A.G.M.

A.G.M.

Prolog
Andrew
New York je ništa više do pustinje pune govana, deponija gde su
gubitnici prisiljeni da bace svoje slomljene snove i ostave ih iza sebe.
Sjajna svetla koja su žarko sijala godinama unazad su izgubila svoj
sjaj, i taj svež osećaj koji je nekada prožimao vazduh – taj pun nade, je
odavno nestao.
Svaka osoba koju sam nekada smatrao prijateljem je sada
neprijatelj, i reč „verovanje“ je iščupana iz mog rečnika. Moje ime i
reputacija su narušeni zahvaljujući novinama, i nakon čitanja naslova
koji je The New York Times izdao ovog jutra, odlučio sam da će večeras
biti poslednja noć koju ću provesti ovde.
Ne mogu više da se borim sa hladnim znojem i noćnim morama koje
me bude iz sna, i koliko god pokušavao da se pravim da moje srce nije
uništeno, sumnjam da će ova neizdrživa bol u mojim grudima ikada
proći.
Da propisno kažem zbogom, naručio sam najbolja jela iz svih mojih
omiljenih restorana, gledao Death of a Salesman na Broadway-u, i
pušio kubanske cigare na Brooklynskom mostu. Takođe sam
rezervisao i apartman u Waldorf Astoria, gde se sada naslanjam na
krevet i prolazim prstima kroz kosu žene – stenjući dok ona klizi
ustima po mom kurcu.
Zezajući, vrteći jezik na mom glaviću, šapnula je, „Sviđa li ti se
ovo?“ dok gleda u mene.
Ne odgovorim. Gurnem joj glavu dole i izdahnem dok ona pritiska
usne na moja jaja, dok mi pokriva kurac rukama i pomera ih gore dole.
U poslednja dva sata jebao sam je uza zid, naterao je da se sagne
preko stolice, i pričvrstio njene noge na dušek dok sam joj proždirao
mačkicu.
Bilo je prilično zadovoljavajuće – zabavno, ali ja znam da ovaj
osećaj neće dugo trajati; nikada se ne zadrži. Za manje od nedelju
dana, moraću da pronađem neku drugu.
A.G.M.
Dok me uzima dublje i dublje u svoja usta, ja čvrsto vučem njenu
kosu – zatežući dok se njena glava pomera gore dole. Zadovoljstvo
počne da ključa u meni, i mišići na nogama mi se zategnu –
prisiljavajući me da je pustim i upozorim da se povuče.
Ignoriše me.
Zgrabi moja kolena i sisa brže, puštajući da moj kurac dotakne
duboko u njeno grlo. Dam joj još jednu poslednju šansu da se skloni,
ali pošto njene usne ostanu oko mene, ne ostavlja mi izbora osim da
svršim u njena usta.
I onda proguta.
Svaku. Poslednju. Kap.
Impresivno…
Kad se konačno povukla, liznula je usne i legla na pod.
„To je bio moj prvi put da sam progutala,“ rekla je. „Uradila sam to
samo za tebe.“
„Nisi trebala.“ Ustanem i zakopčam pantalone. „Trebala si se
čuvati za nekog drugog.“
„Dobro. Pa, um… Želiš da naručimo neku večeru? Možda možemo
jesti i gledati HBO i uradimo ponovo posle toga?“
Podignem obrvu, zbunjen.
Ovo je uvek najdosadniji deo, deo gde žena koja se ranije složila sa
„Jedna večera. Jedna noć. Bez ponavljanja.“ želi da zasnuje neku vrstu
zamišljene konekcije. Iz bilo kog razloga, ona oseća kao da treba biti
nekakvog zaključka, neko blago osiguranje da potvrdi da ovo šta se
upravo desilo je bilo ’više od seksa,’ i da ćemo postati prijatelji.
Ali bio je samo seks, i ja nisam u potrebi ni za kakvim prijateljem.
Ne sad, ne ikada.
„Ne, hvala ti.“ Otišao sam do ogledala na drugoj strani sobe.
„Moram negde biti.“
„U tri ujutru? Mislim, ako hoćeš da preskočiš HBO i odeš na drugu
rundu, ja mogu…“
Isključim njen iritantni glas i počnem da zakopčavam košulju.
Nikad nisam proveo noć sa ženom koju sam upoznao na internetu, i
ona neće biti prva.
Dok sam nameštao kravatu, pogledao sam dole i video pohaban
roze novčanik na komodi. Uzevši ga, otvorio sam ga i prešao preko
imena odštampanog na dozvoli: Sarah Tate.
Iako sam ovu ženu znao nedelju dana, uvek je odazivala na
„Samantha.“ Takođe mi je rekla – više puta, da radi kao medicinska
A.G.M.
sestra u Grace bolnici. Sudeći po WalMart kartici za zaposlene koja je
bila iza dozvole, pretpostavljam da taj deo takođe nije istinit.
Pogledao sam preko ramena gde je ona sad bila raširena na svilenoj
posteljini na krevetu. Njena kremasta koža joj je bez mana i glatka;
njene usne u obliku mašne su malo otekle i nadute.
Njene zelene oči sretnu moje dok polako ustaje, šireći noge još više,
i šapćući, „Znaš da želiš da ostaneš. Ostani…“
Moj kurac postaje tvrd – definitivno je za još jednu rundu, ali
videvši njeno pravo ime je uništilo svaku šansu za to. Ne mogu podneti
da budem blizu nekoga ko mi je lagao, čak iako ona ima sise duplo D i
usta iz raja.
Bacio sam joj novčanik u krilo. „Rekla si mi da se zoveš Samantha.“
„Dobro. I?“
„Zoveš se Sarah.“
„Pa šta?“ Slegne ramenima i da mi rukom znak da priđem. „Nikad
ne kažem svoje pravo ime muškarcima koje sam upoznala na
internetu.“
„Samo se pojebeš s njima u apartmanima hotela sa pet zvezdica?“
„Zašto ti je odjednom stalo do mog pravog imena?“
„Nije.“ Pogledam na sat. „Provešćeš noć u ovoj sobi ili trebam da ti
dam novac za taksi do kuće?“
„Šta?“
„Je li moje pitanje bilo nejasno?“
„Vau… Samo, vau…“ Zavrti glavom. „Koliko dugo misliš da ćeš
moći nastaviti da radiš ovo?“
„Nastavim da radim šta?“
„Ćaskaš sa nekim po nedelju dana, pojebeš ih i onda odeš na
sledeću. Koliko dugo?“
„Dok moj kurac ne prestane da funkcioniše.“ Obučem jaknu. „Je l’
ti trebaju pare za taksi ili ostaješ? Odjava je u podne.“
„Znaš li ti da su muškarci kao ti – koji beže od veza, tipovi koji
uglavnom najteže padnu?“
„Jesu te to naučili u WalMartu?“
„Samo zato što te je neko iz prošlosti povredio ne znači da će svaka
žena nakon nje uraditi isto.“ Napućila je usne. „To je verovatno razlog
zašto si takav kakav jesi. Možda ako bi zaista pokušao da se zapravo
zabavljaš sa nekim bio bi mnogo srećniji. Trebao bi je odvesti na večeru
i zaista slušaš, videti je kod njenih vrata bez očekivanja za poziv
A.G.M.
unutra, i možda zaobiđeš celu tu ’hajde da idemo i kresnemo se’ u
hotelskom apartmanu stvar na kraju.“
Gde su moji ključevi? Moram da idem. Sada.
„Mogu videti sada…“ Izgleda da ne može da zaćuti. „Poželećeš više
od seksa jednog dana, i osoba od kojeg ćeš poželeti će biti neko od koga
si najmanje očekivao. Neko ko će te naterati da se prepustiš.“
Izvukao sam ključeve ispod njene zgužvane haljine i uzdahnuo.
„Treba li ti novac za taksi?“
„Imam svoj auto, kretenu.“ Prevrnula je očima. „Zar si stvarno
nesposoban da vodiš normalnu konverzaciju? Da li bi te ubilo da pričaš
sa mnom nekoliko minuta posle seksa?“
„Nemam o čemu pričati.“ Stavio sam ključ sobe na noćni stočić i
krenuo ka vratima. „Bilo mi je drago upoznati te, Samantha, Sarah.
Koje god da je tvoje prokleto ime. Imaj dobru noć.“
„Jebi se!“
„Tri puta je i više nego dovoljno. Ne, hvala.“
„Stvari će te uhvatiti jednog dana, seronjo!“ Vikala je dok sam
stupao u hodnik. „Karma je prokleta kučka!“
„Znam.“ Uzvratio sam. „Jebao sam je pre dve nedelje…“
A.G.M.

Ugovor
Dogovor između dva lica koji stvara obavezu da izvrši ili ne
preduzme određenu akciju.

Andrew
Šest godina kasnije…
Durham, Severna Carolina

Žena koja je trenutno sedela preko puta mene je bila jebeni lažov.
Obučena u ružan siv džemper i crvenu kariranu suknju, kosa joj je
izgledala kao da je ofarbana sa kutijom voštanih bojica. Nije izgledala
ni malo kao žena sa slike na internetu, ni slično nasmejanoj plavuši sa
C korpa grudima, tetovažom leptira, i punih, roze usta.
Pre nego što sam se složio sa ovim sastankom, specifično sam tražio
tri posebna dokaza istinitih slika: jednu dok drži novine sa najnovijim
datumom, jednu dok gricka usnu, i jednu dok drži znak sa svojim
imenom. Kad sam tražio te stvari, nasmejala se i rekla da sam bio
„najviše paranoična osoba ikada,“ ali izvršila ih je. Ili sam tako mislio.
Sa izuzetkom da joj kažem svoje pravo ime – prestao sam da otkrivam
pravo ime pre mnogo godina, bio sam totalno iskren i očekivao sam isto
zauzvrat.
„Pa, sada kad smo sami…“ Iznenada se nasmejala, otkrivajući
puna usta metala i gumica. „Drago mi je konačno te upoznati lično,
Thoreau. Kako si danas?“
Nisam imao vremena za ovo. „Ko je devojka sa tvoje profilne slike?“
Pitao sam.
„Šta?“
„Ko je devojka sa tvoje profilne slike?“
„Oh… Pa, to nisam ja.“
„Ne seri da nisi ti.“ Prevrnuo sam očima. „Jesi zaposlila modela?
Kupila hrpu slika i koristila Photoshop?“
„Ne baš.“ Snizila je glas. „Samo sam mislila da bi pričao sa mnom
ako bih koristila tu sliku umesto svoje.“
A.G.M.
Pogledao sam je ponovo, primećujući čudnu tetovažu jednoroga na
ručnom zglobu i citat „Ljubav je slepa“ na drugom zglobu.
„Šta si očekivala da se desi kad se zapravo sretnemo?“ Ovo sranje
mi preplavljuje mozak. „Jesi li mislila o tome šta će se desiti kad taj
dan dođe? Kad ja shvatim da ti nisi ona koja si rekla da jesi?“
„Ja sam nekako očekivala da si i ti lagao o slici takođe,“ rekla je.
„Nisam znala da ćeš ti izgledati kao ti, znaš? Ovo je prvi put da mi je
lik sa Date-Match rekao istinu. Mislim da je to znak.“
„Nije.“ Zatresao sam glavom. „I model? Kako si naterala nekog da
napravi sve one slike?“
„Nije bila model. Ona je moja cimerka.“ Oči su joj se raširile dok
sam ustajao. „Čekaj sekund! Sve te stvari koje sam rekla preko
telefona su istinite. Ja jesam zainteresovana u politiku, i volim da učim
pravo i održavam visoke slučajeve.“
„U koju školu prava si išla?“
„Školu prava?“ Podigla je obrvu. „Ne, ne pravna škola vrsta prava.
Pravo kao, gledala sam svaku epizodu ’Red i zakon’ serije i pročitala
sve knjige John Grisham-a.“
Uzdahnuo sam i izvukao nekoliko novčanica na sto. Potrošio sam
dovoljno vremena s njom.
„Zbogom, Charlotte.“ Otišao sam, ignorišući ostatak njenog
izvinjenja.
U trenutku kad se moj auto zaustavio ispred, skliznuo sam unutra
i ubrzao.
Ovo sranje postaje smešno…
Ovo je šesti put da mi se ovo desilo ovog meseca, i nisam razumeo
zašto bi neko samovoljno lagao sa potencijalnim ličnim upoznavanjem
na prvom mestu. Nije imalo nikakvog jebenog smisla.
Smoren, kupio sam bocu viskija u prodavnici preko puta, i
mentalno zabeležio da blokiram poslednju lažljivicu sa svoje stranice.
Počeo sam da osećam da mi ponestaje raspoloživih žena za spavanje u
Duhram-u. Takođe sam počinjao da osećam kao da mi treba promena
grada i početak svega ponovo; hladni znoj od pre nekoliko godina se
vratio, i znao sam da noćne more dolaze.
Čim sa kročio u stan, sipao sam tri prsta viskija i popio. Onda sam
sipao još tri.
Gledao sam u telefon i proverio emailove za taj dan – preporuke
klijenata, još zahteva za ćaskanje na Date-Match, i poruka od seksi
plavuše s kojom sam se trebao sastati ove subote.
A.G.M.
Naslov, „Iskrenost je ključ, zar ne?“
Popio sam još jednu čašicu pre nego sam otvorio poruku, nadajući
se da je poziv za sastanak za večeras.
Nije bio. Bio je prokleti esej.
„Hej, Thoreau. Znam da bismo se trebali upoznali ove subote i veruj
mi, ja sam se takooo radovala, ali moram da znam da si zainteresovan
za mene zbog mene a ne mog izgleda. Upoznala sam mnogo čudnih
tipova ovde jer im se sviđa moja slika, i kad se upoznamo, samo žele
seks. Mogu ti osigurati da sam ja ona koja kažem da jesam, ali tražim
nešto više ispunjavajuće od običnog seksa. Ne moramo da imamo
potpunu vezu, ili da se angažujemo u intenzivnoj aferi, ali mogli bi bar
da izgradimo prijateljstvo, znaš? Radujem se da te vidim, pa mi reci
ako si još uvek zainteresovan da me upoznaš – Liz.“
Odmah sam kliknuo na svoj profil i otvorio „Šta ja tražim“ deo, da
budem siguran da još uvek piše isto: „Opušten seks. Ništa više. Ništa
manje.“
Rečenica nije bila tu zbog dekoracije, i bilo je podebljano iz razloga.
Vratio sam se poruci i odgovorio. „Nisam više zainteresovan da te
upoznam. Želim ti sreću u nalaženju šta god tražiš – Thoreau.“
„Jesi li ozbiljan?“ Odgovorila je odmah. „Ne treba ti još jedan
prijatelj? Ne možemo biti ’samo prijatelji’? – Liz.“
„Pakleno ne – Thoreau.“ Isključio sam i blokirao je.
Još jedna čašica je našla put mojim grlom, i prošao sam kroz ostale
emailove – odmah otvarajući jednu koja je došla od jedine osobe koju
sam smatrao svojim prijateljom u ovom gradu. Alyssa.

Naslov: Kurac pustinja

Pa, pišem ti sada jer sam upravo pomislila o tome u kolikoj

si boli trenutno… Nismo pričali o tome da se kresneš duže
vreme, i to me brine. Veoma. Kao, PLAKALA sam o tvom
nedostatku pičkice… Jako mi je žao da ti je toliko žena poslalo
lažne slike i dale ti ozbiljan slučaj plavih jaja. Poslaću ti
linkove za vrhunske losione u koje mislim da bi trebao
investirati za naredne nedelje.
Tvoj kurac je u mojim molitvama,
– Alyssa
A.G.M.

Smejao sam se i kucao odgovor.

Naslov: Re: Kurac pustinja

Hvala za tvoju brigu o mom kurcu. Iako, videvši da ti
NIKAD nisi pričala o kresanju, mislim da imati pičkica
paučinu je mnogo gora bolest. Da, istina je da je mnogo njih
poslalo sliku, ali je prilično tužno da mi ti nikad nisi poslala
svoju, nije li? Ja sam i više nego voljan da ti pošaljem moju, i
eventualno pomognem i izlečim tvoju tužnu i nesrećnu bolest.
Hvala što si mi rekla da je moj kurac u tvojim molitvama.
Radije bih da je u tvojim ustima.
– Thoreau.

I baš tako, moja noć je sada deset puta bolja. Čak iako nikad nisam
upoznao Alyssu uživo i naši razgovori su uvek bili preko telefona,
email-a, i poruka, osetio sam jaku povezanost s njom.
Upoznali smo se preko anonimne i ekskluzivne socijalne mreže –
LawyerChat. Nije bilo profilne slike, nije bilo postavljanja novosti na
vremenskoj liniji, samo poruke. Bio je mali deo gde se mogu staviti
informacije (samo ime, godine, godine iskustva, visok ili nizak profilni
status), i logo na svakom profilu koji otkriva pol.
Svaki korisnik je „garantovano“ bio advokat koji je lično pozvan
preko emaila. Prema programerima sajta, oni su „ukrstili svakog
aktivnog advokata u državi North Caroline sa licencom da osiguraju
unikatan i jedinstven sistem podrške.“
Ja sam iskreno mislio da je mreža sranje, i da nije bilo činjenice da
sam pojebao nekoliko žena koje sam upoznao tamo, izbrisao bih svoj
nalog posle prvog meseca.
Ipak, kad sam video novu „Treba mi neki savet“ poruku od „Alysse,“
nisam mogao da odolim da pokušam da repliciram svoj prethodni
rezultat. Prvo sam prošao po njenom profilu – dvadeset sedam, godinu
dana pravne škole, obožavalac knjiga – i odlučio da krenem na to.
Moja namera je bila da odgovorim na pravna pitanja, polako
umešam u razgovor više lične stvari, i onda je pitam da se pridruži
Date-Match tako da mogu videti kako izgleda. Ali ona nije bila kao
druge žene.
A.G.M.
Stalno mi je slala poruke i uvek je zadržavala temu razgovora
profesionalnim. Pošto je bila mlad i neiskusan advokat, pitala bi za
savet za najlakše stvari: pravnom podnošenju, podnošenje zahteva, i
izložba dokaza. Posle petog puta ćaskanja, zamorio sam se od sesija
informisanja glupana dugih tri sata, pitao sam je za broj telefona.
Rekla je ne.
„Zašto ne?“ napisao sam.
„Jer je protiv pravila.“
„Nikad nisam upoznao advokata koji nije prekršio bar jedno.“
„Onda ti nisi baš dobar advokat. Naći ću nekog drugog da ćaskam
sada. Hvala.“
„Izgubićeš taj slučaj sutra.“ Otkucao sam pre nego ona zatvori naš
razgovor. „Nemaš pojma šta radiš.“
„Jesi li ti zaista toliko uznemiren što ti ne dam broj telefona? Šta
imaš, dvanaest godina?“
„Trideset dve, i jebe mi se za tvoj broj. Samo sam pitao da bih mogao
da te pozovem i kažem ti da podnošenje zahteva koji si mi poslala je
prepuno smeća, i zaključak je napisan kao da je pisao student prve
godine prava. Ima toliko greški da sedim i kucam ih sve.“
„Moj zahtev nije tako loš.“
„Nije ni tako dobar.“ Pre nego što sam uspeo da se isključim sa
našeg ćaskanja, njen broj telefona se pojavio na ekranu, i ispod je bio
kratak pasus: „Ako ćeš me zvati i pomoći mi, u redu. Ako koristiš moj
broj da me nagovoriš da se pridružim sajtu za zabavljanje kasnije,
onda zaboravi. Pridružila sam se mreži zbog podrške u karijeri, i to je
to.“
Buljio sam u njenu poruku dugo i teško – razmišljao da li da joj
pomognem bez šanse da dobijem bilo šta iz toga, ali nešto me je
nateralo da je pozovem svakako. Prošao sam s njom kroz svaku grešku
koju je napravila, insistirao na tome da razjasni neke rečenice, i čak
preoblikovao njen zahtev.
Baš kada sam hteo da je pozdravim i prekinem vezu, najčudnija
stvar se desila. Pitala, „Kakav je bio tvoj dan danas?“
„To nije u tvom zahtevu.“ Rekao sam. „Ti samo želiš da pričaš o
pravnom sranju, sećaš se?“
„Ne mogu se predomisliti?“
„Ne. Prekini vezu.“ Čekao sam da čujem bip, ali jedino što sam čuo
je bio njen smeh. Da nije bilo činjenice da je bio tako promukao i seksi
zvuk, prekinuo bih sam, ali nisam mogao spustiti telefon.
A.G.M.
„Žao mi je,“ rekla je još uvek se smejući. „Nisam mislila da te
uvredim.“
„Nisi. Prekini vezu.“
„Ne želim.“ Konačno je prestala da se smeje. „Izvini zbog one
neprijateljske poruke koju sam poslala… Ti si zapravo jedini momak
kojeg sam upoznala ovde koji odgovara na sva moja pitanja. Jesi li
zauzet sada? Možeš li da pričaš?“
„O čemu?“
„O sebi, tvom životu… Pitala sam te dosadna pravna pitanja svaki
dan, i ti si bio veoma strpljiv pa… Jedino je fer da pričamo o nečemu
manje dosadnom ako ćemo biti prijatelji, zar ne?“
Prijatelji?
Oklevao sam sa odgovorom – posebno jer nije izgledalo da bi ’manje
dosadne’ teme uključivale seks, i rekla je reč „prijatelji“ tako lako.
Ipak, ja sam bio u sred još jedne noći bez seksa, pa sam počeo da vodim
normalan razgovor s njom. Do pet ujutru, ona i ja smo diskutovali o
svakodnevnim stvarima – našem dnevnom životu, omiljenim
knjigama, njenom snu da postane poznata, profesionalna balerina.
Nekoliko dana posle, pričali smo opet, i posle mesec dana, pričao
sam s njom svaki drugi dan.
Ispijajući još jednu čašicu, pritisnuo sam dugme na telefonu i čekao
da čujem njen nežni glas.
Bez odgovora. Pomislio sam da pošaljem poruku, ali sam shvatio
da je sreda i devet uveče i mi ne bi mogli pričati cele noći.
Vežbanje… Sredom uveče su vežbe baleta…

***

„Gospodine Hamilton?“ Moja sekretarica je ušla sledećeg jutra u

moju kancelariju.
„Da, Jessica?“
„Gospodin Greenwood i gospodin Bach bi voleli da znaju da li želite
da učestvujete u sledećoj rundi intervjuisanja stažista danas?“
„Ne želim.“
„Dobro…“ Pogledala je dole i nažvrljala nešto u beležnicu. „Jeste li
makar pogledali u biografije? Moraju da smanje na pedeset danas.“
Uzdahnuo sam i povukao gomilu rezimea koji mi je dala prošle
nedelje. Pročitao sam ih sve i zapisao beleške, uglavnom – „Odbij“
„Duplo odbij“ i „Nisam hteo da pročitam ovo.“ Sve ostale prijave su bile
A.G.M.
sa Duke univerziteta, i koliko sam znao, mi smo bili jedina firma u
gradu koja bi prihvatila prijave za plaćeno stažiranje pred-prava i
pravne škole.
„Nisam bio impresioniran sa bilo kojom od ovih prijava.“ Gurnuo
sam papire preko stola. „Je l’ to sav bazen izbora?“
„Ne, gospodine.“ Otišla je i donela mi još veću gomilu..
„Ovo je ceo bazen izbora. Da li trebate da uradim još nešto za vas
ovog jutra?“
„Osim da mi doneseš kafu?“ Pokazao sam na praznu šolju na ivici
stola. Mrzeo sam što sam je uvek morao podsećati da donese; nisam
mogao funkcionisati bez sveže šolje ujutru.
„Tako mi je žao. Doneću odmah.“
Okrenuo sam se ka kompjuteru i prošao kroz emailove, sortirajući
ih po važnosti. Naravno, Alyssin poslednji email je gurnut na vrh.

Naslov: Prevaziđi se.

Hvala ti na dečjoj slici u poruci bele prašine koja je bila van

tvog stana ovog jutra. Zaista cenim, ali mogu ti osigurati da to
NIJE kako moja vagina izgleda unutra upravo sada.
Ne da je tvoja stvar, ali ne trebam da se jebem svaki drugi
dan da zadovoljim svoje potrebe. O njima se VEOMA dobro
brinem sa RAZNIM alatkama.
– Alyssa

Naslov: Re: Prevaziđi se.

Poslao sam ti dve slike. Jednu bele prašine i jednu sa

osušenim jezerom i umirućim životinjama. Je l’ ta druga bila
više ispravna?
Jedina alatka koju tvoja pičkica treba je moj jezik. Ovde je
kad god ga poželiš, i radi na „RAZNE“ načine.
– Thoreau

„Evo, gospodine Hamilton.“ Jessica je iznenada stavila kafu na moj

sto. „Mogu li da vas pitam nešto?“
„Ne, ne možeš.“
A.G.M.
„Mislila sam tako,“ rekla je, snižavajući glas i gledajući u moje oči.
„Znam da je malo neprofesionalno, ali treba mi pratilac za galu
sledećeg meseca.“
„Onda nađi pratioca za galu sledećeg meseca.“
„Ovo je bio moj način da pitam vas da budete moj pratilac…“
Trepnuo sam. Morao sam da nađem način da sročim ovo „Pakleno
ne“ veoma pažljivo.
Jessica je sveža s koledža – previše prokleto mlada za mene, radi
ovde jer je njen deda osnovao ovu kompaniju, i traži mnogo više nego
što sam ja voljan ikad da joj dam. Načuo sam je nekoliko puta na
pauzama za ručak, pričajući kako želi da se uda do dvadeset pete.
Takođe izgleda da želi da bude kod kuće sa šestoro dece, i živi u kući
na periferiji.
Drugim rečima, ona je kompletno bila van jebene pameti.
„Pa, šta kažete?“ Nasmejala se.
Pokušao sam da ne prevrnem očima. „Jessica…“
„Da?“ Oči su joj bile pune nade.
„Vidi, dušice. Ne samo da bi bilo jako nepristojno da se nas dvoje
ikada bilo kako umešamo u bilo kakvu vezu van ove kancelarije, ali ja
nisam muškarac kojeg tražiš. Uopšte. Veruj mi.“
„Čak ni na jednu noć?“
„Reči ’jedna noć’ u mojoj knjizi imaju tačna očekivanja koja ti ne bi
mogla upoznati. Pa, ne. Idi radi nešto.“
„Je li ’jedna noć’ šifra za seks?“
„Zašto si još uvek u mojoj kancelariji?“
„Ne bih rekla nikome ako bi imali seks,“ šapnula je. „Fantazirala
sam o tebi otkad smo se prvi put upoznali. I, pošto nemaš pozive od
devojke, pretpostavljam da si slobodan.“
„Nisam.“
„Naletela sam na tebe jednom dok si bio u toaletu… Najmanje ti je
dvadeset centimetra mislim.“
Koji kurac?!
Bio sam na pet sekundi od toga da snimim ovaj razgovor i pošaljem
njenom dedi.
„Jako sam dobra u pušenju,“ rekla je. „Radim to od srednje škole.
Svi momci kojima sam pušila su rekli da su moja usta neverovatna.“
Zagrizla je usnu.
„Je l’ to ima super lepka na mom podu? Je li to zašto još stojiš tu?“
A.G.M.
„Da si ti moj pratilac na gali i završimo imajući dobro vreme, bio bi
prvi muškarac s kojim bih išla do kraja.“ Izbrbljala je, crveneći se. „Još
sam devica, tamo dole.“
„Onda ja definitivno nisam čovek za tebe.“ Prevrnuo sam očima.
„Sada, odlazi pre nego pozovem gospodina Greenwood-a i kažem mu
da njegova draga unuka nudi da mi sisa kurac uz jutarnju kafu.“
Šokirana, obrazi su joj se zacrvenili i brzo hodala do vrata. Onda je
pogledala u mene preko ramena i namignula mi – jebeno mi
namignula, pre nego je izašla.
Odmah sam otkucao belešku u moj rokovnik: Naći novu sekretaricu
– stariju, i udatu…
Pre nego što sam uspeo da organizujem moj inbox, telefon mi je
zazvonio. Alyssa.
„Zauzet sam,“ odgovorio sam.
„Onda zašto si se javio?“
„Jer zvuk mog glasa te čini vlažnom.“
„Smešno.“ Nasmejala se. „Kako je tvoje jutro?“
„Tipično. Sekretarica mi se nabacivala treći put ovog meseca.“
„Poslala ti još jednu ’Ti i ja pripadamo zajedno’ poruku sa
čokoladama?“
„Ne, ponudila je da mi popuši kurac.“
„Šta?“ Uzdahnula je. „Šališ se!“
„Nažalost ne. Nakon toga je rekla da je spremna da mi da svoje
devičanstvo. Nepotrebno je reći, postaviću reklamu za zamenu veoma
uskoro. Neko iz tvoje kancelarije da želi da radi za bolju kompaniju?
Dupliraću platu.“
„Kako ti znaš da moja firma nije bolja od tvoje?“
„Zato što me zoveš i pitaš za savete sve vreme – smešni slučajevi
inače. Da je tvoja firma bolja, ti nikada ne bi morala da pitaš.“
„Kako god.“ Zastenjala je. „Jesi li odbacio internet vagon za
zabavljanje?“
„Odbacio? Vagon?“ Nikad ne bih mogao razumeti male južne
metafore. „Šta koji đavo to znači?“
„Ugh, Bože…“ Uzdahnula je. „Znači da me nisi obavestio o tvom
sastanku sinoć pa sam pretpostavila da je neuspešno, što znači da nisi
spavao ni sa kim više od mesec dana. To mora da ti je rekord.“
„Jeste.“
„Hoćeš savet?“
A.G.M.
„Ne osim ako ne dođeš u moju kancelariju i kažeš mi uživo.“
Nasmejao sam se.
„Ne, hvala. Pričajući o savetu, treba mi tvoja pomoć u petak uveče.“
„Sa čim?“
„Upravo sam dobila veoma veliki slučaj. Nisam još prošla kroz sve
dokumente, ali već znam da sam u tome preko glave.“
Naslonio sam se na stolici. „Ako je slučaj toliko veliki, trebala bi
doneti dokumente u moj stan večeras. Bio bih srećan da ti pomognem
da prođeš kroz njih. Kategorizacija je uvek bila moja specijalnost.“
„Ha! Dobar pokušaj, ali mislim da ne.“ Nastavila je da priča o
slučaju, ali ja sam samo polovično slušao. Još uvek me je udaralo
čuđenje da ona nije želela da me upozna, da je uvek odgurnula tu misao
kad god bih spomenuo.
„Takođe…“ Još uvek je brbljala. „Verovatno ću morati da uradim
neko istraživanje na tim promenama. Nisam sigurna da -“
„Reci mi pravi razlog zašto te ne mogu upoznati uživo.“ Prekinuo
sam je.
„Šta?“
„Znamo se već šest meseci. Zašto ne želiš da se upoznamo uživo?“
Tišina.
„Trebam li da ti ponovim pitanje?“ Ustao sam i hodao do vrata,
zaključavajući ih. „Zar me nisi razumela?“
„Protiv LawyerChat pravila…“
„Zajebi LawyerChat.“ Prevrnuo sam očima. „Protiv pravila je da
imamo brojeve telefona na prvom mestu, i da se ponašamo kao jebeni
tinejdžeri i da učinimo da svršimo preko telefonu noću, ali nikad se
nisi žalila o tome.“
„Nikad me nisi učinio da svršim…“
„Ne laži.“
„Nisi.“
„Dakle, prošle nedelje kad sam rekao da želim da jašeš moja usta
tako da mogu da žderem tvoju pičkicu dok ne svršiš na mojim ustima,
ti si se pretvarala da dišeš teško?“
Oštro je udahnula. „Ne, ali -“
„Tako sam i mislio. Zašto se ne možemo upoznati uživo?“
„Jer bi to upropastilo naše prijateljstvo i ti to znaš.“
„Ne znam.“
„Rekao si mi da ne spavaš sa istom ženom dva puta, da nakon što
spavaš sa nekim ti si završio s njom.“
A.G.M.
„Nikad nisam jebao neku od svojih prijateljica pre.“
„To je jer sam ti ja jedina.“
„Svestan sam toga, ali –ʺ stao sam. Nisam imao odbranu za to.
Tišina se razvukla na liniji, i ja sam pokušao da smislim drugi
argument.
Progovorila je prva. „Ja iskreno ne želim da uništimo naše
prijateljstvo zbog nekog beznačajnog jebanja.“
„Garantujem ti da ćemo imati više od jednog značajnog jebanja.“
Njen lagan, vazdušasti osmeh se čuo, i ja sam uzdahnuo –
pokušavajući da zamislim kako bi izgledala. Nisam bio siguran zašto,
ali poslednjih nekoliko nedelja, žudeo sam da iskusim njen smeh lice
u lice.
„Znaš,“ nastavila je, „za advokata visokog profila, imaš poprilično
prljava usta.“
„Bila bi iznenađena koliko prljaviji mogu biti.“
„Prljaviji od ovoga što sam doživela?
„Mnogo prljaviji.“ Gazio sam kao po vodi otkad smo započeli ovo
prijateljstvo – još uvek se nadajući da ćemo se jednog dana upoznati
uživo, ali sada kad nismo, nije bilo potrebe suzdržavajući se.
„Pretpostavljam da ćemo pričati večeras.“
„Ne osim ako ne nađeš nov sastanak između sada i onda. Znam da
ćeš tražiti.“
„Naravno da ću tražiti.“ Podsmehnuo sam se. „Je l’ Alyssa tvoje
pravo ime?“
„Da, ali sam sigurna da Thoerau nije tvoje. Da li ti je stalo da mi
konačno kažeš pravo?“
„Reći ću kad dođeš jebenom zdravom razumu i pustiš me da te
vidim.“
„Ti jednostavno nećeš pustiti to, zar ne?“ Nasmejala se opet. „Šta
ako je pravi razlog što neću da te vidim zato što sam ružna?“
„Imam dobar osećaj da nisi.“
„Ali šta ako jesam?“
„Jebaću te sa ugašenim svetlom.“
„Više volim upaljena.“
„Onda ću te naterati da nosiš papirnu kesu preko glave.“
„ŠTA?“ Prasnula je u cerekanje. „Ti si smešan! Uh, imam klijenta
ispred. Moram da idem. Mogu da te pozovem kasnije?“
„Uvek.“ Prekinuo sam, smejući se. Onda me udarilo.
Jebem ti… Ona
A.G.M.

Krivotvorenje
Namerno davanje lažnog svedočenja pod zakletvom.

Alyssa (Pa, moje pravo ime je „Aubrey“…)

„Ljudi uvek naposletku budu uhvaćeni u laži. Zašto ljudi ne
razumeju to?“ To je bila Thoreauva poruka ovog jutra.
„Ne misliš da su neke laži opravdane?“ Odgovorila sam.
„Ne. Nikada.“
Oklevala sam. „Dakle, ti nikad nisi lagao meni?“
„Zašto bih?“
„Jer se jedva poznajemo…“
„Jedino zato što me ti držiš na distanci.“ Poslao je drugu poruku pre
nego što sam mogla odgovoriti. „Da li bi želela da znaš moje pravo ime
i gde radim?“
„Preferiram naš anonimni sporazum.“
„Naravno da više voliš, ali nikad ti nisam lagao. Verujem ti iz nekog
čudnog razloga.“
„Nekog čudnog razloga?“
„Veoma čudnog. Pričamo kasnije.“

Ubacila sam telefon u tašnu i uzdahnula, puštajući taj poznati

osećaj krivice da me preplavi. Nikad nisam planirala da nastavim da
pričam s njim, da postanem njegov prijatelj van LawyerChat, ali bila
sam u tome preduboko, i nisam želela da ga pustim.
Pre nekoliko meseci, kad sam videla pozivnicu za ekskluzivni sajt
na stolu moje majke, zaklela sam se da ću ga koristiti jedino kad imam
neko pitanje za moje časove prava. Koristila sam njenu šifru da se
ulogujem, napravim lažni profil, i osiguram da sva pitanja budu
ispletena na način da niko ne pomisli da su za domaći zadatak.
Nažalost po mene, program za buduće advokate na Duke-u je bio
kao ni jedan drugi. Sadržao je više ličnih časova, lice u lice učenja sa
aktivnim advokatima, i davao punomoć da svaki student nađe
stažiranje za finalnih četiri semestra. Dodatno tome, očekivali su da
čitamo i budemo uključeni u slučaje kao da smo već advokati.
A.G.M.
Da sam znala da će tražeći od Thoreaua toliko saveta u vezi
domaćih zadataka odvesti do pravog prijateljstva, možda bih prestala
da pričam s njim ranije. Ali opet, kao što sam ja bila njegov jedini
prijatelj, i on je bio moj jedini prijatelj.
Bio je otvoren i iskren svaki put kad smo pričali, i ja sam samo
želela da mogu biti ista – posebno pošto je on izgleda imao naviku da
kaže, „Mrzim da jebem lažova“ kad god bi ga žene sa sastanaka
slagale.
Prokletstvo…
Ravnjajući til na mojoj tutu suknji, nekoliko puta sam duboko
udahnula; Mogu da mislim o mom prijateljstvu sa Thoreau kasnije,
upravo sada moram da se koncentrišem.
Danas je audicija za predstavu Labudovo Jezero i bila sam
nervozna olupina; jedva sam spavala, preskočila doručak, i pojavila se
u teatru pet sati ranije.
„Molim oslobodite scenu, dame i gospodo!“ Direktor je viknuo od
ispod. „Zvanična audicija će početi za trideset minuta! Molim vas
oslobodite scenu i idite svojim putem do krila!“
Pre nego što sam krenula iza scene, pogledala sam u publiku.
Većina lica je bila poznata – moji drugovi sa časa, instruktor, nekoliko
direktora iz kompanije baleta s kojima sam radila prošlog leta, ali lica
koje sam trebala videti nisu bila ovde.
Nikada nisu.
Boli, našla sam ugao sobe za presvlačenje i pozvala svoju majku.
„Halo?“ odgovorila je odmah.
„Zašto nisi ovde?“
„Zašto nisam gde, Aubrey? O čemu pričaš sada?“ Razdraženo je
izdahnula.
„Moja audicija za Labudovo Jezero. Obećala si da ćete ti i tata doći.“
„Aubrey je, dušo!“ Vikala je mom ocu u pozadini. „Tvoje recitovanje
je bilo danas?“
„Ne recitujem od kad mi je bilo trinaest.“ Zaškripala sam zubima.
„Ovo je audicija, jedna u celom životu audicija, i ti bi trebala biti ovde.“
„Pretpostavljam da je moja sekretarica zaboravila da mi kaže o
tome jutros,“ rekla je. „Jesi li već poslala za stažiranje za glavno?“
„Imam dva glavna.“
„Pravni, Aubrey.“
„Ne.“ Uzdahnula sam.
A.G.M.
„Pa zašto ne? Misliš da će ti pasti s neba i sleti u tvoje krilo? Je l’ to
to?“
„Imala sam intervju juče u Blaine i Associates,“ rekla sam,
osećajući kako mi srce postaje teško svakom sekundom, „i imam još
jedno sledeće nedelje u Greedwood, Bach i Hamilton. Ja ću takođe
upravo imati audiciju za ulogu životnog iskustva ako bi se pravila da
ti se jebe za to bar pet sekundi.“
„Izvini me, mlada damo?“
„Ti nisi ovde.“ Suze su mi skupile u očima. „Ti nisi ovde… Znaš li
koliko će produkcija biti velika?“
„Da li te plaćaju? Je l’ to New York baletska kompanija vodi?“
„To nije poenta. Govorila sam ti stalno i stalno koliko mi je ova
audicija važna. Zvala sam te i podsetila sinoć, i bilo bi zaista lepo da
su se moji roditelji pojavili i verovali u mene za promenu.“
„Aubrey…“ Uzdahnula je. „Ja verujem u tebe. Uvek sam verovala,
ali u sred velikog saslušanja sam sada i ti znaš za to jer je svuda u
novinama. Takođe znaš da postati profesionalna balerina nije stabilna
karijera, i koliko god bih volela da ostavim svog klijenta koji dobro
plaća da gledam kako skakućeš na vrhovima prstiju na sceni – ʺ
„Zove se plesanje en pointe.“
„Ista stvar,“ rekla je. „Bez obzira, to je samo audicija. Sigurna sam
da tvoj otac i ja nismo jedini roditelji koji nisu stigli danas. Jednom
kad diplomiraš na koledžu i upadneš u školu prava, videćeš balet kao
ono što zaista jeste – hobi, i bićeš zahvalna što smo te gurnuli ka
duplom glavnom.“
„Balet je moj san, majko.“
„To je faza, i ti si već prošla godine da postaneš profesionalna
balerina poslednji put kad sam proverila. Sećaš se kad si odjednom
ustala i odustala? Odustaćeš ponovo, i to će biti najbolje. Što se toga
tiče - ʺ
Spustila sam slušalicu.
Nisam htela da slušam još jedan od njenih ubica snova razgovora,
i ljutilo me je što je nazvala balet „fazom“ kad ja plešem od svoje šeste
godine. Kad su moj tata i ona sipali bezbroj dolara na privatne časove,
kostime i takmičenja.
Jedini razlog zašto sam „odustala“ kad sam imala šesnaest je bilo
jer sam polomila stopalo i nisam mogla da idem na audicije ni u jednu
školu plesa više. I jedini razlog zašto sam počela da pokazujem i
A.G.M.
najmanje interesovanje za pravo je bilo jer nisam mogla raditi mnogo
napolju u toku rehabilitacije osim da čitam.
Moje srce je uvek pripadalo baletankama, i to se nikad nije
promenilo.
„Aubrey Everhart?“ Čovek je iznenada prozvao moje ime sa
pozorišnih vrata. „Jesi li to ti?“
„Da.“
„Sledeća si na sceni. Imaš oko pet minuta.“
„Stižem…“ Ugurala sam torbu u ormarić. Pre nego što sam uspela
da zatvorim, moj telefon je zazvonio.
Znajući da je to moja mama koja zove da ponudi polu izvinjenje,
pokušala sam svoje najbolje da ne vrištim. „Molim te poštedi me tvojih
izvinjenja.“ Odmah sam nastavila. „Ne znače mi više ništa.“
„Zvao sam da ti poželim sreću,“ dubok glas je rekao.
„Dva minuta!“ Pozorišni radnik je pogledao u mene i pokazao mi da
krenem ka pozornici.
„Thoreau?“ Okrenula sam leđa ka radniku. „Za šta mi želiš sreću?“
„Spomenula si da imaš neku audiciju pre nekoliko nedelja. Danas
je, zar ne?“
„Da, hvala ti…“
„Ne zvučiš baš previše uzbuđena o tvom snu upravo sada.“
„Kako mogu biti kad moji roditelji ne veruju u to?“
„Tebi je dvadeset sedam.“ Podsmehnuo se. „Zajebi tvoje roditelje.“
Nasmejala sam se tiho. „Volela bih da je tako jednostavno…“
„Zaista jeste. Zaradiš svoj novac, i uprkos činjenici da ti zaista
nemaš pojma o pravu, izgledaš kao pristojan advokat. Jebi ih.“
„Imaću to na umu,“ rekla sam, pokušavajući da skrenem sa te teme.
„Šokirana sam da si se setio da je moja audicija danas.“
„Nisam.“ Prekinuo je vezu i ja sam znala da se on smeškao dok je
to rekao.
„Pedeset sekundi, Gospođice Everhart!“ Radnik me je uhvatio za
ruku i bukvalno povukao na scenu.
Nasmejala sam se sudijama i stala u petoj poziciji – rukama iznad
glave, i čekala sam prve tonove Tchaikovsky kompozicije da zasviraju.
Čulo se šuškanje papira, nekoliko kašljanja u publici, i muzika je
počela.
Trebala sam da pokažem arabesku, piruetu, i onda izvedem rutinu
koju sam vežbala na časovima poslednjih mesec i po dana. Nisam se
A.G.M.
osećala tako, ipak, i pošto je ovo bila moja poslednja prilika da
impresioniram, odlučila sam da plešem kako sam želela.
Zatvorila sam oči i uradila piruetu za piruetom, fouette okret za
okretom. Nisam čak bila ni u ritmu sa muzikom, i mogla sam reći da
je pijanista bio zbunjen i pokušavao da drži korak sa mnom.
Pokazala sam svaki skok koji sam znala, savršeno se dočekavši na
noge svaki put, i kad je pijanista odustao i udario poslednju notu,
vratila sam se u petu poziciju – nasmejana.
Nije bilo aplauza, nije bilo navijanja, ništa. Pokušala sam da
pročitam lica sudija da vidim da li su izgledali bar malo
impresionirani, ali oni su bili stoički.
„To bi bilo sve, Gđice Everhat,“ jedan od njih je rekao. „Hoće li
Gđica Leighton Reynolds preuzeti pozornicu?“
Promrmljala sam „Hvala vam“ pre nego što sam sišla i požurila van
teatra. Nisam se trudila da gledam ostatak audicije.
Ostatak popodneva, hodala sam po kampusu i pokušala da ne
plačem. Kad sam bila sigurna da ni jedna suza neće pasti, poslala sam
email Thoreau; to je bila jedina stvar koja bi me mogla učiniti da se
osetim bolje.

Naslov: Misliti…

„Jedna večera. Jedna noć. Bez ponavljanja.“ Da li izabereš

skup ili jeftin restoran? Da li platiš večeru i hotelsku sobu? Ili
da li sve podeliš sa ženom?
– Alyssa.

Naslov: Re: Misliti…

Skupa večera. Hotel sa pet zvezdica. Platim sve ja.

Da li bi volela da rezervišem nekoliko za nas tako da ti mogu
pokazati?
– Thoreau.

Naslov: Re: Re: Misliti…

Naravno da ne. I „nekoliko“ rezervacija? Šta se desilo sa

samo jednom?
A.G.M.

Naslov: Re: Re: Re: Misliti…

Rekao sam ti da ću napraviti izuzetak u tvom slučaju. Kupio

sam kutiju papirnih kesa danas.
– Thoreau

Nasmejala sam se i pogledala u sat. Bilo je pet posle podne i bila

sam sigurna da su rezultati audicije objavljeni satima ranije, ali ja sam
bila previše uplašena da ih pogledam. Sve što sam želela je šansa da
budem deo tog labudovog tima, ili čak zamena za glavnu ulogu.
Zašto sam sjebala tu rutinu? Na šta sam prokleto mislila?
Nakon što sam izludela sebe pitanjima, naterala sam se da odem
nazad do teatra i pogledam podelu uloga. Kad sam stigla, bilo je velike
gužve ispred znaka, i mogla sam da čujem uobičajene „Prošla sam!
Prošla sam!“ i „Kako me nisu primili?“ objave.
Progurala sam se kroz sve i gledala u papir, tražeći moje ime u
sporednim ulogama ali nije bilo tamo.
Bilo je na papiru glavnih uloga, i pored glavne uloge Odette/Odile,
crno beli labud, bilo je moje ime podebljano.
Počela sam da plačem, skačući gore dole u neverici. Htela sam da
pozovem mamu i kažem joj dobre vesti, ali moje srce je odjednom
propalo na tu misao.
Znala sam da u baš ovom momentu, ona verovatno priča mom ocu
da sam joj spustila slušalicu, i da je on morao da uveri da ja znam
granicu iza njih zbog plaćanja mog školovanja: „Ako odustaneš od
prava, prestaćemo da pišemo čekove… Pravo plaća za tvoje časove,
balet ne.“

***

Podigla sam moje bolno stopalo iz kofe sa ledom i osušila ga

peškirom. Nisam bila sigurna kako ću žonglirati sa glavnom ulogom,
časovima, i potencijalnim stažiranjem, ali nisam imala izbora.
Uzdišući, pogledala sam u kalendar na svom stolu gde sam
naškrabala „Dan za spremanje intervjua“ u današnjem odeljku.
Moj dolazeći intervju sa Greenwood, Bach, i Hamilton – jedna od
najprestižnijih kompanija u državi, bio je više od samo intervjua. Bio
A.G.M.
je proces, i svaki student koji traži stažiranje je znao da dobijanje
stažiranja u toj firmi čini čudesa za biografiju.
Kompanija je bila tako probirljiva da su sproveli četiri runde
telefonskog intervjua, tri online testiranja, i zahtevali od svakog da
popuni nekoliko eseja pre konačnog intervjua sa partnerima.
Prošla sam kroz telefonske intervjue i testove, ali eseji – odnosno
hiljadu stranica slučaja, je bilo nešto što nisam očekivala. Čak sam
pomislila da su mi poslali pogrešan paket pa sam zvala da kažem,
„Verujem da je moj paket zamenjen sa stažistom master prava
prijavom.“ Sekretarica mi se jednostavno nasmejala.
Rekla je da kompanija očekuje od svih stažista – master prava i bez
diplome nivoa, da popune isti paket najbolje što mogu.
„Ne brini,“ rekla je. „Ne očekujemo savršenstvo od tebe. Samo
želimo da vidimo kako ti um radi.“
Zgrabila sam se datoteku slučaja koja je zadavala najviše muka i
stavila je u krilo. Onda sam otišla na sajt kompanije GBH i upoznala
se sa tri partnera koji će me intervjuisati.
Greenwood, osnivač firme, je bio čovek sede kose i naočarima sa
okvirom od metala. Optužio je Harvard kao svoj razlog zašto je tako
zahtevan i temeljan, i hvalio se da je u svojoj karijeri od trideset
godina, dobio jednu od najvećih pobeda u zemlji.
Bach, partner u firmi preko deset godina, je bio ćelav čovek u ranim
četrdesetim, iako je izgledao malo starije. Izgradio je svoj put kroz
firmu, i pošto je bio „vredna individua sa neuporedivom strašću,“
Greenwood nije imao izbora osim da ga učini prvim partnerom. Imao
je jednu od najviše rangiranih pobeda u zemlji.
Poslednji je bio Hamilton – Andrew Hamilton, i on je bio… On je
bio seksi kao pakao. Pokušala sam da se fokusiram na njegovu
biografiju i ignorišem fotografiju, ali nisam mogla. Njegove tamne i
oštre plave oči su buljile u mene, i njegova kratka, tamno braon kosa
je preklinjala moje ruke da prođem kroz nju.
Imao je lice grčkog Boga – podjednako preplanuo, savršeno
simetrična, jaka i isklesana čeljust, i njegove pune usne su bile uvijene
u smešak.
Iako je slika pokazivala samo gornji deo njegovog tela, zamislila
sam po načinu na koji je popunio svoje teget odelo da je tamo ispod bilo
jakih i definisanih mišića.
Postajala sam vlažna samo ga gledajući.
Fokusiraj se, Aubrey… Fokusiraj…
A.G.M.
Čudno, njegova biografija je bila najkraća od svih. Nije pisala
njegova edukacija, njegova pozadina, ili godina kada je postao partner.
Bilo je samo gomila ispunjavajućih reči o tome kako je „kompanija jako
počastvovana da ima tako cenjenog i dokazanog advokata“ u svom
timu. Oh, i on je uživao u jedenju čokolade.
Kako informativno…
Kopirala sam i nalepila sve njihove biografije u word dokument, i
onda pozvala Thoreau.
„Dobro veče, Alyssa,“ odgovorio je, terajući me da se istopim od
njegovog glasa kao i obično. Zaklela bih se da me mogao ubediti da
uradim bilo šta – skoro bilo šta.
„Hej, um…“
„Da?“
Bože, volela sam njegov jebeni glas… Nije rekao ništa toliko i ja sam
već postala napaljena.
„Zvala si me tako da mogu slušati tvoje disanje?“ Mora da se
smejao.
„Jesam, zapravo.“ Prevrnula sam očima. „Da li uživaš u mojim
zvukovima?“
„Uživao bih više kad bi bila ispod mene.“
Zacrvenila sam se. „Um…“
„Slučaj, Alyssa.“ Nasmejao se. „Reci mi o tvom poslednjem slučaju.“
„Dobro, um…“ Pročistila sam grlo. „Da skratim dugu priču: Moj
klijent je nosio pištolj u federalnu banku i zaboravio da zaključa
sigurnosnu bravu. Neko je naleteo na njega i njegove ruke su
instiktivno otišle u džep, i pištolj je opalio – pogodivši ga u nogu.“
„Od kad ti radiš kriminalno pravo? Mislio sam da ti je specijalnost
korporativno.“
Sranje… „Jeste, jeste. Uzimam ovaj slučaj za prijatelja, besplatno.“
„Hmmm. Pa, tvog prijatelja čeka od dve do pet godina u federalnom
zatvoru ako nema nekog prekršaja od ranije. S kojim delom ovde ti je
tačno trebala pomoć?“
„Delom sa izlaskom pred sud. On nije povredio nikog osim sebe.“
„Je li imao licencu da nosi oružje?“
„Ne…“ Pogledala sam kroz beleške.
„Onda sam siguran da će tužilac ubediti sudiju da je on nosio pištolj
u banku sa namerom da povredi nekog drugog umesto sebe. Prihvati
koju god ponudu ti daju.“
A.G.M.
„Pa, ja…“ Pogledala sam šta je pisalo u zadatku. „Šta ako sam već
odbila tu ponudu?“
Uzdahnuo je. „Pozovi tužioca i pokušaj da je dobiješ opet. Ako kažu
ne, zamoli za spor.“
„Spor? Jesi li poludeo?“
„Jesi li ti? Koji tip korporativnog advokata se složio da uzme
otvoren i zatvori kriminalni slučaj? Sasvim neiskusan u tome…“
„Za tvoju informaciju, to je zadatak – ʺ Nakašljala sam se. „Nije
važno. Reći im da tražim ponovo izlazak pred sud je poprilično ista
stvar kao kazati mu da tražim da izjasni krivicu.“
„Da je ovo bio slučaj, ja bih rekao izjasni krivicu.“ Zvučao je
smoreno. „Spor je najbolja opcija za tvog klijenta, i bilo koji pravi
advokat bi to znao. Jesi li sigurna da si prošla pravosudni ispit?“
„Ne bih bila pozvana da se pridružim LawyerChat da nisam, zar
ne?“ Osetila sam da me srce boli sa tom laži. „Samo pokušavam da moj
klijent ne bude strpan u zatvor.“
„Onda bi ti stvarno trebala da se držiš korporativnog prava.“ Mogla
sam čuti da se smeškao. „Tvoj klijent će ići u zatvor i nema ništa što bi
ti mogla uraditi. Jedina stvar o kojoj se može dogovarati je koliko dugo
će vremena provesti. Još nešto s čim ti treba moja pomoć? Da li trebam
da te učim razliku između kriv i nije kriv?“
Prevrnula sam očima i ostavila datoteku. „Hvala ti za tvoju srdačnu
pomoć kao uvek.“
„Moje zadovoljstvo,“ rekao je. „Moram da te pitam nešto važno.“
„U vezi mog slučaja?“
„Ne.“ Slabašno se nasmejao. „Kako ti izgledaš?“
„Šta?“ Jedva da sam mogla čuti svoj glas. „Šta si rekao?“
„Čula si me. Pošto ja možda nikad neću imati šansu da te vidim,
voleo bih da znam. Kako ti izgledaš?“
Ustala sam i otišla do ogledala, lutajući očima po mom odrazu.
„Nisam sigurna kako bih trebala da ti odgovorim na to…“ Morala sam
da promenim temu, brzo. Iz svega što mi je rekao o svojim sastancima
poslednjih nekoliko meseci, on definitivno ima određeni tip koji mu se
sviđao najviše, tip koji ga je intrigirao više od svih drugih: Plava, sa
blagim oblinama, pune usne…
Ja.
Pokušala sam da zamislim kako izgleda mnogo puta. Tamnokos,
možda? Prljavo plav? Usta napravljena za poljupce sa tamno zelenim
A.G.M.
očima? Šest paket, ne, osam paket koji vodi dole do slasne V linije za
lizanje?
On jeste spomenuo da vežba svakog dana…
Bila sam i više nego sigurna da je bio atraktivan – mora biti ako su
se toliko žene smuvale s njim na tim sajtovima za zabavljanje, ali svaki
put kad je moj um nacrtao sliku, ubedila sam sebe da sam ga shvatila
pogrešno.
„Znaš šta?“ Rekla sam, prekidajući svoje misli. „Nikad nisam bila
dobra u opisivanju stvari. Kako ti izgledaš?“
„Izgledam kao čovek koji želi da te jebe.“
Jeza je prošla mojoj kičmom. „To nije opis…“
„Koje boje ti je kosa?“ Nije zvučao zabavljeno, i ja sam znala da me
neće pustiti da izbegnem ovaj razgovor večeras.
„Crvena.“ Skinula sam gumicu sa moje punđe i pustila plave
pramenove da mi padnu na ramena.
„Koliko je duga?“
„Kratka je…“
„Hmmm. A tvoje oči?“
Gledala sam u svoje plave i sive irise. „Zelene, svetlo zelene.“
„Imaš li pegice?“
„Ne.“ Bar je taj deo bio istinit.
„A tvoje usne?“
„Želiš da znaš koliko su tanke ili debele?“
„Želim da znam kako izgledaju uvijene oko mog kurca.“
Uzdahnula sam.
„Igraš stidljivu večeras?“ Kockice leda su zazveckale u pozadini.
„Koliko duboko misliš da bi mogla uzeti moj kurac u usta?“
Ostala sam tiha, i moje disanje se usporavalo.
„Alyssa?“ Glas mu je bio nežan. „Da li ćeš mi odgovoriti?“
„Teško je predvideti nešto što nikad nisi uradio.“ Čula sam ga kad
je duboko udahnuo, i linija je bila potpuno tiha.
Mislila sam da će me pitati kako sam uspela da imam seks sa
momcima u prošlosti bez da im popušim, ali nije.
„Hmmm. Jesi li prirodno crvenokosa?“
„Zar je bitno?“ Otišla sam do kreveta. „Očigledno nisam tvoj tip.“
„Ja imam prioritet, ne tip, i pametna glasna crvenokosa koja nikad
nije imala kurac drugog muškarca u ustima je više nego vredna
izuzetka.“
A.G.M.
Zakačila sam palac na rub mojih gaćica i skinula ih pre nego sam
se zavukla ispod čaršava. „Šteta što nisam i potpuna devica, ha?“
„Ne jebem device.“ Zastao je. „Ali s obzirom da se ti i ja nismo
pojebali, možda si i ti jedna od njih.“
Vlažnost je kliznula po mojim bedrima, i osetila sam da mi se
bradavice ukrućuju. „Zaista sumnjam – ʺ
„Umoran sam od toga da samo mogu preko telefona pričati s tobom,
Alyssa…“
Tišina.
„Moram da te vidim…“ Glas mu je bio napet. „Moram da te
jebem…“
„Thoreau…“
„Ne, slušaj me.“ Ton mu je bio upozoravajući. „Moram da budem
zakopan duboko u tebi, da osećam tvoju pičkicu kako pulsira oko mog
kurca dok vrištiš moje ime – moje pravo ime.“
Ruka mi je išla dole preko stomaka i između bedara, i prsti su mi
počeli dirati klitoris. Sporo u početku, onda brže, brže sa svakim
zvukom njegovog teškog disanja u mom uhu.
„Bio sam veoma strpljiv s tobom…“ Glas mu je izbledeo. „Ne misliš
tako?“
„Ne…“
„Jesam,“ rekao je. „Umoran sam od zamišljanja koliko tvoja pičkica
može biti vlažna, koliko jako bi vrištala kad sisam tvoje sise dok me
jašeš… Koliko jako bih povukao tvoju kosu kad te presavijem preko
mog stola i jebem te dok ne prestaneš disati… Umoran…“
Zatvorila sam oči, stiskajući grudi drugom rukom, i stežući
bradavicu.
„Dajem ti dve nedelje da se jebeno urazumiš…“
„Šta?“
„Dve nedelje,“ šapnuo je. „Tada ćemo se ti i ja upoznati licem u lice,
i ja ću posedovati svaki centimetar tebe.“
„Ne mogu… Ne mogu se složiti sa… tim.“
„Hoćeš.“ Disanje mu je sada bilo u ritmu sa mojim. „I u trenutku
kad budeš, pozvaćeš me kod sebe i ja ću te podsetiti svega što si me
zezala proteklih šest meseci.“
Bila sam bez reči. Moj klitoris je oticao sa svakim dodirom mojih
prstiju, i moje disanje je postajalo kraće i kraće.
A.G.M.
„Biću nežan na početku,“ šapnuo je, „posebno kad kliznem mojim
kurcem u tvoja usta i povučem tvoju kosu, pokazujući ti tačno kako mi
se sviđa da bude sisan.“
„Stani…“ Stenjala sam. „Molim te… Stani…“
„Veruj mi, neću.“
„Thoreau…“ Noge su mi se tresle.
„Ne mogu više samo pričati s tobom. Moram da te osetim, moram
da okusim. Kaži da za dve nedelje…“
Ugrizla sam se za usnu, znajući da ako kaže to opet, ako me pita
još jednom, ja bih rekla da.
„Alyssa…“ Preklinjao je.
Bila sam sekund od svršavanja, sekund od vrištanja „Da! Da! Da!“
„Obećaj da ćeš me pustiti da te jebem za dve nedelje…“
Kao da su moja usta bila pod njegovom komandom, oslobodila sam
donju usnu i spremila se da kažem da, ali sam prekinula vezu.
Držeći oči zatvorenim, ležala sam na krevetu i pustila talase
orgazma da se prelamaju u meni dok sam vrištala tri da koje on nije
mogao čuti. Kad sam konačno prestala drhtati, okrenula sam se i uzela
jastuk, stavljajući ga na moje grudi.
Pre nego sam uspela naterati sebe da zaspim, čula sam da mi
telefon zvoni.
Bila je to poruka od Thoreaua. „Prihvatiću to kao da. Četrnaest
dana.“
A.G.M.

Teret dokazivanja
Obaveza dokazivanja ili odbacivanja sporne činjenice.

Andrew
„Jesam li ti spomenula da sam dobila glavnu ulogu za onu baletsku
predstavu na čiju sam audiciju išla?“ Alyssa mi je rekla sledećeg jutra.
Pričao sam s njom od kad sam stigao na posao, ali nisam spomenuo
činjenicu da mi je spustila slušalicu sinoć; kazniću je za to kasnije.
Jako.
Trinaest dana…
„Jesam li ti rekla o tome?“ pitala je ponovo.
„Ne, i ako mi nećeš reći kada i gde je predstava, onda me ne
zanima.“
„Oh, vau.“ Smejala se. „Ljut si zbog prošle noći, zar ne?“
„Besan.“
„Jer sam spustila slušalicu?“
„Jer znam da si vrištala ’da’ kad si svršila, i prekinula si jer nisi
želela da ja čujem.“
Bila je tiha, i baš sam hteo reći još nešto, ali Jessica je iznenada
ušla u moju kancelariju, nasmejana.
„Čekaj sekund.“ Stavio sam telefon na grudi. „Da, Jessica?“
„Završni intervjui će početi za dvadeset minuta. Trebaju vas u
konferencijskoj sali sada.“
„Biću tamo kad budem.“ Ponašao sam se kao da se poljubac koji je
slala nije desio, i čekao dok je zatvorila vrata. „Moraću da te nazovem
kasnije, Alyssa. Imam sastanak.“
„Mora da je loše vreme za oboje. I ja imam sastanak takođe.“
„Tvoj prokleti pištolj klijent?“
„Ne, nešto mnogo gore. Stažiranje intervju.“
„Mora da je u vazduhu.“ Udahnuo sam dok sam oblačio sako.
„Moram da sedim kroz nekoliko takođe, nažalost.“
„Neki savet?“
A.G.M.
„Pokušaj da se ponašaš kao da obraćaš pažnju dok odgovaraju na
pitanja, i osiguraj da ti telefon bude napunjen tako da možeš da se
prikačiš na internet.“
„Ne za mene.“ Nasmejala se. „Za stažiste. Nešto što bih mogla reći
ako je neko od njih nervozan.“
„Oh.“ Slegnuo sam ramenima. „Reci im moj moto.“
„I koji bi to moto bio?“
„Šta je tu je.“
„Zašto te ikad išta pitam?“
„Jer ti ja uvek kažem istinu.“ Prekinuo sam vezu.
„Gospodine Hamilton?“ Jessica je ušla u moju kancelariju opet.
„Žele da pogledate ove papire pre nego što počnu.“
„Iza tebe sam.“ Pratio sam je u konferencijsku salu, gde su Will
Greenwoord i Geogre Bach čekali, i seo sam pored njih.
„Dobro je videti te izvan kancelarije danas, Andrew.“ Will se
smejao.
„Da,“ Geogre je dodao. „Hvala što nam dodeljuješ svoje prisustvo
ovog poslepodneva. Mi znamo koliko ti voliš biti socijalan.“
Prevrnuo sam očima. „Zašto nas trojica moramo voditi intervjue za
stažiste? Zašto imamo zastupnike ako partneri rade njihov posao?“
„Ovo je porodica, Andrew.“ Gdin. Greenwood je rekao strogo. „Bilo
da li se radi o stažisti, sekretarici, ili mladom čoveku koji ostaje preko
noći i čisti ove kancelarije, želim da se svi osećaju kao deo ove velike
porodice. Zar ti ne želiš?“
„Neću odgovoriti da to,“ rekao sam. „Koliko biramo ove godine?“
„Ne puno.“ Will mi je pružio fasciklu. „Imamo top pet izbora. Samo
trebamo da snizimo na tri. Dvoje iz pravne škole, i jedan iz pred
pravne. Dodaćemo dvoje sledećeg semestra.“
„Hmmm.“ Izvukao sam zahteve i pravio se da obraćam pažnju dok
su njih dvojica prelazili sa uspesima svih njih.
„Dobro, Jessica!“ Will je pritisnuo interfon. „Možeš poslati prvog
kandidata!“
Kad su se vrata otvorila, očekivao sam da vidim uobičajeno jadno
obučenu ukočenu sa drvenim osmehom, ali žena koja je ušla unutra je
bila daleko od toga. Obučena u svetlo sivu haljinu koja je grlila njene
kukove i par štikli boje kože, bila je najseksipilnija žena koju sam ikad
video; nisam mogao prestati da je gledam.
Oči su joj bile tamno plave koje su se slagale sa ogrlicom safira na
njenom vratu. Kosa joj je bila vezana u nizak konjski rep – slobodni
A.G.M.
pramenovi su padali preko njenih grudi, i njene usne – njene svetlo
roze, stvorene za jebanje usne, su izgleda pričale nešto.
Nemam pojma o čemu govoriš…
Kad sam primetio njenu roze bretelu brushaltera kako je pala na
njeno golo rame, njene neverovatne oči su pogledale moje. Podigao sam
obrvu i ona se zacrvenila. Onda se odmah okrenula, gledajući u moje
partnere.
„Dobrodošla u GBH, gospođice Everhart,“ George je rekao. „Srećni
smo što ste ovde za intervju, ali kao što znate mi možemo izabrati samo
jednog od kandidata bez diplome ovog puta.“
„Razumem, gospodine.“ Opet je pogledala u mene, i moj kurac se
trznuo.
Pokušao sam da zaustavim slike koje su preplavljivale moj mozak,
slike mene kako savijam ovu ženu preko stola, jebem je uza zid u mojoj
kancelariji, i vežem joj ruke iznad glave dok je mučim jezikom celu noć,
ali nisu htele stati. Svaka slika se pretvorila u drugu, i pre nego sam
znao, vizuelno sam je svukao i nije bilo nikog sem nas u ovoj sobi.
Koji kurac nije u redu sa mnom? Privučen mogućim stažistom?
NEDIPLOMIRANIM stažistom?
„Pa, hajde da počnemo onda.“ George je prekinuo moje misli.
„Gospodine Hamilton, hoćete li početi sa prvim pitanjem?“
„Ne baš,“ rekao sam, pokušavajući da ignorišem činjenicu da je
gospođica Everhart zaglađivala haljinu na butinama.
Gurnuo me je ispod stola i rekao šapatom, „Porodica, Andrew…
Porodica.“
Prevrnuo sam očima. „Zašto bi želeli da budete advokat, gospođice
Everhart?“
„Uživam da zezam ljude,“ rekla je. „Pomislila sam da mogu biti i
plaćena za to.“
Usne su mi se izvile u osmeh, i George i Will su se smejali.
„U svoj ozbiljnosti, gospodo,“ nastavila je, „dolazim iz velike
porodice advokata i sudija; to je sve što sam znala ceo svoj život. Znam
da je pravosudni sistem daleko od savršenog, ali ništa me ne čini
srećnijom nego kad ga vidim u najboljem svetlu. Nema boljeg osećaja
nego raditi u dobrom okruženju.“
„Dobar odgovor,“ Will je rekao. „Sada, postavićemo vam nekoliko
pitanja u vezi sa pravim slučajevima koje smo ti slali email-om. Jeste
li uspeli da popunite sve?“
„Da, gospodine.“
A.G.M.
„Odlično. Prvo pitanje: Vaš klijent uđe u federalnu banku sa
napunjenim pištoljem u džepu. Stranac ga je zakačio, pištolj opali – i
pogodi ga u nogu. Bez obzira na optužbe koje je tužilac podneo, kako
biste vi odbranili klijenta?“
„Šta?“ Pogledao sam u njega. „Možeš li ponoviti pitanje, Will?“
„Ovo?“
„Šta god si upravo pitao.“
Klimnuo je i veselo ponovio, istaknuvši prekršaj ulaska u banku sa
napunjenim oružjem.
Moje misli su se odmah vratile na sinoćni razgovor sa Alyssom.
Nasmejao sam se misleći da je naslov priče Alyssinog „prijatelja“ u
lokalnim novinama, i da ću možda shvatiti ko je ona bez da mi kaže.
Izvukao sam telefon i držao ga ispod stola, pretražujući „Čovek se
upucao u federalnoj banci. Severna Carolina.“
Ništa povezano se nije pojavilo.
Hmmm…
„Kako biste ga zastupali, gđice Everhart?“ Will je pitao ponovo.
„Bez spora,“ rekla je brzo.
„Bez spora?“ Zvučao je malkice impresioniran. „Zašto?“
„Nema dozvolu za nošenje, pa sam sigurna da bi tužilac pokušao da
namesti da izgleda kao da je nosio pištolj u banku s razlogom. Bez
obzira što je samo sebe povredio, izgledi su da će ga osuditi, pa bismo
mogli izbeći suđenje i pokušali smanjiti na najmanje moguće.“
Trepnuo sam, odbijajući da poverujem da je njen odgovor ništa više
od slučajnosti. I što se toga tiče, čim je počela dalje objašnjavati njenu
logiku, znao da je bilo; jedino bi student počeo pričati o „emocionalnoj
molbi“ odmah posle plana bez spora.
Kad su Will i George počeli da postavljaju još pitanja, potražio sam
varijacije o tom slučaju. „Čovek pucao u banci.“ „Bez spora u slučaju sa
federalnom bankom.“ „Čovek povredio sebe u pucanju u banci.“
Još uvek ništa.
„Gospođice Everhart, postoji li neki uzor po kom želiš da napraviš
svoju karijeru?“ Greg je pitao.
„Zapravo, da,“ rekla je. „Uvek sam se divila karijeri Liama
Hendersona.“
„Liam Henderson?“ Podigao sam obrvu. „Ko je to?“ Uglavnom bi
naveli državne sudije, jako poznate tužioce, ili poznatog advokata. Ali
nepoznatog? Nikada.
A.G.M.
„Pa, on je ušao u istoriju kao najmlađi advokat koji je ikad otkrio
zaveru vlade, i on – ʺ
Prestao sam da slušam njene odgovore. Setio sam se druge rečenice
da potražim na internetu.
„Zanimljivim izbor, gospođice Everhart,“ Will je rekao. „Imate li
trenutno nekog mentora u pravnoj profesiji osim porodice?“
„Imam.“
„Jeste li u bliskom kontaktu sa tim mentorom? Ako jeste, koliko
često?“
„Pričamo skoro svakog dana, pa volim da mislim da smo bliski.“
Zašto se ovaj slučaj ne pojavi? Ako je pucanje u „federalnoj“ banci,
trebalo bi biti svuda u novinama…
„Da li bi vaš mentor bio u mogućnosti da priča sa nama, ili nam
pošalje pismo preporuke o vašim karakteristikama?“ Will je
definitivno bio impresioniran ovom ženom, i ona je imala ovaj posao.
Druga serija pitanja koje je tek trebao da je pita nisu bila stvarno
potrebna.
„Sigurna sam da bih mogla da ga pitam da uradi to ako je
potrebno,“ rekla je dok sam ja počinjao novu internet potragu.
„Odlično. Pa recite nam, koji je bio poslednji savet koji vam je
mentor dao?“
Pogledao sam u sat. Čim se ovi intervjui završe, pozvaću Alyssu o
ovom slučaju. Možda je ona izmislila neke detalje da nastavi da
prikriva svoj identitet.
„Kada sam mu rekla da sam nervozna zbog današnjeg intervjua,“
gđica Everhart je rekla nežno, „on mi je rekao, šta je tu je.“
Glava mi se momentalno podigla.
„O zar ne?“ Geogre je stavio ruke na grudi, smejući se. „To zvuči
kao nešto što bi naš Andrew rekao!“ Pljesnuo me po ramenu. „Je l’ tako,
Andrew?“
„Da.“ Skupio sam oči gledajući u ’gospođicu Everhart.’ „To zvuči
tačno kao nešto što bih ja rekao…“
Zakačila je pramen kose iza uha. „Budite sigurni da ću preneti
svom mentoru da se našao neko ko zaista uživa u njegovom čudnom
smislu za humor.“
„Molim te učini.“ Gledao sam dok je odgovarala na sledeća pitanja
u vezi eseja, kako jedva da je trepnula kad su pitanja postala teža. I
što sam je više slušao dok govori, sve više sam primetio poznatosti u
A.G.M.
njenom načinu pričanja, morao sam da prisilim sebe da jebeno ne
poludim.
Jedna slučajnost je bila u redu, ali dve? Prokleto blizu
neshvatljivog.
Dok su je ispitivali o omiljenim inspirativnim citatima, pronašao
sam Alyssin broj i pozvao. Znao sam sigurno da ona nikad ne utiša
telefon iz nekog čudnog razloga, i morao sam da znam da li je ono što
mislim istina, ili se moj um igra sa mnom.
Video sam da zvoni na mom ekranu, kad je prošlo nekoliko sekundi,
i kad je zvonilo tri puta, izdahnuo sam ogroman dah olakšanja. Ali
onda je zvuk zvona ispunio sobu.
„Tako mi je žao.“ Gospođici Everhart su se zacrvenili obrazi i uzela
je svoju tašnu. „Imam tu čudnu stvar da nikad ne utišam telefon…
Mislila sam ga ostaviti u autu.“ Izvukla je telefon, lagano se
osmehnuvši kad je pogledala u ekran, i onda je odbila poziv.
KOJI. KURAC!
„Dešava se sve vreme.“ Will se nasmejao. „Mi smo išli i išli svakako.
Dobro da smo bili prekinuti tako da možemo završiti sa finalnim
pitanjima. Nešto od tebe, Andrew?“
Gledao sam u ’Alyssu’. Bio sam zbunjen, besan, i nažalost uzbuđen
u isto vreme.
„Andrew?“
„Ne,“ rekao sam, primećujući kako se zacrvenela opet. „Nemam
apsolutno ništa za reći.“
Will i Greg su ustali i nasmejali se, pružajući ruku da je pozdrave,
ali ja sam ostao da sedim.
Nisam mogao da verujem u ovo sranje.
Ona nije bila zelenooka crvenokosa kao što je rekla preko telefona,
daleko od licenciranog advokata, i bila je jebeni lažov…
„Gospodine Hamilton?“ Stajala je ispred mene sa ispruženom
rukom. „Hvala za intervju danas. Bilo je apsolutno zadovoljstvo
upoznati vas.“
„Zadovoljstvo je svo moje.“ Protresao sam joj ruku, pokušavaju
najbolje što mogu da ignorišem njen mek dodir. „Srećno.“
Klimnula je, rekla zbogom nama trojici još jednom, i onda izašla iz
sobe.
Dok su Will i George pričali o tome kako su oduševljeni njenim
intervjuom, naterao sam sebe da pogledam kroz njenu biografiju.
Ozbiljan student na Duke-u: Pred pravo i balet. Savršen prosek 4.0.
A.G.M.
Skoro je dobila glavnu ulogu u Labudovom jezeru, i skoro izglasana za
top deset najboljih u svom razredu. Bilo je deset pisma preporuke u
njenoj fascikli – sva od besprekornih advokata; bilo je jedno od
okružnog advokata.
Koliko god njeni lični uspesi bili neverovatni, bio je njen rođendan
koji se isticao najviše. Imala je dvadeset dve.
Dvadeset jebenih dve.
I, iako je bila sa najviše uspeha od svih ne diplomiranih, nije bila
senior.
Bila je junior…

***

Ignorisao sam Alyssinu poruku večeras, onu u kojoj je pisalo, „Ako

nisi našao još jedan nesrećan sastanak za noćas, zovi me kad vidiš ovo.“
Bio sam previše ljut da bih joj bilo šta rekao. Nakon sati koje smo
proveli na telefonu, svaki put kad sam joj rekao da mrzim lažove, ona
mi je lagala. Više puta.
Hteo sam da glasam negativno za njeno zapošljavanje, ali nisam
mogao to učiniti. Kad smo završili intervjuisanje svih, odluka je bila
jednoglasna: Aubrey Everhart.
Ipak, dok su oni prolazili za i protiv za druge prijavljene, sedeo sam
u magli – ljut na sebe što nisam video Aubreyine laži ranije.
U šest meseci od kad smo počeli pričati, uvek je postavljala pitanja
koju su bila previše jednostavna, pitanja koja su nekad činila da se
upitam, ali nikad nisam dva put razmišljao o tome. Spomenula je Duke
univerzitet nekoliko puta, ali nikad nije pričala dovoljno dugo i uvek
je činila da izgleda da je diplomirala. Ali njeno konstantno govorenje
kako želi odobrenje roditelja i konfliktna osećanja u biranju između
plesa i prava su mi trebala biti pokazatelji.
U ovom trenutku, nisam bio siguran zbog koje sam laži bio više ljut:
Činjenica da nije bila advokat, činjenica da je još na fakultetu, ili
činjenica da mi je lagala o svom izgledu.
Sipavši svoju šestu čašicu ove noći, shvatio sam da je ta poslednja
laž – iako beznačajna u celoj ovoj velikoj spletki, bila ona koja me
najviše pogodila. Ona je definitivno bila moj ’tip’, i u trenutku kad je
ušla na taj intervju želeo sam je, pre nego što sam saznao njene godine.
Ispijajući piće, čuo sam da mi telefon zvoni. Ona.
A.G.M.
Prevrnuo sam očima i ostavio da zvoni. Uzeo sam poslednju
kubansku cigaru i izašao na balkon. Trebao sam da razmislim.
Nebo je bilo bez zvezda – skoro skroz crno, i mesec se krio iza zavese
tamnih oblaka. Koliko god ja nisam želeo da priznam, nebo je užasno
liči na onu noć koja se desila pre šest godina.
Bila je to noć kada se moj život promenio zauvek, noć koja me je
ostavila slomljenim, razbijenim, i ukočenim. Sve zbog laži – serija
nezamislivih laži koje slome srce.
Pokušao sam jako da zaustavim sebe od zamišljanja tih uspomena,
ali mogao sam još uvek čuti taj napeti, promukao glas u svojoj glavi:
„Andrew… Moraš mi pomoći… Moraš me izvući odavde… Molim te…
Spasi me, Andrew…“
Zatresao sam glavu i blokirao ostatak uspomena. Za razliku od pre
šest godina, imao sam kontrolu nad ovom situacijom, i to što me je
„Alyssa“ lagala je značilo da je naše prijateljstvo gotovo, završeno.
Nema opravdanja zašto je to uradila, ali pre nego što je odsečem iz
svog života, moram da je nateram da plati zato što je lagala, i morao
sam da smislim kako.
A.G.M.

Osuda
Presuda krivice protiv krivično optuženika.

Andrew
„Gospodine Hamilton?“ Aubrey je stavila moju kafu na moj sto dve
nedelje kasnije. Lično sam insistirao da ona radi kao moj stažista, iako
me je čak i gledanje nje ljutilo.
Odlučio sam da ne kažem mnogo oko nje, da izbegnem da je dugo
gledam, i nisam mogao ne biti okrutan više nego ikada – negativan
čak. Dao sam joj odgovornost za moju dnevnu kafu, zahtevao da odradi
svaki zadatak bar tri puta, i kad god je tražila moju pomoć, odgovorio
bih joj „Smisli sama.“
Nikad nije izgledala uznemireno ili uvređeno zbog moje grubosti,
što me je još više ljutilo. Mislio sam ako radi za mene i gledam je kako
puca pod pritiskom da će to što me privlači izbledeti, ali se samo
uvećalo svaki put kad bih video njeno lice.
Posebno danas.
Dok sam uzimao kafu, primetio sam da joj bradavice strče kroz
tanku, bež haljinu, i bila je toliko uska da sam mogao videti otisak
čipke na gaćicama.
Jebem ti…
„Gdin. Hamilton?“ pitala je ponovo.
„Da, gđice Everhart?“
„Imam važnu probu za balet u kojoj učestvujem, pa sam se pitala…“
Izgledala je totalno nervozno. „Mogu li izaći ranije danas?“
„Ne.“
Uzdahnula je. „Ja stvarno moram biti na toj probi.. U Gran Hall-u
je.“
„Pa?“
„Pa,“ rekla je, pročišćavajući grlo, „uz dužno poštovanje, gospodine
Hamilton, ovo je meni veoma važno. Grand Hall je uglavnom
A.G.M.
rezervisana za performanse, pa za njih da otvore i puste nas da
vežbamo je – ʺ
Nisam slušao, i koliko god sam hteo da gledam u svoj posao i stavim
joj do znanja da je ignorisana, nisam mogao. Bio sam previše zauzet
buljenjem u njen oblik usana.
„To je činjenica.“ Još je pričala iz nekog razloga. „Mislim da sam
napravila neke validne poene, i pošto ne tražim puno, trebali bi se
složiti da me pustite.“
„Vratite se na posao, gospođice Everhart.“
„Gdin. Hamilton, molim – ʺ
„Vratite. Se. Nazad. Na. Posao.“ Pogledao sam je, izazivajući je da
pusti još jednu reč iz svojih zavodljivih usta. „Ne zanima me vaš
privatni život. Plaćam vas za dvadeset pet sati u nedelji, pa ćete raditi
dvadeset pet sati u nedelji, i radićete ih kad ja kažem da ih radite. Tako
da, vrati se u svoj boks.“
Gledala me je nekoliko sekundi, i nisam mogao a da ne primetim
da joj se stvaraju suze u očima.
„Možete uzeti tu kutiju maramica na svom putu napolje,“ rekao
sam.
Vrteći glavom, zakoračila je nazad i krenula ka vratima. „Pitaću
gospodina Bach ako mogu otići ranije. Uz svo poštovanje.“
„Izvini?“ Ustao sam. „Šta ste upravo rekli?“
Nastavila je da hoda ka vratima, zvuk njenih štikli je kucao brže i
brže. Pre nego je uspela da okrene bravu, obgrlio sam je otpozadi i
udario rukom o vrata.
„Nisam obožavalac neposlušnosti, gospođice Everhart.“
„Ne morate se više brinuti o tome.“ Lice joj bilo crveno, izobličeno
ljutnjom. „Pitaću gdin. Bach-a da me premesti kod nekog drugog jer ja
odbijam da radim za vas.“
„Srećno s tim. Niko drugi vas nije želeo. Jedino ja.“
„Sumnjam u to.“ Pokušala se pomeriti, ali sam zgrabio njene ruke
i držao ih iznad njene glave.
„Bila sam najbolja od intervjuisanih i vi to jebeno znate.“ Siktala
je. „I pošto oboje znamo tu činjenicu, ne moram da trpim vaše sranje
više.“ Izgledala je kao želi da me pljune u lice. „Vi ste okrutan, hladan,
i snishodljiv seronja, i nisam naučila ništa od vas; sumnjam da ću
ikada.“
„Pazite na jebeni rečnik. Ja sam još uvek vaš šef.“
„Bili ste moj šef.“
A.G.M.
Stegnuo sam svoj stisak na njenom struku i pogledao je direktno u
oči, pritiskajući svoje grudi na njene sise. „Dozvoli da ti kažem šta će
se desiti, Aubrey. Otići ćeš u svoj boks i ostaćeš onde dok ne završiš za
danas – jedino ustajući da mi doneseš novu šolju kafe. Reći ćeš svom
direktoru baleta da ćeš doći nakon što završiš posao, i nećeš ići
gospodinu Bach-u i reći bilo šta, jer mi ne zapošljavamo opet stažiste
jer plaču.“
„Onda pretpostavljam da uvek postoji prvi put.“ Pogledala me je,
sužavajući oči dok su joj se grudi teško podizale.
„Aubrey – ʺ
„Pusti me pre nego zavrištim, gospodine Hamilton. Nisam slušala
ni reč koju si upravo rekao tako da ti predlaž – ʺ
Sudario sam moje usne o njene, efektivno je terajući da zaćuti.
Zadržao sam ruke čvrsto na njenom struku, pritiskajući joj telo o vrata
mojim.
Promrmljala je dok sam joj gurao jezik u usta, i grickao njenu donju
usnu koliko sam jako mogao. Bez razmišljanja, pustio sam njene ruke
i zgrabio joj struk – privukavši je tesno uz sebe dok je moja ruka
nalazila put ispod njene suknje.
Kliznuo sam rukom preko ruba njenih gaćica, tapkajući prstima na
čipki, i onda ih polako gurnuo u stranu i uronio prstom duboko u njenu
pičkicu.
„Ahhh…“ stenjala je, terajući me da joj zagrizem usnu opet, terajući
da koristim dva prsta umesto jednog.
Bila je mokra – natopljena, i koliko god sam je hteo nerazumno
jebati uz vrata moje kancelarije i teram da zaboravi moje ime, odvojio
sam svoje usne od njenih.
„Gubi se do đavola iz moje kancelarije.“
„Šta?“ Pitala je bez daha, njene oči se rašile od iznenađenja.
„Idi na tvoju važnu probu.“
„Gdin. Ham – ʺ
„Požuri pre nego što promenim svoje mišljenje.“ Pružio sam se oko
nje i otvorio vrata. „Idi.“
Nije oklevala da prođe pored mene, i čim je izašla znao sam
prokleto dobro da ovaj aranžman neće funkcionisati za mene veoma
dugo. Ili će biti premeštena ili ću ja morati da je otpustim, ubrzo.
Satima kasnije, kad sam bio na pola puta kroz posao za dan,
primetio sam da mi je stigla poruka od Alysse. Prevrnuo sam očima i
promenio njeno ime u Aubrey pre nego što sam pročitao.
A.G.M.
„Gde si bio poslednje dve nedelje?“ pisalo je. „Jesi li dobro? Zvala
sam te i slala ti poruke i ti nisi odgovorio. Zaista sam zabrinuta… Ako
dobiješ ovo, reci nešto, bilo šta.“
Nisam želeo da odgovorim, ali sa ukusom njenih usana još uvek na
svojim, odustao sam. „Dobro sam. Samo sam otkrio veliku stvar ne tako
davno i pokušavao sam da shvatim kako se baviti tim.“
„Je li nešto ozbiljno?“
„VEOMA ozbiljno.“
„Žao mi je… Hoćeš da znaš nešto što će te učini da se osetiš bolje?
„Sumnjam u bilo šta što možeš reći sada.“
„Hoćeš da se kladimo?“
„Iskušaj me.“
„Moj šef me je upravo poljubio do ludila. Mislim da je zato bio tako
zao prema meni; želi da me jebe…“
„Ja zaista ne mislim da tvoj ’šef’ hoće da te jebe…“
„Definitivno želi. Kurac mu je bio tvrd kad me je poljubio, i grizao
mi je usnu i držao kao da želi da me poseduje… Nikad nisam bila
vlažnija u svom životu…“
Oklevao sam. „Kako bi ovo zapravo trebalo da učini da se osećam
bolje?“
„Pretvarala sam se da si ti sve vreme. Nedostaješ mi.“
Odmah sam isključio svoj telefon. Nisam znao koju vrstu sranja je
pokušavala da izvede, ali neću pasti na to.
„Pretvarala sam se da si ti? Nedostaješ mi?“ Sranje.
Neću joj odgovoriti na pozive ili poruke jako dugo. Seksi jebena
usna ili ne.
A.G.M.

Unakrsno ispitivanje
Saslušavanje svedoka kojeg je pozvao njegov protivnik

Aubrey
Nisam mogla prestati da mislim o načinu na koji me je gospodin
Hamilton poljubio pre neki dan, način na koji me privio na svoje grudi
i kako je jebao moja usta jezikom.
Misli o njegovom ljubljenju su preplavljivale moj um čitav dan, i
čak i sada, kad sam mu stavljala poslednju šolju kafe, bila sam u
iskušenju da odem iza njegovog stola i izazovem ga da me poljubi
ponovo. Sve od kad sam postala njegov stažista, bio je prilično zao
prema meni – bezobziran, ali mislila sam da je to deo obuke, način da
vidi da li ću odustati pod pritiskom.
Dok me nije poljubio tog dana.
Bilo je nečeg nedodirljivog u njegovom poljupcu; neizrečenog,
potisnute požude. Nateralo me je da mislim da su oni pogledi koje je
često bacao ka meni, ti izgledi prezira koji su upleteni sa željom, značili
nešto više.
Stavila sam plastičnu kašičicu u njegovu šolju i pročistila grlo.
„Treba li vam još nešto, gdin. Hamilton?“
Nema odgovora.
Stajala sam u mestu i čekala da podigle glavu i pogleda me; želela
sam da mu vidim lice.
Odelo koje je nosio danas – tamno sivo trodelno sa srebrnom
svilenom kravatom, učinilo ga je da izgleda još više razarajuće prelepo
nego što je normalno izgledao.
„Postoji li problem, gospođice Everhart?“ Spojio je ruke na stolu,
pokušavajući svoje najbolje da se ponaša kao da ga moje prisustvo ne
ometa. Ali ometalo ga je, i ja sam mogla to videti.
Znala sam da će me pogledati u svakom trenutku, pa sam se
pomerila nazad, osiguravajući da svetlo plava haljina koju sam obukla
za njega bude vidljiva, ali je zadržao pogled dole.
„Ne, gospodine.“
A.G.M.
„Onda izlazi iz moje kancelarije. Trebaće mi taj Brownstein izveštaj
sa sledećom kafom. U četiri.“
„Dao si mi juče taj izveštaj. Rekao si da uzmem sve vreme koje mi
treba.“
„Mora da si me pogrešno razumela. Možeš uzeti sve vreme koje ti
treba danas. Stvari se brzo menjaju ovde, i to je tačno razlog zašto neki
od nas ne odu ranije. U četiri.“
Stajala sam onde bez teksta. Nije bilo šanse da pročitam i
rezimiram trista stranica izveštaja do kraja dana.
„Jesi li izgubila čulo sluha između danas i juče?“ Konačno je
pogledao gore, njegovo savršeno lice je bezizražajno. „Treba mi
potpuna tišina kad radim i ne mogu se koncentrisati sa tvojim teškim
disanjem.“ Skupio je oči na mene. „Izlazi, završi izveštaj, i donesi ga sa
mojom kafom. Ako ne uradiš tako, otpuštena si.“
Brzo sam odlučila da je bio bipolaran, i da je naš naizgled povezan
poljubac bio greška. Okrenula sam i izašla iz njegove kancelarije,
žureći pravu u sobu za odmor.
Nije bilo šanse da mogu završiti taj izveštaj do kraja dana.
Izvukla sam telefon i prošla kroz poruke – shvatajući da Thoreau
nije odgovorio na moje jutarnje poruke. Uzdahnuvši, odlučila sam da
ga pozovem. Trebalo mi je da mi neko kaže da moj život nije gotov kad
dobijem otkaz.
Zvonilo je jednom.
Zvonilo je drugi put.
Otišlo je na govornu poštu.
Pritisnuo je odbijanje?
Poslala sam mu poruku. „Šta do đavola nije u redu s tobom u
poslednje vreme? Je l’ tvoj nedostatak seksa čini da se ponašaš kao
seronja prema meni? Je l’ odustajanje TAKO LOŠE? Pričaj sa mnom.“
Čekala sam odgovor, ali nije stigao, pa sam spustila na kauč. Nije
bilo svrhe da čak i probam da završim izveštaj. Samo ću sedeti ovde,
opustiti se, i kad bude pet sati ići ću i pokupiti svoje stvari i otići.
Mogla bih da nađem novo stažiranje za dve nedelje, ili u gorem
slučaju, pitam odeljak ako mogu pratiti majku i oca okolo u njihovoj
prepunoj firmi za kredit.
Uh… Bože…
Zatvorila sam oči i naslonila se na jastuk, želeći da mogu zaspati.
„Aubrey?“ Neko mi je protresao rame baš dok sam tonula u san.
„Da?“ otvorila sam oči. Bila je to Jessica.
A.G.M.
„Tražim te već dugo. G. Hamilton želi da priča sa tobom.“
Podigla sam obrvu. „Još kafe?“
„Verovatno.“ Slegla je ramenima. „Malo je isključen u poslednje
vreme. Samo hajde, ne želiš da ga naljutiš.“ Držala je vrata otvorena i
ja sam ustala, prolazeći pored nje.
Premišljala sam se da li uopšte trebam ići u njegovu kancelariju.
Ali opet, videti izraz kad mu kažem, „Jebi se. Dajem otkaz.“ je previše
dobro iskustvo da propustim. Prisilila sam se na osmeh i kucnula na
njegova vrata.
„Uđi.“ Glas mu je bio ozbiljan.
Ušla sam unutra, očekujući da vidim da drži praznu šolju, ali on je
sedeo za stolom – buljeći u mene.
„Sedi,“ rekao je.
Sela sam ispred njegovog stola, čekajući da me izgrdi za nešto, da
se oslobodi još malo njegovoh naizgled bipolarnih sklonosti, ali nije.
Samo je nastavio buljiti u mene.
Mrzela sam efekat koji je imao na moje telo u ovom trenutku, i
koliko god sam želela da ga pitam šta do đavola hoće, nisam mogla da
progovorim.
Bez da mi se obrati, odjednom je ustao i hodao oko stola, sedajući
na ivicu i kolenima dodirujući moja.
„Advokati bi trebali biti ljudi sa integritetom, zar ne?“ šapnuo je.
„Da.“
„Da li ti misliš da imaš integritet, gospođice Everhart?“ naglasio je
svaki slog mog imena.
„Da.“
„Hmmm.“ Nagnuo se napred. „Pa, da li bi ikad voljno sakrila istinu
od nekog do koga ti je navodno stalo?“
„Zavisi…“ Dah mi je zastao u grlu; srce mi je lupalo milju u minutu.
„Zavisi?“ Malo se pomerio nazad. „Od čega zavisi?“
„Ako će istina napraviti štetu ili povrediti nekoga bespotrebno,
onda ja verujem da imam prava da sakrijem.“
„Ali ako je neko očigledno tražio da kažeš istinu, nekoliko puta? Šta
ako je rekao, želim da mi kažeš istinu bez obzira koliko boli, ili koliko
će me razljutiti?“
Gde ide s ovim? „Da li se ovo odnosi na potencijalnog svedoka da
primeni svedočenje, g. Hamilton?“
A.G.M.
„Ne…“ Prešao je prstima po mojoj ključnoj kosti, zapalivši moje
nerve. „Ovo je od ličnog značaja. Samo mi je potrebno spoljašnje
mišljenje. Odgovori na pitanje.“
„Pa, ja mislim – ʺ Udahnula sam kad je stavio ruku na moju butinu
i lupkao prstima na mojoj suknji. „Mislim da određene laži moraju biti
rečene, i određene istine moraju biti sakrivene. Konačna presuda je na
onima koji mogu razaznati šta je šta.“
„Dakle, ti veruješ u osnovanu sumnju?“
„U nekim slučajevima, da…“
„Šta je u našem slučaju?“ Ruka mu je polako išla ispod moje suknje,
putujući dalje i dalje mojom butinom.
„Našem slučaju?“
„Da,“ rekao je. „Verujem da smo ti i ja trenutno u nesrećnoj internet
prevari.“
„Ne…“ Rekla sam bez daha i zbunjena… „Mi nismo u internet
prevari…“
„Definitivno jesmo, Alyssa – ʺ Povukao me je napred držeći me za
bisernu ogrlicu. „Ovo je slučaj o ženi koja se sprijateljila sa mnom na
internetu, ali je ispala neko totalno drugačiji nego što mi je rekla. Pa,
u ovom slučaju – našem slučaju, kako se osećaš povodom osnovane
sumnje?“
Dahnuvši, mogla sam osetiti da sve boje nestaju s mog lica. Srce mi
više nije kucalo ludački; vrtelo se divlje – spremno da iskoči iz mojih
grudi, i moje su se oči rašile koliko je god moguće.
„Bila si jako dobra u skrivanju tragova toliko dugo, pa ću ti priznati
to,“ rekao je. „Ali mislim da smo veoma dobro pričali o tome kako se
osećam u vezi lažova. Zar nismo?“
Promrmljala sam dok je on stezao držanje mojih bisera, i vukao me
bliže da smo bili usta na usta.
„Da li misliš da mi odgovoriš, Aubrey? Jesi li se umorila od ove
jebene šarade?“
„Nikad nisam mislila da…“ Drhtala sam, pokušavajući da skrenem
pogled s njega, ali njegov zahvat me je sprečio da se pomeram. „Jako
mi je žao…“
Nije ništa dalje rekao. Gledao je u moje oči, tražeći nešto čega nije
bilo. Onda je snizio glas, i povukao se. „Jednom kad mi neko slaže on
je mrtav za mene. Sećaš li se da sam rekao to?“
„Da…“
„Pa, uvek si bila spremna da izgubiš naše prijateljstvo zbog laži?“
A.G.M.
„Nikad nisam želela da te lično upoznam…“
„Mogu to videti.“ Siktao je.
„Da sam znala ko si stvarno…“ Lomila sam se ispred njega. Ovo je
bilo previše za jedan dan. „Ne bih nikada – ʺ
„Batali.“ Prekinuo me je. „Čuo sam dovoljno o tvom mišljenju o
laganju. Videvši da ne delimo isto mišljenje, ti nisi vredna biti moj
stažista. Bićeš asistent moje sekretarice do sledeće objave.“
„Spuštaš me?“
„Nije to spuštanje. To je način da te zadržim podalje od sebe.“
Srce mi je propalo.
„Naša internet veza – šta god da je to bilo u svakom slučaju,“ rekao
je, „je završena. Ne želim da te čujem van ovih zidova ponovo.“
„Thoreau…“
„Gospodine Hamilton je, gospođice Everhart.“ Gledao me je.
„Gospodin jebeni Hamilton.“
„Moraš verovati da mi je žao… Mislila sam da se ovo nikad neće
desiti.“
„Uzmi koliko god ti vremena treba za Brownstein izveštaj.“
Zanemario je moje izvinjenje i otpustio njegovo držanje na mojoj
ogrlici. „Imaš do kraja sledeće nedelje. I od sada, možeš jedino staviti
kafu na moju policu za knjige. Ne trebam da dolaziš ni blizu mom
stolu.“
„Andrew – ʺ
„Mi nismo na ’ti’. Ne zovi me više tako.“
„Dozvoli da objasnim…“
„Nema šta da se objasni. Lagala si mi i ti više ne postojiš. Izlazi.
Odmah.“
Osetila sam suze očima. „Bila sam ozbiljna kad sam rekla da si mi
jedini prijatelj… Prijatelji bi trebalo dati drugu šansu da ispravim
stvar. Samo me pusti da ti kažem zašto sam morala da te lažem…“
„Ne bavim se lažovima. Ikada. I videvši da je to upravo šta si ti, ne
zanima me zašto si osetila potrebu da me zavaravaš. Gubi se iz moje
kancelarije, ostani što dalje od mene moguće, i radi prokleti posao.“
Ustala sam i pogledala ga u oči, moleći ga da me samo sasluša, da
me pusti da objasnim, ali on se okrenuo od mene. Onda je podigao
telefon.
„Jessica?“ rekao je. „Možeš li pomoći gospođici Everhat da nađe svoj
put van moje kancelarije? I možeš li molim te da pozoveš domara da
proveri moj pod za jebenim super lepkom?“
A.G.M.
***

Stajala sam ispod vrelog tuša, i plakala. Kad sam izašla iz

Andrewove kancelarije, rekla sam da se ne osećam dobro i da mi je
trebalo da odem ranije.
Vozila sam pravo u plesni studio – zaključavajući se u privatnoj sobi i
plešući dok nisam mogla osetiti noge više. Znala sam da sam sigurno
izgledala ludo kolegama, jecajući između svakog okreta, ali nije me
briga; trebala sam da pročistim um od svih misli o Andrewu, Thoerau,
i Alysse. Dok je voda nastavila da udara po mojoj koži, zatvorila sam
oči i promrmljala, „Koliko dugo je znao?“ Mislila sam o poslednjih par
nedelja, kako je „Thoreau“ bio manje pričljiv nego obično, kako me je
ignorisao, i onda me je pogodilo.
Moj intervju….
Još se sećam da sam videvši Andrewa uživo shvatila da ni jedna
slika njega ne može precizno prikazati koliko je zaista izgledao seksi,
i zacrvenila sam se u trenutku kad su njegove oči srele moje. Nije
izgledalo da se ponašao drugačije kroz ispitivanje, ali sam se onda
setila nasumičnog telefonskog poziva…
Nisam sigurna zašto sam se sada sećala, ali dok su se gospodin
Bach i gospodin Greenwood jednostavno smejali na nametljiv
telefonski poziv, Andrew je samo buljio u mene. Kao da je bio u
totalnom i apsolutnom šoku. Na kraju intervjua, kad sam mu pružila
ruku, njegov pogled nije bio zaintrigiran više, bio je zagrejan.
Brišući suze, isključila sam vodu i izašla van. Uvila sam peškir
oko sebe i uradila ono što uvek radim kad sam tužna: naručila sendvič
i napravila nekoliko martinija.
Baš dok sam ispijala prvi, neko je pokucao na vrata. Primetila
sam roze barbi ključeve na komodi – kletva moje zaboravne i „nikada
ovde“ cimerke i znala sam da je ona.
Uvek nešto zaboravi…
„Da li bi te ubilo da proveriš dva puta za ove pre nego – ʺ stala
sam kad sam otvorila vrata.
Bio je Andrew, i izraz njegovog lica je bio čisti bes. Nije više bio u
odelu, samo jednostavna, bela majica koja prijanja na njegovim
trbušnjacima i par izbledelih plavih farmerki.
Pokušala sam da mu zalupim vrata u lice, ali držao ih otvorenim
i na silu ušao u moj stan. Počela sam da hodam unazad i on je išao
A.G.M.
svakim korakom ka meni, nateravši me da se naslonim na zid dnevne
sobe.
„Moramo da razgovaramo.“ Glas mu je bio ravan, bezosećajan.
„Ne, ne moramo. Rekao si dovoljno ranije.“ Pogledala sam u pod.
„Ne brini, podneću ostavku ujutru. Molim te otiđi.“
Podigao mi je bradu i pogledao u moje oči. „Ne daješ otkaz.“
„Gledaj me.“ Progutala sam. „Želim da odeš…“
„Poverovao bih u to, ali ti kažeš stvari koje ne misliš sve vreme.“
Tenzija između nas je bila prokleto skoro opipljiva, i mogla sam
osetiti kako mi se krv greje sa svakom sekundom dok je stajao tu i
gledao me. Probala sam da se pomerim, ali mi je on uhvatio bokove.
„Rekla si mi da si advokat, Aubrey…“ rekao je, iz glasa mu je
kapala zloba „Rekla si mi da ti je dvadeset sedam.“
„Nikad nisam rekla da imam dvadeset sedam. Ti si pretpostavio.“
„Pisalo je na tvom jebenom profilu!“ Gurnuo je moja leđa na zid.
„Nikad nisi mislila da me ispraviš kad god sam rekao da sam samo pet
godina stariji od tebe… Ja sam deset godina stariji.“
„Nisam mislila da ću te ikad upoznati uživo,“ jedva sam uspela
to reći jer je pritisnuo svoje grudi na moje.
„To je izvinjenje za tvoje laži?“
„Rekla sam da mi je žao, i jasno je da je bila velika greška da se
uopšte sprijateljim s tobom. Ne daš mi šansu da ti sve objasnim.“
„Zar ti ne razumeš koliko je ova situacija sjebana?“
„Ne…“ Mrmljala sam dok su nam se usne dodirivale.
„Radovao sam se jebanju žene koja me je zezala svako veče skoro
šest meseci,“ šapnuo je, klizeći prstima ispod mog peškira „Želeo sam
da me jaše.“ Išao je rukom po mojoj butini i prelazio palcem po mom
klitorisu. „Na mom kurcu i mojim ustima. I želeo sam da je naučim
kako da me okusi… Ne misliš da je ova žena to sve sjebala?“
Zavrtela sam glavom u odgovoru; nisam mogla podneti način na
koji me je gledao.
„Rekla si da nisi moj tip kad sam pitao kako izgledaš.“ Povukao
se od mojih usta, ali je zadržao palac na mom klitorisu. „Ali ti očigledno
jesi. Zašto si mi lagala o nečemu tako jednostavnom?“
„Nisi mi rekao kako si ti izgledao, pa – ʺ
„Prestani oklevati.“ Siktao je, i povukao se nazad. „Reci mi razlog.
Već sam shvatio razloge zašto si mi lagala ostalo sranje. Inače, ni jedan
samo-poštovani advokat ne bi ikada dozvolio da drugi advokat radi
njihov posao.“
A.G.M.
„Samo narcisoidni seronja koji želi da izgleda dublje nego što je
zaista bi nazvao sebe Thoreau.“
„Dobro da konačno vidim verziju tebe koje se sećam.“ Pomakao
se još malo nazad i prekrstio ruke. „Odgovori mi na pitanje.“
„Jebi se.“ Ispljunula sam. „Rekla sam ti da mi je žao, preklinjala
da me saslušaš, i sada kad se ti osećaš spremnim da pričaš, misliš da
možeš upasti u moj stan i naterati me?“
„Nisam te naterao da radiš ništa.“ Podsmehnuo se. „Još uvek.“
Tišina.
Naslonio se na zid, čekajući da progovorim, ali nisam mogla
izustiti reč.
Skreni pogled s njega… Skreni pogled…
Kao da je znao koliku moć njegov pogled ima nada mnom, nacerio
se i uzeo jedan od mojih martinija.
Uzevši jednu višnju iz pića, stavio je na usta. „Planiraš da stojiš
tu cele noći i gledaš me, ili ćeš mi odgovoriti na pitanje?“
„Ne,“ rekla sam, konačnu skrećući pogled sa njega. „Nakon
načina na koji si me tretirao u kancelariji danas, ne dugujem prokleto
ništa. Možeš stajati tu celu noć što se mene tiče.“ Krenula sam ka svojoj
spavaćoj sobi. „Stići će i dostava sendviča ako odlučiš da – ʺ
Dah mi je zastao u grlu kad me zgrabio otpozadi i povukao na
svoje grudi. Brzo me je okrenuo pa smo sad licem u lice, i onda je
povukao peškir sa mog tela, puštajući ga da padne na pod.
Višnja koju je uzeo je sad bila u njegovim ustima, i on je pritiskao
na moje usne – tiho mi naređujući da otvorim i pojedem je.
Jezikom sam pokušala da je uzmem, ali pre nego ju je dao meni,
šapnuo je, „Ne žvaći… Hoću da vidim koliko si u mogućnosti da gutaš.“
Moj uzdah je uradio svo gutanje za mene.
„Dobra devojka,“ rekao je, otpuštajući stisak na mom struku.
„Sada, zakorači nazad i drži se sa zid.“
„Šta?“
Gurnuo me je na zid pre nego sam mogla udahnuti, grabeći moje
ruke i podižući ih iznad moje glave. „Drži se za zid…“
Klimnula sam, pritiskajući ruke na hladnu površinu.
Sa ’ne-zajebavaj-se-sa-mnom’ izrazom na njegovom licu, usisao je
moju donju usnu u usta, i pričao nežno, „Nateraću te da požališ ako se
pustiš.“
„Da…“
A.G.M.
„To nije bilo pitanje.“ Izraz na licu mu se smekšao, i bila sam
sigurna da može čuti glasno lupanje u mojim grudima.
Zatvorila sam oči dok je prelazio rukama po mojim bokovima.
Mogla sam osetiti njegov kurac kako se ukrućuje kroz pantalone
kad se spustio da poljubi moje grudi i uvija jezik oko moje bradavice.
Usne su mu pravile trag do mog stomaka, i njegove ruke su
mazile svaki centimetar mene dok se spuštao dole.
„Thoreau…“ Uzdahnula sam kad skliznuo unutar mojih butina.
„Moje ime je Andrew.“ Spustio se na kolena. „Gotovi smo sa
igranjem ove igre.“ Uhvatio je moje noge i stavio usne na moju pičkicu.
Lizao me je nežno, i masirao moj klitoris.
Pokušala sam da ne stenjem previše glasno, pokušala da se
obuzdam, ali svaki put kad je okretao jezik, moja usta su pustila da još
jedan zvuk pobegne.
„Ti si tako jebeno vlažna…“ Stenjao je. „Tako jebeno vlažna…“
Skliznuo je dva debela prsta u mene, gurajući ih koliko god je mogao.
Oči su mi se drhtavo otvorile kad je dodao treći prst, i šaputao,
„Tako uska…“
„Ahhh… Andrew…“ Odustala sam od toga da budem tiha.
„Da?“ Polako je izvukao prste i pogledao u mene, čekajući da
nešto kažem, ali nisam se mogla koncentrisati kad me je tako gledao.
Bez bilo kakve predigre, zakopao je lice u moju pičkicu i jebeno
me proždirao.
„Ohhh…“ Cvilela sam u neopisivom zadovoljstvu. „Ohhh Bože,
Andrew… Čekaj… Uspori…“
Ignorisao me je, gurajući jezik dublje i dublje.
Nisam mogla a da ne pustim zid. Spustila sam ruke na njegovu
glavu, grabeći punu šaku njegove kose da održim ravnotežu. Što sam
jače vukla njegovu kosu, to me je on jače napadao jezikom bez milosti.
Iznenada, čulo se kucanje na vratima, ali Andrew se nije
zaustavio. Umesto toga, podigao je moju desnu nogu i prebacio preko
svog ramena. Uhvatio mi je nogu tako da se ne mogu mrdati, i onda je
uplovio jezikom malo dublje – ližući svaki deo mene.
Na ivici da svršim, zgrabila sam ga za ramena dok je moja pičkica
pulsirala na njegovim ustima. Ali je on iznenada stao.
Pomerio je moju nogu i ljubio put nazad po mom telu, stavši kad
je stigao do mojih sisa. Uhvatio je jednu i grubo mi vrteo bradavicu.
„Rekao sam ti da ne puštaš taj zid,“ rekao je, gledajući u mene
dok je otkopčavao pantalone.
A.G.M.
„Rekao sam ti, zar ne?“ Uzeo je moju ruku i stavio na njegove
grudi, polako ih pomerajući niže i niže.
Kad je moja ruka stigla do njegovog kurca, pogledala sam dole u
potpunom šoku. Bio je ogroman, masivno debeo, i moja čeljust se
otvorila.
„Ne sviđa ti se?“ Podigao mi je bradu i nacerio se.
Bila sam potpuno bez reči, ali nisam mogla poreći koliko sam bila
napaljena upravo sada. Sećajući se šta je rekao preko telefona, spustila
sam glavu da ga okusim.
„Ne večeras.“ Izvukao je kondom iz džepa, i zadržao oči na meni
dok ga je stavljao.
Vodeći me do kauča, seo je i smestio me u svoje krilo.
Nagnula sam se da ga poljubim, ali me je brzo premestio pa sam
sad bila okrenuta od njega. Onda me je zadirkivao glavićem svog kurca
– trljajući ga o moju vlažnost. Opet i opet.
„Sećaš se kako si rekla da me želiš jahati dok ne svršim u tebi?“
šapnuo je. „Kako si želela da se slamaš na meni dok te ne preklinjem
da staneš?“
„Da…“ stenjala sam.
Gurnuo me je dole i spustio na kurac, zakopavajući se do korena
centimetar po centimetar. Što sam se više spuštala na njega, on je više
stenjao. Više govorio moje ime.
Kad je bio potpuno u meni, držao me je mirno i poljubio u vrat,
puštajući me da se prilagodim njegovoj veličini.
Osećaj njega je bio kao ništa što sam doživela pre. Bio je
intenzivan, moćan, zarazan.
„Jaši me, Aubrey…“ Gurnuo me je napred. „Jebeno me jaši…“
Duboko sam udahnula i zaljuljala, polako se rastežući sve više i
više. Jedva sam mogla održati ritam; punoća njega je bila zamalo
previše, i on je trljao moj klitoris sa palcem – terajući me da poludim.
„Osećaj tebe je tako dobar sada…“ Povukao me je nazad za kosu.
„Nemoj jebeno prestati.“
Držala sam se za njegovu nogu da smirim sebe, polako se
podižući gore dole. Pokušala sam da konačno uhvatim ritam, da
konačno preuzmem kontrolu.
„Andrewww…“ Jedva sam mogla podneti njegov kurac. „Ja ću…
ja ću svršiti…“
„Ne.“ Zgrabio mi je kukove jače nego ikad. „Ne još.“
A.G.M.
Iznenada je ustao, sa mnom još uvek nabijenom na njegov kurac,
i nagnuo me je. „Uhvati se za sto i ne puštaj se.“
Prsti su mi se savili na ivici stočića i on je udarao u mene opet i
opet, udarajući moje dupe svaki put kad sam zacvilela.
„Rekao sam ti da ću posedovati ovu pičkicu,“ hrapavo je šapnuo.
„Nemoj svršiti dok ti ja ne kažem da jebeno svršiš…“ Njegov kurac se
tresao unutar mene, a moji mišići su se stezali sa svakim njegovim
udarom.
„Jebi ga… Jebi ga!“ Noge su počele da mi popuštaju dok je
intenzivni pritisak rastao u meni, dok me je jebao neumorno.
„Andrewww…“
„Ne puštaj se.“ Upozorio me je, ali nisam si mogla pomoći.
Orgazam me je preplavio brzo i ja sam malaksala, pala napred.
Pre nego mi je lice sletelo na sto, povukao me je nazad i nastavio
udarati u mene dok nije sustigao svoje oslobođenje.
Zatvorila sam oči i naslonila se na njega, dišući teško dok smo
oboje pokušavali stići do daha. Nekoliko minuta kasnije, Andrew je
nežno podigao moje kukove i izvukao se iz mene.
Ustao je, i gledala sam ga dok je išao do kuhinje da baci kondom.
Uzeo je moj peškir sa poda i došao do mene.
Nisam se pomerila da ustanem, ali sam ponovo uvila peškir oko
svog tela.
„Je l’ ima nečeg o čemu mi nisi lagala?“ Glas mu je bio šapat.
„Da…“
„I šta bi to bilo?“
„Jesi mi nedostajao…“
Podigao je obrvu, zadržavajući stoičko lice. Bezizražajno. Počeo
je da zakopčava pantalone, bez skidanja pogleda sa mene.
Nadala sam se da će reći nešto, bilo šta, ali nije.
Zagladio je košulju rukama i krenuo ka vratima. Odjednom je
stao i pogledao preko ramena. Onda je došao do mene i lagano me
poljubio u usne – prelazeći palcem po mom obrazu.
Želela sam da priča, da ga pitam šta je mislio, ali se povukao i
otišao.
Ovog puta on je nestao.
A.G.M.

Raspust
Privremeno povlačenje ili prestanak od uobičajenog rada ili
aktivnosti.

Andrew
Prekršio sam mnoga pravila u svom životu, ali spavati sa
stažistom je verovatno jedno od najgorih. Nema presedana za ovo, i to
me je prestravljivalo.
U trenutku kad sam napustio Aubreyin stan, uradio sam ono što
bih uglavnom radio kad pojebem nekoga koga sam upoznao na
internetu: otišao sam kod kuće, istuširao se, sipao čašu mog omiljenog
viskija, i izvukao laptop – spremajući se da tražim sledeću.
Osim što ovog puta, ja nisam želeo da tražim sledeću. Želeo sam
da jebem Aubrey, iznova i iznova. Hteo sam da čujem njeno vrištanje
malo glasnije, osetim njeno telo uvijeno oko mog, i vidim njeno lice kad
se zakopam duboko u nju.
Prokletstvo…
Nisam mogao verovati ovo. Mogao sam izbrojati na jednoj ruci
broj žena o kojima sam mislio nakon što sam otišao iz hotela, i to nije
bilo jer ni jedna od njih nije bila upamćena na dobar način. I one koje
su bile dobre, bile su samo „dobre“ – nikada neverovatne, kao Aubrey.
Deo mene se osećao loše što sam je ostavio odmah nakon
završetka, što nisam rekao ni reč, ali morao sam da odem.
Nisam šaputao na jastuku posle seksa. Ikada.
Iako sam bio u iskušenju da se odvezem nazad upravo sad i
utvrdim je ponovo, morao sam da nateram sebe da prihvatim veoma
tešku činjenicu: Ja neću nikad više spavati s njom ponovo. To je protiv
mojih pravila.
A.G.M.
***

„Gde je moja kafa, Jessica?“ Pozvao sam je. „Zašto je gospođica

Everhart još nije donela? Je l’ kasni?“
„Ne, gospodine.“ Zvučala je zbunjeno. „Tek je sedam i trideset…“
Pogledao sam u sat na zidu i uzdahnuo pre nego sam prekinuo
poziv. Bio sam na ivici iz nekog razloga, i nije mi se sviđalo.
Nisam mogao da zaspim sinoć i namerno sam ignorisao
Aubreyinu poruku. Pisalo je, „Ne mogu da spavam… Možemo li da
pričamo šta se upravo desilo između nas?“
Odgovor je bio ne.
Naši razgovori su davno završeni. Nije bilo ništa više o čemu bi
mogli diskutovati.
Pričali smo. Pojebali smo se. To je bio naš kraj.
Ušao sam na Dating-Match sajt, odlučan da je izbacim iz svoje
glave. Sve što je trebalo da uradim je da nađem neku drugu, i ona bi
postala kap u moru beskonačnih žena – prolazna uspomena koje ću se
polovično sećati kad god vidim njeno prelepo lice.
Bilo je hiljadu novih žena na sajtu sada, ali su mi njih par zapale
za oko. One koje su izgledale previše dobro da bi bile istinite, pa se
nisam zamarao ulaskom na njihov profil.
Baš dok sam čitao o profesorki matematike, šolja kafe je spuštena
na moj sto.
„Dobro jutro,“ Aubrey je šapnula.
Nisam odgovorio. Nastavio sam da prelazim po profilima;
shvatiće eventualno.
Uzdahnula je. „Andrew – ʺ
„Gospodin Hamilton.“ Pogledao sam je, odmah poželevši da
nisam. Izgledala je još više zapanjujuće nego juče. Nosila je istu sivu
haljinu koju je nosila na intervjuu, i bila je uža danas nego tog dana.
Kosa joj je padala u mekanim kovrdžama ispod njenih ramena, i njene
plave oči su bile svetle, pune nade.
„Mogu li da pričam s tobom na kratko?“ pitala je.
„Je li u vezi tvog posla?“
„Ne…“
„Je li u vezi mog posla?“
„Ne…“
„Onda ne. Izlazi napolje.“
A.G.M.
„O juče je.“ Stajala je mirno, terajući da mi se kurac stvrdne dok
je grizla usnu.
„Juče je bila greška, trenutak za žaljenje u tvojoj i mojoj karijeri,
i budi sigurna da se to neće desiti ponovo.“
„To nije ono što sam htela reći.“
„Gospođice Everhart,“ rekao sam, ustajući i hodajući do nje, „ti i
ja radimo zajedno profesionalno. Da sam znao istinu iza svih smešnih
laži ranije, odmah bih prestao da pričam s tobom. I onda bih te prijavio
za krađu nečijih informacija i koristi. Činjenica da si lažov ostaje, i
nažalost – dajući te okolnosti i činjenicu da sam te već pojebao, nema
ništa što bi se reklo više.“
Otvorila je usta da kaže nešto, ali sam stavio prst preko.
„Ništa više,“ šapnuo sam, približavajući lice njenom.
„Razumela?“
„Ti si…“ Donja usna joj je zadrhtala dok se udaljavala od mene.
„Ti si takav seronja! Ne mogu da verujem da sam spavala s tobom!“
„Veruj. Siguran sam da će biti jako dobra uspomena za tebe pošto
si teško ikad i imala seks.“
Zavrtela je glavom. „Jesi li se pretvarao i na telefonu takođe? Ti
nisi ništa kao čovek s kojim sam pričala noću, ništa kao – ʺ
„Molim te poštedi me emocionalnog sranja, gospođice Everhart.
Imaću svoju sledeću kafu u podne. Hvala.“
„Čekaćeš.“ Prevrnula je očima. „Doneću je kad budem osećala da
trebam.“
„Hoćeš da te otpustim zbog kafe?“
„Da budem iskrena, možda ne bi želeo da ti ja napravim kafu,
gospodine Hamilton.“ Suzila je oči na mene. „Nema govora šta ću
staviti u nju.“
„Jebeno te izazivam…“ Primakao sam joj se.
„Je li to pretnja?“ Slegla je ramenima.
„To je jebeno obećanje.“ Gurnuo sam je na zid i poljubio, podižući
njenu nogu oko mog struka.
Kurac mi je bio tvrd još kad je spustila moju kafu na sto, i ona je
upravo trljala rukom moj kurac kroz pantalone, mrmljajući.
Izvukao sam kondom iz džepa i stavio joj u ruku dok sam joj
proždirao usta – grickajući njene meke usne, izazivajući je jezikom.
Kad bih mogao, jebao bih joj usta ceo dan.
A.G.M.
Kad je otkopčala moje pantalone, zavukao sam ruku ispod njene
haljine i gurnuo joj gaćice u stranu, stenjući kad sam osetio koliko je
mokra.
„Andrew…“ Trebalo joj je mnogo sa kondomom pa sam uradio
sam. U trenutku kad sam ga imao, skliznuo sam u nju duboko, grizući
njene usne tako da ne može vrištati.
Uhvatio sam joj ruke i stavio oko svog vrata. „Uvek mokra…“
Osetio sam da pokušava da pomeri nogu s mog struka ali sam je
zadržao na mestu. „Reci moje ime opet…“
„Da…“ Dahnula je dok sam udarao u nju, iznova i iznova i iznova.
„Da…“
Njeno mrmljanje je postajalo glasnije i glasnije.
„Moje ime, Aubrey…“ Poljubio sam je. „Reci moje ime…“
Njena pičkica je stezala moj kurac jače i jače, i njeni nokti su
grebli moj vrat. „Ja… Ja ću…“
Odmah sam stao u sredini udara i grubo joj šapnuo. „Reci moje
jebeno ime, Aubrey…“
Nokti su joj se zaboli u moju kožu. „Andrew…“
Na zvuk mog imena na njenim usnama, ušao sam u nju opet i
opet i ona je svršila, tako savršeno. Osetio sam svoje oslobođenje
sekundu kasnije, i mogao sam osetiti kako zakopava glavu u moje
grudi da utiša stenjanje, ali sam joj podigao glavu.
„Prestani to…“
Stenjući, gledala me je u oči. „Da prestanem, šta?“
„Da kriješ svoj glas od mene…“ Poljubio sam je opet, ne praveći
ni pokreta da se izvučem iz nje, i stajali smo tamo spojeni što se činilo
kao večnost.
Koliko god sam želeo da joj kažem da ode i da se do đavola gubi
iz moje kancelarije, nisam mogao. Umesto toga, poljubio sam je u čelo
i polako se izvukao iz nje, nameštajući joj haljinu.
Nakon što sam bacio kondom, uzeo sam jednu od njenih štikli
koje su spale i dao joj.
Njene lokne su bile razbarušene, pa sam ih zagladio nazad na
mesto. Kao da je uzvraćala uslugu, povukla je moj rajsferšlus i
popravila kolar moje košulje.
Onda smo nas dvoje stajali i buljili jedno u drugo. Nisam imao
pojma šta se jebeno upravo desilo, i jednom se delu mene sviđalo. Drugi
deo je obožavao.
A.G.M.
„Moraš da se vratiš nazad na posao.“ Igrao sam se sa njenim
priveskom baletske cipele na ogrlici. „Još uvek mi duguješ taj izveštaj,
degradacija ili ne.“
„Rekao si mi da nije degradacija.“
„Uzeo sam stranicu iz tvoje knjige i lagao.“ Prevrnuo sam očima
i koraknuo nazad. „Vraćaj se na posao.“
„U redu, gospodine Hamilton.“ Nasmejala se i krenula ka
vratima.
„I kad se vratiš,“ dodao sam, „samo ostavi moju podnevnu kafu
na tu policu knjiga i izađi. Ne prilazi nigde blizu mog stola i nemoj mi
se obratiti.“
„Zašto ne?“
„Jer ću te jebati opet ako uradiš.“
Zacrvenila se i izašla iz sobe.
U trenutku kad je otišla, pao sam na stolicu i vrteo glavom.
Dvaput u manje od dvadeset četiri sata? Isuse…
Izvadio sam moju poslednju fasciklu slučaja, ali nisam se mogao
naterati da čitam. Sve o čemu sam mogao misliti je bila Aubrey.
Osetio sam nešto ovako pre, i znao sam da neće voditi ničemu
sem očaju. Ono što sam osećao nije bilo ništa duboko, ništa
sveobuhvatno – još uvek, ali je bilo stvarno, i nije bilo ništa što bih
mogao uraditi da to zaustavim.
Izgradio sam poslednje šest godine mog života odvajajući sebe od
bilo kakve šanse da osetim nešto za nekoga, odbijajući da izgradim bilo
kakva prijateljstva, ali Aubrey se nekako probila kroz moja neprobojna
vrata. I ne samo da se probila, uradilo je to lažima, nešto što ne bih
nikome dozvolio. Nešto što bi učinilo da je momentalno odbacim i nikad
ne pomislim na nju ponovo.
Nisam imao pojma kako da se nosim s ovim. Ovo je bila
neistražena teritorija i ja nisam imao blage veze gde da plovim dalje.
Uzdahnuvši, uzeo sam slučaj i forsirao sebe da pročitam prvih
nekoliko stranica tako da se mogu sabrati. Pre nego sam znao, bio sam
izgubljen u svom poslu, i jedina stvar u mom umu je bila kako ću
ubediti porotu da veruje u sranje mog klijenta.
Pre nego sam uspeo da pozovem vodećeg tužioca i pitam šta nude
u zamenu za izjavu krivice, osetio sam nešto vruće kako mi zapljuskuje
krilo.
Moja prokleta kafa.
A.G.M.
„Šta do đavola misliš da radiš?“ Bacio sam papire na sto,
gledajuću u Aubreyino crveno lice. „Jesi li ti to upravo bacila u moje
krilo namerno?“
„Jesam.“ Klimnula je, i onda sam video suze u njenim očima.
„Doneti ti kafu je moj posao, tako?“
„Jesi li jebeno bipolarna?“
„Ne, ja sam samo lažov kao što si rekao. Ja sam zapravo kao ti,
ali ja bar mogu priznati kad nisam rekla istinu, bar sam imala razlog.“
„Izvini me?“
Suze su padale njenim obrazima. „Imaš posetu ispred.“
„Je li tvoja zamena?“ Pitao sam suvo. „Jer kunem ti se Bogom,
ako ove mrlje ne nestanu sa mojih pant – ʺ
„Tvoja žena je.“

Nastaviće se…
A.G.M.

KRAJ PRVOG DELA

SERIJALA „ADVOKATI“.

Prevod i obrada:
Divna propast
Grace
Anya
Monroe