari koje vidiš i čuješ svaki dan. Bez onih bučnih automobila i
ljudi.. ", zamišljena sa srećom zagleda se iza mene kao da upravo doživljava
svoj san.
Bezobrazno se iskezim i približim prema njoj. „Još ti samo ja falim. Zamisli
svako jutro u toj prirodi, ali sa mojom glavom između nogu dok te jezikom
vešto obrađujem kao što sam jutros."
Ona iznenađeno pogleda u mene pa ozareno lupi po ramenu. „Koliko si
samo prost Alex", ove reči izgovori malo višim tonom glasa i naglasi
dramatičnim kolutanjem očima.
„A nisi se bunila jutros? Tad nisam bio prost? Koliko znam tražila si još",
šaljivo joj dunem u lice zbog čega ona stidljivo okrene glavu od mene.

~384~
Jebeno je slatka svaki put kad uradi ovako nešto. Pokreti tela postanu joj
mnogo drugačiji, a crne oči sijaju nekim razmaženim sjajem napaljene
devojke koja to ne može prihvatiti.
„Nisam rekla da se zbog toga bunim, samo kažem da si prost", stidljivo
odgovori. Naglo lepo sedne na sedište sa rukama na kolenima i ispravljenom
kičmom.
Bradu podigne visoko, a pogled usmeri kroz vetrobransko staklo auta.
I da želim ne mogu zaustaviti nagli talas smejanja koji mi potresa grudi.
Glasno se zagrcnem na ovu nadmenu kučku Kate zbog čega me ona ošine
jednim drskim pogledom, ali mali osmeh je odaje.
U znak predaje podižem ruke u vis na šta se ona sad zasmeje.
„Čime sam zaslužila sve ovo", upita me ozbiljna iz čista mira.
Zbunjen njenim pitanjem počešem se po potiljku i pogled zaustavim pravo
na njenim očima.
„Mislim sve ovo danas. Čemu toliki trud za nešto što sam nikad ne bi
posetio i čemu toliko sakrivanje ovog izlaska?"
Verujem da bi to sebe pitao pre tri meseca da je tad neki lik ovako nešto
uradio za devojku.
Verovatno bih se i smejao toj budali i nazvao ga papučarom, ali sada se
nalazim u takvoj situaciji i imam mnogo razloga za ovaku pažnju.
Umorno se leđima u celosti naslonim na sedište i pogled zadržim na jednoj
tački tame koja nas okružuje van kola.
„Znaš kada sam ti priznao o nestanku mlađe sestre nisam očekivao da će
mi to mnogo pomoći. Valjda mi je bilo dosta držanja bola u sebi, jer nisam
imao sa kim da je podelim", na trenutak zastanem jer osetim njenu toplu ruku
na mojoj šaci.
U želji da joj barem malo budem bliže prste zavučem između njenih dugih i
tankih.
„Sve što znam je da mi je pomoglo što sam to rekao baš tebi. I znam da
nećeš ići okolo i pričati svima. Zato sam želeo da ti barem malo vratim za tu
sreću i olakšanje koju su mi pružula u ova dva, tri dana."
Kada napokon pogledam u nju jednu stranu usne iskrivim u osmeh, jer me
ona gleda iskrivljenje glave na stranu sa krupnim sjajnim očima.

~384~
 Zbunjen emocijama koje one kriju u toj tami na kratko vidim svoj odraz, zbog
čega skrenem pogled pa ukočen prihvatim njeno iznenadno pomeranje.
Kate se savije prema meni i stane na kolena pa opkorači. Njeno meko i
veliko dupe pristiska me na pravom mestu.
Širokim kukovima kao puzzla uklapa se u moje prepone koje primaju sve
veću dozu krvi.
Čini se da je ovim pokretnom moj krvotok usmerila samo u jednom pravcu,
na mesto gde njeno dupe trenutno dodiruje moj kurac.
Rukama me uhvati za oba obraza pa glavom približi meni. Sada imam
savršen pogled na njenu tamu, kao dok smo u krevetu kada lagano ulazim u
nju a ona ne skreće svoj pogled.
Opet me zarobila, ali sada ima neki cilj.
Ona je kao Crna dama koja me uhvatila u svoju mrežu, ali ja ne želim da me
pusti.
„Ovaj petak bio je jedan od najlepših u poslednje moje tri godine. Iako si
ispunio moj san, ti si za mene uradio nešto mnogo više! Alex da sam znala da
ovaj prelepi deo sebe kriješ iza one bezobrazne i nadmene budale sada se
verovatno ne bih našla ovde", na trenutak je zaustavim prstom koji prislonim
na njene usne pa tiho progovorim.
„Verovatno bi bila u mom krevetu i probala neke nove poze sa mnom",
veselo joj namignem na šta ona prevrne očima pa na moje usne spusti
poljubac.
„Ćuti sad ja pričam", kaže mi uz mokru kožu preko koje polako pređe
jezikom.
Osvojen novom strasti iz grla oslobodim tiho režanje na šta ona protlja
kukovima od moje prepone.
„Uglavnom želim da znaš kako sam napokon srećna pored tebe i da mi prija
tvoja pažnja. Ali to ne znači da ću ti opet dozvoliti da ovo uradiš. Misliš da sam
glupa i ne znam koliko je sve ovo koštalo?"
Rukom se lupim po glavi i smoreno coknem.
Kako mrzim ovo kod devojaka...

~386~
Ako muškarac želi da vam udovolji pustite ga!
To će zadovoljiti njegovu primitivnu stranu i ego, ali i ispuniti potrebu koju
duboko u sebi krije.
Nijedan od nas ne voli kad našoj voljenoj nije lepo sa nama.
Derem se u sebi, jer ako bi ovo rekao na glas dobio bih po glavi.
„Razumeo sam šefice", veselo joj salutiram na šta se zakikoće.
Samo sanjaj Kate.
Uskoro ću nešto novo ispuniti a da toga nećeš biti svesna, samo prvo moram
otkriti šta..., a dotle mogao bih večerati.
Večera!
U jebem ti.
Totalno sam zaboravio na to.
Araon i Jesy sigurno čekaju.
Brzo na njene usne spustim poljubac pa je lupim po dupetu.
„Mala diži ovu zavodnicu sa mene. Dan još uvek nije gotov što znači da
imam još jedno iznenađenje."
Njeno veselo kikotanje i brzo pomeranje sa mene još više me opusti. Kada
sa zadnjeg sedišta izvučem kožnu jaknu i zaključam kola približim se mojoj
slatkici i obgrlim oko ramena.
„Šta je sad u pitanju? Reci mi Alex! Reciii..." Ponovo ona ista radoznala
Kate počinje sa ponašanjem neumorljive devojčure, zbog čega se smejem
kao poludeo.
Mislim da mi ovaj zvuk nikad neće dosaditi.
Sa njom svaka sitnica izmami iz mene dozu radosti i zato nekad poželim da
zauvek ostanemo ovakvi. Nasmejani i opušteni.
I samo svoji.

~387~
 ***

Otključavanje stana nikad mi nije bilo teže. Priznajem malo sam nervozan, jer
ne znam ni šta ćemo jesti...ni kako sve izgleda.
Kao po dogovoru kada Kate skine starke i krene prema mojoj sobi rukom je
zaustavim i okrenem prema sebi.
„A da odeš do kuhinje po flašu vode, žedan sam? " Trudim se da izgledam
što opuštenije zbog čega je poljubim. Kao opijena pogleda me u oči i okrene
se prema dnevnoj sobi.
Čim je izgubim iz vida krenem prelaziti ostatak praznog hodnika dok
nogama oprezno koračam po parketu stana.
Na ulazu u kuhinju vidim njeno telo i obline koje nikad neće moći sakriti.
Sva je izvajana i to na pravim mestima.
Te divne krivine na njenom telu stvorene su za moje ruke i dodire. Stvorene
su za moje poljupce i ugrize.
Tiho stanem iza njenih leđa i grudima jedva očešem po njima. Ukrućenim
kurcem koji još uvek čeka na nju zabijem se između njenih polutki dupeta i
bezobrazno osmehnem kada duboko uzdahne.
„Dobro veče gospodine", veselo mi kaže drug obučen u belu košulju i obične
farmerice.
Ugrizem se za usnu kad na njemu ugledam crnu kravatu i gelom zalizanu
kosu. Bela krpa prebačena je preko njegove desne podlaktice kao što je bila
preko moje pre dve godine.
„Dobro veče jel naš sto slobodan", jedva ozbiljno upitam našeg lažnog
konobara.
Stegnem pesnicu kad rukom pokaže na naš kuhinjski sto prekriven istim
onim crvenim stolnjakom i belim tanjirima koji smo pre dve godine stavili Kate
i ja za njihov drugi dejt.
Veselo namignem Jesy koja na sebi ima belu košulju i širok osmeh preko
lica.
Ona lagano izvlači stolicu Kate i jedva se suzdržava ostati ozbiljna.

~388~
Kod „izvolite gospođice" pukne na šta sta svi počnemo da se smejemo.
Kate se presavija na stolici dok je Jesy veselo grli, a ja bacim peticu drugu.
„Čini se da se tradicija nastavlja", kažem u šali iako sve znam.
Šta više zamolio sam Jesy i Araona da nam ovo prirede.
Kada je Kate tog petka pred dve godine došla i zakucala na vrata mog stana
nisam očekivao da je ona sve sredila tajno sa Araonom.
Želeo je obradovati Jesy i oraspoloži pa je došao na ideju da Kate i ja
budemo njihovi lažni konobari. Bio je to prvi put da sam više od pet minuta
lepo pričao sa njom.
To mi se trenutno čini tako dalekim i smešnim, a opet upravo sve to
proživljavamo ponovo zajedno.
„Ovo je genijalno, pa sve je tu od prvog puta...samo je cveće drugačije",
veselo progovara Kate dok rukom briše suze radosnice.
„Araon, to je definitivno najbolja ideja ikad", kaže nasmejano pa pogled
spusti na mene. Obrazi joj buknu kada namignem na šta se Jesy i Araon
nasmeju.
Ozbiljno nakašljavanje umiri nas nakon čega Araon progovori.
„Da li ste spremni za večeru gospodine i gospođice", pogleda u nas.
Pogledam u Kate koja opet jedna zadržava napad smeha i klimnem.
„Divno. Samo da znate kuća časti", srećno nam uzvrati pa prihvati pune
tanjire špageta milaneze od Jesy.
„Uživajte i prijatno. A da, da li ste za malo vina ili možda piva", namigujući
prema meni Araon me upita. Opušteno slegnem ramenima na šta se Jesy i
Kate zakikoću.
Kada nam naši lažni konobari napune čaše, Kateinu crvenim vinom a moju
hladnim pivom ubrzo se uz izvinjenje spojenih ruku izgube iz kuhinje na šta se
oboje nasmejemo.
„A desert", upitam za njima.
„Za to se sam pobrini", kaže mi Araon izazivačkim tonom u glasu.
„Pihhh kakav ne radnik... ima da se žalim taj neće dobiti platu", nasmejano
kažem Kate.
Ona rukom brzo duva u svoje crveno lice pa se na glas nasmeje kad čuje
odgovor mog druga.

~389~
„Čuo sam te samo da znaš."
Čoveče šta bih ja bez tog lika?
On je uvek bio na mojoj strani, osim kada sam zajebavao devojke.
Ali opet i tada me razumeo.
Kada u usta ubacim prvi zalogaj tople hrane veselo prostenjem jer mi falio taj
okrepljujući ukus.
I polako u ćutanju nastavim jesti špagete dok očima igram sasvim novu igru
sa Kate.
Sada napokon mogu odahnuti, jer sam ispunio svoje obećanje.

Katherine

Neizmerna sreća trenutno pravi haos u meni. Emocije su mi uzburkane i

pomerene do maksimuma.
Jer kad je Alex srećan i ja sam.
A on je trenutno presrećan.
Jutros je otišao na utakmicu i dok sam ja sedela na predavanjima nervozno
kukcala prstima od drvo stola on je igrao treću utakmicu nakon povrede.
Još uvek sam uplašena kad igra, jer je onaj njegov bolni krik za sobom u
meni ostavio trag.
„Da znaš kako sam preskočio jednog, a tek okret koji sam napravio",
raspoloženo mi prepričava neke po njemu najbolje detalje sa utakmice.
Nasmejano zatvorim knjigu iz književnosti koju sam pre njegovog poziva sat
vremena čitala.

~390~
Leđima se naslonim na zid sobe i pogledom obuhvatim celu sobu. Posmatram
mali haos koji je za sobom ostavila Jesy.
I nasmejem se kad na njenom krevetu ugledam razbacane gaćice.
„Mala šta je tako smešno", upita me dečko sa druge strane poziva. Još jače
se zakikoćem, jer u njegovom glavu čujem prizvuk izazivanja.
„Ništa, nešto u sobi mi je priviklo pažnju. Nego rekao si da imaš još nešto da
mi kažeš", napokon skoncentsano pratim naš razgovor.
„A da... ne znam da li danas imaš nešto u planu, ali uveče bi voleo da sa
mnom odeš na novu Beta žurku. Petak je veče i ako si mislila da učimo ili učiš
zaboravi na to", šaljivo mi posle ovih reči pošalje zvučni poljubac.
Iznenađena njegovom opuštenosti i srećom u neverici zavrtim glavom.
„Dobro, biću spremna"
„U osam"
„Okej. Osam onda."
Osluškujem zvukove smeha i priču koju čujem sa njegove strane i nasmejem
se kad njegovi prijatelji počnu sa nekim navijačkim pesma.
A kada im se na momente pridruži Alex počnem nekontrolisano da se
smejem. Presladak je i volela bih da sam sada sa njim.
„Ajmoo Kate šta kaže New Orleans", upita me previše glasno zbog čega
telefon odmaknem od uva.
„Šta kažu Alex", sa osmehom na licu ga pitam.
„Kažu who dat!!!"
„Alex ne derii seee", uzvratim mu jednako glasno zbog čega je sada on taj
koji se smeje.
„Izivini mala samo mi je drago što smo pobedili."
„Znam, i meni je. I nadam da ti je rame stvarno dobro", malo ozbiljnije mu
odgovorim na šta me on ubedi da jeste.
„Kate",
„Reci Alex",
„Nedostaješ mi." Neočekivani trnci mi prolaze telom dok u ušima još uvek
čujem odjek njegovih reči.
„I ti meni."

~391~
Ovo stvarno mislim. Stvarno mi nedostaje.
Čak i previše.
Volela bih da je tu i da ležim u njegovom toplom zagrljaju.
Već danima sa neizmernom željom maštam da ponovimo onako savršen
dan kao prošlog petka.
Želim ponovo jesti špagete, piti crveno vino i sa njim deliti čokoladni kolač.
Još uvek osetim njegove poglede i dodire ruke kojom me nežno mazio dok
smo delili taj ukusni desert.
A sladak ukus čokolade koju smo pomešali našim usnama me noćima
proganja.
Šta više ceo taj dan me proganja.
Taj dan, taj savršeni izlazak u meni je stvorio potrebu da mu sve ispričam.
U toku ovih radnih dana više puta sam osetila tu potrebu duboko ukopanu u
grlu, ali nisam imala snage da je iskopam.
Jer reči nisu htele same izaći.
„Mala prekidam sad. Kupim te u osam i jedva čekam da vidim." Iz predubokih
misli njegov glas me vrati u stvarnost.
„Znam, i ja tebe." Nakon ovih mojih reči osluškujem zvuk pištanja i kraj
razgovora. Slušam tišinu koju je ostavio za sobom iako mi uši ispunjava
sasvim drugi zvuk.
Zamišljena legnem na bok i zatvorim oči u istoj sekundi kada glavom
dotaknem mekani jastuk.
Previše stvari ovih dana pritiska moje misli. Sa jedne strane stoji saznanje
da želim i imam veliku potrebu Alexu ispričati sve.
Taj događaj koji je desio za vreme mog izlaska. A sa druge strane kao
glasna provokacija izazivaju me reči potrebe koje još uvek držim u sebi.
Plašim se i brinem zbog ispita koji su tako blizu.
U noćima kad nisam sa njim strahujem od svoje posete njihovim grobovima.
Bojim se da im zbog mene niko nije doneo cveće, jer da sam ih posećivala oni
bi svaki dan bili okruženi tim slatkim mirisom .
Nisam im pružala pažnju dok su bili živi, olako sam shvatala njihova
postojanja ali kada sam ih izgubila shvatila sam koliko mi- ljudi grešimo.

~392~
Dok smo živi i zdravi, dok imamo svoje voljene pored sebe ne poklanjamo im
pažnju.
Prolazimo ujutru pored njih sa običnim "ćao" ili „dobro jutro", a da ih ne
pitako kako su.
Brinemo samo za sebe i svoje probleme, i tek kada ostanemo bez voljenih
osoba shvatimo koliko nam fale te sitnice. Shvatimo koliko malo pažnje smo
im pružali.
A ja istu grešku ponavljam iako sam ih izgubila. Nemam njih, ali to ne znači
da oni ne zaslužuju moju pažnju.
Imaju moju bol i suze, ali ne i pažnju.
Psihicki sam sa njima, ali fizički daleko od njih i mesta na kom leže. I tako je
već tri godine.
Tri duge i bolne godine...
Volela bih da je sve lako i da preko usana mogu olako skotrljati reći. Kad bih
samo mogla započeti govor o njima bez suza, bez sećanja na bol koja je
probila moje grudi kada sam došla kući i ugledala kola policije.
Žuta traka bila je svuda oko naše dvospratne bele kuće. Te tople kuće pune
ljubavi i mirisa maminih kolača.
Ali i Alexu je bilo teško zapoceti priču o Kelly.
On se branio na svoj način, ljutnjom. Gotovo me optužio što sam započela
tu temu, ali je nakon prvih reči otvori branu emocija i razapeo moje srce.
Ako je on mogao onda ću moći i ja.
Samo moram pobediti ovu kukavicu u sebi.
Gotovo uspavana razmišljanjem trgnem se na zvuk otvaranja vrata sobe.
Pospano se osmehnem kada ugledam Jesy na ulazu sobe i kao da je pred
očima ponovo vidim obučenu u belu košulju i crne pantalone.
A kada sva srećna skoči na mene i pokloni mi rundu dobrog golicanja natera
me da ustanem i počnem sa spremanjem.
Do osam uveče iz sobe izađem oprane i ispeglane kose, obrijanih nogu i
kratkog dubokog šortsa, belog topa i teksas jakne.
I naravno sa mojim novim dubokim belim starkama.

~393~
 ***

Bila sam skeptična zbog ove žurke, ali sada se odlično provodim. Duke
Dumont trešti iz velikih zvučnika a Jesy zajedno sa mnom skače na sred
dnevne sobe.
Svaka kuća bratstva slična je na ovom koledžu, jedino što su udaljene jedne
od druge.
Kao i uvek kada smo došli ispred Beta kuće zatekla sam svako osvetljeno
prozorsko staklo i bučnu muziku.
Nekolicina studenata stajala je naslonjena uz ogradu kuće i pričala. Neki
parovi već su počeli sa hvatanjem i ljubljenjem zbog čega sam se postidela.
Ali brzo sam sa njih sklonila pogled, jer mi je samo jedna osoba privukla
pažnju.
Čim je izašao iz auta Alex me uhvatio za ruku i ponovo celu odmerio kao što
je ispred kampusa.
Večeras je previše lep i previše zgodan za moje srce.
Na sebi nosi obične teksas farmerice koje sam toliko puta videla na njemu, ali
ovo veče izgleda još zgodnije i mračnije sa tom crnom košuljom podvrnutih
rukava na kojoj se ocrtavaju nabrekli mišići.
Na njemu sam osetila onaj dobro poznati muški mošusni miris kada sam mu
se približila i poljubila.
A crna poduža kosa koju je pustio samo zbog mene večeras je ukroćena
gelom. Prednji deo malo je podigao i zalizao unazad zbog čega celo veče
imam savršen pogled na njegovo lepo čelo i plave oči.
Koliko sam ga samo tad želela odvući nazad u kola i uzeti.
Ogromna želja kolala je mojim telom i peckala ruke da mu uništim frizuru.
Želela sam samo ja takvog da ga vidim, a njegov mračan pogled u očima
govorio mi je da se i njemu sviđa to što vidi.
Pogledom sada u ovoj zagušljivoj sobi koju ispunjavaju studenti tražim
njega. Otkada smo došli bio je pored mene, šaputao neke gluposti na svaku
devojku ili neobuzdani par, upoznavao sa ostatkom tima.
Poklanjao mi je pažnju koju imam i dok smo sami.

~394~
Želeo je da njegovi saigrači znaju kako sam ja ta koja ga je izlečila na šta su
se oni dvosmisleno nasmejali.
Šta god radili, sedeli ili stajali njegova ruka bila je na mom boku ili šetala
leđima što me na trenutak uspavalo.
Volim kad me mazi, a on je otkrio koliko me to uspava. I svaki put kada sam
prespavala pored njega prvo me iscrpeo na najlepši mogući način, pa nežnim
dodirima uspavao.
U moru ljudi uvek ću znati prepoznati te plave oči koje redovno menjaju
boju. Kada je ljut ili umoran u njima vidim mnogo tamnije plavetnilo, a kada je
na rubu svršavanja ili napaljen to plavetnilo igleda kao da po njemu vlada siva
magla.
A to je moje omiljeno plavetnilo.
U jednom ćošku naslonjem na zid Alex pored svih drugova gleda u mene.
Očima koje peckaju moju vrelu kožu i opijene nerve gladno prelazi i kao da
svojim umom ostavlja tregove na mestima koje pogleda.
Lice mi gori a vrat pecka, grudi su neobično teške i sa velikom željom
pritiskaju beli top, a između nogu osetim kako se cela budim zbog samo jedno
pogleda plavih očiju.
Kukovima vešto njišem okrenuta prema njemu. Rukama prolazim kroz blago
mokru kosu. Uvijam se samo za njegove oči, iako nas svi vide moje telo igra
samo za njega.
Pogledam ga jednim dubokim požudnim pogledom pa glavu zabacim
unazad, dok moja omiljena pesma Don't be so shy još više uzburkava ovaj
ples.
Iznenađena vrisnem kada mi velike muške ruke povuku bokove prema
napred, ali taj vrisak toliko je slab naspram muzike da ga samo mi čujemo.
Izdahnem sav vazduh iz pluća kada me na donjem delu stomaka pritisne
njegova probuđena erekcija i čvrsti kukovi.
Levom rukom uhvati me za obraz i pogleda pravo u oči. Samo jedan pogled
izbilza dovoljan je da vidim kako se magla u njegovom plavetnilu podiže zbog
čega zadrhtim.
Rukom me uhvati za vilicu i okrene glavu u stranu.

~395~
„Šta radiš to Kate", kolena mi zaklecaju kada mi hrapavo šapne na uvo.
Progutam pljuvačku kako ne bih balavila po njemu, jer više ne znam kako
kontrolisati svoje telo.
Alkohol koji sam popila, zagušljiv vazduh i moja požuda čine me lakom, ali
samo za njega.
„Igram", nasmejano mu kažem. Sklonim ruku sa brade i pogledam u njega.
„Igraj sa mnom." Alex me par trenutaka gleda u oči pa u negodovanju počne
mrdati glavom.
„Pijana si Kate. Mislim da je bilo dosta za danas", kaže i ostavi čašu na sto
iza mojih leđa.
„Ajde idemo, dosta si popila a ja sam umoran. Samo želim leći pored tebe i
grliti", nežno mi šapne na uvo i rukom pokaže Jesy i Araonu da idemo.
Došli smo svi jednim kolima a dogovor je bio kad barem jedno od nas krene
da idemo svi.
Pokupim torbu od Jesy koja me na trenutak bila ostavila samu na onom
podijumu jer je morala na wc, a šta sam ja radila?
Zavodila Alexa pred svima.
I znam zašto je rekao da ćemo samo spavati i ležati, pa ja imam.
Dobila sam pre dva dana a tu ga zavodim i time mučim i sebe i njega. Kako
sam samo mogla?
Zakikoćem se na ovo svoje prekoravanje.
Prija mi svež vazduh na otkrivenoj koži nogu i vedra noć. Podignem pogled i
na nebu vidim zvezde, u sekundi se setim moje maštarije i parka skulptura.
Alex me nežno uhvati za ruku pa gurne na zadnje sedište. Sedne pored
mene i glavu nasloni na čvrste i tople grudi.
Koliko je on samo divan i brižan, koliko me pazi i ugođava na sve načine.
Opet se u meni nalazi potreba da mu kažem sve.
Ako je njemu razgovor pomogao onda će i meni. Možda je baš ovo veče
pravi trenutak da mu kažem sve.
Imam slobodu i samopouzdanje zbog alkohola, svesna sam svega iako
malo posrćem na stranu, ali da... želim mu reći sve.

~396~
Želim da me grli večeras sa istinom između nas. Želim da pokupim svaki svoj
slomljeni deo i pružim u njegove čvrste ruke. On me ima celu i nek radi šta
god hoće.
Jednom sam pala, a ako padnem opet to će biti kraj za mene. Ali da li vredi
probati?
Znam da vredi.

~397~
 Trideset šesto poglavlje
Početak kraja

Katherine

Ležim ispružena na leđima mog novog omiljenog mesta.

Njegovog kreveta.
Ne znam koliko je sati, ali ponoć je sigurno prošla. Noćna tama koja kroz
stakla prozora ulazi u ovu prostoriju okružuje nas i sakriva od novog dana.
Sakriva nas od jutra koje će svanuti za šest sati i možda doneti novu
promenu u našoj vezi.
Ali nadam se mnogo bolju promenu koja će nas još više učvrtstiti.
Iako sam nervozna alkohol u mojim venama ublažava podrhtavanje tela i
grčenje mišića.
Gledam u Alexa kako nervozan pokušava skinuti starke sa mojih nogu.
Pre par minuta me u naručju uneo u sobu i nežno spustio na meki pokrivač.
Iste sekunde glava mi je utonula u oblak mekanog perija zbog čega sam na
kratko zadremala.
Trgnula sam se čim sam na zglobu noge osetila njegov topao dodir i glasno
frktanje.
Smeškam se iako bih trebala da mu pomognem, ali uživam u ovom prizoru.
Alex stoji ispred mene raširenih nogu samo u crnim boksericama. Koža mu se
presijava od blagog sloja znoja, čvrsti mišići napinju se pri svakom pokretu
ruku.
Zagrizem usnicu kada ugledam njegove zube kojima gricka roskastu kožu
usne. Na trenutak se ispravi pa nervozno i drsko prođe rukom kroz kosu. A
kada ugleda moje ozareno lice i sam se nasmeje.

~398~
„Šta je ovo Kate", kaže namrgođeno pokazujući prema mojim nogama.
Opuštenih mišića jedva podignem desnu nogu i savijem u kolenu kako bih
mu pokazala da nije toliki problem skinuti jedne obične patike.
Zamislim se kad na njima ugledam čvrsto vezani čvor i iznenađena
nasmejem. Bele pertle očigledno su nemarno vezane u jak i mali čvor samo
zbog Alexovog naglog odvezivanja.
Opuštena spustim nogu i dotaknem parket pa podignem glavu kako bih
pogledala Alexa.
Zakikoćem se jer na glavi sada ima još veći nered.
Pramenovi crne kose trenutno su raštrkani na sve strane zbog njegovih brzih
prolaza prstiju.
„Čvor", kažem mu na kraju posle čega počnem da se smejem.
Okej možda sam malo više popila. Ne sećam se koliko, ali nisam brojala.
Imam sreće što sam večerala, jer bih sada sedela na hladnim pločicama wc-a,
grlila wc šolju i povraćala alkohol.
Alex se uhvati za glavu pa obiđe krevet sa desne strane i upali noćno svetlo.
Preko dva velika prozora spusti roletne i okrene se prema meni.
Uspela sam sesti i mojim dugim noktima prelakiranim svetlo rozom bojom
pokušavam odvezati mali klupko tkanine.
Čim nemarno ispuštenom starkom lupim od pod on se okrene prema meni
sa osmehom na licu.
Prilazi mi golih grudi i stomaka, ruku raširenih samo za moje telo, a kada
prisloni svoju otkrivenu kožu uz moju odeću samouvereno natera me da se
zbog njegovog prisustva spustim nazad na leđa.
„Kako si samo slatka mala", kaže mi i nežno poljubi vrh nosa.
Zakikoćem se kada me rukama ovlaš dodirne po kukovima i umirim čim vešto
otkopča dugme šortsa.
Usnicu zarobim zubima i osetim kako mi obrazi poprimaju malo crveniju
boju.
On polako preko mojih butina svlači teksas materijal i gleda me pravo u oči.
„Ne grizi usnu mala da ne bih skinuo sa tebe ove slatke gaćice", zagrmi
ozbiljnim glasom u ovoj tihoj sobi.

~399~
Obavijena stidom zatvorim oči kao da će to umanjiti ovaj smešni trenutak, jer
znam da na sebi imam omiljene i najudobnije pamučne cvetne gaćice.
A to nije ono što je navikao videti na meni, ali on me ipak rukom drži nisko
na boku i iznenadi laganim dodirom slobodne ruke na obrazu.
„Ej šta je sad? Stidiš se ovih gaćica", upita me zbog čega nevoljno otvorim
oči.
Zagledam se u njegovo plavo duboko more i na trenutak opustim. U njemu
nema talasa smeha i ruganja, već uzburkala požuda i nežnost. A to me
opušta.
„I u njima si jebeno seksi, kao i sa ovim ovde", kaže posle čega preko
tkanine gaćica dotakne uložak između mojih nogu.
Da sad u rukama imam ogledalo sigurna sam da bih videla devojku crvenih
obraza i vrata, jer osećam koliko mi koža na tim mestima gori.
Postiđena okrenem se na stomak i zabijem lice u pokrivač.
Zvuk Alexovog smejanja odzvanja mi iznad glave posle čega mu se pridruži
kratak i bučan zvuk pljeskanja dupeta.
„Znao sam da ti savršeno stoje i sa ove strane. Imaš jebeno savršeno dupe
Kate", uzbuđeno kaže i rukom obuhvatim jednu pokutku guze.
„Molim te prekini, ovako neću moći sa tobom ozbiljno pričati", kreštavim
glasom mu odgovorim a kada mi značenje ovih reči dođe do opijenog mozga
naglo se ukočim.
„Želiš da pričamo, ali o čemu?" Ozbiljnost izbija iz njega kada me podigne i
okrene prema sebi.
Drži me obgrljenu oko bokova i pribijenu uz njegovo telo u vazduhu, jer
nogama polako zamahujem ali ne mogu dodirnuti pod.
Pogledam iza njegovog ramena prema komodi na kojoj stoji slika njegove
nasmejane majke i njega zbog čega se setim vedrih želenih očiju male
devojčice koja nas je povezala još više.
Ovo sam želela, zar ne?
Pa sada sam na neki način pokrenula tu temu.
Ali još uvek ne znam kako da mu kažem da su moji roditelji i brat ubijeni.
Možda je bolje da reči dođu same od sebe?
Možda je bolje što nisam smišljala način na koji ću mu sve ispričati?

~400~
Verovatno jeste, ali opet sve ovo me plaši.
Seti se Kate njemu je razgovor pomogao i tebi će, a posle toga i dalje ćeš
ležati pored njega duboko uvučena u topao zaštitnički zagljaj i napokon
čuvana.
Duboko naglo udahnem vazduh pa pogledam u Alexa. Gleda me ozbiljnim,
ali zabrinutim očima i sedne na krevet kada ga zamolim to.
„Dođi ", kažem mu nežno iako i sama trebam nežnost. Povučem ga za ruku
pa sednem na krevet savijenih nogu u turski sed.
„Sećaš se kako si prošli petak, u onom parku, rekao da u mojim očima vidiš
bol...E pa nisi pogrešio."
Na trenutak pogledam u njega i tužno se osmehnem. Drhtavom rukom
uhvatim pokrivač, dok još jednim dubokim udahom pokušavam umiriti
nervozno telo.
Pogled opet spustim prema parketu i očima potražim isčupani crni konac. A
kada iz alkohola iscrpim novu dozu snage nastavim pričati.
„Rekao si kako ćeš čekati da ti sama kažem sve o toj boli, a ja već nedelju
dana imam ogromnu želju za tim, samo nisam imala dovoljno snage. Alex ja...
ja sam siroče."
Naglo plućima uvučem vazduh jer su mi ove izgvorene reči izbile sav.
Napokon pred nekim govorim ono što mi je duže vreme bilo teško prihvatiti.
Da, ja sam siroče koje nema svoju porodicu, osim strica i strine.
Njegov nemi pogled govori mi kako čeka da nastavim i da treba vremena da
shvati ovu informaciju.
Ali ipak pruža mi ruku i preplete svoje prste sa mojim.
Telom mi se približi i drugu, slobodnu ruku stavi na obraz i na čelo spusti
kratki poljubac.
Snagu koju mi je u telo uneo ovaj nežni gest natera me da nastavim sa
rečima. Grlo mi više ne porobljava potrebu već posle toliko godina pušta na
slobodu, a ona kao opijena leti kroz vazduh i hvata svaki čin ljubavi koju
dobijam od Alexa.

~401~
„Siroče sam zato što nemam majku, oca i brata. Nemam svoju porodicu osim
strica i strine. Alex...moraš da znaš da ovo prvi put nekom pričam. Nikad
nisam ovu tajnu podelila sa Jesy, nikad nikom nisam reka ovo što ću tebi
sad...Alex ja...ja nemam porodicu zato što su mi je nepoznati ljudi oduzeli.
Moji roditelji i brat ubijeni su pre tri godine dok sam bila u izlasku."
Suznih očiju gledam u njega i drhtim.
Pred sobom vidim blještave slike mog izlaska sa drugaricama, flertovanje i
opijanje kako se prepliću sa slikama crveno-plavog treptećeg svetla na krovu
kola policije.
Gomile crne uniforne i nepoznatih ljudi.
Slika razbijenih ulaznih vrata i crnih kesa u kojima su izneta tri tela.
Njihova tela.
Hladna i mučena.
Grlim ga kao da je on moj jedini spas. Grlim ga jer želim pobeći od duhova
prošlosti, a on ćuti.
Iako sam mislila da mogu izdržati bez suza opet plačem, a on i dalje ne
progovara.
Grli me, ali kao da to nije moj dečko.
Zagrljaj me ne stiska i nije topao, već hladan i ukočen. Ustvari ceo Alex je
ukočen.
Šakom obrišem mokru reku suza sa obraza i pogledam ga u lice. Nema
nijedne emocije na njegovom licu, on kao da je kamen.
Ukočen, ali bezosećajan.
Bože šta sam sad uradila?
Možda nije spreman na ovo?
Sigurno me sad drugačije gleda.
Da li sam prerano rekla?
„Alex molim te reci nešto", uplašena njegovim neobičnim ponašanjem
ponovo na rubu suza progovorim.
Kao da ovim rečima privučem njegovu pažnju on me pogleda praznih očiju.
Trenutno onog divnog plavetnila nema kao što nema ni mog dečka.

~402~
Šta mu je?
Ništa od ovog nisam očekivala.
„Kad se to desilo", bezosećajno me upita dok mu ruke mlitavo vise pored
mog tela.
Osećam kako možda ne želi moje telo na svojim nogama.
Da mu možda više ne prija osećaj mojih obavijenih nogu oko njegovih kukova.
I kada se povučem unazad on me odsečno rukom zaustavi i povuče nazad
u krilo.
„Molim te reci mi kako se to desilo", sa bolom u glasu zamoli me.
Rukom protrljam lice i prođem kroz kosu.
Sve je tako čudno.
Ovo nije ono što sam očekivala.
Ponovo dubokim udahom prikupljam snagu, a kada je opet nađem telo mi još
uvek nastavi drhtati.
„To je bilo leto pre mog upisa na koledž. Bila je subota a ja sam izašla sa
drugaricama iz srednje. Kada sam se oko tri vratila kući ono što sam zatekla
tada ni u snovima nisam očekivala. Kola policije, hitna pomoć i komšije,
nepoznati ljudi okruživali su kuću. Prvo mi ništa nije bilo jasno, zbog čega sam
se neprimetno provukla ispod trake i zastala na samom ulazu. Vrata su bila
odvaljena, razbijeno drvo svuda oko ulaza raštrkano i to je sve što sam videla
jer kada sam zakoračila ka njima neki muškarac me odvukao. Bio je to
policajac. Posle su mi rekli da su moji roditelji i brat ubijeni. Zamisli u toj
sekundi morala sam da se pomirim sa istinom da sam sama", uplakana jedva
nekako izgovaram reči.
On me mazi po kosi i ljubi mokro lice, ali ćuti. Iako me grli ukočen je i čudan.
Rukama mi telo pribija uz svoje pa na uvo šapne, „Kad se to tačno desilo?"
Zbunjena odgovorim mu iako me boli izgovoriti taj datum.
„Sedamnaestog jula pola sata pre mog dolaska."
Glavom klone na moje rame i umorno izdahne.
„Mala žao mi je. Ti.. Ti to nisi zaslužila", kaže mi i malo jače rukama stisne.

~403~
Blago umirena njegovim povratkom klonem umorno uz krupno i snažno telo
koje trenutno neizmerno trebam.
Rukama obgrlim ga oko leđa pa drhtave ruke prislonim na vrelu kožu
mišića i zatvorim oči.
Opet u tami vidim inspektora u tamnom odelu, njegovu plavu prosedu kosu i
ispijene plave oči.
Prisećam se težine boli kojom je izgovorio one reči koje su promenile ceo
moj život.
Prisećam se boli u njegovim očima sa kojom je prihvatio moje slabo telo i
suze.
A onda vidim bolničare koji me smiruju lekovima i osećaj praznine koju ni ta
hemija nije mogla pobediti.
Prisećam se sahrane na kojoj sam više bila zarobljena sa tim osećajem
nego sa njima.
Opet pred očima vidim svaki dan posle njihove smrti ispunjen samoćom i
tugom koja se stapala sa mojim crtanjem i fotografijama.
Prisećam se svega samo ne njih, jer više ne znam kako izgledaju.
Sada su postali bleda slika nasmejanih lica i prijateljskih osmeha koja su uvek
grejala moje srce.
Izgubila sam ih tog dana zajedno sa jednim delom sebe.
Izgubila sam njih, ali dobila sam njega i želim zauvek da ga imam.
Želim zauvek grliti Alexa Clarka.

***

Budim se jer više ne osećam toplotu oko svog tela.

Ležim sklupčana na sredini Alexovog kreveta u istom položaju koji sam
zauzela dok me grlio i štitio svojim čvrstim grudima prislonjenim uz moja leđa.
Okrenem se i legnem na leđa pa rukom prođem preko hladne površine
čaršava.

~404~
Hladne.
Što znači da sam već dugo sama u krevetu, ali ono što me brine je
nedostatak osobe koja bi tu trebala trenutno ležati.
Nakon onih teško izgovorenih reči Alex je sa mene skinuo i beli top.
Brzo me ušuškao ispod mekanog pokrivača, pa legao pored mene.
Rukama me obgrlio i naslonio na grudi.
Naše noge spontano pronašle su svoje puteve i isprepletale.
Osećaj njegovog toplog tela na mojoj hladnoj koži u mene ubrzo je vratio
volju za životom.
Tiho sam plakala dok me on sve više stiskao uz sebe i tiho šaputao da
imam njega.
Iako više nije bio u potpunosti ukočen još uvek sam mogla osetiti neki nemir
u njemu i bol.
Nežno me mazio po kosi i polako iz mene izvlačio svaki trenutak patnje i
boli.
Sa suzama ispričala sam mu njihovu sahranu, ona bolna osećanja kao da
su ponovo oživela u meni dok sam se prisećala grupe ljudi u crnini, tri
kovčega i dve velike, duboke grobnice.
Priznala sam mu kako od tada nisam ništa osećala, spomenula Jhona zbog
čega se u sekundi ukočio i nakašljao.
A onda sam prešla preko svih granica straha i ispričala sve o onoj olujnoj
noći kada sam prespavala na njihovim grobovima.
Tiho je slušao i naslanjao glavu na uzglavlje kreveta, rukama me stiskao i
jače grlio kada je shvatio da to trebam, pa nežno tešio u trenucima mog
gušenja i nezaustavljive reke suza.
Ljubio me po licu i gledao bolnim plavim očima, ali ćutao. I shvatam ga, jer
nema tu šta puno da se kaže.
On je mogao kao drugi govoriti kako mu je žao, mogao me sažaljevati ali
nije.
Ljubio me i čuvao u tom trenutku više nego ikad pre.

~405~
Držao me kao ranjenu i nepoverljivu životinju.
Svojom pažnjom smirio me zbog čega sam ubrzo pored njega zaspala.
Ali sada ga nema.
Želela sam da zaspe pored mene dok nas istina još više spaja i zaspao je.
Želela sam da mu dam svaki svoj slomljeni deo, i jesam.
A on ih je tiho prihvatio i uzeo u ruke.
Ali zašto je sada mesto pored mene prazno?
Njegovo mesto.
Zašto nije ovde kao što sam ja bila celo veče pored njega?
I zašto me ovo trenutno povređuje?
Kada bih samo znala šta da radim ovako zbunjena... Iako se brinem da je
ovaj potez našu vezu vratio par koraka unazad duboko u sebi osećam neko
olakšanje.
Bol je još uvek prisutna, ali više me ne steže toliko jako oko srca. Više me
ne drži u svojim nevidljivim rukama, jer me sada neko drugi čuva.
On.
Moj jedini razlog da napravim promenu i želju za borbom.
Zabrinuta naslonim lice na ruku koju ukorenim u dušek kreveta.
Ležim na boku sve dok ponovo od umora ne zaspim i otvorim oči čim me po
licu dodirnu njegove nežne usne i spase neočekivane noće more u kojima ih
vidim ali ne mogu prepoznati ta nasmejna lica.

~406~
Alex

Ovo bi trebao biti trenutak mog slavlja!

Trebao bih skakati od sreće jer sam napokon pronašao ono što sam tražio.
Pronašao sam ono zbog čega sam došao ovde.
Da nije bilo tog razloga, te žrtve nikad ne bih upao na ovaj koledž.
Nikad ne bih upoznao nju.
Ali zašto trenutno želim da nikad nisam došao ovde?
Zašto mi je ovako teško?
Da li je baš ovo moralo da se desi? Kako neka druga nebitna devojka nije
mogla biti jebena žrtva koju sam trebao pronaći?
Zbog čega to nije jedna od onih lakih devojaka koje sam jebao bez
osećanja?
Zašto ona!!!
Zašto devojka prema kojoj sam stvorio osećanja?
Koja mi znači!
Milion zašto i ovaj jebeni bes neće biti dovoljni da srede ovo sranje.
Devojka po koju sam došao pre tri godine bila mi je svo vreme ispred očiju. Ta
drska, oštra ludača krila je u sebi bol, a sada je moja devojka do koje mi je
stalo.
Više nego što bi trebalo biti.
A lepo su mi rekli da budem na odstojanju sa njima. Upozorili su me da ovde
ne tražim devojku i pružili mi priliku da nađem žrtvu kojoj je matori mafijaš
oduzeo porodicu.
Isti onaj koji je umešan u kidnapovanje moje sestre.
Ne mogu da verujem da sam želeo i osećao potrebu da mi kaže sve o njenoj
boli. Bukvalno sam je imao u rukama i sam otvorio ovu tempiranu bombu.
A sada nakon ekspozije suza i neverice ostala je pustoš i bol.
Kada je zaspala nisam ni sekundu više mogao ostati pored nje.

~407~
Polako sam se izvukao iz kreveta i pokrio njeno malo telo koje je još uvek
ležalo kao da sam iza nje.
Nisam znao šta ću od sebe i nekako sam završio ovde, na hladnim
pločicama kupatila.
Zbunjen istinom koju još uvek nisam mogao prihvatiti otvorio sam vrata
kupatila i nekako upalio svetlo. Kao pijan posrnuo sam prema umivaoniku i
pustio hladnu vodu.
Oznojanim rukama umio sam se više puta vodom i umorno spustio na
pločice.
I sada gledam u jako svetlo koje mi svojom jačinom peče zenice, ali ne
trepćem. Još uvek u glavi obrćem njene reči. I jebeno znam svaki detalj koji
ona ne zna.
Znam svaki detalj i ugao pod kojim su pronađeni njeni roditelji i brat. Sećam
se slika krvavih tela i isprebijanih lica. Sećam se tih otvorenih beživotnih očiju i
bledoće u njima.
U glavi ponovo vidim izveštaje sa obdukcije, broja preloma i povreda u
kojima su se mučili. Vremena smrti.
Izveštaja mlade preživele devojke.
Moje devojke.
Male slatkice moja leži sklupčana na mom krevetu.
Rukom umorno pređem preko naboranog čela i protrljam oči. Obrišem
izdajničku suzu zbog nje i tuge koju krije u sebi toliko dugo.
Opet sam jebena pička, ali ne mogu trenutno i sa tim da se opterećujem.
Jebeno me boli, a ne znam šta da radim.
Sećam se dela u kom su napisali da je morala dobiti bensedin i izveštaj
psihologa.
Taj jedini put koji je otišla iako je imala zakazanu sledeću seansu.
Kako ću ovo priznati Araonu?
Kako da mu kažem da je moja devojka žrtva zbog koje je uništio svoje tri
godine života?
Jebem ti ovo sve menja!

~408~
Ne mogu mu to reći.
Pa ona je najboja drugarica njegove devojke.
Jebene devojke koju voli!
Jebem ti.
Jebem ti ovaj prokleti život.
Kako smo samo mogli napraviti ovakvu grešku? Pomešali smo posao i
emocije, a to nismo smeli.
A lepo su nas upozorili.
Dobili smo zadak bez određenog vremena u kom smo, kako su sami rekli,
trebali dokazi sve svoje vrline. Trebali smo se uklopiti u okolinu, što i jesmo.
Trebali smo pokazati strpljenje, a to sigurno jesmo.
Tri godine je i više nego dovoljno!
Postali smo deo tima. Učili. Izlazili i opijali se. Privlačili pažnju na sebe samo
da bi dobili što više devojaka. Barem je tako bilo na početku, dok Araona nije
osvojila Jesy.
A onda sam ostao sam.
Tražio sam je.
Bio jebeni magnet za žene, a kada sam se posle tri godine opustio
pronašao sam onu vrednu. Ali i onu koju tražim.
Trebam vremena...to je sve. Iako mi osećaj izdaje razdvaja telo i ponos na
pola znam da ću morati pljunuti na svoje reči i pregaziti ih.
Moraću da lažem Kate i Araona. Moram nešto smisliti, jer ovako neću moći
dalje.
Ovo ne može biti naš kraj.
Ne mogu zbog osvete drugu uništiti ljubav i slomiti srce slomljene devojke.
Ne mogu je izbugiti.
Ne želim je izgubiti.
Ne nju.
Možda sam primetio svaki neobičan osećaj koji me u celosti osvajao dok smo
svaki put bili zajedno, ali to je bilo sve.
Primetio sam, i držao ih po strani.
Ali sada znam koliko je trebam i koliko je volim?
Da li je moguće voleti? Nju jeste sigurno, ali da li ja to mogu osećati?

~409~
Ako me istina ovoliko boli, ako ne mogu da je povredim još više.. da li to znači
da je volim?
O jebem ti šta da radim?
Dve osobe koje mi znače upravo su odvojene od mog prisustva zidovima i
vratima.
Da li ih i dalje zaslužujem?
Araon je od samog početka našeg prijateljstva bio uz mene.
A Kate me osvojila svojom drskosti i poganim jezikom, ali dokrajčila
prelepim srcem i stidljivosti.
Voleo bih da znam odgovor kojim ću barem malo smiri ove poludele misli.
Ali moram da prihvatim istinu. Dan koji je lepo počeo završio se kao najveća
nesreća, kao moje sudaranje sa istinom prošlosti.
Osveta je trenutno tako blizu da mogu namirisati njen užasni smrad. Više ni
sam ne znam da li je to ono što još uvek želim...
Ako je ispunim ona će biti povređena, a ne želim ponovo bol videti u njenim
očima i znati da sam jedini krivac za to.
Zbunjen ponovo se vratim u sobu i legnem na isto mesto pred nje.
Grudi prislonim uz njena leđa, ruku prebacim preko boka i stisnem uz sebe. U
tišini sobe još neko vreme nastavim slušati njeno plitko disanje.
Ali pred zoru probude me njeno tiho migoljenje i buncanje, tuga sa kojim ih
doziva zbog čega bolnog srca njeno ukočeno lice okupam morem poljupca.
I sada sam siguran da će ona biti početak mog kraja.

~410~
 Trideset sedmo poglavlje
Laži

Alex

Otkada je Kate sa mnom podelila svoju bol i tužnu prošlost dani i vreme kao
da su stali i previše sporo prolaze.
Biti lažov je teško, jer to znači da moram lagati nju i najboljeg druga.
Lažem njih.
Saznao sam ko je preživela devojka, a ćutim.
To nije bio dogovor.
Lako je bilo glumiti ulogu običnog studenta pred svim ovim nebitnim
osobama, jer sam se uživeo u tu prelaku ulogu sportiste. Možda čak i previše.
Zanesen ovim lepim periodom života već duže vreme zaboravio sam razlog
svog dolaska...
Previše je teško glumiti sad kad znam istinu, jer sa njom ne mogu biti onaj
isti Alex.
Sada znam da je osamnaestogodišnja preživela tinejdžerka sa kojom sam
na neki način povezan i koju sam tri godine tražio Katherine White.
„Jebeno sam je pronašao": sada bih vrištao njima u lice. Vrištao bih od bola i
tuge što sam uvopšte ovo želeo. Jer nisu oni krivci za ovo.
Postoji samo jedan jedini krivac.
Ja.
Već danima, tačnije nedelju dana gledam je i pored nje sam, ali to više nije to.
Ne mogu da glumim da sam i dalje onaj stari i opušteni Alex, a ona to vidi.
Zajedno smo, ali ne zovem je svaki put kod sebe.
Ne mogu biti sam sa njom iako to želim.

~411~
Želim je grliti i ljubiti, dati svaki deo sebe i voleti.
I znam koliko to treba.
Ali umesto toga izbegavam da budemo sami, ljubim je ali osećam se prljavim.
Smejem se iako u sebi propadam zbog osećaja izdaje. Istina nas
promenila, jer ja više nisam isti.
Sada znam ono što sam nikad ne bih saznao.
Da Kate nije otvorila svoje srce i dušu još neko vreme živeo bih u neznanju.
Čoveče tri godine bila mi je pred očima....
Krivica me polako izjeda iznutra, a to se ogleda u svemu što radim. Nekim
danima zbog nje ne mogu normalno razmišljati, jer pred očima vidim crvenilo i
bes zbog ćutanja.
U tim lošim danima izbegavam Araona, izbegavam Kate, grešim na
treninzima a juče sam uništio predposlednju utakmicu za ovu sezonu.
Moj najbolji drug ljut je na mene, a Kate povređena i sumnjičava.
Kada sam je u tim lošim danima umesto ove sobe vratio u njenu, uz izgovor
da sam umoran i da je bolje da uči sama, ona me svaki put tužno poljubila i
zatvorila vrata auta.
Bolelo me sve u tim trenucima.
Duša i telo drhtali su za njom, ali suzdržao sam se nekako. Želeo sam izaći iz
kola i pustiti volan, zgrabiti je rukama, ali čim sam osetio tu želju još jače sam
ga stegao.
Više ne učimo zajedno, jer ne mogu izdržati to. Ne mogu biti pored nje a
znati da je ona moj put do njega. Da je ona poslednja karika osvete. Ne želim
to, iako to je jedini način.
Od samog početka za mene bila je žrtva. Jedina koja je preživela, i izgleda
da će to ostati.
Besan na sebe zbog ovog razmišljanja šakom jako lupim od dušek kreveta i
stegnem pesnicu.
Izgubio sam tri godine ovde, na koledžu kojeg nikad nisam želeo pohađati, ali
duboko znam koliko mi je prirastao srcu i duši.
On je na neki način postalo deo mene.
Ono što nisam želeo, ubrzo sam zavoleo.

~412~
Ali i to ću uskoro izgubiti.
Kao što ću i nju.
Nisam želeo biti deo američkog tima, iako volim gledati taj sport a sada ne
mogu zamisliti život bez njega. Ne želim više one karate pokrete, pancire na
grudima i kratku kosu.
Ne želim više glumiti da sam nešto što nisam.
Zovem se Alex Clark, ali nisam jebeni dvadesetjednogodišnjak. Tri godine
sam stariji od svih ovih trećaka. Tri godine sam stariji od Kate. I jebeno
opremljen municijom. Kao onim pištoljem u ormarnu punom odeće.
Zovem se Alex Clark i ja sam jebeni lažov.
Eto šta sam ja.
Zagledan u hrastovo drvo ormara pogledom pokušavam prodreti kroz čvrst
sloj materijala i pronaći taj pištolj i njihovu značku.
Pronaći logo njihove akademije.
Akademije na kojoj sam proveo tri godine u disciplini i mrkotrpnom radu. One
koja mi je dala poseban završni ispit zbog kojeg sam upoznao Araona.
Kako bih samo voleo da mogu ovo podeliti sa njim. On bi znao šta da
radimo, jer mi smo tim. Araon je pamet, a ja snaga i bes.
Otkada je ona kidnapovana samo sam za to i znao. Bes, opijanja i jebanje
svih žena.
Nije mi bilo bitno što sam nekad bio mršav kada sam savršenim zgodnim
telom koji sam ubrzo razvio palio starije i mlađe žene. Majke. Udate napaljene
pičke. Mlade popaljenje device.
Ništa mi od toga nije bilo bitno kad ona nije bila tu.
Moja mala Kelly.
Mnogo puta u trenucima dok sam ja na toplom i zaštićen razmišljao sam kako
je njoj, ali zbog toga bilo mi je još gore.
Zamišljao sam svaki sekund i način na koji je kidnapovana, ali znam da
detalje neću moći znati nikad. Oni su dobro uvežbani, imaju veliku grupu ljudi i
novac.
Jebeni prljavi novac.

~413~
Montana ima sve što jedan meksički mafijaš može poželeti. Ugled, moć i zlo.
Razvijao se nakon očeve smrti i dvadeset pet godina vladao je Meksikom. Ali
pre deset godina izgleda da ga je pohleda naterala da se raširi i na Ameriku.
Razvio je mnoge veze, ujedinio se sa malom američkom bandom u koju je
ubacivao svoje ljude i polako iz pakla vladao.
Uzimao je šta poželi.
Krao.
Postao narko bos, a onda je poželeo mladu svežu krv. Nevine devojke i
devojčice postale su njegova meta, jer kurve više nisu bile u modi.
Obuzet besom i ovim razmišljanjem naglo ustanem i potrgam posteljinu sa
kreveta. Nekontrolisano rukom srušim noćnu lampu koja sa dodirom poda
pukne jer ne može izdraži taj pritisak.
Jebena pička.
Slabić.
Pogledom zamagljenim besom bez treptanja gledam u taj polomljeni deo
nameštaja. Deo koji je njenu kožu obasjao u tami, kožu koju toliko želim opet
bez ovog osećaja izdaje dodirnuti.
Deo koji je u tami zajedno sa mnom obasjavao dok mi se predavala na sve
načine.
Dušom i telom.
Umom i razumom.
Uzeo sam sve od nje i dao joj sve. Ali sada sve to rušim u uzburkalu mutnu
vodu istine koja će nas uništiti.
Stisnutu pesnicu bez razmišljanja zabijem u zid iznad noćnog stolića.
Pucanje kostiju u tišini moga bola polako odzvanja.
Upozorava me da je to još jedna greška za koju sam odgovoran. Kako sada
odigrati sa povređenom rukom poslednju utakmicu prvog dela sezone i
pravdati se Kate?
Biće to samo još jedna laž u nizu i moja propast.
Svaki put kad zamislim male drogirane devojčice, uplašena i uplakana lica
okružena zlim osmesima i prljavim novcem izgubim kontrolu.

~414~
Ne vidim samo te male devojčice već nju. Moju malu sestru koju bih trebao
čuvati.
Mrzim sebe.
Uništim sve što imam.
Da samo majci nisam rekao kako je normalno što Kelly želi prošetati psa tako
kasno.
„Leto je", rekao sam joj i pomazio po obrazu, a šta sam ja sa svojih
sedamnaest godina mogao znati?
Ništa.
Sigurno ne da će neko kao lešinar vrebati mlade devojčice.
A sada ću i Kate uništiti.
I to svojim lažima, jer ne znam kako da joj kažem ono što krijem.
Kako da joj kažem da sam neko sasvim drugi, a ne običan running back i
dečko na koledžu..
Kako da joj kažem da na razne načine mogu ubiti nekog, da znam svaki
potez u karateu i drugih borilačkih veština, da znam pucati iz pištolja i glumiti
ono što nisam.
A to sam sve naučio na njihovoj akademiji.
Voleo bih da imam vremena, ali nemam. Ispiti su za dva dana, a ona je
previše nervozna.
Otkada sam saznao istinu nisam otvorio knjigu. I opet biću joj zahvalan za
to, iako mi ništa ne znači. Kada oni umešaju svoje prste sve ovo će nestati
kao da nikad nisam pohađao ovaj koledž.
Ali ova osećanja nikad neće moći obrisati i ukloniti jer će me zauvek
proganjati. Oni su sada deo mene i ove greške.
Zaljubio sam se u pogrešnu.
Volim onu koju ću uništiti.
To je izgleda ono što znam da radim.
Uništavam i gubim.

~415~
 ***
Uspeo sam pregurati još jedan dan. Kada sam juče zabio šaku u zid shvatio
sam kolika je to velika greška bila.
Očistio sam ranu hidrogenom iz kupatila, ali za svaki slučaj otišao sam na
snimanje.
Doktor kaže da imam sreće, jer kosti su malo napukle zbog čega ću morati
odmarati ruku.
Progutao je moju laž kao i svi što padaju na moje laži i prihvatio da sam je
povredio na treningu, i stavio mi hladnu oblogu na ruku.
Isti dan kupio sam novu noćnu lampu.
Uveče sam pričao sa Kate. Bila je tužna i ćutljiva, ali iako kaže da je samo
uplašena zbog ispita znam da se tu krije nešto mnogo više. Ona misli da je ne
želim otkada je sa mnom podelila svoju bol.
Kada sam sa njom podelio svoju ona je plakala kao da i nju boli, kao da zna
šta sam sve posle tog perioda proživljavao, a šta sam ja uradio?
Ignorišem je kao da ona sada manje vredi, i znam da tako razmišlja.
A voleo bih da i sama zna koliki problem se iza svega krije.
Danas na utakmici igrao sam koliko sam mogao.
Dešavalo se da mi lopta ispadne, zbog čega su me saigrači čudno gledali. Ali
videli su uvijenu ruku i ništa nisu rekli treneru.
Karter je ludeo na klupi pored terena i ponovo me uporedio sa starom babom.
A Araon me više puta uhvatio za dres i jakim glasom upozorio da se
saberem. I on je video umotanu ruku, polomljenu noćnu lampu u kanti ali ćuti.
Zna da krijem nešto, jer me predobro poznaje. I mislim da ludim zbog ovog
laganja. Moram barem njemu reći, ili bih trebao prvo Kate?
Ali kako da joj kažem istinu, a da je ne izgubim...Ni sam više ne znam šta
da radim.
Umoran ulazim u sobu i ukočen zastanem kada na krevetu ugledam nju.
Verovatno je Araon pustio u stan, jer sam posle utakmice otišao na pregled u
bolnicu.
Ruka mi nije otekla, osim što me malo boli i pecka zbog rana...

~416~
Iznenađen zastanem i progutam pljuvačku koja se odjenom previše brzo
počela lučiti. Nikad pre zbog devojke nisam bio nervozan, ali nije ovo ona lepa
nervoza već strah zbog laganja.
„Ooo ćao", progovorim iznenađen.
„Kakvo lepo iznenađenje.. Otkud ti ovde mala", upitam je što opuštenije
mogu.
Kate se blago nasmeje i prihvati moj poljubac, pa zagrli kada joj pomirišem
vrat.
„Ćao pobedniče", odgovori mi.
„Jesi dobro Alex", upita me jer sam celo telo ukočio u njenom zagrljaju.
Nežno je pomazim po leđima pa vešto izmigoljim iz njenog zagrljaja.
„Jesam, samo sam umoran mala."
Spustim torbu i polako vadim prljav dres kojeg možda više nikad obući neću.
Možda nakon ove godine više nikad na leđima neću nositi broj šest.
„Šta ti se desilo sa rukom", uplašena upita me.
Iznenadim se kad na ruci osetim njenu toplu zbog čega zadrhtim.
Dugo je prošlo otkad sam je imao.
Previše dugo, ali trenutno ne zaslužujem je.
Ne na takav način.
Sreća pa me juče nije videla, jer ne bih znao šta da joj slažem ali ovako još
više propadam u jarak laži.
„Povredio sam se na utakmici, jedan lik mi je kopačkom stao na nogu."
Nije!
Zabio sam je u zid , poželim glasno vikati, ali umesto toga derem se u sebi.
Njene crne oči gledaju me zabrinuto posle čega na povređenoj ruci kroz
tanku tkaninu zavoja osetim vrelinu njenih usana i poljubac.
Kada podigne pogled, nežno me pomazi po licu i spusti glavu na rame.
Uzdahne zabrinuto i oko struka rukom zagrli.
„Alex",
„Reci",
„Jesmo mi još uvek uredu", tiho me upita. Sa bolom zatvorim oči i pomazim po
kosi.

~417~
„Naravno mala. Zašto me to pitaš", upitam je iako i sam znam.
Zvuk njenog dubokog uzdaha ispuni tišinu koja nas trenutno rastavlja, posle
čega me još jače stisne oko struka i svoju glavu nasloni na moje grudi.
Povređenog ega podignem joj noge i njeno telo u naručje pa spustim na
sredinu kreveta.
Od stida ne mogu je gledati u oči zbog čega joj glavu opet naslonim na grudi
i privučem u zagrljaj.
„Nekako osećam da si se promenio, kao da me izbegavaš otkad sam... pa
znaš i sam. Od one noći. Više me ne zoveš da spavam pored tebe, pa jedva i
da me diraš... Alex da li sam ti dosadila?"
Boli me ovo više nego što može da zamisli.
Koliko nju boli moje sadašnje ponašanje, toliko mene još više boli cela ova
situacija.
Znao sam da ovako nešto misli, a ne znam šta da radim.
Ako uradim ovo što želim mrzeću sebe još više posle toga, ali volim je i želim.
Ona zaslužuje biti voljena.
Skupim snagu koju više nego ikad pre trebam i pomerim je sa svog tela.
Nežno spustim glavu na jastuk pa rukom dodirnem po licu.
Gledam je pravo u oči, iako u sebi umirem.
Ali puštam da me u ovom trenutku vodi ljubav, jer sada znam da je volim.
„Žao mi je mala. Nisam znao da to misliš, samo ovih dana sam bio malo pod
stresom zbog utakmica i ispita. Baš sam bezobrazan bio", upitam je i lažno
nasmejem.
Mrzim sebe!
Mrzim te Alex Clark najveća lažovčino!
Ona se nežno osmehuje i migolji jer duvam u njen vrat. Mazi me rukom po
leđima dok drugom češka potiljak.
„Razumem te i meni je još teže. Baš se plašim ispita. Nisam znala da se i
veliki momci kao ti plaše."
O kad bi samo znala koliko. Kad bi samo znala koliko ne želim da te
izgubim.
Pometen osmehnem se i blago zakrivim usnu.
Opušteno slegnem ramenima i telom ulegnem između njenih nogu.

~418~
„I mi moramo nekad da se plašimo, ali znam jedan odličan lek koji uništava
nervozu", kao stari Alex bezobrazno namignem na šta ona pocrveni.
„Ooo, a da li i ja spadam u taj lek", upita me ozarena.
Treba me kao i pažnju koju joj već neko vreme ne pružam.
„Ti si taj lek Kate, ustvari mi smo taj lek", nežno kažem na šta ona stidljivo
trepne.
Uguran između njenih raširenih nogu gornji deo tela naslonim na laktove i
zagledam se u njeno prelepo lice.
Gledam svaku liniju savršenosti koje nikad nije bila svesna. Upijam njenu
prirodnu lepotu i te crne oči.
Usne su joj roze, a donja još uvek punija od gornje.
Toliko mi ovo fali da me boli.
Ona mi fali.
Želim je voleti na poseban način barem još ovaj put. A posle toga pokušaću
joj priznati sve.
Pomirio sam se da ću je izgubiti, jer to je ono što ja radim.
Polako iz svesti izbacujem realnost i istinu, prepuštam se ovom jakom osećaju
potrebe i želje za njom.
A kada usne spustim na njene tople, i jezikom unorim u to vlažno i ušuškano
skrovište ubrzo rukama sa nje skinem svaki deo odeće koji mi je oduzima.
Bele pantalone, roza majica, donji veš u par sekundi završe bačeni na podu
zajedno sa mojom sivom trenerkom i belom majicom.
I po prvi put vodim ljubav sa njom.
Dugo i lagano.
Uzimam je i slušam svaki njen nežni uzdah, uživam, dok me nežno povlači
za kosu i volim je.
Volim je više nego ikad pre.
A sebe mrzim još više.

~419~
Katherine

Tu je, ali kao da nije.

Gleda me, ali više nema onog šaljivog i opuštenog pogleda u plavim očima.
Nema onih dodira i strasti koju pre mog priznanja nije mogao kontrolisati.
Nekako previše je odsutan dok smo zajedno.
Kada me ujutru nakon one noćne more probudio poljupcima saslušao je
moj ružan san, iako nisam imala puno toga da mu kažem osim što sam
priznala krivicu koju osećam jer ih polako zaboravljam.
U sećanjima imam svaki naš zajednički događaj, ali nemam likove.
Sve što vidim je bleda slika onog što su nekad bili, a nemam nijednu sliku da
se podsetim svega.
I on je to slušao, grlio me kao što je veče pre tog jutra, a kada sam se smirila
izgubio se u kuhinju i sam spremio doručak.
A tada je sve krenulo čini mi se nizbro?
Više nije bilo one šale i izazivanja, samo pogledi u daljinu, plavu daleku
daljinu koja nas je... razdvajala.
Kada sam ga upitala gde je nestao u sred noći on se zagrcnuo hranom i
nepoverljivo pogledao.
Rekao je kako je otišao piti vode i malo se zadržao u kuhinji, iako sam u
početku bila sumnjičava shvatila sam da treba da mu verujem.
I želela sam ga pitati zašto se zadržao, ali sam zubima čvrsto zagizrla jezik.
Obećao je da me nikad neće slagati, jer plave oči ne mogu slagati.
Njegove ne.
I posle tog jutra promene su postale vidljive.
Bili smo zajedno, ali stalno je izbegavao da budemo sami.
Stalno je želeo biti sa Araonom i Jesy, ili u nekom društvu.
I zato smo dosta često ove nedelje ručali u restoranu, ili se šetali pa sedeli
u nekom kafiću, a posle našeg zajedničkog provedenog vremena često me
ostavljao ispred kampusa.

~420~
 Govorio je kako je umoran i neraspoložen prolazio rukom kroz kosu.
Imala sam utisak da me izbegava, zbog čega sam tužno prihvatila činjenicu.
On je promenio mišljenje o meni sad kad zna moju istinu.
Sad kad zna da sam siroće i slomljena verovatno ne želi one slomljene delove
koje je prihvatio.
Kao da je svaki od njih svojim ponašanjem polako vraćao u moje ruke.
I to je verovatno istina.
Nisam mu više zanimljiva, jer zna da nisam kao druge. I oduvek je znao da
nisam kao druge, ali verovatno sam mu sada obaveza.
To je ono što sam mislila svako veče sama u krevetu posle njegovog
poziva.
Barem je to ostalo normalno.
Zvao me svako veče i pričao sa mnom, i samo u tim trenicima imala sam
utisak da je još uvek onaj stari.
Smejao sa mojim glupostima i bodrio zbog nervoze. A ovih dana jako sam
nervozna.
Sa jedne strane stoji on i istina koju sam mu priznala jer još uvek nisu našli
zajednički put, a sa druge stoje ispiti.
Iako se trudim da previše ne mislim o pozivu od pre tri dana znam da se
duboko u sebi nerviram zbog još jedne stvari.
Kada sam u petak veče na ekranu telefona ugledala njeno ime i broj na
trenutak sam sela ukočena na krevet, ali onda sam se setila našeg prošlog
razgovora i prihvatila poziv.
Razgovor sa strinom puno mi je pomogao. Ispričala sam joj kako za četiri
dana imam ispit iz filozofije i psihologije.
Književnost mogu i u avgustu položiti, i zato sam prijavila samo ova dva
predmeta.
Ona me tiho slušala i bodrila nasmejavala svojim pričama sa koledža dok je
još bila mlada.
Pitala me za Alexa zbog čega sam se rastužila jer sam shvatila koliko se
promenio za nedelju dana, a onda sam joj sa osmehom na licu pričala o
njemu.
Zabavljala je moja tvrdoglava strana i njegovo mučenje sa mnom, ali se
raznežila kada sam joj ispričala da me odveo u moj omiljeni park umetnosti.

~421~
Da je u tom trenu čuo koliko ga je hvalila mislim da bi njegov i onako previsok
ego sada prekoračio sve mere.
I sada kao začarana želi da on jednom dođe kod njih na ručak. A posle toga
usledilo je jedno nezgodno pitanje koje se nije usuđivala pitati pre godinu
dana.
Želela je da dođem i budem celo leto kod njih, ali nije znala da i sama već
odavno skupljam snagu za to.
Obećala je da će doći po mene nakog završetka ispita, a ja sam to
prihvatila.
Do sada sam u ove tri godine možda na dva dana došla kod njih i provela
svoje slobodno vreme u sobi okružena knjigama i muzikom, a ostatak
vremena radila sam kao konobarica u jednom kafiću.
Gospodin Michael uvek je na leto čuvao mesto za mene u svom kafiću, i već
tri godine celo leto sam provela u Portladnu i svaki put u drugačijoj, maloj i
najjeftinijoj sobi.
Ali ovo leto celo ću provesti kod strica i strine, šetati se ulicama koje vode
do mog nekadašnjeg doma.
Uništenog i tuđeg doma.
Ali ove misli i strah od svega napokon su umanjeni.
Sada znam da je još uvek tu i da mu nisam dosadila, da mu nikad neću
moći dosaditi što je ponavljao svaki put kad je ušao u mene.
Iako je prošlo već sat vremena od tog predivnog čina, još uvek na telu mogu
osetiti tragove nečeg novog.
Bilo je mnogo intenzivnije i intimnije, kao kada vodiš ljubav sa nekim.
Sa Alexov je uvek sve bilo presnažno i bitno, ali večeras se nešto promenilo.
Uzimao me sporo ulazeći duboko u mene, a plavosive oči nijednog trena nije
sklanjao sa moje tame i lica.
Mazio me nežno kao da sam pero i ljubio svaki deo tela.
Kada me okrenuo na stomak prvo je nežno usnama izljubio svaki deo kože po
kojoj je posle ostavljao mokre tragove jezikom.
Zanesena tom pažnjom nisam primetila kada je moje kukove malo podigao
sa kreveta pa naslonio na jastuk.

~422~
Odlučnim rukama raširio mi je noge i polako ušao u mene. Do tada nisam bila
svesna svoje napaljenosti i koliko sam ga želela.
Želja i požuda pomešale su se u tom trenu sa njegovom pažnjom i
nedostajanjem.
U toj pozi osetila sam ga mnogo bolje i jače.
Dok se polako od nazad zabijao u mene rukama me zarobio i oslanjao se
na dušek. Par puta zaustavljao se da bi na mojim golim ramenima ostavljao
novi trag poljupca.
Naš vrhunac došao je iznenada i bio je to najinetzivnije svršavanje koje je
zahvatilo celo moje telo.
Zgrčila sam svaki mišić na sebi pa i onaj u koji je Alex još uvek ulazio.
Nakon toga nastavili smo ležati na bokovima okrenuti jedno prema drugom.
Upijala sam svaki deo njegovog opuštenog lica i nežno mazila po levoj ruci.
Sada još uvek gledam u usnulog prelepo dečka i nadam se da je opet tu. Iako
sam mu dala celu sebe sa saznanjem da opet mogu biti povređena, sada se
plašim tog lošeg ishoda.
Jer ako me on povredi kako da ikad više pustim nekog u svoj život, kako da
nastavim biti ovo što jesam?
Ako me on povredi stvoriće neku novu mene, a ko zna kakva ću tada biti.
Mislim da ne želim znati to...

***

„Alex uspela sam. Još jednu desetku sam dobila", srećna skočim u njegov
topli zagljaj.
„Bravo mala", nasmejano me pohvali i stegne rukama oko struka.

~423~
Ponosna sam na njega i na sebe.
Dobio je šesticu iz psihologije i osmicu iz filozofije, a njega za dva dana
čeka još ispit iz biologije zbog čega se tiho u sebi nerviram.
Kaže da je zna bolje nego ja književnost i da ne trebam brinuti zbog toga,
ali opet to sam ja i on to zna.
A meni je malo lakše sad kad znam da ću i ove godine dobiti stipendiju.
Tri predmeta ove godine sam položila sa čistom desetkom, i još mi je ostao
moj omiljeni predmet.
Kod strica i strine imaću dovoljno vremena da učim do avgusta, pripremim
se i nadoknadim predavanje na kojem nisam bila.
Nakon naše zajedničke noći Alex je opet počeo biti onaj isti, iako juče sam
ga uhvatila zamišljenog dok smo se se šetali prema našem parku.
Ali ubrzo mi se ponovo vratio kao da taj kratki trenutak nikad nije postojao.
U ova dva dana opustio me svojim šalama u dodirima, ljubio svaki tren dok
smo bili sami, ali od toliko zajedničkog vremena koje smo proveli zajedno
nisam stigla da mu kažem za strica i strinu.
Jutros me zvala i rekla da su krenuli po mene, jer ne mogu čekati duže. Žele
me videti posle toliko izgubljenog vremena. I sreća što sam juče spakovala
sve stvari u kofer.
Mislim da će biti presrećna kad vidi da sam nosila neke stvari koje mi je
kupovala, i zbog toga srce mi igra od sreće.
Bila sam sama ovde, a imala sam njih dvoje. Nisam im poklanjala pažnju i
shvatila koliko mi nedostaju.
Mislim da nikad nisam bila ovako nervozna i srećna u isto vreme.
Iz mojih dubokih misli u stvarnost me vrati topla muška ruka koju osetim
prebačenu preko ramena.
Sa izlaznih vrata koledža pogled pomerim prema Alexu.
Gleda me nasmejan i opušten, zbog čega se zaustavim kad on stane.
Obe ruke nasloni na moje još uvek zbog ispita vrele obraze i zagleda mi se
u oči.
Nežno mi na usne spusti poljubac pa vragolasto nasmeje kad udahnem
vazduh pomešan sa njegvim mošusnim mirisom.

~424~
„Hvala ti što si me terala da učim, jer ove godine imam najbolje ocene", veselo
kaže pa stegnutom pesnicom gestikurila proslavu osimice i šestice.
Na ovog razigranog Alex nikad neću biti imuna, kao ni na onog zavodnika
kojeg obožavam.
„Nema na čemu, vidiš da sve možeš kad hoćeš. Jako si pametan zbog čega
ti zavidim, samo da imaš malo bolju koncentraciju kod učenja i sve bi ti bilo
lakše."
Veselo počnem odmahivati glavom kad se posle mojih reči uvređen rukama
uhvati srce i napravi grimasu ranjenog ratnika.
Glasno se nasmejem a taj zvuk odzvanja kroz poluprazan hodnik i privuče
pažnju studenata koji su se zadržali i pričaju.
Postiđena krenem prema izlazu i opet zastanem jer na ruci osetim njegovu
veliku i punu žuljeva.
„Znaš moram ti se zahvaliti", hrapavao mi šapne na uvo i skloni iza njega
pobegle pramenove moje kose.
Uzbuđena njegovim glasom drhtavo udahnem pa tužno klonem kada se
setim da po mene dolaze stric i strina.
„Ufff danas nećeš moći sigurno, jedino tek kad se vidimo", ozbiljna mu
odgovorim.
„Kako to misliš kad se vidimo? Želeo sam pričati sa tobom danas o nečemu
ozbiljnom."
Iako čujem dubinu ozbiljnosti u njegovim rečima, slegnem ramenima jer
znam da taj razgovor danas nećemo moći obaviti.
„Izvini što ti ranije nisam rekla, ali danas strina i stric dolaze po mene.
Trebali su sutra, ali ona me želi videti", tužna zbog njegovog nemog pogleda
celim telom klonem i spustim pogled prema podu na njegove crne patike.
„Gde ideš", upita me bezosećajno. Trgnem se, jer je to isti onaj glas kojeg
ne volim čuti.
„Kući, u Milwauki gde sam i rođena", tiho mu odgovorim još uvek gledajući
pod hodnika.
I tamo gde su oni ubijeni.
Kada na bradi osetim njegov dodir ruke trgnem se jer me neočekivano brzo
razori tamnim pogledom uzburkalog plavetnila.

~425~
 „Ne idi tamo, ne bez mene mala", ljutito i besno potrese moje slabe noge.
„Zašto ne mogu tamo bez tebe", upitam ga radoznala i pomalo ljuta.
Plavim očima zagleda se u moje crne i iznenađen trepne.
„Izvini nisam hteo biti grub, samo ne želim ostati sam ovde i voleo bih doći
kod tebe da upoznam tvoju strinu i strica", kaže postiđen ali i dalje sa onom
tamom u očima.
Kako je samo sladak!
Nasmejem se zbog ovog brižnog Alexa i iznenadim svojim zagljajem.
„Biće sve u redu dragi, kad završiš sa biologijom možeš doći kod mene na
ručak. Svakako te moja strina želi upoznati."
Gledam u njegov blagi osmeh i zagrlim kada me privuče na svoje telo.
Nakon tih reči i tihog zagrljaja ostavi me ispored kampusa sa ogromim tragom
svog poljupca na probuđenim usnama, ali i blago zabrinutu jer nije rekao o
čemu želi pričati.
Ali ubrzo na njegovo iznenadno ponašanje zaboravim kad ugledam ženu
koja me raširenih ruku i suznih očiju gleda i muškarca u šarenoj majici koji sa
tužnim licem grli tu istu ženu.
Muškarcem koji mi je pružio ruku na njihovim grobovima i otvorio vrata svoje
kuće.

~426~
 Trideset osmo poglavlje
Sećanja i istina

Katherine

Snažni talasi probuđenih sećanja kao oštri noževi udaraju u pukotine moje
prošlosti budeći bol i tamu koju osetim svaki put kad se njih setim.
Zelena oaza prirode probudila je moja čula iste sekunde kada sam shvatila
gde idemo, a duhovi moje prošlosti kao da su oživeli.
Izviru kao podsetnici da smo nekad zajedno bili na ovom mestu, da su me
voleli i postojali.
Ali to su samo sećanja i ništa više.
Njih više nema, a trenutno imam osećaj kao da su ovde sa mnom.
Kao da će svake sekunde izaći iz stare drvene vikendice koju smo leti
redovno posećivali.
Rasejanu namerno me svakim korakom prema sebi mami ta drvena, velika
koliba dok me misli opsedaju sa svih strana.
Suznih očiju polako idem iza Roberta i Mary.
Grabim nezgrapne i nesigurne korake, blago zapinjem za kamenje ali nekako
još uvek držim se na nogama.
Gledam u prijatno šarenilo na verandi vikendice.
Drveni jaki, stubovi još uvek drže dodatni krov koji široku verandu punu cveća
skriva od kiše i snega, od jakog sunca.
Kao opijena zaustavim se ispred samog početka stepenica.
Stric bučno spušti moj kofer pored svoje noge na daske verande i iz džepa
crnih pantalona izvadi ključeve.

~427~
Kao da oseti moj pogled na sebi okrene se prema meni i osmehne, ali moje
tužme oči ubrzo sa njegovog izboranog lica izbrišu taj trag sreće.
Sa osećajem krivice nateram sebe da se osmehnem čoveku koji toliko liči
na mog oca.
Godine vremena i rada učinile su svoje.
Panja koju je trpeo zbog smrti brata i mog ponašanja na njegovom licu
ostavile su dubok trag, a godine uživanja u pivu posle ručka onaj poseban pod
šarenom majicom vidljiv stomak.
Izgleda kao jedan od onih slatkih, malih čovečuljaka sa tom prosedom,
proćelavom glavom i sedim brkovima.
U svojoj, mislim pedesetosmoj godini, izgleda malo starije sa tužnim
smeđim očima.
Ali izgleda kao isti čovek koji se brinuo o ćerki mlađeg brata.
„Jesi dobro Kate", upita me zabrinuto dubokim glasom.
Naježim se zbog pažnje koju mi poklanja, ali ipak nateram drhtavu ruku da
se podigne.
„Jesam, samo sam malo pod utiskom. Bući dobro strikane... samo mi treba
malo vremena", tiho odgovorim i očima ispratim njegovo telo koje nestane u
dubinu hodnika koji vodi do dnevne sobe.
Osećam kako svakim naletom vetra oni prolaze kroz mene. Kao da se
raduju što sam opet ovde.
Na mestu gde smo svako leto provodili u staroj porodičnoj kući mog
pokojnog oca Tomasa i njegovog rođenog brata Roberta.
Suzne oči stiskam kako bih zadržala suze koje toliko žele poteći niz moje
obraze.
Polako posmatram prepunu verandu sveća na kojoj se pored dve pletene
bele stolice i belog drvenog stola nalaze saksije raznog sveća.
Snažni miris procvetalih pupoljaka nošeni vetrom dopiru do mojih osetljivih
nozdrva.
Slatki, opojni miris izmešan je raznim cvetnim jačinama, ali nijedan nije
dovoljno jak kao miris koji je ona volela.

~428~
Trudim se da pogled držim na drvenim stepenicama koje su više puta moj
otac i stric menjali.
Nekadašnje drvo čini se bledom senkom onog koje su postavljali dok sam
bila mlađa.
Čini se slabim i starim kao da još uvek čeka biti zamenjeno. Izgleda kao da
će popustiti i izgubiti snagu ako stanem na njega, ali ustvari dovoljno je jako
da izdrži težinu mog strica.
Ne mogu izdržati a da ne pogledam u njih.
Dva zelena i razgranata ružina žbuna koja se nalaze sa obe strane tih drvenih
stepenica stalno mi zapadaju za oči.
Kao da namerno blješte otvorenim pupoljcima žutih ruža koje je moja majka
toliko volela i čuvala.
Dirnuta starim sećanjem zatvorim oči kako bih dopustila da me u potpunosti
osvoji.
Njen slatki miris parfema koji sam toliko volela i želela dok sam bila mala iz
sećanja pronalazi put stvarnosti i ispunjava mi osetljive nosnice.
Veseli zvuk smejanja i baštenskih makaza zveckaju mi u ušima kao da je
ona ispred mene, u onim belim pantalonama i staroj majici koju je toliko
volela.
Njena crna kosa sjaji se pod zracima sunca koja su pronašla put slobode
kroz guste krošnje visokih jelki i listova drveća.
Vidim sebe sa sedam godina kako crnu kosu, koju sam zajedno sa krupnim
očima nasledila od nje, diram malim rukama i kratkim dečijim prstićima, dok
ona veselo pevuši svoju omiljenu pesmu.
Ne shvatajući da plačem za ženom koju više nikad neću videti trgnem se
kad na licu osetim nežan dodir druge žene koja mi je postala majka.
Zvuk smejanja i pevušenja prestaje me obavijati zajedno sa slatkim mirisom
cveća kada otvorim oči.
Rukama žurno obrišem mokre obraze i tužna osmehnem se Mary.
Mojoj divnoj strini koja je toliko želela čuti zvuk dečijeg mekog i piskavog
glasa, drčnog vriska i malih bosih nogica koje nikad nisu ispunile njenu kuću u
centru ovog grada u kojem sam rođena i sa osamnaest godina postala siroče.

~429~
Snažnim, ali nežnim rukama koje su negovane i vredne povuče me prema
sebi i zagrli.
Drži me stisnutu na njenim grudima koje nikad nisu dojile gladno i pohlepno
dete.
Ali sada tako snažno upijaju moje emocije.
„Oooo mila mojaa", drhtavim glasom progovori mi uz kosu.
„Izvini što ti nisam rekla, ali na proleće smo došli ovde. Želela sam malo
ljubavi pružiti i ovoj kući u kojoj smo sa vama proveli mnoga leta. Mislila sam
da će ti u prirodi više prijati iako smo mi u mirnom delu grada", brbljiva kao i
obično kad je nervozna nastavi pričati što me na trenutak opusti.
Iako ovo nije moj dom u kom sam odrasla ipak ovo je deo moje prošlosti.
Lepi deo prošlosti koji je pun sećanja.
Oni dobrih koje treba zauvek čuvati.
One koje stara Kate nije znala ceniti.
Volela bih da vreme mogu vratiti unazad i pronaći onu buntovnu tinejdžerku
koja sam nekad bila. Onu na koju je otac iznerviran vikao i kažnjavao, a stariji
brat izazivao.
A kada bih je pronašla drsko bih joj u lice sasula istinu, jer samo tako ona bi
shvatila šta je čeka.
Rekla bih joj da ih usreći i sluša, da uvek bude pored njih, da zapamti svaki
trenutak sa njima kako bi posle mogla da se drži za ta sećanja kad odu.
Neee...rekla bih joj da tog sedamnaestog jula ne izađe sa drugaricama već
ostane sa njima, jer možda bi ta Kate zauvek ostala pored njih, a ne kao ja
sama.
I tužna.
Poražena emocijama još jače stegnem strinu oko struka i zagnjurim glavu u
njenu prijatno mirisnu majicu.
„U redu je, ovo je ono što je trebalo da se desi. Volim ovo mesto, toliko je
prepuno sećanja na njih koja sam zaboravila i zato sam tužna. Biću dobro kad
ih napokon sve pronađem, ali drago mi je što smo ovde."
Tople i drhtave ruke grle me i drže na nogama kao da su moje sidro.

~430~
Hvatam se za njih dok gledam u žute ruže koje stoje kao da čekaju na ruke i
pesmu moje majke.
I izgledaju kao da je ona još uvek tu, kao da će svakog trena izaći iz onog
dugačkog hodnika kroz vrata, vesela se spustiti niz stepenice i nežno rukama
dotaći žute ruže koje su sinbol lepote i jačine.
Zbunjena naglo pustim strinu i zagledam se u oblikovan žbun pun lepote i
trna.
Previše je isti kao kad ih ona oblikuje, ili se to mojim očima samo priviđa?
Popucalim glasnim žicama zbog emocja koje me osvajaju jedva čujno
progovorim, ali znam da me strina čuje.
„Pogledaj izgledaju isto oblikovane kao što je ona radila.. Toliko isto
kao...kao da je još uvek živa."
Primetim nagli pokret ruke pored svog lica i pogledam u Mary kako tom
istom rukom pritiska usne i sve više širi suzne oči.
„O dete drago to...to sam ja uradila. Barbara me naučila jednom kako ih
treba oblikovati i čuvati", kaže piskavog glasa.
„Molim te oprosti mi, nisam želela time uznemiriti te." Iako mi nije do toga
blago joj se osmehnem i zagrlim.
„Nema veze, baš su lepe."
Kao da me blještava žuta boja ruža ponovo zove oči namerno sklonim sa njih
i zadržim na beloj susednoj vikendici i putiću koji vodi do nje, kao i do reke
Vilamet koju sam kao mala obožavala gledati.
Strina pogledom isprati moj prepun čežnje i pomazi me po kosi.
„Možemo se prošetati uveče do tamo. Lampe su nove i promenjene, čak ima i
par klupa i još uvek patkice plivaju u njoj."
Nasmejem se iako bih od tuge zaplakala jer u mislima vidim staru prošlost
svog detinstva.
Par puta pročistim suvo grlo i skupim snagu kako bih sa strinom podelila
sećanje.
„Strina sećaš se kako sam na obali vrištala i vijala Davida kad mi je ukrao
omiljenu barbiku i bacio u vodu? Plakala sam kao poludela, dok se on smejao
i vrištao ispred mene. I sa devet godina imao je duge i brze noge. Nisam
mogla nikako da ga stignem", nasmejana sa suzama u očima delim sa njom
taj trenutak prošlosti još uvek grleći je.

~431~
„Naravno, a sećaš se kad te izbacio iz kreveta u sred noći govoreći kako imaš
miševe ispod njega? Danima si spavala sa Barbarom i Tomasom", zamišljena
i sama sa mnom podeli sećanje.
Drhtave usne uspem nekako razvući i nasmjem se iako me sve boli.
„Bio je bezobrazan i nakon toga", nasmejana kažem zamišljajući Davida
smeđe tatine kose i visokog tela kako trći prema meni sa onim bezobrazni
osmehom na licu.
„Jeste, ali voleo te", tužna mi odgovori pa pusti iz zagrljaja. Nežno uhvati me
za ruku i povuče prema drvenim stepenicama.
„Dođi spremila sam ti staru sobu koju si delila sa Davidom. Malo sam je
uredila da ti bude udobna. I trebala bi jesti, sigurno si gladna i iscrpljena
nakon ispita."
Uplašena ukopam noge u čvrstu zemlju i uzvratim joj jednim naglim
pokretom ruke kojim njeno telo povučem prema sebi.
„Ne želim unutra, još ću malo razgledati pa ući. Ionako nisam gladna, samo
ti radi ono što trebaš", tihim glasom progovorim joj na šta ona par trenutaka
pogleda u zelenilo šume oko nas i belu susednu vikendicu.
Kada klimne glavom imam utisak kao da mi poručuje da shvata sva moja
osećanja jer me još jednom privuče u svoj snažni zagrljaj i poljubi u kosu.
„Dobro, biću u kuhinji ako me trebaš, a Robert je sigurno u dnevnoj."
Zahvalna na privatnosti i samoći koju trebam okrenem se par puta u krug i
pogledom pregledam svaki deo zelenila šume koju ispunjavaju visoke i
razgranate jelke, drveća i trava.
Nesvesna da mi ruke drhte obgrlim se oko tela iako je danas prilično toplo i
u mojim belim starkama krenem prema velikom drvenog stolu kojeg sa obe
strane okružiju dve dugačke klupe.
Sednem sa samu ivicu tog hladnog i starog drveta, podlaktice naslonim na
glatku i ravnu površinu stola, a bradu na moje hladne šake.
Kao da se vreme vratilo unazad ispred sebe više ne vidim praznu dugačku
ljuljašku koju je moj otac zamenio za onu staru, dečiju kada sam odrasla u
zahtevnu tinejdžericu.
Debelo i visoko hrastovo drvo još uvek drži tu ljuljašku koju sam obožavala.

~432~
Ali trenutno ne vidim to udobno mesto na kom sam satima sedela okružena
mirisom šume i čiste prirode, zvukovima raspevalih ptičica i majčinom
muzikom sa radija.
Vidim onu staru, plavu, dečiju ljuljašku i sebe kao malu devojčicu sa sedam
godina, dok me otac iza leđa nežno gura.
Zatvaram oči i slušam naše srećno smejanje kako se meša u jedan glasan
odjek koji se stapa sa velikom šumom i njenim prirodnim tajnama.
Vidim sebe srećnu i čuvanu, brižnu kao dete sa ocem kojeg sam toliko
volela.
Koji mi trenutno fali kao nikad pre.
Zamagljenih suznih očiju sa tog mesta skrenem pogled i ponovo sa zaustavim
na putiću koji vodi prema reci i ostalim vikendicama.
U mislima vidim duge noge mog dve godine starijeg brata koji me svaki dan
njegovog puberteta izluđivao i shvatam koliko mi samo fale ti trenuci.
Volela bih da je sad ovde i da me namerno uplaši visokom drekom, ili zeza
zbog Alexa.
Volela bih da može da ga upozna, jer znam koliko dobro bi se slagali.
Kako bih samo volela da je i Alex trenutno ovde, jer nisam očekivala da ću sa
ovim mestom baš danas morati da se izborim.
Ali prija mi više nego strinina kuća u gradu. Iako je sam grad lep i miran,
kao i celo naselje u kojem žive, volim što sam baš ovde.
Previše je lepih sećanja kojih želim da se setim pre odlaska na njihove
grobove.
Ali ono što me najviše boli jeste realnost zbog koje jedino što sada imam
jesu ova sećanja.
Nemam više njih.
Nema više Tomasa, Barbare i Davida....nema više tate, mame i brata.
Sada samo imam Mery i Roberta, ali to je moja surova realnost.
Ojačana tim lepim, ali tužnim sećanjima skupim snagu kako bih pobedila u
sledećoj borbi koja me čeka.
Duboko udahnem svesna da se za manje od mesec dana bliži datum
njihove smrti i još jedna godišnjica.

~433~
Imam ovu prirodu i sećanja koja će me još više ojačati, a imam Alexa kojeg
jedva čekam čuti i videti.
Želim se uvući u krevet pored njegove tople kože, zaspati smirena i sigurna.
Trenutno želja da ga poljubim u meni tinja jače nego ikad pre.
Ali tu želju na kratko ostavim sa strane jer imam još jednu malu borbu dobiti.
Setna uđem u kuću punu emocija i mirisa toplog doma, onog kojeg već duže
vreme nemam.
I za sobom zatvorim vrata kuće u kojoj napokon pripadam...

***

Istina boli i povređuje, ali samoća kida svaki deo čoveka na komade. Uzima
ono malo sreće i volje koju imamo u sebi.
Ali kad bi samo jedna osoba koju želimo videti bila u tim trenucima pored nas
sve prepreke bi bile lakše.
Ceo život bio bi lakši.
A moj u proteklih tri nedelje nije bio ništa lakši, već možda i teži nego u
poslednjih godinu dana, jer on nije došao.
Ostavio me samu da se borim sa iznenadnim talasim sećanja koja su svaki
put osvajala moj sve slabiji razum.
Prostorije u vikendici bile su moj pakao. Kao da me neko kažnjavao što sam
došla ovde.
Bolelo me celo telo dok sam ulazila u sobe, iz kuhinje u dnevnu, iz dnevne u
kupatilo, iz kupatila u moju privremenu sobu i pogledom prelazila preko cele
prostorije.
Videti neke stare, ali još uvek čitave nameštaje i porodične slike za mene
predstavljali su mučenje.
Borbu za disanjem i kontolom razuma.

~434~
Alex nije ispunio svoje obećanje kao što je rekao.
Kada je nakon dva dana položio biologiju tužno mi je preko telefona priznao
kako neće moći doći.
Izvinjavao se jer mu dolazi daleka rodbina. Imao je obavezu čuvati i voditi
brigu o dvojici devetnaestogodišnjih blizanaca koji kao da nisu mogli sami ići u
izlaske i istraživati grad.
U tim trenucima bila sam ljubomorna što nije pored mene, što neko drugi
može uživati u njegovom lepom licu i milozvučnom osmehu, jer kada sam ga
najviše trebala nisam ga mogla imati.
I ćutala sam iako je u meni sve ključalo dok mi je prepričavao njihove
zajedničke dane.
Ali verujem da je primetio moje ponašanje.
Jer trebala sam ga, a on nije bio tu.
Nije mogao izdvojiti dva sata na mene i doći barem da me zagrli, i da je
rekao da ja dođem ne bih se bunila.
Ali nije.
I to je bolelo.
Ta prva nedelje bila je najgora. Tužna šetala sam se po označenim
putevima šume, sama uživala u prirodi i zvuku vode uz obalu reke.
Sedela i učila na klupi. Bila sam sama svaki dan i sve više gušila u boli tuge.
Oni su bili svuda oko mene.
Sećanja na njih previše jaka i toliko realna u toku celog dana potresala su
me, mamila svojim nekadašnjim izgubljenim tragovima iz mojih očiju suze i
patnju.
I boleo je ponovo biti tu.
U Portlandu sam barem imala društvo, radila preko leta i zaboravila da ih više
nema, ali ovde znala sam da sam sama.
Saznanje da je datum godišnjice njihove smrti tako blizu još više me činilo
nervoznom i tužnom.
Druge nedelje polako sam počela da se opuštam. Jutra su bila sveža i kao
stvorena za šolju tople čokolade i dobru knjigu na širokoj ljuljašci, a noći mirna
i tiha, okupana pesmom i zovom noćnih životinja.
Sve više prepuštala sam se tišini prirode, slikala blago koje krije u sebi i
svakim danom višesatno bez ikakvog prestanka pričala sa Alexom.

~435~
Koliko god sam u početku bila ljuta na njega, koliko god bila razočarana i
tužna toliko sam uživala u našim dugim i iskrenim razgovorima.
Otvorila sam mu celu dušu i pričala o svakom sećanju kojeg sam se tog
dana setila, o nestašnom i bezobraznom Davidu zbog kojeg se veseo
zagrcnuo, o ljutitom tati koji je svaki put ludeo zbog mene, o majci i njenom
pevušenju.
Pričala sam mu o svemu i sa njim delila potrebu koja je dugoko u meni
pokoravala svaki deo tela. I ti razgovori i razdvojenost kao da su nas
povezali.
Alex me jedno veče iznenadio kada je podelio događaje iz svog detinstva.
Pričao mi je o Kelly, o njegovoj majci koja mi se i kroz taj razgovor svidela i
ocu koji još uvek živi u boli dok mu osećaj krivice izjeda srce i telo.
Delili smo naše najdublje strahove i otvarali vrata naših srca bez ikakvog
straha. Iako sam želela da to radimo jedno pored drugog dugo se grleći nakon
bolnih sećanja, osetila sam svaku emociju dok sam posle satima ležala u tami
sobe misleći na njega.
Falio mi je svakim danom sve više, ali opet činio me jakom i odlučnom iako
smo bili razdvojeni.
Početku treće nedelje prepustila sam se svemu raširenih krila.
Sa strinom redovno sam odlazila do grada, obilazila njihovu kuću u mirnom
delu naselja, nekad sam sama lutala mirnim ulicama vešto izbegavajući sve
one koje vode do mog starog doma.
Onog koji je neka druga, srećna porodica ispunila glasovima i tihim
disanjem.
Izbegavala sam sve što me povređivalo, fotoaparatom pravila za Alexa slike
kuća i ulica, srećne dece, svoje osnovne i srednje škole, koje sam mu uveče
slala posle čega smo dugo pričali.
Koža na telu bridela mi je svaki put kad bih u mraku sobe slušala njegov
dubok i hrapav glas.
Gubila sam dah i razum kada mi je priznao koliko mu falim i kako jedva čeka
da me vidi jer me treba.
Priznao da je bez mene svako veče nestašan zbog čega mi je celo telo
obuzela udobna toplina.

~436~
Zamišljala sam miris njegove vrele kože pomešan sa mošusnim mirisom
parfema koji sam toliko volela osetiti na njemu.
Ali koliko god ga želela telom, još više sam ga želela dušom.
Topila sam se u zvuku njegovog glasa zamišljajući koliko je samo topao i
udoban, kako me grli na krevetu i čuva.
Trebala sam ga ovde, a on je to znao. Plašila sam se kako je svakim danom
taj datum bio sve bliži i nestrpljivo zapitkivala kad će doći.
On je ćutao i rekao da još uvek ima goste, a posle toga neobično hladnim
glasom pričao sa mnom i zato više od njega nisam tražila da dođe i bude
pored mene.
Ali trenutno ništa od toga nije bitno, jer je taj dan došao. Možda sam sada
sama i bez njega, ali znam da je moj.
I ovo je moja bol koju samo ja mogu pobediti. Niko drugi. Ni stric i strina, ni
Alex ili knjige neće mi moći pomoći ukoliko ovo ne rešim.
Naslonjena na zadnje sedište starog ševroleta gledam u svoje krilo i ruke
kojima stežem crnu do kolena dugu haljinu.
Nožnim prstima nervozna mlataram uz kožu sandala. Kosu koju sam pustila
samo zbog majke topli talas vetra mrsi mi kroz otvoren prozor.
Danas je neobično toplo i sparno, a moje telo poludelo drhti kao da je zima.
Stric pažljivo vozi bučnim ulicama prepunih kola i ljudi.
Uvek je tako u blizini Farmers Marketa po kojem je Milwauki poznat. Kese i
korpe prenupe su namirnica za kuću, a sveže voće svojim slatkim mirisom
mami me da se odmah vratim sa njima u vikendicu.
Ali i voće će morati sačekati kao i sve drugo.
Zamišljena posmatram ulice i krajeve kroz koje polako i oprezno prolazimo.
Sa radija muzika iz osamdestih tiho ispunjava prostor u ovim starim kolima.
Strina zamišljena sedi na suvozačkom sedištu, a stric gleda u saobraćaj pravo
ispred sebe.
Glavu naslonim na sedište i zabacim blago u nazad.
„To je to Kate. Danas ćeš biti sa njima", kažem u sebi.

~437~
Na kratko zatvorim oči, jer znam koliko smo blizu gradskog velikog groblja,
kako bih skupila snagu.
Drhtavom rukom uhvatim se za cveće koje sam stavila pored sebe na
zadnjem sedištu.
Sveži mirisi slatkih pupoljaka mešaju se sa ubranim ružama.
Nogom nervozna tapkam i vrtim pod jagodicom prsta rub haljine.
Plašim se da ne zaslužujem danas biti ovde.
Nisam nakon njihove sahrane i one olujne noći više nikad bila kod njih,
nisam im donela cveće za prethodne godišnjice i plakala...i ne znam da li
mogu danas to raditi.
Plašim se da više nemam mesto pored njih i da su ljuti na mene.
Dodir nežne i tople ruke trgne me i uplaši pa vrati u stvarnost.
Razgoračenih očiju gledam u gvozdenu kapiju i more grobova kojem nema
kraja iza iste gvozdene ograde.
Nema nikog oko nas.
Ljudi kao da su odlučili da ovog užeglog jutra ne dođu na ovo tiho mesto.
„Jesi sigurna u svoju odluku mila? Znaš da te možemo sačekati, nije
problem."
Tihi i promukli glas moje strine opet me trgne iz zanesenosti.
Zbunjena par trenutaka gledam u nju kao da očima još uvek gledam
gvozdenu kapiju.
Drhtavom rukom pobegli zamršeni pramen sklonim iza uva. Blago se
nasmešim kako bih u svoje reči ulila snagu kao i u moju strinu.
„Sigurna sam strina. Želim sama da ih posetim."
Ona kao da se sprema reći nešto i verovatno usprotiviti mojem odlučnom
izboru kada na njeno rame stric spusti ruku.
Pogleda ga ovlaš pa ponovo svoje ljupko lice okrene prema meni. Klimne
mi glavom kao da me razume i da se slaže sa mnom, iako bi vrlo rado bila
pored mene.
Zahvalna na razumevanju uhvatim je oznojanom rukom za njenu blago
izboranu i stisnem što jače mogu.
Mišići su mi zgrčeni i mlitavi, ruke su mi hladne kao i noge kojima nesigurno
dotaknem zemlju kada izađem iz kola.

~438~
Držeći u rukama tri buketa cveća ponovo se zagledam u visoku i usamljenu
ogradu. Razarajuć zvuk škripanja vrata probada mi uši kada je otvorim.
Cela se zaledim iako sa mene curi znoj straha i zbog toplote kada uđem u
ograđen prostor groblja.
Tišina oko mene presnažna je i uliva strah duboko kroz moje kosti iako je
dan.
More groblja i zelenila, ugrejalih ploča spomenika trpe jačinu svetlosnog
sunca.
Šetam sasvim sama sve dublje ulazeći u tišinu umrlih ljudi.
Sinovi, ćerke, očevi i majke, deke i bake sahranjeni su ovde. Ubijeni, smrtno
bolesni i vojnici leže jedni pored drugih.
Kao što leže i oni.
Moja porodica.
Kolena mi zaklecaju onog trena kada priđem njihovim spomenicima.
Barbara i Tomas White gledaju u mene nasmejani i priljubljenih obraza, dok
se pored njih nalazi David White sa onim bezobraznim osmehom i vragolastim
smeđim očima.
Bol u srcu koji me upravo osvaja jak je gotovo kao onaj koji sam osetila noći
u kojoj su ubijeni.
Osvojena tugom i boli padam na kolena između njihovih spomenika. Obe
ruke naslonim na vruće crne ploče i glasno u samoći zaplačem.
Iz sebe suzama tražim oproštaj od njih i razumevanje, delim bol sa njima
koja me nikad nije napustila i molim ih da me razumeju.
Plačem za njima, plačem za sobom i našom razdvojenosti. Gušim se u reci
suza koje liju niz moje obraze polako kvaseći crnu zemljom uprljanu tkaninu
haljine.
Zamagljenog pogleda gledam u lica koja sam vremenom zaboravila dok me
stid obavija.
„Žao mi je", po prvi put glasno izgovorim te reči izvinjenja.
Sednem na zemlju ne mareći da ću ispljati celu haljinu i rukom obrišem suze.
„Žao mi je što nisam bila sa vama to veče, što sam dan pre toga napravila
problem zbog izlaska. Bila sam drska i sada to znam, volela bih da ste tu jer
mi jako...jako falite."

~439~
Izgubljena u novim suzama jedva dovršim rečenicu.
Naslonim obraz na toplu ploču prosipajući vrele suze po njoj.
„Koliko ste se samo voleli, koliko ste mene voleli..", kažem u sebi gledajući
kroz suze sliku roditelja.
Okružena tišinom prirode i zvukom raspevalih ptica stopim se sa grobnom
tišinom tiho sedeći zagledana u daljinu između njihovih grobova.
Cveće koje sam donela stavim u vaze i napunim vodom.
Ponovo se vratim na isto mesto između njih i sedim dugo zagledana u njihove
slike upijajući svaku crtu lica, osmeha i borica oko očiju.
Gledam u sliku starijeg brata grleći snažno noge.
Ako ustanem srušiću se, a ako ostanem još više ću potonuti u boli.
Crvenih očiju, kose slepljene od suza za vrat i prljave haljine nesigurno
podignem se na noge.
Ispravim se taman da ugledam priliku čoveka u crnom odelu koji se između
grobova probija polako i nadmeno.
Iznenađena zagledam se u nepoznatu priliku kako sve bliže prilazi meni.
Očima ispratim njegov drski prilazak i iznenadim se kad stane tačno ispred
spomenika mojih roditelja sa podsmehom na licu i brzo se prekrsti.
Sumnjičava okrenem se prema njemu, još uvek držeći ruku u blizini cveća
pored očeve glave.
U tišini ispratim pomeranje njegove ruke kojom otkopča sako i ukočim se
kada ugledam pištolj u blizini desne strane grudi.
Stariji čovek do kože obijane glave, u crnom odelu i kao noć crnoj košulji iz
neke pregrade izvadi debeli tompus i preda mnom zapali.
Uvuče dubok udah vazduha izmešan sa dimom tompusa pa jednim okom
zaškilji prema meni nudeći mi da povučem dim.
Nema ostajem stajati bez ikakvog pokreta na šta se on zlobno nasmeje kad
shvati da neće dobiti odgovor od mene.
„Pa sveće i suze nisu ono što vi gospođice Katherin radite. Baš ste me
razočarali", kaže odmahujući glavom.
Uplašena što ovaj nepoznati čovek koji nosi pištolj zna moje ime malo jače
uhvatim vrelu ploču spomenika.

~440~
 Iako je udaljen od mene, ovaj čovek drskog pogleda i opasnog izgleda
dovoljno je blizu da me uhvati ako krenem bežati zbog čega se još više
uplašim.
Telo mi se sada još više znoji, a glasne žice od nervoze podrhtavaju. Ipak
usudim se progovoriti.
„Ko ste vi i kako znate moje ime?"
Njegovo coktanje ulije novu dozu straha u mene posle čega uvuče još jedan
dim tompusa.
„Prijatelj Katherin, vrlo dobar prijatelj", odgovori mi sa zlobom u glasu.
Prijatelj?
Nema šanse da su se moji roditelji družili sa ovakvim čovekom. Pa oni su
previše dobri, a on previše zao...
Podignem obrvu iznenađena njegovim odgovorom, a on nastavi pričati.
„Da, da ćikita.. Odličan sam prijatelj tvog oca", sa podsmehom kaže gledajući
sliku mog oca.
„A kako ja za vas ne znam? Obično sam znala svakog kućnog očevog
prijatelja", radoznala upitam čoveka koji mi uliva strah.
„Pa bio sam tajni prijatelj tvog oca. Onaj kojem je dolazio kad mu je trebala
pomoć. Možda me ne znaš, ali sada je pravi trenutak za upoznavanje
Katherin White."
Ovo nije dobro!
Osetim kako se iza njegovih reči krije nešto mnogo veće i značajnije. Moram
pobeći odavde.
Osećam nevolju...
Ovaj čovek ispred mene sa drskim pogledom slika i prilika je moći i vladanja,
ali one zle i pokvarene moći.
Uzmičući unazad nesigurnim nogama na njegovom licu stvorim još širi
osmeh.
Očigledno ovo je njemu smešno, a ne znam zašto.
„Pa drago mi je....", upašim se kad iza leđa čujem kako bat teških nogu sve
glasniji postaje.

~441~
Odjenom tišinu groblja ispune zvuci zatezanja puški i nepoznatog čoveka i
mene opkoli velika grupa ljudi obučena u crne uniforme, gotovo slične
vojničkim.
Nepoznata grupa ljudi iznenadi me kada svi u glas kažu glaso i
ozbiljno „stoj."
Drski muškarac ćelave glave i blago tamnog tena uplašeno zanemi i u
strahu ispusti tompsu.
Namršti se pa iz sakoa izvadi crni pištolj koji se presijava na svetlu dana.
„Montana predaj se, sve je gotovo... Ovo je CIA a ti si osumljičen za mnoga
ubistva i zločine", iz grupe maskiranih ljudi koji su očigledno tajni agenti istupi
jedna prilika obučena u crno.
Kriminalac sa zlatnim velikim prstenom na ruci bljesne ludim osmehom
prema grupi ljudi gledajući u daljinu groblja.
Nova prilika istupi u mojoj blizini sa desne strane.
To je visok i krupan čovek. Sa jakim nogama koje su stvorene da nose teške
crne vojničke čizme.
Jakim i pravilnim stavom poručuje nasmejanom kriminalcu da se ne plaši
njegovog zla, ali kada progovori svojim glasom razbije i ono malo mog razuma
u sitne delove.
„Tvoje gorile su pobeđene kretenu. Sam si i vreme je da platiš za svoja
dela."
Još jedna prilika u crnom, muškarac iz grupe ljudi izdvoji se i za rame uhvati
onu visoku priliku muškarca koji...koji ima isti hrapavi glas kao i... Alex?
O moj bože!
Šta se to ovde dešava?
Kako se sve tako brzo oko mene okreće?
Na mestu gde poludelo srce udara kao da će iskočiti iz mojih grudi prislonim
ruku zbog boli koju osetim.
Nesigurna posrnem prema toj osobi sakrivenog lica privlačeći pažnju
nepoznatih ljudi koji me odjenom okružuju.
Sa bolom u srcu progovorim tiho „Alex", na šta se ljuti muškarac iznenađen
okrene prema meni.

~442~
I tada ceo moj svet raspadne se na delove.
Ukočim se kada ugledam otkrivene tamnoplave oči koje toliko dobro
poznajem i osvojena nemoći padnem uz bolan krik na kolena, dok mi istina
kida ono malo razuma što imam.
Nakon toga sve što vidim su moje ruke kojima grčevito udaram od zemlju
dok oko mene odjekuje glasano trčanje u crnim teškim čizmama.
Ona prilika plavih očiju kao životinja proletela je pored mene čim je drski
čovek uhvatio priliku slobode.
Gušim se u boli koju trenutno osećam, ali bes je jači od svega. Ljuta sam i
želim odgovore!
Želim istinu!
Šta Alex radi ovde i to sa ovim ljudima?
I kakve veze taj Montana ima sa mojim ocem?
Uplašena trgnem se kada na ramenu gledam veliku mušku ruku u crnoj
rukavici, pa iznenadim kada maskirani tajni agent čučne ispred mene.
Obrišem suze sa lica i zagledam se u jedino što mogu videti i što maska nije
pokrila.
Tužne zelene oči gledaju tako poznato u mene i čini mi se dugo upijaju moje
stanje rastrojstva. Pružim ruku kako bih skinula tu masku, ali nepoznati agent
preduhitri me svojom spretnom.
Istina koju vidim pred očima iz mojih ispucalih glasnih žica izvuče još jedan
vrisak bola.
Kako je ovo moguće?
Te smeđe oči, to poznato lice koje vidim je ono koje već tri godine znam.
To je lice u koje moja najbolja drugarica ludo zaljubljena gleda.
„Araon", uplašena tiho progovorim na šta on spusti tužan pogled prema mojim
prljavim rukama.
Kao da svaka emocija radi u meni trgnem se kada čujem zvuk pucanja i
dubok vrisak. Pogledam u pravcu tog bolnog zvuka i uvučem dah kada
između grobova ugledam ranjenog kriminalca.
Ali slika tako poznatog lica iz mojih pluća izbije sav dah kad tužnog pogleda
on krene prema meni.

~443~
Gledam u Alexa Clarka, dečka kojem sam verovala i tako slepo dala celu
sebe.
On polako prilazi praveći duge teške korake, dok mu se dugačka puška
blago njiše u ruci.
Crnim čizmama stane na par metara ispred mene lepši nego ikad pre, ali
trenutno telom mi ne vlada onaj tako poznati osećaj divljenja.
U čudu raširim oči kada shvatim da njegove dugačke crne kose sada nema.
Maska koju je u međuvremenu skinuo više ne prekriva kratku frizuru koja ga
čini tako ozbiljnim i opasnim.
Gotovo starijim i umornijim..
Gledajući u njega ovako izbliza napokon shvatim istinu.
Plave oči su me lagale. On me lagao.

~444~
 Trideset deveto poglavlje
Uništenje

Alex

Znao sam da ću jednom za svoje postupke morati snositi posledice i

odgovornost, da ću trebati u odlučujućem trenutku istrpeti sve kao staložen i
miran muškarac.
Kao bezosećajni tajni agent koji je imao zadatak. Ali trenutno osećam se
kao slabić, jer podrhtavam od pogleda suznih crnih očiju.
Proklinjem sebe i onaj dan kada sam saznao istinu. Proklinjem trenutak u
kom je otišla od mene kada sam skupio snagu da joj priznam sve.
I proklinjem Montanu glavnog krivca ovog sranja.
Jer da njega nije bilo moja sestra bila bi kući i zaštićena, ja nikad ne bih
postao tajni agent, a Kate nikad ne bi izgubila porodicu.
Možda je tada ne bih upoznao, ali barem bi bila srećna bez mene.
Verovatno ne bih znao koliko je duboka tama njenih očiju, ne bih nikad osetio
emocije koje me svaki put pogode dok je držim pribijenu uz sebe, i verovatno
bi neko drugi na jastuku slušao uzdahe koje toliko volim, ali ona bi bila
nasmejana a crne oči nikad ne bi plakale kao što plaču sad.
Stojim samo par metara od nje i gledam u njeno nekadašnje jako i poletno
telo kako jedva ima snage izdržati bol koju nosi u grudima.
Bol za koju sam kriv.
Osećaj poraza i krivice steže me u grudima jer tama njenih očiju sada nema
onaj vedri sjaj sreće, već su zamagljene suzama.
Kada je pre tri nedelje otišla nisam mogao izdržati krivicu koja me uveče u
samoći sobe zajedno sa mirisom njenog parfema sve više opkoljavala.

~445~
Znao sam da joj ne mogu sve reći preko telefona, jer nije zasluzila saznati
istinu na taj način, zbog čega sam sve jedno veče priznao Araonu.
Bio je to trenutak koji nas je promenio.
Moj najbolji drug gledao me sa bolom i nevericom kada je shvatio da sam krio
od njega nešto tako bitno.
Uništio sam ga svojim lažima i upropastio šansu da nakon svega ostane sa
Jesy.
Izgubio sam njegovo poverenje.
Iako mi to nije rekao na glas u očima sam mu u jednom trenutku video mržnju.
Bio je rastrzan između boli i ljubavi, i verujem da se kajao što je pristao biti
moj partner u završnom ispitu.
Jer ja sam ga uveo u sve ovo.
Profesori i iskusni agenti u trećoj godini obučavali su nas za naš završni i
jedini ispit u četvrtoj.
Uvek kada bi smo tražili objašnjena zašto zadatak ne možemo dobiti kao i
svi drugi na kraju četvrte rekli bi nam jasno i glasno da bi tada bilo kasno. I
sada znam zašto.
Kate se te godine upisala zajedno sa mnom na koledž koji će me zauvek
vezati za nju.
Dobili smo jedan od najtežih mogućih zadataka. Došli smo na koledž bez
ikakvih informacija o devojci koju moramo pronaći.
Znali smo sve o onoj noći, videli dokaze sa mesta ubistva i rezultate
obdukcije... samo nismo znali njeno ime.
Nikada nam nisu rekli ni imena njene porodice, zbog čega smo tri godine
morali da pretpostavljamo i tražimo devojku sa prve, druge i treće godine.
A zašto?
Pa to sam se i sam do sad više puta pitao...
Nikad nam nije bilo jasno zašto je Montana za sobom uvek ostavljao neke
sitne, ali nebitne tragove.
Kao da je želeo da znamo da je bio na tim mestima i da ih je namerno
uništio jer može.

~446~
U njenom domu, koji je taj čovek jednim potezom uništio, to veće sve je
izgledalo kao da je namerno došao i uništio jednu porodicu.
Sve je izgledalo kao dokaz njegove moći, ali mi znamo da se iza svega krije
nešto više.
A to nam je napokon potvrdio kroz razgovor sa Kate koji smo tajno snimili.
Taj čovek koji je ubio mnogo ljudi priznao je svoje tajno prijateljstvo sa
Tomasom, Kateinim ocem.
Osećam kako mi obrazi od stida i srama crvene dok gledam u sliku njenih
roditelja i ćutim.
Znam da me ona posmatra, i pitam se šta bi uradila kad bi znala da smo
dan pre njene posete došli i ozvučili grob njenih roditelja i brata. Pitam se šta
bi oni rekli kada bi znali da ću uništiti njihovu ćerku.
Ono što me najviše brine je saznanje da je Montana bilo kad mogao za ove
tri godine ubiti Kate.
Sigurno je znao da svoj prljavi posao nije dovršio.
Za sobom je ostavio živu devojku, i imao je vremena da je ubije dok je bila u
Portlandu, ali on kao da je uživao u njenoj boli.
Imao je mnogo prilika siguran sam u to, ali nije mi jasno zašto baš ona i
njena porodica.
Od samog početka ovaj kriminalac koji u sebi nema milosti povezivao nas
je. Ta veza je bila nevidljiva dok se međusobno nismo pronašli, ali sada je
toliko jaka.
Oboje smo njegove žrtve.
Za mene Kate više nije obična devojka i srećom preživela žrtva, već je ista
kao i ja.
Ona je zajedno sa mnom zarobljenik bolne prošlosti.
Kada je CIA od lokalne policije preuzela slučaj u mom besu pronašli su nadi
i put do najtraženijeg kriminalca.
Za njih ja sam bio sredstvo, a meni je akademija bila jedini put koji je vodio
do osvete.
Sa njima mogao sam se nadati šansi da ću je pronaći.

~447~
Mogao sam maštati da sam Kellyn heroj i najbolji stariji brat, najbolji sin koji je
svoju kidnapovanu sestru vratio kući i još uvek se nadam.
Ti snovi i želja načinili su me ovakvim.
Oni i njihovo obučavanje od mene stvorili su zver.
Bili su strpljivi zajedno sa mnom tri godine, i mogli su čekati još. Jer mi smo
takvi.
Uče nas da imamo previše lica, ali da nikad ne pokažemo ono pravo.
Svoje lice.
A ja sam zajedno sa Araonom pogrešio. Pokazao sam sebe pravog i
zavoleo onu koja posle ovog trena možda više nikad neće biti moja.
Za moju grešku zna samo jedan čovek. Glavni profesor ove akcije, Baer,
koji mi upravo prilazi.
On je jedini koji me razume i zna zašto sam izabrao osvetu, jer je i sam
izgubio mlađu sestru koju nikad nije pronašao.
Sa sebe po ko zna koji put stresem osećaj straha da ću i sam isto doživeti.
Da ova osveta i patnja kroz koju sad prolazim neće imati nikakvu vrednosti
ako je ne pronađem.
Jer ako je ne budem imao pored sebe biću još više poražen, i znam da ću
ostati sam.
Izgubiću zauvek svoju malu Kelly i nadu za koju se već godinama držim, i
izgubiću onu koju volim.
Prvu koja je zarobila moje srce tako lako ću ispustiti iz ruku.
Kada me po ramenu dodirne čovek koji deli u duši istu bol kao i ja osetim kroz
uniformu jačinu i snagu ruke kojom vešto barata sa puškama i pištoljima.
Izbegavajući da pogledam u Kate koja još uvek sedi zbunjena na travi,
zemljom isprljane haljine, pogled usmerim na ozbiljno ali ipak dobroćudno
poznato lice.
„Bio si dobar mali. Kada završimo sa njegovim ispitivanjem ti upadaš, a
dotle mislim da bi trebao rešiti nešto", kaže tiho gledajući prema onoj zbog
koje mi celo telo podrhtava.
Ozbiljan i staložen klimnem glavom iako se u sebi raspadam.
I on to zna.

~448~
Araon mu je ispričao kako smo pogrešili a gospodin Baer naredio nam je da
devojkama kažemo istinu.
„I onako ih više nećete videti. Sada ste zvanično tajni agenti i čekaju vas
novi zadaci. Pravi zadaci."
Svaki put se naježim kada se setim njegovih reči dok nas je ozbiljno
gledao. I ljuti me što ove tri godine ne smatra pravim zadatkom, već običnim i
bezvrednim.
A meni je značio više od svega.
I još uvek mi znači.
Iako sam znao da se u ovom poslu ne mogu vezati za neku devojku zaveo
sam Kate i učinio samo svojom.
Voleo sam je neznajući za svoja osećanja u početku i još uvek je volim. I
znam koliko je propatila ova devojka na par metara ispred mene.
Moram biti iskren, jer nakon svega samo to je i zaslužila.
Još jednom bez reči klimnem glavom gledajući ozbiljno u Araona koji stoji
povređenog ponosa iza Kate.
Kada me po ramenu malo jače lupi agent Baer ostanem u istom mestu, kao
da me taj udarac nije potresao.
On zadivljeno uzdahne svestan koliko me je američki fudbal ojačao.
Iz ruke kojom čvrsto stežem crni metal koji je pre deset minuta ranilo
odvratnog čoveka poznatog kao Montana profesor mi izvuče pušku.
„Imaš dva sata agentu, ili će vozilo koje ostavimo kreniti bez tebe. Agente
Wright naređujem ti da se posle dva sata vratiš u štab. Ostaviću vam vozilo na
onom sakrivenom mestu i onda se vraćamo u Virginiu."
„Razumem gospodine", ozbiljno odgovori Araon visoko podignute brade i
lica koje nema emocije.
Nakon svojih reči koje je naglasio autoritetskim glasom i moći profesor
odlazi zajedno sa ostalim tajnim agentima odvozeći zarobljenog najvećeg
meksičkog kriminalca koji je umislio da vlada i Amerikom zajedno sa njegovim
gorilama koje smo prve porazili.
Stojim na istom mestu sa kog se već neko vreme nisam pomerio, a ona me
još uvek gleda sa sumnjom u očima.
Duboko udahnem vazduh i polako pređem ono malo prostora što nas
razdvaja.

~449~
Crne teške čizme pritiskaju zemlju i svakim mojim korakom koža škripi od
meku travu.
Osećam da ću se ubrzo raspasti ukoliko je ne dodirnem, i voleo bih da ništa
od ovog nije istina.
Kad bi samo ovo mogao biti san iz kojeg ću se probuditi držeći njeno toplo
telo uz svoje posle kog ću polako voditi ljubav sa njom.
Ali znam da trenutno nemam pravo razmišljati o tome.
Po prvi put otkada sam izbugio Kelly sa strahom pružim nekom ruku.
Osetim kako se ispod pazuha sve više znojim od jačine sunca koji pada po
nama na ovom otvorenom i ograđenom prostoru, i zbog straha koji me čini
toliko nervoznim i kvari sliku neustrašivog agenta i sportiste.
Ali nije mi trenutno to bitno, jer dok gledam u njen pogled pun nepoverenja
znam da ima nešto mnogo bitnije.
Ona zaslužuje znati istinu.
„Mala daj mi ruku. Previše dugo već sediš tu", glasom koji mi lagano puca od
nervoze prvi progovorim.
Gledam je pravo u oči jer više nemam šta da sakrijem.
Sve je i sama shvatila.
Slagao sam je.
Iznenadim se kada mi bez reči pruži svoju ruku.
Sa osećajem olakšanja polako je podignem i nastavim svojom levom rukom
držati njenu hladnu i prljavu.
Koža mi se naježi kada crnim očima polako krene upijati crnu uniformu na
mom telu.
Bolnih crta lica gleda me dok desnom rukom prelazi preko mog ramena
spuštajući ruku niz grudi blago se odmakne od mene kako bi me još jednim
pogledom celog zahvatila.
Glasno proguta knedlu i emocije koje je toliko dugo držala u grlu pa me
pogleda pravo u oči.
Srce mi od bola brže zakuca kada u uglovima njene tame vidim tragove
novih suza.
Kao opijen gledam u nju, ali čujem korake mog druga i partnera koji odlazi
od nas.
Ostavlja nas da se sami još više davimo u tišini groblja.

~450~
Slomljen i osvojen jakim emocijama zatvorim oči kad na koži glave osetim
dodir njene ruke.
Ugrizem se za usnu kada joj iz dubine grla pobegne tihi jecaj. Tanki i dugi
prsti koji se savršeno uklapaju sa mojima nežno prelaze preko moje obrijane
glave.
Osećaj njenog dodira prija mi zbog čega se na kratko izgubim u sećanjima.
Ali kratka dlaka kose koja je zamenila dužu dokaz je da sam je na još jedan
način izdao.
Ošišao sam i obrijao ono što je volela.
Naglo se trgnem kada me iznenada odgurne od sebe.
„Ko si ti Alex Clark? Priznaj mi, jer me trenutno sve ovo zbunjuje", drhtavim
glasom kaže pokazujući na moju uniformu i kosu.
Zakoračim prema njoj i trgnem kada ona podigne ruke kako bi me odbila.
Bolnog srca stanem ispred nje pa nervozan prođem rukom preko glave.
Navika koju sam imao sa dužom kosom sada mi golica dlanove, a Kate
bezosećajno očima isprati taj pokret.
Ona tiho frktne i uzdahne.
Znam da odlažem, a nju to nervira i čini nervoznom ali ne želim joj istinu reći
ovde.
Ne želim da uništim ovo mesto, jer se nakon svega mora opet vratiti ovde.
„Možemo li otići na neko drugo mesto? Sve ću ti reći samo bih voleo da
odemo negde gde ćemo biti sami."
Pogleda me ljutito visoko podignute obrve, pa prekrsti ruke preko grudi. I nju
kao i mene osvajaju emocije, a to vidim po rukama koje joj drhte.
„I ovde je mirno i sami smo. Govori mi istinu Alex. Šta si to sakrivao sve
vreme od mene?"
„Kate mislim da nije pametno da ti ovde kažem. Pa nalazimo se na par
metara od groba tvoje...", tužno i tiho završim rečenicu, „porodice."
Na trenutak, ali samo na trenutak preko njenog lica preleti bol kada pogleda
u crne ploče spomenika. Bez reči klimne mi glavom i tiho progovori.
„Dobro. Znam jednom mesto. U šimu ima vikendica, ali i dovoljno prostora
gde možemo pričati."
Nakon toga brzo se okrene i slomljena krene prema izlazu iz groblja.

~451~
Polako se pomera ispred mene i grabi sitne korake nesigurnim nogama još
uvek grleći se rukama oko tela.
Obrišem sa čela kapljicu znoja i nastavim bez reči kretati se iza nje.
Jeza koju osetim u ovoj tišini sve više raste kako prolazim i zaobilazim svaki
spomenik. Nepoznata lica gledaju me sa slika kao što su njeni roditelji i brat.
Kada priđemo zarđaloj crnoj kapiji Kate svojom nežnom drhtavom rukom
otvori sebi prolaz i teškom kapijom proizvede škripanje.
Bolno zažmurim i za sobom zatvorim mesto koje je mojoj devojci svaki put
ulilo novu dozu tuge.
Kate se zaustavi kad ugleda Araona naslonjenog na vrata džipa koja nam je
ostavio agent Baer.
„Zar i ti Araon? Kako je sve ovo moguće", upita pokazujući na nas.
Naizmenično zbunjena gleda u moju i njegovu uniformu, pa u naše iste kratke
frizure.
Araon svoje smeđe oči skrene sa nje i pogleda mene pa namršti obrve
posle čega ljutito pogled skrene na put.
Strah da ću isti ovaj pogled videti u i očima devojke koju volim naglo me
udari po grudima i izbije sav vazduh iz pluća. Ali ipak progovorim staloženo i
smireno.
„Kate zna mesto na kom možemo pričati. Želim da nas odvezeš tamo."
I dalje gledajući u sivi put Araon bez reči klimne glavom. Zaobiđe kola i sedne
na vozačko mesto.
Kate se ubrzo tiho zavuče na zadnje sedište, a kada im se u bolnoj tišini
pridružim i zatvorim vrata džipa nakon toga provedem sledećih deset minuta
slušajući tiho brundanje motora ove velike mašine.
I pokušavam u mislila naći što bezbolniji način na koji ću joj sve priznati.
Upijam prizore koji mi se pred očima smenjuju.
Bez reči gledam u zelena drveća i polja, mirne ulice i decu koja se igraju dok
se polako približavamo šumi.
Kako bih se malo smirio iz sećanja vadim sve one slike koje mi je slala,
prisećam se koliko me telo bolelo što u tim trenucima nisam bio pored nje.
Prisećam se svakog našeg razgovora i sećanja koje smo delili, i u mislima
ponovo vidim noći u kojima sam je grlio, sve naše lude i vesele trenutke i
svaki strasni poljubac.

~452~
Kad bi vreme mogao vratiti u nazad i sa đavolom bih napravio dogovor samo
da ne moram ovo proživljavati.
Ali nema šanse da se to desi...

***

Nervozan i oznojan bez reči pravim spore i duge korake, dok se ispred mene
Kate nestrpljivo i nervozno dugim nogama sve brže udaljava.
Tek sada osetim koliko je danas u stvari toplo. Ispod razgranatog zelenila
drveća i visokih jelki šume osetim koliko je sunce na čistini groblja grejalo
naša tela.
Primećujem kako se svakim mojim pokretom tela slepljeni materijal uniforme
sve više odlepljuje od moje oznojane kože.
Još jednu zalutalu kapljicu znoja obrišem sa čela i zaustavim se kada
stignem do Kate koja me ispod hlada drveta čeka prekrštenih ruku.
Pogledom na brzinu neprimetno osmotrim okolinu i utabani put kojim smo
došli, jer Kate nije želela pričati na obali reke.
Nakon oštrih reči da svaka udaljena vikendica ima oči i uši tiho se okrenula i
dovela me ovde.
Iako ne bih trebao očima sam pratio pomeranje njenih bokova u ljutitom i
brzom plesu, liniju struka i ženstvenu širinu leđa.
Pratio sam njeno ponosno držanje iako znam da se trenutno u sebi raspada
na delove kao i ja.
Nestrpljiva je i nervozna, a crna haljina koja je sada uprljana zemljom još
uvek ističe obline njenog zanosnog tela.

~453~
Lice joj je blago otečeno iako su joj oči crvene od plakanja još uvek je prirodno
lepa.
Još uvek je moja stidljiva lepotica.
Barem još ovih par trenutaka...
Pod pogledom njenih optužujućih očiju oznojane dlanove protrljam od butine.
Osetim blagi osećaj peckanja na rukama, jer je želja da osetim njen dodir
upravo prejaka u meni.
Par puta pročistim grlo promuklim kašljanjem i osetim koliko sam žedan.
Nervoza je učinila svoje i izgleda da su se uloge upravo zamenile.
Sada je Kate ta koja je neustrašiva, a ja se ponašam kao jebena pičkica.
Pa izgleda da je mnogo teže skupiti snagu i reći istinu nego što sam mislio da
će biti.
Kada bi me umesto tog optužujućeg pogleda crnih očiju kojima prati svaki
moj pokret otvorila svoja lepa roza usta i više zapitkivala bilo bi mi lakše.
Moram znati šta trenutno oseća i verovatno bih trebao prestati sa
odlaganjem istine, ali jednostavno ne znam kako da počnem celu ovu priču.
Ne znam kako da je što manje povredim sa tajnama koje već dugo krijem od
nje.
Ali Kate me uskoro reši te muke kada odluči da prva prekine tišinu između
nas, što mi izgleda kao da je čula svaku reč mog unutrašnjeg razmišljanja.
Kada progovori tiho sa dozom olakšanja odahnem, ali mi srce još više u
grudima zatreperi.
„Trebao bi što pre početi pričati, jer koliko znam imaš još malo više od sat
vremena slobode."
Njen sarkazam i drčno pomeranje ruke ne povređuje me koliko me boli što
kroz njene reči mogu osetiti jačinu bola koju sam joj naneo danas.
Iako je povređena želi odgovore, a ja sve što sada želim je da ovaj dan nije
moja stvarnost.
Sve bi bilo lepše i bolje da sada ležimo u njenom krevetu nakon nedelja
razdvojenosti, ali izgleda da je došao trenutak kad stvarno moram prihvatiti
sve posledice.
Glasno snažno i duboko uvučem vlažan vazduh u svoja pluća, i gledam
kako se i sama Kate psihički priprema za moj odgovor.

~454~
Siguran sam da po mom oklevanju i strahu vidi koliko je sve ovo ozbiljno, ali
ona se još uvek čvrsto drži.
I čini mi se da i sam sve više propadam kroz ovu utabanu koracima zemlju.
Zadrhtim celim telom kada Kate očima isprati spuštanje i dizanje mojih drugi
koje se ocrtavaju kroz uniformu.
Zamagljenih očiju na trenutak izgleda kao da je zaboravila na sve što se
trenutno dešava.
A ja u sebi duboko zakopam ovaj osećaj potrebe da je dodirnem i zagrlim,
jer znam da čim krenem govoriti istinu više neću imati pravo na njene dodire.
Stid koji je toliko jak u ovom trenutku tera me da razmišljam kao kukavica,
ali ne želim to biti.
Barem ne pred njom.
Stegnem pesnice i u sebi zarežim na stid koji me gotovo nagovara da joj
okrenutim leđima sve kažem.
Ukočenih mišića leđa i vilice nekako progovorim, iako ni sam još uvek ne
znam kako da joj priznam sve.
„Kate...vidi, znam koliko te sve ovo zbunjuje", kažem rukama pokazujući na
uniformu i kosu, „ali ništa od ovog nisi trebala na ovaj način saznati. Ono što
ću ti sada reći je istina. Iako me gledaš tim očima i imam osećaj da mi ni sad
ne veruješ znaj da te ovo neću slagati."
Vidim kako se na trenutak cela ukočila i par puta zbunjeno trepnula, ali reči
koje su izašle iz njenog grla nije rekla slomljena devojka, več ogorčena i ljuta.
„Znači ipak si me slagao? Ništa od ovog nije neka neumesna šala?"
Pognute glave klimnem joj bez reči na šta ona glasno kroz nos izdahne.
Želim da vrištim iz sveg glasa zbog ove nemoći i bola koju trenutno osećam,
ali ne mogu.
Rastrgan sam između povređenog pogleda žene koju volim i istine koju sam
joj spreman reći.
Gledam u njene ukočene crte lica i visoko podignutu crnu oblikovanu obrvu
preko koje sam nekad prelazio palcem sa Kate u naručju.
Polako pređem ono malo koraka što nas razdvaja dok nas grane drveća
sakrivaju od pogleda ljudi, a pevanje ptica uvlači u samo naš svet bola.

~455~
„Zašto si me slagao Alex", upita me drhtavim glasom.
Koliko god se trudila da bude jaka, koliko god glumila ogorčenost znam da
je sada više od svega boli moja laž.
A mene boli njena patnja i tuga.
Zarobljen boli devojke koja mi je zarobila srce nesvestan podignem desnu
ruku kako bih je pomazio po obrazu, ali zaustavim se na par milimetara od
njene nežne kože.
Jagodice me peckaju od potrebe, ali ipak gutam tu želju u sebe i
progovaram.
„I sama znaš koliko mi je teško jer je Kelly još uvek kidnapovana. Boli me
što ne znam kako da joj pomognem i pričao sam ti koliko sam patio zbog
osećaja krivice jer sam podstaknuo majku da je pusti, ali ima jedan deo života
koji ti nisam ispričao", na kratko se zaustavim zbunjen boli i suzama koju
vidim u njenim očima.
Ona zna za moju strepnju da će je policija pronaći mrtvu i jedan dan sa tom
informacijom zalupati na vrata kuće, i zna koliko me boli što nisam pored nje.
Ali ne zna za moju nadu koja me pokreće.
Ne zna koliko želim biti stariji brat heroj.
Snagu da nastavim sa pričom iscrpim iz nade da će razumeti moj izbor, jer je i
sama patila zbog istog čoveka.
„Kada je ona nestala par dana opijao sam se, živeo kao da se želim utopiti u
alkoholu. Tako sam i dobio onu tetovažu", na kratko zastanem kada se na
njenim obrazima pojavi blagi trag crvenila.
Iako želim da se osmehnem ne radim to, jer me ona još uvek gleda ozbiljno
i zato udahnem i nastavim pričati.
„Imao sam samo sedamnaest godina i jednog jutra lutao sam po internetu i
naišao na nekom sajtu reklamu za CIA sajt. Pomislio sam kako je to jedini
način da saznam nešto o Kelly i budem njen heroj, jer Kate sve što sam želeo
biti jeste njen hrabri spasilac. Želeo sam da bude ponosna na mene i želeo
sam da se moji ponose sa mnom. Tako da cele te završne godine srednje
vežbao sam i učio, poslao im dokumente i položio ispit. Na njihovoj akademiji
proveo sam tri godine i upoznao Araona. Moraš znati da on ništa nije kriv ",
zaustavim se kada brzo podigne ruku i izbeči crne oči.

~456~
„Čekaj tri godine? Pa koliko ti ustvari imaš godina Alex? Ako si tamo proveo
tri, to znači da si na kraju treće imao 21-u godinu." Udubljena u svoje glasno
razmišljanje ponovo mi dokaže da je pametna.
Naravno da je Kate morala odmah primetiti godine i sada me gleda
zbunjena i zamagljenih očiju.
Izgleda kao da će se srušiti, a kad bi samo znala da je ovo početak svega
iste sekunde vrišteći bi pobegla od mene.
Rukom protljam nos i uhvatim se za sam koren kako bih smanjio ovo
pulsiranje u glavi.
Zubima jako ugrizem za usnu samo da bih skupio snage da nastavim sa
pričom i ponovo ignorišem kukavičku želju da joj okrenem leđa. Ali ne radim
to, jer ona zaslužuje da je gledam u oči dok je budem uništavao istinom.
Pognute glave izgovorim broj svojih godina na šta ona duboko uzdahne i
korakom unazad ustukne od mene.
„Kate imam dvadesetčetiri godine. Ali moje ime i prezime jeste Alex Cark, a
istina koju ti nisam mogao reći je da sam tajni agent na zadatku. U trećoj
godini CIA me uvela u jedan slučaj koji je povezan sa kriminalcem koji je
odgovoran za Kellyno kidnapovanje. To je isti onaj čovek kojeg smo danas
opklolili i uhapsili na groblju, i to je čovek koji je ubio tvoju porodicu."
Uplašen da će pasti, jer se njeno disanje naglo produbilo uhvatim je za
nadlaktice ruku.
Njeno podrhtavanje i slabost toliko su očigledni da je još jače stegnem kada
joj kolena popuste.
Rukama uhvatim je u naručje i spustim se na zemlju, leđima oslonim na
široko stablo nekog drveta i smestim nju u svoje krilo.
Sedim sa ispruženim nogama njene lake glave naslonjene na rame, dok mi
izbezumljeno diše u vrat.
Odahnem sa olakšanjem jer nema ni tragu njenog suprotstavljanja, zbog
čega nastavim da je držim u naručju i mazim po leđima.
„Ne mogu da verujem da je onaj čovek sa groblja ubio moju porodicu. Alex
ja sam pričala sa ubicom svojih roditelja i brata", kaže mi tiho uz kožu vrata
zbog čega se naježim.

~457~
Njeno podrhtavanje sada se pojača, zbog čega je još jače zagrlim i pritisnem
uz sebe.
Već dugo je nisam osetio ovako blizu sebe.
Njen dah koji je davno grejao moju kožu sada u meni zapali žar vatre, i čini mi
se da joj telo već godinama nisam osetio pripijeno uz svoje.
Ona bi sada trebala vrištati na mene, a ne grčevito stezati, ali trenutno je
više boli saznanje što je razgovarala sa ubicom njenih roditelja a da toga nije
bila svesna.
Iznenadim se kada od mene tiho zatraži da nastavim pričati dalje i blago
popusti stisak.
„Kada su mi otkirili detalje tog slučaja dali su mi jedan zadatak, tačnije
završni ispit Kate. Trebao sam upasti na koledž i pronaći preživelu devojku.
Pre nego što nastavim dalje želim da znaš da nisam ništa znao o tome koga
trebam pronaći, oni su samo rekli da je devojka u pitanju."
Na trenutak se zaustavim jer znam da nakon ovih reči nema nazad. Ono
što ću sledeće izgovoriti sigurno će je naterati da me odgurne od sebe i ja ću
je izgubiti.
Zato poslednji put upijam osećaj njene glave koja je još uvek naslonjena na
mom ramenu, podrhtavanje njenog tela i prizor mlečnobelih skupljenih nogu.
Skupim dovoljno snage da rukom možda poslednji put prođem kroz njenu
gustu i meku kosu koju je danas pustila.
Pomazim je desnom rukom po ramenu i poljubim nežno u čelo.
Nakon toga zagledam se u prirodu ispred nas i duboko uvučem vazduh u
pluća, pa nastavim pričati promuklim i slabim glasom.
„Slučaj koji sam dobio je ubistvo jedne porodice. Tvoje porodice Kate. A
devojka koju sam trebao pronaći si ti, samo ja to nisam znao. Nikad nisam ni
pretpostavio da si to ti mala."
Njeno reagovanje je isto ono koje sam i očekivao, ali koliko god se psihički
pripremao to nije dovoljno. U grudima me stegne jaka bol kada zbunjena
polako sa mog ramena podigne glavu, dok joj moje reči ne dođu do misli.
Kada napokon shvati njihovo značenje brzo ustane iz mog krila i prodere se
zbunjena „molim."

~458~
Njen glas odzvanja u tišini prirode i stapa se sa raspevalim pticama, ali pogled
koji ugledam kada pogidnem glavu par trenutaka ostavi me da sedim na
zemlji.
Posle toga poražen njenim crnim očima rukama žurno ustanem i skočim na
noge pa uplašen krenem prema Kate kao jebena pička koja se plaši gubitka.
Koliko god govorio da sam spreman, sada znam da ne mogu pobediti ovaj
osećaj boli kada pomislim da više neće biti srećna pored mene.
„Ne! Ostani tu gde jesi!"
„Mala moraš shvatiti"
„Ne zovi me tako! Ti trenutno nemaš pravo na to", uzrujana prodere se na
mene.
Uplašenost, bol i zbunjenost trenutno je pokreću a sve o čemu sada
razmišljam su moje ruke oko njenog tela kojima je grlim.
„Kate kunem ti se da nisam znao da si to ti, ni da je ono tvoja porodica.
Nisam znao ništa osim da trebam naći devojku koja će me dovesti do moje
sestre. Kate i ja sam patio godinama! Jebeno sam ludeo jer nisam znao šta je
sa mojom sestrom, samo sam je želeo pronaći. To je sve. Nikad, nikad nisam
želeo da ti patiš", tiho joj ogovorim.
I mene boli ovo, zar nije svesna toga?
Nije trebalo biti ovako znam to, ali ja sam kriv za sve.
Ne mogu više ništa sakriti od nje, a ne mogu je posle svega zadržati pored
sebe i grliti.
Izgubiću je, ali barem ću osvetiti sestru i njenu porodicu.
Bolnog srca jer ne razume da i mene sve ovo boli nastavim se povišenog
glasa derati na nju i zbog besa koji osetim prema sebi.
„Nisi jedina koja pati znaš li to? Nisi jedina koju boli ovo. Šta misliš kako je
meni? Sedam godina Kate! Sedam jebenih godina patim zbog njega, ali sada
je moja bol jača. Znaš li zašto?", upitam je izbezumljen.
Svaki deo mene ruši se pred njom.
Gulim onog jakog muškarca i pokazujem joj koliko me duša i telo bole.
Skidam masku koju više ne želim na licu.
Znam koliko Kate pati, ali želim da i ona zna koliko mene sve ovo boli.

~459~
„Moja patnja je sada jača zato što više ne svetim samo moju sestru već i bol
koju je tebi naneo."
Nakon ovih iskrenih reči njene crne uplakane oči razgorače se posle čega
se Kate obuzeta besom zaleti prema meni.
„Ućuti! Samo ućuti. Nemaš pravo to govoriti. Lagao si me Alex! Otkada sam
ti sve rekla ti si ćutao i sada znam da je to razlog tvog čudnog ponašanja. Ti si
govorio više puta kako u našoj vezi ne trebaju postojati laži, a prvi si slagao.
Mrzim te, mrzim Alex!"
Kao bezosećajna lutka puštam je da me udara malim pesnicama po
grudima, dok me njene reči mržnje kao šamari udaraju po obrazima.
Puštam je da mi zariva nokte u kožu ramena i ruku. Puštam je da me uništi
onako kako sam ja nju lažima.
I prihvatam svaku ružnu reč i njenu bol samo da joj bude lakše.
Suze kojih ni sam nisam bio svestan osetim kada mi padnu na obraze iste
sekunde kada se odmakne od mene.
Izgleda kao ranjena i besna srna.
Izgleda kao devojka koja me mrzi.
Sada zna istinu, lagao sam je od samog početka i bila je moj put do njega.
„Ne mogu da verujem. Kako si samo mogao spavati sa mnom i lagati me?
Kako si me mogao pogledati u oči?"
Još više ukočim se ispred nje kada me pogleda sa tamnim očima punim
mržnje.
Ali nastavim ćutati, jer vidim da nije završila sa mnom. I ponovo
dozvoljavam joj da me sve više rečima ubija kao što sam ja nju lažima.
„Uništio si mi današjji dan, a zašto? Da bi ispunio svoju osvetu! Nisi možda
uzeo u obzir sve one razgovore koje smo vodili tri nedelje pre toga. Znao si
koliko se plašim odlaska i uništio jedino mesto na kom sam bila sa njima.
Mrzim te Alex! Mrzimmm! "
U neverici bolno odmahujem glavom dok mi se oči pune suzama, jer ova
devojka u koju sada gledam nije moja mala.
Nije ona Kate koja je jedva čekala moje zagljaje i dolazak.
Ne.
Ovo je sada devojka koju je istina slomila i koja me mrzi.

~460~
Iznerviran što ne razume i moju bol, što se ne može smiriti kako bi razumno
shvatila koliko je i meni teško, proderem se na nju ali to nisu reči koje sam
želeo reći.
„E pa ja tebe volim! Volim te više od svega na ovom jebenom svetu. Volim
te toliko da me boli što ne razumeš i moju jebenu bol. Da, lagao sam te, ali to
sam uradio jer sam se plašio da ću te izgubiti. I sada se plašim, jer pre tebe
nijednu nisam voleo."
Ove reči na trenutak je malo smire, a meni srce još brže zakuca kad vidim
kako duboko zatvorenih očiju udahne vazduh.
Napokon sam rekao sve ono što osećam.
Ona zna da je volim, ali želim da zna koliko volim svaki deo nje.
Želim da iz njene duše izbrišem onaj straha o kojem mi je toliko puta pričala.
Želim da povuče one reči da je slomljena i da ne ume osećati, jer znam da je
sa mnom nešto osetila.
I zato joj oprezno prilazim.
Rukom je dotaknem po obrazu pa bradu podignem prema sebi jer želim da
njene oči gledaju pravo u moje.
„Trebam svaki tvoj slomljeni deo, jer želim da ih spojim. Želim te celu za
sebe. Da opet osećaš i voliš. Mene. Volim te mala i mene boli sve ovo, ali
molim te razumi me što nisam mogao sve onda da ti kažem. Bila si tužna, a ja
nisam znao šta da radim sa istinom."
Crne oči gledaju me kao da se po njima diže magla.
Gledaju me kao da traže istinu izgovorenih reči u mojim očima, a ja joj
odlučno uzvraćam.
I nadam se da je u njima pronašla istinu.
Njen nagli potez kojim me odgurne od sebe iznenadi me kao i prizor njenih
leđa koji ugledam kada se brzo okrene.
„Šta si me još slagao Alex? Šta još trebam da znam", upita me glasom
okupanim suzama.
U sekundi nesvesno glasno ubrzam disanje zbog čega se Kate okrene
prema meni namrštenog pogleda još uvek pokušavajući shvatiti šta sam joj
malopre rekao.
Stegnem pesnice kada se prisetim još dve stvari koje joj nisam priznao, ali
strah me trenutno koči da progovorim.

~461~
Bojim se da će nas one dokrajčiti.
Ali ipak moram joj reći istinu.
Barem ovaj put.
Hrapavost grla par puta pročistim nakašljavanjem i još jače stegnem pesnicu.
Kratke nokte prstiju zabijem sebi u kožu dlana i ugrizem se za unutrašnjost
usne.
„Ima još dve stvari koje ti nisam rekao Kate", korakom ustuknem kada
krene prema meni.
Osećam kako sve više padam u njenim očima.
Moje reči ljubavnog priznanja trenutno nisu dovoljne jer će me posle ovog
mrzeti.
Siguran sam u to.
„Sećaš se mojih rođaka?" Klimne mi glavom upitnog pogleda i visoko
podignute obrve.
„Pa oni ustvari nikad nisu ni došli....to je bio CIA. I trebaš znati još nešto, ali
molim te shvati da sam imao naređenje", kažem joj podignutih ruku kojima se
branim od njenog razgoračenog pogleda.
Postiđen sramotom koja me razara okrenem glavu i pogledam u zelenilo
oko nas kako bih skupio snage da izgovorim sledeće reči.
„Juče smo ozvučili spomenike tvoje porodice kako bi danas mogli sve čuti,
jer smo očekivali Montanin dolazak."
I ovo je naš kraj znam to! Vidim suze u njenim očima, vidim bol kako se
meša sa mržnjom i gađenjem, i vidim stid.
Sada zna da smo čuli svaki tren otkad je došla i znam da me upravo u sebi
proklinje.
Stoji ispred mene slomljena i povređena, a kada padne na kolena ne mogu
ništa uraditi da pomerim svoje noge do nje.
Ne mogu je više zagrliti jer sam je izgubio. Istina nas je rastavila, a
Montana je pobedio.
Oduzeo mi je dve najbitnije devojke u životu. Sada više nemam ništa osim
one osvete!

~462~
Ugledam ga na par metara iza nje.
Zabrinutog pogleda moj najbolji drug gleda u Kate koja na kolenima plače i
vrišti koliko me mrzi, pa tužnim smeđim očima pogleda mene.
Odmahne glavom kada shvati koliko sam slomljen i pokaže na sat.
Izgleda da su moja dva sata istekla, i da je vreme za ono što najbolje znam.
Vreme je da vratim masku odlučnog agenta i osvetim sestru, jer ovde više
nemam ništa.
Nemam nju.
Nemam njenu ljubav kao što ona ima moju.
Ovde imam samo mržnju.
I naučiću da živim sa njom samo ako budem daleko od Kate.
Odlučan polako krenem da pravim korak za korakom prema Araonu, ali da
bih stigao do njega trebam proći pored moje Kate.
A to nisam u stanju.
Ne mogu je tek tako zaobići, jer to nije zaslužila.
Čim se telom nađem u njenoj blizini čučnem ispred moje slomljene slatkice i
nežno joj čelo dotaknem usnama.
Opraštam se od devojke kojoj sam dao srce i telo barem na ovaj način, a
kada krenem da ustanem na mojoj nadlaktici iznenadi me dodir njene ruke.
To je brz i nagli pokret od kojeg ceo zadrtim.
„Ako odeš sa nama je kraj", isprekidano u suzama tiho mi kaže.
Zažmurim na par sekudni pa postavim pitanje na koje možda i ne želim čuti
odgovor.
„Ako ostanem da li ćeš mi oprostiti?"
Stegnem pesnicu slobodne ruke kada odmahne glavom i zacvili.
Bezosećajni i prazni pogled usmerim pravo na visoka stabla jelki i svesno
prihvatim odgovor.
Klimnem zamišljeno pa pogled opet spustim na nju i uhvatim njen pun suza
koje se sporo spuštaju niz meke obraze.
Levu ruku oslobodim stiska dugih prstiju i dodirom obrišem suze pa
pomazim palcem po koži.

~463~
„To sam i očekivao kao odgovor. Žao mi je mala. Nikad nisam hteo da te
povredim, zapamti to. Izvini za sve", slomljen osećanjima koji mi kidaju dušu
na dve odbačene polovine jedva izgovorim ove reči posle kojih ustanem i
odem.
I svaki sledeći korak koji napravim u ovim teškim čizmama sve više me
udalji od Kate.
Svaki taj korak čini me dovoljno snažnim da se ne okrenem i pogledam je
poslednji put, jer ako to uradim znam da se neću vratiti u Virginiu i sedište
njihove lokacije.
Sada znam da sam sve bliži trenutku u kojem ću osvetiti svoju sestru i
njenu porodicu.
Jer ona možda nema njih, ali još uvek ima mene.
Barem to nakon svega mogu uraditi za nju kad obećanje nisam ispunio.
Nisam iz njenog lošeg i tužnog događaja izvukao nešto lepo i pozitivno, i to
me čini jedinim krivcem njene boli.
Sada znam da više nemam svoju Kate.
A želeo sam svaki njen deo da probam i imam, ali ona mi nije to dozvolila.
Nije mi se prepustila i dala ono najbitnije.
Svoje srce.
A kako je i mogla?
Pa nije ga ni imala...jer nije mogla podneti moju bol i patnju kao što sam ja
njenu.
Izgleda da smo oboje uništili jedno drugo.

~464~
 Četrdeseto poglavlje
Osećaj praznine

Katherine

Kad bih mogla učiniti da taj telefon u kojeg već danima tupo gledam još
jednom zazvoni sa njegovim imenom na dispelu ekrana možda bih se i javila,
ali u zadnja dva dana prestao je da me zove.
Izgleda da je tako olako prešao preko svega.
Ali mene još uvek proganja njegovo nevidljivo prisustvo, zbog čega u tami
ove sobe kada zatvorim oči imam osećaj da je ovde.
A znam da u mojoj realnosti njega više nema.
Nemam više ništa osim sećanja i tuge.
Ne znam da li sam dobro postupila što sam ga tako lako pustila, ali izgledao
je kao da se već odavno pomirio sa našim raskidom.
Izgledao je kao da baš takav odgovor čeka, i možda je želeo da ga
moje „ne" pusti kako bi zauvek otišao.
On je oduvek samo želeo pronaći svoju malu sestru.
I koliko god me voleo, uvopšte još uvek ne mogu da verujem da je te reči
izgovorio, znam da bi zbog nje uvek mene napustio.
I ne ljutim se zbog toga, jer da imam još jednu priliku videti svoju porodicu i
zagrliti je znam da bih i ja sve napustila.
Samo još jedan njihov zagrljaj bio bi mi dovoljan da nastavim živeti.
A ovako sada toliko loših misli leti po mom uništenom karakteru.
Ne znam više ni sama šta da mislim o svemu što se desilo pre nedelju dana,
osim što znam da me celo telo boli.

~465~
Rane na mojim kolenima od pada polako su počele da zarastaju, ali slomljeno
srce neće nikad.
Jer jednom slomljeni delovi ne mogu opet biti sastavljeni. Ako pokušaš da ih
spojiš, opet će ostati male nesavršenosti, poput ožiljka koji nikad zarasti neće.
Tako sam i ja imala svoje ožiljke. A on ih je prihvatio.
Ali zašto ih je tako brzo pustio iz svojih ruku? Zašto se nikad nije vratio?
Jer trenutno jako trebam nekog pored sebe.
Sve više propadam u ovom moru bola i predajem se tužnim mislima, i tako mi
je teško što sam sama.
Strina ništa ne razume, misli da mi je teško zbog odlaska na grobove mojih
roditelja i brata, i da sam raskinula da dečkom, ali ne zna da je Alex bio ovde.
Ona ne zna ko je on.
Tajni agent Amerike!
Muškarac koji me držao svojim jakim rukama, štitio i usrećio zna da puca, nosi
onu crnu uniformu i teške čizme.
Taj muškarac sada više nema onu dugu crnu tršavu kosu kroz koju sam
toliko volela prolaziti prstima, već kratku i oštru.
Oduvek je bilo bolje reći istinu nego kriti je i lagati, i on je sam podržavao taj
izbor ali izgleda da je bio jak samo na rečima.
Jer njegova dela pokazala su mi drugačije.
Ne znam šta bi se desilo da mi je od samog početka sve priznao, ali znam da
ne bih sada ovoliko patila.
Bio je moj razlog osmeha i moj jedini izvor sreće, dok mu nisam priznala
svoju tužnu prošlost.
A onda je ćutao sve dok se istina nije sama oslobodila. I tom laži zauvek je
slomio svaki deo mene.
Ali tada znala sam da ga volim.
Ni sama nisam bila svesna da već duže vreme prema njemu imam mnogo
veća osećanja od običnog sviđanja, i volela bih da se njegove reči priznanja
nisu desile u tom trenutku besa već nežnosti.
Jer sada setila bih se njih kao lepih uspomena, a ne kao onih koje su me
uništile.

~466~
Volela bih da sam ranije, bez tog događaja u kom sam saznala istinu, sama
shvatila osećanja koja sam u sebi duboko krila.
Svi oni slučajni trenuci u kojim sam volela njegove zagrljaje, način na koji se
smeje, ruke, muževan miris koji me uvek obavije dok se grlimo ustvari bile su
jedni od razloga zbog kojih ga volim. I sada to znam.

„E pa ja tebe volim! Volim te više od svega na ovom jebenom svetu. Volim te

toliko da me boli što ne razumeš i moju jebenu bol. Da, lagao sam te, ali to
sam uradio jer sam se plašio da ću te izgubiti. I sada se plašim, jer pre tebe
nijednu nisam voleo."

Koliko sam samo zbunjena bila kada je izgovorio te reči. Još uvek u mislima
vidim njegove izbečene plave oči, strast i bol u njima kada ih je izgovorio.
Na trenutak zbunjena sam stajala i nijednu reč nisam mogla pronaći, jer su
moje misli lete samo prema njemu.
Tada setila sam se svakog tog trena u kojem sam nesvesna sama sebi
priznala svoja osećanja. Tada shvatila sam da ga volim, ali on je mene već
bio izgubio.
O bože koliko nas je laži samo rastavilo.
Toliko stvari od mene je sakrivao, ali nijedna me ne boli kao saznanje da je
sa tim lažima tako lako vodio ljubav sa mnom.
Jer ono jeste bilo vođenje ljubavi, primetila sam to u svakom njegovom
pokretu.
U tom trenu znao je sve i opet nakon onog svog čudnog ponašanja uzeo je
još jedan deo mene, jer uvek je tako bilo.
Uzimao je deo po deo mene, ali sa ovom istinom sve te delove bacio mi je u
lice.
Ali kada je krenuo ostaviti me nakon što mi je sve ono priznao shvatila sam
da bi to bio kraj.
Naš kraj.

~467~
Znala sam da nakon toga nema povratka, jer bi onda izabrao ono što mu je
bio cilj od samog početka.
Osveta i mržnja koje sam videla na njegovom telu i čula u glasu dok je na
groblju iz one velike grupe tajnih agenata neustrašivo istupio bile su njegov
izbor od samo početka.
I znala sam da mu ovu laž nikad neću moći oprostiti. Koliko god ga volela i
ne mrzela, toliko nikad neću moći preći preko tih laži.
I nikad više neću verovati nekom, pogotovo ne Alexu Clarku.
Uništio je mene, uništio je mesto na kom je moja porodica sahranjena i
ponovo me vratio u bitku sa tugom, suzama i boli.
Sada skoro svako veče budim se oznojana iz noćnih mora dok mi telo
pulsira od straha jer sanjam njih, onog čoveka, njegov podsmeh i dečka plavih
očiju.
Sanjam svaki naš trenutak rastanka, ali zato preko dana živim sa sećanjima
onih lepih trenutaka.
Ovih dana sve više prisećam se tih srećnih momenata, jer koliko god želela
ne mogu ga mrzeti.
Dok sedim sama bez i jedne reči u sobi, dok gladujem u svojoj boli i odbijam
strinino društvo prisećam se naše kratke, ali toliko lepe i intenzivne veze.
Sve one naše svađe uvek su bile dokaz nekih emocija među nama i jednom
bi nas svakako dovele do našeg pomirenja.
A kada je pristao da ga slikam, jer sam povukla one laži koje sam ljuta na
njega prodala njegovom strogom treneru, te emocije počele su izbijati iz naših
tela.
Toliko godina bile su zarobljene u nama, a mi smo bili nesvesni njihovog
prisustva i želje da imamo nekog pored sebe.
Želeli smo sve ono što smo jedno drugom pružili.
Nismo ni bili svesni da je naša priča počela onog trena kada je Alex pristao da
mi pomogne u zadatku. Ti naši zajednički trenuci dok sam ga slikala povezali
su nas još više, a oko mog srca otopili led. Jer tada, po prvi put, pokazao mi je
svoje pravo lice.
A ja sam tako lagano pala na njega i pružila mu emocije koje su bile nestale
onog dana kada sam njih izgubila.

~468~
Izgleda da sam sa njim uvek nešto osećala. U početku je to bila ona lažna
mržnja i ljubomora što taj muškarac sve ima.
Jer mislila sam da ona lažna slika ženskaroša koju je svima pokazivao
toliko istinita, i bila sam ubeđena da taj sportista ima i srećnu porodicu koju ja
nisam imala, jer sam je zbog nekog čoveka izgubila.
Ali sada znam da smo oboje patili zbog jedne iste osobe.
Čoveka sa kojim sam nesvesna pričala na mestu gde je moja porodica
sahranjena i to sebi neću nikad oprostiti.
Želela bih da vratim vreme unazad i unakazim ga svojim rukama i noktima.
Sve bih uradila da ga barem malo mogu povrediti iako ta bol nikad neće biti
dovoljno jaka kao što je bol koju je on meni naneo.
Ali barem bi ga malo povredila.
Nakon one lažne mržnje moja osećanja polako su počela da se menjaju
prema dečku slobodnog jezika.
Sa njim bila sam nasmejana i po malo zbunjena zbog emocija koje u meni
budio.
Onaj naš prvi poljubac dokaz je toga. Bio je intenzivan i razoružajuć poljubac
u naletu besa i možda je glavni pokretač mojih uspavanih emocija, jer one su
uvek bile tu.
I svaki naš sledeći zajednički trenutak dovodio je do buđenja mojih osećanja.
Zaista sa njim sam uvek nešto osećala. Bila je to sreća, stidljivost, neverica,
požuda i strast, i bila je to ljubav.
A moj prvi izostanak sa predavanja bio je pokretač svega.
Nas dvoje.
Jedne velike ljubavi i strasti koja je već duže vreme postojala, samo mi toga
nismo bili svesni. A kada smo okusili pravu ljubav, postala sam njegova verna
amajlija na svakoj utakmici. Zvanično postala sam devojka Alexa Clarka.
I bila sam tada zaista srećna.
A sada sam ponovo slomljena na delove samo više nisam jedina, jer još jedna
osoba je slomljena.
Moja najbolja drugarica.

~469~
Oni prvi dani kada je otišao sa izvinjenjem koje sam ćutanjem prihvatila, ali
koje još uvek nije našlo mesto u mom srcu moja nekad srećna i vesela
drugarica nazvala me uplakana.
U tom trenutku obe smo plakale zbog dva muškarca koja su nas povredila
lažima.
Tada ispričala sam joj svoju prošlost i povezanost sa Alexom.
Prekrišla sam obećanje koje sam mu dala i sa Jesy podelila njegovu tajnu. Ali
isto to i on je meni uradio.
Sada i ona zna koliko sam patila, ali nije me napustila.
Zamolila je svoje da je dovedu ovde i ostala tri dana.
Bile smo zajedno u mojoj sobi i tešile jedna drugu. Pričale o srećnim
trenucima koje su nam pružilili, ali oni nisu bili toliko jaki i uvek smo na kraju
završile uplakane i zagrljene.
Čak ni velike porcije sladoleda i komedija nisu nam bile od velike pomoći, ali
zato jedna drugoj jesmo.
Obećale smo da ćemo jedna drugu u četvrtoj godini čuvati od svega.
Njih dvojica se više verovatno neće vratiti na koledž koji su upisali samo zbog
zadatka, ali opet ima mnogo drugih osoba i trenutaka koje nas mogu povrediti.
Kod mene je barem svaki deo slomljen, ali nije kod moje najbolje drugarice.
Iako je bila povređena što mi je tri godine i ova njihova izdaja trebala da joj
ispričam svoju bolnu tajnu znam da mi je negde između svih onih suza
oprostila.
Izgleda da samo nju još uvek imam, kao i ovaj izgled koji je on toliko voleo
ali to će se promeniti.
Još malo je ostalo do polaganja ispita iz književnosti, a ja želim da se vratim
u grad koji je mnogo veći od ovog mesta na kom sam sve saznala.
Ne mogu biti u ovoj šumi gde mi je sve priznao i ne mogu se vratiti na
njihove grobove, jer bojim se da ću tamo opet videti lice onog drskog čoveka i
Alexa u uniformi.
A ne želim ga više videti, iako ga trebam.
Znam da će mi vreme pomoći, samo moram sada pronaći novu Kate, ali u
ovom malo mestu u kom me celo telo boli neću uspeti.

~470~
Zato vratiću se u grad, pronaći jeftin stan, pitati gospodina Michaela za mesto
konobarice, položiti još jedan ispit i psihički spremiti se za novu godinu na
koledžu u kojoj više neću videti plave oči.
Jer samo to sada mogu uraditi.
Dosta sam više patila, vreme je da budem jaka kao što me otac učio.
Vreme je da budem bezobrazna kao što je bio moj brat i vredna kao što je
bila moja majka.
Sve one Kate, buntovna tinejdžerica, slomljena devojka i ova koju su izdali
mogu da se nose.
Ne želim ih više.
Sa novom Kate pobediću prošlost i ovu bol.
Sa njom pobediću ovaj osećaj praznine koji me sada drži u svojim
rukama...samo prvo moram pronaći tu novu Kate.

~471~
Alex

Sve je gotovo.
Sav moj trud, želja, borba i godine čekanja nisu se isplatile.
Sedam godina prošlo je, a nje nema.
Zauvek sam je izgubio.
Više nikad neću videti svoju malu Kelly, moja majka i otac neće se ponositi sa
mnom.
I nisam nečiji heroj, nisam njen heroj kao što sam želeo biti, već jedno veliko
ništa.
Već par dana tonem u velikim količinama alkohola i nepodnošljivoj boli koja
očigledno ne želi da me pusti.
Ljut sam i povređen, Araon je pored mene, moja zabrinuta majka je tu ali
nije ona.
Zvao sam je više puta nakon što sam otkrio istinu, ali Kate mi se nijednom nije
javila.
Dok je zvuk pištanja veze poziva odzvanjao u mojim ušima molio sam je u
sebi da prihvati poziv. Tako sam trebao da joj čujem glas u tom trenu, samo
da bih se lično uverio da je dobro.
Da barem još nju imam.
Pre ovog trena i naše realnosti, dok smo još bili zajedno, sve je bilo drugačije.
Ona je bila tama, a ja svetlost.
Ovaj spoj bio je savršen sve dok se nije otkrila istina prošlosti, a onda sam
shvatio ko je ta devojka. To je ista ona koja u grudima ima ogromnu prazninu,
koju nisam mogao popuniti, jer sam bio taj koji je uništio do kraja.
I sada njena tama me u celosti progutala.
Sada sam postao deo njenog načina života, jer bol je svuda oko mene a ja
sve više tonem u nju.
Nakon svega više i ne želim biti jebeni tajni agent!
Kako da budem jak, a znam da sam povredio onu koju volim?!

~472~
Uspešno sam odradio svoj zadatak i gotovo im predao Montanu svojim
rukama, ali nisam dobio ono što sam želeo.
Naš dogovor nije ispunjen.
Nisam dobio svoju osvetu, čak nisam ni Kelly pronašao, ali nije CIA kriv.
Montana je jedini krivac, a to je oduvek i bio.

„Ti misliš da se sećam svih tih malih kučkica koje smo prodali?"

„Šta kažeš pre sedam godina? Ta mora da je mrtva sigurno. Ili je ubila droga
ili je sama sebe ubila."

„Sve te male bile su kučkice i donele mi odličnu lovu. Ne kajem se."

Đavolski osmeh i podli ton u glasu, drskost u očima još uvek su bili u njemu
čak i nakon dugih i bolnih sati mučenja, nakon svih onih batina i podmićivanja.
Već danima gde god da krenem čujem mu glas u mislima, i to je glavni
razlog mog opijanja.
Pred očima svake sekunde vidim kako se smejao krvavog i isprebijanog
lica, dok sam zahtevao da mi prizna gde je Kelly.
Koliko god ga jako tukao nije mi rekao gde je, samo je ponavljao kako je
moja sestra to zaslužila i da je mrvta.
Kako su sve te devojke zaslužile to.
Kod njega nikad nije postojao povraćaj, jer kada ih jednom proda više ne zna
ništa u vezi njegove nekadašnje robe.
On zna da ga je svakako čekala doživotna kazna i očigleno je želeo biti
moćan i jak do kraja.
Priznao je sve, ali sa najvećim uživanjem pričao je o otmicama tih malih
devojčica širom Amerike.
Mnoge je navukao na drogu, neke su postale kurve, ali mnoge skratile su
sebi život kako bi se spasile, jer za njih drugi izlaz i beg iz tog pakla nikad nije
postojao.

~473~
 I znam da od ove tri propasti za svoju sestru biram treću, jer tako više se
neće nikad mučiti.
Čak ni Montana ne zna šta je sa njom, u toku celog ispitivanja samo je
nagađao i izazivao me, ali ona je kao i sve druge devojke proglašena mrtvom.
Jer dalje nema, odavde više nigde ne mogu mrdnuti.
Ako taj čovek koji mi je oduzeo ništa ne zna, kako ja da znam?
Koliko sam samo želeo u trenutku ispitivanja sopstvenim rukama da ga
ubijem.
Pred očima sam video metak posred njegovog izboranog čela i iskasapljeno
telo.
I koliko sam samo tada trebao Kate.
U tim trenucima rastrojstva želeo sam da mi se javi, ali sada više ne mogu to
očekivati od nje.
Pre mene taj čovek slomio je Kate na delove, zbog čega je tri godine
patila.
Bila je pokvarena, a ja sam je spojio.
Pokazao pravog sebe i dobio nju. Imao sam njeno poverenje, dok ga nisam
izgubio. A sada sam je i ja povredio svojim lažima, i razumem je kad kaže da
me mrzi. Pa i sam sebe trenutno mrzim!
Ali sada sam i ja pokvaren zbog tog istog čoveka, i trebam nju da me spoji.
Zbog Montane izgubio sam pre sedam godina jedinu bitnu žensku osobu u
svom životu, ali zbog njega sam upoznao drugu.
Sada u mom srcu imam dovoljno mesta za obe i vratiću se po Kate. Koliko
sam ja njen, toliko je i ona moja.
Mi ne možemo jedno bez drugo.
Kažu da svako ima svoju drugu polovinu, koja će popuniti prazninu srca. Ali
mnoge osobe nemaju priliku da pronađu svoju drugu polovinu, pa se
zadovoljavaju njenim lažnim duplikatima. Možda je ona bila suprotnost svim
drugim devojkama, ali bila je ona prava. Bila je moja druga polovina. I ja sam
bio srećan dok sam je imao, a trenutno sve više propadam u sopstvenim
očima.

~474~
 Pre nje prazninu u mom srcu koju je stvorio Kellyn nestanak ispunjavale
su devojke duplikati, ali sada je ispunjava samo jedna osoba.
Devojka koju volim i zbog koje sam napravio puno grešaka.
Moj drug je možda imao jednu grešku, ali to mu je bila i jedina greška.
Araon nije kriv što se zaljubio, ali ja sam ih imao više.
A sve je počelo kada je Kate u mojoj sobi priznala svoja osećanja.
Nisam bio svestan da ponavljam istu grešku mog najboljeg prijatelja, kada je
onog dana Kate priznala svoje emocije i postala moja devojka.
To je bio trenutak moje slabosti.
A mi smo bili greška, iako to nikad nismo trebali biti.
Mnogo toga se od tada promenilo, jer me ona promenila.
Pre nje sve je bilo drugačije.
Seks je bio običan seks.
Pojam ljubavi nije postojao za mene, sve dok ona nije pokazala značenje te
reči. Biti njen značilo je biti voljen.
Spavati sa njom značilo je voditi ljubav. A ja sam bio voljen, i vodio ljubav
jedino sa njom, sve dok sam je imao.
Zbog nje postao sam muškarac koji želi samo jednu ženu da voli i ima.
Pored nje potreba da tražim drugu izgubila se onog trena kada sam je
zavoleo.
Samo ona bila mi je dovoljna, jer nisam mogao da se zasitim njene ljubavi i
dobrote koju nosi u sebi.
I znam da sam glavni krivac što sam izgubio devojku koja je bila moj anđeo i
vrag istovremeno.
Ne znam kako, ali i moja majka vidi tu promenu na meni. Kada sam se pre
dva dana vratio kući iz Virginie crvenih očiju i neispavan napokon sam joj
priznao razlog svog iznenadnog odlaska.
Žena koja me rodila gledala je tog dana suznih očiju u mene dok smo
sedeli na krevetu moje prazne sobe. Sada i ona zna istinu.
Više ne moram nju i oca lagati, i sada sam napokon slobodan. Moje lice više
ne prekriva lažna maska.

~475~
Moja majka zna da sam je slagao i da CIA nikad nisam napustio zbog
treniranja američkog fudbala, jer to je bio moj lažan razlog napuštanja
akademije.
Sada sam joj napokon priznao da sam i njih zbog zadatka slagao.
U tom trenu gledala me sa ponosom u očima iako sam video trag tuge, jer
nisam ostavio svoju sestru bez pomoći.
Shvatila je da je to bio moj jedini način na koji sam mogao da joj pomognem
i koliko jako sam se borio da ostvarim taj cilj, ali plakala je kada sam joj
priznao da Kelly više nema.
Ako tajna obaveštajna služba ne može da je nađe, onda niko drugi ne
može.
I zato slomljenog srca i suznih očiju grlio sam svoju majku dok je lila suze za
detetom kojeg više nikad videti neće, a ona me grčevito stiskala kukajući za
njim.
Nakon toga priznao sam joj kako je jedna devojka napokon zarobila moje
srce, što je oraspoložilo i skrenulo pažnju ali znam da je to veče u očevom
zagrljaju ponovo plakala.
Taj razgovor o devojci crne kose odneo je jedan teret sa moje duše.
Sa majkom sam posle toliko dugo godina napokon pričao o svom životu,
naravno izostavljajući neprijatne momente i detalje.
Nasmejavao sam je Kateinom tvrdoglavosti dok me još na početku nije
podnosila, i mamio slatke uzdahe našom ljubavi.
Prepričao sam joj svaku našu svađu i osvete koje smo jedno drugom
priređivali, na šta me iznenađeno gledala kad je shvatila koliko sam bio
bezobrazan.
Čak sam joj i naš dogovor koji smo overili rukovanjem i zakletvom ispričao
zbog čega se iskreno i od srca nasmejala.
Ali i dalje deo tuge bio je u njoj, a taj deo nikad neću moći pobediti jer će on
zauvek biti i u meni.
Koliko je samo Kate u tom trenutku bila je prelepa, jer je bila samo svoja.
Pokazala mi je pravo lice Katherin White, dok smo sklapali bitan dogovor u
našim životima.
Posle toga ništa više nije bilo isto...
Tog dana kada se njena ruka našla u mojoj sve se promenilo, pa i nas dvoje.

~476~
Njena stidljivost i tajne zarobile su me, jer ona je bila kao jedna od onih knjiga
koje čita.
Večito puna stranica i reči, ali uvek je tako malo otkrivala, sve dok nisam
došao do kraja njene knjige i dopreo do njene duše. A kada sam otkrio istinu
proklinjao sam taj dan, jer posle njega više nisam živeo u neznanju.
I još uvek ga proklinjem.
Sada trenutno imam samo ovu samoću sive sobe, flašu nekog jako pića i ovu
bol, ali imam malo više od dva meseca da psihički ojačam nakon ovog poraza
jer ću se vratiti po nju.
Montana mi je možda zauvek oduzeo Kelly, ali nije Kate. Nju sam izgubio
samo zbog svoje krivice, ali spreman sam još mnogo istrpeti da je vratim.
Ta devojka je vredna rizikovanja.
Ona je oduvek trebala nekog ko će se boriti za nju i čuvati, a ja sam spreman
preći sve prepreke kako bih opet bio vredan toga.
Kada bi samo te crne oči znale koliko sada patim za njima možda bi mi
oprostila, kada bi samo znala koliko mi nedostaje njen osmeh i stidljivost,
koliko mi fali onaj Alex koji je postojao samo dok sam bio sa njom.
Čoveče sada znam kako izgleda biti uhvaćen u klopci zvana ljubav, kao što
je moj drug koji pati za svojom voljenom.
Možda je CIA dobila svoje, jer za njih ja sam ispunio svoj deo dogovora, ali
oni su svoj.
Znam da nisu mogli uticati na povratak moje sestre, ali mogu uticati na moj
povratak na University of everything.
Sve se promenilo, više nemam osvetu koju sam toliko želeo ali imam novi
zadatak koji sam sebi zadao.
Ponovo ću imati poverenje devojke koju sam povredio i pokazaću joj koliko
je samo volim!
Zaslužiću njenu ljubav i oproštaj za sve što sam joj uradio iako to mi to nikad
nije bila namera.

~477~
Nakon svega u ovoj samoći tek sada osećam kako mi ova emocija praznine
ispunjava telo, i znam da je tu istu emociju osetila Kate kad je izgubila svoju
porodicu.
Sada znam koliko osećaj praznine može biti jak, ali nije ništa bolji od mene i
jači od ove ljubavi koju osećam prema njoj...

~478~
 Zahvala

Ovaj pdf moje prve knjige posvećujem svim mojim čitateljkama sa wattpada,
jer one su jedan od glavnih razloga zbog kojih sam završila ovu knjigu.
Da nije bilo njih, njihovih iskrenih komentara i podrške koju sam prvi put u
tako velikom broju dobila ne bi bilo ni ove knjige.
I zato hvala vam!
Hvala na razumevanju, na podršci i prijateljstvu.
Želim se zahvaliti i mojoj najboljoj drugarici Ivani koja je uz mene od samog
početka. Ona je prva osoba koja je videla svaki moj nastavak i prva koja je
delila sa mnom svoje utiske.
Osim što je moja prijateljica, ona je i strogi čitalac.
Osoba koja takođe zaslužije mesto na ovoj podužoj listi je i Valentina za koju
većina vas zna.
To je devojka koja vodi stranicu DNA priča autor i osoba koja je napisala
moju omiljenu knjigu, Obsessed.
Devojka koja mi je pomogla od samog početka u toku mog pisanja, ona koja
me savetovala i davala prijateljske kritike.
Iako možda nisu na početku liste to ne znači da je njihova podrška manje
važna ili bitna, želim da znaju da mi je njihovo prijateljstvo veoma važno.
Želim se zahvaliti na svoj podršci i devojkama tima Crnog bisera, tima kojem
pripadam.
Bile su uvek tu za mene, i znam da će tako i ostati.
I na kraju želim se zahvaliti osobi čiju podršku od samog početka nisam
očekivala, a to je autorka Drina.
Ova žena za koju sigurno mnogi znaju pomogla mi je više nego što može
zamisliti, jer svaki njen iskreni i pozitivni komentar mene je ojačao.
Ona je moja prijateljica, ali i autorka kojoj se divim.

~479~
Ako ste došli do kraja ovog prvog dela nadam se da to znači da ste uživali,
nadam se da sam vam izmamila puno osmeha, po koju suzu i još mnogo
drugih emocija.
Volela bih od svakog novog čitaoca čuti utiske, pohvale ili kritike nije
važno…samo mi se javite u poruci. Uvek me možete pronaći na mom wattpad
profilu, ali od sada i na mom facebook profilu.

~480~