~2~

1. poglavlje

- Kimberli, da li uzimaš Aleksandra Kinga za svog supruga,

da ga voliš i poštuješ dok vas smrt ne rastavi?
Ne!
Olivija Stenton se uznemireno osvrtala oko sebe. Da li je to
možda izgovorila naglas? Nervozno je kažiprstom vrtela svilenu
mašnu bidermajera. Srce joj je udaralo kao ludo dok ju je stariji
sveštenik dobrodušno posmatrao. Čulo se šištanje kad je
udahnula. U vazduhu se osećao sladak miris orhideja, od kojeg joj
je pozlilo.
Prolazile su sekunde. Tišina ju je pritiskala, zvanice su
zadržavale dah.
Pored nje je stajao Aleksandar King posmatrajući je hladnim
plavim očima. Njegova mirnoća dovodila ju je do ivice nervnog
sloma.
Ne mogu to da uradim!, prošlo joj je kroz glavu. Svakako, Kim
i ona radile su to i ranije, zamenjivale su uloge, što nije bila
nikakva umetnost, jer su jednojajčane bliznakinje. Naravno,
dobra Kim je uvek to radila, pretvarala se da je Liv da bi zaštitila
sestru od oca ili direktora škole. Kim joj je spasla glavu u više
navrata.
Ali da se sad uda za Aleksandra Kinga? To joj se ipak činilo
ekstremnim!
Nemoj ništa reći Aleksu! Bio bi užasno razočaran u mene. Osim
toga, on uvek pokušava da izbegne skandal - odzvanjale su joj u
glavi sestrine reči.
Kakav je on čovek? Zašto se Kim nije usudila da mu prizna da
se plaši braka?
Ruka na njenom laktu - stisak prijateljski, ali čvrst - vratila je
Oliviju u sadašnjost. Nakrivila je glavu pogledavši u Aleksandra,
čije su oči bile ispunjene očekivanjem.
Izraz njegovih očiju bio je blag. Dakle, on zaista nešto oseća
prema njenoj sestri. Olivija ga, s druge strane, uopšte nije volela i
to mu je uvek jasno stavljala do znanja!

~3~
 Ne želim da ga izgubim! - očajna Kimina molba podstaknula
je Oliviju da duboko uzdahne i prevali preko usana tu strašnu
reč:
- Da.
Izborano sveštenikovo lice razvedrilo se od olakšanja.
- Proglašavam vas mužem i ženom. Možete poljubiti nevestu.
Činilo joj se kao da joj je neko protresao tlo pod nogama.
Olivija se zateturala kad ju je Aleksandar zagrlio i obavio rukama
njena gola ramena. Svakim udisajem miris njegove kolonjske
vode bio je sve jači. Tada ju je poljubio i brak je bio sklopljen.
Olivija se ukočila. Bilo ju je stid da prizna da u tom trenutku
nije želela ništa više nego da odgovori na njegov poljubac.
On je nakrivio glavu. Osetila je njegov dah na obrazu.
Ne! Sekundu pre nego što su im se usne dotakle, okrenula je
glavu u stranu pritisnuvši rukama Aleksandrove grudi. Njegov
topli, kao pero laki poljubac završio je u uglu njenih usana. Iako je
ovaj gest bio nevin, Olivija je osetila da je obuzima strast.
Šta joj se to dešava?
Radoznalo i bespomoćno pogledala je Aleksandra, koji je
obavio ruku oko njenog struka privukavši je bliže sebi.
Nakratko je zatvorila oči u pokušaju da se zaštiti od uticaja,
koje je ovo snažno, istrenirano telo imalo na nju. Uzdržavanje od
odgovora na ovaj poljubac bilo je nešto najteže što je morala da
uradi u životu. Čitava ova farsa bila je suluda. Koliko će mu biti
potrebno da otkrije prevaru?
Aleksandar King je sumnjičavo posmatrao profil svoje žene.
Žila na njenom vratu brzo je pulsirala. Svesno je izbegavala
njegov pogled. To je bilo veoma neobično, kao i čudan izraz
njenog lica.
Nešto tu niije bilo u redu.
To je osetio još dok je stajala pored njega pred oltarom.
Umesto da ga gleda u oči, ponašala se kao progonjena životinja.
Inače je bila graciozna, a njeno držanje mirno i postojano. To se
danas nije moglo primetiti. Rukama je vukla dijamantsku ogrlicu,
kao da je guši.
A tek njen izgled! Naravno, očekivao je da će se Kim pojaviti
u crkvi pristojno odevena. Ipak, savladao ga je njen gotovo
erotičan izgled u venčanici. Ko bi rekao da će se njena urođena
~4~
elegancija u trenu pretvoriti u seksepil?! Osim toga, svoju nevestu
nikada nije video s jarkocrvenim ružem na usnama. Ipak, bio je
očaran.
I ranije je Aleksandar osećao naklonost prema njoj, ali to nije
bilo ništa u poređenju s divljom strašću, koja ga je danas obuzela
dok je gledao Kim. Želeo je da prisloni lice na njen ljupki vrat, a
da njene pune grudi dotakne obema rukama...
Nakon što su im pred crkvom čestitali rođaci i prijatelji,
Aleksandar se iskrao sa svojom mladom u ugao. Iako je stajala
pored njega ukočena kao daska, jedva je držao libido pod
kontrolom. Tresući se od požude, privukao je svoju suprugu i
duboko udahnuo njen zamamni miris.
Šta je to danas drugačije između nas? Drugačije nego u
prethodnih šest meseci? Nije imao problem da odgovori njenim
željama. Ali sad ništa nije moglo da ga zadrži da proba slatke
plodove koje mu nudi ovaj brak.
- Da li je sve u redu s tobom? - upitao je.
Mučenički se osmehnula gledajući preko njegovog ramena u
daljinu.
- Da, hvala - odgovorila je odmaknuvši se. - Mislim da me je
stres oko venčanja koštao nerava.
Nije joj poverovao mada nije mogao da kaže šta mu je
zasmetalo. Obrazi su joj porumeneli i već je po drugi put čuo da
joj se otela tiha psovka. Da li je ona utučena?
Kim je uspešna, kulturna i uvek ju je pratio glas besprekorne
osobe. I upravo takva žena, koju poštuju, bila mu je potrebna.
Osim toga, bila je uzor njegovoj sestri. Emili je bila sve manje
srećna i sve više divlja. To i glasine o njihovoj majci prisilile su
Aleksandra na brzu ženidbu. U Kim je video rešenje svojih
problema.
- Kim, ovaj dan izuzetno si organizovala. Dosad je sve bilo
besprekorno i savršeno. Baš kakva si ti.
Oborila je oči boje čokolade stisnuvši crvene usne.
- Da... hvala.
Dok je fotograf nameštao grupu gostiju, Aleksandar je
konačno shvatio šta mu je sve vreme promicalo. Posmatrao je
deveruše u bledoroze haljinama. Naravno! Olivija nije tu! Kim je
sigurno zato toliko napeta.
~5~
 - Gde je tvoja sestra?
- Ona... morala je da ode - podigla je ramena. - Sigurno je bilo
nešto važno.
Aleksandar se namrštio. Koliko je on znao, Olivija je oduvek
bila nepredvidljiva, ali pre svega egoistična i neodgovorna. Pa
ipak, Kim je uvek bila iznenađena ispadima svoje sestre
bliznakinje, ali ju je uvek branila.
- To sam mogao da pretpostavim - promrmljao je. - Šta se
dešava s njom?
Liv je zauzela odbrambeni stav, podigla je bradu i stisnula
oči.
- Ona ništa nije uradila.
Aleksandar je bio radoznao, pitao se zašto je uvek branila
svoju beskorisnu sestru.
- Stalno te povređuje, Kim. Zar nije vreme da je izbrišeš iz
života, kao što je to vaš otac učinio?
Zatečeno ga je gledala, stisnutih pesnica. Njegova arogancija
ostavila ju je bez teksta.
Dakle, on mojoj sestri savetuje da se distancira od mene?,
uzbuđeno je pomilila Olivija. Pritom, Kim je jedina osoba, kojoj je
stalo do nje! Olivija je bila besna kao ris.
- Ona je moja sestra! Za razliku od tebe, ja svoju porodicu
neću izdati samo zato što nije savršena!
Borila se protiv izliva besa. To je sa ocem doživela stotinu
puta.
Dugi govori starog gospodina razarali su joj nerve. Jedino joj
je Kim davala snagu da se pobuni.
Ipak, izostao je očekivani odgovor. Aleksandar se nasmejao.
Očigledno se veoma dobro kontrolisao.
- Bespotrebno sam te provocirao - zvučalo je gotovo kao
izvinjenje.
Njegova samokontrola išla joj je na živce. Zapravo, volela bi
da ga vidi kako eksplodira. To bi potvrdilo njen utisak o njemu.
Krajičkom oka gledala je srebrni „roleks“, koji je svetlucao na
njegovoj potamnelog ruci. Od oca je nasledio severnjački izgled, a
od majke italijansku krv. Možda ju je upravo ta egzotična
mesavina razbesnela.

~6~
 Od Kiminog iznenadnog odlaska prošlo je tek dva sata, ali Liv
se činilo da je protekla večnost. Ukočeno je stajala u njegovom
zagrljaju i... bolela su je ramena, jer ju je stisnuo. Osetila je
Aleksandrovu toplu ruku na svom boku. Želela je da se otrgne, a
ipak... i nije.
Njene grudi kao da su otežale, a ispod pupka osetila je
čežnju. Olivija je zatvorila oči. Prokletstvo, pa to je muž moje
sestre! Pomislila je na sreću na Kiminom licu kad je objavljena
veridba, na oduševljeni prizvuk u njenom glasu kad je govorila o
Aleksandru i to je smirilo njeno uzbuđenje.
Pogledala je u stranu i poželela da ga zamoli da je pusti.
Međutim, pogledi su im se sreli. Olivija se osećala uhvaćenom.
- Opusti se, Kim! Ovo bi trebalo da bude najlepši dan u tvom
životu.

Obema rukama Olivija se oslonila na mermerni lavabo u

Kiminom apartmanu. Opirala se povratku u salu za prijeme.
Ogromno kupatilo, koje je osvetljavala svetlost sveća, bilo je
savršeno mirno. Najradije bi se tu zauvek sakrila, ali to bi
Aleksandra bespotrebno uznemirilo. Ako već nije počeo da
naslućuje...
Od ove misli stisnuo joj se stomak.
Potopila je ruke u hladnu vodu u pokušaju da pokrene
krvotok. Tako bi rado obrisala šminku s lica, ali to nije dolazilo u
obzir. Njena je sestra uvek vodila računa o izgledu. Obećala je
Kim da će danas biti pristojna.
Olivija je zurila u svoj odraz u ogledalo sa zlatnim ivicama.
Izgledala je besprekorno. Njene nemirne kovrdže ukroćene su
peglom za kosu u divnu frizuru. Vrat joj je ukrašen elegantnom
dijamantskom ogrlicom od belog zlata, što je svadbeni poklon od
Aleksandra. Obično je nosila majčinu amajliju u obliku srca na
kožnoj uzici. Bar je nanela sopstveni jarkocrveni ruž na usne.
Polazim!
Duboko udahnuvši, Olivija je pošla u salu. Pogledala je kroz
prozor diveći se dugoj beloj plaži iza vile. Poželela je da spusti
gola stopala u taj fini pesak. Na kraju ovog groznog dana
definitivno bi sebi priuštila dugo kupanje u moru. Zašto da trpim
~7~
ovo lažno venčanje na Karipskim ostrvima ako ne mogu da
priuštim sebi užitak da zaronim u okean?
Sala je bila divno dekorisana. Kim je ovo slavlje savršeno
pripremila, a sad nije bila tu da se divi svom delu. Oliviji su
prolazila brojna pitanja kroz glavu. Čim se dočepa sestre,
insistiraće na iscrpnim odgovorima!
Okrugli stolovi bili su prekriveni belom stolnjacima, na
kojima su postavljene vaze s raskošnim orhidejama. S plafona su
visili kristalni lusteri, pod čijom su se svetlošću iskrile čaše. Čak i
za devojku kakva je Olivija, kojoj nije stalo do tradicionalnih
venčanja, ovo je bilo kao u snu. Takva je bila i venčanica, koju je
nosila.
Pomisao na to šta joj je sve u životu promaklo usledila je kao
hladan tuš. S druge strane, Kim je imala sve... a pre svega čoveka
koji ju je voleo. I koji je bio neverovatno privlačan!
Dosta!
Nema smisla razmišljati o nečemu što se nikada neće
ostvariti. Olivija je drhtavim rukama poravnala svilu na
bokovima. Potom je otišla do bara ignorišući radoznale poglede
gostiju. Tihim glasom naručila je skoč, koji je popila u naiskap, a
da se pritom nije zagrcnula. Bilo joj je potrebno jako piće da bi
razbistrila um.
Naježila joj se koža na vratu kad je osetila prisustvo svog
supruga.
- Dakle, ovde se kriješ?
Neupadljivo je odgurnula praznu čašu od sebe. Kim nije pod-
nosila alkohol, pogotovo ne skoč, i to je Aleksandar, naravno,
znao. Uzdahnuvši, Olivija je pokušala da se razvedri, pa se
okrenula njemu. Njegov pogled razbudio ju je bolje nego aperitiv.
- Krijem? Htela sam samo da skupim snagu - odgovorila je
pruživši mu ruku.
Privukao ju je sebi namrgodivši se.
- Jesi li nešto popila? Ugrizla se za usnu u pokušaju da smisli
izgovor.
- Uzela sam aspirin, boli me glava. Sve mi je gore - bar nije
lagala. U slepoočnicama je osećala pulsirajući bol i to ju je
dovodila do ludila.

~8~
 - U tom slučaju, gosti će pokazati razumevanje ako ranije
odemo. Ipak je to naša prva bračna noć.
Šokirano ga je pogledala kad je spustio ruku na njen potiljak
prevlačeći prstom po rajsferšlusu venčanice.
- Ne mogu da dočekam da ovo strgnem s tvog tela -
prošaputao.
Oliviji je istovremeno bilo i toplo i hladno. Privila uz njega da
se ne bi saplela, jer su joj kolena zaklecala. Ipak, ovaj zagrljaj
ponovo je u njoj probudio tajne fantazije. Biće joj teško da se drži
podalje od njega pre nego što...
Dođavola, gde je Kim? Oliviji je bilo sve teže da sve ovo trpi.
Dragi Bože, ovaj predivni muški primerak pripada mojoj
sestri!, stalno je ponavljala. Ona ne sme da čezne za njim!
Oliviji je nekako uspelo da smireno ćaska s gostima.
Oduševljeno je klimala glavom dok su je Kimini i Aleksandrovi
prijatelji uveravali kako pristaju jedno drugom. Stalno je morala
da bude na oprezu i da se pretvara da poznaje svoje sagovornike
- a to nije bio lak zadatak. Ali, u slučaju da su se ljudi čudili tome
što je inteligentna, pričljiva Kim sada neobično mirna,
objašnjavali su to uzbuđenjem današnjeg dana.
Olivija kasnije nije znala kako je uspela da otpleše svadbeni
valcer sa Aleksandrom. Harmonično kretanje po podijumu za
igru raspirivalo je njeno uzbuđenje. Između nje i Aleksandra
vladala je tenzija, koja je dobijala opasne razmere!
Mišići su je boleli od napetosti kad je odjeknuo poslednji
takt, pa je odahnula odmaknuvši se iz Aleksandrovog zagrljaja, ali
je tada jedan član benda predložio tradicionalni svadbeni ples
neveste i njenog oca. Ne, ne, ne!
Olivija je ukočena stajala po strani, a na licu su joj se izmenile
sve boje. Gušila se od straha gledajući kako joj prilazi otac. Još
uvek je dobro izgledao, a osmehom je pokazivao koliko je
ponosan na svoju prelepu kćerku.
Ne mogu ovo!, prošlo joj je kroz glavu. Ne mogu da plešem s
njim. Sad će se sve razotkriti.
Osećala se kao da je ponovo petnaestogodišnja devojčica,
koja treba da pleše sa starim gospodinom za svoj rođendan. Još
uvek čuje njegov vrisak pun mržnje kad mu je slučajno stala na
nogu.
~9~
 Zario je prste u njena ramena da bi joj na taj način pokazao
da mu nije stalo do nje...
I činilo se da je prošla večnost pre nego što se savršena Kim
umešala i umirila oca. Time je, naravno, pokušavala da zaštiti
sestru, Liv je to znala.
Ipak, na kraju je Kimina savršenost samo još jače istakla
Olivijine nedostatke.
Sečanje na to bilo je kao so na davno zalečenu ranu, koja se
ponovo otvorila.
Grlo joj se zavezalo. Volela bi kad bi mogla da pogleda oca, a
da u njegovim očima ne vidi samo razočarenje. Nažalost, to je bio
san, koji se nikada neće ostvariti. Ona nikada nije bila dovoljno
dobra za njega.
Rukom je obrisala čelo i donela odluku.
- Ubija me glavobolja, ne mogu više da izdržim. Molim te,
izvini se mom ocu u moje ime.
Napustila je salu. Iako se nije okrenula, osećala je
Aleksandrov začuđeni pogled na leđima. U tom trenutku
preostalo joj je samo da beži.
Aleksandar je uzeo čašu šampanjca gledajući za svojom ne
vestom. Kim je bila bleda i nekako rastrojena. Činilo se kao da ne
ume da hoda na visokim potpeticama, a ranije nije imala
problema s tim...
A onda je shvatio: žena, koja je upravo odjurila nesigurnim
korakom, zapravo je Olivija Stenton.
Samoživa, impulsivna i uvek su je pratili skandali. Bila je
sposobna da uništi njegovu reputaciju i da ugrozi njegovu borbu
za starateljstvo nad sestrom.
Za razliku od Olivije, Kim nikada ne bi pobegla od oca.
Olivijino neslaganje sa Džeremajom Stentonom bilo je omiljena
tema poznatijih trač časopisa.
Obuzeo ga je strašan bes. Zašto su sestre zamenile uloge? I
kada su to učinile?
Pa on je Oliviji stavio burmu na prst i poljubio je njene
zavodljive, jarkocrvene usne. U proteklih šest meseci nikada nije
primetio koliko je ta žena erotična...

~ 10 ~
 Sve što je teškom mukom stvorio u životu, sad je ležalo u
rukama ove nepouzdane parti devojke, kojoj je odgovornost
strana reč. Neverovatno!
Besno je odložio čašu na sto pa je požurio u apartman, u
kojem je Kim boravila već nedelju dana.

Olivija će proklinjati trenutak kad je ugledala svetlost dana!

~ 11 ~
 2. poglavlje

Aleksandar je nastavio potragu na plaži, jer je apartman

zatekao prazan. Pod mesečinom je otkrio nekoga u vodi. Srce mu
je snažno tuklo dok je silazio osvetljenim putićem do obale. Ovaj
deo plaže iza njegove luksuzne vile takođe je njemu pripadao.
Zastao je, a puls mu se ubrzao. Tek je sad prepoznao ramena,
koja su za tren potonula u vodu. Olivija je bila udaljena od njega
pedesetak metara. Aleksandar je primetio da se ona bori s
visokim talasima.
Venčanicu i sandale ugledao je na pesku. Preko njih je ležala
dijamantska ogrlica, njegov poklon Kim za venčanje.
Uzdahnuvši, osvrnuo se oko sebe. Na ovaj privatni deo plaže
niko ne bi došao, čak ni njegovo obezbeđenje. Mogla se udaviti, a
da to niko ne primeti.
Olivija je pojmu lakoumnost dala novu dimenziju. Verovatno
je Kim u ovim trenucima pokušavala da sredi nekakav haos, koji
je njena sestra bliznakinja napravila. Oliviju bi neko morao da
nauči pameti!
Aleks je seo u ležaljku pokušavajući da obuzda bes. I nešto
mu je palo na pamet. Koliko bi Olivija otišla daleko u pokušaju da
održi ovu farsu?
Pre nego što ju je udario još jedan talas Olivija je uspela da
uzme vazduh. Zapravo je želela malo da se okupa, ali je struja bila
jaka, pa su je zabolele ruke i ramena. Nikada nije bila preterano
dobra plivačica i bilo joj je teško da se zadrži na površini.
Mir i mesečina za trenutak su bili dobrodošla promena, ali se
u međuvremenu ovo bekstvo pretvorilo u nešto naporno i
opasno. Zadihano se borila da ne bi potonula.
Kad je o njenom ocu reč, ona je oduvek bila kukavica. Nikada
nije imala hrabrosti da mu se suprotstavi, pa je bežala od
otvorenog konflikta s njim. Tako je bilo i danas.
Posle čitave večnosti konačno se domogla obale. Činilo joj se
da su joj udovi od gume. Licem je pala na pesak, a u plućima joj je
gorelo. Za dlaku je pobegla pred očevim besom, a sad je morala
da se bori i sa Aleksandrom.

~ 12 ~
 Nakostrešila se kad je shvatila da nije sama.
- Da li si naga?
Šokirano je okrenula glavu u pravcu glasa. Odmah pored nje
bio je Aleksandar u ležaljci. Posmatrao ju je ispod poluzatvorenih
kapaka.
Skinuo je jaknu, a gornja dugmad njegove košulje bila su
otkopčana, pa su se videla potamnela prsa. Ovo više nije bio
rezervisani biznismen, nego atraktivni zavodnik, a takav je
opasan.
Olivija je progutala knedlu. Ideja da se vrati u vodu činila joj
se kao jedini izlaz. Čak i ako bi potonula kao kamen...
Uspravila se povukavši kolena do brade. Počela je da čisti
pesak sa sebe da bi prikrila koliko joj se ruke tresu. Dok je to
radila, zurila je preda se.
Aleksandar joj je prišao, a ona se ukočila. Pogled joj se
zaustavio na njegovim golim stopalima. Tada su joj pale na pamet
Ameline reči:
- Znaš li šta kažu za muškarce s velikim stopalima?
Ne sada, Liv!, opomenula je sebe.
- Naravno da nisam naga - odgovorila je drhtavim glasom,
žurno otresavši preostali pesak s nogu. - Poteban mi je tuš.
Ćutke se šćućurio pored nje spustivši tople šake na njena
ramena. Koža joj je gorela pod njegovim dodirom.
- Aleksandre... - osetila je njegov kažiprst na svojim usnama,
pa je ućutala.
- Oduzela si mi zadovoljstvo da ti strgnem venčanicu s tela.
Pusti me bar da vidim, šta si krila pod njom.
Stisnuo joj se želudac kad je ustao.
Ne gledaj ga u oči, Liv!, opomenula je sebe. Bila joj je
potrebna neverovatna snaga volje da sklopi oči. Na njeno
razočarenje, tad su joj se izoštrila ostala čula. Čula je sopstveno
isprekidano disanje osetivši miris soli i muževnosti.
Aleks nije mogao da skrene pogled s nje. Preplavila ga je
neizdržljiva vrelina koncentrisana u donjem delu tela. Krv je
kolala njegovim krvotokom. Olivijin promukli uzdisaj prekinuo je
tišinu dok su se njena lepa ramena presijavala na mesečevoj
svetlosti. Fine linije njenog tela dovodile su ga do ludila. Izgledala
je zanosno. Tek sad je primetio da je nosila veš boje kože... zato je
~ 13 ~
pomislio da je naga. Bio mu je poznat čipkani donji veš, ali nikada
nije video nešto ovoliko privlačno.
Olivijine grudi podizale su se i spuštale pri svakom udahu, a
bradavice su joj se jasno ocrtavale. Grlo mu je bilo suvo. Njen
struk, bokovi... sve ga je to otvoreno pozivalo.
- Zuriš u mene - rekla je.
To nije bila njegova nanera. Ali njeno telo... Da li su svi
muškarci zato gubili glavu u njenom prisustvu? Slabi muškarci,
kao njegov otac, vođeni isključivo strašću? Ova misao vratila je
Aleksandra na zemlju, kao da ga je neko polio ledenom vodom!
Povukao se za još jedan korak.
- Užasna si plivačica. Podigla je bradu. Ovaj gest može se
tumačiti na dva načina: otpor ili uvreda.
- Da si se utopila, niko to ne bi video.
Olivija je osetila da joj je krv jurnula u obraze. Zapravo ju je
struja primorala da se vrati na obalu, ali to nije smela da mu
prizna.
- Ali nisam se utopila - promrmljala je ustajući.
- Kuda ćeš? - upitao je Aleksandar uhvativši je za ruku.
Energično se otrgnula pa je prekrstila ruke preko grudi.
Htela je da zvuči kao njena sestra, ali to nije bilo lako jer joj je
puls podivljao. Morala je da pobegne odavde što pre i da se
zaključa u sobu do jutra. Ne zato što se plašila Aleksandra, već
zato što se plašila sebe!
- Želim da noćas spavam sama - rekla je. - Molim te, Aleks.
- Dobro.
Pao joj je kamen sa srca. Pre nego što je mogla da mu se
zahvali povukao ju je za ruku. Sedeli su jedno pored drugog na
pesku, rame uz rame.
- Poljubi me!
U prvom trenutku Olivija je bila silno zatečena.
- Ali...
Podigao je obrvu i razvukao usne u osmeh.
- Samo jedan poljubac. Ne možeš uskratiti svom suprugu
mali poljubac, zar ne?
Koja žena nije ljubila svog supruga prve bračne noći? Bio je u
pravu. Moraće da mu usliši molbu.

~ 14 ~
 Pretvarajući se da je zbunjen, palcem je prevukao preko
njenih usana.
- Čitave večeri ponašaš se veoma čudno - promrmljao je. -
Pitam se...
Spremno se okrenula prema njemu da bi ga odvratila od
sumnje. Kim mi zaista duguje objašnjenje!
Zašto me je ostavila na cedilu? Olivija nije smela ni da zamisli
kako će Aleksandar reagovati kad sazna istinu. Naježila se, iako bi
to moglo da se pripiše i požudi...
On je ćutke čekao. Nagnula se uz osmeh, a oči je refleksno
zatvorila kad je osetila njegov dah na usnama. Onda su im se usne
dodirnule i nestalo je uzdržavanja. Tihim uzdisajem prepustila se
ovom ukradenom poljupcu. Ipak, sabrala se u sledećem trenutku.
Čak i ako bi se rado s njim valjala po pesku pod sjajem
zvezda, Olivija se otrgnula od Aleksandra. Griža savesti potisnula
je požudu. Štampa ju je uvek označavala kao parti-manijaka, ali
postojala je granica koju Olivija nikada ne bi prešla.
Bar ne još jednom!
Postiđeno se odmaknula od njega.
- Molim te, ne večeras - pokušala je da se nasmeje. - Zaista
sam previše umorna.
Ledeno ju je odmerio.
- Osećaš se na skoč i slanu vodu. A Kim ne podnosi čak ni
miris alkohola.
Munjevito je podigla glavu. Aleksandrov pogled i stisnute
usne potvrdili su njene najgore strahove. Dakle, znao je.
- Ti... znaš? - brecnula se. - Znao si i ipak si me naterao da te
poljubim? Kopile!
Bezizražajno ju je gledao.
- Hteo sam da vidim koliko si daleko spremna da odeš.
Zapravo sam ja iznenađen time što Olivija Stenton zna da postoji
nešto što se moralom naziva.
Pokušala je da ga udari, ali je uhvatio njenu ruku.
Olivija je bila van sebe. Oči su joj se napunile suzama dok se
borila da oslobodi ruke.
Ali umesto da je pusti, Aleksandar je odgurnuo Liv na pesak i
pritisnuo ju je telom.
- Prestani, Olivija!
~ 15 ~
 Teško dišući, uspravio se, ali je još uvek osećala pritisak
njegove erekcije na svojim bedrima. Olivijino telo je gorelo.
Za trenutak je bila paralizovana neželjenom strašću, a onda
je ustala i protresla pesak iz kose.
- Poljubila sam te samo zato što bi Kim to uradila. I da,
priznajem, na neki način smatram te privlačnim. Ali svako zna da
je moj ukus kad je o muškarcima reč, užasan. A kakav je tvoj
izgovor?
Aleksandru ništa na pamet nije palo.
Nije mogao da se seti da se ikad tako spontano uzbudio. U
ovim trenucima on nije bio gospodar svojih čula, a dosad nije
imao problem sa samokontrolom.
Adrenalin je još uvek strujao njegovim krvotokom. Brojao je
u sebi do deset da bi se smirio. Međutim, čim je ponovo pogledao
tu nestašnu devojku, uzbuđenje mu se vratilo. Kolena su mu
klecala. Toliko je želeo da ponovo stegne njeno zgodno telo...
Nežno je prešao rukom preko njenog golog ramena. Brzo je
povukao ruku, kao da se opekao. Šta ja ovde radim? Impulsivno
ponašanje uopšte mu nije priličilo. Osim toga, morao je da sazna
gde se Kim sakrila i morao je da sedne u avion za Pariz...
Zbunjeno je povukao svoju košulju.
- Ovo što si u meni izazvala zapravo je fizička reakcija,
gotovo životinjska. Nakratko sam izgubio glavu, što i nije
neobično posle šest meseci apstinencije! Pritom, ne postoji ništa
što više mrzim od nekontrolisanog ponašanja.
Napustio ju je borbeni duh i ponovo se sručila u pesak.
- Molim te, Aleksandre, zaboravimo ovo.
Dok je sklanjala mokre vlasi kose s lice, ugledao je crvene
tragove na njenim zglobovima. To sam ja uradio! Koliko god da ga
je provocirala, za nasilje nema izgovora. Nije smeo da gurne
Oliviju na pesak.
Posramljenost koja ga je preplavila umirila je njegovu
požudu.
Ustuknula je kad je posegnuo za njenim prstima. Aleksandar
se namrštio.
- Trebalo bi da potopimo tvoje članke u hladnu vodu -
promrmljao je.
Olivija je ustala i otresla pesak sa sebe.
~ 16 ~
 - Preživela sam ja i mnogo teže. Ovo nije ništa.
Bilo mu je važno da joj dokaže da on nije jedan od takvih
ljudi.
- Pretpostavljam da ne očekuješ bolje od muškaraca iz svog
okruženja. Ali ja očekujem drugačije ponašanje od sebe samog!
Zato ti se izvinjavam, Olivija. Iako ne treba da se izvinjavam za
svoje ponašanje...
Lice joj je bilo zamišljeno, pa se ona malo opustila.
- Ja sam te provocirala i... Žustro je odmahnuo glavom.
- To bi bio bedan izgovor za slabića!
Pre nego što je mogla da odgovori, nastavio je:
- Obuci se! Idemo unutra. I ne pomišljaj na to da pobegneš!

~ 17 ~
 3. poglavlje

Aleksandar je mislio da će se lakše izboriti sa Olivijinim

šarmom čim se ona obuče. Ipak, bio je razočaran. Kad je ušao u
prostranu kuhinju, Olivija je ušla za njim, peškirom brišući vrat i
ramena.
Na sebi je imala beli bademantil, koji je on pre dva dana
poklonio Kim. Mokra kosa boje meda padala joj je na ramena.
Izgledala je neodoljivo.
Energično je skrenuo pogled s dubokog V izreza i
velikodušno je sebi nasuo piće. Olivija je tumarala po kuhinji,
zveckanje posuđa bolno mu je odzvanjalo u glavi. Njegovo
strpljenje bilo je pri kraju. Dok je ispijao skoč, mislio je samo na
to kakvog su ukusa kapljice na njenim usnama...
- Pretvorio sam se u uho, Olivija.
Uzdahnuvši, zatvorila je vrata frižidera.
- Ima li u ovoj prokletoj palati nešto za jelo? Ili želiš da
umrem od gladi?
Aleksandar je seo na stolicu protegnuvši noge, dok mu je u
slepoočnicama pulsirao bol.
- Dakle, gde je Kim? Usredsredila se na pretraživanje gornjih
kuhinjskih elemenata.
- Ne znam.
- Ostavi se igrica - njegov život je koliko jutros bio u
savršenom redu. Trebalo je da se oženi razumnom, skromnom
ženom, koja je u njemu budila naklonost i poštovanje. Jedino ga je
ona podržavala u naumu da omogući sestri život kakav zaslužuje.
A skup dijamantski prsten stavio je na ruku jednoj ludači!
Za sekundu se stvorio pored nje sateravši je u ugao.
- Nemoj iskušavati moje strpljenje, Olivija!
Pokušala je da se provuče pored njega, ali nije joj to dozvolio.
Osetio je njen miris i pred očima mu je blesnula slika: ona, naga
pod tušem...
- Jutros je sve bilo u redu... dok se ti nisi pojavila. Očigledno
je morala nekud da ode i da pokupi otpatke koji su ostali iza tebe.

~ 18 ~
 Otvorila je usta, ali ništa nije rekla. Progutala je knedlu i
postavila ruke ispred sebe, kao da pokušava da se zaštiti. Na
njenom licu primetilo se koliko je nervozna.
- Zaista sam veoma gladna, Aleksandre - rekla je tiho. - Ručak
sam propustila, a na prijemu sam pojela samo zalogaj-dva. Zar ne
možeš da zamoliš tvog poznatog francuskog kuvara da pripremi
nešto ukusno?
Ostao je bez teksta. Stegnuo je šake i izbrojao do deset. U
glavi mu je pulsiralo. Pokretom ruke pokazao je telefon na zidu.
Olivija je zgrabila slušalicu i ispričala nešto na brzinu na
francuskom poručivši toliko hrane da bi se mogao puk vojske
nahraniti.
Kad je završila, Aleksandar je pred nju spustio srebrnu tašnu,
koju je uzeo iz Kiminog apartmana.
- Nazovi je!
Podigla je obrve razrogačivši oči.
- Preturao si po mojim stvarima?
- A ti si danas stala pored mene i izgovarala lažne bračne
zavete - iako je sve ovo bilo van kontrole, morao je da se nasmeje.
- To ti je život.
Besno je vratila mobilni telefon u tašnu.
- Zar nisi video da sam je zvala svakih petnaest minuta? Ne
javlja se.
- Onda je moramo pronaći. Reci mi gde je!
Olivija je izgledala izgubljeno.
- Zaista pojma nemam. Verovatno je želela da pomeri
venčanje, ali nije imala hrabrosti da ti to kaže - prekrstila je ruke i
nalaktila se na granitni pult. - Mislim da čak nije napustila ostrvo.
U svakom slučaju, trebalo je da dođe mnogo ranije.
- Tebi je sve ovo šala? - u njemu su se krčkala najrazličitija
osećanja. Želeo je da sve brzo dovede u red. - Zašto bi Kim nestala
pred venčanje bez ijedne reči? Iza toga može da stoji samo nešto
što si ti priredila.
Iznervirano ga je posmatrala.
- Gubim vreme s tobom samo zato što me je sestra zamolila
za to. Verovao ti ili ne, to je bila njena ideja. I ako si izneo sve
prigovore nakon što sam ti pomogla, ja bih otišla.

~ 19 ~
 - Nikud ti nećeš otići. Čak i ako zvuči nezahvalno... i pored
sve tvoje pomoći.
Od sarkastičnog tona kojim je to izrekao proključala joj je
krv.
- Aleksandre, slušaj me! Kim je samo rekla da ne može danas
da se uda za tebe. Bog zna zašto. Ali vratiće se ona.
Bilo joj je loše. Njena sestra nije mogla njoj da se poveri, a
pritom je uvek umela da drži svoj život držala pod kontrolom. To
jednostavno nije bila... Kim. Olivija se plašila za nju.
- Kim te još uvek želi, znam to. Mislim, mene je ubedila u ovu
šaradu da te ne bi izgubila. Bar mi je tako rekla.
Njegovo lice bilo je ukočeno.
- Ako postoji problem, trebalo je meni da se obrati. Zaista mi
zvuči neverovatno da je tebe zamolila za pomoć.
On baš ne može da me podnese, pomislila je Olivija uvređeno.
- Ti, dakle, misliš, da bi bilo u redu da ti je rekla da danas ne
može da se uda za tebe? Meni je napomenula da ćeš izbegavati
skandal koliko god je to moguće - Olivija je ovde trebalo da se
zaustavi, ali nije mogla da izdrži, pa je dodala još jednu rečenicu: -
Ne verujem da bi izbio preveliki skandal da je venčanje
pomereno.
- Na žurki povodom veridbe pred okupljenim društvom
ošamarila si mog prijatelja, čoveka, koji ti je dao posao. Ali ti nisi
umela ništa bolje da uradiš nego da jednoga dana raskineš
ugovor i nestaneš! Za tebe ništa nije skandalozno, Olivija, pa
prema tome, mi nemamo iste kriterijume kad je o pristojnosti
reč!
Ćutala je. Ovakve optužbe čula je prvi put i to ju je pogodilo.
- I odgovoriću ti na pitanje: da se Kim meni obratila, sada bih
bio u braku s njom, umesto da diskutujem s tobom o definiciji
skandala!
Oliviji je bilo teško da kontroliše temperament. Ipak ovo nije
bila njena bitka. Zašto bi joj bilo važno šta Aleksandar misli o
njoj? Ona je samo svojoj dragoj sestri učinila uslugu. I ipak joj je
zasmetalo to što je pomislio da bi mogao tek tako da uveri Kim u
to da greši. Da li se on zanimao za prava osećanja svoje verenice?

~ 20 ~
 Očigledno nije. Aleksandru Kingu stalo je isključivo do
reputacije, a ne do pravih osećanja. Šteta što će njena sestra
provesti život sa ovakvim čovekom.
- Ali ona se nije obratila tebi, nego je mene zamolila za
pomoć. I već se radujem trenutku kad ćeš saznati istinu od nje, a
mene ćeš na kolenima moliti za oproštaj.
Olivija je bila sigurna u to da će se pre zalediti pakao.
Sve ovo imalo je i jednu dobru stranu: više nije morala da se
pretvara da je Kim. Pravo olakšanje.
- U svakom slučaju, nema više potrebe da trpimo jedno
drugo - zaključila je.
Usledila je neprijatna tišina. Budno je posmatrala tog atrak-
tivnog čoveka, koji je zamišljeno češkao bradu. Mirisao je divno.
Bez sumnje je činio sve da žene padaju s nogu.
Odjednom ju je bocnuo kažiprstom po nosu.
- Ne misliš valjda da ću ići sam na medeni mesec?
Grlo joj se osušilo.
- Ne misliš valjda ozbiljno?! Odgovor je videla u njegovom
odlučnom pogledu.
- Ne - shvatila je. - Uostalom, Kim će se sigurno brzo vratiti.
- Onda počni da se moliš Bogu da se vrati do sutra ujutro.
- Ne mogu nikud s tobom. Mi se mrzimo, zar si zaboravio?
- Ipak bi mi više smetalo da te tabloidi unište - rekao je uz
osmeh.
- To nije smešno - zgrabila je telefon. - Za dve nedelje imam
važan sastanak u agenciji i ne smem da ga propustim.
- Još uvek glumiš vrednu ženu od karijere? - posmatrao je
svesku sa skicama, koja je virila iz njene tašne. - Odustani, Olivija!
Niko to neće prihvatiti.
Disala je isprekidano, kao da ju je neko udario u stomak.
Nacrti, dakle, prezentacija za Lajfstajl ink. bili su njena jedina
šansa da učini nešto od sebe.
- To je tvoj medeni mesec, Aleksandre. Niko neće saznati da
si sam ako ne obavestiš medije o tome.
Uhvatio ju je za nadlakticu.
- Zaista živiš u svom malom svetu, zar ne? - upitao ju je
odsečno.

~ 21 ~
 - Ti kreteni svuda me prate! Rastrgnuće me! Sve dok mi ne
kažeš istinu, ostaćeš ovde i glumićeš moju nevestu do Kiminog
povratka!
Olivija se gotovo histerično otrgnula od njega. Ovaj dan nije
mogao biti gori, kao da se čitav univerzum urotio protiv nje...
- Dobro, pratiću te. Ali za dve nedelje moram biti u Njujorku.
Ako pokušaš da me zadržiš, nemoj misliti da ću se uzdržati od
skandala epskih razmera. Uostalom, nemam šta da izgubim.
- Stavićeš sreću svoje sestre na kocku?
- Sve više mislim da je ona pored tebe neće naći - spustila je
dlan na čelo, jer ju je glava sve jače bolela. - Kuda idemo?
- U Pariz.
Samo je Olivija Stenton mogla da izgleda kao jelen pod
svetlošću farova kad je čula reč Pariz. Aleksandar je bio
fasciniran.
Raširenih ruku stajao je kod vrata i čekao da njegovi
zaposleni postave večeru. Ali nisu samo Pjerova umetnička dela
probudila u njemu apetit.
U ovom trenutku trebalo je da bude u krevetu s Kim. Šest
meseci je na njen zahtev strpljivo čekao da bi prvu bračnu noć
učinili posebnom. Kakva ironija sudbine: silno je želeo ženu koju
nije podnosio. Zavukao je ruke u džepove istegnuvši vrat u
pokušaju da se oslobodi napetosti.
Konačno ih je osoblje ostavilo same. Aleksandar je primetio
da se Olivijino lice razvedrilo kad je ugledala sva ta ukusna jela.
- Mogao bih da se kladim da si previše uzbuđena da bi jela -
primetio je.
Slegnula je ramenima i sela za veliki sto.
- Tvoj problem - zagrizla je pohovani sir i od užitka zatvorila
oči.
Aleksandru je bilo neobično toplo oko srca.
- Misliš da me poznaješ - rekla je - ali nije tako. I samo da
znaš: ja jesam iznervirana. Ali to ne znači da ću se izgladnjivati.
Popila je veliki gutljaj vina pa je ustala i uzela telefonsku
slušalicu. Aleksandar je iznenađeno slušao kako se ona na
savršenom francuskom zahvaljuje Pjeru na večeri. Svojim
srdačnim obraćanjem sigurno je osvojila Pjerovo srce.

~ 22 ~
 Aleksandar je pojeo nekoliko kanapea. Tad je nazvao šefa
obezbeđenja da mu kaže da pronađe Kim. Potom je sedeo,
zagledan kroz prozor u noć.
Njegova nevesta nije trebalo da ga ostavi na cedilu sa svojom
nepouzdanom bliznakinjom. Nije mogao da ode u Pariz bez svoje
žene!
Pola sata kasnije Olivija se oprostila od njega. Na vrhovima
prstiju hodala je po spavaćoj sobi dok se presvlačila. Onda je
uzela laptop podruku i poslednji put pogledala je kofer, koji je
morala da ostavi. Nija ga mogla vući za sobom.
Srce joj je tuklo u grlu kad se iskrala u hodnik. Doživela je
dežavi. Koliko je puta kao tinejdžerka bežala iz privatne škole? I
pritom je svaki put nadrljala.
Za nekoliko minuta stigla je do svečane sale u kojoj je održan
prijem. U drugoj prilici divila bi se ekskluzivnosti ove građevine,
koja se ne može porediti s njenom garsonjerom u Njujorku. Ne,
ovde, u ovom raju umela bi da se opusti. U ovakvim uslovima bila
bi motivisana da sve svoje kreativne ideje nabaca na papir.
Smetalo joj je to što joj je ovaj tvrdoglavi veleposednik
istumbao život da bi povlađivao svojim interesima. Njegovo
prisustvo nije želela da trpi ni minut duže, a pogotovo ne da
putuje s njim u Pariz! Od same pomisli na taj grad bilo joj je loše.
Kod ulaznih vrata ukrala je ključeve „rendž rovera“, koji je
stajao pred kućom. Sad je morala da se vozi još 50 milja do
aerodroma i da napusti ostrvo. Karta će biti skupa, ali šta da se
radi?
Dok je po mraku pokušavala da napipa vrata vozila, naletela
je na čvrsto, toplo muško telo. Zadržala je dah. Aleksandar!
Čvrsto ju je uhvatio snažnim rukama.
- Kuda si pošla, Olivija? - upitao je kao da ga to zabavlja. U
karo pantalonama i crnom džemperu izgledao je kao dobar
komad.
Pre nego što je mogla da odgovori okrenuo ju je i pogurao
prema ulaznim vratima, kao tvrdoglavu tinejdžerku.
Kad su ušli u kuću, Olivija ga je molećivo pogledala.
- Ne mogu da idem s tobom - rekla je. - Bolje je da ovde
sačekaš Kim nego da mene odvučeš u Pariz.
Besno je prošištao:
~ 23 ~
 - Pođi sa mnom!
Ćutke ga je pratila kroz prizemlje do mermerne terase. Bašta
je bila osvetljena solarnim svetiljkama. Zelena površina, palme i
plaža... Aleksandru je svako mogao da pozavidi.
Odjednom je ugledala tamne kombije na prilaznom putu
između travnjaka i šumice. Olivija je videla teleskope, koji su bili
usmereni na terasu. Instinktivno se sakrila iza Aleksandrovih ši-
rokih leđa.
- Da li su to...?
- Reporteri? Jesu.
Oliviju se uplašila. Mogla je ponovo da vidi svoje uplakano
lice na naslovnim stranama. Te slike nije želela da vidi i takve
glasine nije želela da čuje. Tada su mikrofoni i objektivi bili
upereni u njeno lice dok je otac izbacivao svoju uplašenu kćerku...
Kad ju je bukvalno izbacio iz kuće, dočepali su je se
krvožedni paraziti - novinari. Za nju je sve to bila noćna mora.
Na licu su joj izbile graške znoja, pa se privila uz Aleksandra,
čvrsto se uhvativši za njega. Toplina njegovog tela činila je da se
oseća zaštićenom.
Zagrlio ju je jednom rukom.
- Treba im dva minuta da shvate da si sama, pet minuta da te
sateraju u ugao čak i ako uđeš u „rendž rover“. A najviše deset da
otkriju da si ti Olivija Stenton. Čak i ako bi nekako uspela da odeš
do aerodroma bez mog obezbeđenja, to bi probudio opšte
interesovanje. I onda bi iskopali i najsitnije detalje iz prošlosti. A
više nema ništa da se nađe, koliko ja znam.
Olivija je još jednom pogledala ljude iz štampe, pa se naježila.
Nije smela da načini ni najmanji korak. Ne bez Aleksandrove ar-
mije ljudi iz obezbeđenja!
Žurno je oblizala suve usne.
- A šanse da mi staviš na raspolaganje svoje ljude...
-... jednake su nuli. Tačno.
Spustio je glavu poljubivši je u čelo. Olivija se osećala
obeleženom. Njena nežna koža reagovala je na taj dodir. Ovaj
osećaj nikada neće zaboraviti.
Ukočila se, a on ju je privukao bliže sebi. Ni reč nije izustila.
Bez protesta dozvolila mu je da provuče prste kroz njenu kosu i
da je jače stisne uza se. Lica su im bila tako blizu...
~ 24 ~
 Upomoć! Ovo je pogrešno! Iako joj se dopalo to što je on
očigledno želi, nije smela da ga poljubi. Osim toga, za razliku od
nje, on je sigurno imao neki trezven plan.
- Praviš predstavu za ove lešinare - prebacila mu je krijući
razočarenje.
Palcem je prevukao preko njenog obraza.
- To bi trebalo da im bude dovoljno bar za jedan dan.
- Kako si znao da ću pokušati da pobegnem?
- Veoma si predvidljiva. I da se razumemo: ako opet pokušaš
nešto slično, baciću te vukovima.
- Koliko ću dugo morati da budem ovde?
- Reci mi: da li baš hoćeš da se svađamo? Samo te molim da
provedeš nekoliko dana sa mnom. Da li je to previše?
- Ako moram da ih provedem s tobom, jeste!
- Jedina si koja tako misli - rekao je arogantno. - S druge
strane, nemaš izbora dok se Kim ne vrati.
Njen strah od novinara bio je opravdan. Ali zašto je
samouvereni Aleksandar toliko strahovao od malog skandala?
- Ne smeš im dozvoliti da ti diktiraju način života!
- Ne preteruj, Olivija! Iznerviralo ju je njegovo upozorenje.
- Reč je o tvom ponosu i imidžu, je li tako? Tebi niko ne sme
da prigovori što si se oženio pogrešnom ženom... nesavršenom
bliznakinjom. Niko ne sme da ti prigovori što praviš greške.
Njegov pogled bio je leden. Uprkos tome, nasmejao se.
- Otkad znam za sebe, novinari su mi za petama. Moje
detinjstvo podsećalo je na bizarni rijaliti program, pri čemu
producentima ništa nije bilo sveto. Upravo zato neću da pružim
ovim ljudima razlog da mi unište život.
Olivija je bila užasnuta očajom u njegovim očima. Najradije
bi ga zagrlila.
- U nekom trenutku uzeo sam život u svoje ruke - nastavio je.
- Ali senke prošlosti nikada nisu dovoljno daleko. Možeš li da
zamisliš taj osećaj? Svaka odluka se preispituje i traže se greške.
Čitav svet, uključujući i tvoje roditelje, samo čeka da pogrešiš.
- Očigledno ne znaš mnogo o meni - gorko se nasmejala.
- Ipak znam. Provociraš javnost bezobzirnim ponašanjem -
spontano ju je uhvatio za ruku.

~ 25 ~
 - Zašto moramo da otputujemo? - odlazak u Pariz bio joj je
nezamisliv. - Zar ne možemo da sačekamo Kim, pa ćete onda vas
dvoje otputovati?
Posmatrao je njene zavodljive, napućene usne i gotovo je
saosećao s njom. Niko se ne vraća na mesto svoje sramote. Ali
nije imao izbora.
Čitavu deceniju Aleksandar se držao podalje od radoznalih
novinara i brinuo se o tome da njegova sestra vodi miran život.
Niko nije smeo da ugrozi njegov i život njegove sestre: ni
novinari ni njegova rođena majka.
- Ne možemo, Olivija, jer imam obaveze. Neki Parižani jedva
čekaju da pozdrave mene i moju dragu suprugu. Ako ih ne
ubedimo, novinari će nam napraviti pakao od života. Moramo da
funkcionišemo, pa koliko možemo. A s obzirom na to da ti je Kim
nebrojeno puta spasla glavu, neće ti teško pasti da i ti njoj učiniš
uslugu, zar ne?

~ 26 ~
 4. poglavlje

Ništa nije funkcionisalo.

Olivija je kosu vezala u rep, pa je nastavila da radi. Lajfstajl
ink. očekivao je kolekciju sportske jesenje garderobe. Ako uspe
da dobije ugovor za svoju agenciju... to će biti spas.
Nije bila zadovoljna crtežima. Besno je iscepila stranicu iz
bloka gužvajući je. Ovaj prokleti grad kočio je njenu kreativnost.
Otkad je na aerodromu izašla iz Aleksandrovog privatnog aviona,
stekla je osećaj da su joj na nogama olovne cipele. Nije pomogao
ni letnji povetarac ni veličanstveno plavo nebo.
Kao da se vratila u prošlost. Pred sobom je videla Zakovo
lice, poljubila ga je moleći ga da je ne napušta. Kao da nije prošlo
šest godina. Tada je činila sve da ga zadrži.
Ipak, on joj je slomio srce. Ponovo su joj grunule suze na oči.
Po stoti put pročitala je Kiminu poruku na „blekberiju“:
Dobro sam. Još ne mogu da se vratim. Zaista mi je žao.
Ta kratka poruka ništa nije govorila, ali je ipak u Oliviji
budila nadu da će uskoro biti oslobođena ovog bednog položaja.
Kad je ušla u dnevnu sobu, Aleksandar joj je klimnuo glavom.
Otkad su stigli, jedva da su razmenili koju reč. Kao da je
predosećao da su joj živci istanjeni. Zato je po čitav dan bio
savršen džentlmen.
Želela je da ga ignoriše, ali je uhvatio njen pogled kad je
ustao sa sofe. Uzane crne pantalone isticale su njegove mišićave
noge... a tek njegova zadnjica! Blagi Bože! Oliviji je odjednom bilo
vruće.
- Mogu li da ti se obratim? - upitao je.
Na sreću, nije komentarisao to što je maločas zurila u njega.
Roditelji su ga se odrekli kada mu je bilo sedamnaest godina.
Pa zašto on nije promašen kao ja?
Zaposleni su ga veoma poštovali i nije osećao potrebu da
stalno ističe svoj uspeh. Ali latentna arogancija u glasu, koja je nju
nervirala, bila mu je, izgleda, urođena.

~ 27 ~
 Posmatrala je slike Endija Vorhola na zidovima: tirkizna
Merilin Monro. Sigurno je namerno izabrao skandaloznu
holivudsku divu.
- Čime se zabavljaš? - upitao je.
- Drugačije sam zamišljala tvoj stan. Poprilično je opuštena
atmosfera ovde.
- Dakle, smatraš me uštogljenim?
Pokazala je na sliku, podigla ramena i uskratila mu je
direktni odgovor.
- Emili je sve ovo uredila - priznao je. - Okušala se kao
dizajnerka enterijera.
Njegova sestra? Ona koju je celog života pokušavao da
zaštiti?
U dvadesetoj godini, čim je pobrao prve plodove poslovnog
uspeha, započeo je bitku na sudu protiv rođenih roditelja za
staratelj stvo nad tada šestogodišnjom sestrom. U Olivijinim
očima bio je to gest duboke odgovornosti i odlučnosti.
- Tvoja sestra?
Klimnuo je glavom.
- Nisam je videla na venčanju.
- Poprilično je zauzeta.
- Previše zauzeta da bi došla na venčanje svog brata?
Aleksandar joj je uputio pogled upozorenja, ali je Olivija
podigla obrve.
- Kada bolje razmislim, za nju je bolje što nije bila -
promrmljao je.
Poslednja dva dana nisu protekla kao što je planirano i to je
Aleksandra izbacilo iz takta. Karlos, njegov šef obezbeđenja, ništa
nije saznao o Kim.
U avionu je Olivija bila neobično tiha, kao da joj je nad
glavom tamni oblak, a on se pripremio na njene prigovore.
Znao je da je ona svojevremeno imala aferu s dvadeset godi-
na starijim, oženjenim čovekom. Upravo u ovom gradu uništen je
njen ugled i Aleksandar je shvatao zašto Olivija nije želela da se
dođe u Pariz.
To ga je podsetilo na sebe mladog, pre nego što je naučio da
ne pokazuje emocije.

~ 28 ~
 Kad ju je čuo kako lupa vratima u kuhinji, ostavio je papire i
krenuo u pravcu buke. Za tako vitku osobu prečesto je gladna,
pomislio je. Dok je na vrhovima prstiju pokušavala da dohvati
gornje police, pamučna majica joj se podigla i... Aleksandru se
zamutilo pred očima.
Otišao je do aparata za kafu.
- Da li si čula nešto o Kim? -upitao je u pokušaju da obuzda
nalet požude.
Trgnuvši se, okrenula se prema njemu.
- Da, poslala mi je SMS. Kaže da je dobro.
Dok je uzimao šolje iz regala, Olivija je slučajno naletela na
njega, pa je morao da je prihvati.
Bila je neverovatno seksi u uskoj majici i ultrakratkom
šortsu, potpuno drugačija od žena koje je inače smatrao
privlačnim: uspešne i kulturne dame iz visokog društva.
Olivija je bila sušta suprotnost. Pa ipak, na nju je reagovao
jače nego ikad ranije. I to nije imalo nikakvog smisla.
- Izgleda da smo napredovali - prošaputao je. - Nisi me više
lagala niti si pokušavala da pobegneš.
Nasula je kafu u šolje i odnela ih u dnevnu sobu. Aleksandar
ju je pratio u stopu.
- Mislim da je Emili uradila odličan posao ovde - rekla je. -
Biće ona dobra dizajnerka enterijera.
- Za razliku od tebe? Pokušala je da se izvuče osmehom.
Zašto da se pravda? Niko joj ništa nije priznavao, čak ni Kim. Ali
to će se brzo promeniti. Konačno joj se ukazala šansa da se
poslovno dokaže. Ipak, mora još malo da poradi na projektu.
- Ne oseti svako ukus uspeha. Aleksandar je seo preko puta
nje.
- Bar si žena s mnogo talenata. Razmažena naslednica,
temperamentni model, zvezda rijaliti programa i nešto novo...
možda guru za reklame?
Zabolela ju je ova poruga, pa je zaboravila na učtivost.
- Šta ti toliko smeta kod mene? - upitala je. - Ipak sam ti još
uvek supruga iako bih najviše volela da te nikada više ne vidim.
- Obećala si.
- To mi ništa ne znači.

~ 29 ~
 - Ne, naravno - spustio je solju. - Sve vreme se pitam: kako
ova mala šarada utiče na tvoj ljubavni život?
Izveštačeno se nasmejala.
- A ti se, kao, brineš za mene?
- Recimo da ne želim da se branim od ljubomornih
ljubavnika.
Eh, kad bi to bila istina. Zbog nje niko nikada nije bio
ljubomoran niti je bilo ko želeo da je zaštiti.
- Nisam u ozbiljnoj vezi ako je to bilo pitanje.
Otpila je veliki gutljaj kafe.
- Zabrinuta sam za Kim. Sve ovo ne liči na nju.
Oliviji je zasmetala Aleksandrova ravnodušnost.
- Žena, kojom si želeo da se oženiš, nestala je bez traga, ali za
tebe je to sitnica. Voliš li ti moju sestru?
Iznenadio ju je njegov hladni osmeh.
- Da li bi ti bilo draže da umirem od brige? Ili treba da se
ponašam kao ti? Ne mogu da isključim deo mozga zadužen za
logiku, pa po tvojoj definiciji ljubavi izgleda ne volim tvoju sestru.
To što Kim i ja osećamo jedno prema drugome mnogo je...
racionalnije.
Olivija nije mogla da ga pogleda u oči.
Aleksandar je opsovao u sebi. Olivija je bila bleda i ponašala
se kao da joj je udario šamar. On nije tip čoveka koji povređuje
žene, ali je Olivija budila ono najgore u njemu. Jezik joj je bio brži
od pameti. Stalno je govorila sve što joj je na umu i kao da ju je to
zabavljalo.
Uhvatio ju je za lakat, a ona se tako okrenula da je pala na
njegove grudi. U prvom trenutku činilo se da će zaplakati. U
pokušaju da se otrgne, pali su zajedno na kožni kauč. Njene
čvrste grudi pritisnule su njegova prsa. U Aleksandru je
eksplodirala požuda kakvu nikada ranije nije osetio. Osećao je
njene butine na svojima, njen vreli dah na vratu i pokušavao je da
udahne njen zavodljivi miris.
- Jesi li završila? - upitao ju je drhtavim glasom.
Pocrvenela je i odmaknula se od njega.
- Isprovocirao si me. Budiš ono najgore u meni!
- Veruj mi, i ja se tako osećam.
- Kad me toliko mrziš, mogu i da odem - gorko se nasmejala.
~ 30 ~
 Protresao je glavom. Ova magija između njih mora što pre da
prestane!
- Večeras moram da idem na jedan događaj i to u pratnji su-
pruge.
- I još kažeš da si strateg - rugala se. - Uvredama sigurno
nećeš pronaći put do mog srca!
Izvukao je ček iz džepa pruživši joj ga.
- Ne želim tvoje srce, Olivija, nego samo... saradnju.
Uzela je ček.
- Šta je ovo?
- Nazovimo to nezvaničnim ugovorom - promrmljao je. - Dok
smo zajedno, nikome nećeš reći ko si ti zapravo.
- Plaćaš mi da držim jezik za zubima i glumim da sam Kim?
- Možemo to i tako nazvati.
- Zašto?
- Zato što mi ništa drugo nije palo na pamet.
- Ucenjuješ me? Počešao se po čelu.
- Ne, samo te, kao što rekoh, molim za saradnju.
- Misliš da ćeš novcem to kupiti?
- Sigurno. Uprkos ambicijama, nemaš ni prebijenog dolara.
Kim ti je platila avionsku kartu za venčanje. Ne bi bilo pametno
da odbiješ moju ponudu. Ponos ti neće platiti račune.
Posmatrala je ček u ruci.
- Znaš šta? U pravu si. Kad već moram da budem ovde i
podnosim tvoje odvratno prisustvo, zašto da ne budem plaćena
za to?
- Uvek sam u pravu, treba da se navikneš na to.
- Potrebna sam ti - oči su joj se caklile. - Ali biće ti potrebno
više od novca da bi dobio moju bespogovornu saradnju.
Iznenađeno ju je pogledao.
- Ja ne pregovaram.
- Želim da mi obećaš da ćeš mi pomoći oko nacrta za reklamu
sportske linije za Lajfstajl ink.
Aleksandar je ostao bez teksta, jer je Lajfstajl ink. bila jedna
od njegovih firmi.
- Ne - rekao je konačno.
- Pre nego što doneseš bilo kakvu odluku, dozvoli da završim
- zahtevala je. - Ne treba da uradiš ništa. Naša agencija je već u
~ 31 ~
užem izboru. Samo želim da mi kažeš šta je posebno važno u
ovakvim kampanjama. Nikada dosad nisam radila ništa ovako
veliko.
- U redu, obećavam. Ali to neće uticati na tvoj uspeh. Ko god
da dobije posao, mora vredno da radi, ali i da bude talentovan i
inovativan - nije želeo da joj uništi entuzijazam, ali postavila je
sebi previsoke ciljeve. - Nema šanse da dobiješ taj posao.
Oduševljenje je nestalo s njenog lica.
- Nisam te pitala za mišljenje. Poželeo je da povuče ono što je
izgovorio. Ali zašto kad je govorio istinu?
- Moram da idem. Vraćam se za nekoliko sati. Tebe će
posetiti profesionalni prodavač. Poruči sve što ti je potrebno za
boravak ovde!
- Zašto?
- Zato što takva ne možeš izaći sa mnom.
- Šta to treba da znači?
Svaki muškarac gubi glavu za tako seksi majicom i ubitačno
seksi šortsom! Naravno, to nije smeo da joj kaže. Neverovatno
je... koliko ga običan razgovor s njom košta energije.
- Osim toga, izgledaš kao da nedeljama ništa nisi jela - rekao
je iako nije mislio ozbiljno. Gađala ga je jastukom, koji je on vešto
izbegao.
- Zažalićeš što si me ovamo doveo - rekla je odlučno.
- Kupi sve što poželiš! Ali ne zaboravi: ti si Kim! Nema
fizičkih obračuna, nema verbalnih ispada, nema alkohola i,
naravno, nema flertovanja s drugim muškarcima.
Pala joj je senka na lice.
- Kako bih mogla to da zaboravim? Da nije bilo Kim, ne bih
provela s tobom ni minut.
Aleksandrov sastanak u kancelariji potrajao je duže nego što
je očekivao. Kad je došao kući, napeto je čekao da Olivija izađe iz
spavaće sobe.
Vrata su se otvorila i... Aleksandar je bio zatečen. Plavu kosu
podigla je u elegantnu punđu. Nosila je jarkocrvenu
koktel-haljinu, čiji je korset isticao njene besramno lepe grudi.
Izgled je upotpunila zlatnim sandalama s visokim potpeticama.
Ipak, Aleksandar je znao šta se krije iza ove besprekorne
fasade. Bila je to najseksepilnija žena koju je u životu sreo.
~ 32 ~
 Požuda koju je budila u njemu bila je neizdržljiva. Ipak, znao
je da je to samo prirodna, biološka reakcija njegovog tela.
Strpljivo je čekao da se požuda u njemu stiša i da ponovo
zavlada svojim čulima.... uzalud. Što je duže posmatrao Oliviju, to
je više rasla njegova čežnja.
Ćutke ju je uhvatio za ruku. Zavarničilo je kad su im se prsti
dotaknuli.
- Dok se Kim ne vrati, moraš da nosiš ovaj prsten - podsetio
ju je.
Sve je ovo bio izazov za njega. Morao je da dokaže da nije
neodgovoran kao njegovi roditelji.

~ 33 ~
 5. poglavlje

Olivija se udobno smestila na meko zadnje sedište limuzine.

Zatvorila je oči u pokušaju da se opusti, ali Aleksandar ju je sve
vreme gledao.
Uzdahnuvši, okrenula je glavu posmatrajući svoj odraz u
zatamnjenom staklu. Čitavo posle podne provela je u rukama
stiliste da bi izgledala ovako očaravajuće.
Bila je savršena kopija Kim. Ali Aleksandar je želeo Kim, a ne
nju! Pa ipak, osećala je da je i ona privlačna Aleksandru.
Bilo joj je teško da sedi mirno i srce joj je poskakivalo svaki
put kada ju je pogledao. Zašto je baš on, od svih muškaraca na
svetu, morao da joj poljulja samopouzdanje?
Kada se vozilo zaustavilo, vratar im je prišao pozdravivši ih
uz naklon. Aleksandar je izašao razmenivši s njim nekoliko reči,
pa se vratio na sedište držeći malu kutiju u ruci.

Olivija je nepoverljivo podigla obrve.

- Već nosim prsten svoje sestre i na svadbenom sam
putovanju s njenim mužem. Zar to nije dovoljno? - izgovorila je,
kao da je pokušavala da ublaži osećaj krivice. - Nema tog nakita
koji će me pretvoriti u nju. Veruj mi, pokušavala sam - spustila je
ruke u krilo. - I mrzim dijamante!
Otvorio je kutijicu.
- I mislio sam da će tako biti - promrmljao je i pokazao joj
veliki rubin na zlatnoj ogrlici.
- Sigurno je koštala čitavo bogatstvo!
- Sitnica. U svakom slučaju, slaže se uz tvoju haljinu.
Zadržala je dah dok joj je on stavljao ogrlicu oko vrata. Kad
joj je dodirnuo vrat, kao da je osetila žeravicu. Olivija je bila
dirnuta iako je znala da je ovo samo način da kupi njenu
saradnju.
- Hvala - prošaputala je dodirnuvši privezak vrhovima
prstiju. Dragi kamen ležao je tačno između njenih dojki, a

~ 34 ~
Aleksandar nije mogao da skrene pogled. Postiđeno je gledala
kroz prozor.
- Da li si ikad poželeo da budeš glumac? - upitala je da
prekine neprijatnu tišinu. Čutao je.
- Pa šta je ovo?! - protestovala je. - Možeš da sudiš o
apsolutno svakom aspektu mog života, ali ja ne smem da ti
postavim čak ni naivno pitanje?
- Ovo pitanje je tebi naivno?
- Pa naravno. Sin si dvostrukog dobitnika Oskara i pritom si
prava poslastica za oko.
- To sam ja?
- Šta?
- Poslastica za oko? Ravnodušno je slegnula ramenima.
- Ne poznajem seksepilnijeg muškarca - priznala je - iako me
mrziš zbog mog navodno grešnog života.
Njegove oči su se caklile.
- Večna drama oko mojih roditelja bila je dovoljan razlog da
se distanciram od svega što je u vezi s njima.
- Ne viđate se više? - znala je da je na tankom ledu, ali morala
je da ga pita.
Lice mu se smračilo. - Ne.
- Sve su to novinari napumpali - pokušala je da ublaži
situaciju.
- U slučaju mojih roditelja, novinari nisu preterivali -
promrmljao je. - Bili su nesposobni da misle na bilo šta osim na
sebe. Ili na svoju strast, kako je to moja majka nazivala. Kao da
naša porodica nije ništa drugo do jedan veliki film, u kojem ona
igra glavnu ulogu. Zbog nje smo se Emili i ja mesecima povlačili
po sudovima, socijalnim službama i medijima. Da li si zadovoljna
odgovorom? - dodao je sarkastično.
Šta je trebalo da kaže na to? To bi objasnilo njegov poriv da
krije privatni život.
- Draže bi mi bilo da je naša majka pucala u oca umesto što
nas je ostavila s njim - rekla je i odmah se pokajala primetivši
njegov besni pogled.
- Zašto je otišla?
- Kim ti nikada nije pričala o tome?
- Znam da joj je ta tema neprijatna, pa je nisam pitao.
~ 35 ~
 Liv, ostavila nas je na cedilu. Još uvek su joj u glavi odzvanjale
Kimine reči. Njihova majka je pobegla ostavivši svoje kćerke na
milost i nemilost bezobzirnom ocu, koji je bes iskaljivao na njima.
- Vas dvoje ste savršeni jedno za drugo - narugala se Olivija. -
Dignete nos i svisoka gledate slabije ljude, a svoje probleme
gurate pod tepih. Kim nikada nije oprostila majci što nas je
ostavila sa ocem.
- A ti? - iznenađeno je upitao. Spustila je ruke u krilo.
- Nema tu šta da se oprašta.
- Ne? Kakva to majka ostavlja kćerke čoveku, s kojim ni sama
nije mogla da živi? A znam iz iskustva koliko Džeremaja ume da
bude nepodnošljiv.
- Možda nije imala izbora? Sigurno joj nije bilo lako da s njim
i s nama izlazi na kraj. Osim toga, bila je bolešljiva. A ja sam
stalno bila problematična: ili sam ponavljala razred ili sam bila u
lošem društvu. I svaki put kada bih napravila problem, moj otac
je njoj prebacivao.
Pokušao je da je uhvati za ruku, ali je ona stegnula pesnice.
- Tvoje ponašanje nema veze s tim. Čak i ako si nestašno
dete, to nije izgovor.
On je to najbolje znao, jer se stalno trudio da bude savršen
sin. I nikad nije bio dovoljno dobar.
- Nisu svi tako snažni i savršeni kao ti i moja sestra.
Ova primedba bila mu je smešna. U ovom trenutku, na
primer, nije mogao da misli ni na šta drugo osim na to da bi rado
poljubio Oliviju. I on je bio rob sopstvene strasti.
Šta ako se ponovo pretvori u malog, nesigurnog dečaka?
Pomisao na detinjstvo ispunjavala ga je gađenjem. Koliko je puta
ispaštao dok nije shvatio da ne sme da se meša u odnos svojih
roditelja? Stalno se nadao da će spasti porodicu i bilo mu je
potrebno mnogo snage da se oslobodi osećaja krivice.
- Niko ko te poznaje ne bi ti prebacivao tvoje slabosti, Olivija.
- Znači, nisi primetio da sam kukavički pobegla od oca na
prijemu?
Iznenadio ga je njen ogorčeni ton pre svega zato što je Olivija
bila kritična prema sebi.
- Moram da priznam da sam prvo bio bez teksta kad sam te
prepoznao. Iako sad razumem zašto si se menjala sa sestrom. A
~ 36 ~
što se tvog oca tiče, znam koliko Džeremaja ume da bude
nepredvidljiv. Nije vredan svađe i to te ne čini kukavicom.
Konačno joj je na usnama zatitrao stidljiv osmeh.
- Onda ćeš mi se zahvaliti što nisam napravila scenu na
prijemu?
- Ne sasvim. Ipak tebi i tvojoj sestri treba da zahvalim za ovu
šaradu.
Olivija ga je očarano posmatrala. Na njegovim obrazima
ugledala je rupice, a oči su mu se zadovoljno caklile. Tako je lep i
snažan kad je nasmejan. Duboko u njoj javio se osećaj, koji bi
mogao da bude opasan...
Stigli su do odredišta. Nekoliko sekundi kasnije, ulaskom u
hotel „Ric“, obreli su se u potpuno drugom svetu, a čak bi i
Olivijin arogantni otac bio oduševljen ugledom koji Aleksandar
ovde uživa.
Uveli su ih u zatvorenu salu za bankete. U sredini prostorije
bila je mala fontana, a s plafona su visili veličanstveni lusteri.
Olivija je nervozno ispravljala dlanovima svilenu haljinu.
- Izgledaš neodoljivo, opusti se! - prošaputao je.
Kako uspeva da mi čita misli?
- Samo je jedan razlog da budemo ovde - odgovorila je. - No-
vinari treba da poveruju u to da smo srećni mladenci.
- Ovde smo zato što imam poslovni sastanak - osvrtao se oko
sebe.
- Ne čini mi se kao prikladno mesto za...
Učutala je kad je pozdravio nekog čoveka klimanjem glavom.
- Ne održava se svaki sastanak u konferencijskoj sali. Neki
ljudi više vole prijatne, opuštene večere ili koktele. To im daje
priliku da te bolje procene. U ovom slučaju, reč je o čoveku koji
pripada „staroj školi“. Veoma su mu važni ugled i tradicija.
Pogledala je u sedu damu, pratilju tog čoveka.
- Želiš da ostaviš utisak na njega? - upitala je radoznalo.
- Ironija ti ne pristaje - odgovorio je kratko. Za trenutak se
pred njenim očima pretvorio u biznismena. - Želim da preuzmem
njegovu firmu.
Olivija se nasmešila pozdravivši taj par. Henri Mekintajer ju
je zainteresovano odmeravao dok ih je Aleksandar predstavljao.

~ 37 ~
 - Posmatram vaš poslovni put već neko vreme, gospodine
King - reče stariji gospodin, zagledan u Oliviju. - Vi ste zvezda u
razvoju u svojoj branši, a sad imate i grandioznog biznismena u
timu.
Čestitam! Siguran sam da ćemo dobro početi i da ćemo
ostaviti veliki oblak prašine za sobom.
Olivija se zahvalila na komplimentu i sela je za sto. Ruke su
joj drhtale. U međuvremenu, Henri je do detalja opisivao zašto su
ona i Aleksandar, po njegovom mišljenju, savršen par.
Olivija je znala da je i njena sestra ponosna u istoj meri kao i
Aleksandar. Ipak, ova činjenica doprinela je da se loše oseća.
Uostalom, ona nije ništa drugo do obična prevarantkinja, koja se
nije dokazala ni u poslovnom svetu.
Podbočila se slušajući razgovor.
Dok je ispijala treću čašu šampanjca, nastao je žagor u sali.
Aleksandar i ona istovremeno su se okrenuli. Nikolas i Izabela
Fiori. Koliko liči na oca, pomislila je Olivija.
- Aleksandre, dugovao sam joj uslugu! - pokušao je da
objasni Henri. - Molim vas, saslušajte majku.
Energično je zatresao glavom.
- Ovim ste prokockali šansu da spasete svoje preduzeće,
Mekintajer! - Olivija se naježila od divlje odlučnosti u njegovom
glasu.
- Aleksandre? - prošaputala je. Nije odgovorio, već je hladno
odmeravao svoje roditelje.
Olivija ga je uhvatila za ruku da bi mu skrenula pažnju na
sebe, ali nije reagovao. U sali je zavladala tišina. Sve oči bile su
uprte u njihov sto, kao da nisu mogli da dočekaju početak
porodične drame uživo. Ugrizla se za donju usnu i spustila je
ruku na Aleksandrov obraz. Još uvek je nije pogledao. Olivija je
primetila koliko on teško diše, pa je i njen puls podivljao.
Spontano mu je provukla prste kroz kosu privukavši njegovu
glavu bliže sebi.
Sekunde su prolazile, a onda su im se usne spojile. Tim
poljupcem želela je da ga povrati iz stanja šoka i... bio je to
neverovatan osećaj.

~ 38 ~
 Zagrlio je Oliviju i toliko ju je stegnuo da je izgubila dah.
Osećala ga je svakim milimetrom tela. Tiho je uzdahnuo, strasno
je ljubeći. Za trenutak je zaboravila na sve oko sebe.
Posle nekog vremena okrenula je glavu u stranu iako bi
radije nastavila da se ljubi. Nije mogla da se oslobodi glasa u glavi
koji joj je govorio da Aleksandar zapravo nije želeo ovaj poljubac.
Nije smela da zaboravi da je ona ovde samo u ulozi svoje sestre!
- Aleksandre? - prošaputala je. - Saberi se ili ću...
Obema šakama obuhvatio je njeno lice, kao da je nikada više
neće pustiti. Sekunde su trajale kao večnost.
U tom trenutku njegovi roditelji stigli su do stola.
- Zdravo, Aleksandre - Olivija je bila užasnuta kad je čula
prizvuk ironije u Izabelinom glasu. - Drago mi je što te vidim.
Aleksandar se nije pomerio iako je bilo očigledno da je majka
želela da ga poljubi. Nikolas King je ćutke stojao pored supruge.
Pogled njegovih plavih očiju bio je strog.
- Izabela - s mukom je izgovorio Aleksandar - rekao bih da je
i meni drago, ali oboje znamo da nisam dobar glumac. Zato,
pređimo na stvar: šta vas dvoje radite ovde?
Izabela se nasmejala. Ova žena zaista zaslužuje Oskara.
- Ponovo smo se venčali. Aleksandar je zario prste u Olivijino
rame.
- Pa ste pomislili da bih želeo da to zajedno proslavimo? -
povukao je Oliviju i pošao prema izlazu.
- Ne - odgovori Izabela brzo. - Želim da vidim Emili. Neću ti
dozvoliti da sprečavaš naš susret.
Olivija je osetila da Aleksandar drhti od besa.
- Ne - izgovorio je samo tu jednu reč. Napustili su svečanu
salu.
Olivija je u stanu bacila tašnu na stočić, pa je pošla za
Aleksandrom do spavaće sobe. Na putu do kuće nisu razgovarali
o incidentu.
Čula je zvuk tuša iz kupatila, znači, Aleksandar želi mir. Nije
marila za to. Znala je da se između njih nešto promenilo. O tome
su morali da razgovaraju i nije želela da napusti prostoriju dok ne
dobije odgovore.
Nestrpljivo je izula sandale i nakratko je zatvorila oči. Osećaj
mekog tepiha pod umornim stopalima bio je božanstven. Onda je
~ 39 ~
povukla duge zavese s francuskih prozora i pogledala veliki
bračni krevet prekriven crnim satenom.
U tom trenutku Aleksandar je izašao iz kupatila. Oko bokova
je zakačio peškir, kosa mu je bila mokra.
- Olivija, želim da budem sam! Klecnula su joj kolena dok je
gledala kako se kapljice vode slivaju niz njegovo osunčano telo.
Olivija je uzdahnula. Bila je savladana njegovom
muževnošću. Životinjska čežnja probudila se u njoj, kao nikada
dotad... Aleksadrov peškir pao je na pod...
U sledećoj sekundi uhvatio ju je za ramena, osetila je vrelinu
njegovog tela.
- Olivija?
Kako da se oduprem ovom iskušenju?
- Da?
- Prestani da zuriš u mene! Učini mi uslugu i nestani iz sobe!
Pogledi su im se sreli.
- U suprotnom, neću odgovarati za svoje postupke - dodao je
tiho.
Protresla je glavom.
- Ne idem dok mi ne objasniš šta se to večeras dogodilo! -
posmatrala je kako se njegova prsa podižu i spuštaju. - Kada si ih
poslednji put video, Aleksandre?
- To te se ne tiče.
- Sve me se tiče, jer sam ovde s tobom. Zajedno smo u ovom
sosu! - da bi potvrdila to što je rekla, podigla je ruku na kojoj je
sijala burma. - Posmatraj to ovako: što mi pre odgovoriš na
pitanja, to ću ja pre otići.
- Poslednji put video sam ih pre devet godina, na sudu.
Znači, to je razlog što je porodični susret bio toliko hladan!
- Ali znao si da je tvoja majka u Parizu, zar ne?
- Dobio sam informaciju da će ponovo podneti zahtev za
starateljstvo nad Emili.
- Zato smo morali da dođemo u Pariz?
Njegovo ćutanje bilo je odgovor.
- Ali ona ne može da ti oduzme starateljstvo. Mislim, s
razlogom ti je dodeljeno.
Nije mogla da izbriše iz glave onaj odvratni, hladni izraz
Izabelinog lica.
~ 40 ~
 - Moja majka? Sve ona može, osim da bude prava majka -
Aleksandar ju je uhvatio za ruku. - Da li sam zadovoljio tvoju
radoznalost? Da li si srećna što i ja imam mane, kao ti?
- Ne, uopšte se ne radujem - stisnula je usne. - Samo želim da
budem s tobom.
Prišao joj je bliže.
- Zašto?
Podigla je ramena i nije znala kud da gleda. Još uvek je bio
nag, kao od majke rođen!
- Čini mi se da ti nije dobro. I koliko mogu da procenim, ne
dozvoljavaš nikome da ti pomogne. Ispričaj mi kako se osećaš ili
razbij ovu čašu od besa! Tako ćeš se sigurno bolje osećati.
Zamišljeno je prevukao palcem preko njene donje usne.
- Želiš li da znaš šta mi treba da bi mi bilo bolje?
Kolena su joj klecala kad je spustio ruku na njena leđa, nežno
je pritisnuvši na svoju muškost. Onda je šakama stisnuo njenu
guzu. Tkanina haljine bila je toliko tanka da se osećala kao da je i
ona naga.
- Da li sad znaš šta želim? - prošaputao je. - Želim da te
poljubim još jednom. I želim da pocepam ove krpice s tebe, da te
bacim na krevet i zaboravim sve. Želim da mi svaka kost utrne, da
više ništa ne mogu da osetim.
Njeno telo je nekontrolisano drhtalo.
- Ako nisi spremna na to, odmah nestani! - dodao je
bezosećajno.
Odgurnula ga je.
- Ti ne želiš mene, želiš Kim - za trenutak je i sama to
zaboravila.
- Nijednog trenutka te nisam pobrkao s Kim.
U njegovom pogledu nije bilo ni tračka besa ili mržnje, samo
požuda. To joj je pomutilo razum.
Aleksandar je posmatrao kako pada senka preko Olivijinog
lica. Sve vreme ubeđivao je sebe da je požuda, koju je Olivija
budila u njemu, samo biološka reakcija, a to je koješta!
- Možda neće biti okršaja na sudu - promenila je temu. -
Tvoja majka je samo rekla da želi da vidi svoju kćerku.
Dirnuo ga je njen osmeh i njena očigledna sreća što problem
možda ipak nije toliko ozbiljan. Naučio je sebe da ne očekuje
~ 41 ~
ništa ni od koga. Olivijino saosećanje doživeo je kao prijatni
povetarac, koji se iznenada pretvorio u razornu oluju. Uostalom,
ne sme da zaboravi svoju pravu suprugu!
Već ga je šokiralo to što je video Izabelu i Nikolasa ponovo
zajedno. U treptaju oka, sva njegova samokontrola, koju je
godinama mučno gradio, srušila se. Osećao se kao da se vratio u
detinjstvo, koje je pokušavao da zaboravi.
Večne bitke njegovih roditelja... Nikolasov nemilosrdni bes i
Izabeline lukave igrice da bi zadržala muževljevu pažnju. I
smešni pokušaji malog Aleksandra da osvoji njihovu ljubav. Da
postane bolji, interesantniji, vredan njihove ljubavi... da dobije
naklonost roditelja, koju zaslužuje.
Želeo je Oliviju svakim delićem svog bića, ali to bi bio samo
seks, bekstvo od svakodnevice. Ili možda nešto mnogo više? Ipak
ga je onim poljupcem izvukla iz ambisa sećanja...
To joj nikada neće zaboraviti. Činilo mu se da mu je spasla
život. A mogla je samo da sedi za stolom i da posmatra kako on
gubi kontrolu pred velikim brojem ljudi. Ali ona je reagovala na
pravi način.
Iako ju je stalno bombardovao kritikama, u odsudnom
trenutku bila mu je lojalna. Pogrešno je procenio Oliviju i njenu
navodnu samoživost. S druge strane, nije želeo njeno sažaljenje.
Znao je da će preživeti samo ako bude nezavisan. Prečesto je
maštao o tome kako će njegova majka napustiti oca i da će se
time okončati beskrajne svađe. Na kraju je poverovao u to da ni
nju ni sebe ne može zaštititi od fatalnog kraja. Strašno priznanje
za bespomoćnog dečaka.
Od tog trenutka kontrola je morala da pobeđuje nad strahom
ili osećajem krivice. To je naučio tokom svih teških godina u po-
rodici.
- Dozvolićeš im da vide Emili, zar ne? - upita Olivija.
Bilo mu je teško da potisne požudu.
- Ne mešaj se, Olivija!
Neće se mešati, naravno. Oprezno ga je uhvatila za ruku i uz-
dahnula.
- Besan si na svoje roditelje - rekla je. - Tvoja majka nije
želela da zna kako si. Možda je...

~ 42 ~
 - Dosta! Samo zato što sam ti priznao da se ložim na tebe, ne
daje ti za pravo... - prekinuo je tražeći prave reči. - Ne treba mi
tvoje sažaljenje - rekao je nevoljno.
- Ali..
- Zar ne misliš da si se previše uživela u ulogu? - hladno ju je
pogledao, kao da je svaka pomisao na strast nestala. - Ipak si ti
samo zamena i ne moraš da se pridržavaš zlatnog pravila: i u
dobru i u zlu. Cenim to što si uradila za mene, ali više ništa ne
očekujem.
- Naravno. Slučajno sam te pobrkala s nekim ko ima
osećanja. Ali hvala na podsećanju, zaboravila sam da si apsolutno
nesposoban da pokažeš emocije.
Aleksandar je prevukao rukom preko očiju. Bio je slomljen,
ali nije smeo da bude osećajan.

~ 43 ~
 6. poglavlje

Olivija je zagrizla kroasan od čokolade. Tiho je uzdahnula

kad je osetila ukus. Mali kafe pored Aleksandrove firme bio je
delić raja za nju i svaki slobodan trenutak tu je provodila.
Prethodnih dana vredno je radila, preostalo je još da smisli
uspešnu prezentaciju.
Bila je nasmejana, prijalo joj je poslepodnevno sunce. I...
mislila je na Aleksandra.
Tokom prošle nedelje uglavnom ju je ostavljao samu, bar
tokom dana. Uveče su išli na prijeme ili dobrotvorne večere. Ali
od one večeri, kad je sreo roditelje, među njima je postojalo nešto
neizgovoreno.
Bio je veoma ljubazan prema njoj i nije joj više prebacivao za
svaku sitnicu. Jedne noći čak joj je kafu doneo kad je zaspala na
svojim nacrtima. Drugom prilikom pažljivo ju je odneo u krevet
jer je zaspala. Osim toga, pomagao joj je oko kampanje. I pored
svega toga, bio je zamišljeniji nego ranije.
Nije mogla da se navikne na tu pažnju. Sudbina ih je spojila i
Olivija je stalno podsećala sebe na to da je s mužem svoje sestre.
Ovaj čovek je za nju tabu.
Uzdahnuvši, zavalila se u stolicu. Kad sam postala ovakav
mazohista? Otkad je bolje upoznala Aleksandra, kad je čula za
njegov bol, njegove brige i pre svega njegovu zabranjenu požudu,
onaj pogled pre poljupca ne izlazi joj iz glave. U tom pogledu krilo
se mnogo neizgovorenih osećanja i time ju je pogodio u srce.
Kao pritiskom na dugme, griza savesti ponovo se probudila u
njoj. Zašto me privlači čovek moje sestre?
- Dakle, ovde se kriješ!
Olivija je protrljala oči kad je ugledala Aleksandra. Uspravila
se kao sveća dok ju je on merkao.
Obrazi su joj buknuli, a kolena je spojila da ne bi drhtala.
Spustila je ruke u krilo i ukočila se da bi sačuvala držanje.
- Ne krijem se - zvučala je kao da je ostala bez daha. Srce joj
je luđački lupalo kad je privukao stolicu i seo pored nje. - Ali
pitaću vlasnika mogu li da se uselim u njegovu kuhinju.

~ 44 ~
 Nasmejao se iako mu je pogled bio ozbiljan.
Nesigurno je posegnula za poslednjim zalogajem kroasana.
Pre nego što ga je stavila u usta Aleksandar je privukao sebi
njenu ruku spustivši lagani poljubac na vrh njenog prsta. Olivija
je osetila topli vrh njegovog jezika.
Iznenađeno je povukla ruku. Gledala je Aleksandra u oči dok
je on sa uživanjem žvakao. Nešto tu nije bilo u redu.
- Aleksandre, da li je sve u redu? - konačno je upitala.
- Zašto ne bi bilo?
- Zato što izgledaš čudno. Iznenađeno je podigao obrve.
Ipak, nije je to prevarilo.
- Izgledaš kao da bi me progutao - dodala je, na šta se on
nasmejao.
- A onda bi sebe mrzeo zbog toga, pa bi me ispljunuo. I bilo bi
ti svejedno kako se osećam. Ali nisam ja vreća za udaranje da se
iživljavaš nada mnom, ovde sam zato što me je Kim zamolila. I
mada mi je to potpuno nezamislivo, i ja se ložim na tebe -
priznala je. - Zato te molim: prestani da se igraš sa mnom! Ne
pristaje ti. Osim toga, otežavaš nam oboma ovu situaciju.
Primaknuo joj se toliko da su im se usne gotovo dotakle.
- Ne igram se s tobom - osetila je njegov topli dah na koži. -
Svim silama borim se protiv želje da te konačno poljubim,
svučem i uzmem. Osećam se kao da sam iznenada poludeo -
spustio je kažiprst na njene usne da bi je sprečio da progovori. -
Pre nego što ponovo počneš da pričaš o Kim, dozvoli da ti
objasnim jedno: ona nikada u meni nije izazvala ovu životinjsku
požudu!
Teško dišući, odmaknula se koliko je mogla.
- Eto. Je li ti sad bolje? - raspitivao se.
- Ne, nije - pokušavala je da se oslobodi uzbuđenja, koje joj je
pomutilo čula.
- Ne pričinjava ti zadovoljstvo to što si me opčinila?
- Ne - rekla je nešto glasnije da bi prikrila laž. - Jasno mi je da
ti je trenutna situacija naporna koliko i meni. Ipak, veliki je uspeh
držati osećanja pod kontrolom, zar ne? Pokazuješ samo određene
emocije, a ne snalaziš se kad te libido ne sluša. Izluđuje te
činjenica što ne možeš da potisneš ono što je među nama. I

~ 45 ~
uprkos svemu, ja kažem: ne! Mislim da ne treba mene da kriviš
zbog svojih navodnih slabosti.
- I ne krivim te, Olivija - uveravao ju je. - Lakše bi mi bilo kad
bih mogao.
- Dobro, onda preziri sebe zbog slabosti - iako joj je bilo
drago što je otvoren, duboko u sebi osećala je prazninu. - Kad me
muškarac smatra privlačnom, ne treba da se stidi što je to ispod
njegovih standarda. Uprkos greškama iz prošlosti, zaslužujem
malo poštovanja.
Pogledi su im se sreli. Uzeo ju je za ruku i zavalio se u stolicu.
Sedeli su neko vreme u tišini, a po Olivijinom stomaku razlio
se osećaj topline. U trenutku kad je poželela da se oslobodi tog
osećaja, Aleksandar je progovorio:
- Karlos mi je javio da nije pronašao Kim, ali zna da ona nije
napustila ostrvo.
Istrgnula je ruku. Svaki put kad se u Oliviji probudi požuda,
javi se i osećaj krivice. Zabranjena teritorija!
- Zaista sam bio zao prema tebi iako si želela da mi
pomogneš - nastavio je uzdahnuvši.
- Ne želiš ništa više da dodaš? - podigla je obrvu rugajući se. -
Očekujem da padneš na kolena, raširiš ruke i glasno vikneš: O,
velika Olivija, molim te stotinu puta za oproštaj!
- To sam oduvek voleo kod tebe, tvoj silni optimizam. Dakle,
šta treba da uradim da mi oprostiš?
- Samo nastavi da se smeješ! Mislim, smeješ se tako retko.
Stalno si zauzet brigom o Emili i o svojim milionima. Taj sumorni
izraz lica jeste pomalo seksi, ali kad si nasmejan, to je nekako... -
nedostajale su joj reči i pocrvenela je. Aleksandar se nagnuo nad
nju.
- Možda se nisam smejao zato što sam bio u tvom društvu.
Razbijam glavu oko Kim, a stalno moram da pazim na moralne
zakone našeg društva. Da budem iskren, granice dobrog i lošeg
poprilično su mi mutne pred očima... Ostaje mi samo bekstvo u
tamu.
Posle tog dvosmislenog predloga zavladala je teška tišina.
Nekoliko sekundi kasnije prasnuli su u smeh.
- Posle večere možemo... Olivija je žustro odmahnula glavom.

~ 46 ~
 - Ne, ne mogu više da izdržim nijednu poslovnu večeru sa
strancima.
Strah da nije dorasla ulozi postao je stanje. Celog života
pokušavala je da bude kao Kim, a ne može čak ni da glumi da je
ona, makar nakratko.
Iz dana u dan postajalo joj je to sve jasnije.
- I parovi na medenom mesecu treba da odmore malo jedno
od drugog, zar ne? Ispričaj im da mi treba pauza od životinjskog
seksa! Osim ako to ne remeti sliku savršenog supruga!
Pogledi su im se sreli. Potamnele su njegove plave oči.
- Životinjski seks? Da li je to tvoj način da me kazniš što ti
ranije nisam verovao? Ako jeste, uspeva ti.
Ustala je iako su joj klecala kolena.
- Otkazaču večeru - obećao je. - Ima i jedna modna revija,
koja bi mogla da te interesuje.
- Ne moraš zbog mene...
- Ipak smo porodica. Krajnje je vreme da naučimo da živimo
jedno pored drugog. Nisam imao pojma koliko ti je sve ovo teško.
- Izgleda da je ovo sudbina, stalno me privlače pogrešni
muškarci. - priznala je.
- Zapravo, mislio sam koliko ti je teško da glumiš Kim.
Pocrvenela je kao bulka.
- Volim svoju sestru i oduvek sam joj želela uspeh u životu -
to je bilo tačno, bar dosad. Sad joj je zavidela što ima Aleksandra.
Dok je nešto kasnije odlučno prebacivala tašnu preko
ramena, nagnuo je glavu i zatvorio oči.
- Limuzina ti je na raspolaganju, radi šta hoćeš!
Ovako više neće moći, pomislila je. On je sad član njene
porodice, Kimin muž. Moraće da nauči da podnosi njegovo
prisustvo, a da pritom ne mašta o njemu.
- Da li si ozbiljan? Misliš da treba da provedemo dan
zajedno?
Slegnuo je ramenima.
- Priznajem, to bi me obradovalo - rekao je konačno.
- U redu, ali ja odlučujem kuda ćemo. Iznenadiću te,
Aleksandre! Biće ti zabavno, veruj mi! - uhvatila ga je za ruku i
povukla da ustane. - Zaboravi na opsesiju kontrolom i budi
jednom spontan i lud!
~ 47 ~
 Nikada u životu nije bio toliko radoznao. Napeto je gledao
kroz prozor dok su se vozili ulicama Pariza. Olivija je odlučno
odbijala da mu kažu kuda idu. Osećao se kao dete.
Smejao se slušajući je kako priča o svojim ranijim posetama
Parizu, a da pritom nijednom nije spomenula onu katastrofu. Na
sebi je imala farmerke i majicu, a kosa joj je bila vezana u rep. Na
njen nagovor i on se neformalno obukao - bermude i polo majicu.
Automobil se zaustavio.
- Jesi li spreman? - upitala je. Aleksandar je klimnuo glavom.
Izašli su. Dočekali su ih radosni glasovi i nasmejana lica.
Aleksandar se naježio od uzbuđenja. Stajali su pred ulazom u
zabavni park pun sveta. Bio je savršen letnji dan.
Instinkt mu je govorio da se okrene i ode. Nepomično je sta-
jao dok se Olivija pozdravljala s vozačem i požurila do
biletarnice.
- Šta je bilo? Tvoje vreme je previše vredno da bi se vozao na
roler-kosterima?
Stisnuo je pesnice zabivši ih u džepove.
- Nikada se nisam vozio na roler-kosteru.
- Zaista? Onda te čeka luda vožnja!
Prevrnuo je očima i nasmejao se. Uhvatila ga je podruku.
- Da budem potpuno iskrena - nastavila je - srećna sam što
ću se konačno malo opustiti. Nije lako po ceo dan glumiti da sam
ludo zaljubljena u tebe.
Pogledao ju je, zabavljalo ga je sve ovo.
- Zašto me ne iznenađuje to što ti treba adrenalinska vožnja
na roler-kosteru da bi se opustila?
Ugrizla se za donju usnu.
- Meni treba nešto drugo da bih se opustila...
Uhvatio ju je za ruku i privukao sebi.
- Misliš da je to smešno?
- Ne, ali šta očekuješ od mene? Ili ću se smejati svemu ovome
ili ću... znaš već.
Posle provedenih sat vremena u redu za vožnju Aleksandar
je shvatio da se i Olivija plaši. Srce mu je sišlo u pete, delom zbog
vožnje, a delom zbog toga što je bio pored seksepilne Olivije. Dok
je roler-koster jurcao, krv mu je ključala. Aleksandar je
istovremeno vrištao i smejao se.
~ 48 ~
 Olivija ga je čvrsto držala za ruku. U trenutku kad je pokušao
da joj se nasmeje, vrisnula je toliko glasno da je pomislio da mu je
pukla bubna opna. Bili su toliko visoko da su ljudi na zemlji
izgledali kao šarene tačkice.
Kad su se i po treći put vinuli u vazduh, Olivija je bila van
sebe od straha. Aleksandar ju je zagrlio i držao čvrsto do kraja
vožnje. Bila je srećna, hiljade leptirića lepršalo joj je u stomaku...
Kasnije, kad su se vratili u penthaus, Aleksandar je uzalud
tražio odgovarajuće reči da opiše ovaj neobični dan. Zato je ćutao
uživajući u osećaju koji mu je ostao posle ovog spontanog izleta.
Olivija je bila u pravu. Nikada se nije u životu tako dobro
zabavljao kao danas. Ne zbog luđačkih roler-kostera, nego pre
svega zbog Olivijinog društva. Radovala se najmanjim sitnicama,
sve ju je oduševljavalo i isijavala je pozitivnu energiju. Čak je
osvojio plišanu igračku za nju.
Za Aleksandra je bilo nezamislivo da opušteno uživa u
slobodnom vremenu. Vrednim radom zaradio je milione dolara,
preuzeo je odgovornost za svoju mlađu sestru... ali nikada nije
naučio da uživa u trenutku. Dosad nije znao šta mu nedostaje u
životu. Sada je shvatio: lična sloboda.
Sedela je na kauču u turskom sedu i nekoliko puta umorno je
uzdahnula. Njene oči zasijale su kad je pogledala Aleksandra.
- I? Kako ti je bilo danas?
- Dugo se nisam tako dobro proveo.
Ponosno se nasmejala.
- Najbolje u svemu jeste to što se uopšte nismo svađali -
protegnula se, a Aleksandrov pogled pao je na njene bujne grudi.
- Hvala ti za danas. I ja sam se dobro provela iako i dalje ne
razumem zašto nisi hteo da podeliš sa mnom šećernu vatu.
Bilo mu je sasvim prirodno da se smeje u njenom prisustvu.
- Bila si dovoljno luda i bez dodatne porcije šećera. Osim
toga, pozelenela si na roler-kosterima. Sad bar znam da nisi
toliko hrabra kao što izgledaš. Jesi li izabrala te vožnje samo zato
da bi se šćućurila uz mene?
- Baš misliš da si neodoljiv, zar ne?
- Jesi li izgubila smisao za humor?
- Laku noć, Aleksandre!
Ustao je sa sofe.
~ 49 ~
 - Sad budi iskrena! Bila si prestravljena na svakoj od te tri
vožnje. Samo sam čekao kad ćeš povratiti!
Odustala je od rasprave.
- Znam. Svaki put kada sedam kažem sebi da ovoga puta neće
biti strašno. I uvek bude.
- Radila si to i pre?
- Jesam.
- I ipak ideš iako je to horor?
- Verovatno to radim zbog uzbuđenja. Na kraju krajeva,
roler-koster me ne može ubiti.
- To je tvoj moto, zar ne? - upitao je tonom od kojeg joj je
nestao osmeh s lica. - Upuštaš se u avanture po svaku cenu?
- Misliš da sam zaludenik za avanturama?
- Pre bih rekao zaludenik za emocijama - odgovorio je.
- Dakle, ovim se završava primirje, zar ne? - rekla je
prekrstivši ruke. - Odmah ispljuni: šta ti smeta kod mene?
U grudima mu se ponovo javio osećaj, koji je želeo da
potisne. Nije želeo da Olivija u njemu budi takvo osećanje. Ali
upravo je zato bila posebna... taj njen divlji, neobični karakter.
Njegov analitički um stalno je pokušavao da prepozna šablon u
njenom ponašanju, ali je ona uvek iznova uspevala da ga
iznenadi.
Ranije je mislio da je ona egoistična, a sad ipak ima nešto
drugačiju sliku o njoj.
Kad je pokušala da prođe pored njega, uhvatio ju je za lakat.
- Nije svako uzbuđenje vredno pažnje. Nije svaka emocija
vredna istraživanja dok te ne obuzme celu. I nije sve tako
bezazleno kao vožnja na roler-kosteru, zar ne?
- Šta to treba da znači?
- Tvoje afere, tvoji poslovi, tvoje nepromišljene odluke...
- Misliš da sam imala aferu sa Žakom samo zbog uzbuđenja? -
prebledela je.
- Ne, samo kažem da ti je postala navika da sebe stalno
dovodiš u nepriliku - podigao je ruke i brzo ju je poljubio u obraz.
- Pričaćemo sutra. Laku noć, Olivija!
Čim je ostala sama, prstima je dodirnula mesto koje je
maločas poljubio. Uprkos ovom nesporazumu, ovo joj je bio
najlepši dan u životu.
~ 50 ~
 7. poglavlje

Olivija je opsovala jer nije mogla da uključi kompjuter. Za

koji minut počinje video-konferencija s njenim šefom Nejtom, a
ovaj prastari kompjuter ne radi.
Trgnula se jer je osetila da je neko s njom u prostoriji.
Aleksandar je u rukama držao novi laptop.
- Šta je to?
- Setio sam se koliko ti je star kompjuter, pa sam ti obezbedio
novi. Sve je instalirano, treba samo da preneseš svoje podatke -
pružio joj je fleš stik.
Presrećana, prevukla je rukom preko laptopa. Onda je
priključila slušalice, uključila uređaj i namestila prezentaciju.
Za nekoliko minuta počela je razgovor s Nejtom. U jednom
trenutku nastala je tišina.
- Žao mi je, Olivija - rekao je njen šef. - Postoji još nešto što
moram da ti kažem.
- Šta god da je, Nejte, reci! Aleksandar se mrštio čitajući na
tabletu mejl od advokata. Poručio mu je da je Izabela pokrenula
proces u vezi s pravom na viđanje Emili.
To znači da on prvi mora da napadne! Za to mu je bio
potreban plan i pouzdana supruga koja će ga podržati.
Olivijin poslovni razgovor nije se dobro odvijao. Bila je bleda
kao kreč i stalno je ponavljala iste reči.
- Ne razumem, Nejt. Ne, razumem šta to treba da znači, ali...
Samo... - progutala je knedlu.
- Da, u redu.
Oči su joj se napunile suzama dok je skidala slušalice sa ušiju.
Onda je ustala gurnuvši novi kompjuter na jastuke sofe.
Aleksandar se u trenu stvorio pored nje. Smatrao ju je
velikim borcem, koga ništa ne može poremetiti pa je bio zbunjen
ugledavši suze u njenim očima.
- Liv, šta je bilo? Tresla se.
- Ne mogu više da radim na nacrtu za Lajfstajl ink.
- Zašto? Šta se desilo?

~ 51 ~
 - Ja... - obrisala je suze. - Lajfstajl ink. ima novog šefa
marketinga.
- Da, Vinsenta Greja. Postavio sam ga pre nekoliko dana. U
čemu je prob...
Naravno! Vinsent Grej je čovek, koga je ona ošamarila na
veridbenoj žurki.
- Ali on nije čovek na čije poslovne odluke utiče lični život.
Osim toga, bilo bi ti naporno da radiš s njim. Pa ipak, nedopustivo
je neprofesionalno ponašanje.
- Slažem se. Da bi se izbegli problemi, zamenili su me iako je
moj nacrt izborio ulazak u uži krug.
- Šta to treba da znači?
- Nejt strahuje da ako ja ostanem na zadatku, naša agencija
neće dobiti posao.
- Grešiš ako misliš da moja firma tako posluje. Ukoliko neko
optuži mog poslovođu za nešto slično, onda tu ima osnova za
tužbu protiv narušavanja ugleda.
- Tebi je sve lako - procedila je.
- Čekaj, to nije fer! Pogledaj malo sopstvenu karijeru! U
rijaliti programu bila si u vezi s glavnim glumcem. Kada si radila
kampanju za nakit, okrenula se se i otišla, a umesto da si stvarala
ime u svetu reklama, ošamarila si Vinsenta na onoj žurki! Zašto si
napustila kampanju ako ti je stalo do tog posla?
- Da li je to važno?
- Jeste.
- On... me je seksualno zlostavljao.
Aleksandar je pomislio da nije dobro čuo.
- Godinama poznajem Vinsenta. Nikada mi... Jesi sigurna da
nije reč o nekakvom nesporazumu?
Olivija se gorko nasmejala. Očekivala je ovakvu reakciju, ali
ne i to da će je ta reakcija povrediti. To što su nekoliko dana živeli
zajedno i konačno se složili, nije značilo da je Aleksandar
prome-nio mišljenje o njoj.
- Da li sam sigurna da mi se Vinsent nabacivao od prvog se-
kunda kad sam počela da radim kampanju? Jesam. I takođe sam
odlično čula kad je rekao: Žene kao ti ne umeju da kažu ne. I da li
je čudno što je kritikovao sve što sam radila kad sam mu rekla

~ 52 ~
ne?. Na veridbi je rekao da mi je Nejt dao posao samo zato što
širim noge. I onda sam mu zavalila šamar.
- Ne mogu da shvatim da je on...
- Bila sam u vezi sa oženjenim muškarcem, zarađujem malo i
nisam bogzna koliko talentovana. Osim ako misliš da sam i to
slagala.
Aleksandar je zatvorio oči i brojao do 10.
- Nisam rekao da lažeš - branio se.
Odlučno je pošla prema spavaćoj sobi.
- Nisi to morao da izgovoriš. Uhvatio ju je za nadlakticu.
- Nisam završio... Okrenula se u pokušaju da se otrgne od
njega.
- A ja ne mogu da garantujem za sebe ako me ne pustiš -
upozorila ga je.
Čvršće ju je uhvatio i privukao sebi.
- Upravo te je takvo ponašanje dovelo dovde, Olivija. Osim
toga, pokušavam da ti pomognem.
- Ne, ponašaš se kao idiot, koji bi me do smrti analizirao. Ne-
mam više živaca za to!
Kako se i dalje branila, pritisnuo ju je uza zid. Bes se ubrzo
pretvorio u požudu. Osetio je da se adrenalin širi njegovim telom.
- Prestani, Olivija! - disao je isprekidano. - Zašto mi ranije
nisi rekla za Vinsenta?
- Dakle, veruješ mi?
Iako je želeo da kaže da, nije mogao to da izgovori. Olivija je
frustrirano uzdahnula.
- Šta ćeš uraditi?
- Nema šta da se radi.
- To je sve? Odustaćeš? Uzbuđeno ga je posmatrala.
- Juče si mi prebacivao...
- da treba da donosiš bolje odluke. Pre svega što se tiče
muškog sveta.
Razgovor je išao u pogrešnom pravcu. Aleksandar je
primetio da mu situacija izmiče kontroli.
- Nikada ti ne bih savetovao da odustaneš od nečega na čemu
si vredno radila. Kako će te neko shvatiti ozbiljno ako reaguješ na
svaku provokaciju? Budućnost tvoje agencije zavisi od ove

~ 53 ~
kampanje. Budimo iskreni: uz prošlost kakva je tvoja, moraš
mnogo da se dokazuješ!
Pocrvenela je, ali ništa nije rekla.
- Dobro, možda je za sve bolje ako odustaneš. Ovakvo
kukavičko ponašanje ne želim u svojoj kompaniji, čak ni
indirektno. Možda upravo to smeta tvom šefu. Ne strah da će
izgubiti posao, već činjenica da ga nećeš uspešno završiti.
- Mrzim te!
- Mrzi me, Liv! - odgovorio je glumeći ravnodušnost. Pustio
ju je. Bol u njenim očima boleo je i njega, ali je naterao sebe da
izgovori i sledeću rečenicu: - Krivi me koliko hoćeš ako ti to
pomaže da izađeš na kraj sa činjenicom da je uvek lakše odustati.

Aleksandar se zavalio u stolicu dok je Olivija razgovarala s

Kiminim dugogodišnjim prijateljem Majkom, koji je takođe bio u
Parizu. Ovo je bio poslednji dan u Gradu svetlosti, sutra ujutro
vratiće se u Njujork.
Aleksandar je čekao Karlosov poziv. U glavi mu je bilo mnogo
toga što ga je odvraćalo od Olivije, pa ipak... Uveče su seli u kafe,
koji je Olivija otkrila pre nekoliko dana. Obukla je odmerenu
teksas suknju i zlatni top, a svetlucava tkanina isticala je njeno
ženstveno telo. To je izluđivalo Aleksandra. Ramena i leđa bila su
joj naga. Fasciniralo ga je ovo mlado, neukrotivo biće.
Lice joj je zasijalo kad ga je pogledala, i Aleksandar je znao
zašto. Stalno je bila na oprezu i pričala je Majku anegdote iz
Kimine perspektive. Jedna rečenica postala joj je gotovo uzrečica:
Mogla bih toliko toga da ispričam o svojoj ludoj bliznakinji! Majk je
namignuo i nasmejao se.
- Olivija je izgleda baš moj tip: duhovita, puna života i seksi.
Bez oklevanja je izvukla ceduljicu iz tašne i zapisala broj
telefona.
- Onda je nazovi za nekoliko dana! Sigurno će se obradovati.
Aleksandar se ugrizao za donju usnu kada je to čuo. Onda je
spustio ruku na Olivijino rame. Osetio je da se ukočila dok joj je
palcem mazio kožu. Ipak je imao pravo da je dodiruje!
Još uvek je bila besna na njega zbog situacije s Vinsentom,
koji u međuvremenu nije odgovarao na Aleksandrove pozive.
~ 54 ~
Aleksandar je znao da je Olivija rekla istinu, ali nije mogao to da
prizna. Kada su emocije počele toliko da ga vode?
Iznenada mu je zazvonio telefon i povukao je ruku. Na
ekranu se pojavila Karlosova fotografija. Aleksandar se izvinio,
otišao je nekoliko koraka od stola i javio se. Karlos je odmah
prešao na stvar: - Kim je udata, Alekse. Čekao sam da budem
potpuno siguran u tu informaciju. Imam čvrst dokaz. Pokušavala
je više puta da traži razvod, ali njen suprug nije želeo da potpiše
papire. Brak je, dakle, bar pred zakonom, važeći. I koliko sam
saznao... sad je kod njega.
Verovao je svemu: njenoj savršenoj fasadi i prirodi, a pre
svega besprekornoj reputaciji. Bes i frustracija nadolazili su u
talasima. Puls mu je podivljao.
Verovao joj je, a šta je ona uradila? Rizikovala je veliki
skandal, koji se mogao pretvoriti u haos. Time bi starateljstvo
nad Emili bilo dovedeno u pitanje. Sve za šta je radio bilo bi
uzaludno.
Poželeo je nešto da razbije.
- Aleksandre?
Olivija!
Raširio je prste i izbrojao polako do deset pokušavajući da
povrati samokontrolu. Smirio ga je njen pogled. Spustio je ruku
na njenu.
- Da li je sve u redu?
Histerični smeh goreo je u njegovom grlu. Pogledao je u
njene oči i sva briga nestala je u trenu! Kakva ironija! Kim,
oličenje savršenstva, nije bila sposobna da mu kaže istinu. A
Olivija, koju je ismevao, bila je uz njega sve vreme. Ovo saznanje
pokazalo mu je da zapravo ništa ne zna o ljudima, kojima je
dosad bezrezervno verovao. Odjednom se u njemu probudila
ljubomora.
- Nećeš izaći sa njim, čuješ li me? - rekao je gledajući Majka.
- Videćemo - odgovorila je hladno. - Otkad upravljaš mojim
životom?
Bez oklevanja je spustio usne na njene. Prijalo mu je da se
spontano prepusti požudi. Nažalost, požuda je samo rasla.
Iznenađeno ju je pustio primetivši povređeni izraz njenog
lica. Rukom je dodirnula usne i ponovo se okrenula Majku.
~ 55 ~
 Aleksandar ju je gledao razmišljajući o tome kako da sve po-
novo dovede u red: vezu s Kim, staratelj stvo nad Emili i pre sve-
ga novootkrivena osećanja prema Oliviji!

Olivija je spakovala kofer i izašla na terasu da udahne svež

vazduh. Bila je veoma utučena, pa nije primećivala svetosti
Pariza.
Sutra će se vratiti u Njujork, a kad sledeći put ugleda
Aleksandra, on će biti s Kim. Ta misao bila joj je nepodnošljiva.
Ali to je bilo nemoguće promeniti, a samosažaljenje ne vodi
ničemu.
Uzdahnuvši, proverila je mobilni i otkrila propušteni poziv
od Kim. Pozvala ju je.
- Liv, tako mi je žao što si tu zbog mene. Ja...
Olivija se borila da zvuči normalno.
- Nije važno. Kad se vraćaš?
- Oh, pa on ti ništa nije rekao? Između Aleksandra i mene sve
je gotovo. On...
- Šta? Zašto?
- Pobegla sam s venčanja zato što... - Kimin se glas slomio. -
Udala sam se pre nekoliko godina, Liv. I onda... konačno su mi
stigli papiri za razvod, ali nisu bili potpisani.
Olivija je ostala bez teksta.
- Za koga si se udala? - procedila je konačno. - I kada? Zašto
mi ništa nisi rekla o tome?
- Bilo je to onog leta kad si ti pobegla, Liv. Ja...
- Misliš, kad me je tata izbacio - Liv je želela sve da raščisti.
Tada je savršena Kim bila uz oca.
- Upoznala sam ga na jednom putovanju, bila je to ljubav na
prvi pogled.
Jesam li ja sad razumna bliznakinja Stenton?, razmišljala je
Olivija. Pa ovo je smešno!
- Posle svih tih godina želela sam novi početak - objasnila je.
- A Aleksandar je bio savršen za to. Cenio me je i nije mnogo
očekivao od mene. Ali protekle dve nedelje bile su...
Olivija se naslonila na gvozdenu ogradu terase, jer su je noge
izdavale.
~ 56 ~
 - Da li si sada s tim čovekom?
- Savladala su me osećanja prema njemu, Liv. Mislim da bih
mogla da budem srećna s njim.
Usledila je tišina. Olivija je zatvorila oči. Bar je njenoj sestri
dobro. Sve u svemu, Kim je srećna sa čovekom, koga zaista voli.
- Svakako, ipak si ti savršena. On mora da te voli.
- Teško mi je jer znam da si ljuta na mene.
- Nisam. Želim da budeš srećna.
- Olivija je naterala sebe da zvuči blago. Prvi put je Kim
uradila nešto na svoju ruku, a da se pre toga nije konsultovala sa
ocem i to je Olivija smatrala pohvalnim. - Samo bih volela da si mi
ranije rekla.
- Ja... odjednom sam shvatila da Aleksandar nije za mene.
Kim je obećala da će se ponovo javiti kad se Olivija vrati u
Njujork.
Između Kim i Aleksandra sve je završeno! To je bila jedina
misao u Olivijinoj glavi kad je završila telefonski razgovor.
Moram da odem odavde i to što pre!
Požurila je iz stana naletevši na Aleksandra, koji ju je
posmatrao drugačije nego inače.
- Olivija, jesi li dobro?
Kako je zgodan i seksi! I više nije muž moje sestre.
- Upravo sam razgovarala s Kim - prošaputala je. - Rekla mi
je da ste... - njegov mirni pogled išao joj je na živce. - Koliko dugo
znaš?
- Od juče.
Za Oliviju je ova novost bila prava bomba, a njega kao da to
nije interesovalo.
- I ništa mi nisi rekao. Da li si zaista takav emotivni invalid?

~ 57 ~
 8. poglavlje

Aleksandar je naiskap popio punu čašu viskija. Prvi put u

životu borio se sa impulsima, koje nije mogao da kontroliše.
Video je da mu Olivija prilazi, bila je zanosna i morao je da ostane
hladan.
- Ne želim da razgovaram o tvojoj sestri - promrmljao je da
bi preduhitrio njeno pitanje.
- Baš me briga o čemu ti hoćeš da pričaš.
- Upravo sam razgovarao s Vinsentom i jasno mi je da...
- Dakle, odlučio si da mi veruješ tek posle razgovira s njim?
- Sve je poricao tvrdeći da si se ti njemu nabacivala. U
svakom slučaju, znam da je lagao. Napravio sam veliku grešku, ali
njegov ugovor je jak, pa mi treba dokaz. Sad je tvoja reč protiv
njegove.
Olivija je ustuknula. Umela je da se brani protiv njegovih ver-
balnih napada, ali kad je bio pun razumevanja, bila je izgubljena.
Olivija se uspaničila.
- Zašto nisi besan na Kim? Na mene si se ljutio više nego na
nju, a pritom je sve ovo njena ideja. Želiš da izbegneš skandal u
štampi?
- Kim očigledno ovo ne namerava da razglasi na sva zvona.
Osim toga, mogu li da računam na tebe do završetka parnice o
starateljstvu nad mojom sestrom?
Ali sigurno nešto oseća prema Kim!
- Napustila te je zbog drugog čoveka i sigurno ti je makar
sujeta povređena. Time ti je pomrsila planove, zar ne?
Na njegovoj slepoočnici videla se izražena vena.
- Zašto stalno tražiš moje slabosti?
- Sigurno je bolje da imaš slabosti nego da si čovek koga ništa
ne dotiče. Mrzim tu tvoju osobinu!
- Lepo, u pravu si - priznao je. - Naravno da sam besan. Zbog
njene lakomislenosti na kocki je sve što mi je važno. Ali mislim da
je između mene i Kim bilo završeno mnogo pre nego što je
nestala.

~ 58 ~
 Olivija je zamišljeno oblizala usne primetivši da je
Aleksandar opčinjeno posmatra. Dosad je imala valjan razlog da
se drži podalje od njega, ali sada se situacija promenila.
Odjednom se pojavila čežnjiva nada, koja će se lako pretvoriti u
bol.
- Zašto mi ništa nisi rekao? Zaštitnički ju je pomazio po
obrazu.
- Zato što sam želeo da iluzija još malo potraje.
Prestala je da diše. Želela je da ga odgurne od sebe, ali čvrsto
ju je držao.
- Aleksandre! Molim te, nemoj! Spustio je ruku na njen struk,
a usne na njen vrat.
- Mala veštice - promrmljao je dahom milujući njenu kožu. -
Zaslužuješ osvetu za sve one trenutke kad si me mamila.
Uzdišući, nagnula je glavu i Aleksandar ju je poljubio.
Prvi put Olivija se nije osećala krivom kad joj se Aleksandar
približio. Kim joj je bukvalno dala zeleno svetlo i time je pao
poslednji zid odbrane, koji je štitio njeno srce.
Čitavo telo treslo joj se od uzbuđenja, a ipak je odgurnula
Aleksandra.
- Zašto? - upitao je tiho i nastavio je da je ljubi. - Dođavola,
ovo želim da uradim od...
- Kako je odjednom bilo završeno između vas? Objasni mi to.
Umesto da joj odgovori, obema rukama obuhvatio ju je oko
struka i pritisnuo na svoj stomak.
- Želim da osetim svaki centimetar tebe - prošaputao je.
Uzbudila ju je njegova erekcija i preplavila ju je strast.
- Želim da znam istinu - uzdahnula je dok joj je ljubio vrat. -
Jesi li raskinuo zato što je pogrešila? Ili ti je poremetila planove?
Jer ako Kim...
- Ti si prekinula tu vezu. Ne bih više mogao da je pogledam, a
da ne pomislim na tebe. Da sam ostao s njom, dok bih je ljubio i
mazio, mislio bih na tebe.
Tih nekoliko rečenica izgovorenih iz duše izbrisale su sve
Livine sumnje. U međuvremenu, shvatila je koliko mu je teško da
pokaže šta oseća. Naterala ga je da kaže istinu i sad je morala da
plati cenu toga. Nije više bilo razloga da se ne prepusti požudi.

~ 59 ~
 Zavukla je prste u njegovu kosu i strasno ga je poljubila.
Spustio ju je na sofu, a onda je uzdrhtalim rukama počeo da joj
svlači odeću. Zadivljeno ju je gledao nagu pa ju je dodirnuo onako
kako je dugo priželjkivala.
- Pogledaj me! - zahtevao je. Olivija ga je poslušala.
U ovom momentu učinila bi sve za njega. Nesvesno je
pomerala kukove da bi pojačala pritisak njegovih prstiju.
A onda se iznenada zaustavio, pa je nekoliko sekundi kasnije
nastavio. Izluđivao ju je. Svaki put kada je bila blizu vrhunca,
osetio je to produžavajući joj užitak.
- Oh - uzdahnula je. - Ti si... Tiho se nasmejao ljubeći je po
vratu.
- Sad hoću da osetim tvoj ukus i želim da budem u tebi...
Neko je pokucao na vrata, a oni su skočili kao tinejdžeri
uhvaćena na delu. Aleksandru se otela psovka i napustio je sobu
da vidi ko je nezvani gost.
Olivija se žurno obukla i popravila je kosu pre nego što je
Aleksandar ušao s Karlosom. Aleksandar je bio besan. Kako i ne
bi, kad mu je ovaj čovek uskratio neverovatan užitak!
- Otkud ona zna gde je Emili? - upitao je grubo.
- O čemu je reč? - upitala je Olivija.
- Izabela je nagovorila Emili ovih dana da pobegne s njom, a
Karlosov zadatak je da 24 sata, sedam dana u nedelji brine o
bezbednosti moje sestre!
- Emili je svojevoljno otišla s njom?
- Nije problem u tome, Liv - okrenuo se Karlosu. - Reci Izabeli
da ću je tužiti za otmicu ako se još jednom približi Emili! I nazovi
školu: moja sestra se tamo više neće vratiti!
Olivija je gledala u zatvorena vrata kroz koja je izašao Karlos.
Kada joj je Aleks konačno prišao zagrlivši je, poželela je da
pobegne.
- Šta je bilo? - upitao je. - Treseš se. Šta ti je?
Smem li da se umešam?, razmišljala je, ali je odluku već
donela.
- Kako to možeš da im radiš?
- Emili će biti nesrećna uz Izabelu, a to ne mogu da dozvolim.
Majčina slika iskrsnula joj je pred očima.

~ 60 ~
 - Nemoj, Aleksandre, molim te! Saslušaj me! A šta ako se
Izabela promenila? Ako joj je postalo jasno šta je izgubila
sopstvenom krivicom? Svako zaslužuje drugu šansu.
- Misliš da joj je nisam pružio? Imala je hiljadu šansi. Svaki
put kada ju je Nikolas udario, brinuo sam o njoj. Molio sam je da
ga napusti i svaki put mi je to obećala. A ja, idiot, verovao sam joj
dok konačno nisam shvatio da su sve to laži! Znaš li šta se desilo
one noći kad je pucala na njega? Udario ju je u lice zato što je ona,
navodno, pred njim flertovala s drugim. Kad sam pokušao da ga
zaustavim, udario me je u stomak. Bes mi je pomračio um i uzeo
sam pištolj iz njene tašne. Hteo sam da ga uplašim, ali mi je
Izabela u tom trenutku uzela oružje i slučajno povukla obarač. Ali
ni tada nije shvatila koliko je njihov brak destruktivan. Toliko
sam se nadao da ćemo ona i ja otići, ali ona nije htela. Nisam joj
bio važan... bilo joj je svejedno što sam je voleo. I onda sam
konačno podvukao crtu.
Suze su se slivale sa Olivijinog lica. Dragi Bože, bilo mu je tek
17 godina! Nije spasao samo sebe iz te bezizlazne situacije, već i
malu sestru.
Propela se na vrhove prstiju, snažno ga je zagrlila i obasula
poljupcima. Činilo se da je zaboravio na bol.
- Gospode, Liv, poludeću! Moram prvo da se pobrinem za
Emili. Molim te čekaj me.
Klimnula je glavom jedva ga pustivši.
- Možda bih mogla da popričam s njom? Možda bih mogla da
je ubedim...
- Ne - poljubio ju je u čelo. - Drži se podalje. Bio bih srećniji
kad ne bi razgovarala s njom. Trenutno previše rizikujem ovim
lažnim brakom.
- To mi je jasno, ali...
- Ne, Liv! Ako hoćemo da ovo među nama funkcioniše, moraš
me saslušati.
Uvređeno je ustuknula.
- Ili šta? Nećeš spavati sa mnom?
- Nisam na to mislio. Moraš da shvatiš da ovo između nas...
- Čini mi se da misliš da sam ispod tvog nivoa...
- Nije tačno! Samo nemam iskustva sa...

~ 61 ~
 - Naravno da jeste! - nastavila je. - Dobra sam samo za seks ili
kao sestrina dublerka!
Iako je pokušala da ga odgurne od sebe, uhvatio ju je za ruke.
- To nije tačno.
- Kako si sve isplanirao? Ja glumim Kim, još samo da spavaš
sa mnom i onda... čim se sve završi sa Emili, da nestaneš i da
pronađeš sebi savršenu partnerku?
Njegovo ćutanje bilo je odgovor.
- Ti, bezosećajni skote! Od svih grešaka u životu ti si mi bio
najgora!
Aleks ju je zbunjeno pratio pogledom dok je odlazila iz sobe.
Ko bi pomislio da je ona zaista povređena? Da li je u pravu? Da li
je ona za njega samo avantura? Da li je hteo samo da se zabavi s
njom...?
Kako da dovede u red ovaj haos? U svakom slučaju, moraće
da se drži podalje od Olivije pre nego što se njegovo ludilo i njen
bol pretvore u nešto drugo.

~ 62 ~
 9. poglavlje

Olivija se zahvalila stjuardesi na kan i udobno se zavalila u

komotno sedište. Preko puta nje sedela je Emili King, koja je
istovremeno bila i uzbuđena i tužna.
Otkad je devojka jutros stigla u penthaus, stalno je nešto
prebacivala bratu. Na Olivijino iznenađenje, bio je anđeoski
strpljiv prema sestri.
Oliviji se činilo kao da pred sobom vidi svoju mlađu verziju;
besnu, haotičnu i očajno željnu pažnje, pa šta košta da košta. Iz
minuta u minut bilo joj je teže da ćuti.
- To smo već prešli, Emili - odgovorio je Aleksandar kad je
njegova sestra po ko zna koji put odbila da jede. - Izgladnjivanje
te nikud neće odvesti.
Njene svetlucave plave oči bile su slične Aleksandrovim.
- Ne, ali povređuje tebe, zar ne? A u ovom trenutku to je sve
što me zanima!
Ogorčeni ton tinejdžerke Oliviji je išao na živce. Zar
Aleksandar ne shvata šta devojčica pokušava da postigne?

Oliviju je instinkt naveo na to da pomogne devojčici. Spustila

je šolju kafe na stočić, pa je pročistila grlo.
- Smem li nešto da kažem, Emili?
- Ne mešaj se, Liv! - naredio je Aleksandar.
- Dakle, ti si Olivija, a ne Kim - Emili ju je radoznalo
pogledala.
Olivija se nasmejala kad je čula Aleksandrovu prigušenu
psovku. Čak se i devojčica osmehnula zaboravivši da je besna na
brata.
- U internatu sam čula mnogo o tebi. Moji prijatelji i ja
mislimo da si baš kul. Svi pričaju o tome kako si izbegavala glupa
pravila. Sigurno si kažnjavana zato što... - Emilini obrazi goreli su
od uzbuđenja. - Izvini, nisam htela da te... Pa kako si završila sa
Aleksandrom?

~ 63 ~
 - Duga je to priča. Aleksandar se umešao:
- Emili nije potreban razgovor.
- Već sam ti rekla - prekinula ga je Olivija iznervirano - da me
ne interesuje šta misliš. Izbaci me iz svog života ako se ne
ponašam kako treba. Uradio bi ti to odavno, ali bila sam ti
potrebna.
- Vau! Već mi se dopadaš - uzviknula je Emili.
- Razumem da želiš da se vidiš s majkom. I ja sam
svojevremeno stalno pričala o svojoj majci pa me je otac, za
kaznu, poslao u internat. Mrzela sam ga zbog toga.
Emili je prebledela.
- Onda sigurno znaš koliko sam...
- Apsolutno. Ipak, ne treba da uradiš nešto zbog čega ćeš se
kajati celog života. Kad to jednom uradiš, nema nazad.
- Ne treba mi još jedna odrasla osoba, koja će mi držati
predavanja - suze su joj blistale u očima. - Hoću da vidim svoje
roditelje!
Olivija je spontano uhvatila devojčicu za ruku.
- Razumem te, zaista - progutala je knedlu. - Ali postoji važna
razlika između tebe i mene. Tvoj brat možda jeste arogantni idiot
željan kontrole, ali on te voli. Da sam imala nekoga ko me je
zaista voleo, moj život bio bi drugačiji. Onda ne bih sve pokvarila,
kao što ti sad pokušavaš da učiniš samo zato da bi se osvetila
Aleksandru.
Sela je pored Emili, kojoj je bila potrebna podrška.
- Reći ću ti nešto - nastavila je. - Kako bi bilo da me nazoveš
svaki put kad te brat zaista iznervira?
Emili se ozarila dok je Aleksandar ćutao prekrštenih ruku.
Olivija nije mogla da istrpi njegov sumorni pogled.

Olivija se zahvalila dami na ulazu u prizemlju King Tauera i

otišla je da sedne na stolicu u uglu. Nervozno je ispravila nabore
na dugoj suknji. Želudac joj se stisnuo od uzbuđenja.
Prvi put u životu baš se potrudila i slatkorečivo je ubedila
Nejta da joj dopusti da održi prezentaciju svog projekta. Gotovo
šest meseci radila je svim srcem ovu kampanju i sad je konačno
skupila hrabrost da to izvede do kraja.
~ 64 ~
 Nešto kasnije uveli su je u konferencijsku salu, u kojoj su
sedele menadžeri firme. Priključila je laptop na video-bim,
otvorila je bocu vode i duboko udahnula. Iza nje, na platnu
pojavio se prvi slajd prezentacije.
Kad su se staklena vrata otvorila, Olivija je duboko udahnula.
Čovek koji je prilazio krupnim koracima nije bio Vinsent Grej.
Predstavio se kao Danijel Adams i pružio joj je ruku.
- Mislila sam da ču ideju predstaviti gospodinu Greju? - rekla
je tiho.
Čovek se osmehnuo.
- Gospodin Grej ima neodložna posla. Želite li da počnete,
gospođice Stenton?
Zbunjeno je klimnula glavom. Bila je na polovini prezentacije
kad ju je prekinulo pitanje.
- Mi lansiramo sportsku modu za muškarce i žene. Vaše
primarno sredstvo u kampanji je Tviter. Da li još neko ovde vidi
problem? - upitao je Danijel Adams.
Olivija je osetila da joj obrazi gore.
- Da, ali...
- Mi želimo - nastavio je - da naša odeća i oprema predstavlja
stil života. Ova kampanja treba da motiviše ljude na fizičke
aktivnosti, da uživaju napolju, a ne da razgovaraju o tome
posredstvom kompjutera.
Olivija se nasmejala dok joj je adrenalin jurio venama.
Upravo joj je to bilo na umu.
- Da bismo to uspeli, moramo da se oslonimo na nove medije
- rekla je prikazujući sledeći slajd s dva grafikona. - Mušterije svih
uzrasta koriste socijalne mreže i zato su u pokretu. Naša agencija
predlaže modernu vrstu lova na blago. Princip je geokoučing, da-
kle potraga za blagom preko GPS podataka. Imamo televiziju i
radio, ali ako zapostavimo socijalne mreže, gubimo veliki deo
ciljne grupe. Počećemo u gradovima kao što je Njujork, gde ćemo
sakriti podatke koje mušterije traže, a nagrade su iz asortimana
nove opreme. Biće to lokalni lov na blago u gradovima, kao i na
nekim egzotičnim lokacijama, specijalno za ekstremne sportiste.
Fantazija nema granica. U najkraćem roku za Lajfstajl će znati
svaki tinejdžer, žena ili muškarac, koji koriste internet.

~ 65 ~
 Završila je predavanje i osećala se kao da je istrčala maraton.
Prisutnima je potom podelila fascikle, koje su sadržale razradu
njene prezentacije. Na izlazu su joj čestitali.
Rukovala se s Danijelom Adamsom.
- Vaša agencija je poslednja na našoj listi, ali vidim da ova
kampanja ide upravo u onom pravcu gde vidimo naš proizvod.
Čestitam. Javićemo vam se za nekoliko dana.
Olivija je jedva zadržala suze. Konačno je pred ciljem! Žurno
je spakovala svoje stvari i požurila u kancelariju da ispriča Nejtu
sve detalje. Večeras će proslaviti i nikome neće dozvoliti da joj
pokvari raspoloženje!
Aleksandar je isključio motor BMW-a. Znao je da Olivija živi
u skromnim uslovima, ali ovo nije očekivao: fasade išarane
grafitima, pokidane table s nazivima ulica i posvuda smeće.
Olivijin stančić bio je na četvrtom spratu oronule, ali donekle
održavane zgrade.
Čitave nedelje bio je u Abu Dabiju na poslovnom putu i
gotovo da je pao od umora. Da je razmislio, sigurno bi odložio
ovu posetu.
A preživljavao je jednu od najtežih kriza u životu. Izabela ga
je bombardovala pozivima, Emili mu je dosađivala pitanjima i,
povrh svega, morao je da razgovara sa advokatima o
starateljskom pravu.
Ugledao je Karlosa kako izlazi iz Olivijinog ulaza.
- Karlose, sve u redu?
- Sve je u redu - promrljao je. - Bio je to mali sukob s
novinarima i ona je pala.
- Gde si bio kad se to desilo? - upitao je Aleksandar. Karlos i
on poznavali su se već petnaest godina i Aleksandar je u njega
imao više poverenja nego u bilo koga drugog.
Zato ga je zamolio da drži Oliviju na oku.
- Upravo sam seo u automobil, koji je bio parkiran iza ugla.
Novinari će shvatiti da je ona, u stvari, Olivija, jer privlači mnogo
pažnje otkad je potpisala ugovor s tvojom firmom. Zaista sam se
izmaknuo na dva minuta i kad sam se vratio, već su je priterali
uza zid i tada je izgubila ravnotežu.
Aleksandar je masirao slepočnice razmišljajući o tome šta da
čini.
~ 66 ~
 - Aleks - reče Karlos iznenada - ne igraj se s tom devojkom,
ionako ćeš joj slomiti srce.
Aleksandar je bio zatečen. Svih ovih godina ovaj ćutljivi
čovek nikada nijednu reč nije rekao o Aleksandrovom privatnom
životu, a posle samo nekoliko dana s Olivijom u njemu se razvio
zaštitinički instinkt.
Olivija je očajnički tražila lek protiv bola. Preostlo joj je samo
vino, koje joj je Nejt poklonio povodom sklapanja ugovora s
Lajfstajl ink.
Prethodna nedelja bila je ubitačna. Radila je po četrnaest sati
dnevno i osećala se življom nego ikad.
I... potajno se nadala da će naleteti na Aleksandra u Kings
Tauersu. A Lajfstajl ink. je zapravo nevažan deo Aleksandrove
imperije, pa su šanse za susret bile ravne nuli. Onda je saznala da
je on na poslovnom putu u inostranstvu. Možda je bolje tako! Bilo
joj je lakše da ga mrzi kad ga ne viđa.
Čulo se kucanje po ulaznim vratima i ona se trgnula. Onda je
odjeknuo snažan tresak i Aleksandar je ušao u stan. Gledala ga je
otvorenih usta.
- Obuci nešto, idemo! - naredio joj je kratko.
Prvo je pomislila da nije dobro čula.
- Razvališ mi vrata i usuđuješ se da mi komanduješ? Odlazi!
Video je bocu vina na kuhinjskom šanku.
- Možda imaš potres mozga, a opijaš se jeftinim vinom?
Čovek te zaista ne sme ispustiti iz vida ni za sekund!
- Nisam ti dužna objašnjenje i dobro se snalazim! -
iznervirano je rekla primetivši da se zagledao u njene grudi.
- Vidim kako se snalaziš. Zašto nisi sačekala Karlosa pre nego
što si izašla pred reportere? Znaš da se ponašaju kao lešinari.
- Stajali su pred zgradom, u kojoj je moja kancelarija. Nisam...
tom jednom kretenu poželela sam da odvalim šamar! Bio je baš
bezobrazan!
Podigao je obrve.
- Šta ti je rekao?
- Pitao me je naslađujem li se uspehom, koji mi je zet
omogućio.
- I nisi to mogla da ignorišeš i da produžiš svojim putem?

~ 67 ~
 - Šta te briga! - izgubila je snagu za svađu. - Zašto si ovde,
Aleksandre?
Uzdahnuvši, seo je na kauč i povukao Oliviju za ruku, da
sedne kraj njega.
- Nešto moram da ti ispričam. I... želeo sam da te vidim.
Pomislila je da će joj srce eksplodirati.
- Nemoj! Ne mogu... Spustio je prst na njene usne.
- Ne želim da misliš da je ovo između nas bio tek površni
flert. Ne budi prestroga prema sebi, Liv. Zaslužuješ najbolje što
čovek može da ti pruži.
Poslednja rečenica dotakla je njeno srce.
- U čemu je problem?
- Zar nije dovoljno kad ti kažem koliko mi značiš? - okrenuo
je glavu prema zidu. - Najhrabrija si i najpametniija žena, koju
sam sreo.
- Molim te, Aleksandre! Zaslužujem da mi kažeš istinu!
- Reč je o tome kako reagujem na tebe. Imaš moć nada mnom
i nad mojim osećanjima - bilo je očigledno koliko je teško
izgovorio te reči. - U tvom prisustvu gubim kontrolu nad sobom.
Ne mogu više racionalno da razmišljam i ne znam više ko sam.
Mrzim ovu situaciju.
Nisam joj važan... Nije joj važno sve ono što sam uradio za nju,
kao i to koliko je volim. Kad sam konačno doneo odluku i podvukao
crtu, to me je gotovo ubilo.
Olivija se uplašila, jer je shvatila da se zaljubila u njega. Nije
bilo padobrana, mreže, sunđera, koji bi ublažio njen pad. A opet,
nisu imali zajedničku budućnost.
Ovaj plavooki čovek gajio je prema njoj osećanja, ali se
istovremeno nje plašio. A ona nije želela nikoga osim njega!
Aleksandar ju je poljubio u ruku.
- Samo na tebe mislim. Stalno želim da te grlim, ljubim, da te
ne ispuštam iz ruku. Moje strpljenje je pri kraju i zato mi reci da
nestanem iz tvog života! Reci mi tako da ti poverujem! Jer, ne
mogu ti ništa obećati. I ne mogu ti dati ono što zaslužuješ.
Ako on sad ode, nikada ga više neće videti. Položila je ruke
na njegova ramena.
- Molim te, ostani!

~ 68 ~
 10. poglavlje

- Očigledno želiš da mi otežaš - promrmljao je Aleksandar

privlačeći Oliviju sebi.
- Ne znam na šta misliš - odgovorila je.
Povukao ju je do ivice kreveta i olabavio kravatu.
- Svlači tu majicu!
Dopao joj se njegov zapovdeni ton, jer je osetila svu žestinu
Aleksandrove želje. Očima je fiksirao Oliviju dok je nestrpljivo
otkopčavao svoju košulju.
- Imaš još pet sekundi da se predomisliš, Liv.
Ta divlja odlučnost uzbuđivala ju je i fascinirala. Grudi su joj
poskakivale, oblizivala je usne dok je svlačio pantalone i
bokserice. Ni trepnula nije da ne bi nešto propustila.
U tren oka bio je na njoj. Obe ruke prikovao joj je iznad glave.
Krevet je škripao pod njihovom težinom. Ležao je na njoj potpu-
no nag. Spustio je lice na njen vrat i duboko udahnuo. Vrhom
jezika lizao je mesto gde je njen puls divljao. Olivija se izvijala
pod njim.
- Tako mi se sviđa - prošaputao je razdragano. - Danas mi
nećeš izmaknuti. Ne mogu te pustiti!
Bila je to pretnja koja obećava. Svoje reči pretvorio je u delo.
Energično je povukao gaćice s nje i one su se pocepale.
- Želim da se izgubim u tebi - dahtao je dok joj je širio bedra.
Osetila je njegov pulsirajući penis i bila je spremna. Pre nego
što je mogla da udahne vazduh, ušao je u nju munjevito i snažno.
Olivija je pomislila da će se rastočiti na hiljadu delića.
Teško je disao i više nije vladao nad sobom. Ovo je bio
Aleksandar koga je volela i za kojim je žudela.
Zagrlila ga je prilikom sledećeg udara, osetivši da je trese
vrhunac. Zarila je nokte u njegova leđa, ali to Aleksandar nije
primetio, jer je i sam bio savladan orgazmom.
Znojav i zadihan, pao je na nju. Olivija je bila pritisnuta
njegovim toplim i teškim telom, ali osećaj pod njim bio je toliko
dobar da je zatvorila oči.

~ 69 ~
 Polako se skotrljao s nje. Olivija je obuzdala ruke da ga ne bi
ponovo povukla na sebe. A on ju je povukao do sebe i pokrio
ćebetom.
- Liv? - promrmljao je sklonivši joj nekoliko vlasi sa čela. -
Molim te, pogledaj me!
Otvorila je oči.
- Dobro si? Jer ja nisam... - ućutao je ugledavši njen
očaravajući osmeh.
- Osećam se apsolutno savršeno. Poljubio ju je i naslonio
svoje čelo na njeno.
- Vidiš li kako se ponašam u tvom prisustvu? Nikada nisam
bio sa ženom ovako: bez predigre, nepristojno, egoistično, divlje.
Ni sam ne mogu da shvatim...
Okrenula se i spustila je ruku na njegove grudi.
- Ništa nisi uradio što nisam želela, Aleksandre.
U njenom prisustvu nije uspevao da se krije iza svoje
uobičajene maske. Pred njom nije morao da glumi savršenog
biznismena. Smeo je da izgubi kontrolu, da pokaže koliko je
ranjiv. Bila mu je potrebna, čak neophodna. Iako to nikada ne bi
priznao.
Olivija je bila srećna što se Aleksandar opustio. To je njihovu
vezu činilo pravom i iskrenom. Ipak, to je vodilo i tome da je
želeo da pobegne od ovih snažnih osećanja.
Još uvek nije mogao da prihvati činjenicu da je ranjiv, a
Olivija se zavaravala da ona može nešto da promeni.
Poljubila ga je u bradu, ugrizla za donju usnu i nasmejala se
kad je on ispustio zvuk pun užitka.
Bezobrazno je uzela njegovu ruku gurnuvši je među svoje
noge.
- Ni o čemu ne želim da pričam, sada i ovde želim samo da
budem s tobom.
Nije morala dvaput da kaže. Spretnim dodirima uspeo je da
je uzbudi i nestale su sve loše misli.
- Ovoga puta ćemo polako, makar me to ubilo - obećao joj je
promenivši pozu. - Šta želiš da uradim?
Zgrabila ga je za kosu.
- Ljubi mi grudi! Umreću ako to ne uradiš!

~ 70 ~
 Aleksandar se posvetio ispunjenu njenih želja, a drugi
vrhunac učinio je da onaj prvi bude tek bledo sećanje.
- Smem li da te pitam nešto? - izgovorio je kad mu je disanje
postalo ravnomerno. - Ovaj šareni leptir iznad tvoje guze... znači
li nešto?
- Ne voliš tetovaže?
- Apsolutno je primereno tebi - da li je neko drugi pre njega
ljubio ovog leptira? Nije bilo prikladno da je to pita... iako ga je
baš interesovalo.
U prošlosti se sretao samo sa razumnim, uspešnim ženama,
koje su otvoreno razgovarale o seksu.
Njihova iskustva nisu ga zanimala niti je bio ljubomoran na
ranije muškarce.
Šta mi je to Olivija uradila? Probudila je emocije, koje nijedan
razuman, prosvećen čovek ne želi. Aleksandar ovo nije želeo!
Olivija nije znala zašto, ali primetila je promenu na njemu.
- Reci mi o čemu razmišljaš! - zamolila je.
Oklevao je nakratko.
- Nemam ništa protiv leptira - rekao je glumeći
ravnodušnost. - Ako te baš zanima šta mislim o ovoj tetovaži...
neverovatno sam ljubomoran! Samo razmišljam o tome koliko je
muškaraca videlo, dotaklo ili poljubilo tog prokletog leptira! A ja
se ponašam kao necivilizovani divljak!
Olivija je progutala knedlu. Želudac joj se stisnuo od
uzbuđenja. Onda se nasmejala.
- Nacrtala sam ga prošlog meseca. Dakle, ti si prvi koji ga je
video. Planirala sam duže...
Vrisnula je kad je skočio na nju obasuvši je poljupcima. To ju
je dirnulo i probudilo nadu u srcu.

~ 71 ~
 11. poglavlje

Olivija je zadovoljno uzdahnula u polusnu kad je osetila

Aleksandrove tople usne na tetovaži. Oči su joj bile čvrsto
zatvorene.
- Najradije bih ostao s tobom - promrmljao je ljubeći je po
leđima.
- Moram da odletim na Karibe na nedelju dana. I prethodno
moram da se pripremim.
- Moraš li da otputuješ? - upitala je razočarano.
Ustajući s kreveta, zapeo je za pokrivač. Ona se nasmejala i
pritom je odmeravala njegovu guzu.
- Mi ćemo otputovati - ispravio ju je.
Olivija je skrenula pogled s njegovog tela pogledavši ga u oči.
- Ne mogu, Aleksandre. Moj posao... i upravo sam provela
nedelju dana u Parizu. Nikako ne mogu da...
- Onda ponesi posao sa sobom - predložio je. - Danijel kaže
da je budžet već odobren - nagnuo se da je poljubi. - Nedelju
dana, Liv. A onda možemo svako na svoju...
Prekinula ga je divljim poljupcem pre nego što je završio
misao. Olivija nije htela da čuje reč rastanak. Još uvek ne.
Pola sata kasnije obukli su se, a Olivija je spakovala malu
putnu torbu.
- Čekaj, ne mogu tek tako da odem - rekla je. - Razvalio si
vrata.
- Sve je već sređeno, Karlos će se za to pobrinuti. On će
spakovati tvoje stvari da bi se preselila u drugi stan čim se
vratimo.
- Molim? U drugi stan? Aleksandre, ne mogu to da priuštim, a
od tebe ne želim...
- Znao sam da ćeš to reći. Ne zaboravi da je tvoja agencija
dobila veliki posao. Uz to sigurno ide i povišica.
- Nemoj mi to raditi, Aleksandre. Mislim, to te se ne tiče i
treba da... - ako joj je ostala još samo jedna jedina nedelja s njim,
neće trošiti vreme na rasprave. - Verovatno misliš da na mene

~ 72 ~
mora da se pazi. Ali umem da se snađem. Ne podnosim kad mi se
neko meša u život. Ni otac, ni reporteri, pa ni ljubavnik.
Klimnuo je glavom.
- Razumem! Polazimo! Što te pre spakujem u avion, pre ću
ponovo moći da se obrušim na tebe.
Nasmejani su izašli na ulicu. Olivija je bila zaista uzbuđena.
Karibi! I to sa čovekom iz snova. To će sigurno biti veličanstvena
avantura.
Svanulo je. Na tamnom nebu promaljali su se narandžasti
zraci sunca. Zadrhtala je i Aleksandar ju je zagrlio dok je gledao
na sat.
- Zašto moramo da ustanemo ovako prokleto rano?
- Da bismo izbegli one užasne novinare - rekao je, a ona je
prebledela. - Izvini, nervira me ovo skrivanje isto koliko i tebe i
želim... ali kako stvari stoje, ne bih da rizikujem. To razumeš, zar
ne?
Olivija je nešto promrmljala i privila se uz njega. Razočarenje
joj je vezalo grlo, ali je taj gorki osećaj hrabro progutala. Izgleda
da joj je sudbina da se sa svojim ljubavnicima skriva od sveta.
Da li je sebično to što želim otvorenu i iskrenu vezu? Želela je
vezu u kojoj neće morati da se pretvara i da čitavom svetu kaže
da je voli častan čovek, kakav je Aleksandar. Ali čemu to? Zašto je
produžavala agoniju? Da li je toliko glupa da je mislila da će jedna
nedelja promeniti situaciju među njima? Aleksandar se nikada
neće predomisliti, nikada im neće dati šansu.
Na pomisao da ga nikada više neće videti, želudac joj se
vezao u čvor.
Zahvaljujući njemu je, ipak, shvatila šta sve može da uradi
bez ičije pomoći. A on će otići i neće se ni osvrnuti!
Suze su joj grunule na oči.
- Aleksandre - obema rukama uhvatila ga je za bradu
skupivši snagu da izgovori: - Ne mogu. Neću ići s tobom.
Iako je šaputala, činilo mu se kao da mu je vrištala u lice.
- Pogledaj me - zahtevao je besno. - Pobogu, Liv, dobro znaš
da ti ne mogu pružiti ništa više nego još ovu tajnu nedelju, zar
ne?
Oči su joj bile neprirodno krupne. Nije mogao da izdrži njen
tužni izraz lica, pa joj je poljubio ruku.
~ 73 ~
 - Zaljubila sam se u tebe - rekla je, nesigurno se smešeći.
Nije mu prebacivala, nije se kajala, nije zvučala izmučeno.
Jednostavno je prihvatila tu činjenicu. Šta je trebalo da odgovori
posle onakve noći provedene s njom? Kakva greška!
- Ne radi mi to, Liv! Nemoj me saterati u ugao! Lepo sam ti
rekao...
- Ali ne očekujem ništa od tebe. Zar ne razumeš? Volim te
iako znam da mi nikada nećeš reći šta osećaš niti ćeš nam dati
šansu, a na kraju ove nedelje sve će biti izbrisano iz tvog sećanja.
Ne mogu protiv sebe. Čak i kad bih mogla da isključim osećanja
kao ti, ovo me neopisivo povređuje. Ali takva sam kakva sam.
Potajno je oduvek znao da će biti ovako. Olivija ništa nije
radila površno, uvek je bila sto posto u svemu što radi. A on je to
ignorisao zato što je bio slab. Morao je da joj slomi srce.
Aleksandar se osećao kao najgori čovek na svetu. Nije mogao
da je pogleda u oči. Okrenuo je glavu.
- Nemam ništa za tebe, Liv - procedio je grubo.
Spustila mu je ruke na ramena i nežno ih je masirala. Onda
ga je poljubila u vrat. To je probudilo požudu u njemu. Olivijin
zagrljaj bio je kao i ona: otvoren i nesebičan, a on je bio uvežban
da obe te osobine isključi.
- Toliko si zauzet time da ne dopustiš Izabeli moć nad tobom
da si joj time nesvesno dopustio da pobedi. Takvim ponašanjem
postižeš suprotno od onoga što želiš. Utiče na celi tvoj život.
- Kod mene ne pali ta pop psihologija - osećao se beživotno,
kao da ga neko bocka iglama po ćelom telu. - Ne želim sve to,
Olivija. Ne želim ništa da osetim, jer to ne mogu da izdržim.
Posle kratkog oklevanja blago ga je udarila u grudi.
- Onda idi, dok još imam snage da te izbacim!
Prvo je želeo da protestuje, a onda ju je ućutkao poljupcem.
Ne škodi jedan poljubac kad je ionako preslab.
Njen tihi uzdisaj učinio je da sve zaboravi. Želeo ju je...

Jaka svetlost blesnula je na prilazu kući i zaslepela je

Aleksandra. Instinktivno se okrenuo pokušavajući da telom
sakrije Oliviju, ali bilo je prekasno. Otvorila je oči kao jelen pod

~ 74 ~
svetlošću farova. Reporter je napravio nekoliko snimaka pre
nego što je nestao.
Aleksandar nije shvatao šta se dogodilo, a onda je pobesneo.
Za sve sam ja kriv!
Olivija se juče povredila zbog ovih šarlatana, a sad je stavio
na kocku sve za šta se borio tokom prethodne decenije samo da
bi bio s njom? To je suludo!
- Ostani u stanu, Olivija, i nečim podboči vrata!
Sreo se iza ugla s Karlosom, koji je upravo parkirao
automobil. Naredio mu je da odmah nade tog novinara.
Aleksandar bi se rado vratio u Olivijin stan, ali to nije smeo.
Prepuštanje impulsivnim osećanjima u poslednje vreme nije
mu donelo ništa dobro. Sad je kontrola štete bila u vrhu njegovih
prioriteta. Morao je da se pobrine za to da njegova sestra bude na
sigurnom jer će uskoro početi rat oko starateljstva.
Pa ipak, nije uspeo da izbaci Olivijino priznanje iz glave.
Olivija nije mogla da se smiri niti da ramišlja normalno. Uko-
čena, stajala je u hodniku svog stana. Ruke su počele da joj se
tresu kad je shvatila šta se desilo.
Aleksandar se više nikada neće vratiti...
Nekako je stigla do kreveta i samo se srušila. Suze su joj se
slivale niz obraze, pa je zarila lice u jastuk. Telefon se oglasio tek
oko podneva.
- Gde si? - čula je Kimin vedri glas.
Olivija je obrisala suze rukavom. Uspaničila se.
- Kod kuće. Zašto?
- O, Liv! Internet je prepun fotografija vas dvoje! Zašto mi
ranije nisi rekla? Ostani tu!
Olivija je stavila ruku preko usta.
- Gospode, Kim! Znam, trebalo je ranije da ti kažem. Zbog
Aleksandra...
- Liv, znam sve.
- Ne, saslušaj me! Molim te! Nikada ne bih uradila nešto što
bi te povredilo. Molim te, moraš da mi veruješ. Ja sam se... -
progutala je knedlu - ali tek kada...
- Znam sve. Ionako sam te ja uvukla u sve ovo - bilo je jasno
da se Kim borila s lošom savešću. - Počela je čitava hajka na tebe.
Zato, ostani gde si!
~ 75 ~
 Kad je spustila slušalicu, Olivija je pogledala kroz prozor.
Oko kućnih vrata kružili su novinari. Čak se i televizijska ekipa
parkirala s druge strane ulice. Prestravljena, odmaknula se od
prozora. Ispred njene kuće kružili su reporteri.
Njen najgori košmar pretvorio se u realnost i to po drugi put!
Kakva katastrofa što su ih snimili zajedno!
Prvo nije shvatala značaj tog događaja. Pa kako da shvati kad
su joj misli bile usmerene na Aleksandrov turobni izraz lica pre
nego što je otišao. To je definitivno bio kraj njihove veze!
Sada, koji sat kasnije, bol je malo popustio i razmišljala je o
posledicama objave tih fotografija. Emili! Javni skandal otežaće
Aleksandru borbu za starateljstvo. Olivija nikako nije želela da
ona bude razlog Emilinog ispaštanja!
Otišla je u kupatilo da se istušira mada bi se najradije
sklupčala u krevetu i nikada više ne bi izašla iz kuće.
Iako je drhtala od straha, obukla se, stavila je naočare i napu-
stila stan. Kada je izašla na ulicu, okružili su je paparaci. Poturili
su joj pod nos tablet s fotografijom na kojoj se ona i Aleksandar
ljube, a ispod toga je stojao potpis: Najnoviji ulov Olivije Stenton:
suprug njene sestre bliznakinje!
Svuda oko nje čulo se škljocanje foto-aparata, a novinari su
joj unosili mikrofone u lice.
- Zna li vaša sestra šta ste učinili?
- Da li King spava sa obema?
- Zašto se uvek vezujete s muškarcima, koji su u braku?
Energično se progurala do prvog slobodnog taksija. Onda je
čula pitanje, koje i sama sebi postavljala.
- Mislite li da vas on voli?
Posle desetak minuta, inače najgorih u njenom životu, Olivija
je konačno stigla pred Kimin stan na Menhetnu. Ovde je, na sreću,
nisu čekali reporteri, ali bilo je pitanje vremena kada će se
pojaviti.
Žurnim korakom prošla je kroz hol. Na leđima je osetila
pogled portira. Mora da nestane na nekoliko dana dok se sve ovo
ne stiša.
Posle čitave večnosti otvorila su se vrata od lifta i... izašao je
njen otac, ustuknuvši kad je ugledao Oliviju.

~ 76 ~
 Prebledela je od šoka, a u stomaku joj je gorelo. Poželela je
da pobegne.
- Da, tako je, beži! Ionako ti ništa drugo ne pada na pamet.
Uvek si bila kao tvoja majka.
Bolele su je njegove reči upravo zato što su bile istinite. Ruke
su joj bile slabe i morala je da primora sebe da ga pogleda u oči.
Njegova seda kosa bila je lepo podšišana, a sivo odelo
savršeno mu je pristajalo.
- Zdravo, tata - rekla je piskavim glasom. Iz nekog razloga
osećala je potrebu da mu se pravda. - Jasno mi je kako sve ovo
izgleda, ali ja sam...
- Kako te nije stid, Olivija? - njegovo pitanje odzvanjalo je po
pustom hodniku. - Oduvek sam znao. Jedino bi drolju privukao
muž rođene sestre, i to još bliznakinje! Zar si toliko nisko pala da
ti baš ništa nije sveto?
Nije mogla da podnese to što je čula.
- Prestani, tata! Pruži mi bar priliku da ti...
- Nikakvo čudo što je tvoja kampanja prošla.
Očekivala je ovaj napad, pa ipak je bila užasno povređena.
- Varaš se. Mnogo sam radila da bi moja agen...
- Očekuješ da ti poverujem da si nešto postigla isključivo
radom i talentom? Sposobna si samo za ispade i to sa svakim
momkom, koji je pokazao makar malo zanimanja za tebe.
- Kako sam mogla da budem dobra u nečemu? - odgovorila je
osetivši da joj adrenalin daje snagu. - Stalno si me primoravao da
radim ono što nisam želela i kritikovao ono što me je činilo
srećnom. Iz mog života isisao si poslednju kap pozitivne energije.
Ponovo se setila razgovora sa Aleksandrom: pogrešna
karijera, pogrešni muškarci, pogrešne odluke... Sve je pogrešno
uradila zato što nije verovala u sebe i nije smatrala da je zaslužila
pravu šansu u životu... i da nije zaslužila pravog, pouzdanog
muškarca... kao što je Aleksandar.
Ispunio ju je dobro poznati, gorki bol. Ipak, odnekud se
pojavilo novo, snažno osećanje, jer je u međuvremenu dokazala
sebi da može da bude čovek vredan poštovanja... zahvaljujući
Aleksandru.
Možda joj se srce nije oporavilo od susreta s njim, možda će
ga tiho i potajno voleti celog života, ali u svemu tome postoji i
~ 77 ~
dobra strana: više nije osećala potrebu da se dokazuje, a
ponajmanje ovom tiraninu od oca!
Hrabro mu je prišla. Miris skupih cigareta probudio je
sećanja u njoj.
- Kim zna za nas i apsolutno joj je svejedno. A Aleksandar se
zaista interesuje za mene, jer smo zapravo...
- A sad da dodamo i zaslepljenost na listu tvojih slabosti - na-
rugao se. - Ipak, istina je da će te muškarac kakav je on izbaciti na
ulicu čim ga prođe želja. Ako se ne varam, to se već desilo, zar ne?
Ovo ju je posebno zabolelo. Bilo bi joj lakše da zatomi bes, ali
to nije dolazilo u obzir! Krv joj je ključala, a odbrambeni zid, iza
kojeg se krila od detinjstva, nestao je.
- Ti bi da pričaš o istini? - rekla je ocu. - Istina je da nisi ništa
drugo nego odvratni despot! - duboko je udahnula, pa joj se
zavrtelo u glavi od uzbuđenja.
- Ti si svojim nezadovoljstvom oterao mamu od kuće, a mojoj
sestri i meni stalno si govorio da nismo vredne. Sirota Kim mislila
je da mora da zasluži tvoju ljubav. Zao si čovek, koji se hrani
ponižavanjem drugih. Mrzim te zbog toga i nadam se da te nikada
više neću videti!
Ušla je u lift i pritisnula dugme, a da ga ni pogledala nije.
Onda se spustila na pod i zaplakala je. Prvi put u životu
suprotstavila se ocu, nije kukavički pobegla. I zaista se nadala da
ga nikada više neće videti.

~ 78 ~
 12. poglavlje

Aleksandar je zamišljeno posmatrao Olivijino nasmejano lice

na monitoru. Bio je to isečak iz rijaliti programa, u kojem se ona
nije najbolje provela.
Zabacila je glavu i smejala se nečemu što je njen pratilac
rekao. Njen seksi osmeh učinio je da Aleksandrovo srce pojača
ritam otkucaja. Kamera je ponovo bila usmerena na voditelja
emisije. Aleksandar je utišao ton. Već tri dana mediji su vrteli
priču o Oliviji i to više nije mogao da sluša.
Siroticu su izvrgnuli ruglu, ali je ona sve to hrabro podnosila.
Život joj je bio pun promašaja i padova, ali nastavljala je da se
bori. U poslednje vreme bila je uspešna u poslu s reklamama.
A prebacivali su joj da je taj posao dobila preko kreveta.
Protekla tri dana bila su najgora u njenom životu i
Aleksandar je pokušavao da smanji štetu. Najvažnije mu je bilo
da skloni Emili s linije vatre. Jedno je pak prevideo: trebalo je da
zaštiti Oliviju.
Nekoliko sati posle prve medijske bombe poslao je Karlosa u
Olivijin stan da je odvede na sigurno mesto, ali bilo je prekasno.
Mrtva umorna borila se s novinarima pred svojim vratima i
od tada je nestala. Zašto nije ostala u svoja četiri zida? Znao je
koliko se plašila novinara.
Gledao je svoju i Olivijinu fotografiju na ekranu. Delovali su
tako spokojno. Njegova ruka bila je na njenom struku.
Brzo je isključio TV. Kao da nije dovoljno to što su ušli u
njegov život. U centru pažnje bio je i njegov porodični život,
odnos njegovih roditelja i svaki skandal u njegovoj porodici. Svet
je hteo da vidi da je i uspešni Aleksandar King čovek s mnogo
mana. Čovek, koji greši.
Olivija je platila mnogo višu cenu od njega. Predstavljena je
kao bezosećajna žena, koja je uskočila u avanturu s mužem svoje
sestre bliznakinje, i to samo zato da bi ostvarila uspeh na poslu.
Njemu su malo toga prigovarali.
A Olivija, zapravo, ništa nije bila kriva, za razliku od njega.
Ona ga nikada nije lagala i uvek je otvoreno pokazivala šta oseća.

~ 79 ~
A on je proveo s njom noć, a onda joj sasuo u lice da to nije
ozbiljno!
Mučila ga je savest. Nije bio odgovoran samo za to što Olivija
preživljava, već ju je pustio da se sama bori s novinarima. Koji
čovek ostavlja na cedilu ženu koja mu je uvek bila lojalna?
Aleksandar se užasno stideo.
Zašto nije mogao da kontroliše ovu situaciju? Najbolji
advokati u Njujorku zastupaju ga na sudu protiv Izabele. Njegova
firma malo je trpela na berzi zbog negativnog publiciteta, ali šteta
nije velika.
Da li je Olivija digla ruke od njega? Možda misli da je on
beskorisna kukavica?
U prozorskom staklu video je svoj odraz. U njemu se nešto
desilo i konačno je spoznao istinu, protiv koje se toliko dugo
borio. Imao je najbolje što mu je život pružao, a ispustio je to zato
što je kukavica! Počeo je da bledi njegov strah od pokazivanja
sopstvenih osećanja.
Olivija mu je užasno nedostajala! Ta slatka, energična
devojka konačno je učinila da on, veliki biznismen, počne da sluša
svoje srce. Bez nje se osećao nepotpunim, povređenim, praznim.
Karlos je ušao u kancelariju... a Izabela za njim.
- Ćao, Izabela - promrmljao je zavukavši ruke u džepove.
Njegova majka je izgledala besprekorno, kao i uvek. - Mudra
odluka da se pojaviš ovde bez Nika. Tako možemo razgovarati
kao dve odrasle osobe.
Ćutke ga je posmatrala.
Nasuo je sebi piće, pa je seo na veliku kožnu sofu.
- Dobro, šta god da želiš od mene, reci, samo brzo!
Sela je naspram njega na stolicu, pa su im oči bile u istoj
visini.
- Nisam tvoj neprijatelj, Aleksandre!
Pre dve nedelje ne bi primetio ovaj čežnjivi bol, koji je osećao
u njenom prisustvu. Ali sada... Olivija ga je omekšala.
- Hoćeš da mi uzmeš Emili. Odmahnula je glavom.
- Ne želim to. Znam da ti je teško da razumeš, ali tvoj otac i ja
sada smo zaista drugi ljudi. Prošlost, nažalost, ne možemo
promeniti. Ali pred nama je budućnost, koju želimo zajedno da
gradimo... ako si spreman na to.
~ 80 ~
 Aleksandar se mrzovoljno nasmejao.
- Ne želim sukob pred sudom - nastavila je njegova majka. -
Treba mi samo to da provodim malo vremena sa Emili... i s
tobom. Olivija me je ubedila da ne podižem tužbu. Na sreću,
objasnila mi je zašto je toliko bola...
Skočio je sa sofe i bacio čašu na tepih. U njemu se javila nada.
Ako je razgovarala s njegovom majkom, sigurno joj nije svejedno.
- Gde je ona? Šta ti je rekla?
- Karlos... - pogledala je šefa obezbeđenja -...doveo ju je kod
mene.
- Rekao si da ne znaš gde je! Karlos je slegnuo ramenima.
- Slagao sam te prvi put u životu - rekao je skromno. - Devojci
je hitno trebala pomoć, a ti si bio previše zauzet.
- Prokletstvo, Karlose! Ovo nije pravi trenutak...
- Aleksandre! - prekinula ga je majka.
Osećao je da mora da se brani od svih.
- Bog neka ti je u pomoći ako si joj rekla nešto čime si je
povredila.
- Nisam ja neko ko može da slomi srce sirotoj devojci -
Izabela ga je pogledala pravo u oči.
- Onda me poštedi pridika! Davno si prokockala priliku da mi
budeš majka!
- To je tačno - priznala je strpljivo. - Uništila sam tvoje
detinjstvo i za to nemam izgovor. Ali trenutno sam sebi otežavaš
život. Desilo ti se nešto divno, a ti bežiš od toga.
Zanemeo je. Brzo je navukao jaknu i okrenuo se Karlosu.
- Gde je ona sad?
- Kod sestre na Menhetnu. Tamo je, nažalost, srela
Džeremaju.
Aleksandar se bespomoćno naslonio na zid.
Ja sam kriv za ovaj haos! Uzeo je mobilni i pozvao Kim, a
Karlosu je dao instrukcije.
- Smem li da vidim Emili? - konačno se oglasila Izabela.
Izabelin pogled bio je pun nade i iskrenog straha. Nije se više
žalila, jer je razgovarala sa Olivijom.
Ako se sad suprotstavi, Olivijini pokušaji bili bi uzaludni.
Mora da joj pruži još jednu šansu.

~ 81 ~
 - Da, ali samo u mom prisustvu. Izabela se toplo osmehnula i
to je dirnulo Aleksandra.
- Ali nemoj sve pokvariti! - upozorio ju je brzo, pruživši majci
ruku.
Hoće li njemu Olivija pružiti drugu šansu?

Olivija je zatreptala kad se uključilo svetlo u spavaćoj sobi.

Život s Kim podrazumevao je proveru na svakih 15 minuta.
Olivija je nezadovoljno navukla prekrivač preko glave i
procedila:
- Ostavi me na miru!
U protekla tri dana toliko je plakala da više nije imala suza.
Prvo je pomislila da ju je Kim konačno ostavila na miru. A onda je
čula TV, i to preglasno.
- Šta je ovo? - požalila se, a kada je provirila ispod pokrivača,
videla je da je Kim pobegla.
Aleksandrovo lice bilo je na ekranu. Bio je u predvorju King
Tauera, okružen brojnim kamerama i reporterima. Videlo se da je
mrzeo sve oko sebe. Pa ipak, izgledalo je kao da je to sam
inscenirao. Šta bi to moglo da znači?
Olivija je bila toliko uzbuđena da je zaboravila da diše.
Zvučao je promuklo kad je rekao da je njegov brak s Kim
nevažeći. Objasnio je da Olivija ništa s tim nije imala, pa nije
zaslužila blaćenje. Osim toga, postigla je poslovni uspeh isključivo
zahvaljujući sopstvenom talentu i neumornom radu.
Ponovo su joj nadošle suze kad je rekao da ni njena sestra ni
za šta nije kriva. Isključila je TV i pokrila lice rukama. Bila je
iznenađena, ali znala je koliki je ovo korak za Aleksandra.
Ali šta sve ovo znači? Da li je želeo da s njom završi jednom
za svagda ili je bio spreman da joj prizna šta oseća?
U tom trenutku u vratima se pojavila Kim i... Aleksandar iza
nje. Pogled mu je bio gladan, brada neobrijana i delovao je
iscrpljeno.
- Kako si došao? - upitala je šokirano. - Ulazna vrata
zabravljena su zbog novinara.
Pokazao je prstom na plafon.

~ 82 ~
 - Karlos me je helikopterom spustio na krov. Želeo sam da
dođem što pre. Nisi reagovala na moje pozive - rekao je, kao da
joj prebacuje.
- Nisam mogla da pričam s tobom - navukla je majicu.
Aleksandrovo prisustvo delovalo je na nju kao afrodizijak. - I
plašim se da još uvek ne mogu - dodala je tiho. - Videla sam na
TV-u šta si učinio za mene. Hvala ti, Aleksandre.
Gledao ju je razmišljajući o tome da ako želi da provede život
s njom... ako uopšte postoji nada za njih dvoje... moraće da se
potrudi više nego ikad. Iako nesiguran u sebe na tom klizavom
terenu emocija, znao je jedno: on silno voli Oliviju.
Poljubio ju je u čelo, duboko udahnuvši njen slatki miris, koji
ga je istovremeno umirivao i uzbuđivao.
- Ti si najvelikodušnija, najnesebičnija osoba, koju sam sreo.
Toliko sam se ogrešio o tebe kad sam te upoznao. I zato hoću da
ti se izvinim... ako uopšte možeš da mi oprostiš.
Zbunjeno ga je pogledala.
- Zašto si zapravo došao?
Plašio se da će izgovoriti pogrešne reči. Stekao je utisak da
mu čitav njegov život zavisi od ovog trenutka.
- Prvo želim da ti se zahvalim za ono što si učinila za mene i
moju sestru. Izabela mi je rekla da neće podneti tužbu. Dozvolio
sam joj da se vidi sa Emili, u početku u mom prisustvu, a kasnije i
bez mene. Ovo je bio prvi naš razuman razgovor u poslednjih
desetak godina i osećaj je bio neopisivo dobar. Moram da ti se
zahvalim što još ima nade za moj porodični život. Time si me
učinila najsrećnijim čovekom na svetu.
Olivija je obrisala suze i zagrlila Aleksandra.
- Drago mi je... zbog tebe. Čvrsto ju je držao uza se.
- Zbog mene?
- Znala sam da nikada nisi potpuno odustao od pomirenja.
Znam koliko te opterećuje takav odnos s roditeljima, jer Emili ne
može da bude srećna u takvom okruženju. O, koliko sam srećna
zbog svih vas! Lepo je što si smogao snagu da joj daš drugu šansu.
Aleksandar je znao koliko je Olivijina pomoć značila. Ova
žena bila je pravi blagoslov za njega!
Poljubio ju je s blaženim izrazom na licu.

~ 83 ~
 - Molim te, nemoj odustati od mene, Liv! - prošaputao je. -
Danima ne mogu normalno da razmišljam - hteo je da je poljubi u
čelo, ali se Olivija izmaknula.
- Ne možeš tek tako da me nađeš i da govoriš takve stvari. Ne
možeš da budeš sa mnom kad poželiš, da postavljaš pravila a
potom da nestaneš bez objašnjenja. Znaš li kako mi je bilo kad si
otišao iz mog stana? Ne dopuštam da mi uzmeš ono malo
dostojanstva što mi je ostalo. Nisam igračka kojom se igraš kada
ti je dosadno. Ljudsko sam biće sa osećanjima, a ti si me
iskoristio.
Uhvatio ju je za obe ruke.
- Nisam tako mislio. Razumem šta hoćeš da kažeš, ali nikada
te ne bih iskoristio. Zapravo, trudim se svim silama da ti priznam
šta osećam. To je najmanje što zaslužuješ. Volim te, Liv. Zaista te
volim i to me pomalo plaši. Toliko si mi nedostajala da sam mislio
da gubim razum. Reci mi da li sam prokockao sve šanse? Ne
mogu da podnesem pomisao na to da si digla ruke od nas. Jasno
mi je da sam u tvojim očima bio nepouzdan i haotičan, ali učim da
ti otvorim srce. To je novo za mene i osećaj je fantastičan. Kao put
u nepoznato. Neću izdržati ako na taj put ne kreneš sa mnom!
- Aleksandre, volim i ja tebe. Ništa na svetu to neće
promeniti.
- Da li mi opraštaš što sam te u teškom trenutku napustio?
- Sve ti je oprošteno. Savladan oećanjima, zagrlio ju je i
poljubio. U sledećem trenutku spustio se na kolena.
- Da li ćeš se udati za mene, Olivija?
Nasmejala se dok su joj se oči punile suzama.
- Ozbiljan si?
Snažno ju je privukao sebi.
- U to možeš da se pouzdaš. Ne mogu da dočekam da svima
kažem da Olivijino srce, duh i telo pripada meni. Nikada te neću
pustiti, Olivija.
Poljubila ga je.
- Nemam drugog izbora, zar ne?
- Da li to znači da?.
- Da - prošaputala je .

~ 84 ~
- Zauvek... samo s tobom!

KRAJ

~ 85 ~