Sela Bration Šifra 321

Book as Passion
- Ovo je tako uzbudljivo! - Oduševljeno je uzviknula Prisila Gembl,

ulazeći u kancelariju.
Ruke su joj bile prepune kesa sa oznakama poznatih dizajnerskih

marki, izraz umora na njenom licu je bio jasan pokazatelj višečasovnog
boravka u kupovini. Uprkos umoru, bila je nasmejana i odlično raspo-
ložena.
Trijumfalno je pogledala u svoju saradnicu, Jadiru Lagvardiu, i

značajno joj namigmila. - Ne mogu da dočekam da ti pokažem šta sam ti
kupila!
- Meni?! - Začudila se Jadira, koja je odmah ustala da bi svojoj šefici

prinela čašu hladnog soka.
- Aha! - Potvrdila je Prisila značajno, ne propustivši da još jednom

namigne. - Sutra je moje devojačko veče! Ne želim da se na njemu pojaviš
odevena u neko od tvojih strogo krojenih kostima, ili u pantalonama, ne
daj bože! Hoću da sutra budeš drugačija!
Jadira je oštro odmahnula rukom, iskazujući tim gestom svoj stav. -

Nemam nameru da obučem ništa ekstravagantno, dekoltovano, tesno ili
nepristojno! Unapred te upozoravam na to, Prisila! Dobro razmisli da li
uopšte želiš da mi pokazuješ ono što si mi kupila!
- Da, želim! I da, haljina je upravo takva, kakvu si je opisala: ekstrava-

gantna, dekoltovana, tesna i nepristojna! Jao, jedva čekam daje obučeš!
Izgledaćeš kao zmaj u njoj!
- To toliko ne dolazi u obzir, draga Prisila, daje uzaludno da uopšte

razgovaramo o tome.
Smatrajući razgovor završenim, Jadira je sela za svoj radni sto i usme-

rila pogled ka kompjuterskom monitoru.
- Baš si uporna! - Prisila je uhvatila ručku rotirajuće fotelje, na kojoj je

Jadira sedela, i povukla je ka sebi. - Rekla sam da nema rada, sve dok ne
prođe moje venčanje! Nemamo hitnih predmeta! Koliko puta bi trebalo to
da ti ponovim?! Uostalom, potrebna si mi, u vezi sa organizacijom
svadbenog banketa!
- Mislila sam da je sve, već, pripremljeno.
1
Sela Brejšn - Šifra 321
- Jeste, ah, dvoumim se, još, oko nekoliko detalja.
- U vezi sa?
- Sa dekoracijom sale za banket.
- Zar te zanima moje mišljenje, u vezi sa tim? Poznato mi je da smatraš

daje moj ukus zastareo.
- Samo kada je oblačenje u pitanju. U svemu drugom si maštovita, ali

ujedno i odmerena i delikatna. Ne naginješ kiču, kao što je to slučaj sa
mojim drugim prijateljicama.
- Pomoći ću ti u svemu. Ali odbijam da se nepristojno obučem, makar

i za tvoje devojačko veče!
- Ma, hajde, Jadira! - Prisila ju je munula po ramenu. - Zar nikada ne

poželiš da malo... otkačiš? Zar ti nije dosadilo da uvek budeš tako ozbiljna,
stroga i odmerena?
- Ne, nije mi to dosadilo!
- A znaš li zbog čega nije? Zbog toga što ni ne znaš kako bi izgledalo
kada bi se ponašala na drugačiji način! Ko zna, možda bi ti se dopalo da
malo luduješ!
- Ni slučajno! To nije u mojoj prirodi!
- Moglo bi da bude... - Prisila je značajno snizila ton i sagla se, kako bi

iz gomile kesa izdvojila jednu. - Barem tokom jedne večeri...
Trenutak kasnije, iz kese je izvadila haljinu od kvalitetne kože, kakvu

bi svaka rokerka, koja drži do svog imidža, volela da ima u svojoj scenskoj
garderobi. I Jadira je, uprkos tome što nije nosila odeću od kože, morala
da prizna da je haljina bila šik. Crna, poput noći, sa dužinom do polovine
butina, sa kožom dovoljno mekom da se prilagođava oblinama tela.
Haljina se kopčala metalnim dugmićima celom svojom dužinom, što ju je
dodatno činilo provokativnom.
- Mora da se šališ! - Jadiru je iskreno zabavila Prisilina ideja daje nave-

de da nosi tu haljinu. - Nemam nametu to ni da probam, dok o nošenju
nema ni govora!
2
Book as Passion
- Žao mi je, Jadira... - Prisila se naglo uozbiljila, držeći haljinu prislo-

njenu uz svoje telo. - Moraću da te učenim. Dakle, ako ne budeš nosila
ovu haljinu na mojoj devojačkoj večeri, nećeš biti dobrodošla ni na mom
venčanju.
- Ali, to je okrutno!
- Manje od toga što ti nećeš da mi izađeš u susret? Sve što tražim od

tebe je da jedno veče nosiš ovu haljinu. Ovu spektakularnu haljinu!
- Koja je tesna, kratka i... Ma, ne bih mogla ni da se uvučem u nju!
- To ne možemo da znamo, dok je ne probaš. Hajde, skidaj se!
- Prisila... - Jadira ju je zaustavila pokretom ruke. - Urazumi se, molim

te. Ova haljina nije za mene. Možda je i mogla dobro da mi stoji pre ne-
koliko meseci, kada sam tek pristigla u San Dijego. Ali, od tada sam dobila
nekoliko kilograma. Pogledaj me kolika sam!
- Ti si najlepša žena koju poznajem, Jadira - Prisila je to izgovorila u

iskrenom nadahnuću. - Bujna, rasna, nalik glumicama iz starog Holivu-
da. Poseduješ raritetnu kombinaciju atraktivnosti i melanholičnosti. Žene,
koje i imaju sreću da budu lepe, poput tebe, obično nisu tako prefinjene,
već su umišljene i arogantne. Ti se ponašaš kao da nisi svesna svog
izgleda. A to privlači i pleni.
- Jedino čega sam svesna, povodom svog izgleda, je da imam preve-

like grudi i da sam, po dolasku u Ameriku, počela da dobijam suvišne
kilograme. Ovdašnja hrana mi nimalo ne prija!
Prisila se tada, sa setnim izrazom na licu, zagledala u Jadirine grudi. -

Sve bih dala da sam obdarena na pravim mestima, kao ti... Da privlačim
muške poglede, kao što ti to činiš...
- Pitam se šta bi Džef rekao, kada bi te sada čuo.
- Džef? - Ponovila je Prisila odsutno. - Pa, i on voli da se dopada žena-

ma! To je moćan osećaj! Šteta je što ti ne umeš da uživaš u tome što
izazivaš interesovanje muškaraca, gde god da se pojaviš!
- Tačnije... - počela je Jadira, mršteći se - mene vređa to interesovanje.

Ono je isključivo seksualnog karaktera. Nijedan od tih muškaraca, kojima
3
se pogledi lepe na moje telo, nije poželeo da me upozna. Da otkrije kakva

sam ličnost. Svi bi samo da spavaju sa mnom! Vidim im to u očima!
- Pa? - Prisila je slegla ramenima. - Šta ima lošeg u tome? Seks je zaba-
van! I mislim da ti je potreban, curo. Nekako si previše... stegnuta. Dobro
bi ti došlo da se malo opustiš. A seks je najbolji za to!
- Pretpostavljam da jeste, za one koji ga vole. Ali, ja ga mrzim!
- Tako, znači... - Prisila joj je vragolasto namignula. - Ipak nisi tride-

setogodišnja devica, kako sam sve vreme razmišljala o tebi.
- Ako ne volim da psujem, pričam o seksu i nosim tesnu odeću, ne

znači da sam devica. Mada mnogo puta poželim da to još uvek jesam... -
dodala je sebi u bradu.
Prisila je otpila gutljaj soka i smestila se udobnije u svojoj fotelji. -

Hajde! Pričaj! Ko te je naveo da zamrziš seks?
Jadira je oklevala nekoliko trenutaka, a onda je prezrivo procedila: -

Benisio.
- Koje to?
- Moj bivši momak.
- Iz Karakasa?
- Da.
- Ne teraj me da ti izvlačim svaku reč iz usta, curo! Pričaj! Sva sam se

pretvorila u uho!
- Zbog čega te zanima priča o mom momku, Prisila?
- Zbog toga što, od dana zaposlenja kod mene, nisi spomenula

nijednog muškarca. Ni za jednim se nisi okrenula, ni za jednog nisi rekla
da je zgodan. Navikla sam da sa svojim prijateljicama neprekidno brbljam
o muškarcima. Utoliko mi je čudnije što o njima ne mogu da razgovaram
sa tobom.
- Mene muškarci ne interesuju. Trenutno sam okupirana mnogo važni-
4
Book as Passion
jim stvarima. Šta misliš, Prisila, kako mi je samoj, ovde, u San Dijegu?
Moja porodica, rodbina, svi prijatelji i poznanici su ostali u Venecueli.
Patim za njima. Patim za svojom zemljom. Znam da imam trideset godina,
međutim, veoma sam nostalgična.
Prisila joj se osmehnula nežno i sa razumevanjem. - U pravu si... Često

zaboravljam na to... Verovatno zbog toga što se ti tako dobro držiš... Što
se tako dobro boriš. Postigla si veoma mnogo za proteklih deset meseci.
Više nego što neki ljudi postignu tokom čitavog života.
Jadira joj je uzvratila osmeh. - Ništa od toga ne bih mogla da ostvarim

da nisam imala tu sreću da se zaposlim kod tebe, Prisila. Ti me inspirišeš
da dajem sve od sebe, zbog toga što si odličan advokat i što nisi stroga,
kao šefica. Tri puta si mi podigla platu, od kada sam se zaposlila. Pomogla
si mi da pronađem stan, da položim vozački ispit, da kupim automobil.
Upoznala si me sa svojim prijateljima, uvela si me u svoju porodicu. Kada
sam tek doputovala, pomislila sam da je prelazak u Ameriku prekrupan
zalogaj za mene. A onda sam upoznala tebe i pomislila kako bi sve, ipak,
moglo da ispadne dobro. Ti si razlog, zbog koga nisam odustala od svega.
Hvala ti na tome.
- A tebi hvala na tome što si mi pokazala kako izgleda biti okrenut

prema budućnosti. Uvek nešto planirati, nečemu stremiti. Priznajem da
sam se, po otvaranju kancelarije, malo ulenjila. Ti si me navela da se
ponovo razmrdam, da ponovo postanem ambiciozna.
- Zar sebe smatraš lenjom? Ja ne poznajem dinamičniju osobu od tebe!
- A ja ne poznajem nikoga ko raspolaže tvojom dobrotom, Jadira. Go-

tovo da sam i zaboravila kako to izgleda biti dobar čovek. Osećajan,
moralan, nesebičan, tolerantan. Roditelji su te odlično vaspitali, zaista.
- Jesu. Činili su to na pomalo strog način, ipak, najvažnije je da su mi i

sami, svojim ponašanjem, poslužili kao uzor. Moji roditelji su najčasniji
ljudi koje poznajem. Zbog toga ne bih želela da ih bilo kada izneverim -
završila je sa suzama u očima.
- Hej... - Prisila je privukla svoju fotelju njenoj i spustila joj ruku na

koleno - kladim se da su više nego ponosni na tebe. Pogledaj samo šta si
uradila, za svojih trideset godina! Imaš mnoštvo vrlina! Odlikuješ se za-
5
boravljenom čovečnošću! Završila si dva fakulteta! Preselila si se u Ame-

riku! Našla si odlično plaćen posao! Iznajmila si stan, kupila si automobil!
Nameravaš da položiš pravosudni ispit i da postaneš advokat! Veoma si
uspešna, čak i po američkim standardima!
- Sve to oni uzimaju u obzir... Međutim, ne mogu da mi oproste to, što

sam ostavila Benisia... Oni su ga mnogo voleli. Kao sina. Nikada se nisam
usudila da im priznam da sam upravo zbog njega napustila Venecuelu.
Da je to bio način da izbegnem udaju za njega.
- Ah, tako... - Prisila se odmakla od Jadire i glasno uzdahnula. - Trebalo

je da se udaš za Benisia...
- Naše venčanje nikada nije bilo ugovoreno. Ono se, jednostavno, po-
drazumevalo.
- Zbog čega?
- Ljudi u Venecueli nemaju tako slobodna shvatanja kao ovde, u Ame-

rici, Prisila. Tamo se ne pozdravlja često menjanje ljubavnih partnera.
Naprotiv. Promiskuitet se osuđuje. Benisio i ja smo počeli da se zabavlja-
mo odmah pošto sam diplomirala na pravima. Iako sam imala dvadeset
tri godine, bio mi je prvi momak. Zaljubila sam se u njega, zato što je bio
veoma simpatičan, otvoren, društven. Radio je u prodavnici svog oca,
jedva da je završio srednju školu, ali je posedovao prirodnu inteligenciju.
Volela sam da razgovaram sa njim. A on je voleo da mi ugađa. Znao je šta
mi prija i to je i činio. Svakodnevno mi je donosio sitne poklone. Izvodio
me je u duge šetnje. Vodio na mesta koja su se odlikovala prirodnim
lepotama. Naša veza je bila kao savršena, sve dok...
- Sve dok niste postali ljubavnici - Prisila je nepogrešivo pogodila.
- Da - potvrdila je Jadira sa uzdahom. - Benisio se, od toga dana, veoma

izmenio. Pretpostavljam da je umislio da me je potpuno osvojio, da ima
prava da raspolaže sa mnom. Prestao je da bude nežan, počeo je da se
ponaša grublje i sa mnogo manje obzira. Postao je opsednut seksom. Više
mu nije bilo zanimljivo niti da priča, niti da šeta sa mnom. Vrebao je svaku
priliku, da me odvuče u krevet.
- A ti to nisi želela?
6
Book as Passion
Jadira je zatvorila oči i odmahnula glavom. - Znam da nisu svi muškar-

ci kao Benisio... Ali, on me je naveo da zamrzim seks. Za mene je vođenje
ljubavi predstavljalo gotovo mučenje. Nijednom nisam osetila nimalo
zadovoljstva.
- Zbog čega ga nisi ostavila?
- Jesam, ostavila sam ga. A onda me je, na prevaru, odveo u rodno selo
svojih roditelja, pod izgovorom da je nekom njegovom rođaku bio
potreban pravni savet. Trebalo je da se vratimo istog dana. Međutim,
Benisio je izmislio kvar na svom automobilu, tako da smo bili prinuđeni
da prenoćimo u tom selu.
- Šta se tamo dogodilo?
- Ništa. Spavala sam sama u krevetu; u sobi Benisijeve rođake. Tek po

povratku kući sam shvatila zbog čega je Benisio izveo taj plan. Moji
roditelji su, naime, veoma ozbiljno doživeli to, što sam provela noć van
kuće i to u društvu svog momka. Odmah su počeli da govore o našem
venčanju. Oni, naime, nisu znali za probleme koje sam imala sa njim, kao
što nisu znali ni za moju nameru da ga ostavim. Pokušala sam da ih
ubedim da ne želim da se udam, ali je za njih to pitanje bilo rešeno.
- Oh, bože... - izustila je Prisila. - Šta se onda dogodilo?
- Ruke su mi bile vezane, tako da sam morala da nastavim da se

zabavljam sa Benisiom. Upisala sam studije engleskog jezika, samo da bih
imala izgovor da se ne viđam sa njim. Srećom, roditelji su podržali moju
ideju da završim još jedan fakultet. Nisu imali pojma zbog čega sam ga
upisala. I, zahvaljujući tome, viđala sam Benisia tek jednom nedeljno. To
je trajalo sve do mog diplomiranja i odluke da nastavim život u Americi.
- Da li je Benisio tražio da ostaneš sa njim? Ili da krene sa tobom?
- Ne. On se, u međuvremenu, zbližio sa jednom radnicom u prodavni-

ci, ali, uprkos tome, nije želeo da prekida vezu sa mnom. Pred mojim
roditeljima se ponašao kao da mi je verenik. Ja nisam imala srca da im
kažem da me vara. Kao što nisam imala srca da im kažem da ne želim da
se udam za njega. Ostavila sam ih u uverenju da ću pozvati Benisia da mi
se pridruži, kada učvrstim svoju poziciju ovde. To se, naravno, nikada
neće dogoditi. Ni Benisio ne bi želeo da dođe, znam to. On se ovde ne bi
7
osećao dobro.
- Da li si ostala u bilo kakvoj vezi sa njim?
- Ne, nisam. Rekla sam mu da ga ostavljam, nezavisno od onoga što

on priča mojim roditeljima.
Prisila je neko vreme ćutala, zamišljena nad onim što joj je Jadira ispri-
čala. - Žao mi je što si imala takvo iskustvo, Jadira. I sama si rekla da nisu
svi muškarci kao Benisio. Ja mogu to da potvrdim. Ne bi trebalo da ostaješ
zatvorena za nova i lepa ljubavna iskustva, zato što si imala jedno loše.
- Ako bih upoznala; muškarca, kakav je tvoj Džef, verovatno bih

odmah pristala da uđem u vezu sa njim.
- Eh, draga moja... - Prisila je odmahnula glavom. - Moja priča sa

Džefom nije onoliko romantična koliko ti misliš. On i ja smo se upoznali
na kućnoj zabavi kod zajedničkih poznanika. Spavali smo iste večeri. Zna-
či, nije bilo ništa od dugog i strpljivog upoznavanja, od laganog razvijanja
bliskosti, od uzdržanih poljubaca. Znam da bi ti to volela da doživiš.
Nadam se da hoćeš. Ali, ponavljam, ni sa mnom nije bio takav slučaj.
- Ja sam mislila...
- Volela bih da sam mogla da ti ispričam neku priču, dostojnu tvoje

vizije ljubavi. Barem o tome kako je Džefova i moja veza počela. Na sreću,
ona se kasnije razvila u nešto mnogo ozbiljnije, u odnosu na ono kako je
počela, sa pijanim prevrtanjem po tuđim čaršavima. Danas verujem da ne
bismo ni postali par, da početak naše priče nije bio upravo takav.
- Ti i Džef ste kao stvoreni jedno za drugo, Prisila - izjavila je Jadira

ubeđljivo. - Imate sličan temperament, iste poglede na život, istu vrstu
energije. Sigurna sam da će vaš brak biti veoma uspešan.
- Trudićemo se da tako bude. Kao što ćemo se truditi da tebi pronađe-

mo muža! - Prisila je naglo poskočila. - Džef mi je rekao da ima kolegu,
koji je kao stvoren za tebe! Ozbiljan je i veoma obrazovan, drži do finih
manira, vodi računa o sebi, veoma je pedantan. I on je latinoameričkog
porekla. Jedina mana mu je to što je razveden lima dvoje dece.
- Žao mi je. Ne želim da se vežem za takvog muškarca. I ja sam, poput

mojih roditelja, pomalo staromodna. Volela bih da uđem u vezu sa nekim
8
Book as Passion
ko nema bivšu ženu.
- Ah, tako... Pa, dobro! Reći ću Džefu da ta kombinacija otpada, ali da

zato otvori oči za neku drugu! Eto, na njegovoj momačkoj večeri će biti
prisutno bar pedesetak slobodnih mladića!
- Uh! - Jadira se stresla. - Ne mogu ni da zamislim toliku količinu

testosterona, najednom mestu!
- Znam mnoge od mojih prijateljica koje bi volele da se ušunjaju na tu

proslavu. Ali, ona će biti zatvorenog tipa. Odnosno, ulaz će biti dozvoljen
jedino muškarcima. I striptizetama! Baš kao što će i na mojoj devojačkoj
večeri pristup biti dozvoljen jedino devojkama. I striperima!
- Stvarno? - Jadirini obrazi su blago porumeneli. - Imaćeš muške strip-

tizete na devojačkoj večeri?
- Nego šta! I moraće da se skinu do kraja!
- Ja... Nikada tome nisam prisustvovala...
- Za sve postoji prvi put! Za muški striptiz i za nošenje ekstrava-gantne

haljine! - Prisila je bacila haljinu Jadiri u krilo. - Hajde, obuci je, moram da
vidim kako ti stoji!
- Rekla sam da...
- Vidim da me nisi čula, curo! Neće biti muškaraca na toj proslavi!

Niko se neće oblizivati zbog tvojih oblina, istaknutih u tesnoj haljini!
Nosićeš je samo zato, da bi, bar jednoga dana bila drugačija! Da bi se
zabavila! Da bi se opustila! Da bi se bar jedne večeri odmorila od uloge
uzorne ćerke!
- I sve to ću da postignem ako obučem ovu haljinu?
- I ako budeš popila malo alkohola, i ako budeš igrala, i ako budeš
gledala muški striptiz!
- Ja nikada nisam pila alkohol, Prisila.
- E, sutra ćeš da ga piješ! Kladim se da će ti se dopasti! A sada oblači

tu haljinu! - Prisila joj je to naložila tonom, koji je stavljao tačku na dalju
9
raspravu. - Jedva čekam da vidim kako će da ti stoji!
10
Book as Passion
II
Jadiri je haljina stajala tako, da se plašila da izađe iz kuće. Bila je pre-

više upadljiva u njoj, previše vrela, previše seksi.
Lako je pretpostavila da bi privukla pogled i najvernijeg i

najzaljubljenijeg muškarca. Niko ne bi odoleo da je podrobno odmeri, da
se nasladi njenom erotičnošću. Da zamišlja kako je svlači.
I njoj samoj je bilo jasno da je, do pucanja tesna, haljina verodostojno

isticala prirodnu bujnost njenog tela, da ju je otkrivala kao ženu obdarenu
na pravim mestima. Ali, Jadira je bila uverena da je upravo zbog
raskošnosti svojih oblina delovala više vulgarno, nego erotično. Cipele sa
visokim potpeticama, prozirno crne čarape, raspuštena kosa i crveni
karmin samo su potencirali njeno vamp izdanje.
Uprkos tome što je noć bila prijatno topla, obukla je široki kišni mantil
pre nego što je izašla iz kuće i zaputila se ka klubu, u kojoj se održavalo
Prisilino devojačko veče.
Imajući u vidu da tek što je položila vozački ispit, vozila je veoma

oprezno i polako. Pored toga, nije joj se žurilo u klub. Unapred je računala
sa tim da neće moći da se ponaša onako, kako je Prisila zamislila.
Prevarila se. Bila je prinuđena da popije čašu jakog brendija odmah

pošto je ušla u klub. Prisila i njene prijateljice su pokazale zavidnu
upornost, kada su je navodile da ispije ćelu čašu. Odmah su joj praznu
čašu zamenile punom i dale joj zadatak da je ispije, u najkraćem mogućem
roku.
Jadira je, u početku, sa zavišću gledala u devojke koje su neumorno

igrale, pevale i ludirale se. Pridružila im se, nakon druge čaše brendija.
Nakon treće je i sama počela da dobacuje striptizeru, ne birajući reči.
Uživala je u ostvarenoj slobodi, iako je znala da je velikim delom

inicirana alkoholom. Dopadalo joj se to što je mogla da nesputano igra, da
peva i dovikuje se sa drugim devojkama. Sasvim se uklopila u veselu
atmosferu, u kojoj je zabavljanje predstavljalo imperativ.
To, što se uverila da ume da bude drugačije, da ume da poruši brane
11
koje je sama podigla, dalo je novi kvalitet njenom životu. Otkrilo joj je
njegovu nepoznatu dimenziju, onu, u kojoj je želela da pronađe svoje
mesto u budućnosti.
Na kraju večeri je bila zahvalna Prisili na tome što ju je naterala da

obuče kožnu haljinu, popije tri čaše brendija i prepusti se ludovanju.
- Provela sam se bolje nego ikada pre! - Priznala joj je, pijano se cere-
kajući.
Prisila je takođe bila pod dejstvom alkohola, zbog čega joj nije bilo
teško da se i sama zacereka. - Ko zna kakvi sve nestašluci čuče u tebi,
Jadira! Večeras si pokazala da umeš da piješ, igraš i pevaš, da nosiš tesnu
haljinu kao da si u njoj rođena, i da se zabavljaš, kao da to činiš svakoga
dana! Kladim se da bi se u rukama nekog pravog muškarca pretvorila u
nezasitu ljubavnicu!
Jadira je iznova prasnula u bezrazložni smeh. - Ne preteruj, molim te!

To bi već spadalo u domen naučne fantastike! Hej! Pravi muškarac! I ja,
nezasita ljubavnica! Hi, hi, hi! Na ovom svetu ne postoji haljina, koja bi
mogla da me uvede u tu priču!
- Nikad ne reci nikad, draga moja - odvratila je Prisila, pozdravljajući

se sa svojim bučnim gošćama, koje su krenule da nerado napuštaju klub.
Tek kada je ostala sama sa Jadirom, Prisila se nečega dosetila. - Jao, pa

trebalo je da se vratim kući sa Stelom! Sa njom sam i došla u klub! Ona
stanuje u mojoj ulici!
Dve prijateljice su razmenile poglede, nakon čega su se obe glasno na-

smejale.
- Oh, ovo veče je pun pogodak! - Prisila je zadovoljno zaključila. - Da

bi bilo savršeno, potrebno je da ga začinimo muškarcima. Hajdemo kod
Džefa! Možda je odabrao nekog od svojih gostiju za tebe!
- Hvala na pozivu, ali, ne bih volela da izađem na oči nijednom

muškarcu. Pogledaj me! Ovako pijana, u razvratno tesnoj haljini,
raščupana i sa razmazanom šminkom izgledam kao prijateljica noći!
- Da! I to skupa! - Nadovezala se Prisila, ne propuštajući da se još jed-

nom zacereka.
12
Book as Passion
- Hajde! - Jadira ju je povukla za ruku. - Ja ću te odvesti kući. Trebalo

bi da se naspavaš. Sutra te čeka mnogo posla.
- I tebe čeka mnogo posla, draga moja. Moraćeš da mi pomažeš! Ali,

bar ćeš izbeći obavezu da ručaš sa Džefovom majkom!
Jadira je, pre izlaska iz kluba, proverila da li nekoga ima na parkingu.

Već je bila prilično zagrejana, tako da joj se nije oblačio mantil. Odahnula
je, kada je videla da nema nikoga.
Nekoliko puta je duboko udahnula vazduh, u pokušaju da razbistri

misli. Zažalila je što, uoči sedanja za volan, nije popila kafu, ipak, smatrala
se dovoljno sposobnom za vožnju. Posebno kada je shvatila da su ulice, u
te sitne jutarnje sate, bile gotovo prazne.
Držala je volan sa obe ruke i budno motrila na put pred sobom, dok je
Prisila nešto neumorno pričala i neprekidno se cerekala. I Jadira je bila
raspoložena za to neobavezno ćeretanje, ali joj je usredsređenost na
vožnju oduzimalo previše pažnje.
Tek kada je začula zavijanje policijske sirene, pomislila je da bi mogla

da bude zaustavljena, a potom i uhapšena zbog vožnje u pijanom stanju.
Još više je usporila, iako je već vozila prilično sporo. Uhvatila ju je panika,
što ju je navelo da glasno odahne, kada je policijski automobil u velikoj
brzini prošao pored nje.
Odmah je shvatila da su se nalazili u poteri. Verujući daje opasnost

prošla, povećala je brzinu. Tada je otkrila da uživa u brzoj vožnji. Put je
bio ravan i gotovo pust, a policija je očigledno imala pametnijeg posla, od
toga da legitimise žene za volanom.
- To, curo, samo nagazi! - Ohrabrila ju je Prisila, kojoj je bilo žao što se
noć završavala.
I Jadira je poželela da se još malo proluduje. Da radi nešto drugačije

od onoga što je navikla, što je smatrala prihvatljivim oblikom ponašanja.
Uključila je radio i pronašla stanicu sa modernom, pop muzikom. I

ona i Prisila su zapevale iz sveg glasa, srećne zbog doživljaja kompletne
slobode.
Osećala se savršeno treznom, kada je još više dodala gas. Zaista se
13
smatrala sposobnom za jednu brzu i malčice riskantnu vožnju. Sve je to

bilo u skladu sa njenim celovečemjim ponašanjem.
Ushićena sopstvenom hrabrošću, odlučila je da, po prvi put u životu,

pređe u traku namenjenu brzim automobilima.
Ali, pokušala je da se prestroji pre nego što je pogledala da li je traka

slobodna. Tek što je prešla liniju, začula je prodornu sirenu automobila
koji je nailazio u velikoj brzini, kao i zvuk naglog kočenja.
Uplašena, i sama je zakočila. Noge i ruke su joj se odsekle pri pomisli

na ono, što je moglo da se dogodi. Sudar je izbegnut samo zahvaljujući
prisebnosti vozača iz drugog automobila.
Potpuno paralisana od straha, disala je duboko i uznemireno, za

razliku od Prisile, koja se predala nekontrolisanom smehu. Za nju je ta
situacija bila neverovatno komična.
Nije se uozbiljila čak ni kada su, iz automobila čiji su put umalo prese-
kli, izašla dvojica muškaraca, besno im prišli i predstavili se kao policijski
inspektori.
***
- Izađite iz automobila, gospođice! - Naredio je jedan od njih, udarajući

svojom legitimacionom značkom o prozor.
Naglo otrežnjena, Jadira je ugasila radio, odvezala sigurnosni pojas i

polako otvorila vrata. Policijski inspektor je, iskusnim okom, procenio
stepen njenog pijanstva. Zato ju je grubo uhvatio za ruku i izvukao je iz
automobila.
- Ja sam inspektor Harmon Rezden, ovo je moj kolega, Brus Dejvison

- predstavio se, poštujući proceduru. - Mogu li da vidinb vašu vozačku
dozvolu, gospođice.
Jadira je poslušno klimnula glavom i uvukla se gornjim delom tela u

automobil, kako bi iz jedne od pregrada izvadila svoja dokumenta.
Pružila ih je inspektoru Rezdenu, smrtno uplašena zbog besa, koji je
izbijao iz njega.
- Koliko pića ste popili, pre nego što ste seli u automobil, gospođice
14
Book as Passion
Lagvardia? - Upitao ju je stegnutih zuba, nakon što je iz vozačke dozvole

saznao njeno ime.
- Ja... - Jadira je zamucala, plašeći se da slaže, koliko i da kaže istinu. -

Jedno... Dva...
- Tri... Četri... - inspektor Rezden se nadovezao ironično. - Uhapšeni

ste zbog vožnje u pijanom stanju, gospođice Lagvardia, kao i u ometanju
policijske istrage. Bili smo u poteri, kada ste nas vi naveli da naglo
zakočimo.
- Žao mi je...
- Tek će da vam bude žao - pripretio je, nakon čega ju je odmerio, od

glave do pete. - Za koga radite?
- Molim?
- Kladim se daje jedna od Lirijevih štićenica - ubacio se drugi inspek-

tor, Brus Dejvison, nakon što ju je i on odmerio. - Njegove dame za po-
slovnu pratnju su vrhunske lepotice.
- To je uvreda! - Ciknula je Jadira, konačno shvatajući o čemu su

inspektori govorili. - Kako se usuđujete?!
- Šta? - Dejvison se iscerio na nju.
- Da vas smatramo za vrhunsku lepoticu?
- Ne zalećite se sa preuranjenim optužbama, gospodo inspektori -

Prisila je procenila da je pravi trenutak da se umeša. - Gospođica
Lagvardia je ugledna građanka koja, usput, radi za mene.
- A vi ste ono što se kaže „madam”? - Brus Dejvison je tada odmerio

Prisilu, koja je takođe nosila smelu haljinu i bila pod dejstvom alkohola.
- Ne, nisam! Ja sam advokat, a gospođica Lagvardia je pravni savetnik

i prevodilac!
- Toga se igrate, znači, kada se družite sa svojim mušterijama? -

Inspektor Rezden je izvadio lisice iz zadnjeg džepa pantalona. - Gospođi-
ce Lagvardia, imate pravo da ćutite. Sve što kažete može biti upotrebljeno
15
protiv vas na sudu. Imate pravo na advokata. Ako nemate svog, biće vam
dodeljen po službenoj dužnosti. Da li ste razumeli svoja prava?
Pre nego što je Jadira stigla da bilo šta kaže, Rezden joj je prišao i savio
joj ruke iza leđa. Tom prilikom se, pod pritiskom njenih provokativno
teških grudi, rastvorilo prvo dugme u gornjem nizu i otkrilo njen raskošni
dekolte.
- Molim vas... - zaječala je ona, užasavajuće svesna svoje delimične

razgolićenosti.
Verujući da se Jadira buni protiv hapšenja, Rezden ju je hladnokrvno

odveo do svojih kola i smestio je na zadnje sedište. - Pođite sa nama,
gospođice advokatice - obratio se Prisili. - Rekao bih da ni vi niste u stanju
da vozite. Inspektor Dejvison će odvesti vaš automobil u policijsku
stanicu.
16
Book as Passion
III
Očajna, postiđena i uplašena, Jadira se nalazila na ivici suza, dok ju je

inspektor Rezden, sa lisicama na rukama, uvodio u policijsku stanicu.
Osetila se kao učesnica nekog horor filma. Toliko joj je sve bilo nepod-
nošljivo i strašno, toliko ju je sve ponižavalo.
Držala je pognutu glavu, ne uspevajući da podnese tuđe poglede na

sebi. Gušila se od neprijatnosti kada su joj dvojica uhapšenika, sa kojima
su se mimoišli, dobacili nekoliko lascivnih komentara. Pocrvenela je svom
snagom, više nego svesna toga daje zaista delovala kao prijateljica noći,
kao žena koja se bavi prodajom svog tela.
Mislila je na svoje roditelje dok je sedala na stolicu pored radnog stola

inspektora Rezdena. Molila se u sebi da oni nikada ne saznaju za njeno
hapšenje, za najsramniju epizodu u njenom životu. To bi ih, znala je to,
navelo daje se odreknu.
- Ime i prezime! - Trgla se tek kada je inspektor Rezden glasnije posta-

vio svoje pitanje.
Pogledala ga je mutnim očima, duboko svesna tek želje da se ne nalazi

na tom mestu, da nije uhapšena i da nije tretirana na takav način.
- Saberite se, gospođice Lagvardia. Pišem prijavu protiv vas i potrebni

su mi vaši lični podaci. Tačni podaci - pojasnio je. - Da li je ime, koje stoji
na vozačkoj dozvoli, zaista vaše?
- Kako... Kako to mislite?
- Niste falsifikovali taj dokument?
- Zbog čega bih to učinila?
- Možda zbog toga što niste američka građanka. Da li imate dozvolu

za boravak u našoj zemlji, gospođice Lagvardia?
- Naravno da imam.
- Proverićemo to. A sada mi recite gde ste rođeni?
17
- U Karakasu.
- Venecuela?
- Da.
- Kada ste došli u Sjedinjene Države?
- Pre deset meseci.
- Odlično govorite engleski jezik - bila je to više provokacija, nego

konstatacija.
- Ja... Ja sam diplomirala engleski jezik...
- Maločas je vaša prijateljica rekla da ste pravnik.
- Da, jesam.
- Vi ste i pravnik i profesor engleskog jezika?
- Da.
- Zbog čega se, u tom slučaju, bavite prostitucijom?
- Ne bavim se prostitucijom! - Viknula je toliko glasno, da su svi iz

kancelarije pogledali u nju.
Inspektor za susednim stolom ju je odmerio i ružno se iscerio. -

Lirijeva štićenica? - Upitao je Rezdena, koji je samo preleteo pogledom
preko njegovog lica.
- Recite mi vašu adresu, gospođice Lagvardia - nastavio je sa popunja-

vanjem prijave.
- Istočna avenija, broj 200. San Dijego.
- Lep kraj. Dobro zarađujete?
- Da li vam je i taj podatak potreban za popunjavanje prijave? - Odbila

je da nasedne na još jednu provokaciju.
- Ne, nije - odvratio je Rezđen, ustajući od stola. - Pođite sa mnom.
18
Book as Passion
Odvešću vas u jednu prostoriju, gde ćete sačekati tehničara koji bi trebalo
da vam uzme krv na analizu. Na osnovu procenta alkohola u vašoj krvi
ođredićemo težinu otpužnice.
- Rekli ste da imam pravo na advokata - Jadira ga je podsetila na tu

okolnost.
- Naravno - potvrdio je i gurnuo telefon ka njoj. - Slobodno ga pozovi-

te.
- Hoću da me zastupa moja prijateljica, Prisila Gembl.
- Lično mislim da ona to nije u stanju, ali... - ravnodušno je slegao ra-

menima - kako hoćete.
Odgovarajući na Jadirin zahtev, Rezden je mobilnim telefonom

pozvao svog kolegu, Brusa Dejvisona, i rekao mu da dovede Prisilu u
sobu za ispitivanje.
***
- Možete li sada da mi skinete lisice? - Jadira je molećivo zatražila, kada

ju je Rezden smestio za sto, u nevelikoj prostoriji, sa neprozirnim staklom
na zidu.
- Moraću jednu ruku da vam zaključam za sto - objasnio je, saginjući

se.
- Nemam nameru da bežim.
- Žao mi je, gospođice Lagvardia. Izgubili ste moje poverenje onog tre-
nutka, kada ste seli za volan u alkoholisanom stanju.
- Osećala sam se sposobnom da vozim!
- Naravno - rekao je ironično. - To mi je naročito bilo jasno u trenutku

kada sam umalo izbegao sudar sa vama.
S obzirom na to da joj je jedna ruka ostala slobodna, Jadira je požurila

da zakopča dugme. Ali, nije uspela da to učini. Krajevi haljine su bili
previše rastegnuti, a dugme previše komplikovano za kopčanje.
19
Pokušavala je da sakrije svoj razotkriveni dekolte sve dok je Rezden

nije čudno pogledao. Posle toga je odustala i ostala sa rukom, spuštenom
preko grudi.
- Mogu li da dobijem malo vode? - usudila se da to zatraži.
- Bojim se da ne smete ništa da pijete, sve dok vam tehničar ne uzme

krv na analizu. Idem da ga potražim.
Izlazeći iz sobe za ispitivanje, Rezden se na vratima mimoišao sa

Prisilom. Ona se upadljivo osvrnula za njim, nakon čega je glasno coknula
jezikom.
- Kakav macan! Da li si videla koliko je zgodan ovaj inspektor, Jadira?
- Šta? - Jadira je suznih očiju pogledala u nju. - Mora da se šališ!
- Ne misliš da je zgodan?
- Nemam pojma kako taj čovek izgleda! Kako možeš da razmišljaš o

njegovom izgledu, u ovom trenutku?! Pogledaj me! - Zatresla je rukom,
koja je lisicama bila vezana za sto. - Sedim ovde kao da sam najgori kri-
minalac! Uhapšena sam, Prisila!
- I bićeš odmah puštena! Ne brini, sve sam sredila.
- Šta si sredila? - Jadira je sa nadom pogledala u nju.
- Ja sam advokat, draga moja. Znam poneke cake, znam poneke ljude.
Obavila sam par razgovora, dok je inspektor Dejvison prepričavao svojim
kolegama kako je uhvatio dve dame za poslovnu pratnju visoke klase.
- Zar si i ti uhapšena?
- Ne, nisam. Nemaju dokaze protiv mene.
- Protiv mene će imati! Uzeće mi krv na analizu! Videće da sam vozila

pijana! Oh, bože... - uhvatila se za čelo na trenutak - ja i zaslužujem da
budem uhapšena! Kako sam mogla sebi da dozvolim da vozim u
alkoholisanom stanju.
- Ne mogu ništa da uradim u vezi sa tvojom grižom savesti, Jadira. Ali
20
Book as Passion
mogu sa time što si uhapšena...
Dok je Prisila objašnjavala Jadiri šta je učinila, po pitanju njenog

oslobađanja, Harmon Rezden se pridružio Brusu Dejvisonu u nevelikom
hodniku, iz koga su, zahvaljujući jednostrano prozirnom staklu, mogli da
prate ono, što se dešavalo u sobi za ispitivanje.
- Izgleda da je advokatica sve sredila - Dejvison je obavestio tek pristi-

glog Rezdena.
On je bacio nezainteresovani pogled kroz staklo, mislima već

posvećen drugom slučaju. - Rajt se maločas vratio iz potere. Uhvatili su
one dilere.
- Odlično! Sada sam daleko manje ljut zbog toga što su nas ove dve
sprečile da se pridružimo poteri!
Rezden je popravio olabavljenu kravatu i okrenuo se ka staklu. - I

mene su iznervirale, ali je jasno da su potpuno bezopasne. Hajdemo!
- Niko, ko nosi onakvu haljinu, nije bezopasan - Dejvison kao da nije

mogao da skine pogled sa Jadire. - Pogledaj je samo... Nikada u životu
nisam video tako poželjnu ženu...
Rezden se slagao sa njim, ali nije želeo da, na radnom mestu, daje ko-
mentare o uhapšenima. - Ne pristaje joj da nosi takvu haljinu - glasno je
razmišljao. - Pitam se zbog čega ju je obukla.
- Advokatica ju je naterala. Lično mije to ispričala.
- Zbog čega?
- Slavila je devojačko veče i želela je da se njena, inače stidljiva,

saradnica dobro provede. Da dobro izgleda, da se opusti uz malo alko-
hola...
- I uz brzu vožnju - dodao je Rezden, nestrpljivo gledajući na sat.
Hteo je da ode, ali je zastao, zainteresovan onim, što je Jadira počela

da priča.
- Kako je ovo moguće...? - Žalila se plačnim glasom, gledajući u lisice
21
na svojoj ruci. - Ja bi trebalo da sam najdosadnije biće na planeti, kada su

policijska posla u pitanju... Nikada nisam učinila ništa protiv zakona... Ni
ulicu nisam prešla van pešačkog prelaza! Plaćam račune na vreme,
prijavljujem porez, čak i cveće redovno zalivam!
Prisila nije odolela i prasnula je u zdrav smeh, iskreno zabavljena

Jadirinim jadikovanjem.
- Tebi je lako! - Sada se Jadira brecnula na nju. - Znam da si u mladosti

malčice ludovala i da si par puta prekršila zakon! Makar si spavala sa
momcima na žurkama! Probala si džoint! Konzumirala si alkohol kad god
si htela! Verovatno si i brzo vozila! Nikada nisi bila uhapšena! A pogledaj
mene! Prvi put u životu obučem kratku i teshu haljinu, i odmah me
proglase za ženu lakog morala! Prvi put malo više popijem, i odmah
budem uhapšena! Pitam se šta bi bilo da sam zapalila cigaretu?! Možda bi
me uhapsili za konzumiranje lakih droga!
- Zaboravljaš da su i za mene pomislili da sam „madan” - Prisila se sa

smehom prisetila tog momenta.
- Jao, ovo je apsurd prve kategorije!
- Jadira je nervozno protresla ruku, u uzaludnoj želji da se oslobodi

lisica.
- Ja i prostitucija! Kada bi oni znali da sam u životu imala samo jednog

ljubavnika i to onog koji nije bio u stanju da me zadovolji! Ne bi mi
poverovali, znam to! Kao što i ne bi poverovali ni da apstiniram više od
godinu dana!
Brus Dejvison je, stojeći u hodniku, iza stakla, oduženo zviznuo i

olabavio kravatu. - Šta kažeš na ovo, Rezdenu?
Harmon Rezden nije imao šta da kaže. Samo je bacio još jedan pogled
na unutrašnjost sobe za ispitivanje, nakon čega je otišao u svoju kance-
lariju.
22
Book as Passion
IV
Svega dvadesetak minuta kasnije, Jadira je oslobođena i dozvoljeno joj

je da ide kući. Jedna službenica policije je pozvala taksi za nju i Prisilu, i
pomogla im da se smeste u njega.
Dve prijateljice su ćutale, sve dok nisu stigle do kuće, u kojoj je Jadira
stanovala. Prisila nije magla da joj zameri to što je, odmah po prelasku
kućnog praga, histerično skinula haljinu sa sebe.
- Mrzim je! Od sada ću da nosim samo rolke, košulje zakopčane do

grla i pantalone! Niko me više nikada neće videti u haljini!
- Zaboravljaš da si kupila haljinu za moje venčanje - Prisila ju je

oprezno podsetila na to.
- Jesam! Ali, ta haljina je normalna! Duga je do kolena, ima pristojan

dekolte, nije pripijena uz telo. I nije od kože! Ne asocira na to da se nosi,
samo da bi se skinula! Odnosno, da bi je neko skinuo! I to za pare! Jao! -
Jadira se uhvatila za glavu i malaksalo klonula na kauč. - Kakva sramota!
- Žao mi je što se veće ovako završilo, Jadira - Prisila je nemoćno slegla

ramenima. - Ni u snu se nisam nadala ovakvom kraju moje devojačke
večeri. Ipak, moraš da priznaš da je bila zanimljiva, dok je trajala.
- Ne podsećaj me na nju! Nikada više! - Zatražila je Jadira, pokrivajući

se laganim ćebetom. - Želim da je zaboravim! Da je ostavim iza sebe! I da
se molim za to da moji roditelji nikada ne saznaju da sam bila uhapšena!
- Ti si učinila saobraćajni prekršaj, Jadira. Nisi počinila nikakav zločin.

Nemaš čega da se stidiš. Ići ćeš pred sudiju za prekršaje, moraćeš da budeš
bez vozačke dozvole par meseci, аli, to će biti sva šteta.
Jadira je zatvorila oči, želeći da poveruje u Prisiline reči. Intimno,

manje je strahovala od konkretnih posledica, nego od onih, koje je sama
mogla da proizvede, prisećanjem na sve detalje najružnijeg događaja u
njenom životu.
- Volela bih da mogu sve da zaboravim... Onaj trenutak, kada sam bila
23
uhapšena, kada su mi stavili lisice na ruke... I kasnije, kada sam bila ispiti-
vana... Oh, želela sam da propadnem u zemlju... Sve je bilo jezivo neprijat-
no... Jezivo...
- Idem da skuvam kafu - objavila je Prisila, odlazeći u kuhinju. - Rekla

bih daje obema potrebna.
***
Kada se vratila u sobu sa šoljama sveže skuvane kafe, Prisila je otkrila

da se Jadira umila i da je obukla frotirski mantil. Protumačila je to kao
dobar znak.
- Hej! Život ide dalje! - Poručila joj je to, pružajući joj solju sa kafom.
- Ne vredi da se nerviramo oko onoga što je prošlo.
- Neće mi otvoriti dosije, zar ne?
- Jadira ju je pogledala sa nadom.
- Ni slučajno. Kao što si i sama rekla, ti nisi kriminalac. Nikada nisi

uradila ništa protiv zakona. Uvek si prelazila ulicu isključivo na
pešačkom prelazu. Nijednom nisi preskočila da zaliješ cveće. To su sve
olakšavajuće okolnosti.
Prisila je, ko zna koji put te večeri, prasnula u smeh, a čak je i Jadiri
pobegao maleni osmejak sa usana. Otpila je gutljaj kafe, žaleći što nije u
stanju da o čitavom događaju razmišlja kao Prisila.
- Dakle, stvarno je zgodan... - prokomentarisalaje Prisila, nakon stoje i

sama probala kafu.
- Ko?
- Onaj inspektor Rezden. Nekada sam favorizovala muškarce njego-

vog profila: ozbiljne, stroge, pomalo tajanstvene. A onda sam upoznala
Džefa i shvatila da su otvoreni i iskreni muškarci, sa zdravim smislom za
humor, mnogo prikladniji za ljubavne veze. I za brak, posebno.
Jadira je učinila napor da sagleda inspektora Rezdena nezavisno od

toga što ju je upravo on uhapsio. - Pa, moglo bi se reći daje zgodan...
24
Book as Passion
- Šta misliš, koliko ima godina? Trideset pet?
- Hm... Verovatno... Ih je malčice stariji...
- Niži je od Džefa. Znači da je visok oko 185 cm.
- U svemu je različit od Džefa. Ne samo zbog toga što ima tamnu kosu
i tamne oči, za razliku od tvog plavokosog i plavookog Džefa, već i zbog
ponašanja i načina na koji govore. Rezden se ponaša kao da mu je muka
od svega, a govori kao da ga neko prisiljava na to. Džef traži i pronalazi
radost u svemu što čini - Jadira se okrenula ka Prisili i nežno joj se
osmehnula. - Zaista si pronašla pravog muža, Prisila.
- Znam - potvrdila je ona zadovoljno. - Sumnjam da bih mogla da

zavolim nekog drugog muškarca.
- Hajde da ne dozvolimo da nam ovaj događaj pokvari predstojeći

vikend! - Jadira je naterala sebe da proguta neprijatnost i da se nesebično
posveti sreći svoje prijateljice. - Sutra ćemo najpre da odemo u salu za
banket i da proverimo da li je sve u redu. Ti ćeš popodne da ručaš sa
Džefovom majkom, a ja ću te čekati u salonu za ulepšavanje. U nedelju
ćemo te doterati tako, da ćeš biti najlepša mlada na svetu! A potom ćemo
da proslavimo tvoje i Džefovo venčanje onako kako vam dolikuje!
Prislila je dugo posmatrala njeno lice, pre nego što ju je upitala: - Da li

si sigurna da si u stanju da u svemu tome učestvuješ? Mislim, s obzirom
na ono, što se večeras dogodilo?
- Apsolutno!
- Potrebna si mi, Jadira... - Prisila ju je uhvatila za ruku. - Ja imam još

prijateljica, ah, nisam sigurna da li one zaista navijaju za to da ja budem
srećna. Neke od njih nisu udate, a neke su u lošim brakovima... Razu-
mela bih, ako su ljubomorne...
- Pa, ni ja nisam udata!
- Da, ali... Ti nisi zavidna. Ti umeš da se raduješ tuđoj sreći.
- Ja volim kada su ljudi oko mene srećni. Mislim, bolje je nego da su

nesrećni, zar ne? - Jadiraje jednostavno zaključila.
25
Prisila je klimnula glavom i zahvalno joj se osmehnula. - Mogu li da

prespavam kod tebe?
- Naravno!
- Ovo je bio dug dan za obe.
- Veoma dug - potvrdila je Jadira, konstatujući daje već počelo da svi-

će. - Dođi, namestiću ti krevet.
- Nema potrebe za tim. Ovaj kauč deluje sasvim udobno.
- U pravu si, udoban je. I prilično je prostran.
- Evo, uzeću ovo jastuče - protegla se i uzela ukrasno jastuče, uvijeno

u svilenu jastučnicu. - Više mi ništa nije potrebno, zaista.
- Lepo spavaj, Prisila - Jadira je ustala i ugasila svetio. - Pokušaj da se

odmoriš. Sutra nas čeka mnogo posla.
- I ti se odmori, takođe! - Dobacila joj je Prisila, uverena da će veoma

brzo pasti u san.
Za razliku od nje, Jadira je dugo ostala budna i zagledana u plafon. Još

jednom je odvrtela čitav film u svojoj glavi, od trenutka kada je sa Prisilom
napustila klub, do njihovog izlaska iz policijske stanice.
Zaspala je tek kada se i sama uverila daje uzaludno razmišljala o tome,

da se uzaludno prisećala svega. Mogla je da čitav događaj ostavi za sobom
i da se posveti budućnosti. Onoj, u kojoj nikada više neće piti, niti nositi
tesne i provokativne haljine.
26
Book as Passion
Na svoje ogromno iznenađenje, ali i radost, Jadira je otkrila da joj nije

bilo potrebno da ulaže prevelike napore, da bi se potpuno posvetila
Prisilinom venčanju. S obzirom na to da je od sveg srca želela da joj
pomogne, aktivno se uključila u završne pripreme, učestvujući u njima
bez ikakve zadrške.
U nedelju je pomogla Prisili da izgleda onako kako jednoj nevesti

dolikuje, a posvetila se i sopstvenom izgledu. Obe su zablistale u svojim
najboljim izdanjima.
Ceremonija venčanja je bila svečana i protekla je prema zamislima

mladenaca. Svadbeni banket se odvijao na način, koji je zadovoljio goste
svih generacija.
Jadira je bila vesela, smejala se sa Prisilom i plesala sa mnogim udva-

račima. Pomalo je bila i setna, jer je priznala sebi da je i sama potajno
maštala o venčanju i svadbenom banketu, o rađanju dece i formiranju po-
rodice. Strahovala je da joj se ta želja neće ostvariti. Da se, u njenom živo-
tu, neće pojaviti muškarac koji će u prvi plan staviti njene osobine, a tek u
drugi njene obline.
Kada se, na kraju banketa, vratila kući, po prvi put se osetila istinski
usamljenom. Ženski usamljenom. Trebao joj je neko. Neko ko bi izlečio
njenu usamljenost.
Bila je veoma umorna tako da je, narednog dana, spavala gotovo do

podne. Iako je bio ponedeljak, Prisila joj je poručila da ne dolazi na posao.
I ona sama je, uostalom, uzela nekoliko slobodnih dana.
Sve što je Jadira želela, od tog ponedeljka, bilo je da se dobro odmori.

Odlučila je da se besciljno i neobavezno izležava tokom čitavog dana.
Zato nije ni skinula frotirski mantil koji je obukla preko nagog tela, nakon
kratkog jutarnjeg tuširanja. Želela je da bude potpuno opuštena.
Skuvala je veliku šolju kafe, rešena da, nakon dugo vremena, proveri
šta se emitovalo na televiziji. Smestila se u ugao kauča i uzela daljinski
upravljač u ruke.
27
Uspela je da ispije tek polovinu šolje sa kafom, kada je neko pozvonio

na njena vrata. Uverena da je u pitanju putujući trgovački putnik, koga je
nameravala da zamoli da ode, mimo je ustala sa kauča.
- Ko je? - Upitala je, kada je prišla vratima.
- Inspektor Rezden, gospođice Lagvardia. Dovezao sam vaš automo-

bil.
***
Instinktivno je stegla kaiš na frotirskom mantilu i prošla prstima kroz

kosu. - Ja... Molim vas da sačekate, dok se obučem...
- Za tim nema potrebe! - Harmon Rezden je požurio daje spreči da ode.
- Pretpostavljam da na sebi imate više odeće nego prethodnog puta.
Jadira je spustila brz pogled niz svoje telo. Mantil joj je bio čvrsto zave-
zan oko struka i dosezao joj je gotovo do članaka, i u tom smislu se moglo
reći daje bila manje razgolićena, nego prethodnog puta. Ipak, zahvaljujući
tankom frotiru, moglo se videti da su joj grudi bile slobodne, da ispod nije
nosila ništa.
Otključala je vrata, ne bez dvoumljena, i tek ih neznatno otvorila.
Prvo što je Jadira pomislila, kada je ugledala Harmona Rezdena na

svom tremu, bilo je da Je zaista dobro izgledao. Da je Prisila sa pravom
insistirala na toj činjenici.
Zatekao ju je nagli nalet ženske naklonosti prema njemu, zbog koga je

propustila da se priseti ružnih okolnosti, u kojima ga je upoznala.
Bilo je to prvi put za Jadiru da je tako reagovala na nekog muškarca. I

to onog, koji je bio neposredni učesnik najneprijatnijeg događaja u njenom
životu.
- Ovo su ključevi od vašeg automobila, gospođice Lagvardia - Harmon

Rezden je pružio Jadiri ključeve, sa izrazom lica po kome se ništa nije
moglo dokučiti.
- O! - Uzviknula je iznenađeno, prihvatajući ključeve. - Na njih sam
28
Book as Passion
potpuno zaboravila...
- Zaboravili ste na svoj automobil?
- Bila sam veoma zauzeta, tokom vikenda. Moja prijateljica, gospođica

Gembl, se juče udala... Upoznali ste je...
- Nadam se da vam moj kolega i ja nismo pokvarili slavlje?
- Ja... - Jadira se ugrizla za usnu - i to je moglo da se dogodi, da nisam

uložila napor da potisnem sećanje na ono što se dogodilo u petak...
- Mislim da... - Harmon Rezden je na trenutak zastao, a onda se kratko

osmehnuo. - Mogu li da uđem, gospođice Lagvardia?
Ponovo je instinktivno stegla krajeve mantila na predelu oko grudi, ali

je ipak otvorila vrata. Pretpostavila je daje Harmon Rezden i kao muška-
rac i kao inspektor video previše oskudno odevenih žena, da bi to
predstavljalo neki posebno šokantan prizor za njega. Uostalom, on je bio
policajac. Nije mogla da ga tretira kao trgovačkog putnika ili dostavljača
brze hrane. Pred njim je imala prostora da se ponaša sa više slobode.
Srce joj je zakucalo brže kada je prošao tik pored nje. Nepogrešivo je
osetila prigušeni seksepil koji je izbijao iz njegovog tela. Njeno telo ga je
osetilo. Možda bi mnoge žene ostale ravnodušne prema njemu, ali, ona je
prepoznala Rezdenovu unutrašnju energiju.
Kada je neodlučno zastao na sredini sobe, pomislila je kako je on prvi

muškarac, koga je pustila da uđe u njenu kuću. Bio je to neobičan prizor.
Muškarac u njenoj dnevnoj sobi... Zgodan muškarac u njenoj dnevnoj
sobi!
- Sedite, molim vas - pokazala mu je rukom na kauč, ne prestajući da

nesvesno pridržava krajeve mantila.
- Imam skuvane kafe. Hoćete li da vam donesem jednu solju?
- Ne, hvala - odvratio je, sedajući na kauč. - Pijem i previše kafe.
- Mislim da imam i nekog alkohola u kući...
- Ne smem ništa da pijem, hvala još jednom. Na dužnosti sam.
29
Jadira se tada polako spustila u fotelju, pazeći da joj se ne rastvore kra-

jevi mantila. - Nešto ste hteli da mi kažete, inspektore?
- Tačno, hteo sam - potvrdio je, spuštajući jedan lagani pogled niz
njeno telo. - Moj kolega i ja dugujemo izvinjenje vama i vašoj prijateljici,
gospođice Lagvardia. Izneli smo par neumesnih optužbi na vaš račun.
Tek kada smo proverili vaše podatke, uvideli smo koliko smo pogrešnih
zaključaka doneli.
- Proverili ste naše podatke?
- To je standardna procedura.
- U redu - Jadira nije bila od onih koji se inate, koji zloupotrebljavaju

tuđe priznavanje krivice. - Smatrajte da je izvinjenje prihvaćeno.
- Razumete, nadam se, da su nas mnoge okolnosti navele da vas treti-

ramo onako, kako niste zaslužile?
- Hm, da... Mogu to da razumem...
Harmon Rezden je kratko klimnuo glavom i ostao zagledan u Jadirino

lice. Ona je postala svesna napetosti, koja je buknula među njima. Mogla
je da se zakune da nije bila usamljena u tome, da nije bila jedina čije se telo
naglo razbudilo, čija je koža postala osetljiva i tesna, čija su pluća postala
plitka.
***
Nepoznata vrelina joj je zaparala stomak. Navela je da se promeškolji,

zbunjeno i zatečeno.
Uplašila se onoga, Što je moglo da se dogodi. Njeno uzbuđenje je

postajalo sve jače. A ona nije znala šta da radi sa njim.
Bila je toliko nevešta u tome, da se sva ukočila, držeći pogled prikovan

za pod. Učinila je napor da potisne prijatnu, toplu jezu koja joj je klizila
niz kičmu, da negira to što su joj grudi očvrsle, što su joj usne postale
gladne.
Ali, nije mogla.
30
Book as Passion
Jednim delom svesti se nadala da će Harmon džentlmenski preći

preko toga što ju je uzbudio, pre nego što ju je uopšte i dotakao. A drugim
se nadala da će uvažiti svoje muško dejstvo na nju.
Odlaganje je bilo besmisleno... I uticalo je na taloženje nepodnošljive

napetosti, u dnu njenog stomaka.
Zato je hrabro podigla pogled i usmerila ga na Harmonovo lice.

Prezrela ga je zbog toga što je bio neumoljivo statičan, što se, kao i obično,
sa njegovog lica ništa nije moglo pročitati.
Međutim, kada je ustao i počeo da joj prilazi, jedna misao joj je,
neznano odakle, sinula u svesti: on je i došao kod nje zbog ovoga! Kao
inspektor sigurno nije imao obavezu da vraća zaboravljene automobile.
Taj posao je mogao da prepusti nekom uniformisanom policajcu.
Pored toga, tražio je da ga pusti u kuću. A onda je samo sedeo na

kauču, uveren u moć svoje muške privlačnosti!
Kako je mogao da zna da će je učiniti slabom na sebe? Ili, to, nije ni

znao? Možda je planirao da joj se udvara, a onda shvatio da za tim
jednostavno nije bilo potrebe.
Naglo i nespretno je ustala iz fotelje, ne hajući za tim što je tim gestom

otkrila svoj strah, svoje nesnalaženje, svoje neiskustvo.
- Mislim da... - počela je zadihano, ukrštajući ruke preko grudi, da bi

sakrila njihovo bujanje - da bi trebalo da odete...
- Nikada sebi ne bih oprostio, ako bih to učinio... - hrapavo je izgovo-

rio, sasvim joj prilazeći.
Podigao je ruku i uvukao joj prste u kosu, dlanom joj dotaknuvši uvo.
Njeno telo se odmah izvilo, našlo se korak bliže predaji.
- Ja... Nikada... - počela je, želeći da mu stavi do znanja da takvo

slobodno ponašanje nije moglo da se smatra za njen manir.
- Znam - prošaputao je, stajući sasvim uz nju.
Iskoristio je to, što mu je ruka bila uvučena u njenu kosu, da joj privuče
glavu. Bio je neumoljivo odlučan da je osvoji. Jadira je prepoznala njegovu
31
snagu, baš kao što je prepoznala i svoju slabost. Nije mogla da mu odoli.
Iz njega je izbijala muževnost, koja ju je slamala, činila je podatnom i
mekom.
Kada je osetila težinu i vrelinu njegovog daha na svom obrazu,

radosno je zaključila da je i on bio pod seksualnom tenzijom. Pored toga,
u njegovim očima je videla silovitu i jasnu požudu. Zaista mu se mnogo
dopadala. Želeo ju je. A u toj želji nije bilo ničeg agresivnog, ničeg
uvredljivog.
***
Počela je da se topi od miline, kada je spustio anđeoski nežan poljubac

na njene usne. Odmah mu se prepustila. Više ni o čemu nije razmišljala.
Sva se svela na usne, koje je Harmon znalački mrvio svojima.
Umeo je da se ljubi. Predano, senzualno, izazivajući talase zado-

voljstva u njenom telu.
Ruke su mu bile veste, pokretao ih je znalački, bez naglih pokreta.

Ipak, kada je krenuo da razvezuje kaiš na Jadirinom mantilu, pokušala je
da to spreči.
On je tada počeo da je ljubi pomamnije, oduzimajući joj svaku šansu

za pobunom. Kada je čuo da je nemoćno jeknula, uhvatio ju je za članke i
ruke joj spustio na svoje grudi.
- Otkopčaj me... - naložio je to, krećući, istovremeno, da svojim rukama

istražuje obline njenog tela.
Jadira ga je poslušala. Otkopčala je svu dugmad na njegovoj košulji, a

onda je dlanove utisnula na njegovu kožu. Stomak mu je bio čvrst, a grudi
mišićave. To je raspalilo želju u njoj.
Sva se pripila uz njega i počela da mu strastvenije uzvraća poljupce.
Uživala je u svakom trenutku. Uživala je i kada ju je Harmon razgolitio

i pomazio je po grudima.
- Kako je ovo moguće...? - Čula ga je kako se to pita, dok se igrao vrho-

vima njenih grudi. - Istovremeno su i devičanske i bludne... Prelepe su...
32
Book as Passion
Pakleno uzbuđen, gotovo ju je bacio na kauč, nestrpljiv da se nasladi

njenom lepotom. Jadira je ponovo osetila maleni otpor u sebi, ali je on
izbledeo, kada je Harmon počeo da joj ljubi grudi i to na način koji je
razbuktao njenu ženstvenost. Počela je mačkasto da se izvija, da mu se
nudi, sa glavom zabačenom unazad.
Ponovo je bila sva u telu, bez misli, bez sumnji. Pružala je ruke da bi i
ona njega mazila, ali su je želje slamale toliko, da je sve više gubila snagu.
Novi trenutak prisebnosti i dvoumljena je doživela kada je shvatila da

je Harmon krenuo da se usnama spušta niže od njenih grudi, preko
stomaka i još niže. Stegla je butine, instinktivno, ni ne sumnjajući da je
time samo snažila Harmonovu želju za njom.
Uspravio se, da bije pogledao. Izgledala mu je veličanstveno poželjna,

naga, sva bujna, ustreptala, nemoćna da mu se odupre. Skinuo je svu ode-
ću sa sebe, dok je ona drhtala, držeći čvrsto spojena kolena.
Rastvorio ih je sa zadovoljstvom, kakvo odavno nije osetio. Bilo je to

novo iskustvo za njega. Žena, u zrelim godinama, lepša od ijedne koju je
imao, puna nekog nedokučivog stida, koji mu je dozvoljavao da bude
muškarac u punoj meri.
Znao je da je prvi, koji ju je intimno ljubio. Video je da je bila iznena-

đena količinom uživanja, koju je izazivao u njoj. Telo je počelo da joj
nemirno poskakuje, željno da ga neko ukroti.
Jadira se nalazila na rubu svesti, kada je nedvosmisleno zatražila od

Harmona da je oslobodi napetosti, koja ju je mučila. Rado je požurio da
joj izađe u susret. Spojio se sa njom nežno, ali kada je shvatio da ga je
spremno prihvatila, zaboravio je na nežnost i predao se strasti, koja je
istim intenzitetom stvarala vrtloge u njima.
Tela su počela da im se pokreću spontano i slobodno, u skladu sa na-

rastajućim uzbuđenjem. Predah su se sevajućoj slasti i ludom ritmu, koji
je postao nezavistan od njihove volje. Ljubili su se i voleli neumorno, oboje
uronjeni u zadovoljstvo, u ekstazu, u ljubavni zanos.
Dodatni podsticaj za Harmona predstavljala je spoznaja da mu se

nijedna žena, pre Jadire, nije predala na tako kompletan način. Bez
kalkulacija, bez sebičnih očekivanja. Izluđivala ga je i okolnost da je bio
33
prvi koji ju je zadovoljavao, koji ju je upoznavao sa lepotama vođenja

ljubavi.
Ono je bilo furiozno, ali jednim delom i uzvišeno. Upravo zbog toga
što im je, oboma, donosilo nešto novo, do tada nedoživljeno.
Bili su jedno u svakom trenutku. U svakom pokretu, svakom dahu,

svakoj emociji. Delili su zadovoljstvo svakog poljupca, svakog dodira,
svakog pokreta.
Uživali su, želeći da njihova vatrena i smela igra traje beskrajno dugo.
Ali, intenzitet uzbuđenja ih je naveo da se brzo predaju njegovom
vrhuncu. Svaki pokušaj odlaganja i usporavanja je bio uzaludan. I izlišan.
Upravo zbog toga što su u punom ritmu prekoračili granicu vrhunskog
zadovoljstva, ono se ispoljilo u svoj svojoj snazi. Sreća je bukvalno eksplo-
dirala u njima. Ispunila im je svaku ćehju, svaku kap krvi, svaki milimetar
kože. Bio je to veličanstveni, sveobuhvatni doživljaj. Onaj, koji poništava
sve ostalo, koji otvara nove svetove, koji životu daje novi smisao.
Podelili su poslednje trzaje svojih tela gledajući se u oči. Blaženstvo ih

je učinilo ranjivima. Emotivnost ih je preplavila. Postali su svesni riznice
uzajamne privrženosti, sa kojom nisu računali, kada su započeli da se
vole.
Jadiri se učinilo da je Harmon ustuknuo zbog onoga što se rodilo

među njima. Videla je iznenađenje, a potom i negodovanje u njegovim
očima. Kada se iznemoglo sručio pored nje, već je bio distanciran. Jedno-
stavno je to osetila.
Panično se zapitala da li bi trebalo da žali zbog svega. A onda se

Harmon, nakon kratkog predaha, iznova nadneo nad nju i uhvatio joj
bradu među prste.
- Da li si svesna koliko si divna? - Izgovorio je to isprekidano, još uvek

ne uspevajući da povrati dah.
Bila ga je željna, ne njegovog tela, već njegove nežnosti, i zato je

podigla ruku i pomazila ga po licu. - Mislim da si me ti učinio divnom...
- Ja?
- Da.
34
Book as Passion
- Pa, polaskan sam, ako je to tačno...
Hteo je da kaže još nešto, ali je iznenada pozvonio telefon u džepu

njegovog odbačenog sakoa.
- Izvini, trebalo bi da odgovorim na poziv. Možda je nešto hitno -

objasnio je, podižući se. - Da? - Javio se. - Šifra 321? Odmah dolazim!
Nemam prevoz, pošalji najbliža patrolna kola po mene. Ja sam u Istočnoj
aveniji, broj 200.
Pogledao je u Jadiru, prišao joj i spustio joj lagani poljubac na usne. -

Moram da idem.
- Da li je... Da li je u pitanju neka opasna akcija? - Upitala je, uplašena

za njegovu bezbednost.
- Ništa opasnija od drugih - uzvratio je i odmah otpočeo da se oblači.
Upravo je završavao sa obuvanjem cipela, kada je patrolna policija

kratkim oglašavanjem sirene objavila svoj dolazak.
- Čuvaj se! - Doviknula mu je Jadira, moleći se u sebi da sve bude u

redu.
Zastao je pred samim vratima, pogledao je i namignuo joj na ohrabru-

jući način. Potom je izašao. Bez pozdrava, bez najave da će joj se javiti.
Jadira se sasvim uspravila i pogledala oko sebe. Soba je izgledala kao

i pre. Sve je bilo tiho, kao i obično. I ona je bila sama, kao i uvek. Samo je
njena duša postala bogatija, i telo joj je postalo drugačije. Baš kao i njeno
srce, u koje se nastanila ljubav.
35
VI
Do kraja tog dana, Jadira je u potpunosti definisala svoja osećanja:

počela je da se zaljubljuje u Harmona i da priželjkuje da joj ta ljubav bude
uzvraćena. Punim srcem se prisećala onoga što je podelila sa njim. U njoj
se probudila želja da sazna sve o njemu. Da ga dobro upozna, da otpočne
ozbiljnu vezu sa njim.
Iznad svega, želela je da joj se on javi, daje obavesti daje akcija, u kojoj
je bio pozvan da učestvuje, prošla bez ikakvih posledica. Iskreno je
strahovala da mu se nešto loše dogodilo. Verovala je da bi joj se javio, u
suprotnom. Da bi poželeo da ponovo vode ljubav, s obzirom na to da su
u svemu odgovarali jedno drugom, kao seksualni partneri.
Probdela je noć, ne uspevajući da se otrgne ružnim slikama. Zamišljala

je Harmona, ranjenog u akciji, kako leži u bolnici i bori se za život.
Odlučila je da ga pozove, čim je svanulo jutro. Saznala je broj njegove

policijske stanice, one, u koju je bila sprovedena po hapšenju.
Okrenula je gotovo sve brojeve, a onda je prekinula vezu. Uplašila se

da bi Harmon njen poziv mogao da smatra za vršenje pritiska, pod uslo-
vom daje sve bilo u redu. Pored toga, sumnjala je da bi dobila pravu infor-
maciju, ako je akcija prošla sa posledicama. Posebno ako bi odbila da se
predstavi.
Kada više nije mogla da podnosi neizvesnost, pozvala je Prisilu. Ona

je bila sa Džefom, u hotelskom apartmanu, u kome su se odmarali nakon
svadbenog banketa.
- Oprosti mi što te uznemiravam, molim te! - Obratila joj se plačnim

glasom, dozvoljavajući da joj se zadržavane suze konačno izluju na obra-
ze.
- Moram da razgovaram sa tobom!
- Jadira! - Prisila ju je uznemireno oslovila. - Da li se nešto dogodilo?
- Jeste, dogodilo se! Potrebna mi je tvoja pomoć!
36
Book as Passion
- Gde se nalaziš?
- Još uvek sam kod kuće. Nisam u stanju da odem u kancelariju.
- Ne brini zbog toga. Doći ću kod tebe za pola sata.
- Izvini se Džefu, molim te...
- Pa, dobro će mu doći malo predaha - našalila se, završavajući

razgovor.
***
Odmah pošto je Prisili otvorila vrata, Jadira je briznula u plač. - Tako

se bojim... - brada joj je toliko podrhtavala, da je jedva govorila. - Imam
ružan predosećaj... Mene intuicija obično ne vara...
- Da li je sa tvojom porodicom sve u redu? - Prisila ni sa čim drugim

nije mogla da poveže Jadirin strah, kao ni njene suze.
- Jeste. Ne strahujem za njih...
- Za koga strahuješ?
Jadira je progutala knedlu, prestala da plače i učinila napor da se umiri

Pogledala je hrabro u Prisilino lice, svesna da će joj prirediti iznenađenje.
- Za inspektora Rezdena.
- Molim?! - Prisili baš ništa nije bilo jasno. - Kakve on veze ima sa
tobom? Zbog čega bi strahovala za njega?
- Oh, bože... - Jadira je uzdahnula i prstima obrisala suze razlivene po

obrazima. - On... On je bio ovde juče...
- Zaista? Zbog čega je dolazio?
- Dovezao je moj automobil. Sećaš se da je ostao na parkingu policijske

stanice...
- Da, ali, automobil je mogao da ti doveze bilo ko...
- Mislim, da... Da je Harmon, odnosno inspektor Rezden, namemo do-

šao...
37
- Da bi ti se udvarao?
Jadira je čvrsto zatvorila oči, da ne bi iznova zaplakala. - Nije ni morao

da mi se udvara... Ja... Ja sam odmah spavala sa njim...
- Šta?! - Prisila nije ni pokušala da prikrije svoju zapanjenost. - Spavala

si sa inspektorom Rezdenom?!
- Da! Bilo je neizbežno... Sve se dogodilo tako brzo... Nikada, u prisu-

stvu jednog muškarca, nisam osetila toliko jaku želju...
- Ah, tako znači...! - Prisila je i dalje bila pod dejstvom blagog šoka. -
Izvini, molim te. Nisi učinila ništa loše. Ni čudno. Ni neuobičajeno.
Mislim, svakome se tako nešto dogodilo, bar jednom u životu.
- I tebi?
- Pa, rekla sam ti da sam sa Džefom vodila ljubav odmah po upozna-

vanju!
- Ali, ispostavilo se da je on bio fatalan za tebe!
- Možda je inspektor Rezđen fatalan za tebe! - Prisila se malo izvila

unazad, da bije bolje odmerila. - Hm, da... Rekla bih da jeste... Danas izgle-
daš nekako drugačije...
- Hoćeš li da ti kažem zbog čega?! -Jadira je neočekivano povisila glas.

- Zaljubila sam se u njega! Eto! Jednom smo vodili ljubav i ja sam već
spremna da mu se obavežem na vernost do smrti! To je tako nezrelo!
- Vau! - Prisila je bila iskreno impresionirana. - Šta mi preostaje da

zaključim, sem da vam je seks bio fantastičan! Jeste, zar ne?
Jadira je uzdahnula i potvrdno klimnula glavom. - Ne znam kakva su

njegova iskustva sa drugim ženama, ali, za mene je to bio najbolji seks u
životu. Odnosno, jedini dobar seks u životu.
- Onda je on to bio i za njega!
- Zar?
- Za normalne muškarce, kakav je Hannon Rezden, nema važnije
38
Book as Passion
stvari od te da zadovolje svoju partnerku. Partnerkino zadovoljstvo na

njih deluje kao afrodizijak. Stavlja im do znanja da su dobri ljubavnici. A
šta je za muškarca važnije od toga? Ništa, veruj mi. Ni novac, ni uticaj, ni
moć, ni vlast. Oni sve mere kroz učinak u krevetu. Ako su na tom terenu
dobri, onda su na krovu sveta. Ako su tu loši, ništa ih drugo ne može
popeti na tron.
- Pa, Harmon je definitivno na tronu. Mislim, pod uslovom da je... da

je...
- Da je šta? - Prisila ju je, suočena sa novim naviranjem suza u njenim

očima, nežno podstakla da se izjasni do kraja.
- Daje još uvek živ...
- Samo trenutak! Zbog čega ne bi bio živ?
- Zbog toga što je od mene otišao u policijsku akciju! Neko ga je pozvao

na telefon i rekao mu da je u toku akcija pod šifrom 321! A onda su patrol-
na kola došla po njega i on je otišao! Bilo je to oko dva sata popodne! Od
tada mi se nije javio!
- Hm... - promrsila je Prisila, ne znajući šta da misli o svemu. - Zbog

čega, hm, zbog čega misliš da mu se nešto dogodilo? Izvini što moram
ovo da kažem, ali, da li si pomislila da jednostavno ne želi da ti se javi?
- Ne, nisam to pomislila! - Jadira se brecnula na nju. - Tvoje pitanje

smatram uvredljivim, Prisila! Ja nisam žena za jednu noć! Harmon bi to
trebalo da zna!
- Na osnovu čega? - Prisila je postavila sasvim racionalno pitanje. - On

tebe uopšte ne poznaje.
Jadiri je ta nemila činjenica doprla do svesti, ali ju je ona odmah

odbacila. - Sigurna sam da mu se nešto dogodilo! Samo ga je to sprečilo
da mi se javi!
- Nadam se da se to neće pokazati kao tačno. A opet... - Prisila je neo-

dređeno slegla ramenima - bilo bi loše i ako bi otkrila da je sa njim sve u
redu i da se zadovoljio time da te samo jednom dobije...
- Ali, zar ne shvataš da... - Jadira je počela, a onda je naglo zaćutala.
39
Duboko je uzdahnula, skupljajući hrabrost. - Pretpostavljam da ti

poznaješ neke policajce, Prisila. Za početak, volela bih da pozoveš nekog
od njih i da ga pitaš kakvu akciju podrazumeva šifra 321. Da li je to akcija
u kojoj se upotrebljava oružje, ili je u pitanju nešto manje opasno?
Prisila je kratko razmišljala, a onda je posegnula za svojim mobilnim

telefonom. - Pozvaću Denisa. On je mlad policajac, ali pretpostavljam da
će moći da nam pomogne.
- Ja... - Jadira se zaputila ka kuhinji, osećajući potrebu da se nečim

zaposli, dok čeka na to da Prisila obavi razgovor. - Idem da skuvam kafu.
Nekako je uspela da privede kuvanje kafe kraju, iako je bila potpuno

dekoncentrisana. Da Prisila nije imala dobre vesti za nju, shvatila je
odmah pošto joj se pridružila u sobi i pogledala je u lice.
- Stvar je ozbiljna, zar ne? - Muklo je upitala, spuštajući poslužavnik

na najbliži stočić.
- Zavisi - rekla je Prisila neodređeno, delujući pomalo Ijutito. - U

svakom slučaju, tvoj inspektor je živ i zdrav.
- Znači, šifra 321 nije oznaka za neku ozbiljnu akciju? - Jadira ju je to

upitala sa vidnim olakšanjem.
- Ne, nije.
- A za šta jeste?
Prisila je uzdahnula i saosećajno pogledala u Jadira. - To je interna

šifra, koju policajci koriste kada žele da se... izvuku iz neke situacije.
Privatne situacije... Nema veze sa nekom stvarnom situacijom na terenu.
***
Jadiri su bile potrebne svega dve ili tri sekunde da sve shvati, da sve
poveže. Bila je smišljeno zavedena. I još smišljenije ostavljena.
Bila je žrtva dobro izrežiranog plana. Ispala je naivna. Ne samo zbog

toga što je dozvolila da bude zavedena, već prvenstveno zbog toga što se
emotivno angažovala. Što je počela da se zaljubljuje u Harmona. Što je
protekla dvadeset četiri časa intenzivno strahovala za njegov život.
40
Book as Passion
Noge su joj izgubile stabilnost i ona je sela na kauč. Naglo je preble-

dela, od siline razočarenja. Nije znala da li bi pre zaplakala, ili počela da
ruši sve oko sebe.
- Nije fer - izgovorila je to, uz snažno odmahivanje glavom. - Ništa

nisam učinila da bih zaslužila da doživim nešto ovako okrutno...
Prisila je sela do nje i saosećajno joj spustila ruku na rame. - Poslednje,

što bi sada trebalo da učiniš, je da optužuješ sebe. Podrazumeva se da ti
nisi kriva. Harmon Rezden je ispao nekorektan prema tebi. Ali, budimo
iskrene, većina muškaraca je takva.
- Znao je da će da ode od mene i pre nego što je došao... - Jadira je

nastavila da muči sebe, da slaže kockice.
- A svoje bekstvo je ugovorio sa nekim drugim! Sada i taj neko drugi

zna za ovo što se dogodilo!
- Ne mora da znači da taj neko drugi zna detalje - Prisila je pokušala

da je uteši. - Ali, sve i da zna, ne bi trebalo da sada razmišljaš o tome.
- A o čemu bi trebalo da razmišljam?! - Jadira je ustala i napravila neko-

liko neodređenih i žustrih koraka po sobi.
- O tome kako je svet divan, kako su muškarci korektni i kako sam ja

žena koja zaslužuje da bude voljena, a ne iskorišćena?!
- Prvo, ti nisi bila iskorišćena - ispravila ju je Prisila. - Uživala si koliko

i dotični gospodin. Možda i više, je li. Posmatraj sve to kao jednu seksi
avanturu! Uostalom, koje su posledice ostale iza nje?
- Ispala sam budala! Kladim se da mi se Harmon sada smeje!
- Obe znamo da to nije tačno! Ne poznajem ga, ali tvrdim da nije takav
muškarac!
I Jadira je znala da je preterala, međutim, bila je previše besna, previše

povređena, da bi birala reči. Osećala je da nije bila u stanju da pređe preko
onoga što se dogodilo. Kao i da neće pristati na to da vođenje ljubavi sa
Harmonom smatra tek za prolaznu avanturu.
- U redu! - Glasno je huknula i učinila pokušaj da razmišlja trezvenije.
41
- Reci mi ovo, Prisila: zbog čega se Harmon na ovakav način rastao od

mene, ako je znao da može da dođe po još? Mislim, budimo realni, oboje
smo se dobro proveli. Stvarno dobro. To je moglo da traje. Zbog čega bi
jedan slobodan muškarac uskratio sebi mogućnost provereno dobrih
seksualnih susreta?
- Eto, sama si rekla zbog čega: da bi ostao slobodan.
- Ako je slobodan!
- Nisam videla da nosi burmu.
- Možda je u ozbiljnoj vezi.
- Možda.
- Onda je to mogao lepo i ljudski da mi objasni. I da mi pruži mo-

gućnost da ga odbijem.
- Sigurna sam da nije u vezi. I da ni ne želi da bude.
- Bilo bi ljudskije da mi je to objasnio, pre nego što me je zaveo.
- Da li si sigurna da bi, u tom slučaju, pristala da spavaš sa njim? Pret-

postavljam da si, dok te je Harmon svlačio, doživljavala to kao početak
velike i neprolazne ljubavi.
- Iskreno... - Jadiri je pobegao uzdah. - U tim trenucima nisam bila u

stanju ni o čemu da razmišljam...
- Znači - Prisila je vragolasto izvila obrve - toliko je bilo dobro?
- Već sam ti rekla da jeste. Samo što sada nemam ništa od toga.
- Kako nemaš! Doživela si najbolji seks u svom životu! Otkrila si da on

ume da bude zabavan! I da ti umeš da uživaš u njemu! To su sve lepa i
važna iskustva!
- Zbog čega se, u tom slučaju, ne osećam lepo?
- Zbog toga što si previše emotivna! Što si od onoga što ti se dogodilo

sa Harmonom napravila nešto što to nije! Što si se zaljubila u njega!
42
Book as Passion
- Tek da budem jasnija, Prisila - Jadira se okrenula ka njoj sa podignu-

tim kažiprstom - u Harmonovom i mom vođenju ljubavi je bilo nečeg...
nečeg... uzvišenog.
- Da, verujem da jeste.
- To nije bio odnos sveden na naše telesnosti. Učestvovali smo i srcima

u tome. Znam to! Ja jesam, pre Harmona, imala samo jednog seksualnog
partnera, ali znam šta smo Harmon i ja osećali dok smo se voleli!
- Šta ste osećali? - Prisila ju je zainteresovano pogledala.
- Neku jaku povezanost. Prepoznavanje. Bliskost. Nešto što je moglo

da potraje. Da me je zaprosio, verovatno bih se udala za njega!
- A sada? Šta sada nameravaš da činiš? Mislim, ako se Harmon ponovo

bude pojavio na tvojim vratima.
- Obe znamo da se to neće dogoditi.
- Da - Prisila nije bila u stanju da laže svoju prijateljicu. - I ja mislim da

ćeš morati da ga zaboraviš.
- Jasno. Samo... - Jadiri su suze ponovo ovlažile oči - samo ne znam da

li ću to moći...
43
VII
- Inspektore Rezden! - Harmona je, odmah po ulasku u policijsku sta-

nicu, oslovila jedna službenica.
- Da? - Zastao je i upitno je pogledao.
- Kapetan Garfi vam je poručio da dođete kod njega.
Harmon joj je klimnuo glavom u znak zahvalnosti, pre nego što se

zaputio ka kancelariji kapetana Tomasa Garfija. Kucnuo je kratko na
njegova vrata i odmah ušao, začuvši poziv.
- Tražili ste me, kapetane?
- Jesam - potvrdio je kapetan, visok i krupan sedokosi muškarac, koji

se bližio šezdeset i petoj godini života. - Sedite, inspektore.
Harmon se smestio u stolicu, hladnokrvan i miran, kao i uvek.

Kapetan Garfi je dobro osmotrio lice, pre nego što mu se obratio: - Znate
li da me podsećate na mene, iz mlađih dana?
- Nisam to znao.
- Kada sam započinjao karijeru u policiji, bio sam isti kao i vi: stopro-
centno usredsređen na posao, nepomućenih misli, ukroćenih osećanja.
Nisam dozvoljavao da me bilo šta poremeti. Sav sam se predavao re-
šavanju slučajeva. Raščistio sam teren oko sebe, što bi se reklo. Otuđio
sam se od članova porodice, odrekao se prijatelja, ženama sam dozvolja-
vao da igraju samo prolazne uloge u mojim životima. Takav je slučaj i sa
vama, zar ne?
- Manje, više - Harmon je neodređeno odgovorio.
Kapetan Garfi mu se prijateljski osmehnuo, pokazujući mu da je na

njegovoj strani. - Da li biste voleli da napredujete inspektore? Mislim, da
dobijete viši čin?
Harmon je kratko slegao ramenima.
44
Book as Passion
- Nisam razmišljao o tome.
- Zadovoljni ste radom na terenu?
- Zadovoljan sam što ostvarujem dobre rezultate.
- Da li biste voleli da postanete kapetan?
Nakon mnogo, mnogo vremena, Harmona je nešto zateklo. - Nisam

siguran da razumem vaše pitanje...
- Ono je prosto: da li biste voleli da postanete policijski kapetan?
Harmon je neko vreme razmišljao, a onda je potvrdno klimnuo

glavom. - Pretpostavljam da bih to voleo.
- Zbog čega?
- Ponovo vas ne razumem...
- Šta je vaša prva asocijacija na čin kapetana? Veća plata?
- Ne, nipošto.
- Već?
- Voleo bih da mi objasnite zbog čega vodimo ovaj razgovor, kapeta-

ne? - Harmon je pomalo nestrpljivo zatražio.
- Zbog toga što sam odlučio da idem u penziju. I što sam odabrao da
vi budete moj zamenik.
***
Tek neznatno iznenađen, Hannon je dugo i uporno posmatrao lice

svog nadređenog. - Zašto ja?
- Čini mi se da ste jedini, sa spiska mogućih kandidata, koji ne bi zlou-

potrebio ovu funkciju. Koji je ne bi doživeo tek kao priliku za ličnu pro-
mociju.
- U pravu ste. To ne bih činio.
45
- Da li je, tokom naše saradnje, bilo trenutaka u kojima ste poželeli da

se nalazite na mom mestu?
- Jeste - za Harmona nije predstavljalo problem da to prizna. - Neko-

liko.
- Koje su situacije bile u pitanju?
- One, u kojima sam morao da dobijem vaše odobrenje za pojedine

riskantne poteze. Tada sam priželjkivao da imam veću moć. Da sam onaj,
koji u svemu nadgleda i koordinira neku operaciju.
Tomas Garfi se nasmejao sa odobravanjem. - Znao sam da stvari stoje

tako. Da vam nije dovoljna sloboda koju imate na terenu.
- Ja volim to što sam operativac, kapetane.
- To možete, povremeno, da budete i sa ove pozicije. I još mnogo više

od toga.
Harmon je tada zamišljeno prešao prstima po bradi i ozbiljnije se

zagledao u kapetana. - Imam uverenje da se ova ponuda ne odnosi samo
na profesionalni aspekt posla...
- Odličan osećaj! - pohvalio ga je kapetan. - Izvanredan! Vi ste veoma

intuitivan čovek, inspektore Rezden!
- Pa? - Hannon je upitno izdigao obrve. - O čemu se ovde radi?
- Dozvolite mi, pre nego što vam odgovorim na to pitanje, da vam

ispričam kako sam ja postao kapetan. Počeo sam karijeru u uniformi,
potom sam lagano napredovao, a čitavih deset godina sam radio kao
inspektor. Ni ja, kao ni vi, nisam razmišljao o unapređenju. Osećao sam
se dobro, jer sam imao veliki procenat rešenih slučajeva, baš kao i vi. Po-
red toga što nisam razmišljao o unapređenju, nisam planirao ni osnivanje
porodice. Živeo sam sam, u malom i ružnom stanu, u koji sam ulazio tek
da bih prespavao. Onda sam upoznao Šeron.
- Vašu suprugu?
- Da. Nisam želeo da se zaljubim u nju. Kada se to, ipak, dogodilo,

bežao sam i potiskivao to osećanje. Ona je bila strpljiva i veoma nežna.
46
Book as Passion
Volela me je. Oženio sam se više zbog toga što je ona to želela, nego ja. Da
sam godinama propuštao nešto neuporedivo lepo i važno, shvatio sam
već u prvim danima braka. Za mene je bilo novo to, što me je neko
dočekivao, po dolasku sa posla. Što se brinuo zbog mog umora, spremao
mi obroke sa ljubavlju i uređivao kuću tako, da sam se osećao prijatno u
njoj. Pre Šeron sam bio divljak, dragi moj inspektore. Ona me je pripito-
mila. Hvala joj na tome.
- Imate troje dece, koliko mi je poznato?
- Da. Sina i dve ćerke. Deca su dala smisao mom životu. Onaj, kojeg
sam negirao, misleći da rešavanje policijskih slučajeva predstavlja početak
i kraj sveta. Uglavnom, da završim, zbog porodice sam odlučio da posta-
nem kapetan. Moj posao je manje opasan, manje stresan i uglavnom ima
fiksno radno vreme. Odgovornost je ogromna, ali, vremenom sam naučio
da se nosim sa njom.
- Ako sam vas dobro razumeo, kapetane... - Harmon se neodređeno

osmehnuo - vi mi predlažete da dođem na vaše radno mesto da bih, poput
vas, oformio porodicu?
- Vi ste moj kandidat, inspektore Rezden, zbog toga što ste stručni, što
imate odgovarajuće kvalifikacije i dovoljno radnog iskustva. Ne pada mi
na pamet da, u obrazloženju odluke o predloženom kandidatu, navodim
svoje lično mišljenje o tome kako bih voleo da vas vidim srećnijeg, nego
što ste to sada.
Harmon je suzio pogled, dok se sve u njemu bunilo, protiv onoga što
je kapetan rekao.
- Budimo objektivni - kapetan Garfi je sada očinski nežno gledao u

Harmona. - Ne mogu da se setim kada sam vas poslednji put video da se
smejete, dragi inspektore. A ovde je bilo ispričano mnogo viceva, prepri-
čano mnogo zgoda sa terena, održano mnogo zabava i proslava. Nisam
čuo da imate devojku, mislim onu stalnu. Ne primate privatne telefonske
pozive. Najbolji prijatelj vam je Brus Dejvison. Možda je on pouzdan kao
partner, ali se kao prijatelj nikada ne bih oslonio na njegovo mišljenje.
- Ne brinite, ja se ni ne oslanjam na njegovo mišljenje.
- Znam. Vi se ne oslanjate ni na koga.
47
Harmon je ćutao, počinjući da oseća kako mu sve manje prija

pravljenje salda njegovog života.
- Ponavljam, nekada sam bio kao vi. Zato mogu da procenim kako se
osećate. Sumnjičavi ste prema svima i prema svemu. Postajete sve krući,
iz dana u dan. Percepcija vam je okrenuta samo prema onome, što može
da vam pomogne pri rešavanju slučajeva.
Udovoljavate potrebama svoga tela, a negirate potrebe duše. Zabra-

njujete sebi da se zaljubite, da spoznate lepe strane sveta i života, uopšte,
iz straha da bi to moglo da vas smekša i učini manje dobrim policajcem.
Suzbijate svoju emocionalnost u korist racionalnosti. Prestali ste da čitate
knjige, da odlazite u pozorište, da planirate godišnje odmore. Ne možete
da se setite kada ste, poslednji put, vodili konstruktivan razgovor o temi,
koja se nije ticala policije. U pravu sam za sve, zar ne?
48
Book as Passion
VIII
Kapetan Garfi je za sve bio u pravu i Harmon je naprasno postao toga

bolno svestan. Jednostavno je dozvolio sebi da sve čuje, da sve uvaži. Da
ne zatvara oči pred očiglednim.
Sve ono što je kapetan izgovorio zvučalo mu je zastrašujuće. Tako

udaljeno od čovečnosti. Od života. Od radosti.
Harmon se prisetio da nekada nije bio takav. Pre nego što je upisao
Policijsku akademiju, umeo je da se zabavlja, da voli, da bude bezbrižan,
da se smeje. A onda, kao da je sebi sve to zabranio. Samo da bi zadržao
koncentraciju i oštrinu, potrebnu za rešavanje slučajeva.
U pojedinim trenucima je uspevao da spozna ogromnu prazninu u

svom životu. Da uvidi da posao nije mogao daje ispuni. Ali, uglavnom je
sebi nalagao da se ne prepušta tim trenucima slabosti. I, uspevao je u
tome.
Sve do sada.
Dirnule su ga reči kapetana Garfija. One nisu bile izgovorene da bi ga

kritikovale, već da bi ga upozorile. Da bi mu skrenule pažnju na to da je
bilo rano da se odriče svega.
Pomislio je na svoju porodicu, zapostavljene prijatelje i, začudo, na

Jadiru.
- Jeste - polako je najpre zatvorio, a potom otvorio oči. Kao neko ko je

bio veoma umoran. Od sebe samog. - Za sve ste u pravu.
- Voleo bih da, sutra uveče, budete gost u mojoj kući, ispektore Rezden
- kapetan je to neočekivano izgovorio.
- Nekim posebnim povodom?
- Želim da vas upoznam sa svojom porodicom. Smatrajte nas staro-

modnima, ali, moju suprugu kao i decu, zanima ko će da me nasledi.
Harmon je imao mnogo razloga da se pseća počastvovanim, s obzirom
49
na to kapetan Garfi nikoga, pre njega, nije pozivao u svoju kuću. Ipak, on
je bio više zbunjen, nego počastvovan.
- Hajdete, inspektore! - Podstakao ga je kapetan, svestan njegovog

dvoumljenja. - U pitanju je tek jedna večera! Ništa posebno! Moja žena će
da pripremi šnicle, ćerka desert, dok će se moj sin pobrinuti za to da na
stolu bude dobrog vina.
- Prihvatam poziv, naravno. Doći ću sa zadovoljstvom.
- Odlično! U osam? Da li vam to vreme odgovara?
- Da, odgovara mi.
- Ne brinite, biće to sasvim neformalna večera. Povedite svoju devoj-

ku, obavezno!
Harmon je zaustio da mu kaže da nema devojku, ali je smatrao da je

već, u dovoljnoj meri, bio proglašen za onoga ko vodi usamljenički život,
ko ne želi i ne ume da ostvaruje ljubavne veze.
- Da li je to sve? - Upitao je, priđižući se sa stolice.
- Jeste - kapetan je odmerio Harmona, nakon čega mu je pobegao

osmeh sa usana. - Ponavljam, prepoznajem sebe u vašim godinama, dragi
moj inspektore. Od sveg srca vam preporučujem da, kada stignete u moje
godine, budete u prilici da kažete da ste ostvarili sve ono što i ja: uspešnu
karijeru, ali i brak, decu, porodicu, dom.
Iz neobjašnjivih razloga, Harmon se ponovo prisetio Jadire, ali je to

povezao sa činjenicom da je ona bila poslednja žena, sa kojom je ostvario
lični i intimni kontakt.
- Hvala, kapetane - čvrsto je izgovorio. - Zaista to mislim - dodao je,

napuštajući njegovu kancelariju.
***
Osećao se potpuno iscrpljenim, kada je seo za svoj radni sto. - Potrebno

mi je piće! - Bilo je prvo što je rekao, kada mu je Brus prišao i upitno ga
pogledao.
50
Book as Passion
- Nadam se da te kapetan nije izribao zbog...
- Ne, ni slučajno! Slušaj... - složio je fascikle sa površine stola i odložio

ih u fioku. - Ja moram da odem do bara... Moram da popijem nešto.
- Tek smo na polovini radnog vremena, Harmone.
- Znam. Ne mogu da ostanem ovde. Ako bude hitnih poziva, neka

Ramon krene sa tobom na uviđaj. On je danas dežuran u stanici.
- Idem da razgovaram sa njim, a potom ću ti se pridružiti u baru.
- Brus! - Harmon ga je oslovio na opominjući način.
- Ne brini, popiću samo kafu.
- U redu - Harmon se brzo složio sa tim predlogom. - Potrebno mi je

društvo.
Zaista sam jadan ako je Brus jedino društvo, koje sebi mogu da
priuštim, Harmon je razmišljao o tome dok je sedeo za šankom gotovo
praznog bara i ispijao viski sa ledom. Brus je bio odličan policajac, hrabar,
lucidan, neustrašiv i partner na koga je svako mogao da računa. Ali, bio
je nekako sirov, izražavao se grubo, nije se ustručavao da se ruga ljudima
i da bude usmeren na njihove loše strane.
I on je, baš kao i Hannon, previše toga ružnog video u životu, i kao
daje postao slep, za ono što je bilo lepo.
Harmon je Brusu mogao sve da ispriča. Imao je poverenja u njega, jer

je on sve njihove tajne čuvao za sebe. Ali nije mogao da računa na dobar
savet. To nikako. Van policijskih tema, Brus je bio nesnalažljiv poput
deteta.
Ispijao je već drugu čašu viskija, kada je Brus zauzeo mesto do njega.
Naručio je kafu i posegao rukom u činiju sa kikirikijem.
- Pa? - Okrenuo se sasvim prema Harmonu. - Šta te je nateralo da po-

segneš za viskijem u dva sata popodne?
- Kapetan me je pozvao na večeru. Hoće da me predstavi svojoj
51
porodici.
Brus ga je odmah munuo po ramenu i grleno se nasmejao. - Znao sam!

Predložiće te za svog zamenika, zar ne? Zbog toga te poziva na večeru?!
- Tačno.
- To je razlog za slavlje, a ne za jadikovanje! Rekao bih da te je najava

mogućeg unapređenja rastužila.
- Varaš se. Voleo bih da postanem kapetan. Privlačna mi je pomisao

na širinu ovlašćenja, koju kapetan ima.
- U čemu je onda problem? Vidim da nisi ushićen, kao što bih ja bio,
na primer.
Harmon je uzdahnuo i prošao rukom kroz kosu. Nije želeo da Brusu

otkriva detalje svog razgovora sa kapetanom Garfijem. To su bile teme, o
kojima nije vredelo da mu se poverava. Šta je Brus mogao da mu kaže o
svemu tome kada je i sam imao slične probleme i vodio sličan život, i
pritom bio apsolutno nesvestan njegove praznine?
- Malo sam zatečen - poslužio se tim izgovorom, da bi objasnio svoje

stanje. - Razmišljam o onome što me čeka. U pitanju je veoma odgovoran
posao.
- Iskren da budem, ja ne bih bio u stanju da ga obavljam. Zato razu-

mem to, što si pomalo zabrinut.
Harmon nije želeo da Brusu, koji nije mogao da se pohvali suptilnošću,

priča o tome kako je kapetan Garfi pokrenuo neka osetljiva pitanja, ali je
mogao da ga suoči sa problemom nedostatka pratilje, na sutrašnjoj večeri.
- Kapetan mi je rekao da na večeru dovedem svoju devojku. Ne umem

da objasnim zbog čega sam izbegao da mu priznam da nemam devojku.
- Nemaš je ovog trenutka, ali, sve što je potrebno da uradiš je da otvoriš

svoj telefonski imenik, frajeru. On je pun brojeva devojaka kojima si ostao
u lepoj uspomeni. Siguran sam da bi svaka od njih volela da ti pravi druš-
tvo na toj večeri.
- Verovatno si u pravu. Ipak, zaboravljaš jednu stvar.
52
Book as Passion
- Koju?
- Ta devojka bi trebalo da bude dovoljno reprezentativna, da bi je

predstavio kapetanu. On je ozbiljan, porodičan čovek, njegova supruga je
profesorka klavira, koliko, mi je poznato. Deca su mu uspešni studenti.
Ne mogu u kuću da im dovedem bilo koga.
- Koliko je meni poznato, ti si se uvek zabavljao sa finim devojkama.

Za razliku od mene, je li - dodao je sa samoironičnim osmehom.
- Nije dovoljno da ta devojka bude fina i besprekomog ponašanja, već

da bude i elokventna, da ume da razgovara o mnogim temama. Trebalo
bi da bude ozbiljna, odmerena, i da, dođavola, zna ponešto o meni.
- Ona Marsi je bila ozbiljna - Brus je glasno razmišljao.
- Jeste. Međutim, udala se, koliko sam čuo.
- A Šina?
- Preselila se na Istočnu obalu.
Brus je slegao ramenima i otpio gutljaj kafe. - Niko mi više ne pada na

pamet.
- Meni pada - nadovezao se Harmon, nakon što je ispraznio čašu.
- O? - Brus ga je pogledao zainteresovano. - Ko?
- Jadira. Jadira Lagvardia.
***
- Oh, čoveče! Kod nje si ozbiljno zabrljao! Odvukao si je u krevet i više

joj se nisi javio!
- To je bilo pre samo pet dana, Brus. Možda još uvek mogu da
popravim utisak. Da izmislim da sam bio angažovan u nekoj tajnoj akciji,
na primer, i da zbog toga nisam mogao da joj se javim.
- Odlična ideja! - Brus ga je pohvalno udario po ramenu. - Zaista

odlična! Učini to, frajeru i odvedi je na večeru! Bez sumnje će se dopasti
kapetanu i njegovoj porodici! Ipak je ona obrazovana žena, a pritom je i
53
prilično, kako bi se reklo...
- Rafinirana?
- Pa, da, to! Mislim, nije divljakuša i prostakuša!
- Nije. Ona bi bila idealna pratilja, za tu priliku.
- Onda, stvar je rešena! Idi još danas kod nje i odglumi da si jedva
izvukao živu glavu iz neke akcije, tokom koje je bilo zabranjeno da koristiš
telefon!
- Da... - promrsio je Harmon, gura jući čašu od sebe. - Mogao bih to da

uradim...
Brus mu je tada mangupski namignuo. - A usput bi mogao i dobro da

se provedeš! Pravi si srećnik, Harmone! Ta Jadira je neverovatno seksi!
Harmon je uzdahnuo, ustao sa stolice i spustio na pult novac za viski.

- Poželi mi sreću, prijatelju. Voleo bih da sutra ostavim dobar utisak.
- Ti uvek i svuda ostavljaš dobar utisak, Harmone - uzvratio je Brus,

ispraćajući ga pogledom.
54
Book as Passion
IX
Zvuk automobila, koji se zaustavio pred njenom kućom, naterao je

Jadiru da ustane i pogleda kroz prozor. Njeno iznenađenje je bilo
ogromno, kada je shvatila da joj je Harmon dolazio u posetu.
Nije ga očekivala. Ni te večeri, niti bilo koje druge. Mislila je da se

zadovoljio time što ju je dobio. Da nije imao nameru da se nakon toga
pojavljuje u njenom životu.
Posumnjala je da ga, ni toga puta, na njen prag nisu dovele najčasnije

namere. Te sumnje su joj malčice ohladile glavu. Jer, postala je usijana: od
pitanja, od pretpostavki, od očekivanja. Koliko i od radosti.
Uprkos tome što je naumila da pred Harmonom zauzme rezervisan

stav, proverila je šta je obukla. Na sebi je imala udobne pantalone i bluzu
klasičnog kroja. Kosa joj je bila čista i raspštena, i ona je prošla prstima
kroz nju, pre nego što je otvorila vrata.
Bilo joj je stalo do toga da lepo izgleda pred Harmonom.
Nije očekivala da joj se osmehne. Ali, on je upravo to učinio. Prepo-

znala je dozu usiljenosti u tome. Ipak, nije joj promaklo ni da primeti
bljesak zadivljenosti u njegovim očima.
Bar je mogla da računa sa njegovom željom prema njoj, pomislila je sa

gorčinom. Mogla je da prihvati i to, da se njihov odnos zasniva isključivo
na seksu i to onom sporadičnom. Ali nije mogla da dozvoli da je laže, da
je obmanjuje, da se poigrava sa njom.
- Toliko si lepa - izgovorio je to iskreno i nadahnuto. - Nedostajala si

mi tokom proteklih pet dana, Jadira.
Zaustila je da se ironično začudi tome što joj je upamtio ime, a onda je

odlučila da se suzdrži, kako bi proverila šta je hteo. I kako bi, uostalom,
čula njegovo objašnjenje za to što joj se pet dana nije javljao.
- A ja sam se tokom proteklih pet dana pitala da li si ti od onih muška-

raca koji osvoje ženu, samo da bi je se potom odrekli - namerno se pravila
da je malčice ljuta, iako je, u stvari, bila mnogo ljuta.
55
- Ni slučajno! Dozvoli mi da uđem. Objasniću ti o čemu se radi.
Jadira je osetila da joj je Harmon pripremio novu laž. Htela je da čuje

koju, ga potom otera dođavola.
Pustila gaje u kuću, između ostalog i zbog toga što joj je, uprkos
svemu, bilo lepo u njegovoj blizini. Njena ženstvenost se razbuktavala u
njegovom prisustvu. Ona sama je postajala vitalnija, budnija, prisutnija.
Život je dobijao novu dimenziju. Uprkos svemu...
Namemo mu je ponudila da sedne na fotelju, dok se ona sama smestila

na kauč. Znala je da je imao želju da je polegne po njemu. Oči su ga
otkrivale, kao i erotski naboj, koji mu je izbijao iz tela.
-Ja u mnogo čemu podsećam na pravog muškarca, Jadira. Na onog

koji, najčešće, ne ume sa ženama - Harmon je odlučio da bar malo bude
iskren. - Priznajem i da je bilo u mom životu žena, koje sam zaboravljao
nakon što sam proveo noć sa njima. Ali, sa tobom nije takav slučaj.
- Zaista? - Upitala je sa blagom ironijom, oslonila se na naslon kauča i

jednu ruku nonšalantno prebacila unazad.
Računala je sa tim đa joj grudi dođu do punog izražaja. Da malo

namuči Harmona, pre nego što ga zamoli da ode, a da mu prethodno ne
dozvoli ni da je dodirne.
Harmona su pakleno privlačile Jadirine grudi. Dobro je upamtio

njihov oblik, jedrinu, punoću. Ukus njene kože.
Progutao je knedlu, svestan napetosti koja je narasla u njemu. - Nisam

mogao da ti se javim, jer sam učestvovao u tajnoj akciji.
Nakon što je Harmon to izgovorio, Jadira je prestala da želi da ga

izludi. Samo je imala potrebu da ostane sama i da se dobro isplače. Da
nešto razbije. Da se obračuna sa sobom. Zbog toga stoje, uprkos
Harmonovim lažima, i dalje bila zaljubljena u njega.
Skupljala je snagu da ga zauvek otera iz svog života. Ali, nešto ju je

sprečavalo da to učini.
- Bio sam na terenu, svih proteklih dana. Bez telefona, bez mogućnosti
da ti se javim. Priključio sam se svojim kolegama odmah pošto sam otišao
56
Book as Passion
od tebe.
- Aha - gorko je izustila - Mislim da se sećam da si dobio poziv za neku

akciju pod šifrom 321.
- Upravo tako! Ta šifra se odnosi na jednu situaciju koja se dugo i te-

meljno priprema, i samo se čeka na povoljne okolnosti, da bi se krenulo
sa njenom realizacijom.
- Da li si bio u nekoj opasnosti? - Pitala ga je to, samo da bi proverila

koliko je daleko bio spreman da ide u svojim lažima.
- Jesam. Srećom, sve je prošlo bez ljudskih žrtava.
- Uhvatili ste loše momke?
- Sve, sa njihovim vođama.
- Ti si heroj, Harmone. Pravi heroj.
Ja sam skot, poželeo je da joj prizna, istog trenutka. - Ne bih ništa posti-
gao bez podrške svojih kolega.
- Naravno. Oni ti drže leđa u svakoj situaciji.
Harmon je proučavao Jadirino lice, ne uspevajući da prepozna

domimantnu emociju na njemu. - Pustimo sada priče o tome. Bilo mi je
važno samo da ti objasnim zbog čega ti se nisam javljao. Važno mi je da
shvatiš da te nisam zaboravio. Da nisam, kako si malopre rekla, od onih
koji osvajaju žene, samo da bi ih potom ostavili.
- Naravno da nisi.
Prešao je preko ironije u njenom glasu, odlučan da sprovede svoju na-

meru. - Reci mi, da li si raspoložena da izađeš na večeru sa mnom?
O, ovo je novi momenat, Jadiru je zateklo Harmonovo pitanje. Bila je

uverena da će ponovo pokušati da vodi ljubav sa njom, i da će ponovo
izmisliti razlog, zbog koga će morati daje ostavi.
- Ja... - smišljala je šta bi mogla da mu odgovori, jer više nije bila načisto
sa sobom. - Upravo sam večerala.
57
- Hajdemo, u tom slučaju, negde na kolače!
Dakle, stvarno je bio uporan da je izvede negde; čudila se i dalje tome.

Sigurno je i to radio sa nekim razlogom, sinulo joj je. Odlučila je da ispita
sa kojim.
- Bojim se da ne smem da jedem kolače, Harmone. Dobila sam nekoli-

ko suvišnih kilograma, od kada sam došla u Ameriku. Želim da ih se oslo-
bodim.
Prešao je pogledom po njenom telu i lagano uzdahnuo. - Preteruješ...

- muklo je izgovorio. - Izgledaš savršeno.
- Hm... - izustila je neodređeno, dok je njena sumnjičavost rasla.
- Da li, uopšte, želiš da ovo veče provedeš sa mnom? - Harmon je uvi-

đao da je to morao da je pita. - Ako želiš, odvešcu te u neki klub. Ili u
bioskop.
- Hvala na pozivu, ali, moraću da ga odbijem. Umorna sam.
- A sutra? Da li bi volela da izađemo sutra? Ah! - Udario se po čelu,

dosetivši se, kao, nečega. - Sutra sam ja zauzet. Moj kapetan me je pozvao
na večeru. Hej! Mogla bi da kreneš sa mnom! - Živahno je predložio,
glumeći da se te ideje dosetio tog trenutka. - U pitanju je neformalna
večera, u krugu kapetanove porodice. Njegova supruga je izuzetna žena.
Dopala bi ti se.
***
Tako, znači... Jadira je odmah sve shvatila. Harmonu je bila potrebna

pratilja za večeru kod kapetana! Samo zbog toga ju je ponovo potražio.
Sedeo je tu i lagao je, bio je spreman i da je vodi u poslastičamicu, samo
da bi je privoleo da mu sutra pravi društvo na večeri kod kapetana. Da ne
bi izgledao kao gubitnik, koji nema devojku.
Nije bila u stanju da proceni da li se vise rastužila, ili razbesnela.

Slomilo ju je otkriće daje Harmon ponovo želeo da je iskoristi. Ni toga
puta je, naravno, ne bi doveo ni u kakvu neprijatnost, ali je i dalje ne bi
ispoštovao i uvažio.
Zapitala se kako je tako nešto bilo nioguće. Da li je Harmon u njoj
58
Book as Passion
zaista video ženu, sa kojom je mogao olako da postupa? Kakvo je on, to,
mišljenje imao o njoj? Zar je verovao da je glupa?
Poželela je da mu kaže da je gori od najgoreg muškarca, koga je ikada

upoznala. A onda se dosetila da bi, na bolan način, mogla da mu pokaže
da je odabrao pogrešnu ženu za igranje muških igara.
- U redu - prihvatila je, delujući kao da se naglo odobrovoljila. - Ići ću

na večeru kod tvog kapetana.
Na Harmonovom licu je olakšanje postalo primetno. - Odlično! - Zado-

voljno je konstatovao. - Obećavam da ti neće biti dosadno. Moj kapetan je
čovek širokog obrazovanja, kao što si i ti. A njegova supruga je prefinjena,
baš kao i ti.
Lepa, obrazovana, prefinjena... Harmon je na takav način razmišljao o

njoj. Ali mu sve to nije bilo dovoljno daje poštuje.
Vreme je da prestanem da se pitam šta nije u redu sa mnom, Jadira je

to sebi naložila. Harmon je bio onaj koji, iz nekog razloga, nije mogao da
se ponaša prema njoj onako, kako je zasluživala.
Znala je da ga je izgubila, za sva vremena, da on nije mogao da joj

uzvrati osećanja, uostalom, nije mogao da joj pokaže ni elementarno
poštovanje. Ipak, bila je silno razočarana kada je ustao, sa namerom da
krene.
- Rekla si da si umorna - zabrundao je, pružajući joj ruku, sa željom da

joj pomogne da se uspravi na noge. - Ostaviću te da se odmaraš.
Oprezno je spustila ruku na njegov dlan i dozvolila mu daje privuče

sebi.
Lukavo je iskoristio svoju snagu i inerciju njenog tela da je navede da

se sasvim priljubi uz njega.
Ispustila je mek uzdah, kada se našla licem u lice sa njim. Mrzela je to

što je otkrila da je poželela da je poljubi, što je shvatila da ne može da mu
odoli.
Odmah je rastvorila usne, kada ih je Harmon preklopio svojima.

Dobro je poznavala njihov ukus, mekoću, koliko i neumoljivost. Prepu-
59
stila se poljupcu, sve dubljem i intenzivnijem, nesvesno isturajući grudi

napred.
Odjednom je sva postala meka, savitljiva. Spremna na sve. Da ju je

Harmon povukao ka kauču, ostala bi da leži na njemu i da ga molećivo
poziva da je uzme. Imao je neporecivo jako dejstvo na nju. Iako je bio
lažov.
Osećala se kao ošamućena kada ju je nežno odvojio od sebe i pomogao

joj da uspostavi stabilnost u nogama. Polako je otvorila oči i pogledala ga,
ne uspevajući da prikrije svoje čuđenje, koliko ni svoje razočarenje.
Harmon je odbio da vode ljubav. Imao je njen nemi pristanak na to, ali
ju je odbio. Prethodnog puta su se poznavali manje i razgovarali kraće, pa
su ipak završili na kauču.
Pitala se zbog čega sad nije posegao za njom. Zbog čega?!
- Doći ću sutra po tebe oko sedam i trideset - glas mu je odisao težinom,

a dah mu je bio poremećen. - Ja ću nositi odelo, tako daje poželjno da se i
ti svečano obučeš.
Videćeš ti, još, kako ću ja da se obučem, Jadira je smišljala osvetu u

sebi, dok se upinjala da joj osmeh bude što iskreniji. - Ne brini, neću te
osramotiti.
- Znam da nećeš - dodao je samouvereno, poljubio je u obraz i potom

izašao iz njene kuće.
***
- Prokletnik! Prevarant! Lažov! - Jadira je naglas izgovarala te reči, dok

je očiju punih suza okretala brojeve Prisilinog telefona.
Imala je neizdrživo jaku potrebu da joj se požali, da joj ispriča kako je

prevarena, po drugi put. Istina, taj put će se Harmonu obiti o nos, ali
razbijeni nos je tretirala kao manju štetu, od ranjenog srca.
- Učinio je to opet! - Vrisnula je u slušalicu, kada je Prisila odgovorila

na poziv.
- Jadira... Baš sam nameravala da te pozovem.
60
Book as Passion
- Da li to znači da možeš da razgovaraš?
- Da, mogu. Šta se dogodilo?
- Harmon je ponovo dolazio. I ponovo me je slagao! Rekao je daje

proteklih pet dana, tokom kojih mi se nije javljao, proveo na terenu, u
nekakvoj tajnoj akciji, koja nosi šifru 321. Da zbog toga nije mogao da mi
se javi. Možeš li da poveruješ u toliku drskost, u toliku bezočnost?!
- Hm... - Prisila je zamišljeno izustila. - Pitam se zbog čega je ponovo

došao kod tebe? Mislim, nije to morao da učini. Da li je i on počeo da...
- Da se zaljubljuje u mene? Ni slučajno! Potrebna mu je partnerka za

odlazak na večeru kod njegovog kapetana! Obrazovana i profinjena
partnerka! I, setio se mene! Zbog toga je ponovo došao!
- Ah, tako... A da li je ponovo...
- Ne, nije! I, tek da se zna, mogao je to da učini, da je hteo. Nije hteo.
- Nije hteo da vodite ljubav?
- Ne, nije.
- A ti...
-A ja sam htela!
- Iako...
- Iako sam odmah prozrela da me laže i da ponovo želi da me iskoristi!
- Jadira... - Prisila je nežno izgovorila njeno ime - ti si stvarno

zaljubljena.
- Ne, draga prijateljice! Ja sam stvarno glupa! I naivna! I budala! Ali,

kunem ti se, nemam nameru da ispadnem budala do kraja! Harmon će
dobiti ono, stoje zaslužio!
- Šta si naumila da učiniš?
- Neću to da ti otkrivam. Mogla bi da me odgovoriš da to učinim. A ja

bih mogla da te poslušam! Znaš i sama da sam mekog srca. Ovoga puta
61
želim da budem tvrdog i otrovnog srca!
- U redu, u redu... Imaš pravo da učiniš šta god misliš daje potrebno.
Harmon Rezden je zaista ispao nekorektan prema tebi. Mada, malo me
buni to, što nije spavao sa tobom, iako je mogao. Koliko ja poznajem
muškarce, rekla bih da je to znak da mu je proradila savest.
- Tek će da mu proradi! Ali, biće mu kasno!
- Slušaj, imam nekoliko informacija za tebe. O Harmonu.
- Molim? Kako...
- Već sam ti rekla da poznajem nekoliko ljudi iz policije. Pozvala sam

ih i raspitala se o inspektoru Rezdenu.
Jadira je prestala da diše i jače je stegla slušalicu. - I? Šta si otkrila? Da

je oženjen?
- Jeste oženjen. Ali za policiju.
- Ne razumem...
- Tvoj ljubljeni je surovi profesionalac, draga moja. Potpuno je posve-

ćen poslu. Zbog njega gotovo da nema privatni život. Važi za inspektora
koji rešava najteže slučajeve. Svi ga žele u svojim ekipama. Hrabar je, ima
oštro oko, dobro poznaje psihologiju kriminalaca, ume da odredi kada
treba biti opasan, a kada popustljiv. Nadređeni ga poštuju i savetuju se sa
njim. Predstoji mu blistava karijera. Uglavnom, kako su rekli moji sago-
vornici, naš grad je srećan što ga ima. Eto!
Jadiru je pokolebalo ono što je čula, ali samo na trenutak. - Sve to... Sve
to ne opravdava ono, što je učinio meni Ponizio me je, Prisila. Zaslužio je
da i ja njega ponizim.
- Ponavljam, imaš svako pravo da budeš ogorčena. I da, na svoj način,

izravnaš račune među vama.
- Hvala ti - Jadira se osetila za nijansu smirenijom, nakon obavljenog

razgovora sa Prisilom. - Obavestiću te o ishodu svega.
62
Book as Passion
Kada je Harmon, sutradan uveče, došao po nju u dogovoreno vreme,

Jadira je bila potpuno spremna za polazak. I, izgledala je veoma pristojno,
sa kosom umotanom u punđu, diskretnom šminkom na licu i u ele-
gantnim cipelama sa tankim, visokim potpeticama.
Odabrana odeća joj je bila skrivena ispod tankog, neprozirnog

mantila, čvrsto vezanog oko struka.
Harmon je izgledao neverovatno privlačno. Nosio je tamno odelo,

belu košulju i moderno dizajniranu kravatu. Bio je odmoran, sveže
obrijan, sa kosom zalizanom unazad. Mirisao je na more, pred sumrak.
Ujedno osvežavajuće i omamljujuće.
Jadira je istog trenutka poželela da se privije uz njega. Počela je da je

muči glad za njegovim usnama. Ali, plašila se da bi to moglo da je poko-
leba u izvršenju onoga što je naumila da učini.
Nije dolazilo u obzir da izda sebe. Da ne kazni onoga, koju ju je ponizio

i povredio.
- Izgledaš čarobno - Harmon je najpre registrovao Jadirinu zanosnu

ženstvenost, a tek potom ono što je imala, na sebi. - Hladno ti je? - Pomalo
ga je iznenadilo to, što je obukla mantil.
- Jeste - slagala ga je, ne trepnuvši. - I ti izgledaš lepo, Harmone.
- Danas sam naterao sebe da kupim ovo odelo. Nemam običaj da ih

nosim. Možemo li da krenemo? - Upitao je, pružajući ruku ka njoj.
- Naravno - potvrdila je, spuštajući svoj dlan preko njegovog.
Ćaskali su o neutralnim temama, dok su se vozili ka kući kapetana

Garfija. O stepenu kriminala u San Dijegu, kalifomijskoj klimi i omiljenim
godišnjim dobima. Jadira je sa velikim žaljenjem konstatovala da joj
Harmon nije postavio nijedno lično pitanje. On se, nimalo baš, nije inte-
resovao za nju.
Očigledno je izbegavao i da govori o sebi. Time joj je stavljao do znanja
63
da želi da njihov odnos ostane površan.
Ona nije mogla da istrajava u takvoj vezi. Zato je odlučila daje prva
prekine. I da se iz iste izvuče kao ona koja je zaslužila da bude poštovana.
- Evo nas! - Objavio je Harmon, kada je zaustavio automobil pred ne-

velikom, ali zato veoma lepom kućom, sa besprekomo održavanim
dvorištem.
Moj kapetan se zove Tomas Garfi, a njegova supruga Šeron. Bojim se

da ne znam imena njihove dece.
O tome bi, večeraš, trebalo najmanje da brineš, Jadira se trijumfalno

osmehnula, prihvatajući njegovu pomoć pri izlasku iz automobila.
Nije ispuštao Jadirinu ruku, sve dok vrata na kapetanovoj kući nisu
počela da se otvaraju. Tada ju je ona povukla sebi. Da bi jednim potezom
uklonila šnalu sa punđe i rastresla kosu, čiji su krajevi, do tada vešto
skriveni u središtu punđe, bili ružno natapirani, i delovali kao da su
umršeni. Harmon ju je zapanjeno pogledao, ali nije stigao da reaguje, s
obzirom na to da ih je kapetan Garfi već pozdravljao.
- Stigli ste! Dobrodošli! Izvolite, uđite!
Dok se Harmon rukovao sa kapetanom, Jadira je izvukla iz džepa

mantila jarko crveni karmin i hladnokrvno ga razmazala po usnama.
Potom je strpala u usta žvakaću gumu i počela bučno da je žvaće.
Upravo je taj zvuk naterao Harmona da se iznova okrene ka njoj. Bio

je šokiran njenim prostačkim izdanjem, koga je proizvela u svega tri
poteza. Uz pomoć rasute i raščupane kose, masnog karmina jake nijanse i
tvrde žvakaće gume, koju je zvučno mlela zubima.
Četvrti potez gaje potpuno zapanjio. Jer, Jadira je, takođe u jednom
potezu, razvezla kaiš na mantilu, a potom ga i skinula sa sebe. Ostala je u
tesnoj kožnoj haljinu koju je Harmon već video na njoj, koju je dobro
upamtio, i koja gaje prvobitno navela da donese neke pogrešne zaključke.
***
- Ćao, narode! - Jadira se mazno oglasila, prilazeći kapetanu, koji ju je

posmatrao sa neskrivenim zaprepaštenjem. - Vi ste, dakle, glavni macan
64
Book as Passion
u policiji! - Odmerila ga je, uz sve bučnije žvakanje žvake. - To se vidi na

prvi pogled, da znate!
- Ko je ova dama, inspektore Rezden?! - Šeron Garfi je to upitala

Harmona, obuzdavajući sopstvenu zapanjenost.
- Dama?! - Zakikotala se Jadira, tadaa prilazeći gospođi Garfi. -

Odavno me niko nije tako oslovio! Baš ste ljubazni, lutko! Da li vam se
dopada moja haljina? - Okrenula se oko sebe, upadljivo njihanje bokovi-
ma. - Kladim se da se dopada vašem suprugu. A mogla bi da se dopadne
i vašem sinu! Gde je on?
Deca kapetana Garfija, svi studentskog uzrasta, su stajala u dnu sobe

i čekala da priđu, kako bi se pozdravili. Međutim, svi su, na majčin znak,
napustili prostoriju.
- Pa! - Jadira je mljacnula, oblizala usne i koketno namignula kapetanu.

- Da li ovde ima nešto da se popije?
- Jadira - Harmon ju je pribrano oslovio i blago joj dotakao ruku. - Izađi

sa mnom, na trenutak. Trebalo bi da razgovaramo.
- Od kada ti to hoćeš da razgovaraš sa mnom? Tek da se zna - prešla

je pogledom preko lica domaćina i inspektor Rezden se bolje izražava ru-
kama, neko rečima. Ako znate na šta mislim - još jednom je vulgarno na-
mignula;
- Možda ne bi bilo loše da ipak poslušate inspektora Rezdena, gospo-

đice, i porazgovarate sa njim - kapetan joj je oprezno sugerisao, shvatajući
da je nešto pošlo naopako.
- Ha! Kako su muškarci solidarni! - Jadira je dublje ušetala u sobu,

prišla trpezarijskom stolu i umočila prst u činiju sa pripremljenim sosom.
- Za razliku od nas žena, muškarci uvek podržavaju jedan drugog! Po-
sebno kada je potrebno da se izvuku iz neke situacije!
Ponovo je došetala do kapetana i sugestivno oblizala svoj prst, pred

njegovim užasnutim očima. - Da li ste vi u mladosti, kapetane, uz pomoć
svojih kolega, pribegavali šifri 321, kada je trebalo da se izvučete iz nečijeg
kreveta? Ili je to modema smicalica?
***
65
Svi su čuli kada je Harmon duboko uzdahnuo, pun kajanja i samo-

prezira. Pogledao je u Jadiru, sa očiglednom spremnošću da prihvati njen
bes, njenu gorčinu, njenu osvetu.
- Oprosti mi - izgovorio je to čvrsto i do kraja iskreno. - Veoma sam se

ogrešio o tebe. Nije trebalo da te lažem. Ti si poslednja osoba na svetu,
koja je tako nešto zaslužila; Žao mi je.
- Šta je šifra 321, Tomase? - Interesovala se Šeron Garfi, kojoj je taj

podatak nedostajao da bi izmerila težinu Harmonove greške.
Bila je dovoljno inteligentna da shvati da je Jadira izvodila čitavu

predstavu da bi se osvetila za nešto, što joj je Harmon učinio. I ona je
verovala da žene nisu uvek bile solidarne jedna prema drugoj, ali je u toj
situaciji bila spremna da podrži Jadiru.
- U pitanju je nešto veoma nečasno, gospođo Garfi - Harmon se

ponudio da odgovori. - Gest bez imalo džentlmenstva i poštovanja prema
ženama.
- Znači... nema veze sa policijom?
- Nema - Harmon je još jednom uzdahnuo. - Ima veze sa... neoba-

veznim seksom.
- Ah, tako... - Šeron Garfi je odmahnula glavom sa negodovanjem. -

Inspektore Rezden, nisam očekivala od vas da...
- U pravu ste - prekinuo ju je. - Izgleda da sam počeo da gubim meru.

I da sam prestao da preispitujem sopstvenu savest.
Okrenuo se ka kapetanu i kratko mu se naklonio. - Oprostite mi,

molim vas. Ja sam kriv za ovu scenu. Voleo bih da se nije dogodila u vašoj
kući. Ali, razumem Jadiru što mi je upravo na ovakav način natrljala nos.
A razumeću i vas, ako odlučite da me ne imenujete za svog zamenika.
Očigledno je da nisam dorastao tome da postanem kapetan.
- Samo trenutak! - Jadira ga je, tim pozivom, sprečila da izađe iz kuće.

- Ova večera je organizovana zbog tvog promovisanja u čin kapetana?
- To više nije važno - muklo je uzvratio, kratko je pogledavši. - Nadam

se da ti se nikada više neće dogoditi da pokloniš poverenje pogrešnom
66
Book as Passion
muškarcu.
Jadira se tada okrenula ka kapetanu Garfiju sa odlučnim izrazom na

licu. - Možda inspektor Rezden nije pravi muškarac za mene i možda nije
u stanju da bude džentlmen i da poštuje žene, ali to ne znači da nije
dorastao tome da postane kapetan! - Govorila je to vatreno, oblačeći
mantil. - Sasvim slučajno mi je poznato da je on hrabar i požrtvovan
policajac! Da odlično radi svoj posao! Da je zaslužio unapređenje! -
Nastavila je, skupljajući kosu u punđu i pričvršćujući je šnalom. - Molim
vas da to, što je ispao nekorektan prema meni i naterao me da napravim
ovu scenu, ne spreči njegovo imenovanje za kapetana!
***
Nakon što je obrisala karmin papirnom maramicom i u nju diskretno

ispljunula žvaku, Jadira je poprimila izgled ozbiljne i dostojanstvene žene.
One, koja se odrekla svoje osvete, kada je sagledala kolike bi posledice
mogle da budu.
Harmon ju je netremice posmatrao, dok su se osećanja komešala u nje-

mu, dok mu se čitav život odvijao pred očima i dok mu se otvarala vizija
priželjkivane budućnosti, one, o kojoj nikada do tada nije razmišljao, koju
se nikada nije usudio da planira.
Tomas Garfi je razmenio pogled sa svojom ženom, koja je tada prišla

Jadiri i blagonaklono joj se osmehnula.
- Ko ste vi? - Jednostavno ju je upitala, proučavajući njeno lepo i otme-

no lice.
Jadira joj je pružila ruku i srdačno se osmehnula. - Zovem se Jadira

Lagvardia, gospođo Garfi. I ja se, u svoje ime, izvinjavam na ovoj sceni.
Ona je u potpunosti izrežirana. Ja nemam običaj da se ovako ponašam.
Verovali ili ne, obično sam stidljiva..
Šeron Garfi ju je neko vreme ćutke posmatrala, a onda je prasnula u

zdrav, grleni smeh. - Ulepšali ste mi dan, mlada damo! Kakvu ste
maestralnu predstavu izveli! Tako treba! Ako se desi da nas muškarci
ponize, moramo da im uzvratimo istom merom! Čestitam na smišljenoj
osveti i na hrabrosti da je izvedete!
67
Spustila je svoju ruku na Jadirina leđa i blago je pogurala prema

trpezariji. - Hajdemo za sto! Svi! - Dodala je to, okrenuvši se na trenutak
prema Harmonu. - Mislim da će nam svima prijati piće!
68
Book as Passion
XI
Šeron Garfi je bila opčinjena Jadirom, njenom smelošću, koliko i

njenom dobrotom. Predstavila ju je svojoj deci, kao maštovitu i modernu
heroinu, kao ženu koja ume da uzvrati udarac, ali i da pokaže samilost,
kada su viši ciljevi u pitanju.
- Želim da saznam sve o vama, draga! Sve! - Zatražila je to, kada su se

svi, nakon popijenog aperitiva, smestili za trpezarijski sto i krenuli da se
služe predjelom.
- Bojim se da nisam ni zabavna ni zanimljiva osoba, gospođo Garfi,

iako je malopre izvedena scena mogla da vas navede na taj zaključak -
skromno je priznala. - To je bilo nešto najluđe, najhrabrije i najmaštovitije
što sam uradila u životu. Sve drugo je bilo nekako... obično.
- Kladim se da to nije tačno! - Usprotivila se Šeron Garfi. - Da čujem!

Gde ste rođeni? Vi ste latinoameričkog porekla, zar ne?
- U pravu ste. Rođena sam u Karakasu, pre 30 godina. U porodici koja

neguje tradiciju i drži se stereotipnih životnih vrednosti. Mislim da bi me
se moji roditelji odrekli, da su prisustvovali onome, što sam maločas
izvela.
Svi su se nasmejali, sem Harmona, koji se osećao kao uljez, za tim sto-
lom.
- Šta podrazumevate pod stereotipnim životnim vrednostima, gos-

pođice Lagvardia? - Interesovao se kapetan, koji je i sam počeo da oseća i
pokazuje veliku naklonost prema Jadiri.
- Jednostavne stvari: čovek mora da bude pošten, obrazovan, vredan,

da oformi porodicu, izvede decu na put. Tu nema puno mesta za lične
slobode.
- I? U kolikoj meri vi odgovarate očekivanjima svojih roditelja, draga

Jadira? - Šeron Garfi joj se prisno obratila.
- Plašim se da sam ih izheverila - tužno je oborila glavu. - Otišla sam

iz zemlje da bih izbegla udaju za mladića koga ne volim. Učinila sam to
69
pod izgovorom da želim da usavršim engleski jezik, koga sam studirala,

i da položim pravosudni ispit.
- Studirali ste engleski jezik i spremate pravosudni ispit? - Ubacila se

Alisa, starija ćerka Garfijevih. - Da li to znači da ste završili dva fakulteta?
- Jesam. To mi je omogućilo da u jednoj advokatskoj firmi radim kao

pravni savetnik i prevodilac sa španskog.
- Ali, nemoguće je da ste, u tom slučaju, izneverili svoje roditelje,

draga! - Šeron ju je majčinski dodirnula po ramenu. - Vi ste visoko
obrazovani, radite težak posao, odlično ste se snašli u stranoj zemlji.
Očigledno je i da ste pošteni i vredni. Imaju puno razloga da budu
ponosni na vas.
- Možda, međutim... - progutala je knedlu i kratko slegla ramenima -

za njih je veoma važno da se ja udam i da imam decu. Oni misle da sama
žena nikako ne može da bude srećna.
- Tu se slažem sa njima. Samo, ne vidim u čemu je problem. Rano je da

se odričete udaje i rađanja dece, draga. Pa vi imate tek trideset godina!
- Da, ali... - Jadira je zamišljeno okretala čašu, koju je držala u ruci -

nisam baš zaljubljive prirode... A rešena sam da se udam samo iz ljubavi.
Osećala je Harmonov pogled na svom licu, dok je to govorila, ali se

nije usuđivala da mu ga uzvrati. Da je to učinila, pogledom bi mu poslala
poruku da bi volela da se uda za njega. Bez obzira na sve.
- Ne odričite se te rešenosti, draga! - Podržala ju je Šeron Garfi. - Pot-

puno ste u pravu što imate visoke kriterijume, kada su muškarci u pitanju.
Jer, i vi možete mnogo toga da pružite!
- Pričajte nam o Venecueli! - Zatražila je Nikol, mlađa ćerka Garfijevih.

- Oduvek maštam da odem u tu zemlju!
- Sa razlogom maštaš o tome, Nikol! - Jadira joj se prijateljski osmehnu-

la. - Moja zemlja je predivna! Važi za jednu od najbogatijih i najmodernijih
zemalja Latinske Amerike. Kada kažem najbogatiju, mislim na nalazišta
nafte i kamenog uglja, na kulturne raznolikosti, na njene stanovnike, pune
životne radosti. Glavni grad Karakas se nalazi na visini od hiljadu metara,
u dolini Rio Guaire. Od obale Karipskog mora ga odvaja masiv Avila.
70
Book as Passion
Ima pet miliona stanovnika. Obiluje spomenicima, lepim građevi-

nama, galerijama, restoranima. Mnogi kažu daje u njemu najbolji noćni
život. Ono što je sigurno je da je grad bučan, da u njemu vlada hronična
saobraćajna gužva, ali daje malčice i opasan.
- Zbog čega? - Upitala ju je Nikol namršteno.
- Venecuela je zemlja u krizi, u kojoj su protesti i sukobi sa organima

reda uobičajena stvar. Ponekad se ta ružna dešavanja otrgnu kontroli, pa
je poželjno izbegavati mesta na kojima se protesti održavaju. Ali, to ne bi
trebalo da te obeshrabri, u nameri da posetiš Venecuelu, Nikol - Jadira joj
se ohrabrujuće osmehnula. - Ako ikada budeš odlučila da odeš u Karakas,
nudim ti se da budem tvoj domaćin.
- Zaista? - Nikol je oduševljeno poskočila. - To je divno! Nešto najlepše

što sam čula, u poslednje vreme!
- Sada je red na tebe, da ispričaš nešto o sebi - predložila je Jadira,

iskreno zainteresovana da upozna sve članove porodice Garfi, koju je do-
živela i procenila kao harmoničnu i složnu.
***
Večera je trajala dugo, više od tri sata. Razgovor za stolom je bio živa-
han i dinamičan, svi su uzimali učešća u njemu sem Harmona, koji je
uporno ćutao i tek se ponekad nevoljno oglašavao, kada bi mu se neko
direktno obratio.
Gotovo da ništa nije jeo, ali je zato popio tri čaše vina. Svi su mogli da
vide da se osećao loše, ali nisu mogli da znaju da je pravio rekonstrukciju
svog života, da se obračunavao sa sobom i da je žestoko patio zbog poči-
njene greške, vezane za Jadiru.
Gledao ju je gotovo netremice i upijao je svaku njenu reč. Nije mogao

da je se odrekne, iako je znao da je izgubio svako pravo na nju. Pitao se
šta je, još, mogao da učini, kako bi je privoleo sebi. Kako bi joj dokazao da
je spreman da se promeni, samo nje radi.
Da li je; uopšte, bila voljna da ga sasluša? Da li je imao prava da bilo

šta traži od nje?
Na trenutke je pomišljao da je sve izgubljeno. A onda... Onda bi se pri-
71
setio njihovog vođenja ljubavi. Jadira mu je pripala voljno, odmah pošto

je posegnuo za njom: Taj njen brzi, neoklevajući pristanak je imao svoju
težinu, s obzirom na to da joj je bio tek drugi ljubavnik i da, kako je sama
rekla, nije bila zaljubljive prirode.
Nadu je mogao da mu osnaži i poljubac, kojeg su razmenili prethodne

večeri. Jadira je bez sumnje već tada znala da ju je on isplanirano zaveo, a
potom ostavio. Ipak, ljubila gaje nesputanom žestinom. I, bila je voljna da
mu ponovo pripadne.
Između njih dvoje je, nesumnjivo, postojala snažna fizička privlačnost.

Ali, da lije ona bila dovoljna za prevazilaženje problema, kojeg su imali?
Da je Jadira bila ozbiljno ljuta na njega, uprkos tome što ga je branila

pred kapetanom, Harmon je shvatio kada je, nakon popijene kafe,
zamolila Nikol da joj pozove taksi. Očigledno, nije želela da je on odveze
kući. Kao što nije želela ni da razgovara sa njim. Nijednom ga, uostalom,
nije oslovila tokom večere. Potpuno ga je ignorisala. Kao da ga je već
izbrisala iz svog života.
- Pozovi taksi za pet minuta, Nikol - Šeron Garfi je to sugerisala svojoj

ćerki, pre nego što je pogledala u Jadiru. - Pođite sa mnom u kuhinju. Ho-
ću da vam spakujem komad one torte, koja vam se toliko dopala.
Jadira je zaustila da objasni kako ne sme da jede previše slatkiša, ali je

blagovremeno shvatila da je Šeron želela da nasamo porazgovara sa njom.
Zato je promrmljala kratko izvinjenje i udaljila se od stola.
- Moram nešto da vam priznam, draga - Šeron joj se obratila, odmah

pošto su ušle u kuhinju. - Sve vreme me kopka kako ste se vi i inspektor
Rezden upoznali. Kakva je vaša veza, u stvari?
To, što je Jadira ćutala, Šeron Garfi je protumačila na pogrešan način.

- Oprostite mi. Previše sam ljubopitljiva. Zaboravite da sam vas bilo šta
pitala. Evo... - isekla je poveći komad torte i krenula da ga pakuje u plastič-
nu kutiju.
- Niste ljubopitljivi, samo, ne znam šta da vam odgovorim o svojoj i

Harmonovoj vezi. Ona, praktično, ne postoji. Jednom smo vodili ljubav.
To je sve. A upoznali smo se tako, što me je on uhapsio zbog saobraćajnog
prekršaja.
72
Book as Passion
- Ah! To je gotovo romantično! To, upoznavanje putem hapšenja...
- Verujte, nije bilo ni traga romantici - Jadira se lagano stresla. - Bio je

to jedan veoma neprijatan događaj.
- Ali, ipak ste vodili ljubav sa vinovnikom tog neprijatnog događaja! I

zaljubili se u njega, zar ne? Iako ste večeras izjavili da niste zaljubljive
prirode.
- Ja...
- Oprostite. Vaše emotivno stanje zaista ne bi trebalo da me se tiče.

Znam samo da je to, što ste ipak stali u odbranu inspektora Rezdena bio
gest zaljubljene žene.
- Možda - namerno je ostala neodređena. - Ali, to neće dovesti do našeg

zbližavanja.
- Zbog čega to mislite?
- Kao što ste već mogli da shvatite, Hannon je imao veoma... određene
namere sa mnom. One, koje ne dovode do trajnog zbližavanja.
Šeron Garfi je pružila Jadiri kutiju sa tortom i potom joj prijateljski

spustila ruku na rame. - Prerano je da se odričete svog ljubljenog, draga
Jadira. Koliko ja umem da protumačim ponašanje muškaraca, on se
smrtno pokajao zbog onoga što vam je učinio. Rekla bih da se neće
zadovoljiti tek vašim oproštajem, tražiće vaše srce.
- Zaista to mislite? - Jadira nije odolela daje to upita.
- Da, mislim - potvrdila je Šeron i pokretom ruke je pozvala da izađu

iz kuhinje.
Odmah pošto su se vratile u sobu, Nikol je obavestila Jadiru da je taksi

stigao. Ona se tada veoma srdačno pozdravila sa svojim domaćinima i
zahvalila im se na predivnoj večeri. Kada su joj oni nagovestili da će je
ponovo pozvati da im bude gost, obećala je da će prihvatiti poziv.
Harmon je stajao pored stola i gledao u nju, spreman da reaguje, u

slučaju da mu se obrati. Ali, Jadira se sve do kraja ponašala kao da ga ni
ne vidi. Kao da je već prestao da postoji za nju.
73
Izašla je iz kuće, kao da nimalo nije žalila zbog toga što gaje ostavila
čak i bez pozdrava. A jeste, žalila je.
***
Bila je slomljena od tuge kada je stigla kući. Sručila se na kauč i dugo

ostala da nepomično sedi na njemu. Nije se presvukla, nije upalila svetlo,
nije odnela komad torte u frižider. Nije posegnula ni za čašom vode, iako
je bila veoma žedna.
Razmišljala je o protekloj večeri, o onome što joj je Seron rekla, da će

Harmon potražiti njeno srce. Osećala se spremnom da mu ga pokloni, jer,
bila je potpuno sigurna u to da ga je zavolela. Samo, nije verovala u to da
joj je Harmon uzvraćao osećanja, naprotiv, sve više ga je posmatrala kao
dobrovoljnog usamljenika, koji je naučio da živi bez ljubavi, koji nije ni
tragao za njom.
Poruka od Prisile, pristigla putem mobilnog telefona, naterala ju je da

se pokrene. Svukla je sve sa sebe, obukla kućni mantil, smestila tortu u
frižider i napila se vode. Potom se iznova smestila na kauč i dohvatila
telefon.
- Da, stigla sam kući i budna sam - odgovorila je na pitanja iz poruke,

kada se Prisila oglasila na drugoj strani veze.
- Zvučiš veoma loše. Da li to znači da nisi uspela da ostvariš, ono što

si planirala?
- Moj plan je potpuno uspeo. On se ogledao u tome da ponizim

Harmona, i to onda, kada je najmanje očekivao. Ja sam, naime, otišla na
večeru kod Harmonovog kapetana odevena u onu razvratnu kožnu
haljinu, preko koje sam obukla mantil. Raščupanu kosu sam pažljivo uvila
u urednu punđu. Našminkala sam se neupadljivo i diskretno. Odmah po
ulasku u kuću sam skinula mantil, rastresla košu, namazala jarkocrveni
karmin i strpala žvaku u usta. Počela sam da se ponašam prostački i da
koketiram sa kapetanom. Pitala sam ga da li se i on, u mladosti, služio
lažnim šiframa, kao izgovorom za napuštanje nečijeg kreveta. Harmon je
tada uvideo da sam ga raskrinkala. Mislim da bi uživala, da si mogla da
prisustvuješ toj sceni, Prisila.
74
Book as Passion
- To... - Prisilu je ta priča više začudila, nego zabavila. - Sve si to ura-

dila?
- Jesam. Priznaj da bi pokušala da me odgovoriš od toga, da sam ti

ispričala šta nameravam da uradim!
- Ni slučajno! - Prisila je tek tada prasnula u smeh. - Samo bih te nate-

rala da me povedeš sa sobom! Ili da mi dozvoliš da sve to posmatram iz
nekog ćoška!
- Pa, imalo je šta da se vidi.
- Kako je Harmon reagovao?
- Odmah mi se izvinio i preuzeo je svu krivicu na sebe, za nastali skan-

dal. Priznao je daje zaslužio da mu se osvetim na taj način, i da mu je žao
za sve. Poželeo mi je da nikada više ne naletim na nekoga, poput njega.
Rekla bih da se postavio viteški.
- Da, jeste... A vaši domaćini? Kako su oni reagovali?
- Siroti ljudi! U početku su bih u šoku! Ali, na kraju je sve ispalo dobro.
I više nego dobro!
- Kako?
- Harmon je, u svom samokritičnom monologu, u jednom trenutku

rekao da nije zaslužio namenjeno mu mesto kapetana. Ja sam tek tada
saznala za povod organizovanja te večeri. Setila sam se i onoga, što si mi
ti ispričala o njemu, o njegovim profesionalnim kvalitetima. Obukla sam
mantil, pokupila kosu, obrisala usta i ispljunila žvaku, a onda objasnila
da Harmon možda nije džentlmen, ali je zato odličan policajac. I da
zaslužuje da postane kapetan.
- To je bilo veoma nesebično od tebe - pohvalila ju je Prisila.
- Nisam mogla da dozvolim da izgubi čin, samo zato što je bio neko-
rektan prema meni.
- Da li ga voliš? - Upitala ju je Prisila, nakon kraćeg ćutanja.
- Da, proket bio! - Jadira je tiho kriknula, briznuvši u plač. - Volim ga,
75
a ne umem ni da objasnim zbog čega! Ja ga tako malo poznajem! Samo ga

nekako osećam, doživljavam ga kao drago i blisko biće! Taj čovek mi se
uvukao pod kožu! Umislila sam da je on jedini pravi muškarac za mene!
Želim da se udam za njega! Da mu rodim decu! Zar to nije pomalo nezrelo
i neozbiljno?! Hej, želeti sve to sa čovekom koji ne ume i ne želi da voli, i
ko me žene služe samo za prolazna zadovoljstva!
- Mislim da ne možeš da budeš sigurna da Harmon ništa ne oseća

prema tebi, Jadira. Mene bi prilično začudilo, ako bi se pokazalo da je on
ravnodušan prema tebi.
- Šeron, supruga kapetana Garfija, mi je poručila da se ne odričem

svoje ljubavi, da još ima nade da se ona realizuje.
- Naravno da ima - izjavila je Prisila ubedljivo. - Tvoje i Harmonovo

poznanstvo jeste kratko, ali je pritom veoma burno. Mnogima se ne
dogodi toliko uzbudljivih stvari ni tokom jednogodišnje veze. I sama si
rekla da osećaš Harmona, što je mnogo važnije, nego da raspolažeš sa
njegovim biografskim podacima. Kada je on u pitanju, sigurna sam da je,
samo tokom ove večeri, saznao dovoljno o tebi. Dovoljno da poželi da te
bolje upozna i da uđe u ozbiljnu vezu sa tobom.
Prisetivši se nekih detalja protekle večeri, Jadira je prestala da plače i i

počela da se smeje. - Mislim da samvečeras prevazišla sebe, u svakom
smislu! Da sam tek od večeras postala prava Amerikanka!
- Ponavljam, nikada neću prestati da žalim što nisam prisustvovala

tvojoj predstavi! Moraćeš jednom da mi je odglumiš! - Prisila se pridružila
Jadirinom smehu. - Reci mi, kako se veče završilo?
- Tužno. Odnosno, tužno po Harmona i mene. Ja sam, od trenutka

kada je sve razjašnjeno, počela da ga ignorišem. Tako je bilo tokom
trajanja čitave večere. Na njenom kraju sam zatražila od domaćina da mi
pozovu taksi, stavljajući Harmonu do znanja da ne želim da me on vrati
kući. Otišla sam, a da se nisam ni pozdravila sa njim. Sada strepim daje to
bio naš poslednji susret.
- Sigurna sam da nije! - Prisila nije morala da glumi optimizam, ona je

zaista verovala u to da se Jadiri smešila sreća u ljubavi. - Ne očajavaj,
molim te! Strpi se nekoliko dana, dok Harmon skupi smelosti da ti se
obrati, nakon svega! Njegov povratak u tvoj život nije sporan! Razmišljaj
76
Book as Passion
o onome što ćeš ti da učiniš, kada dođe do toga!
- Ja to već znam, Prisila - Jadira je odlučno uzvratila, bez imalo sumnje

u svoja osećanja, u svoje želje. - Ja to već znam - još jednom je po-novila i
ubrzo potom završila razgovor.
77
XII
Uprkos sumnjičavosti, koju je smatrala opravdanom, Jadira se nije

odricala nade da će se Harmon, jednoga dana, odazvati nemim pozivima
njenog srca. Verovala je u pravilo po kome srca, koja vole, nikada ne čeznu
uzaludno. Ljubav je smatrala za previše jako osećanje, da bi ostalo bez
odjeka.
Zaista se nadala da će Harmon čuti dozivanje njenog srca, da će osetiti

ljubav, koju je gajila prema njemu.
Da nije bila neosnovano optimistična, otkrila je već prvog jutra, koje je

usledilo posle večere kod Garfijevih.
Nalazila se u kupatilu i pripremala se za odlazak na posao, kada je

čula zvono na ulaznim vratima. Pomislila je daje Prisila došla po nju, s
obzirom daje toga dana i ona najavila svoj dolazak u kancelariju.
Ležerno je otvorila vrata, a onda ustuknula, kada je shvatila daje

Harmon bio njen jutarnji posetilac.
Srce joj je snažno zakucalo kada je shvatila da će se tokom te

Harmonove posete odrediti njihova sudbina, kao ljubavnih partnera. U
sebi se pomolila da sve bude u redu. Nije bila sigurna da li bi bila u stanju
da podnese nekakav nemili ishod.
- Upozoravam te, Jadira... - Harmon je izvukao lisice iz zadnjeg džepa

pantalona i podigao ih uvis - ako ne budeš pristala da razgovaraš sa
mnom, moraću da te uhapsim!
- Molim?! - Neki prkos je tada proradio u njoj. - Nisi u poziciji da me

upozoravaš ni na šta, Harmone! Kako se samo usuđuješ?!
- Znači, moraću da te uhapsim - mirno je konstatovao i krenuo da joj

prilazi. - Imaš dužnost da ćutiš i da me slušaš; Nemaš pravo da se pozivaš
na moje greške, jer se one nikada više neće ponoviti. Ako želiš da...
- Ti si poludeo! - Jadira je buntovno uzviknula, pokušavajući da

uzmakne.
78
Book as Passion
S obzirom na to daje u karijeri izvršio mnogo hapšenja, uprkos

opiranju hapšenja, Harmon je lako savladao Jadiru. Stavio joj je jedan kraj
lisica na ruku, dok je drugi zaključao za ukrasnu metalnu šipku na bočnoj
strani kauča. Oglušio se na njeno glasno protivljenje, migoljenje njenog
tela, pa i na to što je slobodnom rukom dohvatila stonu lampu i gađala ga
njome.
- Dakle, istina je da su Latino Amerikanke vatrene žene - promrsio je

zadovoljno, kada ju je doveo u poziciju da ne može da pobegne dalje od
kauča.
- Imamo mi mnogo osobina, o kojima ti nemaš pojma, Harmone! Veruj

mi da ti se nijedna neće dopasti, kada budem počela da ti ih otkrivam!
- Poznato mi je da Venecuelanke važe za najlepše žene na svetu -

promrsio je te, odmerivši je. - Mogu bez oklevanja da se složim sa tim.
- A meni je poznato da pripadnici policije ne važe za preterano

inteligentne ljude! - Nadovezala se ironično.
- Mogu bez oklevanja da se složim sa tim! - Imitirala ga je.
- Hm... - Harmon je teško uzdahnuo.
- Glupost bih još mogao da smatram za svoju najmanju manu...
Harmon je to izgovorio tako iskreno i ujedno tužno, da je Jadira.

prestala da sikće i da se otima. Sasvim se primirila u uglu kauča i usred-
sredila pogled na Harmonovo lice, spremna da ga sasluša.
- A najveća? - Tiho je upitala, naprasno svesna dramatičnosti tih

trenutaka. - Šta bi bilo tvoja najveća mana?
- To bi svakako bilo odricanje od ljubavi. Uskraćivanje sebi prava na

emocije. Na smeh. Na bezbrižnost. Ja sam se pretvorio u krutog, bezose-
ćajnog i tužnog čoveka, Jadira. Istovremeno sam postao više racionalan i
više analitičan, postao sam bolji logičar, stekao sam bolju intuiciju, bolju
koncentraciju. Profesionalno sam napredovao. Ali, emocionalno sam
umirao.
***
79
To, što je započeo da se intimno razgolićuje pred Jadirom, potpuno je

izmenilo izraz Hannonovog liса. Ono više nije bilo kruto, nepomično, bez
prepoznatljivih emocija. Sada se u njegovom izrazu mogla videti ranji-
vost, žaljenje i mekoća, koja je dirnula Jadiru. Pomislila je da je on, ipak,
mogao nekoga da zavoli. Da je prestao da se opire tome.
- Ti si temperamentna žena, Jadira... Dozvoljavaš sebi da plačeš, kada

si tužna, da se svetiš, kada si povređena, da ljubiš, kada to poželiš. Ja sam
krotio svoja osećanja, iz sasvim pogrešnog uverenja da će to biti bolje za
mene. Da će mi to pomoći, da se stoprocentno usredsredim na posao. Sav
predan rešavanju slučajeva, nisam dozvoljavao da me bilo šta poremeti.
Rasterao sam sve ljude oko sebe, odričući se njihovih učešća u mom
životu. Učinio sam to sa članovima porodice, prijateljima, pa i sa ženama.
Pretpostavljam da ti, kada si saznala da sam te lagao, takvo objašnjenje
nije palo na pamet?
- Ne... - kratko se osmehnula. - Mislila sam da ti se ne dopadam... U

meri koja bi te navela da uđeš u ozbiljnu vezu sa mnom...
Tada se i Harmon osmehnuo. Tužno. Jadiru je podsetio na dečaka, koji

se suočio sa situacijom dovoljno kom- plikovanom da ga navede da naglo
odraste. Ispunio ju je nalet nežnosti prema njemu. Poželela je da mu priđe
i pomazi ga.
- Naravno da si mi se dopala. Moram nešto da ti priznam... Ja sam,

onoga dana kada sam te uhapsio, čuo tvoj razgovor sa onom advoka-
ticom. Čuo sam šta si sve pričala o sebi. Već tada si me privukla, već tada
mi je bilo jasno da si drugačija, da si nesvakidašnja, da si neko ko ima
brojne vrednosti, pored toga što neverovatno dobro izgledaš. Ali, ja sam
zabranjivao sebi da se zaljubim. Činio sam to iz straha da bih mogao da
postanem previše slab i mek. Sada znam da sam grešio. Da sam stvorio
ogromnu prazninu u sebi. Jer, ja ne samo da nisam voleo, već nisam
hranio sebe ni lepotom, ni radošću. Odrekao sam se svega, ponavljam,
potpuno nepotrebno. Nisam učestvovao u životu. Nisam se zabavljao,
nisam se smejao, nisam bio ispunjen. Postao sam slep za sve, sem za ono,
što je moglo da me održi trezvenim i hladnokrvnim.
- Mogu to da razumem, Harmone - Jadira je bila puna saosećajnosti

prema njemu. - Tvoj posao je neverovatno težak i opasan. Pretpostavljam
da si se nagledao mnogo toga ružnog i postao imun na ono stoje lepo.
80
Book as Passion
- Da - potvrdno je klimnuo glavom.
- Zatrovalo me je sve to ružno, što sam svakodnevno viđao. Trebalo je

da se lečim onim što je lepo, radosno, uzvišeno. Trebalo je, upravo zbog
tog ružnog, da još više volim, da se više smejem, da se više zabavljam.
Ako... Ako ti se nisam previše smučio, voleo bih da počnem da sve to
radim... sa tobom.
Ispružila je slobodnu ruku ka njemu i nežno ga pozvala. - Dođi...
Počeo je da joj prilazi, vrteći ključić od lisica među prstima. - Hoćeš li

ponovo da me gađaš nečim, kada te budem oslobodio?
- Neću.
- Hoćeš li pokušati da pobegneš?
- Neću.
- Hoćeš li ponovo nešto da mi prirediš, nakon što si se prethodno

pretvarala da me razumeš?
- Neću - odvratila je, ne uspevajući da spreči nadiranje suza na oči.
Sva je podrhtavala od ljubavi, od sreće. Jer, upravo je shvatila da je sve

ono, što joj je Harmon ispričao o sebi, predstavljalo vrhunac intimnosti.
Mnogi parovi nisu bili tako otrovno iskreni, jedni prema drugima. Nisu
se tako razotkrivali i činili sebe ranjivima.
- Volim te - prošaputala je, kada je shvatila da Harmon i dalje okleva

da joj priđe.
- Ti si luda - poručio joj je to, sa licem ozarenim od ushićenja.
- Ja sam uhapšena! - Skrenula mu je pažnju na tu okolnost.
- Jesi - promrmljao je, saginjući se ka njoj. - Doživotno...
- Oh, Harmone... - drhtavo je izustila, pre nego što je željno prihvatila

njegove usne.
***
81
Sve što su osećali jedno prema drugom, iskazali su u tom poljupcu,

ujedno strastvenom i nežnom, prisnom, čulnom, koliko i erotičnom.
Harmon je oslobodio Jadirinu ruku, koju je ona odmah savila oko

njegovog vrata. Privila se uz njega, podjednako željna ljubavi, koliko je i
on to bio.
- Kako je moguće da me voliš, posle svega što sam ti činio? - Upitao ju

je, smeštajući se na kauč do nje i uzimajući je u čvrst zagrljaj.
- Ne umem to da objasnim - pritisla mu je dlan na grudi, na mesto

ispod koga mu je kucalo srce. - Valjda sam videla sve ono što je ovde bilo
zaključano...
- Znaš li kada sam ja prestao da se opirem naporima da se ne zaljubim

u tebe?
- Kada?
- Sinoć. U, po mene, najgorem trenutku. Kada si se proizvela u prosta-

kušu i pošteno me osramotila. Ti si izvodila svoju predstavu, Garfijevi su
šokirano zurili u tebe, a ja sam goreo od ljubavi. Bio sam savladan svim
onim, što sam osećao prema tebi. Voleo sam te, divio ti se, poželeo da
doživotno ostanem sa tobom. Ludeo sam od pomisli da sam grešio toliko,
da nećeš biti u stanju da mi oprostiš.
- Ja sam se nadala da ćeš, jednoga dana, doći da proveriš da li sam se

odobrovoljila...
- Jednoga dana?! Jedva sam se obuzdao da, po tvom odlasku iz

kapetanove kuće, ne pojurim za tobom! Probdeo sam noć, misleći samo
na trenutak, u kome ću doći kod tebe!
- Probdeo si noć?
- Oka nisam sklopio...
- Da li... - krenula je da mu otkopčava košulju - da li to znači da si pre-

više umoran da bi...
Uhvatio ju je za ruku i poljubio joj prste. - Naravno da nisam umoran...
82
Book as Passion
Želim te, Jadira... Ali, što je još važnije, volim te... Beskrajno sam ti za-
hvalan na tome što si me naterala da se prepustim svojim emocijama. Ti
si me ponovo učinila čovekom. Pretpostavljam da deo svoje zahvalnosti
dugujem i tvojoj prijateljici, advokatici. Samo je ona, preko svojih veza,
mogla da me raskrinka, zar ne? Dobro je što je to učinila.
- Prisila je raskrinkala značenje one blesave šifre, ali je otkrila i da si

dobar policajac i da si zaslužio unapređenje. Ja sam, zahvaljujući tim
saznanjima, stala u tvoju zaštitu.
- Bila si veličanstvena u tim trenucima! Odrekla si se želje za osvetom

i postupila nesebično! A mogla si da me dotučeš do nogu! Ah, da sam
samo tada mogao da ti kažem da sam počeo da te volim!
- Hoćeš li da prihvatiš čin kapetana?
- Hoću. Nameravam da promenim svoj život, da postanem porodični

čovек. Voleo bih da ti se posvetim, Jadira. Da te volim, da se radujem sa
tobom, da zajedno čitamo knjige, idemo u bioskop, šetamo po parkovima.
Svega sam toga željan. I sve to želim da radim jedino sa tobom. O, i da ne
zaboravim, hoću da otputujemo u Karakas! Što pre!
- Smatraj sve to dogovorenim - mazno se složila, nastavljajući da mu

raskopčava košulju. - Bojim se da nisam u stanju da ti bilo šta odbijem...
- Zaista? - Zavodljivo je upitao, zavlačeći joj ruku ispod suknje. -

Možda bih to mogao da zkrapotrebim...
- Kako?
- Tako što bih te zamolio da, bar još jednom, obučeš onu kožnu halji-
nu...
- Harmone! - Jadira se, kao, Ijutnula i šaljivo ga pljusnula po licu.
- Nosila bi je samo preda mnom... - objasnio je on, upornije joj zadižući

suknju.
- Oh, pa... Dobro, onda... - složila se, prepuštajući se Harmonovim

veštim rukama i slamajuće nežnim usnama.
KRAJ
83

Sela Bration Šifra 321

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sela Bration Šifra 321

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Book as Passion

- Ovo je tako uzbudljivo! - Oduševljeno je uzviknula Prisila Gembl,

Ruke su joj bile prepune kesa sa oznakama poznatih dizajnerskih

Trijumfalno je pogledala u svoju saradnicu, Jadiru Lagvardiu, i

- Meni?! - Začudila se Jadira, koja je odmah ustala da bi svojoj šefici

- Aha! - Potvrdila je Prisila značajno, ne propustivši da još jednom

Jadira je oštro odmahnula rukom, iskazujući tim gestom svoj stav. -

- Da, želim! I da, haljina je upravo takva, kakvu si je opisala: ekstrava-

- To toliko ne dolazi u obzir, draga Prisila, daje uzaludno da uopšte

Smatrajući razgovor završenim, Jadira je sela za svoj radni sto i usme-

- Baš si uporna! - Prisila je uhvatila ručku rotirajuće fotelje, na kojoj je

- Mislila sam da je sve, već, pripremljeno.

- Jeste, ah, dvoumim se, još, oko nekoliko detalja.

- Sa dekoracijom sale za banket.

- Zar te zanima moje mišljenje, u vezi sa tim? Poznato mi je da smatraš

- Samo kada je oblačenje u pitanju. U svemu drugom si maštovita, ali

- Pomoći ću ti u svemu. Ali odbijam da se nepristojno obučem, makar

- Ma, hajde, Jadira! - Prisila ju je munula po ramenu. - Zar nikada ne

- Ne, nije mi to dosadilo!

- Ni slučajno! To nije u mojoj prirodi!

- Moglo bi da bude... - Prisila je značajno snizila ton i sagla se, kako bi

Trenutak kasnije, iz kese je izvadila haljinu od kvalitetne kože, kakvu

- Mora da se šališ! - Jadiru je iskreno zabavila Prisilina ideja daje nave-

- Žao mi je, Jadira... - Prisila se naglo uozbiljila, držeći haljinu prislo-

- Manje od toga što ti nećeš da mi izađeš u susret? Sve što tražim od

- Koja je tesna, kratka i... Ma, ne bih mogla ni da se uvučem u nju!

- To ne možemo da znamo, dok je ne probaš. Hajde, skidaj se!

- Prisila... - Jadira ju je zaustavila pokretom ruke. - Urazumi se, molim

- Ti si najlepša žena koju poznajem, Jadira - Prisila je to izgovorila u

- Jedino čega sam svesna, povodom svog izgleda, je da imam preve-

Prisila se tada, sa setnim izrazom na licu, zagledala u Jadirine grudi. -

- Pitam se šta bi Džef rekao, kada bi te sada čuo.

- Džef? - Ponovila je Prisila odsutno. - Pa, i on voli da se dopada žena-

- Tačnije... - počela je Jadira, mršteći se - mene vređa to interesovanje.

se pogledi lepe na moje telo, nije poželeo da me upozna. Da otkrije kakva

- Pretpostavljam da jeste, za one koji ga vole. Ali, ja ga mrzim!

- Tako, znači... - Prisila joj je vragolasto namignula. - Ipak nisi tride-

- Ako ne volim da psujem, pričam o seksu i nosim tesnu odeću, ne

Prisila je otpila gutljaj soka i smestila se udobnije u svojoj fotelji. -

Jadira je oklevala nekoliko trenutaka, a onda je prezrivo procedila: -

- Moj bivši momak.

- Ne teraj me da ti izvlačim svaku reč iz usta, curo! Pričaj! Sva sam se

- Zbog čega te zanima priča o mom momku, Prisila?

- Zbog toga što, od dana zaposlenja kod mene, nisi spomenula

- Mene muškarci ne interesuju. Trenutno sam okupirana mnogo važni-

Prisila joj se osmehnula nežno i sa razumevanjem. - U pravu si... Često

Jadira joj je uzvratila osmeh. - Ništa od toga ne bih mogla da ostvarim

- A tebi hvala na tome što si mi pokazala kako izgleda biti okrenut

- Zar sebe smatraš lenjom? Ja ne poznajem dinamičniju osobu od tebe!

- A ja ne poznajem nikoga ko raspolaže tvojom dobrotom, Jadira. Go-

- Jesu. Činili su to na pomalo strog način, ipak, najvažnije je da su mi i

- Hej... - Prisila je privukla svoju fotelju njenoj i spustila joj ruku na

boravljenom čovečnošću! Završila si dva fakulteta! Preselila si se u Ame-

- Sve to oni uzimaju u obzir... Međutim, ne mogu da mi oproste to, što

- Ah, tako... - Prisila se odmakla od Jadire i glasno uzdahnula. - Trebalo

- Ljudi u Venecueli nemaju tako slobodna shvatanja kao ovde, u Ame-

- Sve dok niste postali ljubavnici - Prisila je nepogrešivo pogodila.

- Da - potvrdila je Jadira sa uzdahom. - Benisio se, od toga dana, veoma

Jadira je zatvorila oči i odmahnula glavom. - Znam da nisu svi muškar-

- Zbog čega ga nisi ostavila?

- Šta se tamo dogodilo?

- Ništa. Spavala sam sama u krevetu; u sobi Benisijeve rođake. Tek po

- Oh, bože... - izustila je Prisila. - Šta se onda dogodilo?