Kraljevstvo Knjiga Predaja 4 Opasna Predaja

1
KRALJEVSTVO KNJIGA
OPASNA PREDAJA
Serijal Predaja
OPASNA PREDAJA KRALJEVSTVO KNJIGA Serijal Predaja #4
Poglavlje I
Taylor Arenas zagladi svoju svetlo sivu suknju, olovka kroja, dok je izlazila iz
glavnog lifta na spratu svog šefa. Obično bi samo nosila farmerice i običnu majicu
na posao, ali danas je izvukla sve adute radi poslovno-profesionalnog izgleda.
Odolela je potrebi da obriše svoje vlažne dlanove od suknju dok su njene
potpetice lupkale od popločani hodnik na desetom spratu. Desetospratna zgrada
u Oceanside, California, je spolja bila bezlična pa većina ljudi nije znala šta se
unutra dešava.
Danas se pitala da li će ikada saznati šta Powers Group radi. Ili je sve to bila
jedna velika laž.
Sto pomoćnika direktora, od stakla i metala, nije bio zauzet. Nije
iznenađenje s obzirom da je tek šest sati ujutro. Taylor je poranila s razlogom.
Trebala je da razgovara sa Hughom Powersom i nije mogla čekati ni sekundu duže.
Budući da je on često bio tu već u pet i trideset, nije sumnjala da će biti ovde.
A sa njenom karticom za celi pristup zgradi bila je jedna od par ljudi koja je
mogla doći na ovaj sprat bez gnjavljenja sa obezbeđenjem. Čak i da nije imala
pristupnu karticu mogla je jednostavno hakovati svoj put unutra. Što je bio jedan
od razloga što ju je Hugh zaposlio pre pet godina, sveže izašlu sa koledža. Na
spratu su samo tri kancelarije, dve za vlasnika i jedna koja je pripadala vođi
obezbeđenja, Benjaminu Escobaru.
Sa svojom tankom aktovkom u jednoj ruci, prošla je pored prve dve i išla
ravno prema zadnjoj na kraju. Ovog jutra, stakla na zidovima Hughove kancelarije
nisu bila zamagljena a vrata su bila širom otvorena.
Lako je videla da on nije unutra čak i pre nego se približila vratima.
Dok je ulazila unutra, vrata njegovog privatnog kupatila se otvore. S
obzirom da nisu imala obična vrata, bilo je kao da se zid otvorio. Kada su bila
zatvorena bilo je teško videti gde su.
Njegove tamne obrve se podignu dok je gledao u njenu odeću. U svojim
ranim pedesetim, bio je zgodan, dobrodržeći čovek sa sedim na slepočnicama i sa
ljeskovima koji su se tek počeli pokazivati na ostatku njegove kose. Čak i kada je
3
bio obučen u šorc i spreman da surfa – a to je bilo što je češće mogao – imao je
nešto što je zračilo iz njega. „Imamo li sastanak na koji sam zaboravio?“
Odmahnula je glavom.
„Dobro, jer mislim da te zombi cipele neće odgovarati.“ Njegove usne se
trznu u uglovima.
U redu, možda njene štikle nisu baš poslovno-profesionalne, ne sa zelenim i
roza zombi zubima dizajniranim da pokrivaju prednji dio lobanje koja dotiče
strane. Ali činile su da se oseća bolje, više normalno. Progutala je jako. „Moramo
razgovarati.“ Mrzela je to što joj je glas izašao drhtav.
Njegove tamno plave oči ispune se zabrinutošću, što ju je učinilo ljutitom.
Ako je on lažljivac, a činilo se da jeste, nije želela njegovu lažnu brižnost. Pokazao
je prema jednoj od stolica ispred njegovog stola. „Sedi.“ Rekao je tiho. Čovek je
mogao priuštiti sebi šta god želi ali i dalje je imao komad usranog stola, velikog,
kutija obilka, starog više od decenije, koji je kupio i pre nego je stekao milione.
Oduvek je mislila o tome kakva vrsta muškarca je on. Nikada nije zaboravio kako
daleko je dogurao.
Molila se da nije griešila u vezi njega. Ako je potkradao svoju kompaniju...
to će joj slomiti srce.
Teško je progutala, nije se trudila skinuti kaput dok je sedala uspravno i
srela njegov pogled. „Poslednju sedmicu radila sam na istraživanju tih šest
kompanija koje si mi tražio.“ Imala je običaj udaljavati se od teme kada je bila
nervozna pa je prešla odmah na stvar. „Da skratim objašnjavanje, u procesu moje
istrage naišla sam na neke dokumente o Chemaganu.“ Zastala je, čekajući
reakciju, ali Hugh samo klimne, slušajući intenzivno kao što je uvek radio kada bi
izlagala nešto za njega.
Nije se činio uznemirenim uopšte na spomen kompanije. „Posetila sam
Chemagan zgradu juče.“ Nova kompanija Powers Gruop proneverila je novac u
poslednjih šest meseci. Kompanija koja nije zapravo postojala.
Namrštio se. „Jesi?“ Izgledao je iskreno zbunjeno.
Po prvi put u sedam dana Taylor je dopustila da dašak olakšanja klizne kroz
njene vene. Nije izgledao defanzivno ili zabrinuto. Klimnula je i stavila svoju
4
aktovku na sto. Slikala je ruševinu zgrade juče sa telefonom ali ih je uvećala na

8x10s i ištampala. Izvukla je svežanj i kliznula preko stola s njima prema njemu.
Pogledao je dole, skenirajući ih, zatim je pogledao nazad zbunjeno. „Šta je
ovo?“
„Chemagan. Kompanija u koju ulažeš velika finansijska sredstva namenjena
istraživanju“, zamršena verzija praćenja novca koju je otkrila.
„Koji đavo?“ Promrmljao je, gledajući u slike.
Mogla je to poslati e-mailom, ali želela ga je videti lično, suočiti se sa njim i
videti da li je prevarant i lažljivac. Taylor nije verovala puno ljudi ali Hugh joj je dao
posao kada je imala dvadeset dve i zadnjih pet godina postao je jedina očinska
figura koju je ikada imala. Ovakva vrsta prevare mogla bi srušiti njegovo
preduzeće, sve zbog čega je radio. A po njenom iskustvu nisu bili samo malo
prljavi. Taj tip prljavog posla širio se na sve aspekte njihovih života, kao rak.
Jednostavno nije mogla verovati da je skrivao kakva vrsta čovjeka je on, da je
nekako zavarao sve, uključujući i nju.
„Ovo je razlog zašto previše R&D...“ Utihnuo je, pogledao je u slike ponovo.
Podigao je jednu, njegova čeljust se stegla čvrsto. „Sigurna si da je ovo
Chemagan?“
„Nikada nisi bio tamo?“
Odmahnuo je glavom. „Ne, ovo je jedan od... Neal'sovih projekata.“
Neal Lynch je bio Hughov poslovni partner i čovek kojeg je Taylor tolerisala
jer je morala. Deset godina mlađi od Hugha, njih dvojica su se udružili pre
decenije, pre nego je Taylor čak i znala ko je Hugh Powers.
Na njeno iznenađenje Hugh besno prokune. „Hvala ti što si mi skrenula
pažnju na ovo.“
Taylor se blago pomeri na stolici. „Sve je na tvoje ime, Hugh.“
Njegova čeljust se ponovo stegne, bes u njegovim plavim očima bio je
očigledan. „Taj gad... Sav taj R&D novac morao je otići negde. Moramo otkriti gde.
To će dokazati šta on smera i radi. Koji god đavo je ovo.“ Kaže, pokazujući na
fotografije i papire na njegovom stolu.
5
Hugh se činio ljutitim ali ne baš iznenađenim. „Hugh, je li radio nešto ovako
i ranije?“
Njen šef odmahne glavom. „Ne da je znam za to, ali u zadnje vrijeme... ima
neke probleme s novcem u protekloj godini. Njegov razvod i druge lične stvari.“
Lične stvari su njegovi problemi s kockanjem, nešto čega je Taylor bila
svesna, ali nije to direktno komentarisala. „Hoćeš li umešati nadležne organe?“
Ispustio je dubok izdah i pogledao nazad na papire. „Možda. Moram shvatiti
koliko ovo duboko ide i ko je još umešan, onda ćemo imati bolji plan igre. Ako će
uticati na kompaniju... iskreno, ne znam da li ću ga procesuirati, ali ako možemo
dobiti dovoljno prednosti da ga izbacimo, biće gotov s poslom. Pobrinuću se za
to.“
Klimnula je, olakšanje je prošlo kroz nju sada kada je znala da Hugh nije
umešan. Osim ako nije najbolji glumac na svetu, onda mu veruje. Nikada joj nije
dao razlog da mu ne veruje i bio je tako uspešan da nije mogla zamisliti zašto bi
počeo krasti iz svoje kompanije. Neal, međutim, vrlo ga je lako mogla zamisliti u
toj poziciji. „Mogu pomoći s tim.“ Jer nije imala problem raditi na tome da srede
Neala. U stvari, uživala je u toj ideji. Tip je bio govno na ličnom nivou, ali krasti od
svoje kompanije i učiniti to tako da izgleda da je njegov parnter? Super kreten.
„Smeta li ti da upotrebim tvoje kupatilo?“
Odmahnuo je glavom i stisnuo dugme ispod stola. Vrata u zidu su tiho
zazujala dok su se otvarala nekoliko centimetara. Ustajući, otišla je do kupaonice i
zatvorila vrata za sobom. Njene ruke su i dalje bile vlažne od znoja pa ih je oprala,
a zatim zapljusnula hladnom vodom obraze. Bila je tako ispunjena brigom da nije
bila u stanju da jede gotovo dva dana. Zastrašujući učinak konačno ju je sustizao.
Dok se okretala od umivaonika prema vratima, odmahnula je glavom na
prizor četiri video monitora. Čak i ovdje Hugh mora imati kontrolu. Volela je svog
šefa ali bio je pomalo čudak kada je bilo u pitanju osiguranje. Imala je pogled na
njegov ured, ispred glavne zgrade, glavni lobi i pogled na hodnik ispred njegove
kancelarije.
Počela je izlaziti iz kupatila kada je videla Neala Lyncha u hodniku kako ide
prema Hughovom uredu.
6
Uhg. I on je ponekad dolazio ranije a stvarno ga nije želela videti sada. Nije
mislila da je u stanju da sakrije svoje gađenje od njega. Kada se pojavio u dovratku
Hughovog ureda, Hugh je počeo skupljati fotografije.
Na žalost nije bilo zvuka pa sve što je mogla čuti je bila njihova interakcija i
prigušeni zvukovi. Nadala se da ih Hugh nije odao. Nije želela da daju Nealu
vremena da počne prikrivati svoje tragove. Hugh uzme jednu od slika i gurne je
Nealu.
Uh oh.
„Jebeno kopile!“ Hughov ljutiti glas prošao je kroz vrata kupaonice.
Pa toliko o tome da se ne odaju. Trebali su vremena da prikupe dokaze
protiv Neala, ne da odmah pokažu svoje adute.
Na zaslonu Neal je rekao nešto a zatim mu je Hugh gurnuo drugu
fotografiju, ravno u njegove grudi. Prokletstvo, Hugh, na šta si mislio? Zabrinutost
se gomilala u njoj.
Neal je rekao još nešto, i dalje pretiho da bi Taylor čula. Okrenuo se,
odlazeći, i Taylor ispusti uzdah olakšanja. Možda će morati pozvati policiju ili
barem da ga osiguranje isprati iz zgrade. Ako ga odmah odstrane iz zgrade možda
će moći smesta prikupiti sve dokaze koje trebaju, bila je sigurna u to.
Odjednom, okrenuo se i izvukao pištolj iz unutrašnjosti sakoa. Naciljao je u
Hugha.
Pop, pop, pop.
Njen šef posrne unatrag, ispruživši se na stolu dok je krv curila iz njegovih
grudi. O moj Bože, o moj Bože, o moj Bože. Taylor pljusne rukom po ustima. Mora
tražiti pomoć, nekoga pozvati – oh moj Bože! Neal se ukoči kada mu je pogled
sletio na njenu torbu. Znao je da je ovde.
Beži.
Pogled mu se okrene prema ulazu u kupaonicu. Glatkim pokretima krene
prema Hughovom stolu.
Taylor požuri prema drugim vratima koja su vodila prema izlazu za hitne
slučajeve.
7
Njene potpetice su zveckale po pločicama dok ga je otvarala. Panika joj je

klizila kroz vene dok je uletala u otvorenu sobu koja vodi prema Hughovom ličnom
liftu. Kada je kupio ovu zgradu napravio je par modifikacija, lift za beg je jedan od
njih.
Bez gledanja iza sebe prešla je otvoreni deo prostora i ukucala Hughov kod.
Njeni prsti su drhtali ali uspela je od prvi put. Vrata zazvižde otvarajući se i ona
uleti unutra, srce joj je udaralo uz rebra dvostruko brže.
Stisnula je dugme za garažu a zatim drugo da se vrata zatvore. Hajde!
Vrata kupaonice se naglo otvore, glasno odzvanjajući kada je Neal izašao.
„Ti glupa kučko.“ Zarežao je, podižući pištolj.
Taylor se sagne, pokušavajući se sakriti dok su se vrata počela zatvarati.
Lupanje metaka od vrata bilo je poput kiše na limenom krovu dok se vrata
konačno nisu zatvorila u žurbi.
Srce joj je divlje lupalo u grudima dok se lift spuštao. Tak kada su se vrata
otvorila u garaži shvatila je da je ranjena.
***
Neal prokune dok su se vrata zatvarala iza te kučke Taylor. Bila je jebeno
prepametna za svoje dobro.
Misli, misli, misli.
Imao je samo minute da deluje, minute da sve dovede u red, da prekrije
svoje tragove.
Izvukao je van jedan od svojih telefona dok se vraćao prema Hughovoj
kupaonici i u njegovu kancelariju. Ignorišući telo svog mrtvog partnera, birao je
911 dok se žurio niz hodnik.
„911 operater, šta je vaš hitni slučaj?“ Žena upita oštrim, ozbiljnim glasom.
„Moj partner... on je mrtav. Upicala ga je!“ Zvučao je uspaničen čak i sam
sebi dok je dolazio do svoje kancelarije.
8
Smesta je počeo skidati jaknu i košulju. Morao se skinuti, istuširati u svom

privatnom kupatilu i sastrugati ostatke baruta sa ruku i s tela. Baciće svoju odeću i
pištolj koji nije registrovan na njega. I sve će prišiti njoj. Ako bude njegova reč
protiv njene nije imao sumnje da će policija verovati njemu.
„Ko je upucan, gospodine?“
„Moj partner, Hugh Pawers. Došao sam na posao ranije kao što inače
dolazim i pronašao Taylor Arenas u njegovoj kancelariji kako stoji iznad njegovog
mrtvog tela sa pištoljem u ruci. Jedva sam uspeo pobeći. Pokušala je i mene
upucati ali uspeo sam pobeći našim liftom za hitne slučajeve.“
„Gospodine, trebam vašu adresu.“
Nakon što je izdiktirao, rekao je. „Samo sam ga ostavio da leži tamo.
Moram ga proveriti.“
„Ne, gospodine. Ako ste na sigurnom mestu, morate ostati tamo gde jeste.
Već sam poslala policiju i hitnu tamo.“
„On je moj partner, moj mentor. Ja... moram ga proveriti. Mogao bi i dalje
biti živ.“
„Gospodine...“
Prekinuo joj je. Kasnije kada ga budu ispitivali reći će da je izgubio signal u
liftu, u kojem nije bio. Ali oni to nisu znali. Okrenuće priču kao da je on žrtva a
Taylor agresor.
Napola skinut, seo je za svoj kompjuter i izvukao sigurnosne snimke. Kao
partner imao je pristup svemu u zgradi. Ne koristeći svoj kod, nego Hughov,
ulogovao se i izbrisao današnje i jučerašnje dokumente. Taylor je želela
nadograditi njihov sistem tako da se sve prenosi na spoljni server, ali Hugh ju je
odbio jer je želeo zadržati svoju staru tehnologiju. Veoma anti-Veliki Brat, nije
želeo da spoljni svijet ima pristup bilo čemu u vezi njegove kompanije. Sada će
starčeva tvrdoglavost dopustiti Nealu da se izvuče sa ubistvom. Ironija ga je
naterala da se nasmeši.
Zatim je ugasio u potpunosti sigurnosne datoteke. Taylor je bila genije sa
kompjuterima pa je imalo smisla da je u stanju hakovati i izbrisati ono što je
učinila. Čim je završio sa brisanjem dokumenata, skinuo je pantalone i skupio u
loptu svu svoju odeću, požurivši prema svom privatnom kupatilu.
9
Tresući se, istrljao se od glave do peta, pobrinuvši se da su ruke i lice dobro

oprani, mesta koja su bila izložena. Čitao je dovoljno i gledao dovoljno tv da zna
da se barut dovoljno lako pere. Rešiti se odeće će biti bitno takođe. Nije to mogao
učiniti sada, ali hoće dovoljno brzo. Do tada moraće ga sakriti... Gde?
Postojala je prazna soba za konferencije sprat niže. Mogao bi je zagurati u
jedan od plafonskih pregradaka. To bi moglo uspeti, pogotovo pošto su kamere
ugašene.
Šta još... sranje, mora se pobrinuti da nema krvi u liftu kojim je ona
pobegla. Nije mislio da ju je pogodio, ali ako jeste, mora obrisati dokaze.
Požurivši iz kupatila, laknulo mu je kada je pronašao svoju kancelariju i dalje
prazanu. Glavni iz obezbjeđenja neće biti tu još barem sat vremena ali mora ga
pozvati. Prvo, mora još jedan poziv obaviti. Zgrabio je jedan od svojih
jednokratnih telefona iz skrivenog dela u stolu. Pogledao je u sat na zidu. Možda
mu je ostalo oko sedam minuta. Barem će trebati nekoliko minuta policiji da dođe
gore kada stignu u zgradu.
Njegov kontakt se javi na drugo zvono. „Da?“
„Taylor Arenas je na putu prema policiskoj stanici. Treba mi da nestane
tiho. Treba da izgleda da je nestala u begu. Deset hiljada na tvom bankovnom
računu danas ako to učiniš.“ Pobrinuće se na jedan ili drugi način. Čak i ako ode u
policiju, verovaće njemu pre nego njoj. Moraće. I pobrinuće se 'da se ubije' radi
krivice što je oduzela Hughov život. Samo se nadao da neće morati doći do toga.
Bilo bi puno lakše ako jednostavno nestane.
„Na putu sam. Šta će se desiti ako ne mogu doći do nje na vreme.“
„Pobrini se da stigneš.“ Inače je najebao. „Nazovi me kada završiš.“
Prekinuo je i isključio telefon nakon što ga je zagurao u štos odeće. Neće ga
koristiti ponovo i odbaciće ga zajedno sa pištoljem i odećom. Zatim se požurio
obući u rezervnu odeću koju je držao u kancelariji pre nego je zgrabio Lysol iz
kupatila. Ako ima krvi u liftu, očistiće ga.
Nakon toga pozvaće šefa osiguranja a zatim se vratiti u Hughov ured. Mora
se sagnuti blizu tela i ponašati se kao da daje Hughu veštačko disanje, pobrinuti se
da dokazi dokažu da je govorio istinu.
10
Kada je proverio lift i nije pronašao krv, težina s njegovih ramena se

podigne.
Ako nije ranjena, sve to čini lakšim. Bilo je to klasično on kaže, ona kaže.
Imao je još jedan pištolj kojem nema traga koji je planirao da ostavi pored
Hughovog tela da izgleda kao da je Hugh pucao u Taylor ako bi trebalo. Ali čini se
da to neće biti potrebno.
Duboko udahnuvši, shvatio je da bi se mogao izvući iz ovoga. Samo mora zadržati
fokus i pobrinuti se da Taylor Arenas nestane zauvek.
11
Poglavlje II
Nelagoda je klizila Taylorinom stranom dok se blago pomerila uz Hughov

automobil. Mislila je da je ranjena mnogo gore ali sada je shvatila da je jedva
očešalo. Deo kože je otrgnut, ali jedva da je krvarila.
Nije da ju je bilo briga. Samo je želela da pobegne sa posla i kaže sve policiji.
Nije imala ništa od svojih ličnih stvari sa sobom, kao na primer mobilni. Ne, na
žalost to je bilo u njenom automobilu. Na parkingu kompanije. Bila je tako
prokleto prestravljena da će je Neal sustići da je uzela Hughov SUV pošto je bio
baš tu kada je izašla u garažu.
Programiran softverom za otiske prstiju, bila je u stanju da ga startuje sa
svojim palcem pošto joj je dao pristup svim svojim vozilima. Vozila je par minuta,
ali njene ruke su se i dalje tresle i dah joj zastajao. Iako nije imala kontrolu nad
tim, znala je da je bila u šoku. Takođe je znala da mora pozvati policiju. Bila je
samo par minuta udaljena od stanice, ali morali su uhvatiti Neala pre nego
pobegne.
Sa drhtavim rukama pritisnula je dugme za pozivanje na OnStar retrovizoru.
Čim je rekla sistemu da pozove 911, nešto od njene panike počelo je bledeti.
Možda ne veruje policiji, ali u situaciji kao što je ova znala je da mogu
pomoći.
Njen mentor je upucan ispred nje i to kopile Neal će da plati za ono što je
učinio. Ljutnja i tuga kovitlali su se u njoj, svako osećanje je želelo dominirati.
Pustila je da joj bes preuzme kontrolu, trebajući tu emociju da bude glavna jer
jednom kada dopusti sebi da tuguje, znala je da će biti beskorisna olupina.
Čim se operater 911 javio, pitajući koji je njen hitni problem, Taylor je
pronašla svoj glas. „Moj šef je upucan. Ubijen. Upravo sam videla Neala Lyncha
kako ubija Hugh Powers!“ Nije mislila da viče, ali izgubila je kontrolu, njeno celo
telo se i dalje treslo. Dala je adresu, njeno srce je nekontrolisano bubnjalo u
grudima. Bilo je teško disati kroz bol dok je mislila na Hugha kako pada uz sto, krv
curi svuda.
„Duboko udahnite gospođo. S kim razgovaram?“
12
„Taylor Arenas. Radim u Powers Group.“
Postojala je blaga pauza. „Koje je ima čoveka kojeg ste videli upucanog?“
„Hugh Powers. On je u kancelariji, na zadnjem spratu u Powers Group
zgradi. To kopile Neal Lynch ga je upucao hladnokrvno.“ Njen stomak se stisne
dok se sećala svega u živopisnim, koloritnim detaljima.
„Gde ste vi sad gospođo?“
„Na putu sam u policisku stanicu.“
„Zašto ne stanete a ja ću poslati policajca da se sretne sa vama?“ Ženin glas
je bio miran, i bila je sigurna da je žena želela biti ohrabrujuća, ali nešto u vezi
njenog tona protreslo je Taylor na pogrešan način.
Znala je da je samo paranoična. Žena je samo želela pomoći.
„Ne biću tamo za, dve minute. Gledajte, koga briga o tome da me policajac
sretne? Pošaljite nekog u Powers Group pre nego Neal pobegne!“
„Gospođo, već imamo policajce tamo. Morate mi reći tačno gde ste.“
Sada joj je glas bio žestok, zahtevajući.
Koji đavo? Alarm zazvoni u Taylorinoj glavi. Znala je da je verovatno
paranoična ali... stisnula je dugme za prekidanje na telefonu. Zašto bi policajci već
bili u zgradi? Neko ih je morao pozvati. A zgrada je bila prazna osim... Neal. Je li on
zvao? Ali zašto bi zvao radi zločina koji je on počinio? Osim ako nije rekao
policajcima da ga je ona počinila. Odmahne glavom. Ne, dokazi ne bi lagali.
Mršteći se, skrenula je levo na parking lokalne policiske stanice. Palmino
drveće njihalo se predivno ispod bistrog, plavog neba. Trebao bi biti mrak, olujni
oblaci da ispunjavaju nebo, ne prelep dan kao što je ovaj.
Dan kada je jedan od najvažnijih ljudi u njenom životu umro. Suze su pekle
njene oči, ali ona ih treptanjem otera.
Slomit će se kasnije. Prvo mora razgovarati sa policijom. Telefon zazvoni na
vozačkom sistemu, ali ona ga je ignorisala. Vozeći po parkingu, počela je parkirati
u prednjem redu ali zamalo se slupala ugledavši Gordona Simpsona kako lebdi
blizu ulaza. Noseći crne pantalone i dugu, crnu, košulju, pušio je cigaretu i gledao
uokolo. Je li tražio nju? Ako jeste verovatno će tražititi njen automobil. Osim ako
13
zna da je uzela Hughov auto... adrenalin je lupao kroz nju dok je stezala volan
čvrsto.
Simpson je bio deo osiguravajućeg tima Powers Group i ponekad je radio
blisko sa Nealom. Šta je radio ovde? Njeno srce ubrzalo je udarce kada je klimnuo
muškarcu u odelu koji je ulazio u zgradu. Muškarcu je značka bila jasno vidljiva,
dakle bio je policajac.
Možda detektiv, s obzirom na odeću. Je li Neal poslao Simpsona ovde radi
nje? To se činilo tako ludim ali nikada ne bi zamislila da bi Neal upucao Hugha
hladnokrvno, takođe.
Pomerajući se na sedištu, skinula je sako, stenjući u nelagodi. Bila je
poderotina na njemu i na njenoj krvavoj bluzi. Tamnocrvena je obojila roze
materijal. Otvorila je košulju sa strane da vidi ranu u potpunosti. Deo kože je
nestao, krv je curila iz nje, i dosadna bol je pulsirala iz pukotine. Metak joj je
doslovno obrijao telo.
Podigla je pogled i videla da Simpon još uvek priča sa policajcem, smejući se
na nešto što je čovek rekao.
Odlučivši u sekundi, pogledala je u retrovizor i krenula u rikverc. Mora otići
kući, uzeti ključ od sefa u banci i dokopati se dokaza koje je pronašla o Chemagan
kompaniji. Pokazaće ih policiji i objasniti sve što se desilo tog jutra.
Njen očuh je bio policajac – šupak koji je navikao udarati njenu majku sve
dok je na kraju nije ubio u pijanom bijesu – i Taylor je znala kako sistem radi.
Njena mama je ubijena jer je policija okretala glavu na drugu stranu. Kada je
umrla svi su bili saosećajni i govorili su kako niko to nije mogao predvideti, bla,
bla, bla. Kada dođe u policiju trebaće dokaze, pogotovo s obzirom da će Neal
pokušati okrenuti situaciju, da njoj smesti.
Verovatno će tvrditi da ju je upucao u samoobrani. I bilo je jasno da ima
kontakte u policiji. To joj je okrenulo stomak.
Do trenutka kada je došla do svog stana, adrenalinska groznica od ranije je
izbledila. Njene ruke su bile vlažne i njeno telo je bilo umrtvljeno dok se parkirala.
Kada je videla dva uniformisana policajca kako stoje stražareći pored ulaza, još
jedna navala straha proletela je kroz nju poput munje. Nastavila je voziti kao da
traži parking i izašla kroz drugi ulaz. U pet godina koliko je živela ovde nikada nije
videla policiju ovde. Ne, mora da su tu radi nje.
14
Što znači da je Neal učinio nešto da smesti njoj. Nema šanse da će je
uhapsiti i naterati da prizna.
Sranje, mora razmisliti, rasčistiti glavu i smisliti plan igre. A nije to mogla
učiniti ovde u Oceansideu. Trebala je pomoć. Nije bilo puno ljudi kojima je
verovala, ali njen prijatelj Vadim Sokolov u Vegasu će biti u stanju to učiniti. A
vožnja nije bila udaljena.
Skrenula je na ulicu i udaljila se od svoje zgrade. Čim odbaci Hughov SUV i
pronađe drugo vozilo, biće na putu. Barem je Hugh imao nekoliko stotina dolara u
kaseti inače bi bila totalno sjebana. Bilo je dobro što nije imala telefon, ipak. Nije
postojao način da je pronađu.
***
Gotovo šest sati kasnije Taylor se zaustavila ispred Vadimove kuće,

prašnjava zbog dugog i prljavog puta koji je bio iza nje. Živeo je vani u pustinji,
daleko udaljen od bilo kojeg komšije. Čovek je bio usamljenik. Ili je bio do
nedavno kada se oženio. Mrzila je to što nije bila u stanju da stigne na venčanje ali
barem je uspela upoznati njegovu suprugu, slatku, predivnu ženu po imenu Angel.
Pokušala je pozvati Vadima ponovo sa jednog od jednokratnih telefona koje
je kupila u Podunk benzinskoj pumpi na njegovom prilazu i ugasila motor. Završila
je tu ukravši, blijedo plavi Pinto. Radio je bio skroman a suvozačeva vrata imala su
rupu kroz koju se gotovo moglo videti, ali motor je bio dovoljno dobar da je
doveze u Vegas pa se nije žalila. Čak i ako ga neko prijavi krađu – a vozač joj je
verovatno bio potajno zahvalan što ga je ukrala – nije postojala šansa da ga
pronađu električnim putem.
Zamalo je sačuvala Hughov SUV jer je onemogućio GPS tragač. Čovek je bio
paranoičan zbog previše vladine moći i sposobnosti, ne samo države, da prati
druga vozila. Onemogućio je GPS svugde, čak i za telefon. Ali u njenom šokom
ispunjenom mozgu došlo je sećanje da bi mogla biti praćena preko OnStar sistema
bez obzira šta je Hugh učinio.
15
Bože, nedostajao joj je on i njegova mudrost. Sveži val bola prošao je kroz
nju i njeno grlo se stegne dok je otvarala vrata, ali odbila je plakati. Ne još. Ne dok
ne bude imala pomoć i plan igre.
Tokom vožne iz Oceanside u Vegas stala je dva puta; radi benzina i da kupi
zalihe koje su uključivale prvu pomoć, jednokratni telefon, i novu odeću. S
obzirom da joj je odeća bila kupljena na benzinskoj pumpi na koju je stala,
izgledala je smešno noseći majicu Golden State uzetu u sektoru za dečake,
tinejdžere. Donji deo trenerke sa rečima –Californija- niz obe nogavice bio je
zapravo napravljen za žene, ali samo su ih imali u većim veličinama tako da ga je
morala podvrnuti.
Sa svojim zombi štiklama izgledala je kao da ide stazom srama.
Šta god, bila je živa. Zavoj koji je stavila preko rane je stajao na mjestu a
ibuprofen koji je uzela, je pomogao sa glavoboljom i umanjio bubnjanje u rani.
Nažalost, bila je iscrpljena i umorna. Bila je tako izgrižena brigom zadnjih
par dana da nije uopšte spavala. Kombinujući to sa šokom kad je videla
prijateljevo ubistvo kao i sopstveno ranjavanje, bila je nadomak da se onesvesti.
Da ne spominje da su je jebeni policajci želeli radi ispitivanja. Pozvala je dva
prijatelja sa posla na putu za Vegas i oba su rekla da policija želi razgovarati s
njom. Jedan je čak pitao je li ona ubila Hugha. Jebi ga. Koristila je jedan od
jednokratnih telefona da pozove oboje pre nego ga je odbacila.
I pozvala je dok je još uvek bila u Oceansideu. Pa ako policija nekako uspe
pronaći odakle je zvala, neće imati tragova. Neće rizikovati više da pozove bilo
koga jer je imala osećaj da su spremni da je prate.
Osim toga, već je znala šta joj treba. Neal je nekako njoj smestio. Nije mogla
shvatiti kako je promenio dokaze, ali nije mogla jasno misliti na bilo šta trenutno.
Nakon kucanja na vrata i zvonjena bez odgovora, imala je dečiju potrebu da
lupa nogama. Ali došla je ovako daleko. Neće se sada predati. A istina je bila, da se
osećala sigurno ovde.
Pokušala je otvoriti garažna vrata ručno, ali nisu se pomerala. Nije
iznenađujuće. Na sreću za nju, znala je kako otključati sigurnosna vrata. Bilo je to
potpuno kriminalno ali trenutno, bila je zahvalna na svojim, manje nego bitnim,
veštinama.
16
Vrativši se u Pinto, dovezla se do garažnih vrata toliko da ih je zamalo
dodirnula. Zatim je odložila metalnu vešalicu koju je dobila sa majicom koju je
nosila. Bilo joj je drago da nije bacila tu stvar. Penjući se na haubu, ubacila je ruku
kroz gornji deo garažnih vrata, slomivši nokat kada je povukla vinilni materijal
koliko god je mogla. Ne previše, ali nije bilo pene na mestu pa je mogla provući
malu vešalicu kroz nju. Kasnije će se izderati na Vadima radi ovog propusta u
osiguranju.
Klizajući vešalicom uokolo, mrdala ju je dok nije uhvatila nešto. U drugom
pokušaju, osjetila je i čula kako se kvaka povlači.
Bingo.
Jednom davno trebalo bi joj tačno šezdeset sekundi da učini ovo. Sada,
trebalo joj je petnaest. Nije loše. Nakon što je odmakla auto od garažnih vrata,
ponovo ih je pokušala otvoriti i odahnula kada su se podigla. Ostavljajući vrata do
pola otvorena, zgrabila je svoje dve plastične vreće iz automobila. Jedna je
sadržavala njenu krvavu odeću a druga sve stvari koje je kupila na dve benzinske
pumpe.
Brava na unutrašnjim vratima bila je pristojna, ali obila ju je. Čim je
zakoračila iz garaže u sobu alarm je počeo zvoniti. Zamahnula je nogom, ali zvuk ju
je potaknu na akciju. Imala je petnaest do trideset sekundi da ga onesposobi.
Od treći put pogodila je. Kod je bio dan, mesec i godina kada je Vadim
dobio svog psa Charlie. Nije nešto što bi većina ljudi znalo, ali ona i Vadim se znaju
odavno. Izvinuće će se kasnije i vikati na njega i za kod takođe.
Naravno, i on će verovatno vikati na nju jer je provalila u njegovu kuću ali
činila mu je uslugu ukazujući mu na sigurnosne nedostatke. Frknula je na samu
sebe dok je otvarala vrata kuhinje.
U potpunosti očekujući da će pronaći Charlie kako trči prema njoj, namrštila
se na tišinu. Tada se setila. Kada je je zvonila i kucala na vrata nije bilo pometnje
unutra od strane psa. Ništa.
Charlie je bila gotovo uvek ovde osim ako je Vadim nije odveo na posao.
„Halo?“
Taylor vikne, njen glas je pucao od čiste iscrpljenosti.
17
Nije bilo odgovora. Pokušala je nazvati Vadima ponovo sa jednokratnog
mobilnog dok je koračala dalje u kuhinju.
Skinula je štikle i zaledila se kada je videla hrpu od desetak poklona na
malom stolu pored jednog od prozora.
Sveto sranje, Vadim i Angel su i dalje na medenom mesecu. Nije ni čudo što
se nije javljao na telefon.
Taylor se maglovito sećala da joj je rekao da idu na tri sedmice. Bora Bora ili
nešto tako.
Ledena jeza proletela joj je telom dok je zadnja energija bledila iz njenog
tela. Bila joj je potrebna Vadimova pomoć.
Treptala je brzo, pokušavajući otresti novi val iscrpljenosti a očajanje je
pretilo da je povuče na dno. Nevidljivi pesak terao je njene oči da se sklapaju,
čineći da poželi da zaspi tu na kuhinjskom podu.
S kesama u rukama, posrtala je do najbliže gostinjske sobe. Morala je
promeniti zavoje i možda zatvoriti oči na nekoliko minuta. I... uzeti bocu votke iz
ostave na putu do sobe.
Nije znala koju vrstu prve pomoći ima a votka će ubiti sve.
I zaista je želela gutljaj jer upravo sada, znala je da je u dubokim govnima.
18
Poglavlje III
Roman je skenirao Vadimovo imanje dok se zaustavljao iza nepoznatog

Pinta sa Californiskim tablicama.
Mršteći se, slikao je tablice pre nego što je izašao iz kamioneta. Vadim je
živeo van grada bez komšija kilometrima uokolo. Taj auto je definitivno video
bolje dane. Osim nepoznatog vozila, sve drugo je izgledalo normalno. Pozdravljala
ga je samo otvorena pustinja kilometrima unaokolo.
Nema paklene šanse da je neko slučajno nabasao na ovo mesto.
Niko ne bi trebao biti ovde. Dođavola, nije čak ni planirao svratiti. Samo je
želeo uzeti jednu od Charlievih omiljenih igrački za žvakanje koje je zaboravio neki
dan. Odveo ju je pre par dana od Vadima i Angel jer se Angel bojala da će joj
nedostajati dok su na medenom mesecu. U stvarnosti, Roman je znao da se
Vadim brinuo u vezi džukele. Za takvog napornog magarca, V je imao dva meka
mesta: Angel i Charlie, Nemačkog ovčara.
Izvukavši svoje oružje, Roman opipa haubu Pinta slobodnom rukom. Motor
je bio hladan. Sageo se pogledavši delimično otvorenu garažu.
Niko nije bio tamo i Vadimov Mercedes S-Clase bio je netaknut. Roman se
provuče ispod, ne pomerajući poziciju vrata a zatim je krenuo prema unutrašnjim
vratima. Ako je neko provalio, uhvatiće ih.
Izvukao je oružje, polako okrenuo kvaku a zatim je pogurao vrata otvarajući
ih stopalom. Zvonce na vratima je zazvonilo, najavljujući da neko ulazi u kuću, ali
alarm se nije oglasio, učinivši da se napne. Za onemogućavanje Vadimova sistema
trebale su dobre veštine, osim ako niste znali sigurnosni kod.
Ulazna prostorija je bila takođe prazna.
Krećući se tiho, prošao je kroz kuhinju.
Par visokih peta sa... zombijima, smještene su nesumice pored jedne od
barskih stolica u inače netaknutoj kuhinji. Žena je provalila? Neki pokloni od
nedavnog venčanja i dalje su bili neotvoreni. Vadim i Angel su otišli tako brzo
19
nakon ceremonije da nisu imali vremena otvoriti poklone koje su ljudi doneli na
venčanje.
Zastajući, Roman je osluškivao intenzivno. Zvučalo je kao da voda teče u
jednom od kupatila.
Bio je u Vadimovoj kući dosta puta, pogotovo ranije kada je davao Angel
časove o samoodbrani. Bile su tri spavaće sobe u istočnom delu sa dnevnom
sobom povezanom sa kuhinjom, trpezarijom i bibliotekom. Vadimova kancelarija
je bio povezan sa dnevnom sobom, više ili manje zasebna celina od ostatka kuće.
Voda mora da dolazi iz jedne od soba. Pošto je Vadim imao dobru izolaciju
u kući, Roman je nagađao da zvuk dolazi iz sobe najbliže njemu. Krećući se brzo ali
tiho, prošao je kroz kuhinju, zatim dnevnu sobu, pitajući se kako je dođavola neko
prošao Vadimov sigurnosni sistem.
Dok se približavao najbližoj sobi zvuk je postajao jači. Prošavši pored nje
obišao je ostatak kuće i potvrdio da je prazna, pre nego se vratio u prvu gostinjsku
sobu.
Vrata su bila otvorena pa je ušao u nju, a da ih nije morao otvarati. Prazna.
Njegovo disanje i otkucaji srca bili su mirni. Ako je uljez mislio da se može
zajebavati sa kućom njegovih prijatelja dok su oni odsutni, čeka ga iznenađenje.
Na kratak trenutak razmatrao je pozvati policiju, ali bio je bivši marinac a sada
lično obezbeđenje jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Ako se nije mogao nositi
sa jednim uljezom, trebao je novi jebeni posao.
Para je izlazila kroz otvorena vrata kupaonice, ali nije čuo promene u ritmu
toka vode koji je dolazio iz tuš kabine. Namrštio se i nežno gurnuo vrata.
Sve je u kamenu i pločicam i u boji peska, a tu su i blistavi delovi stakla na
zidovima koji su činili tuš kabinu. Prostorija se činila kao da blista. Sena je bila iza
stakla i bila je nepokretna.
Zakoračivši na stranu, podigao je oružje u potpunosti spreman i prošao kroz
ulaz u tuš kabinu, pronašavši golu ženu srušenu na ugradnoj klupi, sa bocom votke
kako visi u jednoj ruci dok je krv kapala na jednoj strani. Duga, tamna kosa bila je
spuštena niz njeno lice i preko ramena i grudi.
Sranje.
20
Ovo bi mogla biti neka vrsta zamke ali sumnjao je u to. Sklanjajući oružje,
ušao je u kabinu, ignorišući pulsirajuće mlaznice i vodu koja ga je prskala dok je
zavrtao česme. Čučnuvši ispred nje, osetio je da joj puls lupa kroz grlo.
Stabilno.
Naginjući se niže, pregledao je otvorenu ranu duž ženinih rebara. Ako nije
grešio, to je bila – žena se pomeri iznenada.
Vrišteći, zamahne bocom votke na njega. Roman se sagne i zgrabi joj zglob,
puvukavši ga dole. Pustila je bocu. Pala je na pločicama obložen pod, razbijajući
se.
„Nemoj me jebeno dirati!“ Žena je vrštala, pokušavajući se izmigoljiti dalje
od njega dok ju je podizao sa klupe, držeći je oko struka – i pokušavo ignorisati
mekoću njenog požudnog tela, i kakav je osjećaj držati je uz sebe. Pokušao je biti
pažljiv s njenom ranom ali bio je više zabrinut da je čuva, kako se ne bi povredila.
„Prokletstvo, prestani!“ Naredio je dok je zamahivala šakom ka njegovoj
glavi. Držao je jednu ruku omotanu oko njenog struka, držeći je blizu a drugom joj
je jednu ruku pribio na stranu, ali kretala se uokolo poput jegulje. „Iseći ćeš se ako
te spustim.“
Na to, umirila se. Dišući jako, pogledala je gore u njega. „Brineš se da li ću
izrezati stopala?“
Trepnuo je jednom, očaran na trenutak šokantno plavim očima, uz njenu
prelepu gotovo karamel boju kože. „Nije baš da želim da se isečeš.“ Koji je đavo s
njom? I ko je dođavola ona?
„Oh. U redu.“ Bila je i dalje napeta, telo joj se izvijalo poput zmije, čekajući
da napadne, ali nije pokušavala da ga udari u glavu ponovo. Umesto toga držala se
za njegova ramena i pripila se lagano uz njega.
„Iskoračiću iz tuš kabine i spustiti te na noge. U redu?“
Klimnula je, oprezna izraza lica. Njene oči su bile širom otvorene a zubi su
joj cvokotali, iako je pokušala sakriti to, dok je jako stiskala čeljust.
21
Njegove čizme prekorače preko stakla, dok se pažljivo kretao unazad.

„Spustiću te dole, ali ako me napadneš, zavezaću ti ruke iza leđa.“ Mogao bi je
zavezati ako se ispostavi da je lopov.
Progutala je teško, strah je bljesnuo u njenim očima. Prokletstvo, mrzio je
prizor da se bilo koja žena boji njega, ali nije bio glup da misli da žena ne može biti
opasna.
Samo zato što je sitna i tako jebeno prekrasna da gotovo boli da je gleda,
nije značilo da će spustiti gard dok je s njim. „Neću te napasti.“
Dok ju je spuštao na stopala, pokušavao je ne gledati ali prokletstvo, njegov
pogled padne dole na njene grudi. Bujne, pune, malo veće od pune šake, pitao se
kako bi bilo prekriti ih...
„Perverznjaku.“ Pukla je, omotavajući ruke oko grudi pre nego se okrenula i
zgrabila pahuljasti, beli peškir sa jednog obližnjeg stalka.
Brzo ga je omotala oko sebe ali ne pre nego je dobio potpun pogled na
njeno celo, slatko telo.
Bila je sitna sa toniranim mišićima nogu, ali ne mršava. Bila je meka i obla i
svideo mu se mali trougao dlačica koji je pokrivao njen brežuljak. Pretpostavljao je
da se mogao pretvarati da nije gledao, ali zašto se truditi. Slegnuo je ramenima.
„Ti si ona koja je gola u kući mog prijatelja. Sad, zašto si dođavola ovde,
onesvešćena i ranjena? Ko si ti?“
Želio je razgovarati o rani koju je video na njenim rebrima. Bilo je teško reći,
ali mogla bi biti od odbijenog metka.
Njene oči se rašire djelimično. „Ti si prijatelj sa Vadimom?“
Iznenađen što zna ime njegovog prijatelja, Roman klimne. „Da. Kako ga
znaš?“
Stisnula je usne, gledajući ga kao da mu ne veruje –a ona je ta koja je
provalila u Vadimovu kuću.
„Znaš šta, zovem policiju.“ Krenuo je zgrabiti mobilni iz zadnjeg džepa ali
ispružila je ruke.
22
„Ne, čekaj! Vadim i ja smo prijatelji godinama. Radili smo zajedno pre dosta
godina, taman je bio izašao iz... vojske.“
Roman podigne obrvu. „Koji ogranak?“
Gledala ga je dugi trenutak, očito mu ne verujući. Pa osećaj je bio jebeno
obostran.
Konačno je rekla. „Marinci.“
Klimnuo je. „Tako je.“
Napetost u njenim ramenima, činilo se, da se smanjila na to. „Tvrtka za koju
radim rešavala je par vladinih ugovora, i Vadim i ja završili smo radeći zajedno.
Došla sam ga videti jer... pa, nije bitno. Zaboravila sam da je na medenom mesecu
ili nikada ne bi došla. Ako me pustiš da se obučem skloniću ti se s puta. Nema
štete, zar ne?“ Nasmijala se nervozno i njemu nije promaklo lagano trzanje koje je
pokušala prikriti.
Namrštio se, ignorišući zadnji deo onoga što je rekla. Mogao je videti tačku
krvi kroz peškir tamo gde je bila ranjena. „U kakvu si nevolju upala? Je li neko
jebeno pucao na tebe?“
Njeno prelijepo lice prebledi. „Ne.“
Njegova čeljust se stisne. „Nemoj me lagati.“
Kada nije odgovorila uzdahnuo je i izvukao telefon.
„Čekaj...“
„Ne zovem policiju,“ promrmljao je, „Kako se zoveš?“, zahtevao je dok je
listao do Angelinog broja.
Podigao je obrve kada nije odgovorila, gledajući i čekajući. Konačno je
uzdahnula, izgledajući gotovo poraženo. „Taylor.“
Iako je Roman mrzio prekidati Vadima i Angel, ovo je zahtevalo to. Vadim se
javio na telefon na drugo zvono. „Zašto zoveš moju ženu na našem medenom
mesecu?“ Zarežao je, nije bilo baš puno toplote u njegovom glasu. „Je li sve u
redu sa Charlie?“
23
„Tvoj pas je u redu. U tvojoj kući je žena koja kaže da te zna. Provalila je, ali
nije dirala ništa. Onesvestila se u tuš kabini i prilično sam siguran da je upucana.“
„Zajebavaš li se sa mnom?“
„Ne. Kaže da joj je ime Taylor. Tamna kosa, plave oči, nije previše visoka.“
Nije bio siguran da li je popušio njenu priču.
Žena je samo omotala ruke jače oko svog struka, izgledajući mlado i ranjivo;
prizor je uznemirio Romana.
„Taylor Arenas?“ Vadimov glas je bio šokiran.
„Kako se prezivaš?“ Roman je pitao.
Zastala je na trenutak. „Arenas.“
„Jap.“
„Stavi me na razglas.“ Vadim je zahtevao.
„Pričekaj.“ Roman je pogledao u Taylor dok je ispružao telefon. „Stavljam
Vadima na razglas.“
Napeta linija oko njenih usta se opusti. „U redu.“
„Na spikerfonu si.“ Roman kaže.
„Taylor? Šta se dešava?“ Vadim je zahtevao da zna.
„Ja...u nevolji sam, ali zaboravila sam da si na medenom mesecu. Žao mi je,
Vadim. Inače ne bi došla ovamo.“
„Zajebi to. Šta se dešava?“
„Vadim, ja... možemo li dobiti malo privatnosti?“ Pitala je Vadima, pažljivo
izbegavajući Romanov pogled dok je zurila u telefon.
Roman zareži dok je Vadim govorio. „Taylor, možeš reći bilo šta pred
Romanom. Bilo šta. On je takođe bivši marinac. Verujem mu svojim životom.“
Pa, sranje.
24
Uzela je dubok udah, oči su joj se ispunile suzama, koje je besno obrisala.
Bilo je očito da nije želela Romana tu ali to je bilo prokleto šteta. „Da skratim
priču, Neal je upucao Hugha. Proneverio je sredstva na lažnu kompaniju i kada se
Hugh suočio sa njim, Neal ga je upucao i ubio. Videla sam kako se to dešava i
uspela sam pobeći – premda me je ranio, ali samo je površinska rana. Ali sada se
nešto drugo dešava. Mislim da mi je Neal nekako smestio ali ne znam kako je
mogao učiniti to. Pretpostavljam da je mogao obrisati video snimke na poslu ali...
jednostavno ne znam. Kada sam otišla u policisku stanicu jedan iz osiguranja koji
radi za Neala je čekao tamo, a zatim bila je i policija kod mene u stanu kada sam
otišla kući. Pozvala sam neke ljude s posla i oboje su mi rekli da me policija želi
ispitati. Zvučalo je kao da misle da sam ja ubila Hugha pa sam pobegla. Znala sam
da moram otići iz grada i ti si bio prva osoba na koju sam pomislila.“
Roman nije imao pojma o kome žena priča, ali način na koji je pričala o
njima, bez korištenja prezimena, reklo mu je da Vadim mora da zna ljude. Ili zna
za njih.
„Taj drkadžija.“ Vadim zareži. Duboko je udahnuo. „Ne možeš samo pobeći
od policije. Ustreljena si i moraš to dokumetirati. Ranjena si na poslu?“
„Da.“
„Gde u zgradi si ranjena?“
„Hughovom privatnom liftu.“ Omotala je ruke čvršće oko svog malog tela i
Roman se pronašao kako je želi povući u svoje naručje.
Nakon što je čuo njenu priču bilo mu je očito da je neko mora zaštititi.
Šmrcnula je jednom, izgledajući još više izgubljeno.
„U redu. Idi u bolnicu sada.“
„Ne mogu.“
„Možeš i hoćeš. Roman će te odvesti i pozvati našeg prijatelja detektiva.“
Roman klimne. Ako joj Vadim veruje i želi joj pomoći, i on će joj verovati. I
on će vršiti samostalno istragu, jer Vadim ne veruje gotovo nikom. „Hurley?“
upitao je Vadima.
„Da.“
25
Taylor odmahne glavom. „Vadim...“

„Ne. Slušaj me. Moraš se rešiti toga odmah. Bez znanja novih detalja, znam
da te bežanje od policije čini krivnom. Moraš stati na kraj ovome. Sve se ovo
desilo jutros?“
„Da.“ Njen glas je bio tih, slomljen.
Dođavola, ako je samo videla kako nekoga bliskog njoj ubijaju jutros,
Roman je bio impresioniran da se posle toga držala tako sabrano.
„Možeš objasniti svoje bežanje šokom i strahom, pogotovo što si upucana i
videla si kako ti ubija šefa. Moraš mi verovati za ovo. Roman će pozvati detektiva
Hurleya i srediti da vas sretne u bolnici. Roman?“
„Srediću to, čoveče. Sve što trebaš.“ Nije bio siguran da veruje ovoj ženi, ali
verovao je Vadimu.
„Vadim, daj mi sekund.“ Pogledao je u Taylor i pokazao prema vratima.
„Biću napolju.“ Bez čekanja odgovora, napustio je sobu i zatvorio vrata iza
sebe. Isključujući spikerfon, tiho je govorio prijatelju. „Siguran si da veruješ ovoj
ženi?“
„Da. Hugh Powers poseduje, ili je posedovao, Powers Group. Bio je poput
oca Taylor. Ona ga nikada ne bi ubila. Uložio bi sve što imam na to. Neal Lynch je
ljigavo kopile. Sreo sam ga samo jednom i bilo je to dovoljno za mene. Verujem
Taylor.“
„Dovoljno dobro za mene.“
„Hvala ti. Dugujem ti za ovo.“ Vadim se malo opustio od kako je sa Angel, ali
ta ukočenost, gotovo formalnost, vratila se u njegov glas.
„Duguješ mi za puno toga, uključujući paženje Charlie, i znaš da ću to
naplatiti.“
Zadržao je glas lakim.
Vadim samo frkne i zamoli ga da se vrati u sobu da bi mogao razgovarati sa
Taylor. Vadim i Taylor su razgovarali još par minuta dok je konačno Vadim nije
ubedio da sluša svoj zdrav razum. Takođe joj je očitao bukvicu što je provalila u
26
njegovu kući ali Roman je bio prilično siguran da je njegov prijatelj bio
impresioniran što je provalila. Roman sigurno jeste bio. Nakon što su završili sa
razgovorom, Roman je obećao da će nazvati Vadima sa bilo kojim podacima pre
nego je prekinuo.
„Zašto mi pomažeš?“ Pitala je dok je Roman vraćao telefon u zadnji džep.
„Jer si prijatelj sa Vadimom i očito ti je pomoć potrebna.“ Trebao je više
informacija o njenoj priči, ali ako je voljna da se sretne sa detektivom, to će daleko
brže dokazati njenu nedužnost. Da ne spominje Vadimovo poverenje u nju.
Njene oči se ispune neočekivanim suzama i na njegovo izenađenje i užas,
počela je plakati. Velike, ružne suze. Sranje, sranje, sranje. „Ne plači.“ Naredio je,
kao da će je naređenje naterati da stane.
Jecajući je izbacila nešto što je ličilo na, 'ne znam šta nije u redu sa mnom'
pre nego što je prekrila lice rukama.
Njena ramena su se tresla dok je pokušavala da zadrži suze ali nije to mogao
više izdržati. Prelazeći kratko rastojanje između njih, povukao ju je u naručje,
utešno prelazeći rukom niz njenu kičmu. Zagnjurila je lice uz njegove grudi i,
iznenadila ga ponovo omotavajući ruke oko njegovog struka i držeći se za njega
kao za svoj život.
Možda nije znala šta nije u redu s njom, ali on jest. Videla je kako ubijaju
nekog bliskog njoj, bila je ranjena i pokušala se nositi sa usranom situacijom sama.
Iznad svega toga, verovatno se suočavala sa velikim šokom i tugom.
Iako se Roman ponosio što se uspešno klanjao bilo kakve drame – za razliku
od njegovog blizanca – nije bilo paklenske šanse da će otići od žene koja ga je
trebala. Nakon što je njegov otac umro, njegova majka je ostala sama podižući
dva zahtevna dečaka. Gledajući unazad znao je koliko joj je bilo teško. Možda ga je
zato to nešto kod žena u nevolji, uvek privlačilo.
Čak i ako nije bio siguran da je Taylor nedužna u svemu ovome, bio bi
proklet ako je ostavi samu bez zaštite.
27
Poglavlje IV
Neal je gledao u Benjamina Escobara, šefa osiguranja u Powers Group, dok

je čovek provlačio svoju sigurnosnu karticu za pristup liftu. „Ne moraš ići sa
mnom.“
Više od šest sati kasnije, Nealu je konačno bilo dopušteno da se vrati u
zgradu sada kad je Hughovo telo bilo uklonjeno i Neal je bio procesuiran radi
ostataka baruta. Imao je nešto na sebi, što se lako objašnjavalo jer je bio u blizini
Taylor kada je navodno pucala u njega i zato što je navodno pokušavao pomoći
Hughu. Bilo bi čudno da nije imao ništa na sebi, ali nije bilo tonu toga na njegovoj
trenutnoj odeći, što je bilo dobro. Sad se mora rešit druge odeće i oružja koje je
zagurao a nije to mogao učiniti sa Escobarom koji visi oko njega kao sena.
Escobar, koji je bio iste visine kao on, dobacio mu je kameni pogled pre
nego što je pokazao prema vratima lifta koja su se otvorila. Postojao je
zastrašujući zrak oko njega koji Neal ne bi nikada mogao ignorisati. „Ne napuštam
te dok si ovde.“
Iz nekog razloga, Neal nije bio siguran da li ga Escobar prati jer je bio
zabrinut, ili iz drugih razloga. Nije mogao da se ne oseća paranoičnim, pogotovo
nakon što je ubio Hugha, ali Neal se pitao da li je Escobar nekako pogodio. Čovek
je bio prav kao strela i to je bilo prokleto iritantno. Ne, samo je paranoičan. Kako
bi Escobar mogao imati ikakav trag?
„Sigurnosne kamere ponovo rade pa nemaš razloga da se brineš.“
Na njegovu veliku iziritiranost policija je želela da pogleda video snimke
istog momenta. Očekivao je to. Ono što nije očekivao je da je Escobar sposoban
sve umrežiti veoma brzo, ali učinio je to istog momenta kada je došao na posao
tog jutra. Neal je mislio da je oborio sistem na neko vreme. Znao je da je izbrisao
sve, ali ipak... odeća u praznoj konferenciskoj prostoriji ga je činila nervoznim.
„Hmm,“ je bilo sve što je Escobar rekao. „je li Taylor rekla bilo što nakon što
je upucala Hugha?“
28
Neal odmahne glavom. „Ne. Sve se desilo tako brzo. Pretpostavljam da je

možda nešto rekla, ali samo sam pokušavao pobeći i spasiti se. Bilo je... ludo. I
dalje ne mogu da verujem da ga je ubila.“
Pošto Escobar očito nije nameravao da ode a Neal nije mogao pruštiti sebi
da ga napravi sumnjičavim, odlučio je da bar uradi nešto korisno. „Hoćeš li dovesti
Paige i Marissa u moju kancelariju? Želim razgovarati sa njima.“
Taylor je pozvala Paige i Marissu nakon što je pobegla. Još je uvek bio besan
jer njegov čovek nije uspeo pronaći Taylor, ali njeno bežanje učinilo je da izgleda
prilično krivom, što je prokleto dobro jer time njegova priča policiji dobija na
verodostojnosti. Ipak želeo ju je mrtvu. Mrtva i nestala, samo takva mu ne može
uzrokovati bilo kakve probleme. A i dalje nije bio siguran da je nije upucao.
Policija je pregledala lift i izvadila metke iz vrata, ali pitali su ga nekoliko
puta da li je povređen, želeći ga odvesti u bolnicu. Taj niz pitanja učinio ga je
nervoznim. Nije video krv ili uništene metke u liftu, ali možda mu je nešto
promaklo.
Escobar klimne bez gledanja u njega dok su dolazili na zadnji sprat.
„Naravno. Dovešću ih smesta. Šta da kažem svima drugima u zgradi?“ Stisnuo je
dugme koje će zadržati vrata lifta otvorenim dok je Neal izlazio iz njega.
Neal je znao da su gotovo svi ostali u kompaniji, nakon što su on i Escobar
otišli u policijsku stanicu.
Mesto zločina i njihov sprat bili su zatvoreni za sve i niko nije zapravo radio,
ali pretpostavljao je da nisu samo tako želeli otići. „Svi mogu ići kući. Pustiću te da
se pozabaviš obaveštenjem. Ja samo...“ Pogledao je dole, odmahujući glavom dok
je prekrivao lice rukama, kao da je sve bilo previše za njega da podnese. „Ne mogu
se nositi sa svima njima trenutno.“
Duboko udahnuvši, pogledao je ponovo u drugog muškarca. „Reci svima da
dođu sutra u deset. Nešto ću srediti u lobiju i obratiti se svima u isto vreme.“
Escobar klimne i makne ruku sa dugmeta u liftu, puštajući da se vrata
zatvore.
29
Jedna od prvih stvari koja je Nealu pala na pamet jeste da da otkaz tom
samopravedničkom gadu. Ali ne odmah. Ne, morao je čekati par meseci, da svi
umru pre nego napravi promene. Za sada, nije mogao priuštiti dodatne kontrole.
Dugovao je nekim zastrašujućim ljudima novac, ali isplaćivao je svoj dug.
Zadnjih šest meseci nije imao problema pokriti svoje dugove. Kamata je ono što
ga je ubijalo, ali Chemagan posao i smeštanje je bilo brilijantno. U sledeća tri
meseca planirao ju je zatvoriti i proglasiti gubitkom i niko ne bi shvatio, ali ta
jebena kučka Taylor je nekako shvatila šta je radio.
Ako je njegovi momci ne uspeju uhvatiti pre nego što se ponovo pojavi,
imao je nameru da se pokrene i pobegne ako joj policija poveruje. Nije mislio da
hoće, ali bio je uvek spreman za slučaj najgoreg scenarija.
Pogotovo od kad je dugovao Ruskoj mafiji tonu novca.
Dok je ulazio u hodnik sa kancelarijama izvršnih direktora, klimnuo je
jednom prema policajcu koji je stajao ispred Hughove kancelarije. Osigurali su
područje sa trakama čak i ako im je rekao da će zabraniti pristup ovom spratu,
policija mora da je odlučila da ostavi stražara. Ta misao učinila je da se namršti, ali
gurnuo je svoju nelagodu na stranu i požurio u svoju kancelariju.
Nakon što je zatvorio vrata iza sebe, posegnuo je u svoj sto za još jednim
jednokratnim telefonom i pozvao svoj kontakt sa drhtavim rukama. Prošli su
jebeni sati od kako nije mogao uspostaviti kontakt i to ga je teralo da se oseća kao
na rubu.
Javio se na prvo zvono. „Hej šefe.“
„Reci mi da imaš dobre vesti.“ Njegova kancelarija je sigurna, sa dobrom
instalacijom. Nema šanse da ga policajac dole nih hodnik može čuti a niko drugi
nije trenutno bio na ovom spratu. To je bio jedini razlog zašto je pozvao svoj
kontakt.
„Možda. Pozvao sam svog prijatelja u policiji i tražio uslugu. Sužavajući
prijave svih ukradenih vozila oko vremena kada je meta nestala...“
„Pređi na stvar,“ rekao je. Njegov kontakt volio je previše naklapati i
objašnjavati šta je učinio. Znao je da je tip pametan; to je razlog zašto ga koristi ali
nije morao znati korak po korak.
30
Postojala je kratka pauza, a zatim je progovorio kroz, kako se činilo,

stegnute zube. „Ukraden je Pinto u krugu dva bloka gde je pronađen Hughov SUV.
Iznenađen sam da je vlasnik to prijavio. U svakom slučaju, auto je prošao kroz
nekoliko naplatnih rampi. Znam jer... nema veze. Ne mogu znati sigurno ali po
smeru gde je auto išao kada je pingovan, uporedivši sa adresarom, postoji
mogućnost da je u Vegasu. Ima jedan kontakt u Vegasu, i sećam se da je pričala o
propuštanju venčanja pre par sedmica radi tog poslovnog puta.“
„Kreni tamo odmah.“ Taylor je pametna i ako beži, želeće udaljenost, ali ne
bi želela otići previše daleko. Jer Taylor neće dopustiti da se izvuče sa ubistvom
njenog dragocenog mentora. I neće otići u hotel ili motel jer je bila previše
pametna da bi koristila svoju kreditnu karticu. Ne, otići će negde gde će se osećati
sigurno.
„Nisam se čuo sa tobom pa sam već na putu. Trebao bi biti na adresi za pola
sata.“
„Ko je prijatelj?“
„Samo piše Vadim S u njenom poslovnom adresaru. Sinhronizovano je na
njenom telefonu.“ Zvučao je samozadovoljno ali Neal je bio onaj koji mu je dao
pristup dokumentima svojih zaposlenih, pa nije kao da je hakovao u njih.
Ime Vadim je bilo poznato, ali Neal ga nije mogao smestiti nigde. Je li čovek
radio posao za firmu ranije? Namrštio se, zaposlivši mozak, ali na trenutak je
zanemario ime dok je govorio, „Iskoristi bilo koju silu koja je potrebna.“
„Šta ako ima pojačanje?“
„Svako je potrošna roba. Ako moraš odraditi dodatni posao, dobićeš
dodatni bonus.“
Mrzeo je to što će možda morati platiti svog kontakta dodatno, pogotovo
kada je trebao sva sredstva da da Rusima ili u svoju zalihu za beg. Barem, bez
Hugha, neće se morati brinuti o skrivanju svog proneverenog fonda.
Neko vreme bi barem mogao krasti veće iznose, možda u potpunosti platiti
Ruse sada, umesto da koristi plaćanje u ratama.
„Dogovoreno. Gasim se dok ne saznam da li je meta sletela ovde.“
31
„Dobro. Nemoj ovo sjebati.“ Prekinuo je pre nego je kontakt mogao

odgovoriti. Savršeno tajmiranje.
Escobar pokuca iako ga je mogao videti jasno kroz staklena vrata
kancelarije.
Neal ustane i pokaže Escobaru da on i dve žene mogu ući. Obe su izgledale
nervozno, ali to je bilo očekivano. Retko je razgovarao sa njima jer nije imao
razloga. Bile su u IT i on je imao limitiranu konverzaciju s njima.
Nameštajući ono što se nadao da je otvoren, ali ipak tužan izraz, napola se
nasmešio na žene i pokazao im da sednu u fotelje ispred njegovog stola. Vreme je
za igru. Morao je znati šta im je Taylor rekla. Čak i najmanji detalji je mogu odati a
on je bio odlučan da nađe njenu lokaciju po svaku cenu.
***
Taylor je pogledala u visokog, neverovatno seksi muškarca po kojem je

upravo jecala kao potpuni manijak. Činilo se kao da se nije previše gnjavio time, ali
nije se mogla otarasiti sramote. Nije je čak trebalo biti briga, ne nakon svega što je
prošla danas, ali muškarac sa neusklađenim očima gledao je u nju kao da može
videti svaku njenu misao. Jedno oko je bilo smeđe a drugo plavo-zeleno,
jedinstvena kombinacija činila ju je još više nelagodnom.
Kada se probudila sa njim iznad nje u tuš kabini, potpuno se izgubila. Panika
je još uvek lupala kroz nju, adrenalinski eksploziv u njenom sistemu jedva da je i
malo izbledio.
Pročistila je grlo.
„Žao mi je što sam te pokušala udariti bocom votke.“
Na njeno iznenađenje, usne su mu se podignule blago. Pitala se je li to
njegova verzija osmeha. „Moram pogledati tvoju ranu pre nego krenemo prema
bolnici. Barem stavi zavoj preko da ne krvariš kroz odeću.“
32
Pogledala je odeću koju je kupila na benzinskoj, ležala je na popločanom

podu kupaonice. Trenerka bi trebala biti u redu da je nosi ponovo, ali krvarila je
kroz majicu. To i nije bilo važno s obzirom na sve ostale stvari.
Jer Vadim je u pravu. Nije bila sigurna koliko dugo je spavala u tuš kabini, ali
sada se osećala manje zbunjeno.
Dovoljno da sada zna da je razgovor sa policijom u Vegasu i barem
dokumentovanje njene ozlede, najpametnija stvar. Nije mogla verovati kako je
pobegla od svega toga, koliko je jadno uspaničena bila. „U redu. Ako znaš gde je
Vadimov pribor za prvu pomoć, uzeću ga.“
Samo je zarežao i pokazao prema mramornom pultu. „Sedi tamo. Vratiću
se.“
Obično bi je snažan ili zahtevan ton stranca naterao da se nakostreši, ali bilo
je olakšanje pustiti nekog drugog da preuzme. Barem privremeno. Adrenalin je
možda još strujao kroz nju, ali još uvijek je bila slaba i drhtava. Kad je napustio
prostoriju, zgrabila je donji deo trenerke sa poda i navukla ga.
Zatim je podigla peškir na grudi dok je sedala na pult.
Okrenuvši se postrance, pogledala je svoje izloženo telo. Rana je i dalje bila
crvena a krv je kaptala i slivala se sa strane. Prokletstvo, verovatno sada ima krvi i
na trenerci. Skliznula je sa pulta dok se Roman vraćao sa malim crveno belim
priborom u jednoj od svojih velikih ruku.
„Jesi li u redu?“ Pitao je, glasa jakog i umirujućeg, oduzimajući još jedan
mali deo njene nesigurnosti.
Stegnula je peškir na grudima, ne mareći što su joj leđa izložena. „Da.
Upravo sam shvatila da nisam trebala obući trenerku tako brzo. Ne pre nego se
zakrpim.“
Klimnuo je i okrenuo se. „Skini ih i reci mi kada budeš spremna.“
Trepnula je na taj ton koji nije dozvoljavao raspravu. „Možeš samo ostaviti
pribor meni.“
„Ima više smisla da te ja previjem. Rana je na nezgodnom mestu.“ Slegnu je
ramenima.
33
„Ali možeš učiniti šta god želiš.“

Svidelo joj se što je nije pritiskao, njegovi postupci učinili su da mu veruje
više nego što bi rečima ikada mogla.
„U pravu si. Sačekaj.“ Skinula je donji deo trenerke pre nego što je skočila
nazad na pult. Njena leđa i deo dupeta su bili vidljivi u ogledalu dok je držala
peškir na prednjem delu i oko svoje nepovređene strane, ali nije imala dovoljno
snage u ovom trenutku da bi je bilo briga zbog golotinje.
Kada se okrenuo, zastao je na sekundu, njegov pogled prešao je preko nje
na veoma ne-klinički način. Učinio je to tako brzo da se pitala da li je bio uopšte
svestan toga. Trenutak kasnije, bio je pored nje.
Ako je Vadim garantovao za njega, verovaće mu. Bilo je nešto jako čvrsto u
njemu. Nije mogla pokazati prstom na to, ali bilo je tu, najosnovniji deo njenog
mozga govorio joj je da je sigurna sa ovim čovekom. Ne da se on na bilo koji način
ili bilo koji oblik činio bezazlenim. Ne, imao je opasnu nit u sebi, ali ne bi joj
naudio.
„Drži ruke uspravno dok ti čistim ranu, u redu?“ Pitao je iznenađujuće
blagim glasom.
Učinila je kako je rekao, gledajući dok je on otvarao pribor za prvu pomoć.
„Dakle Neal Lynch je ime čoveka koji te ranio?“ Pitao je dok je počeo
izvlačiti antiseptik i zavoje.
„Vadim ti je rekao njegovo prezime?“ Pogledala je na stranu i okrenula se
naprijed dok je govorila.
„Da. Ovo će da peče na sekundu, ali očistiće ti ranu.“
„Neće boleti više od ranjavanja.“ Promrmljala je.
Roman se nasmeje, taj prodoran zvuk izgleda da ju je dočekao spuštenog
garda, kotrljajući se kroz nju kao topli, glatki balzam.
„U pravu si u vezi toga. I prokleto si srećna što taj Lynch drkadžija nije bolji
strelac. Ne verujem da ćeš trebati ni šivenje.“
34
„Jesi li ti ikada morao da dobiješ šavove?“ Pitala je, samo razgovora radi i da
se odmakne od razgovora o Nealu. Čak i razmišljanje o tom čudovištu, načinu kako
je upucao Hugha, učinilo je da joj se grlo stegne i suze se nakupe ponovo. Nije
želela imati još jedan slom. Ne još. Ne dok Neal ne bude iza rešetaka.
Roman ispusti kratki kikot dok je stavljao nešto hladno na njenu ranu. „Da.
Previše puta da bi brojao.“
„Iz vremena kada si bio marinac?“ Progutala je siktanje dok joj je stavljao
zavoj preko rane. Kontakt je učinio da joj se svi mišići u telu stegnu.
„Ima nekoliko i od toga, ali uglavnom odrastajući sa bratom na Jugu. Proveli
smo dosta vremena na otvorenom i modrice, posekotine, i slomljene kosti samo
se činilo da se dogode.“ Zastao je i pogledao u nju dok su njegovi dugi prsti i dalje
držali zavoj na mestu.
Okrećući se, pogledala je u njega. „Šta?“
„Nema trake u priboru, samo ćemo omotati zavoj.“ Podigao je malu rolnu
gaze, držeći za vrh. „Moram ovo omotati oko tebe da bi držalo tufer na mestu.“
„U redu...oh.“ Trebao joj je trenutak da shvati šta je govorio. Već ju je video
golu i krivac je verovatno gubitak krvi, ali nije je bilo briga ako je vidi golu ponovo.
U redu, nije je bilo briga previše. „Okreni se na sekundu.“
Kada je okrenuo glavu, bacila je peškir na krilo tako da je delom bila
prekrivena i prekrstila je ruke preko grudi.
Krećući se brzo, osigurao je tufer oko njenog struka, njegovi brzi prsti
dodirivali su njenu kožu s učinkovitošću. Pronašla se čudno razočarana jer njegove
ruke nisu lutale a to joj je reklo sve što mora znati o trenutnom stanju svoga uma.
Trebala je san i bolnicu. I verovatno hranu s obzirom da je jedva jela bilo šta
danima. Kada je završio, okrenuo se tako da je ponovo mogla navući trenerku.
Dok se uspravljala, malo se zanjihala, ali brzo se oporavila, stežući pult slobodnom
rukom dok je držala peškir na grudima.
Ali Romanu nije promicalo ništa. Njegove obrve se skupe dok je provlačio
jednu ruku oko njenog struka i ispod njenih nogu. Zamalo je ispustila vrisak dok ju
je dizao sa tla. Digla je peškir delimično se prekrivajući.
35
„Šta to radiš?“ Nagoveštaj panike klizio je kroz njene vene. Vadim je

verovao ovom muškarcu i Roman je pokazao da je ljubazan, i malo šefujući, od
kako ju je pronašao u prijateljevoj kući. Ali nije se mogla rešiti svog unutrašnjeg
stresa.
„Izgledaš kao da ćeš se srušiti s nogu,“ rekao je, izlazeći iz kupaonice, „Tako
da ću ti uzeti hranu i jednu od Angelinih majica pre nego te odvedem u bolnicu.
Osim ako ne želiš nositi svoju krvavu?“ Gledao je dole u nju dok je išao van u
spavaću sobu sa nečitljivim pogledom.
Taylor odmahne glavom i sklupča se uz njega, spajajući ruke oko njegovog
vrata i i primakavši se bliže. Uvukao je dah, postupak jedva primetan ali bila je
nemoguće blizu pa joj nije promakao.
Njegova čeljust se stegne čvrsto dok ju je smeštao u jednu od stolica sa
visokim naslonom pored otoka u kuhinji. Bez gledanja u nju, okrenuo se i izašao iz
sobe a izbočina njegovog oružja bila je vidljiva na njegovim leđima. Iako ga nije
mogla videti, znala je da je pištolj. Nije bilo bitno što je bilo vidljivo da je
istreniran, prizor je učinio da zadrhti. Omotala je ruke preko grudi dok je čekala,
ali na sreću nije mu trebalo dugo.
Za manje od minute vratio se sa majicom dugih rukava sa malim Nike
simbolom na njoj.
Igledala je kao majica za vežbu. „Malo si sitnija od Angel ali ovo bi ti trebalo
odgovarati. Zgrabio sam prvu stvar koju sam pronašao.“ Činio se da mu je pomalo
nelagodno dok ju je spuštao na pult do nje.
Krenula mu se zahvaliti, ali onda se njegovo cijelo telo napelo, mrštenje se
pojavilo na njegovim već zlokobnim ustima. „Obuci majicu.“ Naredio je dok je
izvlačio pištolj.
Strah prozuji kroz nju. Činio se uzbuđen iz nekog razloga. Gledala je dok se
kretao prema prostoriju sa vratima za garažu, kao predator iz džungle. Nikada nije
videla nekoga tako velikog ko se kreće sa takvom fluidnošću. Bez zastajanja
navukla je majicu, trzajući se kada je morala podići ruke da bi je navukla preko
glave. Možda je manja od Angel, ali njene grudi su bile očito veće. Majica je
stezala preko grudi, učinivši očitim da nema brus, ali nema šanse da obuće svoj
ponovo. Deo njega je natopljen krvlju i nije bila sigurna da li bi se trljao od zavoj.
36
Zabrinuta jer nije znala zašto je Roman izašao u garažu, krenula je prema
prostoriji koja vodi u garažu. Dva glasna zvuka odnekud učinili su da poskoči.
Pucnjava.
Strah za Romanovu sigurnost probio se kroz nju dok je jurila kroz vrata.
37
Poglavlje V
Roman polako izađe iz prostorije u garažu, nisko zujanje motora spolja bilo
je jasno. Isprva nije bio siguran da je čuo bilo šta, ali sada je bilo nepogrešivo.
Izvlačeći oružje, krenuo je prema delimično otvorenoj garaži. Pinto je
blokirao njegove noge pa ga je iskoristio kao zaklon, legao je na zemlju i provirio
napolje. Iza izlupanog automobila i desno od njegovog kamioneta video je vozilo.
Izašao je napolje, sa leve strane garaže, i koristio Pinto kao zaklon dok je
hodao pored njega. I dalje čučeći, pogledao je kroz prozor i video SUV. Iako su
prozori bili zatamnjeni, sunce je bilo iza njega pa je mogao videti dovoljno. Jedan
čovek se ukazao na mestu vozača, ali niko drugi nije bio vidljiv.
Vrata sa vozačeve strane se otvore i čovek izađe. Kačket je bio povučen
nisko preko njegovog čela ali niti peščano plave kose virile su ispod. Iz onog što je
Roman mogao videti, imao je smeđu majicu dugih rukava. Naočare za sunce
prekrivale su mu oči, skrivajući dobar deo njegovog lica, dok je gledao uokolo,
skenirajući imanje. Iskoračio je iz zaštićenosti SUV-a i zaobišao oko prednjeg dela
auta.
Držeći oružje spuštenim, Roman ustane, koristeći Pinto kao barijeru. „Ko si
ti?“
Čovek se napne, ali nije napravio nikakav zvuk dok je zurio u Romana.
„Tražim Vadima. Jesi ti on?“
Vadim nije davao ljudima svoju adresu tako lako. Dođavola, Roman je bio
prilično siguran da se i njegovi paketi dostavljaju na ured u Serafini što znači da ni
ovaj stranac ne bi trebao imati njegovu adresu. „Kako si dobio ovu adresu?“
Čovek je kratko zakoračio unazad prema vratima vozača. Bilo je suptilno, ali
Roman ga je primetio.
„Odlazi sa ovog imanja pre nego pozovem policiju.“ Nastavio je kada se
muškarac nije pomerio.
Čovekov govor tela se promeni, nijansu samo, ali Roman je gledao dok se
umirivao, stegnutog tela.
38
Nije voleo upirati oružje ni u koga, ali njegova intuicija rekla mu je da je

neophodno.
Podigao je oružje, ciljajući u čovekovu središnju masu. „Neću ti ponavljati.
Odjebi odavde. Sad.“
Čovek zastane pre nego je požurio prema vozačevim vratima. Roman je
zadržao oružje naciljano na njega svo vreme. Motor je i dalje radio pa je vozač
ušao unutra i krenuo u rikverc. Dok je to radio, okrenuo je vozilo zadnjim delom
tako da se vozačeva strana okrenula prema Romanu. Sunčeva svetlost se odbijala
od prozora, učinivši da se trzne.
Napravio je korak u stranu, nazad ka garaži da izbegne biti zaslepljen, tada
je video da je prozor na vozačevoj strani spušten. Nije mogao videti oružje i nije
nameravao otvoriti vatru na nekoga bez opravdane sumnje. Ali instinkt ga je
naveo da se sakrije iza automobila.
Pop. Pop.
Dva udarca na garažnim vratima pokrenula su ga u akciju. Kotrljajući se
ispod vrata, pomerio se tako da mu položaj Pinta daje zaklon. Stojeći, zalupio je
garažna vrata. Zvuk škripe guma rekao mu je da tip odlazi. Ali koliko dugo? I ima li
pojačanje? Roman nije nameravao ostati kao nepokretna meta čekajući da to
sazna. Pozvaće policiju, ali onda kada skloni Taylor odavde i odvede je u bolnicu.
Trčeći prema ostavi, požurio je unutra.
Taylor je počela zamahivati drškom metle na njega, ali zamrznula se u
mestu a onda joj ruke padnu na stranu. Njene plave oči su bile širom otvorene
dok ga je skenirala, verovatno tražeći rane. „Jesi li u redu? Šta se desilo?“
Spustio je ruke na njene laktove i usmerio je prema kuhinji. „Čovek koji je
rekao da traži Vadima pucao je u mene pre nego što je pobegao. Peščano plava
kosa, srednje građen, možda metar i šezdeset. Vozi crni SUV. Zvoni li ti šta?“
Grizla je usnicu dok se kretala s njim, stišćući metlu čvrsto u ruci.
„Možda. Gordon Simpson je čovek kojeg sam videla u policijskoj stanici. Ima
plavu kosu, ali prilično je svetla. I ne znam koliko je visok. Viši od mene.“
Frknuo je. „Većina ljudi je verovatno viša nego ti.“
39
Na njegovo iznenađenje nasmejala se, kvalitet zvuka dočekao ga je

nespremnog. „Istina.“
„Zgrabi svu svoju odeću umazanu krvlju i bilo šta što trebaš poneti sa
sobom. Ne vraćamo se ovamo.“ Obavestio ju je, nežno je gurajući prema spavaćoj
sobi dok je on išao ka foajeu.
Vadimova kuća je bila sva u staklu, drvetu i visokim plafonima sa izloženim
gredama. Roman je znao da ima specijalni film preko prozora što je otežavalo da
se vidi unutra. Foaje je bio jedna od najboljih tačaka zbog dugih tankih prozora sa
strane ulaznih vrata. Tako je Roman promatrao prednje dvorište, kolni prilaz, i sve
što je video je prašnjavi oblak u daljini gdje je SUV pobegao.
Bio je rizik krenuti sa Taylor, ali bio je proračunat. Jer ako ostanu, imaju
veće šanse da budu napadnuti. Roman je znao da postoji definitivan potencijal za
zasedu dok budu napuštali posed ali nije mislio da će se to desiti. Jedan čovek se
pojavio, očito ne očekujući da Roman bude tu a još manje da bude spreman za
njega. Ne, čovek će otići i regrupisati se i verovatno uzeti još pojačanja. Roman
nije želeo ostati ovde i saznati. Bilo je previše nepoznanica u ovom trenutku.
Odmakao se od prozora na zvuk Taylorinog prilaženja.
„Imam sve.“ Podigla je dve plastične vrećice njenih stvari.
Klimnuo je. Obično bi uzeo ženine vrećice od nje, ali nije nameravao spustiti
oružje.
„Otići ćemo tako što ćeš ti voziti moj kamionet a ja ću te pratiti u Pinto.
Kada dođemo do kraja Vadimova prilaza,“ – koji je bio dug milju – „Ići ćemo na
istok. Tamo je benzinska stanica, neke tri četvrtine milja niz put. Ostavićemo Pinto
tamo i mojim kamionetom otići u bolnicu.“ Njegov kamionet je imao prozore
otporne na metke pa je znao da će biti sigurna unutra. A on je bio naoružan i
uzimao je veći broj lekcija u vožnji za odbranu pa se nije brinuo za sebe.
„U redu, ali zašto ostavljamo Pinto?“
„Jesi li ga ukrala?“ Nije rekla kako je došla ovamo kada je razgovarala sa
Vadimom, ali žena je provalila u čovekovu kuću sa impresivnom lakoćom. Nekako
nije mislio da bi krađa automobila bila problem za nju. A Pinto se nije činio kao da
je njen stil.
40
Njeni obrazi se zarumene, prirodna karamel boja kože potamni u grimiznu.

„Kako si znao?“
„Srećno nagađanje.“ Promrmljao je, izvlačeći ključeve iz džepa i predajući ih
njoj. „Jesi li u redu da voziš?“
Klimnula je dok ih je stezala u dlanu. „Roman, ne znam kako bih ti uopšte
mogla zahvaliti.“ Suze su ispunile njene oči, ali treptanjem ih je oterala. „Čak me i
ne poznaješ i ja samo... hvala ti.“
Svaka vrsta zahvalnosti činila ga je nelagodnim kao i ženske suze, pa je
samo klimnuo. „Nema problema,“ progunđao je i okrenuo se na peti. Resetovaće
Vadimov alarm, a onda idu odavde. I sačuvaće Taylor sigurnu bez obzira na sve.
Nije mogao objasniti šta je to bilo, ali osećao je čudnu privlačnost prema njoj,
zapravo njegova privlačnost za nju jačala je sa svakom sekundom koja je prošla.
***
Taylor nije razumela zašto je morala nositi glupu, bolničku haljinu kada nije
nameravala ostati. Ali strašna sestrica je insitirala a Roman nije bio od pomoći ni
malo. Prevrćući se na krevetu, prkrstila je ruke preko grudi i namrštila se.
„Haljine nisu tako loše.“ Roman promrmlja, njegove oči bljesnu
zabavljenošću iz ugla blizu prozora.
I dalje se nije smejao. Pitala se da li zna kako. Njegove ruke su bile
prekrštene preko njegovih masivnih grudi, a te oči različite boje prikovane za nju.
Bilo je mračno napolju ali svetlo u prostoriji presijavalo se u njegovoj kosi,
osvetljavajući prirodnu kestenjastu boju njegove kose. Bio je... neverovatno
zgodan.
Toliko da ju je to ostavilo ošamućenu. A nije je napuštao.
„Želiš li je onda ti nositi?“
Njegove usne se skupe. „Nisam ja onaj koji je upucan.“
41
Gotovo protiv svoje volje pronašla se kako joj pogled privlače njegove usne.
Prokletsvo, šta nije u redu s njom?
Sada kada je silazila sa tog adrenalinskog ludila, trebala bi biti spremna da
se ponovo onesvesti.
Umesto toga pronašla se zarobljena Romanom... „Hej, kako se prezivaš?“
Izbrblja, svesna da nema pojma. A zaista je želela znati.
Jedva se mogla setiti zadnjeg dečka s kojim je spavala, a kamoli da je ovako
privučena. U redu, nije mislila da će ikada biti privučena ovako kao što je sada
Romanom. Tajming je užasan, što je učinilo da se oseća još usranije. Njen prijatelj
je mrtav a ona ima iritantne osećaje prema strancu.
„MacNeil.“ Sada je njegov pogled pao na njene usne a oči se zagrejale
iznenađujućim intezitetom.
Toliko intenzivan, da se stisnula na uštirkanim plahtama bolničkog kreveta.
Otvorila je usta, spremna da kaže nešto – bilo šta – kada su se vrata otvorila.
Ogroman, tamnokosi muškarac u crnim pantalonama, svetlo plavoj košulji
bez kravate i policijskom značkom zakačenom na pojasu, ušao je unutra. Čovek bi
mogao biti ragbi igrač koliko je bio velik. Klimnuo je jednom Romanu, koji se
uspravio i zaštitnički se postavio ispred njenog kreveta.
Postupak ju je iznenadio, ali Roman se kretao kao da je njen osobni
telohranitelj dok se glatko pomerao na mesto neposredno pored njene glave.
Pogledala je gore u njega i nasmešila se zahvalno. Jedan ugao njegovih usta se
podigne i ona je taj poluosmeh osetila sve do nožnih prstiju.
Bože, ona je vrući nered. Ne bi trebala primećivati nikoga na seksualni način
trenutno. Okrećući se nazad prema muškarcu za kojeg je pretpostavljala da je
ovde da vidi nju, prisilila se osmehnuti. „Pretpostavljam da si ti detektiv Hurley?“
Klimnuo je i zgrabio stolicu sedajući na suprotnoj strani njenog kreveta.
„Da, gospođo. Detektiv Cody Hurley ali možeš me zvati kako želiš. Odazivam se na
oba.“ Dao joj je šarmantan cerek za koji je bila sigurna da je dame dovodio do
ludila. Verovatno ga je koristio kada bi ispitivao osumnjičene žene.
„U redu, Cody. Možeš me zvati Taylor.“
42
Cody izvuče mali spiralni notes i olovku. Ispustila je nervozan smeh, koji je
zvučao gotovo manijakalno čak i za nju. Isuse, morala se sabrati. Kada je Roman
nežno spustio ruku na njeno rame, posegnula je gore i nakratko stavila ruku preko
njegove bez razmišljanja. Retko je zavisila od bilo koga i za bilo šta, i nije bila
sigurna zašto se oslanja na njega sada, osim da je to jednostavno instinktivno. Što,
da, znala je da je ludo. Ali nije je bilo briga jer ako mu Vadim veruje to je bilo
dovoljno dobro za nju, a njegovo prisustvo je bilo utešno.
Detektiv podigne obrve. „Je li nešto smešno?“
„Ne. Ponekad imam čudne socijalne reakcije kada sam nervozna. Nisam
mislila da detektivi zapravo koriste notese. Činilo se kao nešto sa tv-a i zato sam
se nasmejala.“ Iako nije bilo smešno uopšte. Prestani pričati, naredila je sebi.
Barem se više nije smejala kao luda, pa je to bilo dobro.
Dobacio joj je pravi osmeh. „Pa, radimo. Kao i policajci. Tako sve pratimo.
Dakle, već sam razgovarao sa sestrom i uverila me da si ranjena. Poslaćemo tvoje
medicinske dokumente u Oceanside radi dokumentacije.“
Oštar osećaj olakšanja napao je Taylor dok je on nastavljao.
„Već sam razgovarao sa prijateljem u službi Oceanside policije o tvojoj
prisutnosti ovde. Nakon onoga što mi je Roman rekao o strelcu kod Vadima i o
tome da si bila u šoku i pobegla u Vegas, znaju da nisi u begu.“
„Šta je sa Vadimovom kućom?“ Roman upita tiho, dajući joj utešan stisak.
Bilo joj je drago da je ostavio ruku tamo. Davalo joj je osećaj prizemnosti.
„Imam tim tamo koji iskopava metke iz vrata garaže. Baš kao što si i rekao.“
Codyev izraz je bio mrk. „Razgovaraću s tobom o tome za sekundu.“
Videla je blagi pokret pored nje i pretpostavljala je da je Roman klimnuo jer
Cody okrene svu svoju pažnju nazad na nju. „Biću iskren sa tobom. Bežanje je
učinilo da izgledaš loše, ali s tim olakšavajućim okolnostima, razumljivo je. Roman
me je uputio u to šta se dešavalo, ali želim da prođeš kroz sve, za mene. Od
početka do kraja. Moraćeš ponoviti sve ovo momcima iz Oceansidea, ali i ja ću im
dostaviti sve detalje. Što više detalja imaju pre nego što se vratiš, bolje.“
Duboko je udahnula i rekla Codyu sve, od razloga zašto se pojavila rano na
poslu sve dok je Roman nije pronašao onesvešćenu sa bocom votke. Jedina stvar
43
koju je izostavila je da je ukrala Pinto. Samo je rekla da je pobegla. To je sve što je

trebao znati trenutno. I takođe nije rekla da je provalila u Vadimovu kuću, samo
da je imala kod, što zapravo nije laž.
Pretpostavila je kod. Mala stvar sa garažnim vratima nije bitna.
Kada je završila, Cody je bio tih neko vreme dok je pisao u svoj notes.
Konačno je rekao, „Gordon Simpson je ime čoveka kojeg si videla kako čeka ispred
policijske stanice?“
„Da. I ne znam da li je umešan sa Nealom, ali bio je u policijskoj stanici i bila
sam prestravljena. Upravo sam bila ranjena. Možda sam paničila bez razloga ali
bilo je previše čudno videti ga tamo. Kao deo tima osiguranja Powers Group, radio
je poslove za Neala ranije, ali takođe je radio i za Hugha.“ Pretpostavljala je da je
mogao postojati razlog zašto je bio u policijskoj stanici ali nije bila pri čistoj pameti
da shvati zašto. Tada kada je bila u strahu za svoj život.
Cody samo klimne i napravi još jednu belešku. Krenuo je reći nešto kada mu
je telefon zazujao na pojasu. Izvikao ga je i pogledao u njega. „Moram se javiti.“
Kada su se vrata zatvorila iza njega, Roman spusti ruku sa njenog ramena i
krene uokolo tako da je bio licem okrenut prema njoj. Seo je na rub kreveta, izraza
nečitljivog. Bilo je to pomalo razarajuće za nerve. „Ako te Cody ne pita kako si
stigla ovde, ne spominji Pinto. Kasnije, ako moraš, budi iskrena, ali trenutno zadrži
to za sebe.“
„Hoću.“ Jer se definitivno slagala sa njim.
Detektiv zakorači nazad u sobu, telefon mu je i dalje bio u rukama.
„Preneću sve što si mi rekla u Oceanside i trebam da oboje dođete u stanicu sutra
da date službenu izjavu o današnjoj pucnjavi.“ Njegova glava se nagne na stranu
malo dok je gledao u Romana. „Mogu li razgovarati sa tobom napolju?“
Alarm se upali u njenoj glavi, ali Taylor se podseti da nisu svi policajci loši i
da joj ovaj čovek pomaže jer su ga zamolili Vadim i Roman.
Roman klimne i ustane. „Da.“
Cody se ponovo fokusira na nju. „To se podrazumeva, ali ne napuštaj grad
još.“
44
Uzdahnula je. „Neću.“

„Gde ćeš odsesti?“
„Sa mnom.“ Roman kaže dok je stajao pored detektiva.
Pa to je bila novost za nju ali sigurno se neće raspravljati. Pa je klimnula. „Sa
Romanom.“
Činilo se da je to dovoljno dobro za detektiva jer je samo progunđao i
otvorio vrata Romanu.
Manje od pet minuta kasnije Roman se vratio sam. U redu, to je bilo dobro.
Verovatno je značilo da se detektiv ne vraća da je uhapsi. Znala je da je istina na
njenoj strani, ali strah je bio živa stvar u njoj. „Je li sve u redu?“ Njen glas je bio
visok i neujednačen pa je pročistila grlo.
„Da. Samo je želeo da pređemo opis strelca i druge detalje. Videće da li ga
mogu uhvatiti na CCTVs u blizini. Iako sumnjam da će se to desiti jer nisam video
njegove tablice. Vadim živi previše daleko od grada.“
Strah u njoj se pojača. „Možda ne bi trebala ostati kod tebe.“
Ne kada očito ima metu na leđima. „Ne želim te dovesti u opasnost.“ Vadim
je rekao da je čovek bio u marincima, dakle bio je istreniran, ali to ju je i dalje
brinulo.
Zarežao je i krenuo prema vratima ponovo. „Idem probati naći doktora da
te otpusti.“
Nakon što je bila službeno primljena, pregledana i propisani joj antibiotici,
doktor joj je već rekao da je neće morati zadržati radi daljeg posmatranja. Mogla
bi ostati preko noći ako misli da bi trebala, ali rađe bi odsela kod Romana. Roman
joj je već rekao da je kamionet koji vozi firmino vozilo i da je adresa na koju je
registrovan hotel i kasino u kojem je radio; Serafina. Pa ako strelac pokuša da ga
pronađe pomoću tablica, biće bez uspeha. Bio je to jedini razlog zapravo, što će
ostati kod Romana jer ako bi postojala šansa da ga može dovesti u opasnost,
jednostavno to ne bi učinila. Čak i ako je smrtonosan i istreniran.
I dalje ju je zapanjivalo kako je dobar. Da, znala je da je to zbog njegovog
prijateljstva sa Vadimom ali ipak, neverovatan je. Ona je stranac a on je uskočio
45
da bi je zaštitio, čak joj dopuštajući da odsedne kod njega. To joj je reklo sve što
treba znati o tome kakav tip muškarca je Roman MacNeil.
Veoma redak – ona vrsta muškarca za kojeg joj ne bi smetalo da ga upozna
bolje.
46
Poglavlje VI
Taylor otvori oči i trzne se, malo poskočivši u mekom krevetu. Senke i
nameštaj u sobi su drugačiji i trebala joj je sekunda da se seti gde je. U Romanovoj
kući. U krevetu njegovog brata, pošto je Logan i dalje bio van grada radi posla.
Imaju dve gostinjske sobe ali jedna je pretvorena u radnu sobu a druga je imala
neudoban futon – koji obeshrabruje goste, kako je rekao Roman. Pa joj je dao
bratov krevet.
Dok joj nije rekao, nije znala da obojica, i Roman i njegov brat rade u
privatnom osiguranju za milijardera Wyatta Christiansena. To je svakako
objašnjavalo ekstremno veliku kuću u kojoj žive. Znala je malo o Vegaskim cenama
nekretnina pa nije bilo teško zamisliti da su je dobili za dobru cenu, ali čak i tako,
komšiluk je bio predivan.
Njeno uzlupano srce uspori malo dok su joj se oči prilagođavale tami. Bleda
svetlost probijala se kroz drvene roletne prozora iza velikog kreveta. Prema satu
na noćnom stoliću bilo je šest sati ujutro. Do vremena kada su stigli kod Romana
sinoć, bilo je kasno i gotovo smesta se onesvestila. Sad, činilo se da ne može
isključiti um. Sedajući, laknulo joj je jer je rana ne boli previše.
Nakon što je oprala zube sa četkicom koju joj je Roman dao, umila se i
pregledala ranu, krenula je iz sobe. Bilo je rano i osećala se loše što će ga
verovatno probuditi, ali trebala je uslugu. Brzo.
Njegova soba se nalazi odmah pored, druga vrata od Loganove sobe.
Kucnula je meko na vrata i bila iznenađena kada ih je otvorio sekund kasnije.
Romanova kosa je izgledala više smeđa nego crvenakasta u tami. Iako je bila
kratka, bila je rasčupana, ali izgledao je skroz budno, njegove oči probadale su je
intenzivno. Po njegovoj uznemirenosti nije mislila da ga je probudila. „Jesi li u
redu?“ Pitao je meko.
Na trenutak njen pogled se spustio na njegova gola prsa i trbušnjake. Čovek
je bio od čistih mišića, sve vitke linije i uglovi sa nekoliko ožiljaka na njegovoj koži
dobrog izgleda. Pretpostavljala je da mora da ih je dobio kad je bio u marincima.
Možda tokom borbe ili treninga. Bio je poput hodajućeg bilborda kako bi
47
zgodnoća trebala izgledati. Imala je ludi nagon da posegne i prevuče prste preko
udubljenja i pruga.
Prisilivši se da digne pogled na njegov, odgovori mu. „Da. Mrzim te gnjaviti
ali mogu li upotrebiti tvoj laptop? Pomislila sam na nešto čim sam se probudila.“
Više da ju je ta misao probudila. A ona nije mogla dopustiti da je pogled na
Romanovo telo omete, bez obzira koliko dobar je bio.
Zakoračio je unazad tako da ona može ući. „Daj mi sekund.“ Uključio je
lampu na noćnom stoliću, osvetljavajući svoju sobu. Imao je veliki krevet kao i
njegov brat ali njegov je bio u stilu platforme. Veoma minimalistički. Takav je bio i
ostatak njegove sobe sa glatkim, tamnim drvenim nameštajem, uključujući i police
za knjige sa dokumentarnim knjigama. Krenuo je prema polici i povukao tanki
laptop sa vrha. „Je li ovo u vezi onoga što se desilo tvom šefu?“ Pitao je, dok ga je
otvarao i seo je na rub kreveta.
Oklevala je na trenutak, ali dopustio joj je da koristi njegov laptop i zapravo
ju je čuvao sigurnom u svojoj kući. Zaslužio je odgovor. „Da. Možda sam trebala
čekati na policiju da reši stvari, ali znam da je Neal ukrao tonu novca od firme i ne
želim mu dopustiti da se izvuče sa tim. Sada kada znam da je on a ne Hugh – to
kopile je pokušalo učiniti da izgleda da je njegov partner uzeo novac – mislim da
mogu pratiti sredstva. Moram samo pogledati nekoliko njegovih ličnih računa.“
Roman se namršti dok je gledao gore u nju ali potapšao je rub kreveta da
sedne pored njega.
„Zar te Neal već nije izbacio iz sistema?“
Frknula je i sela pored Romana, suptilno udišući taj muževni, drvenasti miris
koji je bio jak u njegovoj sobi. Kao da su zrak i plahte bile prožete time. „Sigurna
sam da jeste ali imam više sporednih ulaza u celi sistem. Tesno sam sarađivala sa
IT odeljenjem, ali čak ni oni ne znaju za ovo.“
Romanove obrve se podignu, ali predao joj je laptop. „Šta si tačno radila za
Powers Group?“
„Nemam samo jednu stvar koju sam radila,“ rekla je, otvarajući browser i
kucajući web stranicu koju je trebala. Osećala se tako razigrano jutros i nije mogla
verovati da nije pomislila na ovo juče. Pa, mogla bi verovati s obzirom da je videla
prijatelja mrtvog i da je bila ranjena – i da je onda pobegla. „Ovo se neće moći
48
povezati sa tobom, usput. Niko neće biti u stanju pratiti ono što radim. Nije da je
važno, jer uzimam novac koji je Neal ukrao, kada ga pronađem, i vraćam ga na
siguran račun kompanije. Samo će stajati tamo dok policija ne shvati sve.“ Njeni
prsti leteli su preko tastature dok je govorila. „Što se tiče toga šta ja radim, imam
master iz informatike i radim puno dizajniranja za kompaniju, ali... stvarno radim
puno istraživanja za Hugha. Ili, sam radila.“
Progutala je jako, otresajući tamne misli iz glave koje su želele da je muče.
Odbijala je biti uvučena u depresiju. Ne kada je imala šansu da vrati ono što je to
kopile Neal ukrao i očisti Hughovo ime. Jer nije mislila da je Neal rekao kako je
Hugh krao od kompanije i napao ga ili neko slično sranje. To bi bila glupa odbrana
s obzirom da je on upucao njega, ali neće mu dopustiti čak ni da pokuša da
provuče Hughovo ime kroz blato.
„U svakom slučaju, ja proveravam svaku kompaniju sa kojom bi Powers
Group mogao poslovati, uključujući lične finansije vlasnika ili lično bilo šta. Većim
delom Hugh je bio sav u poslu, ali je takođe imao ogromno srce. Kada sam otkrila
da ovaj građevinski mogul ima puno hapšenja zbog nasilja u porodici, Hugh je
odbio da posluje s njim.“
„Prokletstvo.“ Roman je zvučao impresionirano.
„Znam, zar ne. Hugh je... bio je dobar momak.“ Njeno grlo se stegne
ponovo i prestane pričati, nesposobna da nastavi.
„Volela si ga.“ Njegov glas je bio tih, špekulativan.
Taylor zastane i pogleda u Romana, zatekne ga kako je intenzivno
posmatra.
„Pa, da. Ne romantično ili bilo šta drugo ali on je bio poput oca za mene.
Nikada nije imao decu i uzeo je mene pod svoje okrilje još sa koledža.“ Taylor je
bila prilično sigurna da ju je Hugh video kao ćerku. Ili možda je to samo želela, ali
znala je da i on nju voli. I slomilo joj je srce što sada mora da razmišlja o njemu u
prošlom vremenu.
Pa, dobiće pravdu za njega bez obzira na sve.
Sklonivši pogled sa Romana pre nego počne plakati, fokusirala se na
tastaturu, infiltrirajući Nealove višestruke e-mailove i razmišljajući o tome šta
49
krije. Gotovo je zarežala na njegovu glupost i snimila ih je sve na kompanijin Cloud

račun na koji su samo ona i Hugh imali pristup. Dakle, sada samo ona.
Nakon što je pronašla te dokumente bilo je samo pitanje vremena dok ne
pronađe trag proneverenog novca. Nije bila u stanju pogoditi njegovu šifru, ali bila
je u stanju resetovati sve koristeći njegov e-mail račun. Banka je poslala
'resetovanu šifru' e-mailom i ona ga je resetovala. Smejala se sama sebi kada je to
učinila, osećajući se ludo zadovoljnom jer je mogla učiniti sve ove stvari uprkos
Nealu. Čoveku poput njega jedino je stalo do novca a ona mu je sve to uzimala.
Naravno, imao je lični račun ali krao je s razlogom.
Trebao je gotovinu radi kockarskih dugova. Nije bila sigurna kome duguje
novac i nije je bilo ni briga. Samo je bilo briga da neće nauditi kompaniji ili uzeti
bilo šta drugo što nije pripadalo njemu. Čim je prebacila sav novac, promenila je
šifru na svim njegovim računima, efikasno ga ostavljajući bez svega. Želela je da
zna tačno šta je učinila. Čak i ako nazove svoju banku i uđe na svoje račune online,
sav njegov novac je i dalje nestao.
Zatim ga je zaključala u Powers Group sistemu.
„I jebi se.“ Promrmljala je dok je završavala zadnje udarce po tastaturi. Kada
je bila gotova, zatvorila je sve i nežno zatvorila laptop. Pogledala je gore i pronašla
Romana kako je gleda sa mešavinom humora i nečeg drugog. Bilo je to kao da je
bio impresioniran. „Šta?“ Pitala je samosvesna, zakačivši loknu kose iza uha.
„Upravo si se nasmejala kao prilično impresivan zli genije.“ Njegove usne se
trznu ponovo, humor u njegovim prelepim očim bio je očigledan.
Dugi trenutak posmatrala ga je, potpuno privučena njegovim pogledom.
Osetila je kako joj se obrazi zagrevaju. „Nisam se nasmejala kao zli genije.“
Tamna obrva se podigne. „Nekako jesi. I bilo je vrelo.“
Njene oči se rašire isto kada i njegove. Kao da je bio iznenađen što je to
rekao. Spiralna toplota kovitlala se kroz nju dok ga je gledala. „Misliš da je bilo
vrelo?“
Pročisto je grlo i iako ga je tek upoznala, njegov odgovor joj je rekao da nije
baš vešt u flertovanju. Što je bilo u redu s njom jer je ona bila užasna u njemu.
Nije se dobro snalazila. Dođavola, ponekad se borila i sa društvenim razgovorima.
50
Lakše se nosila s kompjuterima nego sa ljudima i njihovi mešanim signalima.

Osećajući se neugodno kada nije rekao ništa drugo, spustila je laptop na krevet iza
nje. „Pa, hvala ti što si mi dopustio da koristim tvoj kompjuter.“
Uzimanje ju je potpuno iznenadilo – a to je bila izjava – nageo se bliže,
prekrivajući razdaljinu između njih, očito joj dajući vremena da se povuče. Gledao
ju je pažljivo, njegove oči intenzivne dok je očešavao svoje usne od njene. Kao da
je kušao vodu.
Bilo je to kao električna struja koja protiče kroz nju na dodir. I on ju je
osetio. Videla je to u njegovim očima.
Odbijajući da propusti ovu priliku, utisnula je usne u potpunosti na njegove,
učinivši njenu nameru jasnom. Nije želela slabi, jedva prisutni poljubac.
Ne kada je ovaj kratki kontakt učvrstio njene bradavice i toplina jurnula
između njenih nogu. Ako se ovo događalo, dobiće pravu stvar. Preuzeo je, jedna
od njegovih veliki ruku kliznula je na zadnji dio njene glave dok su njegova usta
proždirala njena. Stisak na njenoj glavi je bio čvrsti, dominantan i učinio je da
zastenje u njegova usta dok se drhtaj kotrljao kroz nju. Bio je tako drugačiji od
drugih muškaraca koje je poljubila ili se zabavljala s njima. Ne da su oni ni iz
daleka se zabavljali, ali čak i njen odgovor na njega je bio drugačiji. Osjećala se kao
da ju je zagrevao iznutra prema spolja.
Njegov jezik pritiskao se intenzivno od rub njenih usana, zahtevajući da uđe
dok se njegova druga ruka pomerala gore da pomazi njen obraz. Volela je način na
koji ju je držao na mestu, kao da je mislio da bi mogla odleteti.
Nema šanse da se to desi.
Nesposobna da se zaustavi, čak i da je želela – a sasvim sigurno nije –
kliznula je rukama po njegovim golim prsima, još jedan drhtaj jurio je kroz nju dok
su njeni prsti prelazili sve te, kao stena čvrste površine. Bilo je kao da je čovek bio
stvoren od mramora.
Dok su im jezici plesali zajedno, Roman je povukao ruke s njenog lica i glave.
Pre nego je shvatila šta radi, čvrsto joj je podigao kukove i pronašla se kako
okružuje njegovo krilo. Njegova erakcija trljala se od njen prekriveni humak, trenje
je bilo zadivljujuće čak i kroz preveliku trenerku koju joj je pozajmio i njegove
kratke bokserice.
51
Zadržao je ruke na njenoj odeći, ali je više posvećivao pažnje njenoj

neozleđenoj strani, a drugom rukom je prešao preko njenog kuka i noge, kao da je
pamtio kakav je osećaj držati je.
Podigla se blago na kolena, trljajući se po njegovoj tvrdoj dužini, voleći
osećaj njega tamo gde je bila mokra i željna. Zastenjao je u njene usne, njegovo
veliko telo zadrhtalo je ispod nje.
Bilo je to kao da je njeno telo bilo zapaljeno od potrebe i gladi. Naravno
prošlo je neko vreme od kako je bila sa nekim, ali nije se čak mogla ni setiti da je
bila ovako napaljena samim poljubcem. Možda je to bio emocionalni ringišpil na
kojem je bila nekoliko zadnjih dana ali stvarno nije mislila da je to.
Bio je to Romana.
Stegla mu je ramena i počela da ga gura nazad na krevet, ali on je u
potpunosti preuzeo, okrenuvši ih tako da je ona bila ispod njega. Nešto tvrdo
trljalo joj se od leđa i trebao joj je trenutak da shvati da je to laptop.
Napravivši iziritiran zvuk, zgrabila ga je i podigla ga negde iznad njihovih
glava na krevetu. Gurajući kukove ka njegovim, volela je osećaj njegove erekcije
kako miluje preko nje. Njegova težina bila je masivna i savršena, njegov muževan
miris bio je zarazan.
Kada je niski zvuk zvonjave dospeo do njenog mozga, pitala se šta se
dešava, tada se Roman odmaknuo od nje, teško dišući. Zurio je dole u nju dok se
zvonjava nastavila. Šta je to? Njegov alarm?
Trepnula je, osećajući se ošamućeno dok je on proklinjao i skliznuo sa
njenog tela.
Smesta je zacvilila radi gubitka njegovog velikog tela koje ju je prekrivalo.
„Bolje da je u pitanju jebeni život i smrt,“ promrmljao je dok se kretao do
noćnog ormarića.
Sela je i okrenula se da vidi kako podiže svoj mobilni.
Bila je tako fokusirana na Romana da je jedva bila svesna bilo čega drugog.
„Hej, Hurley,“ rekao je, čvrstog glas, okrećući se licem prema njoj.
52
Taylor sklizne sa kreveta i ispravi se, omotavajući ruke oko sebe. Ako je
detektiv zvao ovako rano nije znala da li je to dobro ili loše. Bila je u stanju samo
da sluša pola razgovora, nije povezala puno dok je Roman odgovarao sa jednom
reči ili gunđanjem.
Čim je prekinuo, praktički je skočila na njega. „Pa?“
„Iskopali su metak iz zadnjeg dela lifta. Hurley kaže da je glavni detektiv
popizdeo na krimi istražitelje što im je to promaklo na prvom mestu, ali
pretpostavljam da lift ima čudnu teksturu?“
Klimnula je. „Da, sav je u hromu i niklu sa čudnim oblicima i teksturom.
Uvek me je podsećao na srednjovekovni oklop. Jesu li pronašli još nešto?“
„Krv na metku. Testiraju ga sada i stavili su da je hitno. Budući da je to
drugačije od Nealove priče, u kombinaciji sa tragovima krvi koje su pronašli
luminolom, bićeš oslobođena sumnje uskoro.
Hurley želi da dođemo u stanicu i damo izjavu o onome što se desilo juče, a
zatim će Oceanside policija želeti da se vratiš. Daće ti vremena da se vratiš u grad
dobrovoljno i privešće Neala na još ispitivanja. Mogu ga zadržati dovoljno dugo
dok rade pretragu krvi. Čim dokazi potvrde tvoju priču – a znam da hoće – bićeš
oslobođena od svega.“
Sedela je na rubu kreveta dok je probavljala njegove reči. Bila je nedužna pa
nije brinula da li će biti osobođena, ali biće toliko toga za uraditi sada, uključujući
planiranje Hughovog sprovoda. Ta pomisao donela je svež val tuge pa je ustala.
„Misliš li da imamo vremena za kafu pre nego što krenemo u stanicu?“ Deo nje je
želeo završiti ono što su ona i Roman upravo počeli, ali realistični deo njenog
mozga znao je da je verovatno najbolje to što nisu učinili ništa više.
Roman klimne i pogleda na sat. „Da. Moj brat bi trebao biti kući uskoro.
Poslao sam mu poruku i rekao mu da ti donese nešto odeće pa se izvinjavam
unapred ako nije... tvoj stil.“
Podigla je obrvu na to, ali nije ga ispitivala. „Hvala ti. Ponovo. Znam da si
radio sve ovo za Vadima, ali ipak...“
„Prestani mi se zahvaljivati. Ovo je prestalo biti zbog Vadima već odavno.“
Njegov glas je bio promukao i za oktavu niži nego normalan dok ju je gledao.
53
Oh. U redu, možda je stvarno želela završiti ono što su upravo počeli.
„Um...“ Nije znala šta da kaže, ali na sreću spasio ju je.
„Idem se brzo istuširati,“ rekao je, prebacujući se s noge na nogu kao da mu
je nelagodno. Trebalo joj je sekund da shvati zašto i njeno lice plane još jednom.
„Aparat za kafu je onaj sa jednom šoljicom i lako ga je koristiti.“
„Videla sam ga sinoć i iste je vrste koji i ja imam.“ Ozbiljno je trebala dozu
kofeina. Kada je napustila njegovu sobu, ispustila je dug izdah koji nije shvatila da
zadržava. Čovek je zapalio njene živce i imao je sposobnost da je odvuče čak i iz
najgore situacije. Nije bila sigurna kako se oseća zbog toga. Prema svemu što je
znala, ovo što oseća je zbog svega što se dogodilo, ali nešto joj je reklo da bi se
osećala isto ovako u vezi Romana bez obzira na sve. Tajming je bio loš jer ima
toliko toga da se obavi trenutno i bez brige o svojoj vezi sa njim. Napustiće grad za
nekoliko sati i onako.
***
Roman je krenuo niz stepenice, zastajući kada je čuo glas svog brata i Taylor
kako se smeje. Bio je iznenađen da mu je brat stigao kući tako brzo. Tuširanje nije
učinilo ništa u vezi gladi koja je besnila u njemu. Nije očekivao da pokuca na
njegova vrata tako rano ujutro.
Nije očekivao da je poljubi.
I nije očekivao primarnu reakciju sa kojom se još suočavao. Želeo ju je uzeti
upravo na svom krevetu, mestu na kojem nikada nije uzeo nijednu ženu. Njegovi
sastanci sa ženama su se isključivo svodili na seks i uvek su bili ili u ženinom stanu
ili u hotelu kada je bio van grada. To je bilo jedino što su on i njegov blizanac imali
zajedničko, nikada nisu dovodili žene u njihovu kuću.
Ali svidela mu se pomisao na Taylor u njegovom krevetu, ispod njega, da
stenje njegovo ime dok je dovodi do vrha. Previše. Jebi ga. Protrljao je rukama po
licu dok je dosezao dno stepenica.
54
Kada je ušao u kuhinju pronašao je Taylor nagnutu na jedan granitni pult, sa

šoljicom kafe u ruci. Bila je obučena u odeću koju je njegov brat verovatno kupio
za nju. Uske traperice koje su bile malo preduge i običnu crnu V izreza majicu koja
se rastezala preko njenih grudi. Uhvatio je svoj pogled kako se zadržava na tim
punim grudima i još jednom, njegov kurac odluči da se probudi. Prokletstvo,
upravo je drkao ispod tuša misleći na Taylor – nešto zbog čega bi se verovatno
trebao osećati loše, ali nije – trebao bi biti u redu, ali jedan pogled na nju i opet je
postajao tvrd.
Roman se fokusirao na svog brata jer bilo je bolje to nego zuriti u Taylor kao
neki napaljeni tinejdžer.
„Gde je Charlie?“ Logan pita.
„Oh, Brannon ju je pokupio nako što smo se vratili iz bolnice.“
Nicholas Brannon radio je u osiguranju Serafine. Budući da Roman nije bio
siguran šta se dešava i šta će se desiti sa Taylor a znao je da će njegov brat biti
iscrpljen nakon zadnjeg posla, želio se pobrinuti da pas bude zbrinut neko vreme.
A Brannon će je razmaziti više nego Vadim. Pročistivši grlo, nastavio je. „Hvala ti
za odeću. Jesi li joj kupio džemper?“ Bilo je hladno napolju.
Logan ga čudno pogleda i klimne prema jednoj od stolica pored otoka gde
je crni kardigan bio prebačen preko naslona. „Da. Taylor mi kaže da vas dvoje
idete u policijsku stanicu.“
„Da.“ Bio je oskudan sa informacijama o njoj, rekao je svom blizancu samo
osnovne stvari kada ga je pitao da joj kupi odeću. I to nije bilo u njegovom stilu.
Ali osećao je čudnu posesivnost prema njoj.
Čak i kada je njegov blizanac bio u pitanju.
„Trebam li i ja poći?“ Postojala je nota u glasu njegovog blizanca koju je
prepoznao. Bilo je suptilno, ali gotovo je zvučalo kao da ga Logan mami. Ili barem
pokušava da ga pogura iz nekog razloga. Verovatno jer je bio tako tajanstven u
vezi Taylor i cele situacije.
„Ne, upravo si se vratio sa dugog putovanja. Bićemo dobro.“ Bila je istina da
se Logan upravo vratio sa dugog ali normalnog sigurnosnog posla za njihovog šefa,
Wyatta. Bio je izvan grada, i preuzeo je više odgovornosti od kako je Wyatt
55
oženjen čovek. Jay Wentworth je imao neke stare SEAL prijatelje u gradu i našao
se s njima ove sedmice. Romana nije bilo briga da li je Logan došao sa poslovnog
puta, želeo je Taylor za sebe, a ne blizu njegovog šarmantnog blizanca.
Tamne oči njegovog brata suze se malo, ali klimne. „U redu.“
Roman pogleda u Taylor i njegovo srce ubrza na sto otkucaja. „Imamo
termo šolje ako želiš poneti kafu sa sobom.“
Odmahnula je glavom, njeni obrazi pocrvene. „Dobro sam, ali hvala. Samo
moram zgrabiti cipele sa sprata i biću spremna za pokret.“
Klimnuo je, gledajući dok je govorila nešto njegovom bratu, a zatim krenula
van iz kuhinje. Iako je bio instinkt pratiti je pogledom, nije to učinio. Umesto toga,
krenuo je prema loncu s kafom i zgrabio šoljicu iz ormarića iznad njega.
„Šta se dešava sa tobom? Zašto ne želiš da idem s vama?“ Logan upita.
Roman slegne ramenima, ali ramena su mu bila ukočena. „Znam da imaš
boljih stvari za raditi.“
„Ovo nije u vezi Taylor?“ Glas njegovog brata bio je suh.
„Ne. Spreman sam da je se rešim.“ Veliki jebeni lažov. Ovo je imalo gorak
ukus u njegovim ustima.
Logan zareži. „Sereš.“
Pogledao je preko ramena u brata. „Misliš da volim da se bavim ovom
situacijom?“
„Mislim da ti se sviđa i ne želiš mene uokolo?“
Proklet njegov brat i njihova jebena blizanačka povezanost. Nije nikada
mogao sakriti ništa od Logana. Sve što je trebao učiniti je ući u prostoriju i njegov
blizanac jednostavno ima vibru o tome kako se on oseća. Bilo je isto tako za
Romana.
Izluđivali su majku kada su bili deca.
„Takođe mislim da će ta so u tvojoj kafi da bude gadna.“ Logan nagne bradu
prema otvorenom ormariću gde je Roman prstima stiskao posudu sa soli.
56
Prokletstvo, bio je ometen. Pustio ju je i zgrabio šećer pre nego se okrenuo

licem prema bratu. „Imaš samozadovoljan izgled na licu.“
Logan podigne ruke i uokviri svoje lice prstima u kvadrat.
„Ova zgodna njuška?“
Ugao Romanovih usta se podigne. „Da. Zašto?“
„Zašto? Jer ti se sviđa ova devojka dovoljno da je dovedeš u našu kuću.“
„Doveo sam je ovamo samo da bi je čuvao. I spavala je u tvom krevetu.“
Nakon poljupca koji su upravo podelili, stvarno je žalio što nije bila u njegovom
krevetu.
„Šteta što ja nisam bio tamo. Ne bi spavala.“
Pre nego što je shvatio da se pomerio, Roman zakorači napred – i zaustavi
se kada se Loganovo lice raširilo u široki cerek.
„Ti si kreten,“ Roman promrmlja.
Loganov cerek se samo raširi. „Roman i Taylor, sede na drvetu...“
Zarežao je. „Tako si jebeno detinjast. Ozbiljno, ne znam kako uopšte išta
poševiš.“
Logan slegne ramenima i prođe pored njega, zgrabivši Romanovu šoljicu,
kao što bi inače učinio. Roman počne praviti drugu šoljicu kafe dok je njegov brat
govorio, „Znaš kako. To je ovo zgodno lice i šarmantna ličnost.“
„Raspoložen si od jutros. Dobar put?“ Pitao je dok je mašina počela puniti
još jednu šoljicu.
„Put je bio dobar. Samo mi je drago da si upoznao nekog normalnog.“
„Proveo si možda deset minuta s njom.“
„Da, i već mogu reći da je stotinu puta slađa i normalnija od te kučke...“
„Logan.“ Roman nije želeo razgovarati o bivšoj. Nije želeo misliti o njoj. Ne
zato što je i dalje bio zakačen za nju, jednostavno nije želeo upoređivati Taylor i
Justine.
57
Bilo je pogrešno na previše nivoa. Uglavnom zato što ga je podsećalo kakav

je idiot bio. A dve žene su bile potpuno drugačija liga. Taylor je bila... jebeno
neverovatna. Bila je prelepa, da, ali završila je u nekim usranim okolnostima. Ne
samo to, bila je i borac. Njena odlučnost da sredi tipa koji je ubio njenog prijatelja
bila je impresivna. Ni jednom se nije žalila na svoje okolnosti.
Njegov brat ponovo slegne ramenima. „Sve što govorim je, sviđa mi se
Taylor.“
„Da, i meni.“ Verovatno previše. Sada je morao vratiti pokeraško lice i
odvesti je u policijsku stanicu. Do sada se činilo da dokazi podržavaju njenu priču –
a on joj je i onako verovao, njena tuga radi Hugha je bila previše stvarna – ali i
dalje je postojala pretnja napolju.
Ko god je pucao u njega juče verovatno je bio tu zbog nje.
Samo zato što će Oceanside policija privesti Neala Lyncha to nije značilo da
će, ko god da je krenuo na Taylor, automatski prestati pucati na nju. Ako je to
kopile Neal poslao nekoga na nju, možda neće stati dok ne bude ućutkana.
To će se desiti preko njega mrtvog.
58
Poglavlje VII
Neal zastenje kada se zvuk zvona telefona razlegao kroz tihu sobu.
Prepoznao je zvono, inače bi ga ignorisao. Otvarajući oči, pogleda preko na golu
ženu u svom krevetu. Sunčeva svetlost kroz nekoliko otvorenih žaluzina prolazila
je unutra, osvetljavajući njeno lice. Njeno telo je bilo savršeno tonirano, ali imala
je više bora oko usta i očiju nego što se sećao od sinoć kada ju je pokupio. Ali
trebalo mu je brzo olakšanje stresa a ona je bila jeftinija od kupovine
profesionalke za tu veče.
Sve što je morao jeste kupiti joj par pića.
Ignorišući njenu prisutnost, zgrabio je telefon sa noćnog stolića i javio se.
Nije se čak ni promeškoljila dok je on napuštao sobu. „Da?“ Njegov glas bio je
promukao i prigušen.
Verovatno nije trebao popiti toliko sinoć. Ili povući te linije kokaina. Ali žena
je imala viška, šta je trebao reći, ne?
„Izlazi iz svog stana.“ Glas njegovog kontakta bio je hitan.
„Šta, zašto?“
„Policija je krenula da te pokupi za još ispitivanja. Nisam siguran zašto tačno
ali nešto je krenulo naopako.“
Panika je eksplodirala u njegovim prsima, otežavši mu disanje na trenutak.
„Tvoj kontakt ti je rekao? Da li zna da ćeš me upozoriti?“
Čovek zareži. „Dođavola ne, ne zna. Razgovarali smo o kupovini i o tome da
Taylor dolazi u grad da razgovara sa policijom. Učinio sam to tako da zvuči kao da
se svi u kompaniji brinu za nju – što zapravo i rade.“
Nageo se uz zid sa spoljne strane spavaće sobe, slabih kolena. „Siguran si?“
„Da, zvučalo je kao da imaju neke dokaze koji će osloboditi nju i uplesti
tebe. Izlazi odmah jer ako te privedu...“
59
On više neće izaći. To je bila neizgovorena poruka. Jedna koju je primio

jasno i glasno. „Nestaću za manje od dve minute. Kontaktiraću te kada budem
negde na sigurnom.“ Znao je tačno gde ide ali sasvim sigurno neće reći nikome
drugom. Svako može biti prisluškivan ili pod pritiskom.
„Šta želiš da uradim u vezi nje? Još uvek sam u Vegasu i nisam je mogao
pronaći. Znam da je bila u bolnici kratko, ali nemam pojma gde je otišla kad ju je
napustila.“
„Zašto je bila u bolnici?“ To nije imalo smisla osim ako je nije okrznuo ili čak
i upucao. Ali ako jeste, to je bilo jako mnogo vremena da čeka pre nego što ode u
bolnicu. Nije trebao uzeti taj kokain juče, ali trebao mu je. Činilo se da je sve u
njegovom životu izvodljivo. Prokletstvo, je li mu promaklo nešto u liftu?
„Ne znam. Nisam mogao saznati ništa više.“
Prokletstvo. Požurio je nazad u svoju sobu, i dalje na telefonu dok je išao
prema ormaru. Žena na krevetu se nije pomerila. Da nije mogao videti uzdizanje i
padanje njenih grudi pomislio bi da je mrtva. „I nisi bio u stanju da je pronađeš
preko kreditnih kartica?“
Čovek zareži. „Ne bi vodili ovaj razgovor da jesam. Ne koristi ništa. I ima
neko pojačanje. Nisam siguran da li je to taj Vadim tip ali ko god da je ima neku
vrstu obuke.“
Neal je znao da je njegov kontakt zapravo nije video u kući u koju je išao pa
bilo je moguće da i nije tamo, ali kladio se da jest. Inače zašto je taj čovek izvukao
pištolj na njegovog kontakta? Moglo je biti zato što ne voli da ljudi upadaju na
njegov posed. Ali po onome što je Neal čuo, njegov tip nije učinio ništa da bi
pištolj bio izvučen na njega. A Neal mu je verovao. Uvek je govorio istinu ranije.
„Vrati se u grad. Ako je krenula ovamo možda je možeš presresti pre nego
što dođe do policijske stanice.“ Zgrabio je ono što je nazvao svojom torbom za
beg, koja je napunjena dodatnom odećom, kupaonskim potrepštinama i malom
količinom gotovine. Ne puno, ali dovoljno da može izaći iz grada i ostati
neprimećen neko vreme. Trebao je više da bi mogao izaći iz zemlje ipak. Takođe je
trebao da kupi nove isprave, možda nekoliko lažnih tako da se izgubi ko god da ga
prati i pokupi sav novac koji ima skriven po gradu. Nije policija ona koje se bojao,
bar ne toliko koliko Rusa. Drhtaj je prošao kroz njega na pomisao šta će mu učiniti.
Svi su znali priče o tome kako su mučili svoje žrtve, ali Neal je zapravo video kako
60
su nekoga brutalno pretukli. To je bilo upozorenje neke vrste na njihove

izvršitelje. Jebene drkadžije su se želele pobrinuti da Neal zna šta će se desiti ako
ih prevari.
„Još uvek želiš da je eliminišeš?“
Zastao je, razmišljajući o svojim mogućnostima. Trebao ju je mrtvu pre nego
što razgovara sa policijom. Mada, ako imaju dokaze da je lagao onda nije ni važno
da li je mrtva. Ipak, nije mogao podneti Taylor. Uvek je gledala u njega kao da je
bolja od njega. Došla je iz ničega, za razliku od njega. I mislila je da je bolja?
„Ako je moguće, da.“
„Pokušaću je uhvatiti, ali ako dolazi u policijsku stanicu, moguće je da će joj
dati pratnju. Neću pasti radi tebe.“
Neal je bio dobro svestan te činjenice. Njegov kontakt mu je pomagao samo
radi novca. „Nazvaću te ubrzo.“
Prekidajući, navukao je pantalone i svetlo sivi vuneni džemper. Izaći iz stana
a da ga niko ne vidi neće biti teško. Imao je dobro osiguranje ali postojalo je
nekoliko izlaza koje je mogao koristiti da izađe, a da ga čuvari ili kamere ne vide. S
obzirom da nije znao kada će policija biti ovde, neće gubiti vreme na buđenje žene
u svom krevetu.
Ako išta, možda će je policija ispitivati - kako god da joj je ime – što će mu
dati prednost u vremenu. Ne da je napuštao grad. Ne još. Trebao je više
informacija, trebao je znati tačno šta policija ima o njemu. Ako nije morao nestati,
nije ni želeo. Sviđalo mu se njegovo ime i život koji je stvorio. A da ne spominje da
je bežanje od Rusa glupo. Ali ako policija ima dokaz da je on ubio Hugha i pokušao
ubiti Taylor, onda će nestati. Gledaće preko ramena ostatak života, ali jebiga,
jednostavno će to morati uraditi jer ne ide u kavez.
Sve što je imao u svom vlasništvu bilo je u skladištu, sefu ili na brodu.
Iako je mrzeo pomisao da napusti svoj stan zauvek, nije bilo ništa
nezamenjivo u njemu. S torbom u ruci, zgrabio je svoj laptop i krenuo van. Dok je
žurio jednim stepenicama, pristupio je svom privatnom bankovnom računu
koristeći mobilni. Kada se nije mogao ulogovati, namrštio se i pozvao banku. Činilo
61
se da nešto nije u redu s njegovim pinom. Anksioznost je prolazila kroz njegov

sistem.
Dok je sigurno izlazio, koristeći se povezanošću zgrada u komšiluku da locira
svoj drugi automobil za beg, bio je besan. Sa izuzetkom od deset jebenih dolara,
sav novac s njegovog računa je nestao.
Prebačen. Gde, jebeno ko zna.
Nije postojao način da to zaustavi. Srce mu je lupalo van kontrole, puls u
ušima bio je tako jak da mu je izgledalo kao da će popucati po šavovima. Ovo se
ne dešava. Gde mu je novac otišao?
Taylor. Ta kučka mora da ga je uzela. Što je značilo da nema šanse platiti
Rusima.
Bila je prepametna za svoje dobro. Gledajući uokolo, bio je sretan da vidi da
je sam na parkingu u komšiluku njegovog stana. Pitao se koliko će policiji trebati
da dođe do njegovog stana. Čak i sa svim što se dešavalo nasmejala ga je pomisao
kako će ta žena u njegovom krevetu reagovati kad je probude policajci. Šteta što
neće moći videti to.
Jednom kada je stigao do starijeg modela Priusa koji je platio gotovinom
pre mesec dana, upalio je motor. Ali nije odmah krenuo. Prozori su bili zatamnjeni
i bio je siguran da je izbegao sve video nadzore kada je napuštao bočni izlaz.
Upotrebio je svoj telefon da proveri svoj radni e-mail, a zatim nekoliko tuceta
radnih računa.
Svi su bili zaključani.
Ovo je definitivno učinila Taylor. Njegovi prsti se stegnu oko volana dok je
val za valom nekontrolisanog besa tutnjao kroz njega. Ona je mrtva bez obzira šta
se desi. Ako je mora sam zadaviti, učiniće to bez problema. Niko ne krade od
njega i izvuče se s tim.
62
***
„Jesi li dobro?“ Roman upita tiho sa sedišta pored Taylor. Kliznuo je štosom
papira koje je upravo završio, spuštajući svoju izjavu o dešavanjima juče, na sto
detektiva Hurleysa.
Sedeli su u Hurleyevoj neurednoj, maloj kancelariji. Za razliku od onoga što
je videla u policijskoj stanici na tv-u i po njenom iskustvu kao tinejdžerke kada joj
je majka privođena u policijsku stanicu da podnese optužnicu protiv očuha, bile su
to tihe kancelarije na drugom spratu iznad glavnog prvog sprata. Hurley ih je
ostavio ovde, dajući im papir da napišu svoje izjave i rekao da će se odmah vratiti.
Taylor je već završila pisanje onoga što zna o dešavanjima juče i odbila da
gleda u Romana, ali klimne. „Da, dobro sam.“ Mogla je osetiti kako buši rupe u
njoj sa tim intenzivnim pogledom, ali nije je bilo briga. Čula je ono što je rekao da
je se želi rešiti. Bolelo ju je više nego što je shvatala, pogotovo nakon tog poljupca
koji su podelili.
Pa jebeš njega. I ona je želela nestati.
Omotavajući ruke oko struka, okrenula se u potpunosti od Romana,
gledajući na veliku policu za knjige na zidu. Debele sveske i nešto što je izgledalo
kao proceduralni pravilnik bili su nagurani tamo. Na zadnjoj polici bila je slika
Hurleya kako nosi fudbalski dres i drži kacigu ispod ruke. „Je li igrao profesionalni
ragbi ili nešto?“ Sigurno bi imalo smisla uzevši u obzir koliki je bio.
„Ne,“ Hurley kaže, zakoračivši u kancelariju i učinivši da gotovo poskoči.
Nosio je folder i šolju nečega što je pretpostavila da je kafa, klimnuo je prema
njima oboma. „Igrao sam na koledžu, ali sam povređen. I onako nikada nisam
nameravao da idem u profesionalce.“ Nije čula nikakvo žaljenje u njegovom glasu
a on nastavi brzo, ne dajući joj šansu da odgovori. „Imam dobre vesti, loše vesti, i
samo vesti.“
„Dobre vesti prvo,“ Roman promrmlja, sedeći uspravno, njegovo telo je
napeto, kao u predatora.
Mrzila je to što se seća kako je izgledao bez košulje na sebi i kako se ona
osećala kada je njegovo veliko telo pritiskalo njeno uz krevet... Čekaj, Hurley je
63
govorio nešto. Prebacila je pogled tamo gde je sedeo za svojim stolom, sa mrkim
izrazom lica.
„Dobra vest je da je metak testiran i ima tvoju krvnu grupu na sebi,“ rekao
je, gledajući u Taylor. „Pretpostavljam da Powers Group ima tvoje podatke u
dokumentaciji?“
Klimnula je. „Da. Putovala sam puno sa Hughom – navikla je da putuje s
njim – ponekad međunarodno, tako da imaju podatke od većine zaposlenih ako bi
se desila neka katastrofa.“
„Dok ne urade DNA poređenje, neće znati zasigurno da je tvoja, ali sigurno
nije krvna grupa Neala Lyncha. Što me dovodi do loših vesti. On je zbrisao.“
Zbrisao? „On je... pobegao?“
„Da,“ Hurley kaže, usta stisnutih u usku liniju. „Otišli su da ga pokupe jutros
a on je već nestao. Ne izgleda kao da puno toga nedostaje, ali žena koju je doveo
kući sinoć je bila tamo i nije imala pojma čak ni da je on otišao. Proverili su njegov
telefon i primio je poziv sa jednokratnog telefona deset minuta pre nego što se
Oceanside policija pojavila kod njega. Sada, ili je odbacio telefon ili ga ugasio jer
ne mogu ga pronaći. To nisu postupci nevinog čoveka.“
Teški osećaj smestio se na dnu njenog stomaka. Unatoč zlobnim rečima
koje je Roman ranije rekao o njoj, pogledala je u njega. Njegov izraz je bio
nečitljiv, ali posegao je i stisnuo joj ruku u tihoj podršci. Pogledala je nazad u
Hurleya. „Tajming tog poziva ne može biti slučajnost.“
„Ne. I pozvano je negde iz Vegasa. Pa bi to mogao biti tip koji je krenuo na
vas juče. Kladim se da je on jer ne verujem u slučajnost.“
Hladnoća se smestila u njoj dok je pokušavala sve probaviti. Neal i koga god
da je unajmio da je ubije, su još uvek negde napolju.
„Šta rade da ga uhvate?“ Roman upita.
„Već imaju nalog i zamrzli su sva njegova sredstva tako da nema pristup
novcu trenutno. Može imati račune za koje ne znamo, ali pregledaju sve njegove
podatke pokušavajući saznati da li Lynch ima dodatnih kuća ili nešto što će ih
dovesti do njega.
64
„Šta je sa čovekom koji je krenuo na Taylor juče,“ Roman nastavi, njegov

govor tela se nije promenio.
„Još uvek tražimo tipa, ali do sad nismo pronašli ništa. Jednostavno nema
dokaza da ga uhvatimo. To je još jedan razlog za tebe,“ Hurley kaže, gledajući u
Taylor, „da se vratiš u Californiju smesta. Moraš dati službenu izjavu i pritajiti se
neko vreme. Barem dok Lynch ne bude uhvaćen. A biće. Bez sredstava će biti
sjeban... ovaj, zeznut. Jednom kad bude uhvaćen okreniće se protiv tipa kojeg je
unajmio da te ubije. Čovek poput njega nema lojalnosti. Postoji li mesto gde bi
mogla otići nakon što daš izjavu?“
„Da, možda,“ Promrmljala je, kotačići u njenoj glavi su se okretali. Nije čak
ni želela misliti tako daleko. Morala je razgovarati sa Oceanside policijom a zatim
videti šta da učini po pitanju pronalaska Neala. Nakon toga brinuće se o svemu
drugom.
„Kako ćeš se vratiti kući? Trebaće ti vremena, ali s obzirom na situaciju,
mislim da možemo urediti pratnju...“
„Ja ću je odvesti.“ Roman ga prekine.
Pogledala ga je iznenađeno. „Um, to nije nužno. Sigurna sam da ne možeš
dočekati da me se rešiš.“ Pukla je s više vatre nego što je nameravala. Ahh, nije
želela da on zna da ju je povredio. Bez čekanja na njegov odgovor, okrene se
nazad Hurleyu. „Mogu voziti, ili Powers Group ima privatni avion. Verovatno ga
mogu koristiti. Samo... obično bi razgovarala sa Benjaminom Escobarom – on je
šef osiguranja tamo – ali ne znam mogu li mu verovati.“
Detektivove obrve se podignu blago. „Zašto si to rekla?“
Podigla je ramena dok je Romanov telefon počinjao zvoniti u njegovom
džepu. U maloj prostoriji bilo joj je lako čuti. Izvukao ga je van i pogledao na broj
pozivaoca. Njegova čeljust stisne se jednom pre nego je sreo njen pogled.
„Moram se javiti na ovo, ali bez obzira da li uzimaš kompanijin avion ili ne, idem s
tobom.“ Na to, ustao je i izašao, njegove vojničke čizme bile su tihe dok je izlazio u
hodnik i micao se iz vidokruga.
Mršteći se, okrenula se nazad ka Hurleyu. Taylor nije bila sigurna šta je
očekivala, ali nije bilo to.
65
Mislila je da Roman želi da ode pa zašto je insistirao da ide s njom? Možda

je osećao da to duguje Vadimu. Otresajući se tih misli, kaže, „Sećaš se čoveka o
kojem sam ti pričala sinoć, Gordon Simpson?“
„Onaj koji je čekao ispred policijske zgrade?“
„Da. Escobar je njegov šef. Pretpostavljam da je možda radio samo za
Neala, ali ne znam. Escobar je pomalo zastrašujući. Nisam videla da bilo koji od
njegovih momaka radi nešto a da on to ne zna.“ Što je koliko je videla učinilo da
zvuči kao malo dete, ali nije je bilo briga. Benjamin Escobar je imao prednost.
Hurley zareži tiho. „Pa, strašan ili ne, Escobar je garantovao za tebe.
Službeno je razgovarao sa Oceanside policijom i rekao da nema šanse da si ti ubila
gospodina Powersa.“
Ispravila se u stolici, iznenađenje je proletelo kroz nju. „Jeste?“
„Da. Ne znam zasigurno ali zvučalo je da ima dobar odnos sa policijom tamo
i pobrinuo se da detektivi na slučaju znaju šta on misli o tebi.“
„Oh.“ Ugrizla se za donju usnicu, probavljajući ovaj deo informacija.
„Već sam preneo informacije o Simpsonu ipak, pa se nadam da će do
vremena kada stigneš u Oceanside oni znati više o tome zašto je bio u stanici. Ako
ima bilo kakve veze s tobom, saznaće. Powers je bio uticajan, moćan čovek. Rade
prekovremeno da zatvore slučaj.“
„Dobro.“ To nije značilo da je verovala da Escobar nije umešan. Ali zašto bi
garantovao za nju policiji kada ju je jedva znao? Radili su u istoj kompaniji neko
vreme ali on nije topao, prijateljski tip. To je čak i blago rečeno.
Osećala je kao da će se njen mozak preopteretiti i samo se nadala da može
računati na tog čoveka kao saveznika.
***
Roman nije otišao daleko hodnikom kad se javio na telefon. Da je bio bilo
ko drugi, ignorisao bi poziv, ali kada Wyatt Christiansen zove, javljao se.
66
„Hej šefe,“ rekao je tiho.

„Roman. Šta se dešava sa Taylor Arenas? Je li uhapšena?“
To je nešto što je volio kod ovog čoveka. Uvek je odmah prelazio na stvar.
„Kako uopšte znaš za to?“ I kako Wyatt zna Taylor? Njegov milijarderski šef
je bio sretno oženjen ali taj čudan osećaj posesivnosti prošao je kroz Romana
unatoč svemu.
Frknuo je meko. „Vadim.“
Roman se pitao zašto je to Vadim uopšte spominjao. „Ona je dobro i ne,
nije uhapšena. Vodim je nazad u Oceanside za sat ili dva.“
Jer bez obzira šta je rekla, neće je ispustiti iz vida. Od kako su ranije
napustili njegovu kuću, bila je tiha, povučena.
Mislio je da se možda pokajala zbog poljupca koji su podelili, ali nakon onog
što je rekla u Hurleyevom uredu o tome da je se on želi rešiti, shvatio je da je čula
šta je rekao bratu. Roman je želeo šutnuti sam svoje dupe što je rekao tu laž na
glas. Čim budu sami, objasniće joj zašto je to rekao.
„Kako ćete doći tamo?“
Roman zastane. Poštovao je svog šefa, ali njegovi privatni poslovi su samo
njegovi. Lični. A on je bio slobodan sledećih nekoliko dana, pa nije da će ovo
uticati na njegov radni raspored. Osim ako mu nešto nije promaklo ovde, Wyatt
nije imao razloga da pita za Taylor. „S poštovanjem, zašto želiš znati o Taylor?“
Wyatt kratko uzdahne. „Pokušavao sam zaposliti je i izvući iz Powers Group
godinama. Vadim me je uverio da je nedužna i ja... ja sam poštovao Hugh
Powersa. Samo se želim pobrinuti da je Taylor u redu.“
„Više zvuči kao da želiš imati vodjstvo u lovu,“ rekao je suho. Reči su izletele
pre nego ih je mogao cenzurisati. Sviđao mu se i poštovao je svog šefa puno, ali
uvek je bio svestan njihove poslovne veze. Za razliku od Jaya, Wyattove desne
ruke, Roman nije imao tu vrstu opuštene veze sa milijarderom ali je uvek govorio
ono što mu je na umu.
67
Na njegovo iznenađenje, Wyatt se oštro nasmeje. „Nisi potpuno u krivu.

Ona bi bila veliko sredstvo za mene ako je uspem unajmiti, ali Vadim me zamolio
da ti pomognem.“
A Vadim nikada ne pita ni za šta. Wyatt to nije rekao, ali Roman je znao da
je to istina i deo čovekovog rezonovanja. Vadim je bio jebeni genije i neko koga
Wyatt nikada ne bi želeo izgubiti. „Pošteno. Vozim je nazad. Ne bi nam trebalo
više od pet šest sati. I vodim je direktno u policijsku stanicu.“
„Možeš uzeti privatni avion. Dogovoriću da Ellie bude spremna.“
„Mislio sam da je Ellie slobodna.“ Ellie je bila Wyattov pomoćnik ali Roman
je bio siguran da je uzela slobodno sa svojim mužem, Jayem. Imao je prijatelje u
gradu koji nisu mogli doći na svadbu i Jay je želeo da se pravi važan sa svojom
novom ženom. Nije rekao ni reči ali Roman je poznavao Jaya dobro.
„Prokletstvo, zaboravio sam. Moraću je namamit na to ili ću učiniti sam,“
gunđao je i Roman je shvatio da je odbrojavao sekunde dok se efikasna plavuša ne
vrati na posao.
„Samo se pojavite u hangaru kada možete, pobrinuću se da imate vožnju.“
Prekinuo je pre nego što je Roman mogao odgovoriti.
Ne baš iznenađen. Kad Wyatt završi sa razgovorom, završio je i ništa drugo
nije potrebno reći.
Vožnja avionom je lepo iznenađenje, brže, i više sigurno nego da on vozi
Taylor. Nije mislio da će imati problem leteti s obzirom da je spomenula da uzme
avion svoje kompanije, ali imao je osećaj da će imati problem da on ide. Nije da je
to bitno, on ide. Jer on će se pobrinuti da stigne u Californiju sigurna i nije želio
poveriti njenu sigurnost nikome osim samom sebi.
Taylor je bila više od obaveze. Nije bilo važno što je nije znao dugo,
pronašao se kako želi da zna svaku malu stvar u vezi ove žene. I neće je ispustiti iz
vida.
68
Poglavlje VIII
Taylor zahvalno uzme bocu vode od stjuardese i pokuša se ne pitati šta je

Roman radio u prednjem delu aviona. Visoka, vitka žena bila je lepa i izgledala kao
da je spremna za modnu pistu čak i u svojoj belo-plavoj uniformi. Njena kao tinta
crna kosa bila je skupljena u komplikovanu punđu a njene usne su bile rubin
crvene, što je učinilo da izgleda kao jebena Snežana.
U međuvremenu, Taylor je nosila pozajmljenu odeću koja joj nije pristajala,
nije imala šminke na sebi i nosila je svoje zombi štikle. U redu, njene štikle su bile
predivne zapravo i jedina stvar koja je činila da se oseća bolje. Ali osećala se kao
govno inače, a bolno pulsiranje u rani nije pomagalo. I stvarno joj se nije svideo
flertujući pogled stjuardese koji je dobacila Romanu kada su se ukrcali.
Čak i ako nije mogla kriviti ženu.
Nije da Taylor ima neka prava na njega a on nije ni želeo da bude s njom pa
kako god. Njegov brat ih je odveo na aerodrom pa je uglavnom razgovarala s njim,
doslovno ignorisajući Romana. Osećala je da on želi da priča s njom, ali ona se
jednostavno nije mogla nositi s tim jer se zbog njega osećala manično.
Zatvarajući oči, nagnula se unazad uz meko, kožno sedište i pokušala se
opustiti, iako je bilo nemoguće kada je znala šta je čeka na kraju leta.
„Ono što si čula da govorim bratu je bilo sranje.“ Romanov glas prestrašio ju
je.
Nije ga ni čula da joj prilazi. Otvarajući oči, okrenula se u sedištu i pronašla
se kako zuri u njegove različite oči i borila se sa pojačanjem poznatog osećaja da je
izgubljena samo gledajući u njega. „Oprosti?“ Čim su se ukrcali otišao je u kokpit i
nije ga videla čak ni tokom poletanja. Bilo je očito da zna pilota i kopilota,
verovatno iz predhodnih putovanja sa svojim šefom. Šokirajući ljubomorni deo nje
pitao se da li je bio više nego prijatelj sa stjuardesom. Ugh, nije joj se sviđalo
osećati se ovako.
Sedeo je pored nje u jednom od velikih, udobnih, kožnih sedišta umesto
preko puta nje, njegova blizina stavila ju je na rub. Taj poznati muški, drvenasti
69
miris omotao se oko nje dok se naginjao bliže, njegovo telo je isijavalo toplinu.
„Ne želim te se rešiti.“
Nije želela poricati da ga je čula, jer njegove reči su bolele. „Zašto si onda
rekao to? Jer me se stidiš?“ Taj nesigurni deo nje koji je mislila da je ostavila iza
sebe još u srednjoj školi isplivao je na površinu. Devojka koja se nikada nije
uklapala – i dalje se osećala nelagodno u mnogim društvenim situacijama – i pitala
se zašto ju je muškarac poput Romana čak i poljubio.
Trepnuo je kao da ga je u potpunosti iznenadila, nešto što je shvatila da se
nije dešavalo često.
„Stidim? Zašto bih se stideo tebe?“
Njegovo iznenađenje umirilo je njen ego, ali i dalje je želela odgovor na
njeno prvo pitanje. Slegnula je ramenima.
„Zašto si to rekao?“
Protrljao je rukom preko lica. „Ne znam.“
„To je od pomoći,“ promrmljala je, iziritiranost je sada bila jača od
povređenosti.
Stišćući zube, sreo je njen pogled. „Poljubac me je dočekao nespremnog i...
jebeno ne znam. Činiš da se osećam ludo i nisam se želeo baviti bratovim
pitanjima kada nisam imao pojma kako da odgovorim na njih.“
U redu sada je bila zbunjena. „Činim te ludim?“
„Da.“ Njegov glas padne za oktavu i nageo se malo pre nego se zaustavio i
odmakao se. Mada ne dovoljno da bi stavio pravu razdaljinu između njih, njegov
muževni miris zadirkivao je njena čula kao da se omotavao oko nje, „Kada sam
blizu tebe želim te poljubiti. Mislim o tebi, i postanem jebeno tvrd,“ zarežao je.
Njene se usne otvore u iznenađenju i samo tako, njegov pogled padne na
njena usta i on ispusti tiho režanje koje možda ne bi čula da nisu sedeli tako blizu.
„Jesi li sada tvrd?“ Prošaputala je, nesposobna da skrene pogled s njegovog
lica.
„Kao kamen.“ Njegove reči bile su grkljajuće priznanje.
70
Samo tako, njene bradavice se stisnu i toplotni potop se pojavi između

njenih nogu.
Njegove reči bile su kao milovanje celog tela, tako su uticale na nju.
Nesposobna da se zaustavi, njen pogled odluta dole ali imao je laptop
smešten u krilu. Kada je pogledala nazad u njega, njegov pogled činio se tamnijim
dok ga je gledala intenzivno, čekajući odgovor.
Nagnula se malo napred, kao da je privučena magnetom. „Moje bradavice
su tvrde takođe,“ prošaputala je, hrabro priznanje netipično njoj. Sve što se
dešava u njenom životu možda je ludo, ali privlačnost koju je osećala za Romana
verovatno je zauzimala prvo mesto. Nije bilo objašnjenja za to.
„Ne tražim vezu,“ brzo je izbrbljao.
U redu, to je umanjilo nešto njene želje, ali... njen pogled padne na njegova
usta ponovo i njene bradavice se stegnu čak i jače uz njene košarice brusa.
„Dobro. Ni ja.“ Što je uglavnom bilo istinito. Nije imala vremena za veze, pogotovo
sada, ali to nije značilo da nije želela Romana. Možda će dobar seks biti dovoljan
da ga izbaci iz sistema. Iako je deo nje bio zaista razočaran izjavom o ne-vezi čak
iako je ona nije tražila.
Stjuardesa izabere taj trenutak da ih prekine, pitajući Romana da li treba
bilo šta drugo. Odgovorio je ni ne pogledavši je, što je učinilo da se Taylor
nasmeši. Kada su ponovo bili sami, nagnula se uz svoje sedište i pokušala da ne
fantazira o odlasku u krevet s njim. Osećala se krivom za svoje misli kada se sve
ovo drugo dešavalo oko njih.
Definitivno je bilo vreme za promenu teme. „Kako ti se sviđa raditi za
Wyatta Christiansena?“
Roman zastane na dugi trenutak, kao da mu se nije dopala promena teme,
ali zatim uzdahne i, činilo se, opusti se, napetost u njegovim ramenima opusti se
dok se naginjao uz svoje sedište. Bio je i dalje okrenut prema njoj. „On je dobar
šef. Beneficije su takođe dobre. Brine se za svoje ljude.“
„To je veoma jezgrovit odgovor.“
Njegove usne se trznu kao da se želeo nasmejati – pitala se šta je potrebno
da se u potpunosti nasmeje – njoj. „Nema više puno toga za reći. Tip je tvrdoglavi
71
magarac kada treba biti, ali je pošten. Sviđa mi se raditi za njega i sviđaju mi se
ljudi s kojim radim. Je li ti ponudio posao ponovo?“
Njene obrve se podignu na njegovo pitanje. „Znaš za njegove ranije
ponude?“
„Spomenuo ih je kad je zvao ranije.“
„Mogao me je pokušati kontaktirati, ali ja i dalje nemam svoj telefon.“
Ili svoj laptop, tablet, e-čitač ili još pola tuceta ostalih električnih uređaja
koje je navikla nositi sa sobom svo vreme. Biti tako uskraćen je bilo šokantno.
U isto vreme, bilo je neobično lepo ne morati se nositi sa svima koji su
poznavali Hugha, šta god mislili da je kriva ili ne. Pomisao na razgovor s ljudima, s
kojima je radila, o Hughu učinila je da se oseća kao da će se slomiti.
„Ne verujem da je izneo ponudu još.“ Romanov glas je bio suh.
Taylor frkne. „Da, ali ovaj avion je lep gest. Da nije Hugha verovatno bih
razmotrila ponudu gospodina Christiansena – pa, ponude.“ Ali nije čak ni mislila o
tome. Sada nije imala pojma šta planira da učini kada se prašina slegne. Jedan od
glavnih razloga zašto je ostala u Powers Group je bio Hugh i zato što je volela svoj
posao. Sada je pomisao o odlasku na posao bila depresivna.
Roman je čini se osetio da se njeno raspoloženje promenilo jer je posegao i
stenuo joj ruku. „Bićemo tamo ubrzo, odmori se ako želiš,“ promrmljao je.
Volela bi da nije tako sladak i brižan. U redu, to nije istina. Bila je
neverovatno zahvalna na njegovoj podršci. Samo je činilo težim jer je znala da ovo
neće potrajati. Stegnuta grla sa kokofonijom emocija koje su joj donele misli o
mrtvom prijatelju, klimnula je i zatvorila oči.
Sedište je bilo poput velikog oblaka pa se nije bilo teško opustiti. Nije si
mogla pomoći i ne primetiti da Roman nije pustio njenu ruku.
A ona nije imala nameru da je izvuče. Činio je da se oseća sigurnom,
prizemljenom i... ne tako samom.
72
***
„Jesi spremna?“ Roman pita tiho dok su se on i Taylor iskrcavali. Čim su

sleteli primio je poziv od Wyatta – koji je očito imao lični interes u ovoj situaciji –
javljajući mu da, detektiv dodeljen ovom slučaju, dva uniformisana policajca i tri
muškarca iz osiguranja Powers Group, čekaju na njih. Niko nije želeo rizikovati da
Taylor ne stigne u policijsku stanicu.
Nakon što je pogledao nekoliko video isečaka na njegovom telefonu pre
poletanja, video je koliko mediji obraćaju pažnju na priču o smrti Hugha Powersa.
Nema sumnje da Oceanside policija želi da se ovo završi brzo i efikasno. Nedavno
je bio potres nekoliko sati severno pa je pažnja polovine novinara bila na nedavnoj
katastrofi.
Taylor klimne, njene svetlo plave oči činile su se življim na njenom licu ispod
popodnevnog sunca koje je sijalo kroz prozore. „Mislim da jesam. Pretpostavljam
da sada i nije važno... Hvala ti što si došao sa mnom.“
Samo je progunđao, ne trebajući njenu zahvalnost. Ne želeći je. Sve što je
želeo je da otera sjene u njenim očima, vidi je kako se smeje. Pravim osmehom.
Kada su se vrata aviona otvorila, napela se pored njega. Sekund kasnije
pilot, kopilot i stjuardesa im se zahvale što su leteli s njima sa osmehom na licima
– Wyattovi ljudi su uvek bili profesionalni – pre nego su Roman i Taylor izašli.
Noseći torbu u ruci, on krene prvi, želeći je zaštititi od svega. Dve mašine,
crni SUV i nešto manji Ford Explorer bili su na terminalu nedaleko od aviona. Šest
muškaraca ukupno, čekalo ih je na dnu. Tri u crnim odelima sa crnim kravatama.
Svi oprezni, svi naoružani čak i ako im nije mogao videti oružje. Dvojica su bili u
policijskim uniformama a jedan od njih je bio u pantalonama i sportskom sakou.
On je bio najviši. Njegove ruke bile su zagurane u džepove, gurajući dugmiće
kaputa unazad i otkrivajući značku zakačenu za pojas. Kada ih je video, ispravio se.
Roman posegne iza sebe slobodnom rukom i bio je zadovoljan kada je
Taylor primila njegovu ruku. Trenutak kasnije dok su dosezali dno stepenica,
najviši čovek priđe. Oh da, definitivno detektiv na slučaju.
73
Visok, mršav čovek sa tamnom kosom klimne na njih oboje, njegov fokus
suzi se na Taylor dok je gurao sunčanice na vrh glave. „Gospođica Arenas?“
„Možete me zvati Taylor,“ kaže meko, stiskajući Romanovu ruku jače dok je
stajala pored njega. Voleo je to što se oslanjala na njega, ali rekao je sebi da se ne
navikava na ovo.
„Ja sam detektiv Durnin, ali Byron je u redu. Prošli ste kroz veliku muku.“
Klimnula je i Roman ju je već dovoljno znao, nije verovala sama sebi da
može da progovori.
„Da, jeste,“ Roman odgovori umesto nje.
Detektiv pogleda u njega, pogleda opreznog. „Jeste li vi njen advokat?“
„Ne, ja sam Roman MacNeil. Radim za Wyatt Christiansena. Tylor je došla
dobrovoljno jer nije učinila ništa loše. Ali ako u bilo kom trenutku budem smatrao
neophodnim – ako je pokušate preplašiti sranjima – gospodin Christiansenovi
advokati su na jedan poziv tu za nju.“ Bila je trunka upozorenja u Romanovim
rečima. Želeo je da svi razumeju kako mogu a kako ne mogu tretirati Taylor. Znao
je da je verovatno previše zaštitnički kreten, ali nije ga bilo briga. Ako neko ima
dnevni red da ispuni, ili želi napraviti sebi ime, ponekad nevini ljudi budu uhvaćeni
u unakrsnoj vatri. U ovoj situaciji nije mislio da će se to desiti kada je najočitiji
osumnjičeni nestao, ali pokrivao je sve osnove za Taylor trenutno. Bila je jaka
žena, ali bila je takođe emocionalno povezana sa ovim slučajem.
Uz njega, Taylor se blago trzne na njegove reči. Nije joj rekao šta je Wyatt
rekao, ali bila je istina.
Ako u bilo koje vreme Roman misli da Taylor treba zakonskog zastupnika,
trebao je pozvati Wyattove ljude ako ona nema svog advokata. A sumnjao je da bi
mogla pozvati advokatsku firmu koja je zastupala Powers Group radi sukoba
interesa.
Detektivova se čeljust stegne, ali samo klimne. „Svestan sam situacije.“
Njegov izraz se smekša malo dok se okretao nazad ka Taylor. „Pregledali smo
izjavu koju si dala Vegaskoj policiji i žao nam je radi tvojih neugodnosti. Trebaš li
medicinsku negu prije nego krenemo prema stanici?“
74
Taylor odmahne glavom. „Ne. U redu sam. Samo se želim pobrinuti o

svemu ovome sada.“
Čim je progovorila, jedan od ljudi u odelima dođe napred, širokih ramena,
krupni Hispanjolac, njegov laserski-pogled bio je fokusiran na Taylor.
Roman se instinktivno napne, napravivši mali korak napred iako je policija
znala ko su ti ljudi ili im ne bi bilo dopušteno da uđu na terminal.
„Kao što je dogovoreno, biće vožena pod našom zaštitom,“ Hispanjolac
progovori dok je klimao prema Taylor.
Mora da je Benjamin Escobar. Wyatt je rekao Romanu da će čovek biti
ovde.
Detektiv klimne i Roman je mogao reći da čovek nije bio fan ove situacije.
Ali pretpostavljao je da su Durninsovi šefovi želeli da vode ovu situaciju u
rukavicama. Mlada, nevina žena je upucana a zatim prisiljena da beži jer je bila
prestravljena činjenicom da je čovek koji je ubio njenog šefa krenuo na nju –
nakon što je policiji promakao ključni dokaz u liftu.
„Vozićemo se iza tebe,“ detektiv kaže pre nego je klimnuo prema dva
čoveka u uniformama i krene prema praznom Exploreru.
„Žao mi je radi Hugha, Taylor.“ Escobar kaže dok su se kretali prema
jednom od SUVova. Zvučao je iskreno, ali čoveka je bilo teško pročitati. Ako je
Roman morao nagađati, međutim, čovek je definitivno imao vojni trening. Bilo je
to u njegovom držanju i brižljivom položaju. „Policija će uhvatiti tog drkadžiju
Neala.“
„Hvala, Benjamine. Čula sam da si rekao policiji da nisam umešana čak i pre
nego što sam se pojavila.“
Čovek podigne ramena. „Znao sam da ti to nisi učinila. Volela si ga previše.“
Na Romanovo iznenađenje, Taylor počne plakati. Suze su kapale niz njene
obraze i Escobar je zurio u nju sa užasom, kao da je prizor njenih suza bio previše
za podneti. Roman je razumio osećaj.
„Oprosti, ali lepo je da mi neko zapravo veruje,“ promrmljala je, uplakanog
glasa dok se naginjala u Romanove raširene ruke.
75
Escobar nije odgovorio, samo je pročistio grlo i pogledao u stranu, očito

nelagodan sa pokazivanjem emocija.
Roman je povuče bliže, želeći je utešiti dok su dolazili do SUVa. Suvozačeva
vrata se otvore i kada je plovokosi muškarac izašao, Taylor se momentalno zaledi.
Svi Romanovi oseti bili su na oprezu. Bez razmišljanja, stao je ispred nje i
posegnuo za oružjem koje nije bilo tamo. Toliko je puta putovao sa Wyattom, pa
su on i svo osiguranje koje je radilo za milijardera, mogli nositi oružje u više
zemalja. Ali ovo nije bio službeni posao pa je zadržao svoje oružje spakovano i
zaključano. Nenaoružan ili ne, srediće ovog tipa ako predstavlja pretnju za Taylor.
Escobar ispusti kratak uzdah. „Taylor, znam da si zabrinuta zbog Simpsona
ali to je neutemeljeno. On nije bio u...“
„Taylor, ja ne radim za Neala,“ čovek kaže gorljivo, ali ne sa ljutnjom. Samo
zabrinuto. „Bio sam u policijskoj stanici juče čekajući svoju devojku da izađe s
posla. Ona je dispečer. Živimo zajedno a njen automobil je u radnji. Nisam želeo
da mora tražiti prevoz kući.“ Tip je imao plavu kosu, ali nije bio onaj na koji je
pucao u Romana ispred Vadimove kuće. Iako je većina muškarčevog lica bila
zaklonjena, imao je malo manju građu i njegov glas je bio drugačiji. To nije značilo
da je Roman u potpunosti uklonio tipa sa svog radara.
„On govori istinu Taylor. Bio je sa mnom većim delom juče u kancelariji.“
Činilo se da Escobar želi reći više, možda stvarno braniti tipa, ali nije.
Taylor zakorači u stanu iza Romana, ali i dalje lebdeći malo iza njega. „U
redu.“ Kaže, nije baš bilo puno ubeđenosti u njenom glasu.
Nisu imali vremena za ovo i Roman nije želeo Taylor blizu čoveka koji ju je
očito činio nelagodnom. „Moramo u stanicu a ona se neće voziti s njim.“ Roman je
znao da je nepristojan, ali nije mario.
Vidljivo neiznenađen, Escobar klimne. „Nema problema. Uzećemo drugi
SUV.“
Bilo je očito da je Simposon želeo reći više, i prišao je kao da se oseća loše,
ali Romana nije bilo briga. Niko nije nedužan i svi su pretnja kada je reč o Taylor.
Trenutno, jedini cilj je dovesti je u policijsku stanicu nepovređenu.
76
***
Neal izađe iz male kupaonice na svojoj, četrdeset stopa dugoj krstarici. Kad
su u pitanju brodovi ovaj je bio pristojne veličine. Neki ga zovu jahtom, ali ne on,
samo kruzeri preko šezdeset stopa trebali bi imati taj naslov.
Iako je možda želeo nešto blještavije i veće – što će kupiti jednog dana – za
sada je ovaj brod odradio svoj posao zadržavši ga sigurnim i ispod radara.
Niko nije znao da je ovde i imao je dovoljno hrane da mu potraje sedmicu a
da ne mora napustiti marinu. Izabrao je ovu posebno jer je bila srednje veličine.
Ne tako mala da bi imao stalne komšije koji obraćaju pažnju na njega i ne tako
velika da ne bi video ili čuo policiju kako dolazi po njega. Ili Ruse. To je bilo
ključno, trenutno. I dalje je čekao da čuje svoj kontakt koji je stigao u grad
nedavno. Tip je rekao da možda ima vesti o Taylor.
Svo ovo čekanje činilo ga je nervoznim. Trebao je nešto za opuštanje. Kada
mu je telefon zazujao preko ugrađene komode od tikovine u glavnoj kabini, brzo
ga je zgrabio.
Bila je to poruka od njegovog kontakta. Ona je na putu u stanicu.
Zaustavi je, besomučno je odgovorio.
Njegov telefon zazuji ponovo sa novom porukom. Ne mogu. Zaštićena.
Nema šanse da ih zaobiđem.
To je bilo iritirajuće kriptirano, ali Neal je razumeo potrebu za tim sada. I
dalje nije znao da li policija ima išta o njemu i nije bio u stanju da proveri svoje
privatne bankovne račune. Nije mogao koristiti svoj telefon jer ako ga koristi a
policija ga prati, pronaći će ga. A ako se uloguje na neki od računa a oni gledaju,
bio je siguran da ga mogu locirati.
Čim bude mogao umaći, nazvaće svoju banku i proveriti svoja sredstva
tamo.
Šta oni znaju? Otipkao je.
Još nema vesti.
77
Dođavola. Tapkao je prstima po ormariću na trenutak, sirova bes prolazila

je kroz njega, uz naznaku panike dok je pokušavao misliti o svom sledećem
potezu. Mogao je pitati svog kontakta da proveri njegove račune za njega, ali ako
to učini, pa to bi moglo biti loše iz više razloga.
Neal nije želeo rizikovati da daje svoje lične informacije čoveku a ako je
račun nadgledan, nije želeo otkriti svoju povezansot sa najboljim izvorom pomoći
trenutno. Ispustio je besnu psovku i otipkao nazad.
Obaveštavaj me.
Jebeš to. Trebao je samo preseći i pobeći. Njegov instinkt mu je rekao da
ode iz grada. Imao je nekoliko jednokratnih telefona i mogao je proveriti svoje
račune s jednog od njih ili iz lokalnog kafića.
Svi su imali besplatan Wi-Fi. Čak i ako ga prate mogao bi ući i izaći iz kafića
za čas, pogotovo u prepunom kafiću. Da, to je tačno ono što će učiniti.
Gurajući telefon u džep, zgrabio je kačket i sišao niz kratke stepenice od
brodske kabine do kuhinje.
I zaledio se na prizor tetoviranog čoveka koji se ležerno nagnuo na dugi,
uski šank.
Neal proguta jako, ali zalepi osmeh dok je koračao u osvetljenu sobu koja je
povezana sa dnevnom sobom, a i sa svim roletnama navučenim, bilo je toliko
prozora da je poslepodnevna svetlost prolazila kroz pukotine, osvetljavajući sve.
„Alexei, iznenađen sam što te vidim ovde.“ Neal se pitao je li to bilo rusko
pokretačko ime,prvi put kada ga je upoznao pre šest meseci.
Čovek mu nije rekao da ga zove Alexie, ne da je to njegovo pravo ime. Onda
je slomio Nealov mali prst i domali, samo zato što je mogao.
Čovek se nije pomerio, samo je gledao Neala sa tim zastrašujućim, zelenim
očima koje su ga podsećale na smrtonosnog predatora. „Imaš plaćanje koje dolazi
na naplatu.“ Bio je tu samo mali naglasak u njegovom glasu, jedva prepoznatljiv,
kao da ga je pokušavao izgubiti.
„Četvrtak, znam.“ Što je bio razlog zašto mora doneti odluku i to brzo.
Ostati ili otići. Već je utorak popodne pa nije bilo puno vremena.
78
„Razmišljaš o napuštanju grada?“

Napravio je namršteno lice. „Ne.“
„Čuo sam da ti je partner mrtav i da si ga ti ubio.“
Neal je mogao osetiti kako mu krv napušta lice. „Šta?“
„Hmm.“ Rus napravi nezadovoljni zvuk dok je posezao za jednim od noževa
u crnom držaču noževa na šanku. Umesto da izvuče jedan van, samo je prevukao
prstom – prstom u rukavici – preko reda drški. „Nije nas briga o tvojim
problemima. Sve što je briga mog šefa je ono što mu duguješ. Bio je veoma
velikodušan dajući ti plan plaćanja.“
Neal je imao nagon da frkne podrugljivo, ali nije imao samoubilačke
nagone. Plan je bio sve samo ne velikodušan. Dobijao je ogromne kamate. Jedini
razlog zašto su se Rusi složili da ga puste da ima plan otplate je taj što nisu uradili
ništa a dobili su nešto.
„Ovde sam da ti kažem da ako odeš u zatvor tvoj dug nije izbrisan. Ako
pokušaš negirati svoj dogovor, nećeš stići do zatvora. A ako pokušaš pobeći...“
Odlutao je, zakovavši ga tim smrtonosnim pogledom, i nasmešio se. Bilo je to kao
da gledaš kako se velika gladna morska psina smeši. „Ne uživam u mnogim
stvarima u vezi mog posla, ali uživaću povređujući tebe.“
„Taylor Arenas je ukrala moj novac,“ Neal izbrblja, smesta se pitajući da li je
upravo potpisao svoj smrtni nalog. Priznati da nije imao novca je bilo glupo, ali
ako su ga Rusi pronašli ovde, znao je da će ga pronaći ako pobegne. Bilo je samo
pitanje vremena. Naravno da je imao svoj brod, ali to je bio deo rezervnog plana
ako bi morao pobeći. Nije ga mogao ponuditi Rusima.
Muškarac otrese zamišljeni komad truna sa svoje crne, kožne jakne. Tip je
uvek nosio crno, kao jebeni surovi silovatelj. Verovatno jer se krv ne bi pokazala
kao na obojenom. Ta pomisao je učinila da se Neal počne tresti, ali pokušao je to
sakriti prekrstivši ruke preko grudi.
„To me se tiče kako?“ Alexei je zvučao kao da mu je dosadno.
„Novac koji sam izdvojio za tvog šefa... Ona ga je ukrala.“
79
Rus slegne ramenima. „Ti nam duguješ. Ne ona. I nije moj problem ako ne
možeš zadržati svoj novac. Imaš manje od dva dana. Donesi novac do podne. Znaš
mesto. Ako ne možeš dostaviti, sam se ubij. Nemoj dopustiti da te progonim. Oh,
ne bi išao u tvoj stan da sam na tvom mestu. Policija ga nadgleda.“ Uz još jedan
pogled, čovek ode, jedva napravivši zvuk.
Čim je provalnik otišao, Neal stisne šank sa obe ruke, koristeći ih za podršku
dok je duboko disao. Ako Rusi znaju da ga policija traži očito imaju veze, ili
verovatnije višestruke kontakte, u policijskoj stanici. A ako policija nadgleda
njegov stan, Neal je bio apsolutno sjeban. Žele ga ispitati jer imaju nešto o njemu
– znaju da je kriv. Inače ne bi uzalud traćili svoje resurse.
Osim ako se ne može dočepati tog novca ponovo. Ako ga uspe vratiti, može
platiti Rusima i nestati. Nije njegov prvobitni plan, ali bio je voljan prilagodit se. Jer
nije mogao gledati preko ramena svaku noć čekajući Alexei ili nekog kao on da
iskoči iz senke i iseče ga na trake.
Čovek bi učinio da pati danima, sedmicama, naterao bi ga da pojede
sopstveni kurac. Neal je čuo glasine o njegovim zlodelima i nije želeo završiti na
drugom kraju Alexeievog gneva.
Njegova jedina opcija je da krene na Taylor sam, prestravi je dovoljno i
prisili je da mu vrati novac. Nije mu smetalo da joj se osveti. Ni malo. Pomisao da
je povredi, učini da pati, bila je samo šlag na tortu.
Da, dobiće novac na ovaj ili onaj način.
80
Poglavlje ix
„Glava me boli.“ Taylor zastenje sa sedišta pored Romana. Bili su na

zadnjem sedištu jednog od Power Group SUV-a sa Eskobarom za volanom.
Roman je nije krivio. Nakon što je provela poslednjih par sati u stanici
policije sa Detektivom Durninom, znao je da je sigurno iscrpljena. „Ne moramo da
idemo u Powers Group. Siguran sam da neko može da ti donese stvari.“
Promrmljao je. Biće joj teško da ode tamo, mada nije bio siguran da ona to još
uvek shvata.
„U pravu je. To nije neophodno.“ Escobar se složi.
Taylor odmahne glavom, tvrdoglavo je stegla vilicu i prilično je jasno da će
uraditi ono što želi. „Ne. Želim to.“
Roman se naslonio na sedište i nije hteo da je gura. Taylor treba njen
telefon i ostale stvari iz auta parkiranog na parkingu kompanije ali imao je osećaj
da želi da ode u kompaniju u kojoj je zaposlena iz drugog razloga. Možda da bi se
suočila sa onim što se dogodilo, nije bio baš siguran.
Nisu imali nimalo privatnosti od kako su otišli u stanicu policije. Čekao je
tamo dok je ona odgovarala na pitanja -nekada jedna te ista iznova i iznova- a
onda je potpisala zvaničnu izjavu. Takođe su slikali njenu povredu i dodali i to u
izveštaj koji je bolnica u Vegasu poslala zajedno sa njenom krvavom odećom koju
im je dala. Insistirao je da joj zameni zavoje i postarao se da uzme svoje
antibiotike.
Otkrio je da voli da se brine o njoj, da je čuva. Njene reči od ranije, da ne
traži ništa ozbiljnije, nastavile su da mu se vrte u glavi ceo dan. Jebeno su ga
nervirale. Znao je da bi trebao da bude jebeno oduševljen jer ona ne želi ništa
ozbiljnije ali zapravo misli su mu se kretale u sasvim drugom pravcu i nije bio
siguran da to u potpunosti razume.
Nije mogao da se zaustavi pa mu se pogled iznova i iznova vraćao na njen
profil, upijajući svaku crtu njenog lica kao pijanac koji umire od žeđi. Svoju dugu
smeđu kosu je zavezala u rep. Par nemirnih kovrdža izvuklo se i uokvirilo joj lice
dajući joj onaj –tek sam se vratila sa plaže- izgled. Njene plave oči delovale su još
81
plavlje u kontrastu sa unutrašnjosti SUV-a i još svetlije u odnosu na njenu

preplanulu kožu. Kožu po kojoj je želeo da pređe prstima i jezikom, da joj ljubi i
gricka liniju vilice, da se spusti niz laganu liniju njenog vrata pre nego što zakopa
lice u njene grudi. Majica koju joj je njegov brat kupio ima V izrez a čak i ako je
malena, ta žena ima prelepe pune grudi.
Nešto što definitivno ceni.
Taylor je pročistila grlo terajući ga da podigne pogled. Usne joj se trznu dok
podiže jednu obrvu.
Slegnuo je ramenima za izvinjenje i posegnuo prema njenoj ruci provlačeći
prste između njenih. Nije mario što ga je uhvatila da je odmerava. Veoma brzo,
planirao je da istraži svaki centimetar njenog nagog tela – i zapravo bilo bi dobro
da ona tada nije onesvešćena ili povređena.
„Zgrada je uglavnom prazna.“ Escobar kaže, njegov glas ih je oboje naterao
da svu pažnju usmere na njega.
Roman se sagnuo i pogledao kroz prozor u određenu zgradu kojoj su se
približavali. Deset spratova, Taylor mu je to rekla. „Kakvo je obezbeđenje?“
„Imamo kompletno nadgledanje, svi izlazi su osigurani. Sve kartice-ključevi
su deaktivirane preko noći. Ako postoji bilo kakav hitan slučaj bilo ko može da me
pozove i dobije pristup, ali sa svim ovim što se dešava, nisam želeo da bilo ko
dolazi ovde u kasnim satima niti da Neal nekako dođe do nečije kartice i upotrebi
je.“
Taylor se uspravila pored Romana, telo joj se zateglo. „Zašto bi hteo da uđe
u zgradu?“
Escobar slegne ramenima i baci pogled na njih u retrovizoru dok skreće na
najbliži ulaz u garažu. „Ima mnogo razloga. U zgradi su dva policajca koji
pretražuju sve u potrazi za oružjem korišćenim u...pa korišćenim oružjem. Kada je
Neal testiran na GSR imao je nešto malo na odeći, ali ne onoliko koliko bi morao
imati neko ko je u skorije vreme pucao u nekoga. To mi govori da se presvukao i
verovatno istuširao. Osim ako je uspeo da odnese odelo iz zgrade pre nego što je
policija stigla – a vreme ubistva i vreme dolaska ekipa na lice mesta govore mi da
je to nemoguće – morao je da ga sakrije negde u zgradi.“
82
„Ali on je kriv. Policija je prilično sigurna u to.“ Lagano drhtanje se provuče

kroz Taylorin glas, i to je nateralo Romana da poželi da zavrne vrat Neala Lyncha.
„Da, nema sumnje da jeste.“ Escobar spusti prozor i ukuca kod pre nego što
su se rampe podigle.
Instinktivno, Roman je ponovo pogledao kroz zadnji prozor. Skenirao je
okruženje od momenta kada su izašli iz stanice policije. Još uvek imaju pratnju, sa
tri momka iz Powers Group osiguranja, ali on ih ne poznaje i ne veruje nikome
kada je Taylorina sigurnost u pitanju. Osim možda Escobaru. Koliko je mogao da
proceni tog momka, sviđa mu se. Ono što je još važnije, čovek se kretao kao da je
istreniran. I lokalna policija mu veruje. Roman je nameravao da ga detaljnije
proveri ali njegov unutrašnji alarm se ne oglašava kada je ovaj momak u pitanju a
to je jako bitno. Uvek veruje svojim instinktima.
„Ali,“ nastavio je dok je nastavio da vozi u garažu, „ne bih verovao tom
kopiletu, siguran sam da će probati bilo šta samo da se izvuče. Sa tvojim
svedočenjem, čak i ako dođe do suđenja, i sa svim dokazima protiv njega, to je
prilično zatvoren slučaj, ali ne žele da mu ostave ni malo prostora za odbranu.
Kada bi se pronašlo oružje i njegova garderoba, sumnjam da će čak i biti suđenja.
Ne bi tu bilo nikakve koristi za njega kad već može da prihvati dogovor.“
„Dogovor?“ Sada je zvučala besno.
Escobar šmrkne. „Da, dogovor kojim će umesto par stotina godina dobiti
sto godina zatvora. Jednom kada ga uhvate neće videti ništa osim zidova
zatvorske ćelije do kraja života. Hugh je imao neke jako moćne prijatelje i Neal će
goreti zbog onoga što je uradio.“
„Dobro. Hej, odakle se Hughov SUV pojavio?“ Taylor odjednom pita pre
nego što joj se oči rašire. Roman se stegne pored nje. Znao je da je uzela SUV ali
nije rekla policiji da ga je ostavila. Manje-više je izbegavala tu temu a oni su bili
fokusirani na ubistvo i pronalazak Neala više nego na bilo šta drugo. Hapšenje
njega je bila glavna briga sada.
Escobar šmrkne. „Znam da je Hugh onesposobio praćenje preko GPS-a ali ja
imam lokatore na svim firminim automobilima. Nije mu se sviđalo to, ali nije imao
mnogo izbora jer deo moga posla je da brinem o bezbednosti direktora. Čoveče,
nedostajaće mi.“ Glas mu zamre pre nego što je stao na prazno mesto i parkirao.
83
„I meni.“ Taylor tiho kaže, a njeni prsti zadrhte u Romanovoj ruci. „Kada
je...sahrana? Nisam želela da pitam u policijskoj stanici.“
„Subota. Mi smo se pobrinuli za sve. Moraćeš da razgovaraš sa njegovim
advokatom o nekim stvarima koje ti je ostavio a ima i jako puno stvari koje se
moraju srediti ovde, mada najmanje što sam mogao da uradim je da se pobrinem
za njegovu sahranu. Imao je prilično precizna uputstva.“ Isključio je motor i samo
sedeo tako jedan momenat. „Kako si izašla iz grada?“
Sada je Taylor šmrknula. „To te se ne tiče. Hvala ti što si se pobrinuo za sve,
ali javi mi šta ja mogu da uradim. Želim da pomognem.“
Okrenuo se na sedištu da bi pogledao u njih. „Trebala bi da uzmeš malo
slobodnog vremena. Bar dve sedmice.“
Romanu se svideo taj predlog. Taylor je prošla kroz mnogo toga i bez obzira
da li je shvatala to ili ne, videti ubistvo tako izbliza sigurno je ostavilo traga na njoj.
Možda se to ne vidi sada ali stići će je pre ili kasnije.
„Ja nisam...“
„Jesi, i nisam te pitao. Prema pravilu naše kompanije, bez Hugha i Neala ja
sam privremeni CEO. Bar dok se ne restrukturiramo. Sada, hajde, idemo da
pokupimo tvoje stvari i da te vodim odavde.“ Izašao je iz auta i zatvorio vrata pre
nego što je Taylor uspela da odgovori.
„Možeš li da veruješ u ovo?“ Pukla je, više za sebe nego za njega, Roman je
bio siguran u to.
Slagao se sa onim što je Escobar rekao ali držao je usta zatvorena. „Hajde
da pokupimo tvoje stvari i da se gubimo odavde. Želim da te vidim golu, ponovo.“
Usisala je vazduh i pogledala ga, apsolutno ga pogledala i to ne onim
kratkim pogledom kojim ga je častila od kako su izašli iz aviona i bavili se
davanjem iskaza. „Šta?“
„Želim da zakopam lice između tvojih nogu i ljubim te i grickam dok se ne
onesvestiš od uživanja.“ Reči su izletele iz njega i dobio je baš onaj odgovor kojem
se i nadao.
84
Obrazi su joj se zacrveneli i gledala je u njega širom raširenih očiju, sva

nervoza zbog Escobarove izjave i cele ove situacije je nestala. Disanje joj se
ubrzalo i bradavice su joj očvrsle dok je gledala u njega. Oh da, sviđa joj se idaja, i
to mnogo.
Što je dobro jer on sigurno razmišlja o tome ceo jebeni dan. Zapravo,
razmišlja o tome od momenta kada je pokušala da ga mlatne u glavu sa onom
flašom votke.
„Znam šta radiš,“ najzad je promrmljala, „pokušavaš da mi odvratiš pažnju.“
Podigao je jedno rame. „Odvratio sam ti pažnju istinom.“
Trepnula je i uvukla još jedan dubok udah. Onda se nagela prema njemu
skoro kao da ne može da odoli i obuzda sebe a onda se opet povukla. „Hajde da
završimo sa ovim a onda bi ti bilo bolje da održiš to obećanje.“
Vrelina proleti kroz njega na te reči, ali nije joj odgovorio. Trebala mu je sva
kontrola da obuzda svoju želju za njom. Otvorio je vrata i izašao, pogledom je
prešao preko grupe ljudi iz obezbeđenja kompanije. Prema Escobaru svi oni imaju
vojno iskustvo i rade za kompaniju najmanje tri godine. Escobar im veruje ali to ne
znači da i Roman mora.
„Tvoj auto nije diran.“ Escobar kaže pokazujući glavom na sportski
automobil sa dvoja vrata.
„Stvarno?“ Iznenađenje u Taylorinom glasu privuče Romanovu pažnju.
Čovek slegne ramenima. „Nisu bila deo mesta ubistva i iskreno,“ pogledao
je preko ramena u druge ljude koji su tamo stajali, „mislim da je policija traljavo
radila sve dok detektiv Durnin nije preuzeo. Mada, pregledali su tvoju kancelariju,
ali nisu ništa uzeli.“
Usne joj se skupe u usku liniju i lagano odmahne glavom. „Jer tamo nema
šta da se uzme.“ Promrmljala je dok je odlazila do auta i otvarala vrata na strani
vozača.
„Traba joj dodatno obezbeđenje, bar za večeras.“ Roman tiho kaže drugom
muškarcu. Krenuli su prema njenom stanu da bi mogla da uzme svoje odelo i šta
god da joj još treba. Escobar je već sredio smeštaj, biće u jednom od kompanijinih
apartmana pod lažnim imenom.
85
Sutra, Roman je planirao da nađe neko drugo mesto za Taylor ali za ovu noć
apartman će poslužiti. Sa Nealom na slobodi i muškarcem koji je pucao na njega,
želeo je da je smesti na neko mesto koje nije povezano sa Powers Group.
Escobar klimne. „Znam. Sama zgrada je osigurana, ali poslaću ti sve
potrebne podatke. Takođe, imam tim od četiri čoveka kojima potpuno verujem,
stajaće ispred apartmana i u hodniku. Ni jedan od njih nikada nije radio direktno
sa Lynchem.“ Dodao je, kada je Roman zinuo da pita za njihove dosijee. „Ovo je
velika kompanija, ali ovo su moji najbolji momci. Svi su oni besni zbog ovoga što
se desilo Hughu. I, kao mera opreza, ni jedan od njih nema kod za ulazak u
apartman. Moći ćete da promenite kod kada uđete unutra pa niko neće ni znati
osim vas. Ako neko provali, policija će automatski biti obaveštena.“
Escobar mu je odmah rekao da Lynch zna za apartman, ali siguran je – svi
kompanijini apartmani su građeni tako da sigurnost bude na prvom mestu – i sve
dok on nema sigurnosni kod taj apartman je sigurniji od hotela. Plus, Lynch nema
razloga da pomisli da je ona tamo.
„Možeš li mi poslati podatke, samo slike zaposlenih i imena, onih tvojih
momaka koji nisu radili u poslednjih dvadeset četiri ili četrdeset osam sati?“
Roman je znao da je to veliki zahtev a Escobar mu ništa ne duguje ali morao je da
pita.
Čovekove oči se skupe. „Misliš da je neko od mojih momaka krenuo na
nju?“
„Glupo bi bilo ne razmotriti tu mogućnost. Bar mi dozvoli da eliminišem
tvoje ljude tako što ću pogledati njihove slike.“ Jer postoji velika verovatnoća da je
Neal koristio najbliži izvor pomoći a to je uključivalo obezbeđenje Powers Groupa.
Imalo je više smisla pogledati najočiglednije mogućnosti i mada je čovek koji je
došao kod Vadima nosio kačket i naočare za sunce, Roman je želeo da bar proba
da ga identifikuje ili bar smanji broj osumnjičenih. Kada bi dao listu imena
Escobaru ili Taylor, oni bi trebali biti u mogućnosti da provere finansije ili bilo šta
drugo što bi moglo da se poveže sa Lynchom. A ako oni ne bi mogli, Roman je
siguran da bi Vadim mogao.
Escobar stegne vilicu, ali polako se opustio kada se Taylor vratila od auta,
izgledajući opušteno zbog onoga što je videla. „Sve moje stvari su tamo.“
86
„Dobro.“ Escobar kaže, a onda klimne Romanu. „Dok se smestite u

apartmanu sve će biti u tvom inbox-u.“
Klimnuo je glavom. „Hvala.“
„Šta će biti?“ Taylor pita.
„Samo neki dosijei. Reći ću ti kada krenemo do tvog stana.“ Promrmljao je
bacajući pogled preko ramena. Još uvek su bili dovoljno udaljeni da ne bi mogli da
ih čuju ali nije želeo da priča o tome dok ne budu sami.
Pogledala je kao da želi da se usprotivi, ali samo je klimnula. „U redu. Ja...
moram da uzmem neke stvari iz kancelarije. Hoćeš li da pomogneš u prebacivanju
stvari iz SUV-a u moj auto pre nego što krenemo? Još uvek me malo boli kada
podignem nešto teško.“
Romanove obrve se spoje. „Tvoj auto ostaje ovde. Odvešće nas do tvog
stana a onda i u apartman. Sutra ćemo smisliti neko rešenje za prevoz.“
„Imamo kompanijin auto koji bi mogli da koristite.“ Escobar uleti.
„Ne mogu čak ni da vozim svoj auto?“ Delovala je iznenađeno, ali verovatno
je bila previše iscrpljena da bi mogla da razmišlja o ovoj situaciji onako kako su
Roman i drugi muškarci radili.
Odmahnuo je glavom i posegnuo prema njoj, morao je da oseti njenu
toplinu. Nije navikao da javno pokazuje nežnost, ali nije mario dok je nežno
spuštao dlan na njen obraz. Odmah se pomerila prema njegovom dlanu.
„Bezbednije je ako ostane ovde. Sa Lynchom i onim napadačem na slobodi ne
treba nam ni jedna mogučnost koju bi mogli da iskoriste da te pronađu.“ Privukao
je Taylor bliže sebi i pogledao u Escobara. „Večeras ćemo uzeti jedan auto ali sutra
ćemo smisliti nešto drugo.“ Roman je vodio računa o njoj i postarao se da, gde
god da su išli, niko nije mogao da ih prati.
„Dobro. I šta god da ti treba iz kancelarije neko od momaka može da
donese.“ Escobar kaže.
Taylor se lagano stegne pored Romana. Pogledao je dole i video da grize
donju usnu, a izraz lica joj je bio nečitljiv. „Zapravo, ne treba mi ništa iz
kancelarije. Ja samo ... mislila sam možda ...“ Zadrhtala je i progutala čvor koji joj
se formirao u grlu.
87
„Mislila si da možda želiš da vidiš mesto gde se to desilo?“ Pitao je,

nagađajući.
Oči su joj se napunile suzama i klimnula je glavom pa je promrmljao kletvu i
povukao je u zagrljaj. Zavukla je glavu uz njegove grudi, njeno maleno telo je
drhtalo naslonjeno uz njegovo. Bože, čudio se što je izdržala ovako dugo. Previše
je rano da vidi mesto ubistva i znao je iz iskustva da obilazak mesta gde joj je
prijatelj ubijen ne bi doneo ništa dobro. Možda je dominantan i možda je navikao
da preuzima kontrolu nad mnogim stvarima, ali neće to uraditi sada. Ne sa ovim.
„Nikome nije dozvoljeno da ide tamo.“ Escobar tiho kaže. „Obeleženo je
policijskom trakom.“
Taylor se strese i skupi pre nego što se odvoji od Romana. Ostavio je svoju
ruku zaštitnički oko nje dok se okretala da pogleda u Escobara brišući suze.
„Verovatno je tako i najbolje.“
Roman je poljubi u glavu. „Jeste. Sada, hajde da odemo odavde da bi
mogao da se pobrinem za tebe.“ Reči koje nikada nije izgovorio ni jednoj ženi.
Klimajući, uvukla se ponovo u njegov zagrljaj i dozvolila mu da je odvede
nazad do SUV-a.
Jedan od muškaraca je pozvao Escobara i rekao mu da će oni ići prvi i uzeo
je njenu adresu da je unese u GPS. Jednom kada su Escobar, Taylor i Roman ušli
nazad u SUV, nešto od Romanove napetosti se istopilo. Nije voleo da Taylor bude
tako izložena pa makar je sada u nešto sigurnijem mestu u unutrašnjosti
neprobojnog auta.
Pakla mu, nije mu se sviđalo ništa od ovoga. A nije znao ni šta da radi sa
tom čudnom posesivnošću koja je strujala kroz njega svaki put kada je ona u
blizini. Pošto su praktično proveli zajedno svaki minut u poslednjih trideset i šest
sati a taj osećaj se nije smanjio ni nestao, nije znao kako da se izbori sa svojim
emocijama. Kao da je pokrenula nešto u njemu i sada kada je probuđeno,
prokleto je sigurno da neće nestati. Nikada se nije osećao ovako, čak ni kada je bio
u jedinoj dužoj vezi koju je imao do sada. Ta veza se zasnivala na seksu, a to je
sada dobro znao. A to znanje je kučka.
Dok je Escobar skretao prema izlazu, nešto je mrmljao očigledno pričajući
kroz bežičnu slušalicu dok su izlazili iz garaže. Kada je krenuo prema prvoj
88
napuštenoj ulici Roman je automatski pregledao okolinu. Iako su mesta za

parkiranje označena na obe strane ulice ni jedan auto nije bio parkiran tu, osim
dva vozila sa leve strane. Kamionet i SUV. Nije bilo nikoga ni na trotoarima. Ovaj
deo grada očigledno ostaje pust čim se radno vreme završi.
„Trebalo bi da za desetak minuta dođemo do mog stana.“ Taylor tiho kaže,
okrećući se prema Romanu tako da je bila udobno ušuškana uz njega.
Pre nego što je mogao da odgovori iznenadna kiša udaraca se začula oko
njih kao kada kiša udara po limenom krovu. Na nesreću, veoma dobro je znao taj
zvuk.
Sranje. Udar adrenalina prostrujao mu je telom. Napadnuti su.
Taylor se uspravi i uznemireno pogleda okolo, htela je da kaže nešto ali
zgrabio je za struk i oborio na pod između prednjih i zadnjeg sedišta bacajući se
iznad nje da bi je zaštitio svojim telom.
Escobar opsuje i nagazi na gas terajući SUV da zaškripi i odjuri napred.
89
Poglavlje x
„SUV je otporan na metke!“ Escobar viče sa mesta vozača dok auto ludački
juri a gume škripe pri svakom skretanju.
Adrenalin juri kroz Taylor dok leži na podu ispod Romana. Okrenuo se od
nje i gledao je kroz prednji prozor sa namrštenim izrazom na licu.
Tap, tap, tap.
Skupila se dok je još metaka pogađalo SUV. U početku, jako je zbunilo kada
je Roman oborio na pod. Sve se desilo tako brzo. Onda je shvatila da neko puca u
njih, i sada je bila na granici ogromnog napada panike.
Kada je u filmovima gledala žene koje jure okolo i vrište bez bilo kakvog
razloga imala je potrebu da baci nešto na ekran. Ili da protrese ženu. Uvek se
pitala zašto dovraga ljudi vrište kada im to nikako ne može pomoći. Sada je to
potpuno razumela. A jedini razlog zbog kojeg još nije počela da vrišti je taj što joj
se grlo potpuno steglo od straha. Znači ni ona nije ni malo različita od svih tih
likova sa TV ekrana za koje je uvek mislila da su ludi. Ako joj se grlo opusti samo
malo, uhvatiće je ogroman, gigantski, veoma glasan napad panike epskih razmera.
Dostigla je svoju granicu onoga što može da podnese i nije bila spremna da bude
ranjena – opet.
Escobar je nešto govorio. Mada ne Romanu. U svoje slušalice, zakasnelo je
shvatila. Naređivao je jednom od svojih ljudi da pozove policiju i da im kaže da on
vozi Romana i nju jebeno što dalje odavde.
To je u redu što se nje tiče jer definitivno nije želela da se zadržava ovde i
suočava se ludakom – ili više ludaka – sa oružjem.
„Taylor!“ Roman vikne.
Trepnula je i fokusirala se na njegovo zabrinuto lice iznad sebe. Po
njegovom izrazu rekla bi da je pozvao više nego jednom. Pucnjava je prestala! U
ušima joj je zvonilo ali više nisu pucali na njih. Bar za sada.
Lagano je odmahnula glavom, pokušavala je da povrati fokus iako joj je celo
telo drhtalo kao da je od želea. „Ko je pucao na nas? Jesu li još uvek za nama?“ I
90
glas joj je drhtao, pitanja je izgovorila veoma visoko i isprekidano mada se trudila
da se kontroliše. Daa, pa nije baš uspela u tome.
„Napadač je nepoznat i niko ne ide za nama.“ Escobar kaže, glas mu je oštar
dok se Roman pomera i pomaže joj.
„Dobro mi je ovde.“ Promrmljala je, previše drhti da bi mogla da se pomeri.
Nije marila da li izgleda ludo, bezbednija je tu dole. Želela je da povuče i Romana
nazad.
Romanovo lice omekša dok je gledao u nju. Pružio je ruku prema njoj. „Niko
nas ne prati. Kunem se.“
Potpuno potreseni deo nje želeo je da ostane tačno tamo gde jeste, ali
uhvatila se za njegovu jaku ruku i dozvolila mu da je povuče gore, pored sebe. On
je zamalo, ali ne baš sasvim, povukao u svoje krilo. Mrmljajući reči koje i nisu baš
zvučale kao reči, više kao mrmljanje različitih zvukova, trljao joj je leđa gore i dole
dok se okretala prema njemu. Uvek je mislila da bi bila mnogo jača u ovakvim
situacijama. Naravno, nikada nije bila u situaciji da pucaju na nju više puta u dva
dana. Nikada, baš nikada.
„Benjamin, može li neko od tvojih momaka da donese Taylorine stvari iz
njenog stana? Može da mu da spisak šta želi. Ne želim da se opet zaustavljamo.
Ako policija mora da razgovara sa nama, mogu da dođu do apartmana. Nećemo
nigde stajati i čekati da se pojave.“ Roman je izgovorio ovo kao pitanje ali prilično
je jasno da ništa ne pita.
Tayor se povuče u nazad na njegove reči. Nije želela da neki nepoznati
muškarac pretura po njenim stvarima. Ali jedan pogled na Romanovo lice i udar
realnosti pravo u njenu glavu naterali su je da klimne glavom i pogleda u Escobara
koji je fiksirao na retrovizoru. „Da, mogu im reći šta da uzmu.“ Promrmljala je
shvatajući da verovatno zvuči nezahvalno. Ali nije imala ni grama energije u sebi
da bi se bar potrudila da bude ljubazna. Samo je želela da ode negde gde je
sigurno i da se izgubi u slatkoj praznini sna.
91
***
Taylor sklizne u nežni, kraljevsko plavi bade-mantil koji je kompanija

obezbedila za sve direktore, kada je izašla ispod tuša. Uzdahnula je i zategla kaiš
oko struka pazeći na svoju ranu, koju jedva da je i osećala sada. Mogla bi i da ga
zadrži kada odu odavde. Nadoknada za sav stres koji je preživela.
Nakon što je sredila kosu i nekako je jedva na pola osušila, namazala je
losion na tek obrijane noge i lagano uzdahnula od olakšanja. Ujna Esther joj je
uvek govorila da nema mnogo toga što tuširanje i šolja toplog čaja ne bi mogli da
izleče. Ili bar da ublaže. Slatka žena koja je bila jedina majčinska figura koju je
Taylor ikada imala, bila je u pravu.
Jednostavno tuširanje učinilo je čuda za Taylor. Bar više nije visila na ivici
nervnog sloma. Ako niko ne zapuca ponovo na njih do kraja večeri – pa dana
zapravo, uzimajući u obzir da je već prošla ponoć – biće joj dobro.
Ispravila je ramena dok je ulazila u veliku spavaću sobu. Roman joj je dao
veću sobu ali bila je prilično sigurna da će deliti taj krevet kasnije. Čak i ako ne
budu imali seks, dovoljno je odrasla da prizna da ne želi da spava sama. Velika
soba uređena je u tamno plavim, svetlo sivim i biserno belim nijansama. I ostatak
apartmana je uređen u istom stilu. Neutralno, ugodno oku, bezlično – kao hotel.
Raspored prostorija je prilično jednostavan. Dve ogromne sobe, obe sa pogledom
na okean, razdvojene su dnevnom sobom u kojoj je smešten i kutak za zabavu nad
kojim bi većina muškaraca balavila. I dnevna soba ima pogled na okean, ali navukli
su sve zavese. Staklena vrata su sva bezbedna, otporna na metke jer Power Group
nije štedeo na zaštiti svojih važnih klijenata. Nije mislila da bi neko sa broda ili iz
aviona mogao da ih posmatra ali ipak nije se osećala baš prijatno što je toliko
izložena.
Koliko je ona znala Neal je možda baš sada na plaži i gleda ih. Mada, tako
nešto prilično je nemoguće jer je Escobar doveo još jedan tim i dvojica čuvara su
patrolirala plažom ispred zgrade. To dodatno obezbeđenje činilo je da se oseća
mnogo bolje, ali Romanovo prisustvo je jedino što ju je držalo da se ne raspadne.
Još uvek nije mogla da veruje da je neko zapravo otvorio vatru na njih, kao u
obračunu gangstera. Bio je to zapravo napad u prolazu, nešto što nikada nije ni
pomislila da bi moglo da se desi.
92
Kada je izašla iz spavaće sobe i ušla u dnevnu sobu, zastala je.

Njene stvari su bile donešene a Roman je preturao po njenom koferu
spuštenom na drveni stočić za kafu. „Uh, hej?“
Bacio je pogled na nju i nasmešio se nekim polu osmehom ali nije prestao
da radi to što je radio. „Hej, jel ti prijalo tuširanje?“
„Jeste ... Ako si hteo da vidiš moje gaćice trebalo je samo da pitaš.“ Zgrabila
je jedne Wonder Woman gaćice za koje se i plašila da će neko od momaka iz
obezbeđenja videti. Smotala ih je u ruci i ugurala u džep od mantila.
Roman zarokće i dobaci joj jedan sjajan pogled. „Definitivno ću te videti u
njima kasnije ... I ja samo proveravam da li ima uređaja za praćenje. Znam da je to
preterano ali...“ Odmahnuo je glavom i slegnuo ramenima ali je nastavio sa svojoj
metodičnom potragom.
Paranoično, možda, ali nije joj smetalo. Otići će odavde nakon što
odspavaju par sati i radije bi ga pustila da preduzme sve neophodne mere opreza
nego da im se opet nešto desi. Jer, istina je, njoj nikada ne bi ni palo na pamet da
potraži uređaje za praćenje. Deluje ludo, ali Neal Lynch očigledno nije baš
normalan čovek. Još uvek nije razumela zašto je pucao na njih. Ili ona samo
pretpostavlja da je to on. Možda je to bio čovek kojeg je platio. Bilo kako bilo,
neko je bio spreman da ubije i nju i nevinog čoveka pored nje. Već je dala svoju
izjavu policiji i kada nikada više ne bi morala da daje izjave to bi bilo sasvim u redu
što se nje tiče. Možda Neal misli da ako ubije nju moći će lakše da se odbrani,
mada je to zvučalo prilično glupo.
„Skuvaću čaj. Želiš li i ti?“ Pitala ga je. Kada su stigli pregledala je ormariće i
obradovala se kada je videla veliki izbor čaja.
Odmahnuo je glavom i prešao prstima preko ivice njenog kofera. „Ne,
hvala.“
Pošto je bio koncentrisan na svoj zadatak, otišla je do kuhinje da napravi
šolju čaja od nane. Mikrotalasna bi bila brže rešenje ali bilo bi pogrešno iz tako
mnogo razloga, kada bi tako kuvala čaj. Dok je čekala, navukla je svoje Wonder
Woman gaćice. To što nije imala ništa ispod bade-mantila teralo ju je da se oseća
nekako čudno a i nekako se nadala da je bio ozbiljan kada je rekao da će je videti u
93
njima kasnije. Jednom kada je voda provrela, udahnula je poznati miris čaja i
pustila da je okruži pre nego što je sipala u šolju.
Zatekla je Romana još uvek skoncentrisanog na njene stvari. Uzimajući u
obzir da je ona zapravo veoma povučena osoba, ovo je jedan od očiglednijih
znakova da joj se ovaj muškarac već uvukao pod kožu kada nije obraćala pažnju.
Još uvek nije sigurna da li je to dobra ili loša stvar.
Bio je sagnut nad stolom, pretraživao je kofer a njegovi masivni mišići su se
pomerali i izraz lica je jasno govorio koliko je koncentrisan. Tako je seksi. Mogla bi
da ga gleda celu noć ali naterala se da radi nešto produktivno. Izvukla je laptop iz
torbe koju su uzeli iz njenog auta i uključila ga. „Jesi li ga proverio?“ Pitala je.
„Da, prvo sam njega pregledao. Čist je.“
Dobro. Ako je Neal pomislio da može da se izvuče sa bilo čim od ovoga,
naročito sa ovim napadom u kojem je mogao da povredi Romana, pa upravo će se
predomisliti jer će uskoro moći da oseti čist ukus njenog besa. Sela je na kauč,
podigla noge na stočić i prionula na posao.
„Šta radiš?“ Roman pita skoro odsutno dok gura ruku u jednu od pregrada i
prepipava unutrašnjost.
„Sada kada imam mnogo više informacija o Nealu i pristup nekim od
njegovih fajlova, počeću potragu za njim koristeći sve to. Veoma je teško potpuno
se pritajiti, osim ako koristi lažni identitet. A to bi vrlo verovatno mogao da uradi.
Ali neću mu dozvoliti da se izgubi a da čak i ne pokušam da ga pronađem.“
Otvorila je folder u jednom od njegovih e-mail naloga i pregledala stare poruke.
Istraga može biti naporan posao, ali ona je navikla na to i nikada do sada nije bila
ovako odlučna da pronađe informacije o nekome. Nakon što pretraži sve, koristeći
neke ključne reči, trebalo bi da pronađe prave fajlove veoma brzo.
„Trebalo bi da ostaviš to policiji.“ Mogla je čuti nezadovoljstvo u njegovom
glasu a da nije morala ni da ga pogleda.
„Policija je previdela ključni dokaz u ovom slučaju. Da ne spominjem ...“
Zaustavila se, pitajući se koliko bi trebala da mu kaže o svojoj prošlosti. Deliti
takve stvari previše rano je jedna od ne-ne stvari u vezi. Naravno, oni i nisu
zapravo u vezi.
94
„Šta?“ Pitao je.

Nije želela da vidi izraz njegovog lica kada mu kaže pa je nastavila da tipka.
„Moj očuh je bio policajac. Ubio je moju majku u jednom od njegovih izliva
pijanog besa.“ Reči su zvučale gotovo automatski ali unutra, kidale su joj utrobu.
Bilo je previše teško zadržati emocije da ne isplivaju iz nje kada govori o tome. Već
stoji na rubu nervnog sloma zbog svega što se desilo poslednjih dana a i nije želela
da oslobodi previše duboko zakopana osećanja.
Gledala je kako Roman zaustavlja svoje pokrete, krajem oka. Polako se
pomerio, zaobišao stočić i seo pored nje na kauč ali ostavio joj je dovoljno mesta.
Kada je ispružio ruku i nežno je, ali i posesivno, spustio na zadnji deo njenog vrata,
podigla je pogled sa ekrana laptopa i pogledala ga. Gledao je pažljivo ali nije rekao
ništa, očigledno, puštao ju je da priča kada i ako je spremna za to.
Nikada ni jednom muškarcu sa kojim se viđala nije rekla za svoju majku, nije
videla razlog za to. Ali želela je da Roman zna ovaj deo njene prošlosti. Čak i ako
stvari između njih nikada ne postanu nešto ozbiljnije, želela je da zna. „Moja
mama je bila ... pa svi su govorili da je bila dobra žena. Istina je, bila je slaba.
Osećala sam krivicu jako dugo jer sam je gledala na taj način, i znam da je nekome
ko je žrtva nasilja teško da ostavi svog zlostavljača, ali ona je imala mene. Imala je
ćerku o kojoj je trebala da brine. Probala je par puta da ga ostavi, čak je otišla
toliko daleko i pokušala je da ga prijavi, ali svaki put je uspeo da je odgovori jer bi
time mogla da uništi karijeru svog muža.“ Taylor prevrne očima na te reči, gurnula
je nazad bes koji je osećala svaki put kada bi se setila tog čoveka.
„Na kraju, ubio je u pijanom besu, ljubomoran jer je mislio da je flertovala
sa jednim od mojih nastavnika na roditeljskom. Uvek je bio ljubomoran zbog
nečega a to je uvek bio glup razlog. Ni ovaj put nije bilo ništa drugačije nego
prethodnih, bar ne u početku. Ali počeo je da urla i reži kako ga ne voli dovoljno
da bi mu rodila dete i samo je poludeo. Uvek sam bila prilično nevidljiva za njega,
neko koga je morao da trpi jer sam joj ćerka. Te noći...gledao me je drugačije. Kao
da želi da me ubije. Videla sam to u njegovim očima a i moja mama je sigurno
videla. Nisam to shvatila tada ali počela je da ga provocira, okrenula je sav njegov
bes na sebe priznajući mu da je flertovala – a nije. Onda je vrištala na mene da
odem i ja – otišla sam. Otrčala sam u komšiluk po pomoć. Dok je policija konačno
stigla bilo je prekasno. Ona je bila mrtva a njega je policija morala da ubije. Čak i
95
na kraju, bio je prevelika kukavica da se sam ubije.“ Glas joj pukne i bila je
iznenađena što je uspela da sve to izbaci iz sebe.
Romanov izraz lica toliko omekša da je to skoro slomilo. „Dušo moja.“
Promrmljao je, sklonio je laptop sa njenih krila i spustio ga na stočić a onda je
povukao u krilo.
Nije se bunila, ušuškala se u njegovu toplinu i spustila glavu na njegovo
rame. „Dugo sam je mrzela posle toga, mrzela sam to što nije bila dovoljno jaka da
ga ostavi, to što ja nisam bila dovoljan razlog za nju da ode. Na kraju sam shvatila
da to nije imalo nikakve veze sa mnom. Nakon svega što se desilo, način na koji se
policija ponašala kao da je to ubistvo nešto što je šokiralo sve njih i da nikada tako
nešto nisu očekivali, pa to me razbesnelo. Da kažem da je to ostavilo loš ukus u
mojim ustima bilo bi podcenjivanje. Shvatam da je većina ljudi koji rade u našim
institucijama, dobra i da brinu o drugima o članovima svoje zajednice – znam to u
svojoj glavi. Ali ima dana, kao što su ovi dani, kada se sva ta zakopana osećanja
pokrenu i isplivaju na površinu, plašeći me.“
Obrve mu se spoje a ruka se podigne i nežno spusti na njen obraz, lagano je
mazeći palcem. Nežni pokreti njegovog palca pošalju drhtaj niz njeno telo.
„Nikakvo čudo što si pobegla pravo Vadimu.“
Slegne ramenima. „Verovatno sam mogla na bolji način da se izborim sa
svim ovim... ali, delovalo je kao da je ta šesnaestogodišnja devojčica preuzela
stvari u svoje ruke i bežanje je sve na šta sam mogla da se fokusiram.“
„Šesnaestogodišnjakinja sa znanjem da ukrade auto.“ Delovao je
zabavljeno.
Nasmejala se na te reči, lagano zezanje zateklo je bez podignutih zidova i
dalo joj baš ono što je trebala. Nije želela da je on sažaljeva ili da se ponovo spušta
tim klizavim stepenicama sećanja. Samo je želela da Roman razume zašto ne
može da pusti ovo, zašto ne može da samo sedi i pusti da policija radi svoj posao.
Uobičajeno, ne bi stajala nikome na putu ali ako može da pomogne, ako može da
nađe nešto za njih što bi mogli da iskoriste, onda će to i uraditi. „Kada sam se
uselila kod ujne, jedan dečak iz komšiluka me naučio kako da obijam brave i
kradem automobile, između ostalih stvari. Mislim da je želeo da me
impresionira.“
96
„Tako nevaljala devojka.“ Promrmljao je, iznenadna dubina u njegovom

glasu poslala je nalet vreline između njenih nogu. Njegov glas i vrelina u očima su
bili toliko jasni da ih je osetila sve do vrhova prstiju.
„A ti si verovatno bio izviđač.“
Usne mu se trznu, ali nije odgovorio a ruka mu napusti njen obraz i spusti se
na mesto spajanja njenog bade-mantila. Glasno je uzdahnula dok mu se dlan
nežno spuštao na njene grudi.
Zadržala je njegov pogled fokusiran na nju dok je on, oh tako lagano,
prelazio palcem preko njenih već tvrdih bradavica, šaljući talase senzacije kroz
celo njeno telo. „Jesi li obukla one Wonder Woman gaćice?“
Klimnula je, kapci su joj postali teški dok je uvrtao bradavicu između palca i
kažiprsta. „Želiš da vidiš?“ Iznenađena što je uopšte uspela da pronađe svoj glas,
nakezila se kada su mu se oči raširile.
Bez reči, svukao je sa svog krila tako da je sada sedela na kauču. Raširila je
noge kada je klenuo ispred nje, pitajući se šta je planirao. Rekao joj je tačno šta
želi da joj radi, ranije, ali nije bila sigurna da li je bio ozbiljan. Zaista se, očajno
nadala da jeste.
Odvezao je kaiš i odgurao mantil otkrivajući njeno telo. Povukao ga je dole,
sve do njenog struka i ceo njen torzo je ostao izložen njegovom pogledu. Kada je
potpuno raširio i donji deo mantila, otkrivajući sve svom vrelom pogledu, najjači
osećaj moći je prozujao kroz nju dok je njegov gladni pogled prelazio preko svake
obline. Usne mu opet zadrhte, na onaj njegov presladak način, pre nego što su se
spustile do njenih gaćica. Imala je mnogo svile i čipke ali više je volela ovaj dečački
stil i bila je oduševljena što se i njemu dopadaju.
Zakačio je prsti ispod ivice. „Podigni se.“ Naredio je nežno.
Nije trebao da joj kaže dva puta, odmah je uradila to. Lagano ih je svlačio
niz njene noge a onda ih bacio iza leđa. Ako je mislila da je ranije izgledao gladno,
sada je to bila potpuno druga priča kada je bila ovako potpuno izložena pred njim.
Stomak joj se stegne dok je prelazio rukama preko njenih nogu, ljubio je i gledao u
nju tako intenzivno. Kao da je želeo da vidi njenu reakciju na svaki njegov pokret.
97
Polako, pronašao je svoj put uz njene noge, prevlačeći zubima preko kože a
onda milujući poljupcima.
Uplela je prste u njegovu kratku kosu. Nije bila dovoljno duga da bi mogla
da ga uhvati pa je samo nastavila da ga mazi. Kada je stigao do gornjeg dela njenih
butina, nageo se unapred i duboko udahnuo njen miris.
Lice joj se zapali zbog onoga što je radio. To je tako sirov, seksualni čin.
Onda se stresao, njegovo veliko telo je zadrhtalo na način koji je naložio još više.
Dok je ljubio svoj put uz njeno telo bila je nervozna, skoro da joj je bilo čudno što
mu je tako izložena ali posle ove njegove reakcija nešto se pomerilo u njoj.
Možda je gola i u ranjivoj poziciji, ali nešto joj je reklo da je sva moć u
njenim rukama sada.
Pomerajući se lagano, jedna njegova ruka je nastavila da je drži za butinu
držeći je otvorenom za njega, a usne su mu sletele na donji deo njenog stomaka
ostavljajući nežan poljubac baš iznad njene srži, kao dodir leptirovih krila. Izaziva
je.Dah mu je vreo na njenoj koži, dok je poljupcima obasipao kožu odmah iznad
njenog najosetljivijeg dela.
Unutrašnji mišići joj se stegnu kao i prsti u njegovoj kosi. „Hoćeš da vidiš
koliko dugo možeš da me zadirkuješ?“ Šapne, glas joj je grub, i zaista želi da je i on
potpuno go baš kao i ona. Morala je da vidi svaki centimetar njegove kože,
odmah.
Zakikotao se uz njenu kožu, ali nije podigao glavu da je pogleda nego se
okrenuo i zubima prešao preko mesta gde se njena butina spaja sa njenom – oh!
Odjednom se pomerio, uvukao je njen klitoris u usta i jedva da je uspela da zadrži
kukove na kauču.
„Roman.“ Zacvilela je.
Za odgovor, njegov jezik je ušao u nju još dublje i izgubila je bilo kakvu
sposobnost samokontrole. Spustio je ruku do jednog njenog članka i podigao joj
nogu do ivice kauča tako da joj je peta bila na ivici. Ta pozicija ju je ostavila široko
otvorenom za njega.
Nije morao da joj drži nogu na tom mestu, ali volela je toplinu njegove ruke
tamo dok mu je jezik ulazio još dublje u nju.
98
Ulazio je, osvajao, opčinjavao i izludeo je dok se pomerala ispod njegovih

usana. Ponovo je promenio položaj i vratio se na klitoris, na pulsirajući splet
nerava koji je jedva čekao njegovu pažnju. Bilo je tako previše a ipak premalo dok
se fokusirao na nju, ti ritmički pokreti i nežni pritisak doveli su je na granicu.
Trebalo joj je još nešto, nešto...
Uvukao je prst u nju i naglo se stegla oko njega, podižuću kukove da ga
susretne. Oh daa, to je baš ono što joj treba.
Upravljajući se reakcijama njenog tela, uvukao je još jedan prst i povećao
pritisak dok je ulazio i izlazio iz nje. Savio je prste i pritisnuo to, oh tako osetljivo
mesto, koje je obično samo ona mogla da nađe. Umesto da nastavi da ulazi i izlazi
iz nje, nastavio je da ritmički pritiska to osetljivo mesto u njoj.
Osećanja su joj poludela.
Pomerila je ruke na kauč i zakopala prste u mekani materijal da ga ne bi
povredila dok je nastavljao sa svojim prelepim napadom. Način na koji je nastavio
da joj miluje unutrašnjost u kombinaciji sa njegovim zločestim jezikom, bio je
previše za nju.
Bez upozorenja uletela je pravo u srce orgazma, kukovi joj odskoče od
kauča prema njegovom licu dok je senzacija jurila kroz nju. Zadovoljstvo je
prostrujalo kroz sve njene nervne završetke. Srušila se nazad na kauč, uživajući u
malenim grčevima koji su je još uvek potresali.
Nije baš sigurna koliko je orgazam trajao ali delovalo joj je da je prošla
čitava večnost pre nego što je pala nazad na kauč, teško je disala, i osećala se
potpuno opušteno kao da nema ni jednu kost u telu.
Kada je pogledao u nju, na licu mu se oslikavala čista glad dok je hvatao za
kukove i nameštao u novi položaj, obarajući je na leđa.
Krećući se kao predator, prekrio joj je telo svojim, zarobljavajući joj usne
gladnim, dominantnim poljupcem koji je ostavio bez daha. Zastenjala je uz
njegove usne, uživajući još uvek u svom oslobođenju koje je bilo mnogo jače nego
što je mogla da zamisli.
99
Provukla je ruku između njihovih tela i uhvatila njegovu erekciju. Veoma

brzo, moraće da ga svuče do gole kože i da mu priušti isto zadovoljstvo koje je i on
njoj dao.
Uhvatio ju je za zglob i zaustavio, pa je iznenađeno pogledala u njega.
„Šta?“ Pitala je.
Podigao joj je ruku iznad glave i pritisnuo uz kauč. Isto tako brzo zarobio joj
je i drugu ruku ostavljajući je potpuno bespomoćnu. Volela je da se oseća tako
ispod njega, znajući da može da joj da baš onakvo zadovoljstvo o kakvom je
oduvek maštala.
„Rekao sam ti šta ću ti raditi.“ Mrmljao je, tamne dubine njegovog glasa
naježile su njene bradavice. Uspravile su se u nemoj molbi za pažnju.
Ne verujući svom glasu, klimnula je glavom. Rekao joj je da će voditi ljubav
sa njom dok se ne onesvesti od zadovoljstva. Ali nije to zaista i mislio, zar ne?
Ponovo joj je osvojio usne, držeći joj ruke na mestu sa samo jednom rukom
i zadirkujući je drugom, shvatila je da zaista ima nameru da ostvari ono što je
obećao.
Na tu misao zamalo još jedan orgazam nije prozujao kroz nju.
Što je više vremena provodila sa njim, to je više bolelo njegovo priznanje da
ne želi ništa ozbiljno. Ali on je tako predivan i sladak i sama činjenica da je tako
fokusiran na njeno zadovoljstvo, dovodila je je do ludila. Znala je da će sve ovo
između njih uskoro da se završi i to je bolelo više nego što je bila spremna da
prizna, ali će zato uživatu u svakoj sekundi vremena koje im je preostalo.
100
Poglavlje xi
„Šta?“ Neal vikne, javljajući se na svoj telefon posle prvog zvona. Dobio je
poruku od svog kontakta pre par sati koji mu je javio da je Taylor na putu prema
kancelariji. Njegov kontakt je to saznao od jednog člana obezbeđenja. I zato, Neal
je krenuo tamo u nameri da je prati kada krene odatle. Znao je gde živi ali
sumnjao je da će se vratiti u stan. Praćenje ne bi trebalo biti problem.
Ali nesposobni idiot kojeg je angažovao sjebao je sve kada je otvorio vatru
na Taylor i njen tim obezbeđenja. Rekao je da je samo želeo da ih uplaši. Sva
vozila kompanije su otporna na metke, nešto što je njegov kontakt znao ali Neal
mu nije naredio da je zaplaši. Rekao mu je da će se on lično pobrinuti za ovaj deo
plana. Neal nije želeo da bilo ko drugi krene na nju osim njega i mislio je da je bio
prilično jasan.
Očigledno da nije.
Mora lično da je sredi da bi mogao da vrati svoj prokleti novac, a ne da je
preplaši i natera je negde u neku rupu.
Sada, zahvaljujući enormnoj gluposti, Neal je bio uplašen da neće moći da je
pronađe i vrati svoj novac. Moraće da beži ako se to desi. Nije želeo da pobegne
od Rusa ali hoće ako mu je to jedina opcija. Nema šanse da dopusti Alexeiu da
spusti ruke na njega.
Mada je hteo da viče na svog kontakta zbog njegove gluposti, Neal je
duboko udahnuo i naterao se da gurne svoj bes na stranu dok je nastavljao. „Jesi li
uspeo da otkriješ gde je?“
Nastala je duga pauza. „Ne. Tim ima stroga naređenja. Svaki član tima ima
strogo naređenje da ne razgovara o ovom slučaju ni sa kim, to je direktno
Escobarovo naređenje.“
Prokletstvo! „Da li iko sumnja da mi ti pomažeš?“
„Ne. Ovo sam saznao sasvim slučajno. Nazvao sam jednog momka, navodno
da ga pitam nešto drugo, a onda sam ga pitao šta se dešava u vezi Hugha i cele te
situacije. Rekao mi je samo ako imam pitanja da pričam sa Escobarom. Izvinjavao
101
mi se zbog toga, ali ništa nisam saznao. Ne mogu previše da navaljujem i ispitujem
i druge, posumnjali bi. I gde je jebena zahvalnost za rizik koji sam preuzeo
večeras? Jedva sam uspeo da zbrišem pre nego što je policija došla.“
Nealova vilica se stegne. Ovaj lik želi da mu se zahvali? Hteo je da urla na
njega ali nije mogao. Ne još uvek. Nije odgovorio dovoljno brzo i čovek je
nastavio.
„I gde je moj novac? Nisi mi platio još od Vegasa.“ Glas mu je dobio ljutu
notu, na da je Neala bila briga zbog toga.
Znači zbog toga se desilo celo to sranje sa pucnjavom. Neal se mogao kladiti
da je čovek hteo još novca zbog ovog –pomaganja-. Moron. „Mogu da dođem na
naše uobičajeno mesto ali to mora biti pre svitanja. Ne mogu da rizikujem da me
neko vidi.“ Sastaju se u parku, na plaži, svaki put kada mu plaća za njegove usluge.
Ima dovoljno ljudi tokom dana, ali noću to mesto je savršeno jer nema žive duše.
Idealno za ono što je planirao.
„Mogu biti tamo za sat vremena. Posle ovog, završio sam. Ne mogu više
rizikovati.“ Glas njegovog kontakta je izgubio taj ljuti ton.
„Shvatam. I ja uskoro odlazim iz grada.“ A to je istina. Neal će otići iz grada
čim ubije ovog kretena i uzme ono što mu treba od Taylor. Ako mu bilo ko drugi
stane na put, ubiće i njih. Nadao se da neće doći do toga jer više mrtvih tela
stvaraju pravu gnjavažu.
Čim su prekinuli razgovor, Neal zgrabi prigušivač iz torbe. Mogao bi da ga
ubije i nožem, ali sa pištoljem će to biti mnogo lakše. Čovek možda radi u
obezbeđenju ali nije jebeno otporan na metke. Nije mislio da Neal ima razlog da
ga ubije tako da neće očekivati napad. Čak i ako bude nosio Kevlar prsluk, Neal
neće rizikovati. Upucaće ga pravo u glavu.
Samo će se sakriti iza drveća i upucati ga kada se dovoljno približi. Telo će
pronaći tek ujutru, kada se park otvori, verovatno kada prvi ljudi krenu na trčanje i
nalete na njega. Ne da ga je briga. Neće još dugo biti u zemlji, uskoro, ostaviće sve
iza sebe. Posle ovoga, uzeće svoj novac od Taylor i ubiće je. Ako ne uspe da uzme
novac, pobeći će, nestaće sa radara zauvek.
Alexei je možda strašno kopile ali Neal je samo čovek. Sigurno neće
godinama tragati za njim i trošiti novac na to. Kada bi samo mogao da ostane u
102
pokretu neko vreme, da se nikada ne zadržava na jednom mestu, možda bi i

mogao da pređe sve njih.
103
Poglavlje xii
Sa omotanim peškirom oko sebe, Roman je izašao iz kupatila i zatekao

krevet koji je delio sa Taylor, praznim. Krenuo je napred prema mirisu kafe.
Hodajući prema neverovatno seksi ženi – koja je nosila Wonder Woman gaćice,
nešto zbog čega se još uvek smejao – i kafi koja je već skuvana, osetio se skoro
savršeno. Naročito što nije morao da brine da će mu brat ukrasti kafu.
Uprkos svom sranju koje se dogodilo, biti sa Taylor je upravo ono što on
želi. Voli svoj posao i svoj život, ali upravo sada, ne bi želeo da bude bilo gde na
drugom mestu osim ovde sa njom. Ispravnost svega ovoga, naročito tako brzo
nakon što ju je upoznao, preplavila ga. To ga je još više prestravilo, nije mogao da
zamisli da se vrati svom starom životu ako ona nije u njemu. To bi bilo kao da se
od života sa svim živopisnim bojama vrati u crno-belu budućnost. Ova misao je
ekstremna ali... zavukla mu se pod kožu. Otresao je tu misao i obukao se. Nema
vremana da analizira ovo, šta god da se dešava između njih.
Nekoliko minuta kasnije pronašao je Tayor na istom onom kauču gde joj je
sinoć dao brojne orgazme, sa laptopom na krilu i zlim kezom na licu. Može da
poriče to, ali imala je osmeh zlog genija. Navukla je farmerke i majicu sa slikom
robota-policajca sa slušalicama i DJ miksetom. Glasno se nasmejao na tu sliku,
terajući je da pogleda gore.
Odmeh zlog genija postane senzualan dok je prelazila pogledom preko
njega od glave do pete. Onda se tako slatko zacrvenela. „Jutro.“ Promrmljala je a
obrazi su joj postali još crveniji.
A to je bilo jebeno slatko. Probala je da se spusti dole i zadovolji ga, više
puta u toku noći, ali trebalo mu je da sve bude za nju. I... njegova kontrola bi
nestala ako bi joj dozvolio da uradi to što je želela. Upravo sada osećao se kao da
hoda po ivici oštrog mača a ona ima moć da ga gurne na jednu stranu. Naročito
ako bi omotala te lepe usne oko njegove trvde dužine. Samo razmišljanje o tome
probudilo je njegov kurac.
Bila je to primarna stvar, jedini način na koji je mogao da se pobrine za nju
u ovoj sjebanoj situaciji. Nije mogao da objasni ni sam sebi koliko je uživao dajući
joj toliko mnogo zadovoljstva.
104
Iznova i iznova.
Prema roze boji njenih obraza rekao bi da se i ona prisećala iste stvari.
Dobro je. Želeo je da se sve što su radili kao lepak zalepi u njenoj memoriji.
„Jutro. Jesi li lepo spavala?“ Pitao ju je.
Šmrknula je i sklonila loptop sa krila. „Šta ti misliš?“ Crvenilo sa njenih
obraza je nestalo. Ustala je i prišla mu a onda je omotala ruke oko njegovog
struka.
Povukao je u jak zagrljaj i spustio lagani poljubac na njene usne uživajući u
njenoj blizini. Odgurnuo je potrebu da produbi poljubac jer je znao da bi posle
toga završili na tepihu, goli. „Ima kafe u kuhinji i uh, mislim da sam možda našla
nešto o Nealovom brodu.“
Nešto u njenom tonu nateralo ga je da zastane. Krenuo je prema kuhinji a
ona ga je pratila. Praktično je mogao da oseti talase nervoze koji su isijavali iz nje.
„Pa?“
Duboko je udahnula. „Saslušaj me pre nego što kažeš ne.“
Oh da, to nije zvučalo ohrabrujuće. Klimnuo je glavom dok je sipao kafu u
šolju. „Ok.“
„Mnogo sam kopala danas o Nealu.“
„Nisi budna toliko dugo.“ Ubacio je.
„Pa, probudila sam se oko tri sata i radila sam par sati. Spavao si tako mirno
i nisam želela da te budim.“
Roman nije odgovorio, ali iznenadio je samog sebe što nije reagovao.
„Kako bilo, mnogo sam kopala noćas i kada sam se opet probudila, malo
kasnije, nešto me mučilo. Našla sam par email-ova koji su se odnosili na kupovinu
broda, ali ni jedan nije bio upućen direktno njemu nego nekoj kompaniji. Nikada
nisam čula za nju što znači da nije direktno povezana sa Powers Group. Počela
sam da kopam malo dublje i ne mogu da budem sigurna bez daljeg istraživanja, ali
mislim da je to fasada za Neala. Za šta – nemam pojma, ali ne mislim da je to
nešto bezazleno. Koristeći informacije o „poslu“, uspela sam da pronađem taj
105
brod. Još uvek je u vlasništvu te kompanije a prema izvodima sa kreditnih kartica

usidren je u lokalnoj marini.“
„Kakav brod?“
„Kruzer... ona vrsta na kojoj bi neko mogao da bude. Da živi ako je
potrebno.“ Ujela se za usnu, gledajući u njega sa očekivanjem.
Vau, baš je dobra. Stvarno dobra. „Misliš da je Lynch na njemu?“
Slegla je ramenima. „Verovatno nije, ali trebalo bi proveriti, zar ne?“
„Da trebalo bi proveriti. Policija bi to mogla odmah da uradi.“
Ujela se za usnu još jače i odmahnula glavom. „Kako da im objasnim šta
sam našla?“
„Jesi li prekršila neki zakon da bi došla do te informacije?“
Taylor spusti pogled i prekrsti ruke ali nije odgovorila na pitanje.
„Prokletstvo.“ Promrmljao je.
Očigledno uznemirena, podigla je ruke u vazduh. „To što sam uradila je
samo malo nelegalno. A ako vidimo da je tamo možemo da pozovemo policiju –
anonimno. Možda čak i nije tamo, ali to je trag i ne želim da ga samo tako
zaboravim. I ne želim da dam policiji loše podatke i da zbog toga troše svoje
resurse kada možemo samo da proverimo.“
Usne mu se iskrive u polu-osmeh i odmahne glavom. „Samo malo
nelegalno.“ Oči joj se rašire dok je gledala u njega. „Šta?“ Pitao je.
„Nikada nisam videla da se smeješ tako. Ovo teško može i da se računa kao
osmeh ali... lepo ti stoji.“ Iskezila se, prišla mu i omotala ruke oko njega. Zaigrano
je protrljala svoje grudi od njegove, lagano se migoljeći. Nema veze što su
obučeni, ona definitivno nema brus na sebi i njene tvrde bradavice isticale su se
ispod majice. Progutao je režanje.
Jebi ga. Tako je sjeban. Spustio je šolju i zgrabio je za kukove, držeći je blizu.
„Da li ti to ozbiljno koristiš seks da bi me nagovorila da uradim onako kako ti
želiš?“
106
„Apsolutno. I logiku. Uglavnom logiku. Moramo da proverimo ovo. Dan je,

možemo da odemo samo nas dvoje i da ne kažemo nikome gde idemo. Verujem
Escobaru ali ne želim da bilo ko zna za ovo. Šta ako je neko iz tima obezbeđenja
umešan i dojavi Nealu? Ne mogu da rizikujem to. Hugh zaslužuje pravdu. Što
manje ljudi zna to bolje. Ako kažemo policiji i pogrešimo, oni će potrošiti mnogo
resursa a postoji i mogućnost da ga uplaše. Ceo tim policajaca bi se pojavio tamo,
video bi to i zbrisao. Ali dvoje ljudi...“
„Jedno.“ Ispljunuo je. „Ako ćemo da uradimo ovo, ja sam jedini koji će
proveriti taj brod. Ti nećeš, ni pod kakvim okolnostima, izlaziti u javnost. Nigde. I
mislim nigde. Razumeš?“
„Znači pristaješ?“ Bukvalno je skakutala gore-dole.
„Govorim da ću ja otići da proverim.“ Promrmljao je. Ne sviđa mu se ideja,
ali ona je u pravu. Kada bi nazvali policiju, anonimno, i otkucali Lyncha,oni bi ga
uhapsili a to ljigavo kopile bi odalo čoveka koji je pucao na njega. To bi otklonilo
sve pretnje za Taylor.
Mahala je šargarepom ispred njegovog nosa i sasvim sigurno je to i znala.
Da konačno bude bezbedna, da se čovek koji je ubio njenog prijatelja i krenuo na
nju konačno uhapsi, ta mogućnost je previše dobra da bi se mogla ignorisati.
Roman je znao da je može držati na bezbednom. To nije pitanje. I složio se
da, što manje ljudi zna za ovo - to bolje. Zadržavanje ove informacije praktično
između njih dvoje eliminiše mogućnost da negde procuri. Nije mu se sviđalo, ali
nije mu se sviđalo ni da sedi i ne radi ništa. Već je planirao da je odvede odavde
na neko drugo mesto. Mogli bi da naprave par stajanja pre nego što odu do svoje
nove sigurne lokacije. „Moraš se presvući u manje upadljivu garderobu. Bar
promeni majicu. Uzmi nešto obično, neutralno. I moraćemo da stanemo na par
mesta pre nego što odemo tamo.“
Nogom je napravila par krugova po podu ali izgledalo je kao da se suzdržava
da ne počne opet da skakuće gore-dole.
„I,“ dodao je, „radićeš ono što ti kažem, kada ti kažem. Ako kažem trči,
počećeš da juriš. Ništa što kažem nije predmet rasprave.“
„Čak i ako mi kažeš da se skinem gola na javnom mestu?“
107
Usne mu se trznu. „Da.“

Klimnula je glavom. „Dogovoreno.“
***
„Šta to radiš? Jesi li ga video?“ Taylor je zahtevala iste sekunde kada je

Roman ušao u SUV.
Seo je na zadnje sedište umesto na prednje jer je ona tamo sedela a želeo
je da joj bude blizu. Prozori su zatamnjeni i skoro je nemoguće da se vidi
unutrašnjost auta. Parkirani su pored marine već sat vremena ali ne na parking
mestu, nego uz ivicu trotoara.
Ogromne bele klupe i redovi velikih palmi ograđivali su prostor za šetanje,
stvarajući savršeno mesto za trčanje i šetanje pasa. Trotoari su trostruko širi od
uobičajenih i napravljeni su takvi baš iz razloga da bi ljudi mogli da se druže i
vežbaju.
Na žalost, to je takođe značilo da ima previše prokletih ljudi oko njih a on je
neprimećeno morao da dođe do Lynchovog broda.
„Ne, ali i ne mislim da je neko na tom brodu. Sve roletne su dignure i nisam
video nikoga unutra. Mada, bilo je previše ljudi oko njega. Nešto tipa kao
otvorena kuća na brodu pored njega.“ Bio je prilično siguran da su pokušavali da
prodaju susedni brod. Sledeći put će prići prerušen u nekog prodavca. Samo će se
ponašati samouvereno i ući će na brod. Ako je Lynch unutra, jednostavno će
razoružati seronju i pozvati policiju. Ako nije, Roman će otići odatle i iskreno se
nadati da ga vlasnik neće upucati.
„Zašto si se onda vratio?“ Praktično je skakutala na sedištu želeći rezultate.
Dobacio joj je jedan pogled. „Ti se drži istraživanja Taylor. Ja moram da
sačekam pre nego što se vratim tamo.“
Frustrirano je uzdahnula. „Znam, znam. Samo sam nestrpljiva. Znam da se
ne možeš samo muvati oko njegovog broda a da ne izazoveš sumnju.“
108
„Njegovog?“
„Zvaću ga tako dok ne potvrdimo drugačije. Imam osećaj u vezi ovoga.“
Podigla je ruku i namestila plavu periku koju su joj nabavili, ta dodatna težina na
glavi joj je verovatno smetala.
Bilo je to malo preterano uzimajući u obzir da neće izlaziti iz SUV-a, ali nije
želeo da raspravlja. Takođe je imala i mali beli šešir na glavi sa plavom trakom. Uz
to obukla je košulju, tri četvrt rukava, sa belim i plavim prugama informišući ga da
je to nešto što se zove French sailor stil. Šta god da je bilo, izgledala je opušteno i
savršeno za uživanje u marini. Izgledala je kao da je spremna da isplovi i uživa u
celom danu plovidbe. I zato, ako je bilo ko vidi – a neće jer neće izlaziti iz
prokletog SUV-a – ne bi je prepoznali.
Svukao je svoj kačket i naočare za sunce dok su razgovarali. „I, koliko dugo
ćeš čekati pre nego što opet probaš?“
Roman je prešao rukom preko lica. „Pola sata možda, sat.“
Uzdahnula je i privukla se bliže njemu spuštajući glavu na njegovo rame.
„Hvala ti što radiš ovo.“
Nije želeo njenu zahvalnost. Uzdahnuo je i stegao ruku prebačenu oko
njenih ramena, uživao je u osećaju nje pritisnute uz njegovo telo. Savršeno mu
odgovara. Okrenula se da ga pogleda i još jednom je bio zarobljen u tim svetlo
plavim očima. Svaki put kada bi je pogledao, bio je iznenađen jačinom svojih
osećanja prema ovoj ženi. Nema sumnje da između njih postoji i seksualna
privlačnost, ali ovo što oseća prema njoj je drugačije od bilo čega što je do sada
iskusio.
„Zašto me tako gledaš?“ Pitala je.
„Šššš.“ Nageo se i uvukao njenu donju usnu između zuba, nemoćan da
odoli. Kada su joj se obrazi zarumeneli i nežno stenjanje izletelo iz grla, povukao
se. Disao je ubrzano od samo jednog poljupca.
„Ne možemo više od ovoga.“ Promrmljao je, nije bio spreman da rizikuje
njenu bezbednost.
„Samo me zadirkuješ.“ Promrmljala je.
109
Frrknuo je. „Zadirkujem? Prošle noći si imala pun tretman.“

Bilo je dovoljno samo da ga pogleda sa tim očima punim gladi za njim pa da
počne da pregleda okruženje. Toliko jako je želeo da uđe u nju da mu je kurac već
bio tvrd i nestrpljiv. Ništa ne odstupa od uobičajenog kretanja ali ... „Jebi ga,
pokušavaš da me ubiješ. Ne možemo ovde.“
„Čak ni da se malo mazimo?“ Šapnula je, atmosfera u SUV-u se odmah
suptilno promenila.
Nema jebene šanse da se zaustavi kada jednom počne da je ljubi. A istina
je, bilo bi to veoma neodgovorno i nepažljivo. Pogledao je opet njihovo okruženje,
erekcija mu je već postala bolna. Očajno je želeo da je uzme baš ovde, tu gde su
dovoljno otkriveni da bi ljudi mogli da ih vide ali ipak nedovoljno da se to i dogodi.
Sama pomisao na to je tako dobra i vrela. Ali to bi bio veliki propust što se tiče
sigurnosti, jer čim dodirne njegov kurac, nema proklete šanse da bi mogao da se
koncentriše na bilo šta drugo. „Ne mogu tako da rizikujem tvoju sigurnost.“
Najzad je rekao, okrećući se prema njoj.
Osmeh je nestao sa njenog lica ali nije delovala ljuto, samo razočarano.
„Shvataš li da me sa ovim teraš da te želim još i više?“ Dramatično je uzdahnula. „I
u pravu si, ali nema više izazivanja. Prošla noć je bila čudesna ali želim sve od
tebe, uskoro.“
„Sve? Da li to uključuje...“ Ućutao je dok je posezao za njom. Skliznuo je
rukom niz njeno telo, preko kuka do slatke guze. Stegao je dovoljno jako da bi
razumela njegove namere. „Ovde takođe?“ Uvek je mogao da se iskontroliše ali
svi njegovi filteri su očigledno popustili. Njena blizina mu je to uradila jer je
očajnički želeo svaki centimetar nje. Ona je tako drugačija od bilo koje žene sa
kojom je bio. Sve u vezi nje je tako otvoreno i iskreno.
Oči joj se rašire, kao da nikada nije ni pomislila na tu mogućnost. Njena lepa
usta se otvore jednom a onda se opet zatvore. Gledala je u njega jedan dugi
momenat, očigledno razmišljajući. Kada je progovorila glas joj je bio malo grublji,
promukao. „To je nešto o čemu možemo kasnije da razgovaramo.“
Nakezio se, nemoćan da se zaustavi. „Bar nije definitivno ne.“
110
I samo tako, njene oči se zamagle i pogled joj padne do njegovih usana.
„Kunem ti se, ako se samo još jednom tako nasmeješ sve pada u vodu. Skočiću na
tebe, odmah.“
Skoro protiv svoje volje, nasmejao se, potpuno. Nešto što je retko radio.
Na njegovo iznenađenje podigla je ruke i spustila ih na njegovo lice,
prekrivajući ga. „Takva si zloća.“ Rekla je režeći.
Po prvi put u ... pakla mu, nije ni mogao da se seti kada, Roman se osetio
lakšim, mirnijim. Cela ova situacija, samo biti sa Taylor, je tako osvežavajuća. Ludo
je privučen njom, ali u iznad svega sviđa mu se. Mnogo više nego što je dobro za
njegov zdrav razum.
Nakon još četrdeset pet minuta čekanja – ili bolje reći flertovanja –
promenio je majicu. Gledala ga je gladno kada se skinuo, njena čista žudnja
zapalila je vatru u njegovom telu i naterala ga da pomisli na sve ono što će joj
raditi kada konačno budu sami i kada budu mogli da rade šta god žele. Nakon što
se obukao, stavio je šešir na glavu i krenuo napolje. Ali ne pre nego što je proverio
malokalibarski pištolj koji je ostavio Taylor. Nivo rizika je prilično nizak, ali jebeno
je sigurno da je neće ostaviti nenaoružanu. Zna nešto malo o oružju zahvaljujući
svom bivšem šefu Hughu i to će joj biti dovoljno. I on joj je pokazao osnove i
gledao je kako ga podešava da bi bio siguran da zna kako da ga upotrebi.
Vratio se sa svoje izviđačke mislije deset minuta kasnije i pronašao pištolj
koji joj je dao na zadnjem sedištu. Izvađeni metci su bili razbacani po celom
sedištu. Romanovo srce preskoči i ceo njegov svet se zaljulja.
Oteta je.
111
Poglavlje xiii
Na drugoj strani marine, Taylor je prekrstila ruke preko grudi dok je gledala
u muškarca naslonjenog na belu ogradu preko puta nje. Nakon što je praktično
kidnapovao – držeći pištolj uperen u nju – rekao joj je da će prošetati da bi mogli
da razgovaraju.
Bio je neverovatno ljubazan ali to nema nikakve veze. Možda je čak i
pogoršalo sve. Čovek je nekako otključao SUV u kojem je bila. Očigledno je imao
nešto kao – univerzalni ključ – za auta, a ona nikada nije ni čula da to postoji. Ali
bilo je impresivno – i zastrašujuće. Strah je prozujao kroz nju, njegove oštre ivice
su pritiskale sve njene nervne završetke dok se trudila da deluje opušteno. Više
nego bilo šta drugo, malo je utrnula, i to je jedino što je i držalo da ne počne da
hiperventilira.
Zgrabio je pištolj koji joj je Roman ostavio i za jedan sekund, rastavio ga na
delove i pobacao sve metke iz njega. Onda joj je naredio da krene sa njim na par
minuta da bi mogli da porazgovaraju. Kada je jedna majka sa blizancima zastala
pored SUV-a da zaveže pertlu, dobacio joj je jedan smrtonosan pogled. Kao da joj
je rekao da ga nije briga koga mora da ubije da bi je naterao da sarađuje.
I zato, Taylor je otišla sa njim. Ali samo zato što su još uvek bili na javnom
mestu i nije želela da bilo ko bude povređen. Da je probao da je uvuče u vozilo,
vrištala bi i borila se koliko god bi mogla. Radije bi bila upucana nego
kidnapovana. Ljudi su šetali oko njih i auta su prolazila, mada, ništa od toga joj ne
bi pomoglo ako odluči da je napuni olovom. Drhtaj se spusti niz njenu kičmu dok
je zamišljala kako se to događa.
„Ti i ja imamo jedan zajednički problem.“ Konačno je progovorio, njegov
blagi akcent otkrio je njegovo poreklo. Nije zapravo bila sigurna da je Rus ali tako
ga je okarakterisala u svojoj glavi. Njegove crne naočare za sunce sa srebrnim
okvirom, skrivale su mu oči od njenog pogleda. Ogroman je, sa širokim ramenima
ali pre bi rekla da je žilav nego mišićav.
Pogledala je okolo želeći da je Roman nekako pronađe. Srce joj je udaralo
kao ludo, toliko jako je pumpalo krv da je mogla da čuje kako joj krv juri venama.
Ona i Rus nisu otišli daleko, ali dovoljno su se udaljili od SUV-a i marine gde je
112
Roman otišao da niko ne bi mogao da ih vidi odatle. Ako se vratio sa svog

osmatranja, Roman će je tražiti. „Ne vidim kako je to moguće, ja te čak i ne
poznajem.“ Ali pretpostavila je da možda radi za Neala. Ta misao poslala je hladne
trnce straha niz njenu kožu. Mogao je jednostavno ubiti u SUV-u da je hteo,
morala je da se podseća na to. Šta god da je ovaj čovek hteo, trebala mu je živa.
Izvačiti je iz SUV-a da bi je ubio na javnom mestu, pa to nije imalo mnogo smisla.
„Istina, ali imamo zajedničkog poznanika.“
„Znači radiš za to kopile?“ Pitala je, nije mogla da otkloni bes iz svog glasa.
Jer zaista, za koga bi inače mogao da radi? Posumljala je da je on dolazio u
Vadimovu kuću i pucao u Romana ali ovaj čovek je imao crnu kosu i tetovaže.
Prema opisu tog čoveka, koji joj je Roman dao, on je bio prilično uobičajen, neko
ko bi se lako uklopio i prošao neprimećen što znači da to nije ovaj tip. Ovog
čoveka je lako zapamtiti, on je kao divlja zver koja luta ulicama u crnom odelu koje
apsolutno nikako nije moglo sakriti činjenicu da je on predator. Što znači da Neal
ima dva lika koja rade za njega.
Na njeno iznenađenje, čovek je šmrknuo. „Za njega? Lynch duguje mom
šefu novac. A Lynch mi je rekao da si ti ukrala njegov novac.“
„Nisam ja ukrala ničiji novac. I kako si ti znao gde sam ja?“ Jer ona i Roman
su bili jako pažljivi kada su dolazili ovde.
Ćutao je jedan dugi momenat i gledao je, a sve što je ona mogla da vidi je
njen sopstveni odraz u njegovim naočarima. Što je prilično zastrašujuće, i
verovatno je zato i nosio te prokletinje. To i činjenica da je stajao tako uspravno,
mirno, prestravilo ju je do kostiju.
„Video sam da tvoj prijatelj nadgleda Lynchov brod. Onda sam video tebe
kako nameštaš kosu kada je on ušao u SUV. Nisam bio siguran da si to ti, zbog
perike, ali imaš lepo lice. Teško ga je zaboraviti. Ovo,“ pokazao je na njihovo
okruženje, „je prilika koju nisam mogao da propustim. Sada, kaži mi šta ćemo da
radimo sa Lynchovim novcem, mojim novcem.“
Adrenalin prozuji kroz nju na saznanje da je bila u pravu što se tiče broda,
Nealovog broda. To znači da bi mogao biti blizu, dovoljno blizu da ga uhvate. Da li
je na brodu? Možda je Roman već zvao policiju. Nadala se da jeste. Na žalost, bila
je prilično sigurna da je ovaj čovek nekakav plaćenik. Ako skuplja novac za nekoga
to znači da je prilično opasan, što je užasavajuće.
113
Pročistila je grlo i pokušala da smiri nerve. „Neal Lynch je krao od

kompanije za koju ja radim. Taj novac je vraćen Powers Groupsu.“ Nije želela da
mu otvoreno prizna da je ona ta koja je vratila novac na račune firme. „Tako da,
šta god da ti duguje to je njegov problem. Ako ti duguje mnogo, zašto
jednostavno ne uzmeš njegov brod?“
Rus je stajao mirno, njegova glava se blago pomerila na stranu. „Proverio
sam. Brod nije njegovo vlasništvo.“
Odmahnula je glavom. „Brod pripada jednoj od njegovih lažnih kompanija.
Njegov je, vredi preko petsto hiljada.“ I, koliko je mogla da sazna, nije plaćen
novcem Powers Group.
„Moj šef uzima samo čiste stvari.“
Frknula je. „Brod je čist. Mislim, glasi na ime kompanije, ali on može da ga
prebaci na tebe. Pakla mu, ja mogu da ga prebacim na tebe ili na tvog šefa. Bili bi
to čisti papiri. Vlasnik bi morao da sredi sve oko budućeg mesta za pristajanje i da
plati godišnji porez ali... sve bi bilo čisto.“
Još jedna duga pauza. „Sada, Lynch je pod zaštitom. U mom je interesu da
ga ne uhapse. Još uvek. Ako prebaciš njegovo vlasništvo na mene, ja se povlačim.
Ako ne... stvari bi mogle da postanu zeznute. Počeću od onog tvog prijatelja.“
Taylor skupi šake u pesnice i vilica joj se stegne. Pretiti čoveku do kojeg joj
je stalo, naročito nakon što je tek izgubila nekoga, nije najbolja stvar koju je
mogao da uradi. Instinkti su joj vrištali da se povuče, ali zadržala se na glupom
delu mozga i duboko udahnula. „Samo da razjasnimo. Ako prebacim ovaj brod na
tvoje ime, Neal više neće biti zaštićen? I ti ćeš ostaviti mene i mog prijatelja na
miru?“
„Tačno.“
„Dobro.“ Nije imala pojma ko je ovaj čovek, mada mogla je da pretpostavi
prema tetovažama na njegovim prstima. Dovoljno je čitala i mogla je da prepozna
neke od njih. I znala je da postoji Ruska banda, smeštena negde u ovom području.
U kombinaciji sa njegovim akcentom i spominjanjem njegovog šefa – nije čak ni
želela da zna ime čoveka za kojeg radi.
114
Uvukao je ruke i džepove, i na jedan momenat pomislila je da uzima pištolj

sa kojim joj je ranije pretio a ta misao zaledila ju je. Umesto toga, izvukao je njen
telefon a onda i bateriju. Dao joj je oba dela. „Nazvaću te na ovaj telefon, daću ti
sve podatke koje moraš da imaš. Uskoro.“
Klimnula je, pokušavajući da prikrije koliko drhti, ubacila je bateriju u
telefon. Uključila ga je i pritisnula uz grudi. Njeni prsti su se stegli oko telefona kao
da drži pojas za spasavanje. Nije uspela potpuno da prikrije blago drhtanje svog
glasa. „Bolje bi ti bilo da jebeno nazoveš.“ I da ne kreneš na nas sa pištoljem – i to
je htela da doda ali uspela je da se zaustavi.
Jednostavno je klimnuo pa je napravila par koraka unazad, udaljavajući se
od njega i krećući se prema mestu odakle je odveo. Nije se ni pomerio.
Uzlupanog srca i sa znojem na gornjoj usni i čelu, okrenula se od njega i
počela da hoda terajući svoje drhtave noge da sarađuju. Ukucala je kod u svoj
telefon a onda je dodirnula ikonicu za pokretanje kamere. Okrenula se prema
njemu, još uvek se udaljavajući. Muškarac je stajao okrenut prema njoj ali nije
napravio ni jedan preteći pokret.
Bila je pažljiva ali uspela je da ga slika držeči telefon uz grudi, znajući da joj
treba ta slika da bi shvatila ko je. Vilica mu se stegla kao da je osetio šta radi.
Okrenula se i počela da trči, noge su joj gorele dok je jurila trotoarom.
Izbegavajući par ljudi, pomerila se u levo i rizikovala da baci još jedan pogled
prema njemu. Hodao je u suprotnom pravcu, nije krenuo za njom. Olakšanje
prođe kroz nju ali to je nije zaustavilo, nastavila je da se udaljava.
Prelazeći u brzo hodanje iz brzog trčanja da bi izbegla privlačenje neželjene
pažnje, skrenula je za ugao i krenula prema SUV-u.
Manje od trideset sekundi kasnije, ugledala je SUV. Srce joj je ludački lupalo
i svaki mišić joj se tresao. Možda se Roman nije ni vratio još uvek. Pojavio se sa
druge strane auta, napetog lica i sa telefonom na uhu.
Zarežao je nešto u njega i spustio je ruku dok je žurio preko trotoara prema
njoj. Bacila se na njega i omotala ruke oko njegovog vrata. „Moramo da idemo
odavde. Odmah!“ Zadihana od straha i trčanja, uvukla je dubok udah.
115
Bilo je očigledno da želi da se usprotivi dok je pogledom skenirao prostor

iza nje tražeći bilo kakvu opasnost, ali klimnuo je glavom i smestio je na mesto
suvozača. Nakon što je zatvorio njena vrata, otrčao je do mesta vozača, ušao i
zalupio vrata.
„Jesi li povređena?“ Pitao je, glas mu se tresao od vidljive zabrinutosti dok
je pokretao motor.
„Ne, ali imamo problem. I rešenje, bar mislim.“ Dok je vozio, ispričala mu je
sve što se dogodilo, neizostavljajući ni jedan detalj.
„Ti si šta?“ Zarežao je, kada je došla do dela kada je slikala tog muškarca.
Skupila se malo zbog besa u njegovom glasu ali nije se izvinula. „Moramo da
znamo ko je. A dobra strana svega ovoga je da imamo potvrdu da je ovo Nealov
brod.“
Roman je bio tih, vilica mu se stegla od čistog besa dok je pažljivo vozio kroz
saobraćaj. Nije imala pojma gde idu a nije imala ni nameru da ga to pita. Kada je
stao na parkingu lokalne hamburgernice, prekinula je tišinu. „Šta se dešava?“
Umesto da joj odgovori, izvukao je telefon i uključio ga. Otkucao je poruku i
nakon odgovora okrenuo se prema njoj sa čvrstim, žestokim izrazom na licu.
I neverovatno seksi. Bila je iznenađena da je to primetila jer je strah još
uvek strujao njenim telom i pomerao svaki nervni završetak u njoj. „Roman...“
Pomerio se tako brzo da nije ni videla šta se dešava. Njegove usne su se
spustile na njene, iznenađujuće nežno. Usnama je nežno prelazio preko njenih a
jezikom je zadirkivao i zahtevao ulazak. Ali poljubac je bio neverovatno sladak,
nežan i kada je podigao ruke do njenih obraza, nežno joj držeći glavu na mestu,
osetila se tako posebno, kao da je dragocena za njega.
Nije mogla da zaustavi stenjanje, naslonila se na njega, zgrabila ga za
ramena I jezikom zaigrala tu senzualnu igru. Adrenalin koju je ranije jurio kroz nju
opet se u sekundi pokrenuo na zvuk kucanja na Romanovom prozoru. Odskočila je
unazad, zadihana, a on nije izgledao uznemiren dok se okretao prema Escobaru.
Odakle se on pojavio? Roman mu je sigurno javio da su ovde. Nešto od
njene panike je nestalo ali još uvek je malo drhtala zbog svega što se desilo.
116
Escobar je oštro pogledao u nju dok je Roman izlazio iz auta. Oh daa,

verovatno je ljut što su ona I Roman otišli a nisu obavestili tim. Trebala bi da se
oseća loše zbog toga ali nije. Čak i ako je ludi Rus držao na nišanu, ipak su došli do
nekih značajnih informacija. Sada, kada su znali gde je Neal, ili bar gde će biti,
imali su prednost.
Taylor je izašla i požurila prema drugoj strani auta. Roman je tiho govorio
Escobaru o tome šta je Rus želeo od nje. I takođe je čula da Escobar govori
Romanu da je policija pronašla Nealovo odelo i oružje kojim je počinjeno ubistvo u
jednom otvoru na plafonu, u praznoj konferencijskoj sali. Dok je obilazila oko
auta, videla je jedan SUV koji je izgledao kao oni koje je imao Powers Group i
jedan plavi minivan pored njega na čijem je suvozačkom mestu sedeo jedan
muškarac iz njihovog obezbeđenja. Podigao je ruku da je pozdravi.
Kada je prišla Romanu i Escobaru i počela sa pitanjima o tome šta se
dešava, Escobar je podigao ruku. „Treba mi tvoj telefon.“
„Zašto?“
„Daće ti novi koji je nemoguće pratiti. Svi tvoji pozivi će biti preusmereni na
novi telefon. I treba mu slika koju si napravila.“ Roman odgovara, glas mu je
poslovan kao da nisu upravo podelili vreo poljubac.
Predala je telefon a Escobar joj je dao drugi, malo noviju verziju njenog.
„Hvala.“
Escobar je klimnuo ali je zadržao fokus na Romanu. „Spremni smo sada.“
Roman je prebacio ruku preko njenih ramena i poveo je prema minivan-u.
Ušao je na zadnje sedište, zajedno sa njom, i dok su odlazili videla je da jedan od
momaka iz obezbeđenja ulazi u SUV kojim su se oni dovezli. „OK, šta se dešava?“
Konačno je zahtevala.
„Premeštamo se na sigurniju lokaciju sada. Escobar i Garza idu sa nama.
Njih dvojica su potpuno prošla kroz Christiansenovu sigurnosnu proveru.“
„Čekaj, šta?“
„Wyatt je proverio sve ljude iz Powers Group obezbeđenja, većina je čista
ali Escobar i Garza su jedini za koje je rekao da im potpuno veruje. I ja se slažem sa
njim.“
117
Escobar je samo progunđao nešto sa prednjeg sedišta dok je gledao u njen

telefon.
Roman je nastavio. „Idemo prema novoj sigurnoj kući a samo nas četvoro u
ovom autu znamo gde se nalazi.“
Odlučila je da ne istakne činjenicu da ona zapravo nema pojma gde idu.
„Wyatt šalje mali tim, uključujući i mog brata, da budu sa nama u narednih
par dana. Stići će za par sati.“
„Sigurna sam da nije toliko očajan da me zaposli.“ Jer ovo što Christiansen
radi deluje previše ljubazno.
„Pronašla si Neala Lyncha pre policije. Ili bar njegov brod. Očigledno je da si
dobra u tome što radiš pa nemoj biti toliko iznenađena što je jako istrajan u svojoj
nameri da te zaposli. Ali... ovo je više povezano sa Vadimom. On i Angel se vraćaju
sa njihovog...“
„Ne!“ Oh Bože, osećala bi se užasno ako bi prekinuli svoj medeni mesec.
Romanovo lice omekša i odmahne glavom. „Nije zbog tebe. Ne u
potpunosti. Razgovarao sam sa Angel i izgleda da im je dosta ostrva i da su
spremni da se vrate.“
„Čekaj, kada si razgovarao sa njom? I kada si organizovao sve ovo? Nisam
bila odsutna toliko dugo.“
Na njeno iznenađenje, protrljao je rukom preko glave i pogledao je skoro
izvinjavajuće. „Organizujem sve ovo još od juče ali većinu razgovora sam obavio i
razradio sam sve dok sam posmatrao Lynchov brod.“
Znala je da planira da ih prebaci u novu sigurnu kuću ali obezbeđenje je ipak
velika stvar. „Ti ne...“ Bacila je pogled prema prednjim sedištima i spustila glas
vraćajući pogled nazad na Romana, mada je bila sigurna da dva muškarca na
prednjim sedištima još uvek mogu da je čuju. „Ti ne plaćaš za ovo dodatno
obezbeđenje zar ne? To mi zvuči veoma skupo.“
Trepnuo je, kao da ga je zaista iznenadila. „Ne, ali bih. Ti si vredna toga.“
Rekao je to kao činjenicu, a onda je ostavio bez teksta kada je nastavio. „Jedina
stvar koja je važna u ovom momentu je tvoja sigurnost.“
118
„Imam vesti. Dobre i loše.“ Escobar se oglasi sa prednjeg sedišta. Podigao je

njen telefon koji je sada bio isključen. „Prepoznao sam čoveka sa slike i to je loše.
Proverio sam na brzinu ali to je Alexei Lagunov. Ruska mafija. Smrtonosna
reputacija, a verujem da je i zaslužio.“
Krv u njenim venama se zaledi, hladeći je iznutra. Znala je da je čovek
nevolja u najavi ali čuti i potvrdu toga prilično je zastrašujuće. Drhtaj je prošao
kroz njeno telo i Roman je uhvatio za ruku. Ruke su joj bile znojave ali nije marila.
Njegov dodir joj tako prija.
„Možeš li zaista da uradiš to što si mu rekla? Da prebaciš brod na njega?“
Escobar pita.
Klimnula je glavom.
Dug trenutak je prošao u kojem su se Escobar i Roman očigledno nemo
sporazumeli. „Šta?“ Pitala je obojicu. Nije je bilo briga ko će odgovoriti.
Nije bila sigurna da Garza zna šta se dešava i nije želela da se izrekne. Radila
je sa njim par puta i sviđao joj se. Zaista je tih ali i veoma sposoban, prema onome
što joj je Hugh rekao. Njen šef ga je veoma često koristio za svoje lično
obezbeđenje, a zbog toga se osećala bolje u njegovom prisustvu sada.
„Mislim da bi bilo najbolje da onda i uradiš tako. Ruska mafija je ... oni ne
opraštaju. Nemaš ništa sa Lynchem ili novcem koji duguje ali sada si na njihovom
radaru a to je loše, naročito zato što si im obećala nešto. Daj im ono što žele. Kada
oni nestanu sa scene i kada više ne budu marili za Lyncha, nazvaćemo policiju. A
to bi mogli da uradimo i sada. Ali, ako to uradimo sada, ne znam da li će se osvetiti
na tebi. Oni žele svoj novac i to je za njih kraj rasprave. Ali izbor je na tebi.“
Progutala je i pogledala u Romana, mali deo nje se pitao da li će je osuditi
zbog ovoga što je nameravala da uradi. Jer ovo se zapravo i ne može nazvati
izborom. „Uradiću to.“ Jer nije toliko glupa da razbesni Rusku mafiju.
Roman je ispustio uzdah olakšanja. „Dobro je. Da nisi pristala, pitao bih
Vadima da to uradi.“
„Rekao si da imaš i dobre vesti?“ Pitala je, gledajući u Escobara još uvek
čvrsto držeći Romanovu ruku.
119
„Da.“ Na licu mu se ukaže kez ali nije baš da se slagao sa konceptom –dobre
vesti-. „Clayton Gibson, jedan od mojih ljudi, je pronađen mrtav jutros u parku.
Upucan je šest puta u lice i grudi. Na sebi je imao neprobojni prsluk, što je samo
po sebi čudno, ali... Bilo kako bilo, proverio sam malo njegove finansije, -duboko-
proverio, i izgleda mi da je on bio Lynchov partner. Dobijao je ekstra novac od
Lyncha, kroz kompaniju ali na drugi račun. Račun je bio na ime njegove sestre,
zato smo ga propustili u prvoj proveri, ali jednom kada sam počeo dublje da
tražim nije bilo teško zaključiti šta se dešava. Ima još dokaza protiv njega,
uključujući i izvode kreditnih kartica iz Vegasa i to u vreme kada si ti bila tamo.
Već sam poslao tebi i policiji sve što sam našao, ali prilično sam siguran da je on
bio Lynchov partner.“
Nagnula se nazad na sedište, zapanjena i po malo utrnula. Nije dobro znala
Gibsona ali putovali su zajedno par puta, poslovno. Često je bio u Nealovoj ekipi
obezbeđenja i kada je putovala sa njim, ili sa Hughom, često su razgovarali.
Delovao joj je normalno. Trebalo bi da joj je laknulo što je bar jedan problem
rešen ali osećala se ... ugh. Samo se osećala depresivno.
Uzdahnula je i spustila glavu na Romanovo rame. „Kada se čujemo sa
Ruskom mafijom,“ Bože kako je ova rečenica čudna, „i kada završim to što žele,
onda šta?“
„Onda zovemo policiju i oni kreću na Lyncha.“ Roman odgovori.
„Šta ako...“
Escobar odmahne glavom, presecajući je kao da zna šta će reći sledeće.
„Momci koje si videla na parkingu će nadgledati marinu. To što Rusi nadgledaju ne
znači da i mi ne možemo takođe. Jednom kada ga ulovimo, taj govnar neće nigde
pobeći.“
„Zar ne bi trebali da jednostavno obavestimo policiju o njemu?“ Ona nije
mislila tako, ali trebalo joj je da čuje kako i oni to izgovaraju. Ako pozovu policiju i
oni uhapse Neala a Rusi ne dobiju svoj novac – daa, neće rizikovati da se okrenu
na nju jer su izgubili novac.
Roman i Escobar frknu u isto vreme i ta reakcija je naterala da se nasmeje
uprkos ovoj najočajnijoj situaciji u kojoj je ikada bila.
120
Poglavlje xiv
Roman pokuca na vrata kupatila u kojem je Taylor bila. Luksuzni apartman

u koji ih je Wyatt smestio je ogroman, sa četiri sobe a mesto je zauzimalo ceo
sprat. Ono što je još važnije, bezbedan je. To je zapravo Wyattov apartman koji im
je sada dobro poslužio.
„Uđi.“ Taylor se oglasi. Pogledala je gore kada je ušao, hvatajući njegov lik u
ogledalu. Podigla je košulju i pokušavala je sama da zameni zavoj na svojoj rani.
Mrzeo je to što je ranjena ali ona to nikada nije spominjala niti se ponašala kao da
je ranjena tako da je skoro i zaboravio na to. Za civila, tako se dobro nosila sa
situacijom da ga je impresionirala.
„Ja ću to uraditi.“ Zatvorio je vrata iza sebe i smanjio razdaljinu između njih.
Okrenula se prema njemu a uglovi usana su joj se malo podigli. „Mogu
sama.“
„Znam, ali daje mi izgovor da te dodirujem.“ Mrmljao je.
Napravila je jedan zadovoljni zvuk ali nije odgovorila dok je on počinjao da
čisti malu ranu. Još uvek nije mogao da veruje koliko je imala sreće. Mada je to
relativan pojam uzimajući u obzir da je upucana. Na te misli njegova želja da
zadavi Neala Lyncha se povećala.
„Možeš li da podigneš košulju još malo?“ Pitao je dok je uzimao čisto
pakovanje gaze iz kutije za prvu pomoć. Rana je izgledala dobro ali bilo je bolje da
se zaštiti dok potpuno ne zaraste.
Bez reči, povukla je košulju na gore i prebacila je preko glave. Prsti mu se
zalede a pogled mu na momenat padne na njen brus i grudi koje je skrivao. Ta
tanka čipkasta prepreka nije baš uspela da sakrije njenu lepotu. Prošle noći je
video svaki centimetar nje, konačno je mogao da ljubi i gricka te svetlo braon
bradavice i pune grudi dok je uživao u njenim uzdasima. Nije se trudio da je pita
šta to radi jer je prilično očigledno.
Završio je sa držanjem distance. Promeškoljio se jer se njegova erekcija
neudobno gurala uz pantalone. „Escobar je otišao po hranu a Garza stražari ispred
121
apartmana. Imamo oko sat vremena pre nego što Wyattov tim stigne ovde.“
Rekao je glasom punim požude. Krećući se brzo osigurao je zavoj.
Njen kez umesto odgovora udario ga je pravo u stomak. „Šta ćemo da
radimo sat vremena?“ Glas joj je bio jedva malo jači od šapata.
Racionalni deo mozga mu je govorio da ide polako, da joj da dovoljno
predigre, ali nakon prošle noći, nakon što ju je probao i čuo sve one slatke zvuke
koje pravi kada svršava... Predigra može da čeka. Mora da bude u njoj, da je oseti
oko sebe. Otkopčavajući dugmad na pantalonama, rekao joj je: „Reci mi ako te
povredim.“
Zgrabila je ivicu njegove majice i prevukla mu je preko glave. Pokreti su joj
bili brzi, nestrpljivi,tačno preslikavajući ono kako se on osećao. Par momenata
kasnije i oboje su bili goli, a pre nego što je mogao da je zaustavi – mada, ne da je
hteo – spustila se na kolena pred njim a njeni prsti su se omotali oko njegove
erekcije.
Osmeh na njenom licu dok je gledala u njegov kurac i oblizivala usne je
najvrelija stvar koju je ikada video. Kada se nagela unapred i omotala svoja seksi
usta oko njegove tvrde dužine, zarežao je i pustio glavu da mu padne unazad. Ali
samo na sekund jer želeo je da je gleda. Zgrabio je ivicu lavaboa, zglobovi su mu
pobeleli od jačine stezanja.
Kroz polu otvorene oči gledao je dole u nju, uživajući dok ga je usisavala
duboko u usta, praveći zahvalne zvukove dok je ona gutala. Kada se malo
pomerila, naginjući se napred da bi mogla da ga uvuče još dublje, kosa joj je pala
preko ramena. Provukao je prste kroz nju, zabacujući je unazad i držeči je dok joj
se glava pomerala napred i nazad.
Donji deo kičme mu je zadrhtao dok se zadovoljstvo širilo kroz njega u
malim talasima. Bože, ta usta. Sam osećaj nje dok ga ovako zeza je skoro previše.
Ali gledanje kako njegov kurac nestaje u njenim ustima... Nežno ga je uhvatila za
jaja i znao je da neće izdržati još dugo. Jebeno sramotno, ali prokletstvo, sama
činjenica da je go sa Taylor zahtevala je previše kontrole nego što je on imao.
Mora da je podigne, da je zaustavi pre nego što svrši. Mada ga je skoro
bolelo jer mora da je zaustavi, povukao je kukove unazad i pomerio se od nje.
122
Napravila je protestvujući zvuk, ali kada je uhvatio ispod ruku i podigao je,
vrelina u njenim prelepim očima skoro ga je sredila.
Nije mogao da pokrene svoj glas pa je spustio ruku između njihovih tela i
pronašao ono slatko mesto između njenih nogu. Osetio je njenu vlažnost čak i pre
nego što je stavio prst u nju. Stegla se oko njega, dokaz njene velike želje za njim.
Bila je tako naložena i to nakon što je bila na kolenima pred njim.
Prsti joj se zabiju u njegove mišiće dok je pojačavao svoj zagrljaj. Ne postoji
ništa što bi u ovom trenutku želeo više nego da spusti usne na njene i zakopa se
duboko u njoj. Ali znao je da ako počne da je ljubi, uzeće je odmah i baš tu. Mada,
to je i nameravao ali morao je da prvo povrati malo kontrole.
„Okreni se prema ogledalu.“ Naredio je.
Napravila je pauzu jedan sekund ali uradila je ono što je rekao. Zgrabio je
kondom iz džepa, otvorio ga i brzo navukao dok se ona okretala.
Ruke je spustila na ivicu lavaboa i raširila je noge dok ga je posmatrala u
ogledalu. Pomerio se iza nje, zgrabio je za kuk a onda pomerio ruku do njenog
stomaka povlačeći je prema sebi. Jednom rukom je prelazio preko njenog ravnog
stomaka, pomerajući je na gore do prelepih, punih grudi.
Zadržao je pogled na njenom licu u ogledalu, gledao je kako prati svaki
njegov pokret. Disanje joj se ubrza kada je palcem prešao preko njene već tvrde
bradavice. Oh da, neće mu trebati dugo da je prebaci preko ivice. A ni njemu.
Bože, celo telo mu se napelo od želje, od potrebe. Jedva da je mogao da
stoji, toliko očajnički je želeo da bude u njoj. Prebacujući njenu dugu kosu napred,
nageo se i počeo da spušta nežne poljupce niz njen vrat. „Mazi svoj klitoris.“
Promrmljao je.
Pogledala je u njega, ali njena guza se protrljala od njegovu erekciju. Mogao
je i on to da uradi, ali želeo je da gleda kako se dodiruje, da zna da joj neće biti
nikakav problem da prati njegova naređenja u krevetu. Ili uz lavabo.
Voleo je da ima kontrolu u krevetu, uvek je i imao, i znao je da mu treba
partner koji će uživati sa njim u tome.
Bez pauze, spustila je ruku između nogu i počela da se dodiruje, njene plave
oči su se zaključale sa njegovim u ogledalu dok joj je grickao jedno rame.
123
„Dobro?“
Klimnula je, usne joj se razdvoje a u očima joj zasija zadovoljstvo.
„Želiš da osetiš moj kurac u sebi?“
Umesto odgovora, zastenjala je i pomerila se još više prema njemu
mrdajući guzom uz njega. Nije mogao da se zaustavi čak i da je hteo. Kezeći se,
pritisnuo je zube u njeno rame i uvukao nežno kožu u usta.
Bio je tako prokleto tvrd a ona je bila tako neverovatno mokra da kada se
namestio na njen ulaz odmah je uklizao unutra. Bila je tako uska kao što je i znao
da će biti nakon što je izvukao prste iz nje, a on nije želeo da bude na bilo kojem
drugom mestu osim u njenom vrelom, vlažnom telu.
Stenjući, pomerila se unazad želeći da ga oseti celog. Nagnulaa se unapred i
oborila je glavu kao da se naslađuje sa tim osećajem njega u sebi.
Bez pomeranja, polako je ljubio i grickao svoj put preko njenih leđa i
ramena uživajući u osećaju njene meke kože. „Nisam rekao da možeš da
prestaneš da se dodiruješ.“ Bilo je malo oštrine u njegovom glasu i znao je da će
primetiti to.
Oči joj se otvore i uhvati njegov pogled u ogledalu. Na momenat, zabrinuo
se da će je način na koji joj naređuje naterati da se povuče. Umesto toga, njene
usne se podignu u zločesti kez dok je ponovo spuštala ruku između nogu i
nastavila da se dodiruje.
I to je najvrelija stvar koju je video.
Pomerio je kukove unazad, izvukao se iz njenog tela pre nego što je se jako
nabio nazad u nju. Posle prošle noći, znao je tačno koliko je osetljiva pa je podigao
ruke na njene grudi i počeo da joj štipka bradavice, nežno u početku. Kada je
pojačao stisak, još više se pomerila unazad pokušavajući da ga natera da ubrza
ritam.
Zakopao se potpuno u nju i uhvatio je za jedan kuk držeći je čvrsto stegnutu
uz njega. Zadovoljstvo je prozujalo kroz njega zbog tog predivnog osećaja stezanja
njenog tela. Neće joj trebati još mnogo. Bože, trebalo mu je da ona prva svrši.
124
Oči su joj bile poluzatvorene, disanje nejednako dok je gledala u njega u

ogledalu. Kliznuo je rukom sa njenog kuka sve do mesta gde su se njeni prsti još
uvek igrali sa klitorisom. Pomerio joj je ruku i prešao prstima preko spleta
osetljivih nerava na način na koji je naučio da voli.
Samo tako, njeni unutrašnji zidovi se stegnu i zgrče oko njega dok joj je
orgazam tutnjao telom.
„Roman.“ Zastenjala je njegovo ime.
Nastavio je da joj miluje klitoris dok joj je glava padala napred i oči se
zatvarale. Mrmljala je njegovo ime i druge nerazumljive reči dok je jahala na svom
vrhuncu. Uživao je u prizoru nje i načina na koji se gubila u svom orgazmu pa je
otpustio svu svoju kontrolu.
Nije mogao zaustaviti stenjanje koje je pretilo da mu razori pluća, nabijao se
u nju iznova i iznova, njegovo sopstveno oslobođenje je pratilo njeno. Svi mišići u
njegovom telu su se zategli dok je uživao u tom osećaju potpunog oslobađanja.
„Taylor.“ Mrmljao je, zakopavajući glavu uz njen vrat kada se spustio sa
svojih visina. Omotao je ruku oko njenog struka i držao je blizu sebe obožavajući
osećaj njene kože uz njegovu.
Dok im se disanje vraćalo u normalu, uhvatio je njen pogled u ogledalu. Oči
su joj sijale i obrazi su joj postali rumeni dok mu je davala jedan intimni osmeh.
„Sećaš se šta sam rekao o tome da ne želim ništa ozbiljno?“ Tiho je pitao.
Napela se u njegovim rukama i mogao je da oseti kako joj se unutrašnji
mišići stežu oko njegovog, na pola tvrdog, kurca. Klimnula je.
„To je čisto sranje. Radićemo ovo ponovo. Mnogo puta. I neću te deliti ni sa
kim drugim.“ Jer ako nisu u ozbiljnoj vezi ona bi mogla da se viđa i sa drugim
ljudima. Sama pomisao na to zapalila je onaj ljubomorni i primarni deo njega. Da,
nije mu se sviđala ta ideja. Ni najmanje.
Nasmejala se i promigoljila, terajući ga da zastenje ponovo. „Dobro, jer ni ja
nemam nameru da te delim.“
Odlično što se njega tiče.
125
Pomerio se od nje i bacio kondom dok se ona okretala prema njemu.

„Znači... želiš da vidiš gde ovo između nas vodi?“ Pitao je.
Klimajući glavom ujela se za usnu. „Da. Verovatno je ludo i razmišljati o
tome sada ali... imam osećaj da bi veoma zažalila ako ne bih dala šansu ovome što
se dešava između nas. Jesmo li ludi?“
Ispustio je vazduh koji nije ni shvatio da zadržava. „Koga briga i da jesmo?“
Mrmljao je, prelazeći usnama preko njenih. Dobro, mogao bi ceo dan da provede
baš ovako. Produbio je poljubac ali jak udarac u vrata naterao ga je da se povuče.
Čuo je kratko oglašavanje alarma ali pretpostavio je da je to Escobar jer
niko drugi nije znao kod. Još uvek slušajući svoje instinkte, gurnuo ju je iza leđa.
„Roman?“ Escobar ga pozove pre nego što je uspeo bilo šta da kaže.
„Da.“
„Taylor ima poziv. Broj je nepoznat.“
Oboje su se naglo pokrenuli na brzinu navlačeći odeću. Taylor je za nijansu
bila brža od njega, zgrabila je vrata i otvorila ih dok je Roman navlačio majicu
preko glave.
Escobar je stajao ispred, sa telefonom u rukama. Uzela je telefon ali Roman
je uspeo da ga uzme od nje pre nego što se javila. Zacvilela je ali ignorisao ju je.
Ušao je u kupatilo i javio se.
„Halo?“
Kratka pauza. „Da li je Taylor u blizini?“ Lagana naznaka stranog akcenta
odala mu je sa kim razgovara. Ili bar ko oni pretpostavljaju da jeste.
„Alexei?“
Još jedna pauza. „Ko je to?“
„Njen prijatelj, onaj kome si pretio. Pomoći će ti da dobiješ šta želiš, ali
nema razloga da razgovaraš sa njom ponovo. Bilo šta što joj kažeš ide preko
mene. Jasno?“
„Razgovaraću samo sa njom.“
126
Roman frknu. „Onda smo završili. Srećno sa pronalaženjem petsto hiljada za

tvog šefa.“ Prekinuo je vezu.
„Romane! Zašto si to uradio?“ Taylor je zvučala užasnuto. Njen izraz lica je
odgovarao njenom tonu kada se okrenuo da pogleda nju i Escobara.
Escobar joj je odgovorio pre njega. „Jer je morao da postavi osnovna
pravila. Neko kao što je on poštuje samo moć i moramo da mu pokažemo ko
kontroliše ovo.“
Tačno, Roman pomisli.
Taylor pođe da kaže još nešto ali telefon opet zazvoni. Nepoznati broj.
Roman se javi. „Da?“
„Treba mi potvrda od žene da će uraditi ono što tražimo.“ Nit nestrpljivosti i
besa je bila očigledna u njegovom glasu. I očigledno da je pazio šta priča za slučaj
da se sve snima.
„Staviću je na zvučnik.“ Roman odgovori i pritisne dugme. „Može da te
čuje.“
„Koliko dugo će ti trebati da sve prebaciš?“ Alexei pita oštrim glasom.
Pogledala je u Romana a izraz lica joj je pokazivao koliko je napeta. „Ne
dugo. Par sati najviše. Trebaju mi samo podaci onoga na koga prenosim.“
U narednih par minuta Taylor je razgovarala sa tim čovekom, zapisujući
informacije neophodne za prebacivanje vlasništva nad brodom. Roman je znao da
će morati da uradi tu svoju magiju, verovatno pri tome radeći i par ilegalnih stvari,
ali brojao je sekunde do momenta kada će sve to ostati iza nje. Iza njih.
Kada je Taylor završila Roman je uzeo telefon. „Još uvek si tu?“
„Da.“
Roman klimne Escobaru tiho mu govoreći da zadrži Taylor u sobi. Na sreću,
nije ni probala da ga prati dok je izlazio iz sobe. Nije ga bilo briga što je ovaj
momak deo mafije. Roman je prošao kroz bolji trening nego većina ljudi na
planeti, naučen je da ubija na previše načina da bi mogao da ih izbroji.
127
Želeo je da ovom čoveku bude jasno da, ako pokuša da pređe Taylor na bilo
koji način, kada se ovo završi, biće mrtav čovek. Mafija neće moći da ga zaštiti od
Romana ako samo jedna dlaka sa njene glave bude povređena. Ni jedna sila na
zemlji ne bi mogla.
128
Poglavlje xv
Panika je eksplodirala unutar Neala dok je žurio dole do dokova ka svom

brodu, videvši Alexeia kako stoji pored kruzera s rukama u džepovima.
Sunce samo što nije zašlo, marina je bila tiha a gomila ljudi koja je ovde
živela bila je na putu za večeru do obližnjeg restorana sa morskim plodovima.
Trčkarao je ceo dan skupljajući novac i lična dokumenta koja je skrivao na

različitim mestima u gradu, Bilo je dosadno i sporo jer je morao biti jako oprezan
zbog načina na koji je dolazio do novca. Morao je biti oprezan da ga ne prate ili da
mesta na koja je odlazio nisu pod prismotrom. Sve ovo bilo je neophodno u
slučaju da je morao da beži. To je delovalo kao sigurna stvar u slučaju da ne nađe
Taylor do kraja sutrašnjeg dana.
Njegov krajnji rok.
Pa zašto je dovraga Alexei ovde?
Taj poznati strah prošao je Nealovim venama videvši velikog Rusa. Prilazeći
brodu video je još jednog čoveka kako izlazi iz unutrašnje kabine sa jednom od
njegovih sportskih torbi u rukama. „Šta se dešava?“ pitao je trudeći se da svoj glas
drži mirnim. Alexei nije bio čovek pred kojim gubite živce.
Alexei ga je jedva pogledao dok je posmatrao okolinu. Kao da Neal nije bio
dovoljno vredan njegovog vremena.
„Moj šef je odlučio da uzme tvoj brod kao isplatu. Više ga ne poseduješ.
Moji ljudi skupljaju tvoje stvari“ rekao je dok je drugi muškarac bacio sportsku
torbu na dok blizu Nealovih nogu.
„Imam vremena do sutra!“ Bože trebao mu je udarac. Nešto što će ga

prebaciti preko ivice. Prsti su mu podrhtavali i krenuo je ka Alexeiovoj ruci, da ga
moli ako bude potrebno, ali se zaustavio u poslednjem momentu. Nije bio
samoubilački nastrojen. Njegov brod je trebao da bude njegov izlaz odavde.
129
Rezervna opcija ako mu bude zatrebao novac, način da podmiti službenike ako
pređe granicu. Jahta je vredela mnogo.
Alexei se ponašao kao da Neal ništa nije rekao. Izvukao je svoj mobilni i
počeo da kuca poruku – poruku! – kao da nije ni bio tamo. Predatorski cerek se
proširio Alexeievim licem dok je slao poruku.
Još jedan napeto jeziv osećaj ispunio ga je dok su još dve torbe pale na dok.
NE, NE, NE. Trebao mu je novac koji mu je ovaj brod mogao doneti. Bio je čist i
pokriven sa jednom od njegovih identifikacija. Izbegavanje vlasti bilo je lako. Sada
nije imao ništa osim keša. A novac ne bi trajao dugo. „Alexei, molim te, imam
vremena do sutra. Ovaj brod je još uvek moj. Ako ga tvoj šef uzme, izlaže se riziku
uzimanja ukradene imovine.“
Sada su te jezive zelene oči bile fokusirane na Nealu. „Planiraš da zoveš

policiju?“
Neal nije propustio dozu podrugljivosti u njegovom glasu. Teško je

progutao. „Prijaviću da je ukraden.“ Zvučao je hrabrije nego što se osećao a reči
su bile čisto sranje. Nešto što je Alexei morao znati.
Drugi čovek se nasmejao, još jednom podsećajući ga na ajkulu. Neal je

nevoljno napravio mali korak unazad proklinjući sebe zbog slabosti. Kada je
posegao u unutrašnji džep od jakne Neal se zamrznuo, siguran da će Rus izvući
pištolj. Umesto toga izvukao je svežanj papira. Razmotao ih je i podigao.
„Hvala ti za veoma legalan ugovor o prodaji.“
NE!
Led je ispunio njegove vene, obmotavajuci se unutar njega, ostavljajući ga

zamrznutog u mestu.
Alexei se smejao, prvi put ikada da je Nil čuo taj zvuk od tog čoveka. Taj
zvuk bio je još gori i zastrašujući nego što je bio njegov osmeh. Nastavljajući Rus je
odmahivao glavom. „Voleo bih da možeš da vidiš svoj izraz lica. Ti si čovek bez
130
časti i zaslužuješ sve što ćeš i dobiti. Koji čovek ubija svog partnera? Ti misliš da
sam ja čudovište, ja to znam. Ali ja sam odan svojim ljudima. Ti... si bezvredan.“
Neal je otvorio svoja usta kako bi odgovorio, ali reči nisu htele da izađu
napolje. Grlo mu je bilo suvo, piskavo – to je bila sirena u daljini. Njegova
izmučena glava okrenula se u tom smeru, ne kao da je to bilo nešto dobro. Mogao
je praktično videti policijski auto. Da li su dolazili po njega?
Pogledao je ponovo u Alexeia i njegov samozadovoljni i trijumfalni osmeh

potvrdio mu je istinu. „Zvao si policiju.“ Rus je odmahnuo glavom.
„Ne. Naljutio si puno ljudi Mr. Lynch. Moj šef dobija svoju isplatu a sad ljudi
koji su nam pomogli dobijaju ono što žele. Tebe u zatvoru. Jednostavno. Kao što
sam rekao ranije možda bi samo trebao da se ubiješ. Mislim da čovek poput tebe
ne bi prošao dobro u zatvoru.“ Podsmehnuo se ponovo okrenuvši se od njega i
otpuštajući ga.
O Bože. Morao je da se kreće brzo. Da pobegne. Sirene su bile glasnije.

Bliže.
Sagnuo se, ugrabio je torbu sa ekstra kešom. Pogledao je da bude siguran

da je još uvek tamo. Keš i jenokratni telefoni. Sve ostalo je mogao da zameni.
Podigavši torbu počeo je da trči. Morao je da pobegne iz marine. Iza sebe mogao
je da čuje kako mu se smeju. Jebeš njih. Mogao bi da pobegne. Bez obzira na sve,
pobegao bi. Reči Rusa kovitlale su se u njegovoj glavi: ’ljudi koji su nam pomogli’.
Koji vrag? Samo jedna osoba koju je znao želela ga je u zatvoru. Taylor Arenas.
Pa, većina zaposlenih u Power Group-u želela ga je zatvorenog ili mrtvog.

Svi su voleli Huga. Ali Taylor i možda još nekoliko ljudi iz IT sektora bilo je dovoljno
pametno da prebace njgov brod Rusima. Bio je siguran da je kupovina bila
zakopana dovoljno duboko, ispod slojeva i slojeva kako praćenje do njega ne bi
bilo moguće. Ali kučka mora da je shvatila.
Sigurno je bila ona.
Nije ga bilo briga čak iako nije.
131
Nateraće je da plati za sve što je napravila. Cela ova situacija bila je njena
krivica. Rekla je Hugu šta planira. Da je samo držala nos dalje od njegovog posla
ništa od ovoga se ne bi desilo. Hju bi i dalje bio živ a komanija bi ostala bez malo
novca.
Ništa strašno.
Ali ona je mislila da ga može samo proveriti, kao da neki običan kriminalac.
Dok je trčao duž dokova na pamet mu je pao plan. Postojala je još jedna osoba
kojoj je mogao da se obrati za pomoć.
Bilo je rizično i koštalo bi ga do poslenjeg centa ali morao je dobiti šta mu je

trbalo da je sruši. Ali bilo bi verdno zato što ako bi sve uradio kako treba, ona bi
bila mrtva a on bi bio u mogućnosti da pobegne i da se ne okreće preko ramena
do kraja svog života.
Morao bi finansijski da počne ispočetka ali bilo bi vredno jer bi kučka bila
mrtva.
132
Poglavlje xvi
Tri dana kasnije
Roman je otvorio vrata SUV-a za Taylor i dok je ulazila još jedan talas suza
se pojavio. Okrenula se, spremna da ih zaustavi. Ali bilo je beskorisno, Hughova
sahrana ju je ostavila emocionalno iscrpljenom.
Svi sa posla – osim Neala – su bili tamo. Da ne pominjemo na stotine drugih

ljudi. Hugh je tokom godina stekao mnogo kontakta i prijatelja. Nedostajaće
mnogim ljudima. A posebno njoj.
Tako mnogo. Nikad neće zaboraviti koliko joj je pomogao. Uzeo ju je pod
svoje, čineći da se oseća kao da tu pripada i prvi put se osetila tako dobro nakon
dugo vremena. I on je učinio to za toliko drugih ljudi. Jer je stvarno brinuo.
„Voleo bi koliko se ljudi danas pojavilo.“ Promrmlja Taylor, naslanjajući

glavu na Romana.
Bio je sa njom proteklih nekoliko dana, stalno. Bar jednom u životu nije
imala problema što zavisi od nekoga zbog emotivne podrške. Zato što joj je
trebala. Reći zbogom je bilo teže nego što je mislila. Zarekla se da će gledati kako
Neal plaća za ono što je uradio. To je jedina stvar koja joj je pomogla da se oseća
bolje.
Romanova ruka se zategla oko njenih ramena dok je Escobar pali motor.
Poslednja tri dana su u osnovi proveli u Wyatt Christiansenovom apartmanu.
Uprkos tome što je Escobar rekao o njenom odmoru, odmah je preuzela različite
projekte kompanije, držeći se zausetom što je više mogla ove nedelje i zato što
nije želela da se stvari raspadnu jer je Hugh otišao. S obzirom da je mogla da radi
bilo gde dok je imala svoj laptop to nije bio problem.
Znala je da je trebala pitati Romana koliko dugo će ostati i šta će biti posle,
ali osećala se previše potrošena da bi mogla podneti ako joj da odgovor koji nije
133
želela. Samo joj je trebalo da prođe danas. Sada kada je sahrana završena, znala je
da je vreme za razgovor. Zato što koliko god da je želeo, znala je da ne može da
ostane i da je čuva dok Neal ne bude pronađen.
Još uvek je bila iznervirana što je uspeo da pobegne. Ni policija ni tim

bezbednosti – Escobar je pucao jer je izgubio njegov trag – nisu mogli da mu uđu
u trag od kada je pobegao iz marine. Alexei je zapravo pozvao da se izvini zbog
toga što nije zaustavio Nala u marini. Rus je rekao da je mislio da će ga policija
lako uhvatiti i da ga nije znala bolje verovatno bi poverovala da je iskren.
„Da, Hugh bi voleo.“ Escobar je promrmljao sa prednje strane. Pročistio je

grlo, skoro nervozan dok ju je pogledao u ogledalo. „Hoćeš li ostati sa
kompanijom sada kada njega više nema?“ Pitao je, to tužno pitanje i nije baš
iznenađenje. Proveo je poslednjih par dana sa njima i mogao je shvatiti njene
planove.
Bila je suptilna, ali je ostetila Romanovu napetost pored nje. Volela bih da
ima odgovor. „Ne znam.“ Njen glas je zvučao umorno. Pomisao da se vrati da radi
za Power Group bez Hugha tamo bila je previše depresivna. „Ti?“
Na iznenađenje, odmahnuo je glavom. „Ne znam ni ja. Novi CEO...“ Slegnuo

je ramenima, lice mu je prešlo u izraz gnušanja pre nego što je povratio kontrolu.
Novi momak je bio u redu, ali istina je bila da to nije bio Hugh. Niko ga nije
mogao zameniti, ne u smislu koji je bio važan Taylor. Zato što je bila lojalna tom
čoveku a ne kompaniji.
Vozili su se u tišini, nazad u stan, ali čitava brana stresa je bila izgrađena
unutar nje. Mrzela je da bude u ovom ograničenom stanju gde se nije mogla
vratiti u njen stan i gde su joj trebali stražari u slučaju da Neal krene na nju. Čovek
kao da je nestao sa planete. Čak i Vadim, koji se vratio u Vegas, i realizovao svoju
magiju pokretajući Nealovo lice kroz svoj softver za prepoznavanje lica i on nije
imao ništa.
134
Kad je zazvonio Escobarov telefon mekanim zvukom koji je izgledao previše

glasno u unutrašnjosti SUV-a ona je skoro poskočila.
„Da,“ Odgovorio je, njegov ton je bio kontrolisan. „Sačekaj. Stavljam te na

spikerfon.“ Bez da sačeka odgovor, prikljčio je telefon na sistem SUV-a. „Svi
možemo da te čujemo.“
Taylor i Roman su se ispravili kada se detektivov Durninov glas začuo preko

linije. „Imam dobre vesti za vas. Taylor, da li sediš?“
„Da.“ Jedine dobre vesti koje je sada mogla zamisliti je da je Neal uhvaćen i
krivično gonjen zbog svog zločina. Njeno srce je lupalo u grudima dok je čekala da
progovori ponovo.
„Pronađeno je Lynchovo telo sinoć. Zvao bih ranije ali sam znao da ćeš biti
na sahrani.“ Njegov glas utihnu pri poslednjim rečima.
„Da, i to ne baš u lepom stanju. Iz naše istrage znamo da je dugovao Rusima

neke ozbiljne dugove. Mislim da nije mogao platiti, tako da su ga ubili.“
Taylor je pogledala u Romana ali ništa nije rekla. Ne kad nisu rekli policiji o
njihovom učešću da Rusi dobiju novac koji im je dugovao.
„Zašto mislite da su to bili Rusi?“ Pitao je Roman.
Postojala je duga pauza, verovatno zbog toga što je čovek razmišljao da li

treba da im kaže ili ne. Istraga je bila u toku i dok je znao da Taylor ne može biti
osumnjičena jer je bila zaključana u poslednjih dva, tri dana i svi su mogli da
dokažu gde su se nalazili poslednjih par dana svake sekunde, verovatno im ne bi
trebao reći. Međutim, kada je ponovo progovorio, pretpostavio je da je to zato
što se osećao krivim kao su stvari krenule.
„Ruke, stopala i drugi... bitni delovi tela nedostaju. Čak je i lice bilo previše
sjebano da bi se identifikovalo. Jedini način na koji znamo da je on je njegov zubni
karton. Imao je višestruke lažne lične karte, kao da je planirao da napusti zemlju.“
135
Taylorin stomak se podigao od pomisli na muke koje je morao da izdrži. I

mračni deo nje, za koji nije ni znala da postoji se radovao što je morao to da
pretrpi.
Romanov izraz je bio mračan. „Sigurni ste da je to on?“
„Još uvek ostaje da proverimo njegovu DNK zbog veličine slučaja, ali...da.
Mislim da ga imamo.“
Escobar, Roman i detektiv su razgovarali još par minuta, ali Taylor se

isključila. U njoj su se borili olakšanje i tuga. Neal Lynch je bio mrtav i više nije
problem. I uz to je još i dobio ono što zaslužuje. Ali Hugha to nije vratilo i to je
zapravo ubijalo.
„Konačno možeš da odeš kući.“ Promrmljao je Roman, pošto je Escobar

prekinuo poziv. Poljubio je u vrh glave dok se ona pribijala uz njega.
„Mislila sam da ću osetiti veće olakšanje. Drago mi je da je noćna mora

konačno završena, samo...“
„Tvog prijatelja i dalje nema. Shvatam.“ Reče tiho.
Da, tako je. Uzdahnuvši, zatvorila je oči. Bilo je vreme da ode kući i pomeri
se iz ove ludosti.
***
Taylor je bila tiha dok su ulazili u lift u njenoj zgradi, naslonila se na zid
grizući njenu donju usnu. Još uvek je bila u crnoj haljini koju je nosila na sahrani.
Vratili su se u Wyattov stan po pozivu Durnina, ali Escobar i Romanov brat, koji je
još uvek bio u gradu, ponudili su se da prebace većinu Taylorine stvari.
Roman je bio zahvalan zbog toga. Taylorin život je stavljen na čekanje i sada
joj je trebalo biti negde gde joj je poznato.
136
„Neće biti daleko iza nas.“ Reče tiho, misleći na Escobara i Logana, samo
kako bi pokrenuo priču. Hej, on koji nikad nije voleo te male razgovore. Ali, želeo
je da čuje njen glas, kako bi se uverio da je u redu. Dan je bio razumljivo težak za
nju i on je samo mrzeo da je vidi sa otečenim crvenim očima i znajući da nije
postojala stvar koja bi mogla učiniti da njen bol nestane.
Možda joj može malo olakšati, ali ne i zaustaviti. Izgubio je dovoljno

prijatelja pa je znao koliko je teško izgubiti nekoga. Dođavola, neki period će joj
biti teško. Imao je osećaj da su stvari konačno počele da je sustižu, stvarnost
svega je oborila.
„Da.“ Promrmljala je, prekrstivši ruke preko grudi.
Kad su stigli do njenog sprata, izašao je s njom a zatim je povukao blizu tako
da ga pogleda. „Znam da imaš mnogo toga čime moraš da se pozabaviš sada – ali
želim da - i mislim da bi bilo dobro za tebe da dođeš u Vegas na nedelju ili dve. Ne
moraš ostati sa mnom – ali želim da - i mislim da bi bilo dobto za tebe da se
distanciraš. Escobar kaže da još uvek ne bi trebala da radiš i ja shvatam da želiš da
ostaneš zauzeta, ali to možda nije najbolje rešenje. Zbog dekompresije. Ti si bila
svedok ubistva nekoga kog si volela. Daj sebi malo vremena da se zalečiš.“ Bilo je
još mnogo toga što je želeo da kaže, ali sada nije bilo vreme. Nije želeo da joj
propoveda i uzeo je svu svoju kontrolu da bi obuzdao potrebu da donese odluke
umesto nje jer je znao da sa ženom kao što je Taylor tako neće moći.
Trepnula je ka njemu, nagoveštaj osmeha na njenim usnama se pojavio iako

su joj oči bile toliko prokleto tužne, to ga je ubilo. „Hvala ti. Mislim da ću pristati
na tu ponudu.“
„Stvarno?“
„Nemoj biti tako iznenađen. Osim ako nisi, umm, ne moram ostati s tobom.
Mogu uzeti hotelsku sobu ili ostati sa Vadimom i Angel.“ Krenula je da se povuče
ali je čvrsto uhvatio.
„Samo sam mislio da ti treba malo više ubeđivanja.“
137
Odmahnula je glavom i spustila vlažan pogled. „Ne. Moram malo da se

sklonim odavde. Nakon danas osećam se tako prokleto izgubljenom. Teško je
objasniti, ja samo.. ne mogu da se suočim sa pomisli da se vratim u Power Group
ponovo. Možda je to samo tuga i možda ću se za par nedelja osećati drugačije, ali
ne mislim tako.“
Da, ni on nije mislio tako. Najsebičniji deo njega se nadao da će prihvatiti

Wyattovu ponudu za posao. Čovek još uvek nije uspeo da je ubedi, ali je dolazio.
Pitao je Romana da li misli da li bi Taylor prihvatila da radi za njega, a Roman je
bio iskren, nije imao pojma. Ali ako je Wyatt želeo nešto jurio je to punim gasom.
Što je bilo dobro jer Roman ne bi pustio Taylor da ode i ako bi radili u istom gradu,
viđao bi je mnogo više nego na daljinu.
Dok su hodali niz hodnik, Taylor je uhvatila njegovu ruku. „Nešto me muči.
Zašto bi Rusi ubili Neala nakon što su dobili ono što su želeli?“
Roman je isto razmišljao, ali su imali prokleti zubni karton. „Moguće je da

nisu želeli da oda nešto ako bude uhapšen. Možda je imao informacije o njima.
Ali...ubili bi ga ranije ako je to bio slučaj. Možda je imao još neprijatelja osim
Rusa.“ Još...
Namrštio se dok je izvlačila ključ iz svoje tašne. „Mogu li da koristim tvoj

telefon?“ Alexei je zvao Taylor prvobitno sa nepoznatog broja, ali je kasnije
ostavio svoj broj, tako da je mogla doći do njega ako joj zatreba tokom
prebacivanja broda.
„Naravno.“ Izvadila je svoj telefon i predala mu.
Došao je do Alexeivog broja i pozvao ga. Čovek je odgovorio na prvo zvono

„Gospođice Arenas, nisam očekivao da ću Vas opet čuti.“
Romanova vilica se stegnu. Nije mu se sviđao ovaj čovek iz nekog posebnog

razloga, ali glatki ton koji je pokušao da koristi sa Taylor ga je razbesneo. „Roman
je. Upravo smo dobili poziv od lokalne policije da je naš zajednički poznanik
mrtav.“
138
„Ima li nekih pitanja?“ Čovekov ton se malo podsmehivao.
„Da li je Taylor bezbedna?“ Jer čak i da nije bila šansa da je Lynch još uvek
živ, Roman ju je pakovao i vraćali su se za Vegas.
Kratka pauza. „Ja nemam saznanja o ničijoj smrti, pa ako je vaš tip mrtav, to
nismo bili mi.“
„Hvala,“ Rekao je pre nego što je brzo prekinuo. Nije ga bilo briga o
društvenom ponašanju u ovom trenutku.
Roman je stavio ruku na Taylorinu ruku dok je kliznula ključem u bravu i

povukao je. Odbili su da obezbeđenje proveri njeno mesto nakon saznanja o
Lynchovoj smrti. Ali Romanu se nije dopao osećaj da nešto nije u redu nakon ovog
poziva.
„Šta je?“ Njeno lice se namrštilo dok ga je gledala.
„Ne znam. Možda ništa.“ Iz navike je ponovo pogledao niz hodnik,

skenirajući svaku potencijalnu opasnost i izvadio oružje. Predao joj je mobilni
telefon. „Pomeri se.“ Šapnuo je, želeći da se skloni dalje od vrata.
Kada se pomerila dva koraka, uzeo je za ruku i poveo nekoliko vrata dalje.
Vratio se vratima i izvukao ključ kako bi ih otvorio. Oslanjajući leđa o zid,
posegnuo je okrenuo ručicu i gurnuo vrata.
Pucnjava je odmah izbila, kiša metaka se spustila na zid preko puta vrata.
„Trči!“ Viknuo je, pomerajući se unazad u Taylorinom pravcu ali se nije

okrenuo. Zadržao je oružje gore, spreman ako strelac izađe iz stana.
Njegova ruka je bila stabilna dok se kretao, njegove akcije precizne. Mogao
je čuti Taylor na telefonu dok je bežala prema stepeništu, pozivajući policiju, njen
glas je bio drhtav ali su reči izlazile jasno.
139
Pucnjava je prestala, tišina se spuštala. „Kreni stepenicama.“ Naredio je

tiho. Nije se okrenuo dovoljno da je vidi, ali je osećao da je blizu njega. Nije išla
dovoljno brzo, prokletstvo. On je želeo da jebeno beži.
„Odmah sam iza tebe, policija je na putu.“ Mogao je čuti kako se kreće, ali
nije sklanjao pogled od vrata dok su žurili niz hodnik. Nije uživao u pomisli da
otvori vatru u stambenoj zgradi, ali ako se strelac otkrije – sranje!
Lynchova glava se pojavila iza vrata, sa oružjem podignutim u jednoj ruci.

Roman je ispalio dva hica, oba su ga pogodila u glavu. Taylor je vrisnula iza njega i
bio je nejasno svestan otvaranja vrata komšija, a zatim brzih zatvaranja. Podigao
je ruku da ostane iza njega. „Idi dole u hol koristeći stepenice. Moram da
proverim tvoj stan. Sačekaj policiju.“ Nije mogao da sačeka da vidi da li ga je
poslušala, zbog potrebe de eleminiše bilo koju drugu potencijalnu pretnju.
Ignorišući mrlju krvi i haos koji je Lynchovo telo napravilo kad je palo,
Roman šutnu njegovo oružje dalje i u tišini uđe u Taylorin stan. Mesto je bilo tiho i
hvala Bogu prazno.
I on nije osećao ni trunčicu žaljenja zbog ubistva Lyncha. Čovek je bio

prokleto kopile, koje da je bilo pametno bi pobeglo iz zemlje. Ali mislio je da može
posle svega da dođe po Taylor i pobegne. Roman nije bio siguran kako je čovek
lažirao svoj zubni karton i nije ga bilo briga. Jedina stvar koja je bila važna je da
dođe do Taylor i pobrine se da je stvarno sigurna.
I nije planirao da je pusti.
140
Poglavlje xvii
Tri meseca kasnije
Taylor se nasmeši na osećaj Romanove velike ruke, koja se povukla preko

njenog stomaka da obuhvati njene gole grudi.
„Samo ostani u krevetu.“ Promrmljao je sneno.
„Mm, volela bih da mogu.“ Čoveče da li bi ikada mogla. „Moram da se

istuširam i obučem.“
„Trebala bi da se preseliš kod mene.“ Izjava je zaledila, a onda se okrenula

potpuno da može da se suoči sa njim. Bilo je rano ujutru, a potoci zlatne sunčeve
svetlosti su se probijali kroz drvene roletne njegove spavaće sobe, kupajući
njegovo lepo lice. I izgledao je široko budan, ne posapan kao što je mislila.
Gledao je pažljivo, njegove prelepe različite oči su bile uperene u nju. Njeno
srce je poskočilo u grlu. „Da li si ozbiljan?“
„Da.“ Bez oklevanja. „Ili ću se ja preseliti u Californiu. Volim te, taylor i ne

mogu podneti da si daleko i ne želim to. Hoću da delim dom sa tobom, da se
budim pored tog lepog lica svakog prokletog jutra.“
Udario je lagano po nosu, osvetljavajući svoj izraz. „Znaš na šta mislim.“
Za trenutak je ćuala, upijala ono što je pirao zato što se upravo to nadala da
će čuti od njega. Poslednjih nekoliko meseci je proletelo. Otišla je nekoliko nedelja
nakon što je ubio Neala i ostala sa Romanom u Vegasu. Hugh joj je ostavio veliki
mentorski poklon i neke nekretnine, tako da ako bi želela nije morala dugo da
radi. Ne da bi ona prestala da radi.
Još uvek je bilo teško poverovati da je Neal iscenirao sopstvenu smrt. Čovek
je mogao samo nestati, ali ne, morao je da krene na nju. I ubio je još jednog
nevinog čoveka izvodeči svoj plan. Kada se pojavio u njenom stanu, pokušavajući
141
da ubije nju i Romana, pitala se da li je nekako presadio svoje zube ili šta je već
uradio. Jednostavno nije mogla da shvati kako je to uspeo.
Ispostavilo se da je učinio nešto mnogo lakše nego što je zamišljala njena

mašta. Pronašao je čoveka slične građe i godina koji je bio pacijent njegovog
zubara. Kada je taj čovek završio mučen i mrtav, zapisi su odgovarali Nealovim
informacijama. Pošto su sve te stvari kompjuterizivane, takođe je morao unajmiti
nekoga da upadne u sistem zubara. Haker je sada bio u zatvoru zbog toga i gomilu
drugih zločina prevare koji nisu imali veze sa Nealom. Taylor je samo bilo drago
što je njena noćna mora konačno zaista bila gotova.
Gledajući u Romana, znala je da se ljubav koju je osećala prema njemu vidi

u njenim očima, dok ju je držao čvrsto. „Pa, nisam htela ovo da ti kažem dok ne
završim sa poslom, ali ispostavilo se da ne idem na aerodrom ovog jutra.“
Njegove oči su se suzile, ali nije odgovorio.
„Imam sastanak sa gospodinom Christiansenom da bi utvrdili neke detalje,

ali mi je ponudio posao i zabranio bilo kakve čudne zahteve, i ja ću to prihvatiti.“
„Znao sam.“ Promrmljao je pre nego što se nagnuo napred i spustio usne na
njene. Odmaknuo se i zavrteo glavom. „Čovek se u poslednje vreme ponašao
čudno, pitajući kako ide naš odnos.“
Smejala se lagano. „Htela sam da te iznenadim posle sastanka, ali ubrzo ću

se preseliti ovde. Već sam našla nekoga ko je preuzeo moj zakup stana i završio sa
treniranjem moje nove zamene.“ Rekla je ono što je Roman već naslućivao. Znala
je kakav god posao da je bio ona se više neće vratiti u Power Group.
„Ne moraš tražiti mesto za život.“ Promrmljao je, ljubeći je ponovo, ovog
puta dublje i gladnije. Nadvijao se nad njom, gurajući je na krevet.
Okrenula se protiv njegovog velikog, mišićavog tela, obmotavši noge oko

njega. Bilo bi lako da se pusti, da potone u nju, ali... Okrenula je glavu. „Ne mogu
da zakasnim na sastanak.“
142
Uzdahnuo je i naslonio čelo na njeno. „Dobro. Ja ću te voziti i možemo

doručkovati u hotelu posle toga.“
„Zvuči dobro za mene.“ Pritisla je prstima po njegovoj koži i zakopala nokte

u njegovo dupe kada je zaokružio kukovima protiv nje, njegova erekcija je bila
puna. „Možda imamo vremena za nered ispod tuša.“ Šapnu, pre nego što je
završila rečenicu, odbacio je pokrivke i podigao sa kreveta, kretajući se prema
kupatilu.
O da, oni će dobro iskoristiti vreme za tuširanje. „Volim te, Roman.“ Uspela
je reći pre nego što ju je pritisao na pločasti zid tuša.
Udario je u njena usta, bila je svesna da je svršila i pre nego što je voda
počela da kapa po njima. Nije mogla da prebroji koliko su puta započeli jutro
ovako i nije mogla dočekati još bezbroj više. Zato što je bila u ovome na duže
staze i znala je da i Roman u tome, čak i pre nego što je njegov brat spomenuo
nešto o vereničkom prstenu pre nedelju dana.
Poslednjih nekoliko meseci su joj pokazali da su ona i Roman bili stvarni.

Počeli su pod intezivnim okolnostima i da, privlačnost između njih je bila vruća, ali
više je bilo od toga, poštovala ga je. Bio je tu za nju dok se bavila svojom tugom i
sve ostalo, stajalo je i to da je ubio Neala kako bi je zaštitio.
Roman je bio sve za nju, i nije mogla da dočeka da provede ostatak svog
života s njim i istraži sve slojeve ovog neverovatnog čoveka. Sa njenim životom
bez pretnji imala je najsvetliji osećaj slobode i nije mogla dočekati da doživi sve sa
Romanom.
143

Kraljevstvo Knjiga Predaja 4 Opasna Predaja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kraljevstvo Knjiga Predaja 4 Opasna Predaja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

aktovku na sto. Slikala je ruševinu zgrade juče sa telefonom ali ih je uvećala na

Njene potpetice su zveckale po pločicama dok ga je otvarala. Panika joj je

Smesta je počeo skidati jaknu i košulju. Morao se skinuti, istuširati u svom

Tresući se, istrljao se od glave do peta, pobrinuvši se da su ruke i lice dobro

Kada je proverio lift i nije pronašao krv, težina s njegovih ramena se

Nelagoda je klizila Taylorinom stranom dok se blago pomerila uz Hughov

Gotovo šest sati kasnije Taylor se zaustavila ispred Vadimove kuće,

Roman je skenirao Vadimovo imanje dok se zaustavljao iza nepoznatog

Njegove čizme prekorače preko stakla, dok se pažljivo kretao unazad.

Taylor odmahne glavom. „Vadim...“

Neal je gledao u Benjamina Escobara, šefa osiguranja u Powers Group, dok

Neal odmahne glavom. „Ne. Sve se desilo tako brzo. Pretpostavljam da je

Postojala je kratka pauza, a zatim je progovorio kroz, kako se činilo,

„Dobro. Nemoj ovo sjebati.“ Prekinuo je pre nego je kontakt mogao

Taylor je pogledala u visokog, neverovatno seksi muškarca po kojem je

Pogledala je odeću koju je kupila na benzinskoj, ležala je na popločanom

„Ali možeš učiniti šta god želiš.“

„Šta to radiš?“ Nagoveštaj panike klizio je kroz njene vene. Vadim je

Nije voleo upirati oružje ni u koga, ali njegova intuicija rekla mu je da je

Na njegovo iznenađenje nasmejala se, kvalitet zvuka dočekao ga je

Njeni obrazi se zarumene, prirodna karamel boja kože potamni u grimiznu.

koju je izostavila je da je ukrala Pinto. Samo je rekla da je pobegla. To je sve što je

Uzdahnula je. „Neću.“

krije. Gotovo je zarežala na njegovu glupost i snimila ih je sve na kompanijin Cloud

Lakše se nosila s kompjuterima nego sa ljudima i njihovi mešanim signalima.

Zadržao je ruke na njenoj odeći, ali je više posvećivao pažnje njenoj

Kada je ušao u kuhinju pronašao je Taylor nagnutu na jedan granitni pult, sa

Prokletstvo, bio je ometen. Pustio ju je i zgrabio šećer pre nego se okrenuo

Bilo je pogrešno na previše nivoa. Uglavnom zato što ga je podsećalo kakav

On više neće izaći. To je bila neizgovorena poruka. Jedna koju je primio

su nekoga brutalno pretukli. To je bilo upozorenje neke vrste na njihove

se da nešto nije u redu s njegovim pinom. Anksioznost je prolazila kroz njegov

„Šta je sa čovekom koji je krenuo na Taylor juče,“ Roman nastavi, njegov

Mislila je da Roman želi da ode pa zašto je insistirao da ide s njom? Možda

„Hej šefe,“ rekao je tiho.

Na njegovo iznenađenje, Wyatt se oštro nasmeje. „Nisi potpuno u krivu.

Taylor zahvalno uzme bocu vode od stjuardese i pokuša se ne pitati šta je

Samo tako, njene bradavice se stisnu i toplotni potop se pojavi između

„Jesi spremna?“ Roman pita tiho dok su se on i Taylor iskrcavali. Čim su

Taylor odmahne glavom. „Ne. U redu sam. Samo se želim pobrinuti o

Escobar nije odgovorio, samo je pročistio grlo i pogledao u stranu, očito

Dođavola. Tapkao je prstima po ormariću na trenutak, sirova bes prolazila

„Razmišljaš o napuštanju grada?“

„Glava me boli.“ Taylor zastenje sa sedišta pored Romana. Bili su na

plavlje u kontrastu sa unutrašnjosti SUV-a i još svetlije u odnosu na njenu

„Ali on je kriv. Policija je prilično sigurna u to.“ Lagano drhtanje se provuče

Obrazi su joj se zacrveneli i gledala je u njega širom raširenih očiju, sva

„Dobro.“ Escobar kaže, a onda klimne Romanu. „Dok se smestite u

„Mislila si da možda želiš da vidiš mesto gde se to desilo?“ Pitao je,

napuštenoj ulici Roman je automatski pregledao okolinu. Iako su mesta za

Taylor sklizne u nežni, kraljevsko plavi bade-mantil koji je kompanija

Kada je izašla iz spavaće sobe i ušla u dnevnu sobu, zastala je.

„Šta?“ Pitao je.

„Tako nevaljala devojka.“ Promrmljao je, iznenadna dubina u njegovom

Ulazio je, osvajao, opčinjavao i izludeo je dok se pomerala ispod njegovih

Provukla je ruku između njihovih tela i uhvatila njegovu erekciju. Veoma

pokretu neko vreme, da se nikada ne zadržava na jednom mestu, možda bi i

Sa omotanim peškirom oko sebe, Roman je izašao iz kupatila i zatekao

brod. Još uvek je u vlasništvu te kompanije a prema izvodima sa kreditnih kartica

„Apsolutno. I logiku. Uglavnom logiku. Moramo da proverimo ovo. Dan je,

Usne mu se trznu. „Da.“

„Šta to radiš? Jesi li ga video?“ Taylor je zahtevala iste sekunde kada je