Linda Braun

Šašavi gusar

2
 ***

Lajam Hagerman je stajao na palubi svog broda, ispijajući

ostatak kafe iz svoje šoljice. Osmatrao je luku i veliki park koji se
pružao od obale do padina okolnog brda u Kamdenu. Pitao se po
ko zna koji put u poslednja dva sata šta se dogodilo sa njegovom
kuvaricom Lesli. Nikada nije kasnila, sve do danas. Ona je bila i
njegova prijateljica, pa se iskreno zabrinuo.
Između gustog visokog drveća nadvijenog nad pešačkom
stazom, iznenada se pojavila mlada žena, odevena u raznobojnu
odeću. Lajam se osmehnuo prvi put tog dana. Žena se zaustavila
na visokom molu i počela da razgleda usidrene brodove i čamce.
Zaneta u razgledanje, nije primetila neravno postavljenu betonsku
ploču. Zapela je i našla se na tlu, dok su joj se torbe koje je nosila
razletele po molu.
Sjajno! Lepo je napraviti scenu padanja baš kad počinješ da
radiš, pomislila je dok je ustajala. Ako mi se nešto slično dogodi
danas, gotovo je. Vraćam se kući. Ionako nisam luda za kuvanjem
obroka nekim razmaženim matorcima. Baš me briga za brod i
njegovog gazdu. Zašto mi je ovo trebalo?
Trebalo je da nedelju dana priprema hranu na brodu Lajama
Hagermana, a u zamenu za besplatnu popravku kupatila. Lesli,
Lajamova kuvarica, a njena rođaka, je iznenada otišla na godišnji
odmor.
Lajama je videla samo jednom u životu i nije je nimalo
oduševio, uprkos tome što je bio zgodan, stasit muškarac. Visok,
sa zelenkastim očima, crne kose, elegantno odeven, više je ličio na
nekog direktora nego na kapetana jedrenjaka.
Betani se izvijala, pogledom tražeći brod po imenu „Šašavi
gusar“, dok nije najzad shvatila da joj se nalazi ispred nosa. Bio je
to jedan od poslednjih jedrenjaka koji nije napustio luku, jer su
očigledno čekali kuvaricu, pomislila je. A ta kuvarica koja je
neočekivano odlučila da pođe na putovanje sa svojim izabranikom
za muža da bi se bolje upoznali, bila je njena rođaka Lesli. Pre
polaska, Lesli joj je ispričala najvažnije detalje o „Šašavom

3
gusaru“. Bio je to motorni jedrenjak srednje veličine, sa dugačkom
gornjom palubom, koji je mogao da ponese dvadeset dva putnika i
četiri člana posade. Korišćen je za kraće, šestodnevne turističke
ture duž obale i obližnjih ostrva. Lesli je ukratko obavestila o
kapetanu broda Lajamu, koji je bio zgodan, zreo za ženidbu, ali se
uvek vešto tome opirao. Betani se taj čovek unapred nije
dopadao. Posmatrala je brod koji se ljuljao i ugledala Lajama na
palubi, sa šoljom u ruci. Pod njegovim pogledom, osetila je kako
joj se žmarci penju uz kičmu.
- Smiri se, Betani - šapatom je hrabrila sebe. - Nije to ništa.
Nedelju dana će brzo proći.
Lesli je juče naprasno odlučila da otputuje sa Stenlijem
Šeltonom van grada. Stenli je bio vodoinstalater, a Betani je imala
pokvareno kupatilo. Sve je bilo jednostavno. Lesli će imati odmor
od nedelju dana, a Betani besplatno popravljeno kupatilo. Svi će
biti zadovoljni. Lajam će biti srećan što je ima na brodu, razmišljala
je. Gde bi inače našao kuvaricu za tako kratko vreme. Betani mu
zapravo čini uslugu. Posle onoga što joj je učinio, nije zaslužio
ništa bolje nego da cele nedelje jede ono što mu ona spremi,
pomislila je zlurado. Uostalom, ko zna. Možda će se ludo provesti
za nedelju dana na moru, ploveći jedrenjakom. Biće to sasvim
novo iskustvo.
Prišla je bliže i zagledala se u Lajamove radoznalo otvorene
oči, uokvirene gustim, tamnim obrvama. Kosa mu je bila duža
nego kad ga je poslednji put videla, a guste kovrdže su mu
prekrivale vrat. Na sebi je imao kratke farmerke, tesno pripijene uz
uske kukove i delovao je vrlo privlačno.
Betani se popela na mostić koji je vodio na brod i ljubazno mu
se osmehnula.
- Zdravo - kratko ga je pozdravila.
- Zdravo - odvratio je tihim, dubokim glasom. Po izrazu
njegovog lica je zaključila da je nije prepoznao, ali se nije
iznenadila. Sretao je mnogo ljudi, a sigurno i žena.
- Ja sam Betani Krou - predstavila se. - Upoznali smo se pre
dva meseca kad sam kupila tvoju kuću.

4
 Osmeh joj je nestao s lica kad je pomislila šta se sve dešavalo
od kako se uselila. Sve je počelo da se urušava i kvari.
Lajam se uozbiljio, pokušavajući da se seti ove devojke. Betani
Krou, rođaka njegove kuvarice Lesli, koja je kupila „Hejven“. Kako
bi je mogao zaboraviti. To je bila osoba za pamćenje! I tada je bila
smešno obučena, kao i sada. Posmatrao je ispitivački. Čudna
osoba, zaključio je. Njena kratko ošišana, tamnokestenjasta kosa,
bila bi mnogo lepša da je ošišana kako treba, a ne da svaki pramen
štrči na svoju stranu, pomislio je. Mora da je neka pankerka. Lepo
građena, vitka sa dugačkim nogama i svim potrebnim oblinama,
unakazila se žutim cipelama, roze čarapama, zelenim bermudama
i ljubičastom majcom. Sigurno je došla da se žali u vezi sa kućom,
proletelo je Lajamu kroz glavu. Samo mi je to još falilo danas, ljutio
se.
- Lesli mi je rekla da imaš nekih problema sa kućom - oglasio
se konačno.
- Problema? - I na sam pomen kuće, Betani je bila spremna da
se svađa. - Dve nedelje nakon useljenja, prednja terasa se srušila
pod mojim nogama. Zatim je pukla vodovodna cev i preplavila ceo
podrum. Nijedan prozor se ne otvara kako treba, a... - ućutala je
kad je videla osmeh na njegovom licu. - Šta je smešno? - uzviknula
je.
Zaista, Lajamu nije bilo ništa smešno. Nije mogao da razume
kako se toliko stvari desilo za tako kratko vreme. Bio je siguran da
je ostavio ispravnu zgradu. „Hejven“ je bila kuća koja je pripadala
njegovoj porodici generacijama, a prodao je, jer je to bilo
neophodno. U stvari, nije se smejao Betaninoj priči, nego njenoj
odeći.
- Mislio sam da si se naljutila i da si došla da se svađaš sa
mnom - rekao je uz osmeh. - Zašto ti je kosa tako raščupana? - nije
se uzdržao da ne upita.
Betani je rukom dodirnula kosu, pokušavajući da je namesti.
- Kad je otpao vodokotlić u gornjem kupatilu, voda je
procurila i oštetila plafon u kuhinji i donjem kupatilu. Gipsana
ploča je otpala i razbila ogledalo, pa ne mogu da vidim kako

5
izgledam - brzo je ispričala.
Lajam je začuđeno posmatrao ovu devojku. Nije znao da li se
šali li izmišlja. Doduše, Lesli mu je ispričala za vodovodnu cev, pa je
Betani verovatno govorila istinu.
- Zaista mi je žao - rekao je iskreno. - Kuća je zaista bila u
dobrom stanju kad sam se iselio.
Betani je promrsila neku ružnu reč, ali nije bilo povratka. Da bi
joj kupatilo bilo popravljeno, morala je da provede nedelju dana
na brodu ovog šašavog tipa.
- Jedan od razloga zašto sam ovde je i stanje moje kuće. Htela
sam da je sredim i pretvorim u motel, a za to je potrebno dosta
novca. Kad sam sinoć razgovarala sa Lesli, rekla mi je da namerava
da se uda...
- Lesli se udaje? Moja kuvarica? - zapanjeno je prekinuo Lajam.
- Zato kasni i zato si ti ovde sa ovim torbama?
- Da. Došla sam da je zamenim. Lesli se udaje za
vodoinstalatera...
- Shvatam - uzdahnuo je Lajam. - Umeš li da kuvaš?
- Naravno da umem - naljutila se što joj uopšte postavlja takvo
pitanje.
- Za dvadeset šestoro ljudi? - sumnjičavo je pogledao.
- Naravno - prkosno je odvratila. - Samo mi pokaži gde je
mikrotalasna.
Počešao se po glavi, ne prestajući da se smeška. Lesli mu je
bar poslala duhovitu osobu. Dok je Betani skidala torbe sa
ramena, prišao je da joj pomogne. Ruka mu je nehotice dotakla
njeno golo rame i učinilo mu se da ga je opekla vatra. Dopalo mu
se i počeo je da razmišlja kako bi je poljubio. Imala je slatka,
poželjna usta. Oči su joj bile krupne i plave. Rumenilo na Betaninim
obrazima je govorilo da je i nju proželo neko slično osećanje kao i
njega.
Nikako, pomislio je Lajam u sebi. Ova devojka će raditi za
mene, a moje osnovno pravilo je da ne mešam posao i
zadovoljstvo. Možda ipak...

6
 Pribrao se i poveo je prema unutrašnjosti broda.
- Hajde da ti pokažem tvoje odaje. Sagni glavu da se ne bi
udarila. Poslušno ga je pratila i uskoro se našla u prilično velikoj
prostoriji čiji su zidovi bili obloženi lakovanom lamperijom. U
sredini se nalazio veliki ovalni sto. Sa tavanice je visila starinska
lampa, stara verovatno koliko i sam brod.
- Ovo je trpezarija gde se obično doručkuje i večera -
objašnjavao je Lajam. - Kad god vreme dozvoljava, ručamo gore na
palubi.
Ispružio je ruku prema zadnjem delu trpezarije, koji je bio
pregrađen tankim zidom. - Tamo je kuhinja!
Betani je klimnula glavom i otišla da pogleda mesto gde će u
narednih sedam dana provesti najviše vremena. Radna površina se
prostirala od zida do zida. Na drugom zidu se nalazio šporet na
drva, a iznad njega polica sa mnoštvom bočica sa začinima.
- Lepo je ovo, ali gde kuhinja? - upitno ga je pogledala.
- Pa to je kuhinja - odvratio je Lajam ozbiljno. Mora da se šali,
pomislila je Betani.
- Gde je šporet? Zamrzivač? Ostali kućni aparati? Lajam je
stisnuo usne i povukao je do šporeta.
- Ovo je šporet! Želeo sam da zadržim autentičnost ovog
starog jedrenjaka, pa nisam unosio neke moderne novine -
objasnio je.
Gledala ga je zapanjeno. Naravno da nikada nije kuvala na
ovakvom čudu. Pa ovo je dvadeset prvi vek, zaridala je u sebi. Do
pre dva meseca živela je u Nju Džersiju, okružena modernim
aparatima u kuhinji. Ali, naravno, nije želela da odstupi i kaže
istinu.
- U redu. Umem ja to - hrabro ga je pogledala.
Kladim se da ne ume ni jaje da skuva, razmišljao je Lajam dok
ju je posmatrao, ali joj se divio što ima petlju da ga tako hladno
slaže.
- Moraću da odem gore. Treba što pre da krenemo, jer smo u
velikom zakašnjenju. Iza zavese je tvoja kabina. Smesti se, a ja ću

7
se vratiti što pre budem mogao. Stavi lonac sa vodom za kafu, pa
pogledaj šta nam je Lesli pripremila od hrane za ovo putovanje.
Betani je mislila da će proključati od besa.
- Ne brini, snaći ću se - dobacila je za Lajamom dok je odlazio.
Najpre je otišla da pogleda kabinu. Skoro ceo prostor je zauzimao
uzani ležaj ugrađen u zid. Iznad njega se nalazio mali plakar, gde
su se nalazile Lesline stvari i odeća. Srećom, ja i Lesli smo iste
građe, pa ću moći da koristim njenu odeću, pomislila je Betani,
pošto u žurbi nije ponela dovoljno odeće sa sobom.
Vratila se do šporeta u kojem je gorela vatra i stavila na njega
dva velika lonca sa vodom. Nije bila sigurna šta je očekivala od
ovog putovanja, ali ovo nikako nije! Mislila je da će ploviti na
nekom modernijem brodu, a obrela se na arhaičnom, prastarom
jedrenjaku. Jedino što je sve bilo čisto, uredno, a prostor
maksimalno iskorišćen. Ipak, saznanje da se nalazi na brodu
starom skoro čitav vek, davalo je neku čudnu draž svemu ovome,
vraćalo je u prošlost i budilo radoznalost i uzbuđenje.
Izvukla je iz džepa nekoliko presavijenih papira i stavila ih na
obližnju policu. Lesli joj je tu ispisala šestodnevni jelovnik i
neophodna uputstva.
- Lesli, sve mi napiši, jer hoću da ostavim utisak prvoklasne
kuvarice - zatražila je od rođake pre nego što je ova krenula na
putovanje.
Na današnjem meniju su se nalazili pečena riba, pecivo,
čokoladni kolači i voće. Betani je pogledala na sat i stresla se. Bilo
je već jedanaest sati i bližilo se vreme ručku.
Čula je Lajama sa vrha stepenica.
- Kako ide? - upitao je i provirio u kuhinju. Samo je odmahnuo
glavom pri pogledu na Betani.
Istog časa se neki mladić u beloj raskopčanoj košulji i
bermudama od teksasa sjurio niz stepenice. Stao je pored
zbunjene Betani, radoznalo je posmatrajući kroz tamne naočare.
- Ja sam Majls. Ovde sam da ti ispunim svaku želju -
osmehivao se dok se predstavljao.

8
 Lajam se pojavio iza njega.
- Majls će ti pomagati u kuhinji. Praće sudove, čistiti krompir,
održavati vatru. Tek mu je dvadeset i prilično je neozbiljan -
objasnio je Lajam.
- Umeš li ti da ložiš ovu lokomotivu? - upitala je Betani,
gledajući mladića sa puno nade u pogledu.
- Naravno - odvratio je Majls i ubacio jednu cepanicu u ložište.
- Smatraj se angažovanim od ovog trenutka - nasmejala se
Betani. - Već danas ću ti pružiti priliku da se pokažeš. Pomoći ćeš
mi da pripremim ručak. Pošto se Lesli nije pobrinula da nabavi
dovoljnu količinu gotovih jela od ribe, napravićemo čorbu od
rakova. Majlse, ti stavi sve sastojke za čorbu u taj veliki lonac i
kontroliši vatru, a ja ću početi da pravim pecivo.
Pronašla je papir na kojem je bio recept i užasnula se
količinama koje su bile zapisane. Ipak, trebalo je nahraniti
dvadeset šestoro ljudi.
- Trebaće mi mešalica za ovoliku količinu brašna - uzdisala je.
Majls se nasmejao i izvadio veliku činiju iz plakara da bije dodao
Betani. Iskoristio je priliku da je obgrli oko ramena, ali ga je
devojka odgurnula, udarivši ga velikom varjačom po ruci.
- Ovo može biti opasno oružje. Dalje ruke od mene - upozorila
je neozbiljnog mladića.
- Kako možeš da mi odoliš? - zadirkivao je Majls.
- Pusti me, dete. Vidiš da sam u problemu. Nikad nisam kuvala
ni za tri osobe, a ne za ovoliko ljudi. Prvi put u životu vidim šporet
na drva. Pristala sam na sve, samo da bi moja rođaka Lesli otišla na
put sa svojim verenikom.
- Šta? Lesli se udaje? - iznenadio se Majls.
- Da. Njen izabranik je Stenli Šelton, vodoinstalater - objasnila
je Betani.
- Jako je dobro imati vodoinstalatera u porodici - našalio se
Majls.
- Znam. Popraviće mi kupatilo i zbog toga sam ovde -
uzdahnula je Betani.

9
 - Lesli je dobar drug i njeni rođaci su mi važni. Pomoći ću ti u
svemu - obećao je mladić.
- Odlično! Molim te samo da mi objasniš zašto nosiš te tamne
naočare u ovom polumraku - upitno ga je pogledala Betani.
- Ne mogu da ih skinem dokle god ti nosiš te roza čarape.
Suviše su bleštave za moje oči - šalio se Majls. - Znači, misliš da
ćemo moći zajedno?
- Mislim da ćemo biti odličan kuvarski tandem - rekla je Betani.
- Nisam mislio na to. Šta će biti s našom vezom? - pokazao je
rukom prema kabini. - Skoro da smo cimeri. Moja kabina je odmah
pored tvoje.
- Žao mi je, ništa od romanse - slatko se nasmejala Betani.
Majls je spretno izvlačio sastojke za čorbu iz raznih polica.
- Uništićeš mi samopouzdanje - prekorno je rekao.
- Život je ponekad okrutan - prihvatila je šaljivi ton ovog
simpatičnog mladića. - Kaži mi, gde je buter?
- Gore na palubi, u zamrzivaču.
Betani je obrisala ruke od brašna o pantalone i uputila se na
palubu. Primetila je da su isplovili i da se sve više udaljavaju od
obale. Lajam je vešto upravljao jedrenjakom, koristeći samo snagu
vetra. Velika katarka je pucketala, a jedra su se sve više zatezala.
Sa ove razdaljine se jasno video samo toranj gradske crkve, a brdo
iznad grada se šarenilo od bogatih jesenjih boja guste šume.
Putnici su sedeli u udobnim ležaljkama na palubi, posmatrali
galebove i Lajama za velikim kormilom. Uskoro će biti gladni,
panično je pomislila Betani, brzo uzela maslac iz zamrzivača i
požurila u kuhinju.
- Već sam pomislio da si se iskrcala - dočekao je Majls sa
osmehom.
- Uživala sam malo u panorami - odvratila je, ali se odmah
namrštila. - Šta je to? - pokazala je prema ogromnom crnom loncu
na šporetu iz kojeg se podizala gusta para.
- U tom loncu Lesli uvek kuva čorbu od rakova. Stavio sam sve
sastojke, ali nekako čudno miriše.

10
 - Miris je u redu - procenila je Betani. - Ali čorba izgleda čudno.
Šta to pliva po površini?
- Izgleda da su to oči rakova - užasnuto je zaključio Majls.
- Potrudi se da ih povadiš dok ne iznesemo čorbu na sto -
Betani se jedva uzdržavala da ne prasne u smeh. Situacija u kojoj
su se našli bila je zaista komična.
- Možda i ne moramo - smejao se Majls. - Putnici su uglavnom
stariji, pa možda neće ni primetiti, ako ne vide dobro.
Lajam je sišao do polovine stepenica.
- Hej, vas dvoje! Šta to kuvate kad je toliko smešno? Da li je od
isparenja?
Betani se namrštila.
- Misliš da bi ti mogao bolje? - ironično je upitala Betani.
- Nisam ekspert za kuvanje - mirno je odvratio - ali mislim da bi
malo trebalo smanjiti vatru i skloniti lonac na kraj šporeta. Ne bi
valjalo da upalite brod.
- U pravu si, Lajame - Betani se okrenula prema Majlsu. -
Sinko, smanji malo vatru.
Lajam je shvatio da se ovo dvoje šale. Samo je stisnuo usne,
otišao gore i vratio se za kormilo. Pitao se za koje grehe iz
mladosti sad ispašta.
Majlsu i Betani je trebalo skoro pola sata da povade oči
rakova iz čorbe. Za to vreme se završavalo pečenje poslednje ture
peciva.
- Ima li problema? - začuli su Lajamov glas sa vrha stepeništa. -
Ljudi su već prilično nestrpljivi i gladni!
- Reci im da se strpe. Ne žure na avion i niko im neće pojesti
ono što su platili - odbrusila je nervozno Betani, već sasvim mokra
od znoja. Izvadila je iz rerne tepsiju sa malo zagorelim
pogačicama. Sručila ih je u korpice i prekrila salvetom.
- Idem ovo da odnesem gore, a ti dođi za mnom da poslužiš
čorbu - zatražila je od Majlsa.
- Hej, Bet, a šta ćemo mi jesti? - upitao je mladić.

11
 - Nisi normalan! Najela sam se ovog mirisa za ceo život. Ješću
samo voće - odvratila je i nestala na palubi.
Dok su turisti sa broda jeli, Betani je sedela sa strane i
posmatrala reakcije. Niko nije imao nikakvih primedbi, iako se toga
plašila. Stari gospodin Moris je čak pohvalio čorbu i uputio
komplimente kuvarici.
Betani je grickala kiflu i pravila se da ne primećuje da je Lajam
posmatra.
- Naš kapetan te gleda - šapnuo joj je Majls.
- Otkad poznaješ Lajama? Kakav je čovek? - upitala je Majlsa.
- Lajam je divan. Potiče iz stare pomorske porodice. Njegov
deda i pradeda su bili kapetani brodova, a ljudi pričaju da je Lajam
direktni potomak gusara Reda Hagermana. Priča se takođe da je
bivša Lajamova kuća „Hejven“ ukleta i da je posećuje duh Redove
udovice. Čuo sam od Lesli da je kuća letos prodata - ispričao je
Majls.
Odlično, pomislila je Betani, kupila sam ukletu kuću. 0 tome
joj agent za prodaju nekretnina nije rekao ni reč. Naslonila se na
ogradu i posmatrala Lajama. Mada preko volje, morala je da prizna
da je izuzetno zgodan i privlačan. Stajao je za kormilom,
dominirajući svojim snažnim, atletski građenim telom. Posebno su
bili privlačni njegovo lice, obraslo gustom crnom bradom i
prodorne krupne oči. Ulivao je poverenje i plenio autoritetom. I
samoj joj se činilo neverovatnim kako se osećala bezbedno na
ovom muzejskom brodu koji se ljuljao na pučini, iako je prvi put
putovala na ovakav način.
Duboko u sebi je osećala da je Lajam u suštini nežan i da ume
da voli ženu. Pobogu, odakle mi ovakve misli, prekorela je sebe.
Nesvesno je rukom dotakla užareni obraz, kad su im se pogledi
sreli. Njegov pogled je uznemiravao i čudno uzbuđivao. Činilo joj
se kao da su se dodirnuli. Lesli je bila u pravu kad je rekla da je
Lajam neodoljiv muškarac. Betani, prestani da sanjariš, opomenula
je sebe, da ne bi upala u probleme.

12
 ***

Lajam je morao da prizna da oseća neverovatnu privlačnost

prema Betani i to ga je uznemiravalo. Možda to nije bila
privlačnost, nego samo opčinjenost, razmišljao je sad kad je malo
bolje upoznao Betani, nije se čudio što joj se kuća ruši. Ko zna šta
će se sve desiti na brodu dok je ona prisutna. Betani Krou je bila
nesreća koja samo čeka da se dogodi. Privlačili su ga njen
nekonvencionalni izgled i ogromna energija kojom je zračila. Od
njenih kristalno plavih očiju su ga podilazile jeza i želja za
intimnošću. To saznanje Lajamu nije davalo mira. Intuicija mu je
govorila da bi najmudrije bilo da je iskrca na prvom ostrvu na koje
stanu da bi uzeli namirnice, ali znao je da ne sme ostaviti brod bez
kuvarice, kakva god da je.
Bez obzira na sve, Betani je umela da se ponaša. Stajala je
naslonjena na zid i čekala njegovu reakciju. Nije ništa objašnjavala
niti se pravdala zbog kuvanja, a nije pokušavala ni da flertuje da bi
zadržala posao kuvarice. Lajam joj se nasmešio i očekivao je da će
mu uzvratiti, ali to se nije dogodilo. Nije mu se dopadalo što je
tako ozbiljna i zagonetna. Ponudio joj je jabuku.
- Jesi li razgledala brod? - upitao je. Betani je odmahnula
glavom.
- Videla sam samo kuhinju, trpezariju i zamrzivač.
- Hoće li da ti pokažem brod dok Majls pere sudove? - ponudio
se i krenuo prema središnjim kabinama, u kojima je moglo da se
smesti dvanaest putnika, sa svim potrebnim sanitarnim uređajima
za udobno putovanje. Sa palube su vodile brodske stepenice u
donji deo broda, gde su se takođe nalazile kabine za putnike,
posebna kabina za kapetana, odnosno Lajama. Zatim su se našli u
velikoj zajedničkoj prostoriji u kojoj su se nalazili televizor, muzička
linija i ostali rekviziti za razonodu putnika noću ili kad je loše
vreme. Sav nameštaj na brodu bio je pričvršćen za podove ili
zidove da se ne bi pomerao za vreme vremenskih nepogoda ili
jakih vetrova.
Lajam je uveo u svoju kabinu, koja je pored kreveta, stola i

13
fotelja imala i deo koji bi se mogao nazvati radnim ili komandnim.
Tu je videla mnogo mapa, navigacijskih karata i stvari za koje nije
znala čemu služe. Baš tada, dok su razgledali Lajamovu kabinu,
brod je počeo jače da se ljulja, kao da menja pravac kretanja.
Nenaviknuta na ljuljanje broda, Betani je izgubila ravnotežu i
poletela prema Lajamu. Zaustavila se u njegovom naručju.
- Šta je ovo? - uhvatila se za njegovu košulju, pribijajući se uz
njega tako da je mogla da čuje ubrzane otkucaje njegovog srca. -
Izgleda da ne umem da hodam na brodu!
Lajam nije oklevao. Uhvatio ju je oko struka i stegao. Telo mu
je bilo toplo i snažno. Odjednom je osetila potrebu da ga dodiruje,
da pomiluje te napete mišiće. Podigla je glavu i susrela se sa
Lajamovim pogledom. Po sjaju u njegovim očima, shvatila je da će
je poljubiti.
- To baš nije dobra ideja - promrmljala je neubedljivo.
- U pravu si. To je glupa ideja - odvratio je i privukao je još
bliže. Njegove usne su gladno prekrile njene, a ogromna i za dva
stranca potpuno neočekivana strast, oboje ih je preplavila. Ljubili
su se i gledali jedno drugo u oči, trudeći se da shvate šta im se to
događa. Lajam je znao da ovo nije najbolji način uspostavljanja
kontakta sa novim članom posade, ni za sam početak putovanja.
Misli su mu išle daleko. Setio se da su zidovi kabine suviše tanki da
bi mogli da zadrže ljubavne krike i uzdahe , pogotovo kad je u
pitanju ova žena. Prekinuo je poljubac, uhvatio je za ramena i
naslonio na zid.
- Stani, ne mrdaj! Nemoj da se smeješ, glasno dišeš i uzdišeš -
opomenuo je Lajam.
Betani se oslonila o zid svom težinom, pokušavajući da dođe
do daha, da diše ravnomernije i što tiše, primećujući da ni Lajam
ne može da povrati kontrolu nad sobom.
Lajam je ćutao i gledao u pod. Mučilo ga je pitanje za koje
vreme bi mogao da pronađe novu kuvaricu, jer je predosećao da
uskoro neće moći bez Betani.
- Ovo neće valjati - konačno je progovorio. - Najbolje će biti da
radio vezom potražim novu kuvaricu na nekom od ostrva.
14
 - Ne možeš to da mi uradiš! Moram da popravim kupatilo! -
uzviknula je Betani. - Zaista si podmukao! Prvo si mi prodao svoju
ukletu kuću u kojoj se sve kvari. Onda si me doveo u kabinu i
napao me, kako bi imao izgovor da me izbaciš sa broda. Tužiću te
za zlostavljanje!
Lajam je nervozno provukao prste kroz kosu.
- Prvo, moja kuća je bila ispravna kad sam je prodao. Drugo,
ako je u pitanju napad, onda je bio obostran, a treće... - zastao je i
uzdahnuo.
Betanine usne su bile ljutito stisnute, a iz očiju joj je izbijao
gnev. I ona se osećala isto kao i on, ali joj je zaista bio neophodan
vodoinstalater i morala je da zaradi novac.
Lajam je stisnuo zube, ljut na sebe. Znao je da neće tražiti
drugu kuvaricu. Pomilovao je po obrazu i izvadio neki suvi listić iz
Betanine kose.
- Pokupila si neko suvo lišće u šumici dok si dolazila u luku -
namejao se.
Betani je protresla glavom.
- Pala sam, jer me je neko gurnuo - rekla je tiho.
- Ne sećam se da je bilo ikoga u tvojoj blizini - primetio je
Lajam.
- Znam i to je čudno. I ja sam sigurna da nikog nije bilo, ali kao
da su me dve ruke gurnule od pozadi.
- Da li ti je neko rekao da si čudna osoba? - upitao je Lajam
ozbiljno.
- Otkad sam kupila tvoju kuću, počele su da mi se događaju
neke čudne stvari. Do tada sam živela sasvim normalno - odvratila
je Betani.
Lajam je poveo napolje iz kabine.
- Ne mogu da verujem da si ikad živela normalno. Šta si radila
u životu?
- Da li ti je neko rekao da si vrlo indiskretan? - pogledala ga je
prodorno.

15
 - Mislim da imam pravo da znam ponešto o ljudima koji rade
za mene - govorio je dok je išao za njom uz stepenice.
Iako je bio u pravu, nije htela da priča o svom ranijem poslu.
Smetalo joj je i to što je rekao da nije normalna. Zastala je i
pogledala ga preko ramena.
- Radila sam kao neka vrsta učitelja. U vladinom programu -
rekla je preko volje.
- Zašto si prestala? - upitao je Lajam. - Dojadilo ti je ili si
pogrešila sa nekim studentom.
- Dojadilo mi je i odlučila sam da prestanem - iskreno je rekla.
Pomislila je da je bilo bolje što je sama otišla, nego da su je najurili.
Za tri meseca napuniće trideset godina. Osećala se prestarom da
bi provodila vreme sa osnovcima i srednjoškolcima. Svi su je
poznavali u njenom rodnom gradu i to je nerviralo. Zato je odlučila
da ode.
- Odrasla sam u Džersiju i tamo živi cela moja porodica.
Poslednjih osam godina sam iz dana u dan radila jedno te isto.
Svake nedelje sam išla kod roditelja na ručak, gde je uvek bilo
servirano pečeno pile. Probaj samo da zamisliš koliko je to pilića za
osam godina! - našalila se. Betani je i sama bila iznenađena što s
tolikom lakoćom priča Lajamu o svom životu.
- Mnogo ste ih pojeli - Lajam nije mogao da zadrži smeh.
- Mnogo volim svoju porodicu i sve ljude tamo, ali mi je bila
potrebna promena i nešto novo. Mislim da moram da pronađem
sama sebe i počnem novi život. Prilično čudno, zar ne? - klimala je
glavom, kao da sama sebe ubeđuje.
Lajam je ćutao i pažljivo je slušao, svestan da je Betani
potrebno da se nekome poveri.
- Jednog dana, momak sa kojim sam se zabavljala četiri
godine, rekao je da ima nešto veoma važno da mi saopšti.
Obradovala sam se, jer sam očekivala da me zaprosi. Umesto
toga, obavestio me je da se ženi - uzdahnula je. - Sve te godine
živela sam u zabludi da je Klajv fini, stidljiv momak. Nikad nije
pokušao...Znaš već... Nismo nikad...

16
 - Čekaj malo - zaustavio je Lajam. - Zabavljala si se s momkom
četiri godine i niste nikad... Nakon toga si saznala za drugu
devojku?
- Da, baš tako! - prkosno je odvratila na ovoliko njegovo
čuđenje. - Nikad nisam spavala s momkom. Čuvam se za brak i
muža.
Devica! Lajam je osetio kako mu se stomak grči. Betani Krou
je verovatno jedina devica na Istočnoj obali, proletelo mu je kroz
glavu.
- Slušaj, draga moja devojko! Nećeš još dugo ostati devica ako
budeš nastavila da se ljubiš sa pravim muškarcem kao što si se
malopre ljubila sa mnom. Moram da ti kažem da su šanse da
ostaneš netaknuta vrlo male dok si na ovom brodu - prekrstio je
ruke na grudima i izazivački je posmatrao.
Betani se okrenula od njega i nastavila da se penje.
- Čini mi se da si u pravu. Pre nekoliko minuta sam potpuno
zaboravila na nevinost. Mnogo mi je lakše bilo dok sam bila sa
Klajvom - priznala je. - Sigurno sam glupa i dosadna osoba kad me
je Klajv tako lako zamenio drugom.
Lajam se nasmejao. Nije mogao da zamisli da je Betani nekom
dosadna. Bila je toliko bistra, duhovita, privlačna i seksi, da je bio
siguran da bi bilo koji muškarac mogao da joj odoli.
Betani se zapitala zašto mu je sve to ispričala kad ga toliko
malo poznaje. Uprkos tome, imala je potrebu da mu se do kraja
poveri.
- Odlučila sam da promenim sredinu i počnem život iz
početka. Uzela sam sav novac koji sam imala i otišla u Las Vegas
da se kockam.
- Imala si sreće? - zainteresovano je pogledao Lajam.
- Nisam. Bila sam jedini naslednik svog ujaka Edija i odatle mi
novac da kupim tvoju kuću. To je bio prvi pravi, normalan potez
koji sam uradila - objasnila je. - Da li je kuća zaista ukleta?
- Tako kažu neki ljudi - zavrteo je glavom Lajam.
- A ti? - podozrivo ga je pogledala.

17
 Lajam joj je blago stegao rame i pogurao je uz stepenice.
- Treba da odeš i proveriš Majlsa. Klinac je neobuzdan i
posebno osetljiv na razvedene žene, a na brodu ih ima tri -
nasmejao se.
Betani je iskočila na palubu i počela da žmirka od jakog sunca.
- Nisi mi odgovorio na pitanje o kući.
- Da li bi ti smetalo da je kuća ukleta? - smeškao se Lajam.
- Ne znam - odvratila je. - Zavisi od toga ko dolazi u kuću,
zapravo čiji duh. Još uvek mi nisi odgovorio.
- Kad je reč o duhovima, teško je utvrditi šta je mašta, a šta
realnost. Zavisi od toga u šta hoćeš da veruješ - neodređeno je
rekao.
- Znači, i ti misliš da u moju kuću dolaze duhovi.
- Da, ali nemoj da brineš. To je moja strina Tesa. Jako je stara -
Lajam je jedva uzdržavao smeh.
- Koliko joj je godina? - Betanin glas je zadrhtao.
- Dvesto godina. Naiđe s vremena na vreme i posedi na
prozoru spavaće sobe - Lajam se nasmejao kad je ugledao njen
užasnuti izraz lica. - Nemoj se plašiti. Dolazi samo dva tri puta
godišnje.
- Ona me mrzi - zabrinuto je rekla Betani. - Sigurna sam da me
je ona gurnula u šumi.
- Strina Tesa ne bi tako nešto nikad uradila - tobož ozbiljno je
uveravao Lajam.
- Očigledno je dobro poznaješ. Sad mi je sve jasno.Ta žena je
opasna. Ona mi je verovatno uništila i kupatilo! - uzviknula je
Betani.
- Duhovi ne uništavaju kupatila - umirivao je Lajam.
- Kako onda objašnjavaš moje probleme sa kućom? - upitno ga
je pogledala.
- Ako očekuješ da ti kažem da je nisam dobro održavao,
grešiš. Kuća je stara i nije nimalo čudno što dolazi do kvarova i
propadanja pojedinih delova. Ipak, ima u svemu tome nešto

18
čudno. Siguran sam da je terasa bila ispravna kad sam se iselio.
Nije mogla da propadne tako brzo. Kad se vratimo u Kamden,
porazgovaraću sa strinom Tesom. Zamoliću je da te ne dira više.
Betani ga je prekorno pogledala.
- Nemoj da me zavitlavaš. Ne misliš valjda da mi je ona zaista
pokvarila kupatilo?
Lajam se zagonetno smešio.
- Bila je žena jednog gusara. Ko zna šta je sve sposobna da
uradi! A sad bolje pođi da vidiš šta radi Majls. Uskoro će doći
vreme za večeru.

***

Posle kraćeg odmora, Betani je stajala kraj stola u kuhinji.

Ruke su joj bile u posudi u kojoj je mesila kolače.
- Hoćeš da me ubediš da je Lesli svaki dan pravila kolače? -
sumnjičavo je posmatrala Majlsa.
- Jeste! Ustajala bi svakog jutra u pet, da bi zapalila vatru. U
šest je bila gotova kafa, a ona bi počinjala da mesi pecivo i kolače.
Ponekad je uveče umesila testo, a ujutro ga odmah pekla. Mislim
da ljudi uživaju da jedu kolače dok su na brodu - brzo je
objašnjavao Majls.
Betani je otvorila rernu da bi proverila kako izgleda ogroman
juneći but koji je pripremala za večeru. Vrelina je pokuljala prema
njoj. Pošto je rerna bila ogromna, sa dve pregrade, bilo je mesta i
za tepsiju s kolačima. Majls joj je objasnio da je Lesli uvek stavljala
kolače na gornju pregradu, pa je i Betani tako učinila.
- Majlse, misliš li da će ovo valjati? - pitala je zabrinuto.
Prošlo je neko vreme pre nego što je Betani ponovo proverila
stanje. Kolači su odozgo pregoreli, a odozdo ostali nepečeni.
Panično je pozvala Majlsa, koji joj je pomogao da stavi foliju,
rekavši da Lesli uvek tako radi.
Gospodin i gospođa Moris su se pojavili na vrhu stepeništa.
- Kako ovde dole kod vas lepo miriše! - primetila je starica,

19
radoznalo posmatrajući kuhinju. - Imaćemo i kolača. Šta nam
pripremate za večeru?
Betani je strpljivo objašnjavala radoznaloj putnici kako je
umesila kolače, kad je iz rerne pokuljao dim.
- Majlse, da li mora da bude ovoliko dima u kuhinji kad se
zajedno peku meso i kolači? - panično je uzviknula Betani.
- Čini mi se da baš nije uobičajeno - rekao je mladić, otvarajući
rernu.
- Nešto gori - konstatovao je gospodin Moris.
- Poginućemo! - vikala je njegova supruga. - Upaliće se brod!
Betani je mahala krpom oko sebe, rasterujući gusti dim.
- Ne brinite, gospođo. Ovako smanjujemo toplotu u rerni. To
je uobičajeni postupak - ubeđivala je preplašenu staricu, mada je i
sama osećala veliki strah.
- Nisam ni slutio da je kuvarski posao na brodu toliko
komplikovan - mirno je rekao gospodin Moris, vodeći ženu iz
kuhinje.
Majls je izvadio tepsije iz rerne i tužno zaključio da je sve bilo
prilično zagorelo.
- Ovo baš ne izgleda sjajno - vrteo je glavom.
- Ne brini. Rešićemo nekako situaciju - odvažno je rekla
Betani, trudeći se da popravi štetu. Isekla je nekako meso,
ostrugala kolače i večera je bila spremna, kad je sa stepeništa čula
glas jednog od mornara.
- Da li je Betani tu? Kapetan želi da je vidi!

***

Lajam je nesvesno stegnuo kormilo jače kad je ugledao

Betani. Kosa joj je bila u neredu, slepljena na čelo, a obrazi su joj
bili zamazani brašnom. Dok mu je prilazila, ugledala je galeba koji
je proleteo iznad njene glave. Osmeh joj je ozario lice dok je
posmatrala pticu. Okrenula se prema Lajamu i mahnula mu.
- Kakva divna ptica! - konstatovala je.

20
 Lajam je duboko uzdahnuo, osetivši kako mu srce kuca u grlu.
Ova devojka ga je uzbuđivala, privlačila i radovala. Pružio je ruku i
privukao je sebi, osećajući iznenadnu nežnost u srcu.
- Ti si fantastična - rekao je, čisteći joj kosu od ostataka testa. -
Zašto si tako čupava i znojava? Ima li to neke veze sa oblacima
dima koji su dolazili iz kuhinje?
- Jedna sitna greška u kuvanju - trudila se da deluje mirno,
mada je stisak njegove ruke učinio da zadrhti. - Malo nam je
zagorela večera.
Lajam je počeo brzo da razmišlja da li na nekom obližnjem
ostrvu postoji restoran u koji bi mogao da odvede svoje putnike
na večeru.
- Je li to gospođa Moris vikala da ćemo svi izgoreti?
- Nepotrebno se uzbudila - odmahnula je rukom Betani.
- Nadam se da je tako - pogledao je, ne očekujući da na
njenom licu vidi makar i najmanji znak kajanja ili nervoze. No,
gledala je široko otvorenih očiju, kao da uopšte nisu razgovarali o
njoj.
- Betani Krou, poludecu zbog tebe. Čak se i moja gusarska krv
uzburkala - uzdahnuo je Lajam.
- O, bože! - samo je rekla Betani.
Zabacio je glavu i glasno se nasmejao. Na sve što se malopre
događalo u kuhinji, na zagorelu večeru, ona je imala samo ovaj
kratak komentar. Stao je iza nje i prepustio joj kormilo.
- Hoćeš li da upravljaš malo?
- Šališ se? Stvarno misliš da mi dozvoliš da vozim!
- Nećeš voziti, nego okretati kormilo! Hoću da razgovaramo!
- Ako ću ja kormilariti, zašto ti još uvek držiš kormilo?
Primakao se bliže, pripio uz njeno telo, držeći je ispred sebe u
zagrljaju. Lagano joj je svojim usnama dodirivao uho.
- Zato što je to jedini način da te držim u zagrljaju - šaputao je.
Zažmurila je. Osećala je paniku i strast istovremeno. Lajam je bio
privlačan čovek i dopadao joj se. Činilo se da je sposoban da sve

21
drži pod kontrolom. Želela je da doživi nova uzbuđenja i iskustva.
Uostalom, zato je i otišla od kuće. Evo prilike, pomislila je. Prijali su
joj toplina njegovog tela i dodiri. Imala je osećaj da se oduvek
poznaju, da pristaju jedno uz drugo, da njihova tela žele više od
ovoga što se trenutno događalo. Prekrio je njene ruke svojim
velikim šakama i nežno je milovao. Iako je počelo kao radoznalost,
ubrzo je preraslo u nešto više. Osećala je želju, strast, potreba.
- Bet, osećaš li ovo što se dešava? - podigao je jednu ruku i
pomilovao joj vrat. - Šta misliš, šta je ovo što struji između nas?
Magija? Ljubav? Žudnja?
Naglo je okrenuo kormilo i promenio pravac kretanja,
koristeći vetar. Betani je duboko uzdahnula, pokušavajući da se
smiri.
- Mislim da je žudnja! Nisam sigurna za ovo drugo - iskreno je
rekla.
- Više nego žudnja - prošaputao je.
Ali ne mnogo manje od ljubavi, rekao je u sebi. Nije samo
fizička privlačnost, nego nešto mnogo više. Bila je sasvim
drugačija od svih ostalih žena koje je poznavao. Pomislio je kako je
njegova bivša kuća došla u prave ruke.
Betani se okrenula prema njemu i pogledala ga u oči.
- Nisi rekao ništa o magiji.
- Najverovatnije je i to prisutno. Ako je neki duh mogao da ti
pokvari kupatilo, zašto ne bi mogao da probudi naše emocije -
nasmejao se.
Taj njegov osmeh izazivao je Betaninu maštu.

***

Betani je stajala naslonjena na ogradu gornje palube i

posmatrala nebo iznad sebe. Stotine blistavih zvezda je svetlelo
na nebu, izazivajući najčudnije misli. Zvezde su iznad njenog
rodnog Nju Džersija bile sasvim drugačije, sićušne i bezlične.
Zažmurila je i setila se svog prethodnog života. U poslednja dva
meseca je već nekoliko puta razmišljala o svom iznenadnom
22
odlasku iz rodnog grada. Bila je sigurna da je prenaglila i da je u
potpunosti promenila život.
U ovaj kraj i grad Kamden su je dovele uspomene iz
detinjstva. Njena rođaka Lesli je odavno živela i radila u kući
Hagermanovih. Još kao desetogodišnja devojčica dolazila je preko
raspusta kod Lesli, u kuću „Hejven“. Smeštena na vrhu brda, iznad
kamdenske luke, kuća je dominirala okolinom svojom lepotom i
izgledom. Podsećala je na neki zamak iz bajke. Građena od
kamena i drveta, sa velikim prozorima, terasom i kupolom na
središnjem delu krova, bila je simbol topline i sigurnosti. Zato nije
nimalo oklevala kad je pre dva meseca stigla u Kamden i čula da
Lajam prodaje „Hejven“. Zaneta u misli, nije primetila da je Lajam
posmatra iz prikrajka.
Ta žena je puna tajni, pomislio je Lajam dok je zadivljeno
posmatrao. Bio je siguran da Betani krije neku tajnu i ljubomorno
je čuva. Iza njene vrele spoljašnjost i spremnosti na šalu, krile su se
osetljivost i ranjivost. Kao da je stalno nešto iščekivala i zato bila
na oprezu, kao mačka spremna na skok. U trenutku je pomislio da
je to zbog njega, ali je brzo odagnao tu luckastu ideju. Ne budi lud,
Lajame, ova žena čeka nešto drugo, uzbudljivije nego što je to tvoj
gusarski život. Kad je primetio da je zatreptala, znao je da je
osetila njegovo prisustvo, a da nije ni okrenula glavu. Žene
definitivno imaju više čula nego muškarci, pomislio je. Ako bi se
oženio njome, nikad je ne bi mogao prevariti niti slagati. Uvek bi
ga pročitala. Oženiti se njome? Kakve su to sulude misli, prekoreo
je sebe. Poznavao je Betani nepunih dvadest sati, a razmišlja o
ženidbi. Mora da se duh strine Tese ponovo umešao. Ona ga je
naterala da proda kuću i to baš Betani Krou.
- Ja sam večiti neženja - mrmljao je. - Volim ovakav život!
Ostavi me na miru.
Betani se okrenula prema Lajamu.
- Govoriš li nešto meni? - upitala je.
- Ne. Pričao sam sa strinom Tesom.
- Zar ona uvek plovi s tobom?
- Nikad - odvratio je tiho.
23
 - Onda je ovo neka specijalna prilika - nasmejala se Betani.
Sela je na palubu i prekrstila noge ispod sebe.
- Ovaj razgovor me čini nervoznom. Hoćeš li nešto da mi
kažeš?
- Nisam imao nameru - šturo je odgovorio.
- Dobro. Onda se razumemo - pogledala ga je prodorno.
- Da, mada ne znam o čemu govoriš - nije skidao pogled sa
njenog lica. Nije ni ona znala. Htela je da izbegne razgovor o
duhovima i seksu, jer nije znala ništa ni o jednoj od tih tema.
- Mislila sam da je jasno da nema... - mucala je Betani.
- Nikakve veze među nama?
- Tačno, nikakve veze. Ni fizičke ni bilo koje druge - nasmejala
se i uzdahnula, jer je bilo jasno da je prekasno za ovakva
upozorenja. Oboje su već duboko zašli na stazu uzajamne
privlačnosti.
Lajam joj je uzvratio osmehom.
- Kao direktni potomak jednog gusara, smatram da imam
pravo da bar jednom slažem lepu ženu.

***

Betani se probudila naglo, brzo ustala iz kreveta i pala na

hladni pod kabine. Insitinktivno je pružila ruku prema pištolju, ali
ga naravno nije našla. Pribila se leđima uza zid. Polako je dolazila
sebi. Sanjala je neki ružan san i probudila se. Kabina je bila mračna
i hladna. Po ljuljanju broda je zaključila da je na moru, da plovi sa
Lajamom.
- Slušao sam već ranije da ljudi u snu skaču iz kreveta, ali ti si ih
sve nadmašila. Jesi li možda sanjala mene?
Betani se s teškom mukom osmehnula čuvši Lajamov duboki
glas. Ko zna kako se tu stvorio, samo stajao je pored nje.
- Jesi li me ti probudio?
- Vreme je za ustajanje, Uspavana lepotice. Treba upaliti vatru
i pripremiti kafu, a zatim umesiti pecivo.

24
 - Imaš li poslednju želju? Ubiću te! - promrmljala je pospano.
Lajam je upalio malu lampu.
- Mogu li bar da izaberem kako ću umreti? - smeškao se.
- Tek je pet sati! - uzviknula je Betani kad je pogledala na sat.
- Pustio sam te da spavaš pola sata duže.
- Zar je Lesli ustajala svaki dan u pola pet da bi pekla kifle? -
gledala ga je u neverici.
- Ponekad je pravila i pitu - Lajam je slegnuo ramenima.
- Slušaj, Lajame. Videla sam ljude koji putuju sa nama. Prilično
su stari. Ne smemo ih ubiti kalorijama i holesterolom. Mogu da
dobiju i jabuke za dezert - govorila je, vraćajući se u krevet. Lajam
se sagnuo i uhvatio je za članak na nozi, sa namerom da je izvuče
iz kreveta, ali je odustao kad je počela da gunđa. Razmišljao je šta
da uradi: da ode sam i pripremi kafu ili da legne pored nje u krevet.
Pola sata kasnije, Betani je otvorila jedno oko, i počela da
njuši vazduh. Miris kafe joj je dražio nozdrve.
- Htela bih kafu - doviknula je.
- Ustani i sipaj sama sebi - dobacio je Lajam stavljajući novu
cepanicu u vatru.
Ustala je i pošla prema kuhinji.
- Baš si pokvaren!
- Jesam - osmehivao se i dalje i nalio sebi još jednu solju kafe. -
Sve žene misle da smo mi Hagermanovi neodoljivi.
- Neodoljiv je mnogo manje od savršenog - rekla je poluglasno
i zavirila iza zavese gde je Majls spavao. Njegov krevet je bio
prazan. - Gde je moj pomoćnik? Da nije pobegao?
- Majls je ustao u pola pet, kako i dolikuje dobrom pomoćniku
u kuhinji, ali nije hteo da te budi. Rekao mi je da buncaš u snu
nešto o nekim revolverima i ubijanju ljudi.
Betani je pognula glavu i lagano pijuckala kafu.
- Izgleda da sam preterala u gledanju kruni serija - rekla je
neuverljivo.
Lajam je prodorno pogledao, pitajući se da li je moguće da je

25
ikad pucala u ljude. Setio se kako je skočila iz kreveta i naježio se.
Rekla je da ima skoro trideset godina, ali izgledala je kao da ima
dvadeset. Svojom bezazlenom i naivnom pojavom budila je u
njemu potrebu da je štiti i brani. Ljudi pucaju u druge u
samoodbrani ili ako su kriminalci. Nije mu definitivno ličila na
kriminalca.
- Betani, jesi li ti policajac? - odjednom je upitao.
Najpre je osetila da joj je srce zastalo, a onda počelo sve jače
da kuca. Zašto li se toliko uspaničila? Koliko će vremena morati da
prođe da bi zaboravila svoj prethodni život?
- Bila sam policajac - odgovorila je uz težak uzdah. Rekla je to
tonom koji nije trpeo dalji razgovor, pritom molećivo pogledavši
Lajama. Jedva je obuzdao smeh setivši se njenog nespretnog pada
u pristaništu, zagorelog ručka. Bio je siguran da je Betani sigurno
bila bolji policajac nego što je kuvarica. Isto tako, bio je siguran da
joj se nešto izuzetno ružno dogodilo.
- Ne želiš da pričaš o tome, zar ne? - pogledao je sa
razumevanjem.
- Ne - odlučno je odvratila.
- Na gusarskom brodu je svakom dozvoljeno da ima svoje
tajne. Betani je sa olakšanjem odahnula i zahvalno pogledala
Lajama. Suze su joj navirale na oči, ali je nekako uspela da ih
zadrži.
- Idem da potražim Majlsa - rekao je Lajam. - Ima običaj da kod
starijih dama izaziva sažaljenje svojim srceparajućim pričama, pa
se bojim da se nije okomio na neku od putnica.
Betani se nasmešila. Lajam se trudio da promeni temu i da je
oraspoloži.
- Mora da se šališ - rekla je kroz smeh.
- Majls je vanbračno dete jednog advokata. Nije siroče, a nije
baš ni nevinašce, mada su mu to uglavnom priče koje plasira
ljudima oko sebe.
- Slab si prema njemu, koliko vidim.
- Jesam. On je u stvari dobar momak. Podseća me na mene u

26
tim godinama - namignuo joj je. - Mislim da sam bio uspaljeni
tinejdžer koji j jurio ne samo devojke, nego i starije žene. Majlsov
otac je moj prijatelj i zamolio me je da povedem momka na
krstarenje ovog leta.
- Majls je imao neprilike i trebalo je da se skloni? - zaključila je
Betani.
- Imao je problema, ali se izvukao na vreme - odvratio je Lajam
ozbiljno. Betani ga je blagonaklono posmatrala. Izuzetno je cenila
Lajamovu poverljivost i diskreciju, kao i spremnost da pomogne.
Nije očekivala toliko razumevanja i humanosti od tog nepoznatog
muškarca. Odjednom je poverovala da bi mogao da razume i ono
što je ona učinila od svog života. Htela je toliko toga da ga pita, ali
se nije usuđivala. Zanimalo je da li je školovan. Nekako je bila
ubeđena da je diplomirao na Harvardu i to sa najvišim ocenama.
Prišla je malo bliže šporetu da se ugreje i dolije još kafe.
- Sasvim sam budna - rekla je. - Sad ću napraviti jednu lepu
pitu. Tada se začuo vrisak iz gornjih kabina i Betani se sva naježila.
Pojurila je uz stepenice poput munje i brzo se našla pred kabinom
bračnog para Moris, odakle se čula galama.
- Jedna žena me je skoro ubila - vikala je Loreta Moris, dok je
njen muž pokušavao da je smiri. - Skipi je na trenutak izašao iz
kabine, a ona je ušla i gledala me pravo u oči. Nije član naše grupe
niti sam je do sada videla na brodu. Nasmrt me je preplašila! Bila je
sva u crnom, imala je čudnu, šarenu kosu, a u ruci je držala nož...
- Loreta ponekad popije čašicu serija pre doručka - šaputao je
gospodin Moris Lajamu koji se takođe našao u kabini.
- Nisam popila ni kap - vikala je i dalje Loreta Moris. - Ta žena je
bila ovde. Videla sam joj lice!
Betani je uhvatila staricu za ruke i lagano je milovala,
pokušavajući da je umiri. Loretino kao kreč bledo lice polako je
dobijalo prirodnu boju, mada je još uvek drhtala. Njene naočari su
bile na polici pored kreveta, a Betani se setila da je videla gospođu
Moris da ih koristi kad jede, jer je bila kratkovida. To bi značilo da
nije mogla dobro da vidi nepoznatu posetiteljku.
- Da li vam se ta osoba obratila ili vas dodirnula? - pitala je
27
Betani.
- Nije, samo je stajala sa nožem i gledala me.
- Možete li nam reći koliko je godina imala ta osoba? - umešao
se i Lajam u ispitivanje.
- U kabini je bilo prilično mračno i nisam mogla da procenim
koliko joj je godina, ali sam sigurna da je u ruci imala nož i to
najveći koji sam ikad videla... Da li to miriše kafa? - prekinula je
svoju tiradu stara gospođa.
- Odličan nos, gospođo Moris - osmehnuo se Majls. - Sveža
skuvana, topla i mirisna - nastavio je glasom kao da nešto
reklamira. - Dođite svi dole u trpezariju da se okrepimo i zajedno
potražimo tu nepoznatu ženu.
- Gospođo Moris, obucite se i pođite sa mnom u kuhinju.
Mogli biste mi pomoći da napravimo uštipke za doručak -
predložila je Betani, što je stara gospođa rado prihvatila,
zaboravljajući na malopređašnju nemilu epizodu, a to je Betani i
bio cilj.
Sat vremena kasnije, Lajam je navratio u kuhinju da vidi kako
napreduje posao. Govorio je sebi da želi da proveri da li se Loreta
Moris smirila, ali je znao da je to obična laž. Bio je opčinjen Betani
Krou, kao nijednom ženom pre nje. Bivši policajac! Nije znao šta da
misli o tome’? Da li je prevaren ih se u njemu rađa radoznalost?
Bilo je tu i jednog i drugog, a bio je i uzbuđen.
Prišao joj je i dotakao joj lice.
Opet si sva musava - primetio je. - Ide li vam posao od ruke?
Fantastično! Napravile smo toliko uštipaka da bismo mogli da
nahranimo putnike sa svih brodova u zalivu - zadovoljno je
odvratila Loreta Moriš.
Majls i ja smo pretražili brod i nismo našli ništa neobično.
Lajam je pio kafu. Betani je pratila njegov pogled i diskretno
klimnula glavom kad su primetili da nedostaje najveći nož iz
kompleta noževa koji je visio na zidu.
Sumnjivo, ali bez dokaza - došapnula mu je. - Kratko sam na
brodu da bih mogla sa sigurnošću da tvrdim da je nož nestao.

28
Možda ga je Lesli negde sklonila ih izgubila.
Lajam je ćutke gledao, uživajući u njenoj blizini i osećajući
neodoljivu potrebu da je pomiluje. Stalno ga je proganjala želja da
sazna sve o njenoj prošlosti, ali je znao da mora biti strpljiv i
taktičan.
Šta misliš, kao profesionalac, o ovom našem zagonetnom
slučaju? - upitao je obazrivo.
Mislim da je stara gospođa zaista nešto videla, samo nisam
sigurna šta je to.
Šta god da je bilo, kao da je iščezlo - klimao je glavom Lajam.
Kao duh? Misliš li da strina Tesa ima smisla za takve šale? -
smeškala se Betani.
Ne mešaj nju u ovo. Ona nikad nije krala noževe. Uostalom,
duhovi nemaju ljudski lik. Oni su prozirni, kao Kasper.
Jesi h ikad video duha? - zadirkivala ga je Betani.
U stvari nisam - priznao je Lajam.
Betani je stavila poslednju turu uštipaka da se peku.
Kako onda znaš kako izgledaju? Ako nikad nisi video duha,
kako onda znaš da je tvoja, odnosno moja kuća ukleta?
Moja mama je videla strinu Tešu - odvratio je mirno.
Betani je u čudu podigla obrve.
Tesa se ukazuje samo ženama - Lajam je jeo uštipak. - Tako
kaže legenda. Videle su je samo žene koje su živele u „Hejvenu”.
Vidljiva je samo za neustrašive. Divni su ovi uštipci - zadovoljno je
rekao.
Kao da si iznenađen - primetila je Betani.
Sigurno ih je gospođa Moriš pravila - dodao je, oblizujući se.
Ti baš umeš nekog da pohvališ - besno je zabacila kosu. Misli
su joj i dalje bile zaokupljene legendom i duhovima. - Danas
možemo da doručkujemo na palubi. Čaj, uštipci i kafa.
Lajam je zadovoljno posmatrao njeno zajapureno lice.
Pitaj me šta te interesuje! Objasniću ti sve što znam.
Betani se po ko zna koji put upitala kako uspeva da joj čita
29
misli. Godilo joj je to saznanje, kao i pažnja kojom je obasipao.
Veruješ li zaista da se duh strine Teše pojavio na brodu? - nije
izdržala da ne pita.
Sad nije ni vreme ni mesto da pričamo o magiji i duhovima.
Moraćemo da ugovorimo randevu - odvratio je Lajam.
Ja bih volela da mi odgovoriš sa da ih ne.
O mističnim temama se razgovara noću, kad je mrak.To svi
znaju. Može po magli, ali nije loše ni na mesečini - značajno je
posmatrao njene usne.
Razgovori na mesečini me uvek uznemire!
Oči su mu zadovoljno sijale.
Moja obaveza je da, kao gusarski potomak, uznemiravam
žene - prošaputao je i nežno je poljubio iz uha, učinivši da zadrhti.
Brzo se odmakla od Lajama, menjajući temu.
Znaš li šta me nervira? Pomisao na spremanje ručka. Prema
Leslinom jelovniku, treba da spremim gomilu stvari, ali ne znam
kako ću to postići - uzdahnula je.
Šta ja tu mogu! Naći ćemo se u deset sati uveče na gornjoj
palubi. Obuci nešto izazovno i seksi - nasmejao se, izlazeći iz
kuhinje.

***

Nekoliko minuta pre deset sati, Betani je izvadila poslednju

tepsiju pite sa kupinama iz reme. Najzad je shvatila zašto je Lesli
morala da ustaje tako rano da bi sve pripremila. Pošto nije bila
ranoranilac, odlučila je da sve poslove oko pripreme doručka obavi
uveče, posle večere. Tako je večeras sve bilo spremno za sutra.
Odhčno, bodrila je Betani sebe. Kuvanje na brodu se nije mnogo
razlikovalo od posla policajca, jer su i jedan i drugi posao zahtevali
koncentraciju, maštu, brzinu, sreću... Umorno je uzdahnula i
pogledala svoju kabinu. Najradije bi legla da spava, ali setila se da
je Lajam čeka.
Upravo tog trenutka se pojavio na vratima kuhinje i,

30
nasmejanog lica, naslonio se na zid.
- Naporan dan, je li?
- Jedno dobro tuširanje i biću kao nova - pokušala je i Betani
da se osmehne.
- Imam bolju ideju. Sad bi ti najviše prijalo jedno noćno
kupanje. Osvežavajuće, malo hladno, ali romantično - naglasio je
poslednju reč.
Iako joj se ideja dopala, činilo joj se da nema snage da se
popne uz stepenice.
- Mislim da ću potonuti kao kamen, toliko sam umorna. Ipak
ću se istuširati.
Lajam je obgrlio oko ramena.
- Dušo, prihvati moju ideju kao bolju.
- Imam svuda po sebi brašna, kupina i ko zna čega još - tužno
je rekla. Da je bila sama, sigurno bi zaplakala. Odavno je imala
potrebu da se dobro isplače. Zbog sve one drogirane dece, zbog
Klajva koji je tako sramno prevario, zbog svih drugih razočaranja i
patnji koje je proživela u proteklih osam godina. Ali, nije bila sama i
ponos joj nije dozvoljavao da plače pre čovekom koga je upoznala
pre samo dva dana. Osim toga, nije bila plačljiva, niti pesimista.
- Znači, predlažeš mi kupanje u moru?
- Jesi li ponela kupaći kostim? - bila je zatečena Lajamovim
pitanjem.
Glasno je uzdahnula. Nije čak ni imala kupaći kostim!
Poslednjih godina, dok je pratila i jurila narkomane, nije bila u
prilici ni da se približi bazenu, a kamoli da se okupa u njemu.
Lajam je uhvatio Betani za ruku i povukao je za sobom.
- Sudeći po tvom uzdahu, nemaš kupaći kostim - zaključio je
dok su se penjali uz stepenice. - Nadam se da nisi preterano
stidljiva. Ovo će biti vrlo prijatan doživljaj.
Našavši se na palubi, Betani je pogledala dole, prema tamnoj
vodi.
- Ne očekuješ valjda da se kupam naga? - uplašeno je

31
pogledala Lajama.
- Želiš sigurno da skineš tu svu prljavštinu sa sebe - osmehnuo
se. Paluba je bila potpuno prazna i tiha. Samo se tu i tamo videlo
svetlio iz kabina putnika. Bilo je prijatno, mirno veče, a miris mora
je bio opojan.
- Možeš li da zadržiš evenutalne posmatrače? - odvažila se da
upita Betani.
- Svakako - uveravao je Lajam.
- Hoćeš li se i ti kupati?
- Ne mogu. Moram da čuvam stražu ako ljudi nagrnu da te
posmatraju - zadirkivao je.
- Kako da siđem u vodu? Paluba je prilično visoko... - bojažljivo
je pogledala preko ograde.
- Čamac za spašavanje visi iza tebe. U njemu se možeš skinuti i
onda, pomoću mornarskih merdevina, sići u vodu - strpljivo je
objasnio.
Betani je već bila u čamcu. Divio se lakoći njenih pokreta.
Setio se da je dobra fizička kondicija veoma važna za dobrog
policajca, a naročito onima koji se bore protiv droge. Stomak mu
se zgrčio pri pomisli u kakvim je sve opasnim situacijama bivala i
staje sve doživljavala. Zašto li se nije bavila nečim drugim, manje
opasnim, upitao se.
- Lajame, okreni se i nemoj da gledaš - doviknula mu je iz
čamca. - Neću se skinuti dok me tako posmatraš.
Nasmejao se i okrenuo glavu. Čuo je šum skidanja odeće, a
zatim ulazak u vodu. Odjednom, usledio je vrisak. Poskočio je i u
tren oka se našao na vrhu merdevina od konopca, spreman da se
sjuri u vodu i pomogne joj. No, uskoro se Betanina glava pojavila
na površini vode.
- Dođavola! - viknula je grcajući. - Zašto mi nisi rekao da je
voda ovako hladna, izdajnice! Zašto stojiš tu?
- Vrištala si! Uplašio sam se za tebe - iskreno je rekao.
Nekoliko putnika je izašlo na palubu. U čudu su posmatrali
Lajama i Betani.

32
 - Šta se događa! - upitao je gospodin Moris.
- Opet ona spodoba sa nožem! - vikala je Loreta Moris. - Čim
sam čula vrisak, znala sam da se vratila.
Lajam je polako prišao okupljenim ljudima.
- Ništa se nije desilo, ljudi - umirivao je prisutne. - Naša
kuvarica se kupa.
- U ovo doba? - iščuđavala se Loreta Moris.
- Vratite se u svoje kabine - zamolio je Lajam.
- Odličan si čuvar - gunđala je Betani. Lajam se nasmejao i
prišao bliže.
- Požuri s tim kupanjem. Prehladićeš se - preporučio je.
Kad se navikla, voda nije više bila tako hladna i neprijatna.
Zagnjurila se nekoliko puta, a zatim počela da pliva. Uživala je u
božanstvenom osećaju kupanja bez ičega na sebi.
- Nemoj da plivaš tako daleko od broda - opomenuo je Lajam.
- Može da te uhvati grč.
Uskoro je doplivala do merdevina i pogledala ga sa
iščekivanjem.
- Da U je šef obezbeđenja zadužen i za peškire i čist veš? -
upitala je, dok su joj tzubi cvokotali.
- Znao sam da ću nešto zaboraviti - lupio se po čelu. - Izađi i
osuši se na mesečini!
- Znaš šta? - prosiktala je. - Ti si jedan pokvarenjak! Okreni se
dok ne izađem iz vode i uđem u čamac. Obući ću tu prljavu
odeću...
- Nemoj! Šteta je da pokriješ to čisto, lepo telo i da sakriješ taj
zanimljivi mladež - smejao se Lajam.
- Kako si uspeo to da primetiš? - nije znala da li da se naljuti ili
se nasmeje. Trebalo bi da se ljuti, ali u njegovom glasu je bilo
nečeg što je dirnulo. Nije mogla da mu vidi lice, ali je bila sigurna
da se smeje.
- Zaboravljaš da imam gusarske oči! Moram te ugrejati! Možeš
li sama do trpezarije?

33
 - Mogu - hrabro je odvratila. - Ovo kupanje nije ništa prema
onom kad su me prošle godine u februaru bacili u reku Hadson.
Lajam je uhvatio za ruku i zaustavio.
- Ispričaj mi šta je tada bilo - zatražio je. Primetila je da se
uozbiljio i namrštio. Gledala ga je, iznenađena njegovom ovako
emotivnom reakcijom.
- Bilo je jako hladno - Betani je zadrhtala.
- Dođavola - promrmljao je Lajam, podigao je u naručje i
poneo do trpezarije. Spustio je na stolicu pored šporeta. - Skidaj tu
mokru odeću - naredio je i počeo da skuplja veš sa police iznad
njenog kreveta. Uzeo je i veliki peškir. Pošto se Betani nije micala,
skinuo joj je košulju.
- Hej, stani! Šta to radiš? - uzviknula je, ali Lajam joj je već
navukao čistu belu potkošulju. Kad je nastavio da je skida, Betani
ga je veštim pokretom oborila na pod. Otkotrljao se do zida i seo,
pokušavajući da dođe do vazduha.
Betani se nasmejala i prišla mu.
- Žao mije! Nisam htela da te povredim! To je bio refleksni
pokret!
Lajam je zažmurio i duboko disao. Bol je popuštao. Oborila ga
je mršava i za njega sitna devojka. Kad je čuo da su je gurnuli u
ledenu reku, poludeo je od besa što su joj naneli zlo i u njemu se
probudio zaštitnički instinkt, a to nezaštićeno stvorenje ga je
jednim udarcem u pleksus oborilo na pod.
Betani mu je stavila dlan na čelo.
- Jesi li dobro? Nisam te valjda tako jako udarila - brižno je
upitala.
- Da li ti je žao? - odvratio je Lajam pitanjem.
- Naravno da mi je žao - iskreno je rekla.
- Dobro je. Sad mije lakše - osmehnuo se, jer je konačno
sasvim došao do vazduha. - Kad sam bio mali, kad se povredim,
mama bi me poljubila da prođe!
Betani se okrenula od njega, ne želeći da podlegne
provokaciji.
34
 Lajam je ustao i prišao joj. Uzeo je peškir i lagano joj trljao
mokru kosu. Proverio je jednom rukom da li je suva. Bio je to
pokret prepun nežnosti. Lajam se upitao šta se to događa sa njim.
Ova šašava, nepredvidiva devojka je za samo dva dana uspela da
probudi emocije za koje nikad nije osetio prema nekoj ženi.
Prepoznao je čudnu nelagodnost i nervozu. Stresao se. Strast ga
je sve više obuzimala i nije znao koliko dugo će moći da joj se
opire. Ako ne bude pažljiv, telo će ga prvom prilikom izdati. Zato
se odmakao i ubacio nekoliko komada drva u šporet. Boja se
vratila u Betanine obraze. Osećala se sve bolje, jer joj više nije bilo
hladno.
Nikad se do sada nije kupala noću, niti joj je neki muškarac
sušio kosu. Bilo je sve očiglednije da se dopada Lajamu. Ustala je
da sipa malo kafe i pritom pogledala na tepsiju sa pitom sa
kupinama. Razrogačila je oči.
- Nedostaje jedno parče pite - konstatovala je.
- Jesi U sigurna? - upitao je Lajam iznenađeno.
- Naravno da jesam. Dva puta sam prebrojala, da vidim ima li
dovoljno za sve - sumnjičavao je vrtela glavom. - Jesi li ti uzeo?
- Nemoj me napadati! Dosta mije jedan nokaut! - smejao se
Lajam.
- Izvinila sam ti se zbog toga! - ljutito je odvratila.
- Sad mije jasno kako si tako dugo sačuvala nevinost. Tučeš
muškarce - zadirkivao je Lajam.
- Osam godina sam bila tajni policajac za praćenje narkomana,
a prvi put sam veštinu samoodbrane upotrebila da zaštitim svoj
donji veš - našalila se na sopstveni račun.
Pogledala ga je ispod oka, svesna da će pre ili kasnije Lajam
pokušati da je svuče ili će čak ona sama to učiniti pred njim. Znala
je da Lajam isto o tome razmišlja i duboko je uzdahnula da bi se
pribrala. Požurila je da promeni temu.
- Hoćeš li da probaš malo pite? - ponudila je.
Desetak minuta kasnije, dok su sedeli, jeli kolače i pili kafu,
začuli su kucanje.

35
 - Ima li koga dole? - čuli su ženski glas. - Oseća se divan miris
pite sa kupinama i kafe.
Uskoro se na stepenicama koje su vodile u kuhinju pojavila
nekolicina putnika predvođenih bračnim parom Moris.
Betani je zadovoljno primila pridošlice i poslužila ih pitom. Svi
su u slast jeli i hvalili Betonino umeće. Ona ih je zadovoljno
posmatrala.
- Uživaš li? - upitao je šapatom, nakon što je stao iza nje.
- Što da ne? Nije lako biti kuvarica na ovolikom brodu, ali mi
prija pramena. Dok sam proganjala narkomane, malo sam se
družila, a još manje izlazila. Pošto sam se kretala među studentima
i učenicima, postojala je opasnost da me neko vidi i otkrije da sam
policajac. Hranila sam se, kao i ostali policajci, onako uz put. Radili
smo i po osamnaest sati dnevno. Činilo mi se da je to normalno.
Zato me ovaj boravak na brodu ipak odmara i uverava da nisam
znala šta je život, a još manje dobra hrana - završila je sa uzdahom.
- Kako su reagovali tvoja porodica i prijatelji? - interesovao se
Lajam.
- Imala sam svoje razloge zašto sam postala policajac.
Posvetila sam se toj jadnoj deci kojoj je bila potrebna pomoć.
Trebalo ih je naučiti kako da se sačuvaju. Održavala sam kontakte
sa roditeljima, ali sam živela po koledžima i internatima. Jednog
dana sam se pogledala u ogledalo i shvatila da sam prestara da bih
se i dalje izdavala za tinejdžerku.
Bilo je i drugih razloga zbog kojih je napustila posao, ali
trenutno nije želela o tome da priča. Umalo nije poginula prilikom
jedne racije! Ali, brzo je odagnala te misli, želeći da uživa u ovim
trenucima koje provodi sa Lajamom.
- Proživela sam najlepše godine izigravajući tinejdžerku i
prošla sam mnogo toga. Kad sam se zaželela čistog vazduha,
zdrave hrane, dobrih ljudi i mirnog života, došla sam u Kamden. U
tvom „Hejvenu“ mi samo nedostaju ljudi. Zbog nepredviđenih
popravki u kući, nisam mogla da počnem sa novim biznisom kako
sam planirala. Ali i ovde je divno! Kao da smo na nekoj velikoj
proslavi - morala je da prizna.
36
 - Videle smo je! - Loreta Moris i Lena Nelson su se odjednom
sjurile niz stepenice, prekidajući Betaninu priču. - Bila je na palubi!
Imala je nož umazan krvlju! - usplahireno je govorila gospođa
Moris.
Lajam se u dva koraka našao kraj stepenica, sa namerom da
odjuri na palubu i vidi šta se događa, ali ga je Lena Nelson
zaustavila.
- Ne vredi da idete. Nestala je!
- Kako mislite nestala? - Lajam je začuđeno pogledao.
- Lena i ja smo je videle - nastavila je priču Loreta Moris. - Bila
je na palubi, opet obučena u crno, a u ruci je imala nož umazan
krvlju. Kad nas je videla, skočila je preko ograde, ali nismo čule
pljuskanje vode. Ovog puta sam je dobro pogledala. Ima bledo
lice, neurednu kosu neke čudne ljubičaste boje. Pravi duh!
- Kad smo se nagnule preko ograde da vidimo gde je, nije je
bilo - nadovezala se Lena Nelson.
Betani je prebrajala ljude u trpezariji. Nedostajali su samo
Majls i prvi mornar, ali su se uskoro i oni pojavili. Niko nije bio ni
ogreban.
- Možda bi trebalo da malo pogledamo po brodu - šapnula je
Betani Lajamu.
- Ko još nije dobio pitu? - Majls je nudio prisutne.
Betani i Lajam su iskoristili gužvu i neopaženo se popeli na
palubu. Pažljivo su pretražili deo po deo.
- Betani, šta misliš? Da li su ove žene večeras popile malo više
serija? Nikako mi se ne uklapa ono o neurednoj ljubičastoj kosi.
- Ne znam zašto, ali nijedna od njih mi ne deluju kao osobe
koje su sklone izmišljanju.
- Ne volim kad mi se neko nevidljiv mota po brodu -
negodovao je Lajam. - A još manje da ima krvav nož!
Lajam je pažljivo osvetljavao baterijskom lampom svaki ugao
na palubi.
- Ne volim ni ja. Moramo imati na umu, dok se drugačije ne
dokaže, da je ta osoba opasna. Moramo što pre saznati ko je u
37
pitanju! Možda me opet tvoja strina Tesa proganja, a možda je i
neki novi duh - nasmejala se.
- Zaista veruješ u duhove? - iznenađeno je pogledao Lajam. -
Možda hoćeš da mi se baciš u naručje, da te štitim?
- Plaši me pomisao da ti veruješ u duhove. Moraću da
pozovem obalsku stražu - rekla je tiho.
Lajam je zagrlio i polako počeo da je miluje.
- Ti si hrabra žena - šaputao je.
Ima divne, nežne, ali i snažne ruke, mislila je Betani, ne opirući
se Lajamovom milovanju.
- Veruješ li u vile i vilenjake? - mrmljao je, ne prestajući da je
miluje.
- Samo u Deda Mraza - nasmejala se.
- Veruješ li u zaljubljenost na prvi pogled?
- Da si me to pitao prošle nedelje, odgovor bi bio ne -
nasmešila se Betani.
Sagnuo se i poljubio je. Nameravao je da je poljubi nežno, ali
je upijao njen usne gladno, žudno. Spustio je baterijsku lampu iz
ruke i privukao Betani u čvrst zagrljaj. Osetio je luđačku želju za
njenim telom. Ja sam zaljubljen, pomislio je u sebi i nastavio još
strasnije da je ljubi.
Betani se prepustila njegovim poljupcima. Lajam je učinio da
se oseća seksi i poželjno, i to joj se dopalo. Uživala je u načinu na
koji je ljubio. Nije se ustručavao da pokaže svoje emocije. Grlila ga
je i privijala se uz njega. Osećala je da gubi kontrolu, da joj se
izmiče tlo pod nogama. Znala je da je zaljubljena. Odmakla se od
Lajama da bi u njegovim očima videla šta oseća.
- Ovo je ono što mi je nedostajalo sve ove godine - tiho je
rekla.
- Ovo nije ništa. Ono lepše tek dolazi, ako nastavimo...
- Dokle misliš da treba da idemo? - upitala je nesigurno.
Osmehnuo se nežno.
- Ti ćeš odlučiti!

38
 - Do sada sam nameravala da se sačuvam za brak i muža -
izgovorila je prilično neuverljivo.
- Da li ti to mene prosiš? - nasmejao se Lajam. Glasno se
nasmejala.
- Ni govora! Brak mije još uvek nešto ozbiljno, odgovorno i
zastrašujuće. Betani se naslonila na debeli zategnuti brodski
konopac koji je zatezao jedra i rukom ga obuhvatila. Osetila je
nešto lepljivo i brzo povukla ruku. Umesto radoznalosti da otkrije
o čemu se radi, osetila je strah i jeza joj se popela uz kičmu. Na ruci
je videla krv.
- O, bože! Pa to je krv! - uzviknula je panično.
Lajam je uhvatio za ruku i prineo je očima. Odahnuo je i
nasmejao se.
- To je kupina, dušo - ohrabrio je i liznuo joj prst.
Betani je osetila slabost u nogama i skoro se srušila. Zažmurila
je i disala duboko, ne bi li se povratila od šoka.
- Jesi li dobro? - Lajam je kleknuo ispred nje.
- Mislim da jesam - prošaputala je, kad je malo smirila ubrzano
kucanje srca. - Lajame, moramo prestati da se ljubimo! Vidiš sa mi
odmah pozli i da ne mogu da vladam sobom. Mislila sam da je
krv...
- Ništa neobično u mraku. Neko je baš ovde pojeo tvoju pitu -
zaključio je Lajam.
- Kako je stigla čak dovede? - zbunjeno ga je gledala. Upalio je
baterijsku lampu i uperio je na zaprljano mesto.
- Evo rešenja - uskliknuo je. - Izgleda da je lopov koji je ukrao
parče pite, ukrao i nož. Pogledaj, evo ga! Oružje kojim je ubijena
tvoja pita. Sečivo je uprljano testom i kupinom.
- A ja sam mislila da ćemo se sresti sa strinom Tesom -
nasmejala se Betani glasno.
- Ona misteriozna žena ljubičaste kose je sigurno ispustila nož
dok je preskakala ogradu.
Uputili su se prema poslednjem redu kabina na srednjoj
palulbi, da bi se zatim stepenicama vratili dole. Betani je tog
39
trenutka primetila neku osobu kroz poluspuštene roletne jedne
od kabina. Počela je polako da se prikrada, a to je isto učinila i
nepoznata s druge strane. Betani je opazila neurednu ljubičastu
kosu i krupne, razrogačene oči neke devojke.
- Šta si videla? - upitao je Lajam šapatom.
- Pronašla sam ženu duha. Nije baš duh, ali je prilično
ekscentrična. Naše putnice nisu mogle da čuju pljusak u vodu,
pošto nije ni skočila u more. Jednostavno se povukla i ušunjala u
kabinu kroz otvoren prozor - objasnila je Betani. - Da li je ova
kabina prazna?
- Jeste. Putnici su otkazali dva dana pred polazak.
Obuzeta tim otkrićem, Betani se nepažljivo naslonila na ivicu
prozora, zakačila kraj bermuda i pocepala ih. Znala je da se Lajam
smeje čim je okrenuo glavu na drugu stranu. - Nemoj da se smeješ!
Lajam je blagonaklono pogledao.
- Idemo dole da im ispričamo šta smo pronašh, a onda ćemo
da se ispričamo sa Majlsom - predložio je.
- Bolje da prvo porazgovaramo sa šlepom putnicom -
sugerisala je Betani.
- Baš ste me uplašili! - uzviknula je devojka kad su ušli u
kabinu. - Šta ste tražili napolju? Zar ne znate da nije pristojno viriti
u tuđu kabinu?
- Mi smo služba brodske bezbednosti - rekla je Betani. -
Uhapšeni ste! Ukrali ste moju pitu. Znate li koliko sam se namučila
da je napravim?
- Morala sam. Umirala sam od gladi! - rekla je tiho nepoznata
devojka.
- Šta ste jutros tražili u kabini gospođe Moris? I kakva vam je
to kosa? - nastavila je Betani sa ispitivanjem.
- Pošla sam do zamrzivača da nađem nešto za jelo. Kad sam se
vraćala, pogrešila sam kabinu. Nisam ni znala da stara baba može
onako da vrišti! Dopada vam se moja kosa? Ofarbala sam je
sprejom - uz osmeh je rekla devojka.
Stepenice su zaškripale i neko je pokušao neprimetno da se

40
udalji, ali Lajam se na vreme okrenuo.
- Majlse, vrati se! - viknuo je.
Izronila je najpre mladićeva glava iz mraka. Pokajnički se
osmehivao.
- Nisam hteo da smetam!
Lajam ga je povukao u kabinu i povukao prema devojci.
- Ovo je tvoja prijateljica, pretpostavljam. Devojka je brzo
prišla Majlsu.
- Mi smo vereni. Možete da nas venčate! Vi ste kapetan broda.
Majlse, ovo je super. Možemo da se venčamo!
Majls je skinuo svoje tamne naočare i pogledao Lajama.
- Nećete mi to uraditi, nadam se!
Lajam ga je uhvatio za kragnu i odvukao u kapetansku
kancelariju.
- Doveo si ovu devojku na brod i obećao joj da ćeš je oženiti,
priznaj.
- Nisam tako mislio. U početku sam joj obećao samo sendvič.
Pristala je, a onda su se dogodile neke stvari... I morao sam da
tražim bolje, ubedljivije obećanje. Šta mogu kad volim žene.
Nemoćan sam... - neubedljivo se branio mladić.
- Koliko joj je godina? Znaju li njeni roditelji da je ovde, s
tobom? - ispitivao je Lajam.
- Ona je odrasla. Ima dvadeset tri godine. Svira u jednoj rok
grupi. Autobus kojim su se putovali na koncert se pokvario, pa su
morali da otkazu celu turneju.
- Majlse, ako ti se ovo dogodi još jednom, izbaciću te s broda.
Imaš minut vremena da joj se izviniš za sve laži, a onda ću te
zaključati samog u potpalublje.Čim svane i stignemo do prve luke,
hoću da se devojka iskrca, a ti ćeš joj obezbediti kartu da se vrati
kući.
- Kako da joj platim kartu kad mi nisi dao platu? - zbunjeno je
treptao mladić.
Lajam je zavukao ruku u džep i izvukao nekoliko novčanica.

41
Majls ih je brzo zgrabio i izjurio iz kapetanske kabine, ne čekajući
ostatak izliva Lajamovog besa.

***

Betani je stajala naslonjena na kiihinjski zid i nervozno lupkala

nogom o pod. Prema Leslinom jelovniku, danas je trebalo da se
priprema ćuretina s prilogom. Ali Lesli nije mogla da zna da je
prema obalama Sent Džordža krenuo uragan, niti da će na brodu
imati slepog putnika, Mardžori, koja je odbila da se iskrca, jer je
insistirala da ostane na brodu i pomaže u kuhinji. Lesli ništa od
svega toga nije znala, jer je otputovala i uživala negde sa svojim
verenikom. Betani je ljutito lupila rukom o sto na kojem se nalazila
gomila testa. Lesli će morati da plati za ovo kroz šta prolazim,
rekla je u sebi. Njen verenik će morati da mi sredi ne samo
kupatilo, nego i kuhinju, zarekla se.
- Kolika gomila testa! - uzviknula je Mardžori.
- To je predviđeno za mlince uz ćureće pečenje - objasnila je
Betani. U tom trenutku, brod se zatresao i nakrivio pod udarima
vetra. Betani je teškom mukom zadržala šerpe na šporetu.
- Šta to lupa i škripi? - odjednom se začuo zabrinuti glas Lorete
Moris. - Nećemo se valjda prevrnuti! Zar vam se ne čini da prebrzo
plovimo?
- Ćuti već jednom, ženo - opomenuo je muž. - Ovo je jedrenje!
Betani nije odgovarala na ove komentare, nego se posvetila
pravljenju mlinaca prema Leslinom receptu, proklinjući dan kad se
uopšte obrela na ovom brodu. Mardžori joj je zdušno pomagala.
Lajam je sišao u kuhinju i uzeo čistu solju za kafu.
- Kakav dan! - osmehivao se zadovoljno. - Vetar je fantastičan.
Lako je tebi, mislila je u sebi Betani dok ga je posmatrala. Staneš
gore iza velikog kormila i izigravaš vi kin ga, a ja se mučim ovde
dole, mučeći se da naučim Mardžori da napravi mlince. Uz to, muči
me i morska bolest od ovolikog ljuljanja broda.
- Nisam te video ceo dan - obratio joj se Lajam. - Nadam se da
me ne izbegavaš?

42
 - Moram da kuvam! - brecnula se. U tom trenutku, brod se
ponovo zatresao, ovog puta mnogo jače. Lonac s kafom se
prevrnuo i kafa se prosula po šporetu. Osećaj mučnine kod Betani
se pojačao od mirisa zagorele kafe.
- Ne znam koliko si plaćao Lesli, ali nema tih para koje mogu
da nadoknade ovo mučenje! - jedva je izgovorila.
- Nešto si prebledela - primetio je Lajam. - Izađi malo na
vazduh.
- Vas dvoje ćete se venčati? - začuli su glas gospodina Morisa
koji je još uvek bio u kuhinji sa svojom suprugom.
Loreta ga je udarila po ruci.
- Uvek brzaš. Niko ti nije rekao da će se venčati nego da su...
vrlo bliski prijatelji - opomenula ga je.
I Mardžori je osetila potrebu da nešto kaže.
- Znači vas dvoje spavate zajedno ili tako nešto?
- Tako nešto - uzdahnula je Betani i ljutito odmahnula glavom.
- Zaista mi je potrebno malo svežeg vazduha.
Lajam je pošao za njom. Kad su se našli na palubi, zaštitnički je
zagrlio. Sačekao je da se malo smiri i da joj se vrati boja u obraze,
pa je nežno poljubio u vrat.
- Eto kako počinje ogovaranje - rekla je besno.
- Siguran sam da je Majls započeo celu priču, jer smo bili
zajedno kad smo raskrinkali njega i tu Mardžori - zaključio je. - Ko
zna staje pomislio! Niko nije video da se ljubimo!
- Moja gusarska čast je kompromitovana! - nastavio je smešeći
se. - Zar se ti ne brineš za svoju čast i ugled?
Vrlo dobro pitanje. Betani se malo zamislila. Kako su stvari
između nje i Lajama krenule da se odvijaju, moraće da se pripazi.
Uveliko je već promenila mišljenje da devojka treba nevina da uđe
u brak. Prema Lajamu je osećala nešto posebno, specijalno i htela
je da sazna sve do kraja. Nije još odlučila, ali bila je sigurna da će
spavati sa Lajamom bez ikakve pomisli na brak. Pogledala ga je i
nasmešila se.
- Hoći da vidim da li ću se dopasti sebi kao grešna žena. Lajam
43
je naslonio glavu na njenu i tiho je šaputao.
- Reci mi šta si odlučila i kad si spremna da proverimo neke
stvari. Betani je shvatila da Lajam više ne flertuje, nego da je i
njega obuzelo neko posebno osećanje, da želi da budu bliži i
intimniji. Izmakla se od njega i uperila pogled prema pučini.
Osetio je njenu neodlučnost i promenio temu razgovora.
Ispružio je ruku i pokazao prema severu. Primetila je obrise kopna.
- To je ostrvo Pulpit. Zaustavićemo se tamo da bismo se
sklonili od oluje.
- Očekuješ neko opasno nevreme? - uplašeno ga je pogledala.
- Ne, ali će more dan dva biti nemirno zbog vetra, pa neće baš
biti prijatno za plovidbu. Moj pradeda je često plovio ovim putem
na mnogo manjem jedrenjaku, jer je vozio drvenu građu. Čitao
sam njegove dnevnike i mnogo naučio. Voleo je da uživa u zalasku
sunca. Iznad svega je voleo svoju porodicu i za nju je sagradio
„Hejven“ - ispričao je Lajam setno.
Betani je sela i privukla kolena do brade.
- Da li bi više voleo da prevoziš drvenu građu nego turiste?
- Prevoz građe je nekako više posao, a ovo sa turistima se čini
kao da si neprekidno na odmoru.
- Šta radiš zimi? - zanimalo je Betani.
- Popravljam i sređujem jedrenjak. Prošle zime sam napravio
ovaj čamac za spašavanje - zastao je, jer se setio da ponekad radi i
u fabrici cipela, iako ne baš rado. Teško mu je da se svaki dan brije,
ustaje u određeno vreme, radi ono što mu drugi kažu. Međutim,
da bi imao dovoljno novca za ulaganje u brod, morao je i tako da
radi.
Iz kuhinje se začula neka lupa i Mardžorina ljubičasta kosa se
pojavila u otvoru na palubi.
- Nemoj da brineš. Mlinci su gotovi. Ćuretina izgleda pristojno
- obratila se Betani.
- Odlično, samo tako nastavi - pohvalila je ova.
- Mardžori se izgleda dobro snalazi - nasmešio se Lajam.

44
 - Imam utisak da sam ponovo u policiji!
- Da li ti smeta ta devojka? Ako hoćeš, možemo je iskrcati...
- Nemoj, neka ostane do kraja. Lagala je u vezi sa svojim
godinama. Tek joj je osamnaest. U junu je maturirala, pa je
pobegla od kuće. Iz Skrantona je. Otac joj je rudar, majka radi u
prodavnici. Nije imala veliki izbor, pošto nije imala dovoljno novca
za školarinu na muzičkoj akademiji, što joj je bila želja. Upoznala je
nekog momka iz jedne rok grupe i uputila se sa njima, privučena
putovanjima i mogućnošću dobre zarade. Jedino što nije lagala je
da su imali udes i da je autobus ostao na putu. Zapravo, jedva je
čekala da se tako nešto dogodi. Onda je upoznala Majlsa, a ostalo
znaš - završila je Betani priču o Mardžori.
- Nemoj mi reći da ta devojka ima talenta za muziku? - Lajam je
gledao u neverici.
- Pretpostavljam - slegla je Betani ramenima.
- Znači, misliš da je ostavimo na brodu?
- Možda sam luda, ali mislim. Još uvek je tako detinjasta.
Videla sam mnogo tinejdžerki poput Mardžori. Prerano se
razočaraju u život i ljude, ostanu bespomoćne i brzo propadnu.
Lajam je gledao, očekujući da čuje nastavak priče. Predosećao
je da Betani u neku ruku govori o sebi i svom životu.
- Ne nameravaš valjda da je usvojiš? - zadirkivao je. Betani se
nasmejala.
- Prestara je za usvajanje, ali bih mogla izvesno vreme da
provedem s njom. Pre tri meseca bih pobegla glavom bez obzira,
ali sada... Uspela sam da se malo povratim i stabilizujem.
Zaboravila sam one užase iz ranijih godina - dodala je zamišljeno.
Mnogo toga joj se dogodilo za ovih nekoliko dana provedenih
na jedrenjaku. Dostaje radila, malo se odmarala, ali... Zaljubila se.
Ne samo u Lajama Hagermana, nego i u jedrenjak, more, sve ove
ljude oko sebe. Po prirodi nije bila usamljenik. Volela je galamu i
gužvu, ljude, život, poljupce... Ovde je ponovo oživela i vraćala
izgubljeno samopouzdanje.
- Morala bih da siđem u kuhinju. Lajam je uhvatio za ruku.

45
 - Voleo bih da nastavimo razgovor.
Pitala se koji deo ga iritira i osetila lak drhtaj.
- Šta je? Nisi se valjda uplašila? - smejao se Lajam. - Ako dođeš
večeras u deset u moju kabinu, pokazaću ti žiroskop.
- Ko bi odoleo takvom izazovu? - nasmejala se Betani i požurila
u kuhinju.

***

Kad je sunce skoro potonulo na zapadu i kad su se sivi oblaci

ponovo počeli skupljati, svi putnici sa jedrenjaka su sedeli za
stolom i čekali ćuretinu. Jedrenjak je bio bezbedno usidren i
lagano se njihao na vodi, dok je tih kiša rominjala po palubi.
Zahvaljujući sivilu okruženja, brod je delovao nekako svečano. Sve
lampe su upaljenje, ljudi su glasno razgovarali dok su čekali obrok.
Mardžori je donela posude sa hranom i ponosno čekala
reakciju. Betani je bila zadovoljna i mislila da čak ni Lesli ne bi bolje
pripremila večeru. Prvi se oglasio gospodin Moris.
- Ovo je vrlo ukusno, kao da je neki praznik.
- Sve je izvanredno - saglasila se Loreta Moris. - Divno ste ovo
izvele, devojke.
Pošto je sve prošlo u najboljem redu, Betani je mogla da
odahne. Iščekivala je dalje događaje. Tačno u deset sati, zakucala
je na vrata Lajamove kabine.
- Nisi mogla da odoliš da vidiš moj žiroskop - dočekao je uz
širok osmeh i prosto uvukao u kabinu. Krevet je bio uredno
namešten, a kabinu je osvetljavala mala lampa. Lajam je seo na
krevet i rukom potapkao mesto kraj sebe, pozivajući Betani da mu
se pridruži.
Sela je sasvim uz ivicu i prekrstila ruke na krilu.
- Ne mogu ovako, jer se osećam nelagodno. Imam utisak da
svako može da nas čuje i vidi - rekla je, snebivajući se.
- Ubeđen sam da svi već uveliko spavaju nakon onako obilne i
ukusne večere - odvratio je Lajam.

46
 - O čemu si želeo da razgovaramo? 0 seksu, zar ne?
- Jesi li uvek tako direktna? - nasmejao se.
- Da - postala je nemirna. - Završimo s tim što pre!
- Sigurna si da želiš da pričamo o toj temi? - Lajam joj je
ostavljao vremena da odluči.
- Naravno! - ustala je i počela da seta po kabini. - U poslednje
vreme često razmišljam o seksu. Danas mi je celo popodne samo
to u glavi. Zato hoću da razgovaramo, da razbijem tu neizvesnost.
- Izvoli, pričaj. Šta te zanima? - podsticao je Lajam.
- Najviše me muči pitanje... - promucala je, a onda se odvažila.
- Da li želiš da spavaš sa mnom?
Uspela je to da izgovori, pomislio je Lajam zadovoljno. Osetio
je neki sladak bol i grčenje u stomaku. Istina je! Zavoleo je Betani,
shvatio je odjednom.
- Da li je to samo retoričko pitanje ili predlog? - pokušao je da
se našali.
- Pretpostavljam da je retoričko pitanje. Ima li to veze sa
tvojim odgovorom? - pogledala ga je pravo u oči.
Betani nije devojka koja bi spavala sa svakim muškarcem,
mislio je Lajam grozničavo. Osećala je prema njemu privlačnost,
sviđao joj se, a možda je željna i neke romantične veze. Njemu je
to bilo malo! Žele0 je mnogo više. Želeo je da ga voli kao što on
voli nju. Bivao je zaljubljen i ranije, ali nijednom nije voleo nikoga
kao sada Betani. Biti zaljubljen i voleti su sasvim različite stvari, tek
sada je to shvatio. Zaljubljenost znači robovanje strasti, želji,
novinama, uzbuđenju... Dobra stara ljubav je nešto mnogo veće,
jače i postupnije, nešto što se događa samo jednom i traje zauvek.
Osećanje koje nema cenu, ne priznaje uslove. Znao je da Betani još
uvek nije dostigla tu tačku. Bila je nevina, a Lajam je želeo da njeno
prvo ljubavno iskustvo bude perfektno, da nikad ne požali. Zato se
sada mučio da joj to objasni.
- Bet, nema čoveka koji ne bi poželeo da spava s tobom, ali...
- Dođavola, opet to „ali“. To mi je Klajv često govorio! -
prekinula ga je nervozno. - Nadam se da me nećeš izigirati i

47
prevariti?
- Naravno da neću! - brzo je odvratio Lajam.
- Ali ne želiš da vodiš ljubav sa mnom! - uzviknula je.
- Naravno da želim. Samo hteo bih... Ponovo mu nije dozvolila
da završi rečenicu.
- Da. Slušam te!
Lajam je tražio pogodne reči. Nije želeo da je povredi i da ga
pogrešno razume. Odjednom mu se jezik zavezao.
- Nećeš mi valjda držati lekciju o moralu. Slušaj me, čoveče!
Sigurna sam da je vreme da doživim ljubavnu vezu. Čuvala sam
nevinost dovoljno dugo, bezmalo trideset godina...
Nismo dobro počeli, proletelo je Lajamu kroz glavu. Provlačio
je nervozno prste kroz kosu.
- Betani, ne želiš valjda da uletiš u bilo kakvu vezu samo zato
što misliš da je vreme da izgubiš nevinost! - napravio je grimasu,
jer je bio zapanjen svojim rečima. Lajam Hagerman, potomak
gusara, odgovara devojku od ideje da vodi ljubav s njim.
Nečuveno!
- Nisam znala da si takav moralni čistunac - provokativno ga je
pogledala Betani.
- Izvini, nisam vičan ovakvim razgovorima. Nikad nisam
odgovarao devojku od toga da vodi ljubav sa mnom.
- Baš sam srećna žena! Kakva čast! Izgleda da me nisi dobro
razumeo. Nisam još odlučila da li da spavam baš s tobom. Možda
ću se odlučiti za nekog drugog. Nisam znala da je tako teško
izgubiti nevinost - ironisala je Betani.
- Nije vreme za šalu! - prekinuo je.
-1 nije! Dođe mi da zaplačem - rekla je, ponovo sedajući na
krevet. Lajam je zagrlio i privukao sebi.
- Bet, imaš li poverenja u mene? - tiho je upitao. Razmišljala je
nekoliko trenutaka.
- Imam - odlučno je uzvratila.
- Onda nemoj da brineš o seksu.

48
 - Lako je to reći - uzdahnula je.
Lajam je stisnuo usne ne bi li odagnao sve jaču želju da je ljubi
i učini sve ostalo što ga je razdiralo.
- Odavno me muči ova tema. Htela sam da budem hrabra i
mirna... - uzdahnula je Betani.
- Čega se plašiš? - brižno je upitao Lajam.
- Svega! Izgubila sam hrabrost dok sam bila policajac. Tada
sam shvatila da sam u stvari kukavica. Svi oni nedeljni ručkovi koje
sam mrzela kod roditelja, veza sa Klajvom, sve što me je nerviralo,
a nisam imala hrabrosti da prekinem. Ponašala sam se kao malo
preplašeno dete koje nikuda ne ide bez svoje plišane igračke.
Plašila sam se da prekinem sa svojim starim životom, još više da
počnem nešto novo, da imam pravu vezu sa nekim muškarcem.
- Znaš, ponekad je veoma teško sagledati stvari onakvima
kakve jesu. Radila si ono što ti je bilo važno i na šta si navikla, a sve
ostalo si nesvesno potisnula u drugi plan i odložila. Tu nema ničeg
lošeg - mirno je govorio Lajam.
Opustila se na njegovim grudima.
- Hvala ti na ovim rečima. Istina je da sam krivila posao što
sam zanemarivala sve drugo. Zaboravila sam kako se stvaraju
poznanstva i prijateljstva. Vodila sam jako siromašan život.
- A sada? Kako se sada osećaš? - zanimalo je Lajama, jer je
slutio da se nešto u njoj promenilo.
Lajam je zadihano izuvao cipele i skidao vunenu majcu.
- Otkud sad to? Nećeš da me nokautiraš, slomiš mi nekoliko
rebara ili vilicu?
- Možda bih i mogla!
- Hajde, dođi ovamo - rekao je Lajam pomirljivo. Zakolutala je
očima i stisnula zube.
Ispružio je ruke prema njoj.
- Betani, dođi ovamo!
- Zaboravi! Ne idem nikuda s tobom! - odmahivala je glavom.
Ponovo će nešto pokušati i gurnuti je u more, da se rashladi,

49
grozničavo je mislila. Okrenula se i brzo pošla prema kuhinji.
Vatra u šporetu se skoro sasvim ugasila. Betani je uključila
svetlio i dodala nekoliko cepanica na vatru.
- Zar taj mladić nikad ne spava u svom krevetu? - promrmljao
je Lajam, pogledavši u Majlsovu kabinu.
- Ne! Sigurno je kod Mardžori - odvratila je Betani.
- Baš su zaslužili jedno drugo - prokomentarisao je Lajam.
Betani je izula mokre cipele i skinula košulju. Ostala je samo u
mokroj potkošulji. A šta je sa mnom, zapitala se. Da li ja
zaslužujem Lajama Hagermana? Zar mi iskustvo sa Klajvom nije
bilo dovoljno? Cedila je mokru košulju. Zašto sam toliki baksuz,
odjekivalo joj je u glavi.
Lajam je bio nag do pojasa i počeo je da otkopčava farmerke.
Betani ga je uplašeno posmatrala. Pa on će se skinuti! Lajam
Hagerman, ostvarenje sna svake žene, biće nag pred njom. Pa, to
je uostalom i želela, prekorelaje sebe.
Uzdahnula je duboko i počela da drhti. Snovi i želje su bili
jedno, a stvarnost drugo. Nije spremna da ga vidi golog, posebno
posle onog razgovora u njegovoj kabini. Šta će biti ako opet izgubi
kontrolu i napadne ga, a on je odbije? Ne, to se ne srne dogoditi.
Uspela je nekako da se primiri, podbočila se i pogledala ga.
- Šta to radiš, Lajame? - trudila se da joj glas ne zadrhti.
- Skidam se. Ako nisi primetila, odeća mi je sasvim mokra, zato
što sam bio dovoljno lud da skočim u okean da te spašavam.
Pojma nemam zašto sam to uradio, kad si dovoljno sposobna da
se staraš sama o sebi. Uspela si sama da se spaseš kad su te usred
zime bacili u reku Hadson. Jako je teško biti heroj u tvojim očima.
- Meni ne treba heroj! - viknula je.
- A šta ti je potrebno? - sad je i Lajam podigao ton.
Nije znala pravi odgovor. Pogledala je u Lajama. Izgledao je
dovoljno herojski u mokrim plavima gaćicama.
- Nadam se da se nećeš sasvim skinuti? - rekla je stegnutog
grla.

50
 Baš je nervozna. Očigledno nema nikakvog iskustva sa nagim
muškarcima, pomislio je. To mu se dopadalo. Nije hteo da deli
Betani ni sa kim, ni sada, ni u prošlosti, ni u budućnosti. Izraz lica
mu je omekšao, oči su mu potamnele od želje, a glas postao
promukao.
- Šta biva sa hrabrima?
Iako je telo sve više izdavalo, Betani se trudila da zvuči grubo.
- Jesi li me zato gurnuo u vodu, pa skočio za mnom? Da možeš
da dođeš u moju kabinu i počneš da me zavodiš svojom
golotinjom?
Lajam je uzeo čiste kupaće gaćice iz Majlsovog ormara.
- Koliko puta treba da ti kažem da te nisam gurnuo? Što više
mislim o tome, sve sam bliži zaključku da bih ja tebe mogao da
optužim za istu stvar. Znam da želiš moje telo, ali ovo je ipak
previše! Ako već želiš da me vidiš golog... - počeo je, ali je morao
da se izmakne, da bi izbegao šerpu koju je bacila na njega.
- Napolje! - vikala je Betani razjareno. - Napolje iz moje kabine!

***

Lajam je stajao kraj mostića za izlazak iz broda i posmatrao

goste kako odlaze. Čekao je Betani i pitao se da li će biti bolje
raspoložena kad bude odlazila. Za vreme doručka i ručka jedva da
su razmenili koju reč. Ukočio se i namrštio kad je ugledao kako se
pojavljuje na vrhu stepenica iz kuhinje, sa torbom preko ramena.
Prošla je pored njega visoko podignute glave, ni ne pogledavši ga.
- Zdravo - pozdravio je Lajam, ali nije dobio odgovor.
Pokušavao je da objasni sebi njeno ponašanje. Morala je imati
jak razlog kad se tako naljutila. Bez osvrtanja je hodala prema
parku, pa dalje prema brdu. Neka, neka, pomislio je zadovoljno.
Zime su oštre i duge u Mejnu. Imaće dovoljno vremena da dobro
prouči i savlada izazov po imenu Betani Krou.

51
 ***

Lesli Pederson je imala gustu, plavu kovrdžavu kosu, koja je

dovodila do ludila sve frizere koji su ikad imali posla sa njom. Bila
je godinu dana mlađa od Betani i malo niža od nje.
- Ne brini ništa, draga moja. Ja ću ti srediti kupatilo - uveravala
je ona Betani.
- Jesi li ikad to radila?
- Nisam, ali ako može onaj glupi Stenli, mogu i ja.
- Lesli, zaista ne mogu da shvatim zašto si se posvađala sa
njim. Znaš da je trebalo da mi popravi kupatilo - jadikovala je
Betani.
Lesli je napravila prezrivu grimasu i počela da odvrće neke
šrafove ispod vodokotlića.
- Ne znam zašto stalno kukaš! Neke žene bi dale ruku za to da
provedu nedelju dana sa Lajamom Hagermanom.
- Ako bih morala da provedem sa njim još samo dva dana, dala
bih da me operišu čak i ako mi ništa ne fali - ljutila se Betani.
- Šta se dogodilo? Da li te je napao? Vređao? - Lesli je
ljubopitljivo pogledala.
- Ne znam ni sama. Mislila sam...
- Hoćeš li da razgovaramo o njemu? - predložila je Lesli.
- Neću! - odlučno je odbila Betani.
- Nisi se valjda zaljubila u njega? To bi bilo glupo! Betani je
uzdahnula. Zaljubila se, i te kako.
Lesli je njeno ćutanje shvatila kao potvrdan odgovor.
- Oh, Betani, kako si mogla? On je tako nestabilan i
nepouzdan! Devojke trče za njim i saleću ga sa svih strana! Do
sada je uvek uspevao da im umakne... - voda je iznenada šiknula iz
cevi i svu je pokvasila. - Zatvori dovod, Bet. Brzo! - viknula je Lesli,
pokušavajući da zaustavi vodu.
- Izgleda da se ovde radi punom parom - Lajam je stajao na
vratima. Betani je poskočila kad je čula njegov glas.

52
 - Šta ćeš ti ovde? - oštro je upitala.
- Treba da razgovaram sa tobom. Mardžori sedi na ogradi i
svira gitaru. Videla me je i pozvala me da dođem.
Lesli i Betani su se pogledale i napravile grimase.
- Ja ću otići da vidim tu devojku - rekla je Lesli. Lajam je prišao i
pogledao kotlić.
- Mardžori je zaista šašava sa tom svojom čudnom kosom i
gitarom - rekao je.
- Uništiće mi dobar glas objekta i pre nego što počnemo da
radimo punom parom. Htela sam da moj hostel postane čuven po
uslugama, čistoći i ljubaznosti, ali Mardžori kvari utisak - govorila
je Betani dok je brisala vodu sa poda.
- Izgleda da se nalazi u kritičnom stadijumu - zaključio je
Lajam.
- Pa šta da radim? - uzdisala je Betani.
- Zaključaj je u podrum i ne puštaj je dok ne napuni trideset -
pokušao je da se našali.
Betani je ostavila krpu i tek tada se setila da je zapravo ljuta
na Lajama. Pitala se koliko je dugo stajao neprimećen kraj vrata i
koliki deo njenog razgovora sa Lesli je mogao da čuje. Nije znala
da li je zvučala razočarano kad je govorila Lesli da nije uspela da ga
zainteresuje za sebe. Slegnula je ramenima i navukla ranvnodušni
izraz na lice.
- Rekao si da hoćeš da razgovaraš sa mnom.
- Da. Hoću da ti predložim jedan posao.
Poslovni razgovor! Nadala se da možda želi da se izvini zbog
svog ponašanja na brodu, da će je pozvati na večeru ili tako nešto,
a on nudi poslovni dogovor. Muškarci! Stegla je usne.
- Jedva čekam da čujem šta imaš da ponudiš!
Lajam se pravio da ne primećuje sarkazam u njenom glasu i
nastavio je da pregleda vodokotlić.
- Prošle nedelje se završila ovogodišnja turistička sezona.
Neću isplovljavati do sledećeg proleća.

53
 Znala je to, jer se Lesli sinoć doselila kod nje u „Hejven“,
Ustupila joj je besplatno jednu sobu u zamenu za to da joj bude
glavna kuvarica u restoranu. Lesli je rado prihvatila tu ponudu.
- Šta s tim? - upitala ga je, podbočivši se.
- Nemam nikakav smeštaj u Kamdenu. Mislio sam da bi mogla
da mi iznajmiš jednu sobu u svom pansionu - mirno je odvratio
Lajam.
- Ne dolazi u obzir! - gotovo je viknula Betani.
Lajam se uspravio, stavio ruke u džepove i prodorno je
pogledao.
- Kupatilo je sasvim uništeno - saopštio je. - Pukla je cev, šraf je
slomljen, a čini mi se i da je kada napukla.
Izvila je upitno obrve.
- Ti se razumeš u vodovodne instalacije? - obazrivo je upitala.
Lajam se jedva uzdržavao da se ne nasmeje.
- Znam dovoljno da bih mogao da pomognem. Znam i to da
nećeš imati gostiju do sledećeg proleća. Turisti ne dolaze u
Kamden preko zime. Ja bih ti plaćao pristojnu sumu za najam
sobe, a mogao bih da budem i spoljni momak.
Dođavola! Bio joj je potreban novac, a i spoljni momak. Pitanje
je bilo da li je baš Lajam Hagerman taj! Vrzmao bi se stalno po kući,
dovodio bi je do ludila svojim pogledima, osmesima, prisustvom.
Možda bi uspela da sačuva nevinost, ali bi izgubila zdrav razum.
- Mogao bih da proširim ponudu. Još uvek nemaš nikakav
nameštaj, a moj je zaključan dole u podrumu. Ako me primiš da
stanujem kod tebe, ustupiću ti nameštaj na korišćenje na godinu
dana, bez ikakve naknade - pogledao je provokativno Lajam.
Betani je tiho mrmljala. Lajam je imao prekrasan starinski
stilski nameštaj. Neki komadi su bili stariji i od same kuće. Vredeli
su čitavo bogatstvo i veoma su joj se dopadali, naročito starinski
satovi koji su ukrašavali zidove zdanja Hagermanovih.
- Zašto želiš da stanuješ baš ovde? Mislila sam da ćeš
obezbediti sebi pristojan stan.
- Ovde se osećam prijatno i sve mi je poznato. Još uvek nisam

54
odlučio gde ću ni kako ću živeti u buduće - rekao je iskreno.
Kuća je bila toliko brzo prodata da nije stigao da potraži nešto
pristojno i odgovarajuće za sebe pre početka sezone krstarenja.
Zato je pokupio nameštaj i odneo ga u podrum, a on se preselio na
jedrenjak. Sada će, preko zime, imati vremena da razmisli i odluči
gde će živeti. Nije ni čudo što se strina Tesa uzmuvala i počela da
navraća ovamo, pomislio je uz osmeh. Ova kuća je pravljena da bi
u njoj živeli Hagermanovi. Tako će i biti, odlučio je.
Betani je videla da mu je pogled odlutao prema hodniku i
prozoru koji je bio okrenut okeanu. Znala je u tom času da će
prihvatiti njegov predlog. Uveravala je sebe da je to zbog starog
nameštaja i slika, ali je znala dobro da to nije istina. Osećala je
veliku potrebu za Lajamom. Bio je prosto neodoljiv, mislila je u
sebi.
- Dobro onda. Dogovorićemo se tako da ću koristiti tvoj
nameštaj godinu dana, a ti ćeš se iseliti prvog juna. Lesli će nam
kuvati, Mardžori će spremati kuću, a ti ćeš biti spoljni momak i
domar. Sad kad imam nameštaj, moći ću da primam i goste. Nije
važno koliko će ih biti. Biće ih sigurno - uvereno je rekla Betani.
Lajam se zadovoljno osmehnuo i značajno pogledao svoju
novu stanodavku. Nije bila našminkana, mada su joj obrazi bili
rumeni. Na sebi je imala crvenu kariranu košulju sa zavrnutim
rukavima i iznošene farmerke sa pocepanim kolenima. I tako je
bila lepa i privlačna, a on ludo zaljubljen. Pružio je ruku, obgrlio je
oko vrata i naglo privukao sebi. Spustio je na njene usne dug,
nežan poljubac.
- Navikao sam da spavam u velikoj, gazdinoj sobi - osmehnuo
se provokativno. - Moraćeš da kupiš novu kadu!
Betani se oduzela od iznenađenja i uzbuđenja koje je osetila.
Ljubio je ponovo i ona je uživala u tome! Ljutila se na sebe. Gledala
je za njim dok je izlazio iz kupatila, okrenula se i iz sve snage
šutnula kadu.

55
 ***

- Fuj, meso! - rekla je Mardžori prezrivo i sa gađenjem. -

Užasavam se svinja, tih odvratnih prljavih životinja, koje ga je u
skučenom prostoru da bi bile što deblje! Hrane ih sigurno nekim
kancerogenim materijama, koje su verovatno otrovne za ljude...
Neću da jedem ove kotlete!
- Mislim da sam te razumeo - prekinuo je Lajam devojčinu
tiradu. - Šta kažeš na to da uzmeš samo salatu?
- I meni je žao tih životinja - rekla je Lesli, uzimajući već drugi
kotlet. Betani je odgurnula kotlet u drugi kraj tanjira i navalila na
krompire. Mardžori je jela krastavac i osvrtala se po trpezariji.
- Baš je prijatno jesti u pravoj trpezariji, za pravim stolom.
Bolje prija hrana. Kako je lepo imati nameštaj! - govorila je
Mardžori preko zalogaja.
Zaista, kuća je delovala mnogo toplije i prijatnije nakon što su
razmestili nameštaj donet iz podruma. Satovi su ujednačeno
kuckali, a na zidovima su se šeputili portreti starih Hagermanovih.
Za samo dva dana, koliko je razmeštanje trajalo, promena je bila
zapanjujuća. „Hejven“ je ponovo ličio na dom. Taj nameštaj je bio
sastavni deo ove kuće, kao i sam Lajam Hagerman, morala je
Betani sebi da prizna.
- Šta misliš koliko je ljudi sedelo na ovoj stolici? - pitala je
Mardžori. - Pomisli samo koliko je ljudi ovde živelo, dolazilo u
posete. Prosto se osećam kao neki duh iz prošlosti!
- Duh iz prošlosti! - Lesli je razrogačila oči. - Ne razumem!
- Tesa je sada mnogo srećnija - rekla je Mardžori i pogledala
Lajama.
- Srele smo se u velikom hodniku prekjuče i lepo se ispričale -
nastavila je Mardžori, zagonetno se smešeći.
- Pozdravi je sledeći put - nasmejao se Lajam. Betani je
odlučila da prekine razgovor na ovu temu.
- Danas smo dobili prve goste. Iznajmila sam sobu gospodinu i
gospođi Grejvs. Stigli su iz Lanhama. Jedan od putnika sa

56
jedrenjaka im je ispričao za Kamden i ovu kuću. Sutra će
doputovati. Hoće da stignu dok još ima lišća na drveću - ispričala je
Betani okupljenima za stolom.
Lajam, Mardžori i Lesli su istovremeno pogledali kroz veliki
prozor okrenut prema bašti.
- Nema više lišća - konstatovala je Lesli. - Prošle nedelje ga je
bilo mnogo i to u raznim bojama, ali ga je vetar oduvao.
- Jesi li sigurna? - upitala je Betani. Proteklih dana je toliko bila
obuzeta razmišljanjem o Lajamu, pa nije videla ništa oko sebe.
Otišla je do prozora da se i sama uveri.
- Šta sada da radim? - mrmljala je. - Grejvsovi su već na
putu.Uostalom, ima lišća na zemlji! - vedro je zaključila.
Svi su je začuđeno posmatrali.
- Kad god budemo imali goste u kući, volela bih da svi
budemo pristojno odeveni za večerom. Mardžori, molim te da
upristojiš malo tu svoju kosu, da ne sviraš gitaru pred kućom i da
ne komentarišeš obroke - ozbiljno je nastavila Betani.
Lajam je pošao u kuhinju za njom.
- Imaš li neke instrukcije i za mene?
Betani gaje pogledala i pomislila kako ima kilometarsku listu
instrukcija za njega, ali one nisu imale nikakve veze ni sa
pansionom ni sa gostima. Odnosile su se na Lajamovo ponašanje
prema njoj, na njegove poljupce, nežnosti, ali svega toga više nije
bilo. Sve to joj je nedostajalo. Znala je da mu se dopada, da je želi,
ali je izbegavao bliske kontakte i bilo kakve intimnosti.
- Nemam šta da ti kažem - odvratila je na njegovo pitanje dok
je redala sudove u sudoperu. - Ne mogu da otključam vrata na
plakaru u sobi u kojoj spavam. Zaključana su, a nemam nikakav
ključ da ih otvorim.
Lajam je iznenađeno pogledao.
- Ne mogu da verujem. Nikad niko nije zaključavao ta vrata. Ni
ne postoji ključ za njih!
- Izgleda da neko ipak ima. Kažem ti da su zaključana - tvrdila
je Betani.

57
 - Hajdemo zajedno da pogledamo - predložio je Lajam.
Popeli su se spiralnim stepenicama do drugog sprata i pošli
duž uskog dugačkog hodnika. Koraci im se nisu čuli, jer su podovi
bili zastrti debelim ćilimima, koji su takođe doneti iz podruma.
Betani je za sebe odabrala najmanju spavaću sobu, Lesli i Lajam su
bili u druge dve, a Mardžori je spavala u devojačkoj sobi na
mansardi. Slobodne su ostale još velika domaćinska spavaća soba i
dve manje.
Lajam je zastao pred vratima velike sobe.
- Nećeš valjda smestiti goste u ovu sobu? - upitao je.
- Već sam to uradila. Ovo je najlepša soba! - odvratila je Betani.
- Strini Tesi se neće dopasti da stranci spavaju u njenoj sobi -
zadirkivao je Lajam.
- Pretpostavljam da bi prihvatila samo tebe - nasmejala se.
Kad su ušli u sobu u kojoj je Betani spavala, Lajam je
obuhvatio oko struka i privukao sebi.
- Znaš šta ja mislim? Da si zapravo samo htela da me dovedeš
u svoju sobu! - osmehnuo se.
Betani se naglo ukočila. Mada to nije bio njen cilj, duboko u
sebi je priželjkivala bliskost. Svakim danom joj se sve više dopadao
i želja za njim je bila sve veća i veća. No, nije želela to da mu prizna.
Poželela je da mu se malo osveti. Lajam nije propuštao priliku da je
izaziva, da joj se približi, a onda se okrene i ode. Da je zagrli kao
sada, probudi njenu strast i pusti je. Trebalo bi bar malo da mu
vrati.
- U pravu si. Želela sam te u svojoj sobi. Šta ćeš sada da
uradiš? Najpre se iznanadio ovakvoj njenoj reakciji, a onda se
nasmejao.
- Ne znam. Zamisli da ne znam baš ništa! Približila mu se,
prodorno ga posmatrajući.
- Ili ćeš raditi ono što kažem ili put pod noge!
- Isprobavaš me, je li? - dopala mu se ova njena igra.
- U policiji sam bila poznata po brutalnosti i seksualnoj
neobuzdanosti. Znam kako treba da muškim telom da bi se dovelo
58
do ivice razuma - nastavljala je Betani.
- Sviđa mi se kad si vulgarna! - provokativno je posmatrao.
- Nisam vulgarna! - udarila gaje blago laktom u stomak. -
Izgleda da ne vredi. Zašto si nervozan? Zašto ne mogu da te
izbacim iz ravnoteže kao ti mene?
Lajam se uozbiljio.
- Kad god sam blizu tebe, izgubim kontrolu. Jedino što umem
je da to dobro sakrijem - priznao je.
- Stvarno? - nije znala da li srne da mu veruje.
Osetio je skepticizam u njenom glasu. Čudno, kad je bila jača
od njega. Prvi put u životu osećao je prema nekoj ženi ovo što je
osećao prema Betani i nije znao kako da se ponaša. Plašio se da ne
napravi neku grešku i sve upropasti. Mnogo mu je stalo do Betani.
Njena slatka, poluotvorena usta su ga mamila. Sagnuo se i
poljubio je najnežnije što je mogao.
Očekivala je poljubac, ali ne ovako nežan. Mislila je da će je
poljubiti kao pre neki dan u kupatilu, gladno, gusarski. Sada je bila
zbunjena, ne znajući šta da misli, jer nije bila sigurna staje videla u
njegovim tamnim očima.
Betani, obrati pažnju, mislio je Lajam u sebi. Zar ne shvataš da
je ovo među nama ljubav? Poljubio je još jednom, ovog puta
tražeći da mu odgovori istom merom.
- Još uvek si van sebe? - upitao je tiho.
- Više nego ikad - odvratila je.
- Dobro je. Ne volim kad se samo ja osećam nesigurnim i
očajnim.
Lajam Hagerman očajan? Tek sada je shvatila. Nije je odbijao.
Pokušavao je da se navikne na nova osećanja. Zaista mu je stalo
do nje, nije hteo da je požuruje i insistira.
- Mislim da sam glupa - rekla je. - Sviđam ti se, je li tako?
Da li mu se sviđa? Zbog nje je jedva čekao da svane jutro, zbog
nje je sunce sijalo.
- Naravno da mi se sviđaš. I to mnogo - glas mu je bio

59
promukao od čežnje.
- I ti meni - uzvratila je Betani, milujući ga po snažnim grudima.
Nije znala kakve su mu krajnje namere, ali je upravo saznala koliko
je emotivan. Po pritisku njegovog tela i zategnutih mišića, znala je
koliko je želi. Bila je srećna što je ne forsira, što je osvaja nežno i
polako. Obavila mu je ruke oko vrata i približila mu se.
- Ovo među nama je zaista nešto posebno - tiho je rekla,
spuštajući poljubac na njegove usne.
Izaziva me, mislio je Lajam. Konačno je shvatila da ima moć
nad njim, raspaljivala mu je maštu. Bez reči mu je govorila koliko
ga želi, a želeo je i on nju. Stezao je sve jače u zagrljaju, boreći se
između poštenih namera i primitivne želje. Mada je strast pretila
da ih oboje odvuče u krevet, razum je i ovog puta bio jači. Još nije
došao pravi čas. Izmakao se i glasno uzdahnuo.
- Pogrešili smo što nismo odmah zaključali vrata. Sačekaćemo
na naše uživanje, zato što će to biti nešto specijalno - prošaputao
je.
Betani je nemo klimnula glavom. Sačekala je da se malo smiri,
pa je pošla do plakara.
- Kad već pričamo o vratima, evo ova ovde ne mogu nikako da
se otključaju. Uveri se sam!
Okretao je ručku bez uspeha. Izašao je na trenutak i doneo
velika klešta. Malo jače je stegao bravu i ona je popustila.Vrata
plakara su se otvorila naglo i pred njih je izleteo skelet, koji se
srušio na pod.
Betani je užasnuto vrisnula i skoro se onesvestila od straha, a
ni Lajamu nije bilo lakše. Oboje su užasnuto posmatrali skelet pred
sobom.
- Lajame, meni je muka! - Betani je brzo otrčala do kupatila.
Lajam je zatekao na ivici kade, bledog lica, sa peškirom umotanim
oko glave. Počeo je da joj masira ramena.
- Da li ti je bolje? - brižno je upitao.
- Jeste. Ali ovo je ipak grozno iskustvo.
- Mislio sam da su policajci naviknuti na ovakve scene -

60
primetio je Lajam.
- Radila sam u odeljenju za narkomaniju, a ne u krvnim
deliktima. Još nikad nisam videla skelet niti ubistvo.
- Nadam se da nećeš okriviti Tesu zbog toga - nekako je uspeo
da se nasmeši Lajam.
- Lajame, ova tvoja kuća je ukleta! - uzdahnula je Betani.
- Dušo, ovo je tvoja kuća - podsetio je.
- Moramo pozvati policiju. Možda je reč o ubistvu. Kad su se
vratili do njene sobe, skeleta više nije bilo.
- Da li sanjam ili fantaziram?
- Sigurno nije sam išetao napolje - smeškao se Lajam.
- Znači da je neko došao i odneo ga dok smo bili u kupatilu -
pogledali su se i u isti glas uzviknuli: - Mardžori!
Mardžori ih je čula u svojoj sobi i došla do njih.
- Tražili ste me? Šta hoćete?
- U mojoj sobi je bio neki skelet i sad ga nema. Znaš li nešto o
tome? -oštro je upitala Betani.
- Zaista? - čudila se Mardžori.
Betani je bila na ivici strpljenja. Prisiljavala je sebe da nađe
logične razloge za pokvareno kupatilo, srušenu terasu i mnoge
neobične stvari koje su joj se dešavale u ovoj kući, ali ovo sa
skeletom u ormaru je bio vrhunac.
- Slušaj, Mardžori, neko je odneo skelet iz sobe. U ovoj kući je
samo jedna osoba koja je u stanju da napravi tako nešto. Sigurna
sam da je to tvoje maslo. Gde si ga odnela?
- Ona je sišla s uma - Mardžori se okrenula prema Lajamu. -
Verovatno ima nekih problema.
- Čemu ova gužva? - upitala je Lesli kad im se pridružila.
- Nabedili su me da sam sklonila neki skelet - objašnjavala je
Mardžori. Lesli ih je sve troje posmatrala zapanjeno.
Betani je duboko uzdahnula i počela da objašnjava Lesli šta se
dešavalo u poslednjih pola sata.
- Zašto misliš da Mardžori ima neke veze sa tim? - čudila se
61
Lesli. Betani se nagnula i zavirila ispod kreveta.
- Mislim da je jedino ona sposobna za takvu ludoriju - rekla je.
- To je tačno, ali Mardžori je bila sa mnom u kuhinji i prala pod
- rekla je Lesli.
- Hoćeš li zvati policiju? - pitala je Mardžori.
- Ne znam ni sama. Šta da im kažem? „Videla sam skelet, a
onda je nestao. Misliće da sam neki luđak kome se priviđaju stvari.
Lajam je nežno uhvatio za ruku.
- Najbolje da ponovo pogledamo po kući, pa da se svi lepo
vratimo u kuhinju - predložio je.
Dosta kasnije, sedeli su svi zajedno u kuhinji i jeli kolače.
- Ovako nešto mi se nikad nije dogodilo! U policiji sam svašta
videla i doživela, ali ovako nešto nikad - uzdisala je Betani.
Bio je to dobar šlagvort za Lajama.
- Zašto si postala policajac? Možeš li da pričaš o tome? -
zainteresovano je upitao.
- Nije problem početak, nego kraj moje karijere - uzdahnula je
i sa olakšanjem primetila da su Lesli i Mardžori izašle. Lakše joj je
bilo što je ostala sama sa Lajamom. - Upisala sam se na koledž i
dosađivala se. Ništa me nije posebno zanimalo. Većinom sam
gluvarila. Bila sam prosečna osoba, prosečan student. Onda me je
jednog dana pozvala mama i rekla da je moj mlađi brat u bolnici
zato što je uzeo preveliku količinu droge. Moj mali brat! -
odmahivala je glavom, kao da ni sada ne može da poveruje u tako
nešto. - Bio je dobro dete, živeli smo u situiranoj porodici. Tada
sam poludela! Ja sam se glupirala i traćila roditeljske pare na
koledžu, a moj se brat borio za život u bolničkom krevetu. Moj
brat se srećom izlečio i zaboravio taj period, ali ja nisam. Odlučila
sam da ću se boriti protiv droge, napustila sam koledž i prijavila se
u policiju.
- Jesi li požalila što si napustila studije? - zanimalo je Lajama.
- Nisam. Studije me uopšte nisu zanimale - iskreno je odvratila
Betani.
- Jesi li požalila što si kupila moju kuću? - glasilo je njegovo
62
sledeće pitanje.
- Mnogo puta! - nasmejala se.
- Nešto se čudno ovde dešava - zavrteo je glavom Lajam. -
Neko je pričinio sve štete u kući, a ova epizoda sa skeletom je
prevazišla sve.
- Misliš li da je sve ovo upereno protiv mene? - Betani je glasno
iznela svoju sumnju.
- Da li je moguće da te je neko pratio čak od Nju Džersija?
Nekome si pomrsila račune, oduzela zaradu ili tako nešto?
- Da me je neko pratio zbog toga, već bih bila mrtva, s
metkom u potiljku ili bi ova kuća bila zapaljena. Ovde skoro nikog
ne poznajem. Jedino mogu da sumnjam u tebe! Ovo je godinama
bila kuća tvoje porodice. Možda je želiš nazad za najmanju cenu.
- Betani, nisam kriv, časna reč! Toliko sam švorc da nemam
novca da kupim ni neku sobicu, a kamoli ovoliku kućerinu - branio
se Lajam pred njenom optužbom.
Gledala gaje sumnjičavo, kao da očekuje još neko objašnjenje,
ali Lajam je ćutao. Kako može biti bez novca, kad joj je prodao
kuću pred početak sezone plovidbe i celo leto proveo na pučini?
Kuća nije imala nikakvu hipoteku, a dobio je gomilu novca za nju.
Osim toga, imao je uspešnu sezonu krstarenja, a nema ni ženu ni
decu, pitala se.
- Postoji li neki tajni ulaz u kuću? - pitala gaje. - Nešto mi nije
jasno. Kako je moguće da za samo nekoliko minuta, koliko smo bili
van sobe, dođe neko i nečujno iznese onog kostura, a drugo, taj
ko ga je strpao u ormar, znao je da može biti otvoren silom.
- Ti si gledala mnogo filmova - prebacio joj je Lajam.
- Lajame, reci mi iskreno, da li ti smeta što sam pretvorila ovu
kuću u pansion?
Zagrlio je i privukao sebi.
- Ti i dalje misliš da ja stojim iza svega? - upitao je tiho.
Uzvratila mu je osmehom.
- Recimo da si i ti među osumnjičenima.

63
 ***

Ajlin Grejvs je bila sitna žena, pedesetih godina, kratko

ošišane crne kose i prodornih crnih očiju. Njen muž je bio krupan
muškarac, širokih ramena, sedih zalizaka i s nešto većim
stomakom. Stajali su na obnovljenoj terasi „Hejvena“ i tužno
gledali opalo lišće na zemlji.
- Rekla sam ti da je trebalo da dođemo prošle nedelje -
prebacivala je Ajlin mužu.
- Molim te, ne počinji ponovo. Ti si me naterala da vozim
petnaest sati bez prestanka da bi došla da vidiš gomilu opalog
lišća - odvratio je njen suprug.
- Hajde da ih pozovemo što pre unutra. Potreban mije taj
novac - rekla je Betani užurbano. - Lesli, pripremi nekoliko
sendviča.
Izašla je pred goste, predstavila se i pozvala ih unutra, uz reči
dobrodošlice.
- Kuća vam je predivna - rekla je Ajlin Grejvs još sa vrata. - Kao
da živite u muzeju.
- Ajlin obožava istoriju - pridružio se njen muže razgovoru.
- Fino. Onda će vam biti fino u „Hejvenu“ - zadovoljno je
zaključila Betani. Dala im je ključ i povela ih do velike domaćinske
sobe. - Kad se smestite, siđite na užinu.
Pošto je naišla Mardžori, upoznala ju je sa gostima. Devojka je
bila sva u crnom, u kratkoj suknji, a kosa joj je ovog puta bila
obojena u narandžasto.
- Zovite me Pepeljuga - Mardžori se teatralno poklonila pred
gostima.
- Dopada mi se vaša boja kose - primetila je Ajlin Grejvs. - I ja
sam jednom imala takvu.
Betani se okrenula prema Lajamu i zabrinuto ga pogledala.
- Ne znam da li ću ikada navići da budem spontana i
neposredna sa gostima. Imam utisak da radim nešto što ne znam -
uzdisala je.

64
 - Navići ćeš se. U ovoj kući je sve moguće - tešio je Lajam.
- Jesi li od rođenja živeo ovde?
- Do odlaska na studije. Kad sam diplomirao, odselio sam se u
svoj stan. Pred kraj studija mije umro deda i ostavio mi jedrenjak,
koji je bio u vrlo lošem stanju. Čim sam ugledao taj divni brod,
zaljubio sam se u njega i poželeo da ga što pre popravim i
zaplovim! Zaposlio sam se da bih imao dovoljno novca, mada sam
mnogo toga sam uradio. Mama mi je umrla pre dve godine, a tata
prošle. Otkazao sam moj stan i preselio se u „Hejven“. Obožavam
ovu kuću, ali je prevelika i preskupa za jednog neženju. Pravljena je
za veliku porodicu, čopor bučne i nestašne dece, pse, mačke i
ostale kućne ljubimce.
- Mogao si imati sve to. Potrebna ti je još samo žena!
- Previsoka cena za galamu u kući!
- Gusari nisu vezani za kuću - promrmljala je, jer su je zabolele
ove njegove reči.
- To nema veze! Mislio sam da treba naći pravu ženu -
nadovezao se Lajam.
- Probirljiv si, ja bih rekla!
- Jesam. Brak nije igra i u njega ne treba olako uletati - ozbiljno
je rekao Lajam.
- Više mi ličiš na nekoga koga bi trebalo odvući do oltara,
makar vezanih ruku i nogu - šalila se Betani. Hagermanovi su bili
stara i poznata porodica i Lajam se nikad ne bi mogao oženiti bilo
kojom ženom. Osećala se pogođenom.
Lajam je pomislio da je Betani u pravu. Voleo je svoj bezbrižni
život neženje i nije mogao da veruje da nešto, kao pokvareno
kupatilo ili zagorela večera, mogu da promene njegovo mišljenje.
Svi njegovi planovi za budućnost bili su vezani za Betani.
Lajam je proverio sva vrata i prozore da bi se uverio se da je
sve zatvoreno. Betani je pogasila sva svetla u kući i prihvatila
Lajamovu ispruženu ruku.
- Pa gospođice gazdarice, kako ti se dopadao posao
menadžerke pansiona?

65
 - Mislim da je zabavno! Šta ti misliš?
- Nadam se da će tako ostati. Sada bih najradije pronašao neki
mračan kutak da ti pokažem kako izgleda zavođenje.
- Sad misliš da sam dovoljno odrasla da naučim tu lekciju.
- Imaj poštovanja prema mojim godinama - privukao je sebi i
obasuo je gladnim poljupcima.
Betani je imala utisak da se topi. Krv joj je ubrzano strujala
kroz vene, a dlanovi su joj bili vlažni. Kad je mislila da će se ugušiti
od ubrzanog daha, Lajam je pustio iz zagrljaja.
- Dušo, sad se dobro odmori i spremi se za sutra. Završavamo
lekciju i počinjemo sa očiglednom nastavom.
- Obećanja, samo obećanja - izazivala gaje Betani.
- Videćeš sutra - smeškao se Lajam.
Došao je do kraja živaca i uzdržavanja. Voleo je i odlučio je da i
nju natera da zavoli njega. Znao je da joj se dopada, osećao je to
po reagovanju njenog tela dok je ljubio i grlio. Pošto je Betani bila
devica, imao je posebno poštovanje prema njoj. Hteo je da sama
poželi da vode ljubav. Zvonjava telefona ih je prekinula.
- To je sigurno moja mama. Uvek me zove kasno uveče -
užurbano je rekla Betani i požurila da se javi.
Lajam je klimnuo glavom, pomilovao je po obrazu i pošao u
svoju sobu na spavanje.
I Betani je ušla u svoju sobu nakon razgovora sa majkom. Pre
nego što je legla, proverila je svaki kutak sobe, da ne bi opet
doživela neko neprijatno iznenađenje. Vetar koji se pojačavao u
toku popodneva, sve jače je duvao, zavijajući kroz ogolele grane
ispred njenog prozora. Setila se da je Lajam pozatvarao sve
prozore. Vetar joj ne može ništa.
Umorno se spustila na krevet. Valjda su Grejvsovi zaspali.
Pokušala je da se opusti i zaspi, ali su joj se misli neprestano
vraćale Lajamu. Ustala je iz kreveta i pošla prema prozoru.
Izabrala je baš ovu sobu zato što je imala pogled na luku.
Zagledala se u tamnu noć. U daljini je videla katarke Lajamovog
jedrenjaka. Pitala se da li je zaspao i zažalila što nisu zajedno. Nisu

66
bili venčani, čak ni vereni. Nisu bili čak ni ljubavnici, ali je bez njega
osećala čudnu uznemirenost. Bila je spremna da mu se potpuno
preda i da bude njegova. Usred maštanja o Lajamu, jedan nalet
vetra kao da je prodrmao kuću. Betani se učinilo kao da je pred
sobom ponovo ugledala skelet koji joj je tog popodneva ispao iz
ormara. Začula se lomljava stakla i Betani je osetila užasan strah.
- Lajame! - uzviknula je prestrašeno. Dojurio je u sekundi.
- Šta se to razbilo?
Pogledao je prema razbijenom prozoru.
- Čini mi se da sam ponovo videla onaj skelet! On je razbio
prozor! - šaputala je uplašeno.
Lajam je napravio grimasu.
- Idem napolje da pogledam! Ipak mi se čini da je u pitanju
samo jači udar vetra. Mora da je neka jača grana razbila prozor.
Vratio se brzo i nemoćno raširio ruke.
- Nisam našao ništa!
Betani se još uvek tresla od straha.
- Znaš šta, mislim da ne možeš spavati ovde. Previše si
uplašena, a i prozor je razbijen.
Podigao je u naručje, kao dete i poneo u svoju sobu.
- Možeš ostati kod mene celu noć - rekao je, blago se
osmehujući. - I nebo hoće da nas spoji. Nastavićemo onaj razgovor
o zavođenju.
- Jesi li ti pri svesti? Kako možeš da misliš o tome kad se meni
dešavaju ovako užasne stvari! Posećuje me neki skelet, pa
nestaje... - gotovo je jecala.
- Ti još uvek sumnjaš u mene? - pogledao je nežno.
- Ne znam, Lajame. Mislim da sam na kraju živaca i da
sumnjam u sve i svakog. To je valjda posledica dugog rada u
policiji... Ili možda previše vremena provodim u društvu sa
Mardžori...
Zaključao je vrata i značajno se nasmejao.
- Treba da se odmoriš. Bilo je ovo previše uzbuđenja za jedan

67
dan.
I on bi morao da se odmori i smiri. Otkad je upoznao ovu
devojku, nije mogao da spava.
Betani je drhtala. U tankoj, providnoj spavaćici, nikad nije bila
uznemirenija. Kad je pre petnaestak minuta maštala kako bi bilo
lepo da je krevetu sa Lajamom, sad kad se to i dogodilo, mislila je
da će joj srce iskočiti iz grudi.
Sedeli su na krevetu i gledali se bez reči. Znali su šta će se
dogoditi, jer su oboje to želeli. Polako i beskrajno nežno počeo je
da je dodiruje kao da je nešto najosetljivije na svetu. Milovao je od
ramena, prema grudima. Betani je drhtala, a na licu je blistao izraz
zadovoljstva.
- Sviđa mi se tvoja spavaćica - govorio je tiho, zavodljivim
glasom. - Iako je zakopčana do grla i dugačka do zemlje, dovoljno
je providna da mi pokaže šta želim.
Razvezao je mašnu na spavaćici i jednim pokretom ruke
dospeo do njenih grudi. Betani je uzdahnula. Iako je Laj ama
poznavala tek nekoliko meseci, osećala je prema njemu takvu
bliskost kakvu nikad nije osetila za sve godine provedene sa
Klajvom. Sada je shvatila - bila je to ljubav. Odlučila je da mu
pokloni svoju nevinost, bez obzira da li će se udati za njega. Njeni
dlanovi i prsti istraživali su Lajamovo telo.
- Drago mi je što sam čekala sve ove godine. Za mene ne
može postojati seks bez ljubavi - šaputala je.
Lajam se raznežio čuvši ovo njeno priznanje. Dopalo mu se
njeno razmišljanje i način na koji mu je izjavila ljubav. Nije bilo neke
strasne, patetične ljubavne izjave. Rekla je dovoljno da bi mu
potpuno pripala.
- Znači, voliš me - zadovoljno je mrmljao dok ju je svlačio. - A
koliko me voliš?
Betani gaje pažljivo posmatrala, ne osećajući više ni trunku
nervoze.
- Dovoljno - kratko je odgovorila.
- Dovoljno za čega? - insistirao je Lajam.

68
 - Za sve ono o čemu u ovom trenutku razmišljaš.
Vatra u njegovom telu je bila sve jača. Sve teže se kontrolisao,
iako je hteo da ova ljubavna igra potraje što duže, da joj priušti
beskrajno zadovoljstvo, da njeno prvo iskustvo bude što lepše.
Polegao je na krevet sad već potpuno nagu, ljubeći svaki deo
njenog tela. Čuo je njen ubrzani dah.
- Betani, jesi li sigurna da želiš ovo? - mrmljao je između
poljubaca. - Možemo prestati, ako kažeš... - biće teško, ali ću
uspeti nekako, borio se u sebi.
- Sigurna sam, Lajame. Sigurna sam - gotovo je zavapila od
želje. Koliko je samo voleo u tom trenutku! Borio se sa svojim
emocijama i trudio se da ga razum ne napusti. Betani mu je upravo
poklanjala svoju nevinost i, nadao se, svoju ljubav. Zato je hteo da
ovaj trenutak bude nezaboravan, božanstven. U sebi joj je nudio
sve stoje imao i do čega mu je stalo: iskrenost, vernost, poverenje,
strast, poštovanje...
Uskoro su njihova tela bila pred vratima raja. Pre nego što su
postali jedno, šapnuo je: - Volim te!
Betani je nemo pomicala usne. Želela je da mu kaže da i ona
njega voli, ali je od strasti zanemela. Usne su im se gladno spojile i
dva tela postala su jedno, željno se upijajući i grleći. Osećanje
olakšanja i ispunjenosti je još više povećalo strast u Betani. Lajam
je usporio pokrete, dajući joj vremena da se navikne na njegovo
telo, pripremajući je za ono što je tek dolazilo. Podrhtavala je pod
njim, željno ga grlila, a njene usne šaputale su reči koje se nikad i
nigde ne uče, koje jednostavno u tim trenucima same naviru.
Lajam je bio na rubu pameti. Neodložna potreba njegovog tela da
stigne do kraja slatkog putovanja naterala ga je da je grubo
stegne, ubrza ritam i povede je sa sobom do neslućenih visina
ljubavne sreće. Betani je kriknula pod navalom poludelog talasa
zadovoljstva. Uspeli su da u Betaninom prvom ljubavnom spajanju
dozive istovremeno ogromno zadovoljstvo. Drhtavih i oznojanih
tela ležali su još dugo čvrsto zagrljeni i šaputali obećanja i reči
ljubavi.

69
 ***

Betani je sledećeg jutra zatekla Lajama za doručkom.

- Loše si spavala? - nije odoleo da je ne zadirkuje.
Kad se uverila da su sami u trpezariji, tobož strogo gaje
pogledala.
- Zar sam samo ja smešna?
- Nisi smešna, samo se vidi da nisi dovoljno spavala. Najgore je
što ni meni nisi dala da spavam - šalio se Lajam, poljubivši je u nos.
Bračni par Grejvs im se uskoro pridružio.
- Baš nemamo sreće - vajkala se Ajlin Grejvs. - Ovde nam je
lepo i udobno, ali sam noćas vrlo loše spavala. Vetar je užasno
duvao, a čini mi se da je nešto udaralo i u prozore.
- To mora da je Tesa - rekla je Mardžori dok je unosila doručak.
- Upozorila sam te, Betani, da ne daješ tu sobu gostima.
- Ko je Tesa? - užurbano je upitala gospođa Grejvs.
- Tesa je bila žena Reda Hagermana, gospodara ove kuće pre
oko sto pedeset godina. Priča se da je on nestao negde na moru, a
ona gaje verno čekala do svoje smrti - objašnjavao je Lajam
legendu.
- Baš romantično i tužno - uzdahnula je Ajlin Grejvs.
- Tesa nije noćas bila na prozorima - počela je Betani. - Vetar je
duvao tako jako da je povio granu velikog hrasta tačno u moj
prozor i razbio ga. Moraćemo iseći to drvo.
Međutim, gospođa Grejvs je bila zaintrigirana pričom o
duhovima.
- Da li je iko video tu Tesu? - upitala je.
- Naravno. Ja s njom pričam svake večeri - ozbiljno je rekla
Mardžori. Ajlin je razrogačila oči.
- Mislite li da bi i sa mnom pričala? - uzbuđeno je upitala. -
Kako bih volela da vidim tu ženu duha! Moja komšinica Beti bi
umrla od zavisti kad bi znala da sam pričala s duhom.
- Pričaš koješta, ženo - opomenuo je muž. - Duhovi ne lupaju

70
na prozor, nego prolaze kroz zidove.
- Povedi me večaras sa sobom, Mardžori. Možda će Tesa hteti
da priča sa mnom - Ajlin Grejvs je molećivo pogledala devojku.
Mardžori joj je obećala, čudno se smeškajući.

***

- Šta misliš, hoće li Ajlin noćas videti Tesu? - upitala je Betani.

Okrenula se prema krevetu na kojem je ležao Lajam.
Delovao joj je impresivno. Trebalo bi da se ošiša, pomislila je,
kao da su već odavno u braku.
- Moguće je - smejao se Lajam.
- Znam da je smešno, ali sve više se navikavam na pomisao da
živim u kući sa duhom.
Lajam je posmatrao i razmišljao o nečem mnogo lepšem i
stvarnijem. Teško mu je bilo da izdrži ceo dan sa tako malo
spavanja. Poslednjih noći nije oka sklopio, uživajući u tome da vodi
ljubav sa Betani do iznemoglosti. Kad se jednog dana budu
venčali, a to će biti uskoro, odlučio je, živeće u pansionu preko
jeseni i zime, samo on Betani i deca, uživaće jedno u drugom.
Betani mu se pridružila u krevetu. Brzo je naučila sve ženske
trikove zavođenja, zadovoljno je pomislio Lajam. Zavukao je ruke
ispod njene košulje, istražujući obline njenog tela. Kad je večeras
ušao u njenu sobu, plašio se da će ga izbaciti. Iako iznenađena,
primila ga je bez reči, zadovoljna što je tako. Govorio je sebi da
mora da bude pored nje svakog trenutka, naročito noću, dok se
ne sazna šta se događa oko kuće i dok se ne otkrije tajna onog
skeleta koji iščezava.
Uhvatio je oko struka i povukao na sebe. Betani je
instinktivno pronašla odgovarajući položaj i počela u oboma da
raspaljuje strast. Uskoro su bili slepi i gluvi za sve ostalo oko sebe.
Bili su ljubavnici u svakom pogledu i već su dobro poznavali tela
jedno drugom. Betani je skoro zaspala posle svega, kad se kućom
prolomio prodorni vrisak Ajlin Grejvs. Skočila je brzo iz kreveta, na
brzinu navukla kućni mantil i istrčala u hodnik. Skoro se sudarila sa

71
Ajlin, koja je i dalje vrištala.
- Tamo je! Na mom prozoru!
Lesli i Mardžori su istrovremeno dotrčale.
- Šta se događa? - pitale su u isti glas.
Gospodin Grejvs je pokazivao rukom prema prozoru, boreći
se da dođe do daha.
- Bilo je grozno, jezivo! - šaputao je. - Vraćam se kući iz ovih
stopa! Ta Tesa je nešto najružnije što sam video, pravi kostur!
Supruga gaje prezrivo pogledala.
- Nemaš pojma šta pričaš, kukavice jedna.
- Ajlin, hoćete li nam reći šta se zapravo dogodilo? - zatražila je
Betani.
- Čula sam opet onu škripu koja se uporno ponavljala i
zatražila od Frenka da pogleda staje to. On se, naravano nije
usudio da priđe prozoru, gde sam čula kucanje. Onda sam čula
neki tihi glas koji me je dozivao po imenu.
- Da li ste i vi čuli isto? - obratila se Betani gospodinu Grejvsu.
- Jesam i skoro sam umro od straha. Neću da se vraćam u tu
sobu!
- Ljudi s pilećim srcem ne treba da mrdaju od kuće - ljutila se
Ajlin Grejvs. - Ustala sam i otvorila prozor. Tačno ispred mene je
stajao skelet i kao da mi se smejao. Bio je to Tesin duh, sigurna
sam.
- Da li vam je nešto rekao? - pitala je Betani ozbiljno.
- Ne, samo je odjednom nestao. Čim sam počela da vrištim,
poleteo je uvis.
Betani je prišla gospodinu Grejvsu, pokušavajući da ga smiri.
- Razumem da ne želite da se vratite u tu sobu. Pripremićemo
vam jednu na sasvim drugom kraju kuće. Sigurna sam da vas tamo
neće niko uznemiravati.
Lajam joj je prišao.
- Obišao sam i pregledao celu zgradu. Bio sam i na mansardi,
ali nisam primetio ništa neobično. Moraću još jednom da ispitam

72
onu sobu pod kupolom.

***

- Da li sam sanjala ili sam zaista videla Lajama da noćas

poluobučen izlazi iz tvoje sobe? - pitala je Lesli narednog jutra
svoju rođaku.
Betani je iznenađeno poskočila i počela da muca.
- Mi smo... Postali smo dobri prijatelji...
- Sudeći po tvom izrazu, draga moja, vas dvoje ste mnogo više
od prijatelja. Mislila sam da se čuvaš za brak - zadirkivala je Lesli. -
Betani, upozoravala sam te na njega. Lajam je okoreli neženja.
Imaj to na umu.
- Nije baš tako, Lesli. Lajam nije spreman na brak, a nisam ni ja
- branila gaje Betani.
- Tako znači! Spavaš sa Hagermanom - konstatovala je
Mardžori koja je upravo ušla u prostoriju.
Lajamov dolazak je prekinuo razgovor tri žene i sve su naglo
pocrvenele, naglo ućutavši.
- Da li sam vas prekinuo u nečemu? - upitao je. Mardžori se
prva snašla.
- Lesli i ja se pitamo da li ste ti i Betani ljubavnici - mimo je
rekla.
Lajam nije znao šta da odgovori. Mardžori je bila osoba s
kojom se teško moglo izaći na kraj. Osetio je kako crveni. Brzo je
izašao iz kuhinje, ne želeći više da učestvuje u razgovoru.

***

Priča Ajlin Grejvs privukla je puno gostiju u pansion, jer su svi

bili željni da pričaju s duhovima. Sve sobe su bile zauzete i
mnoštvo ljudi se kretalo kroz kuću, što je Lajama činilo nervoznim.
Konačno, jedne večeri, on i Betani su odlučili da otkriju šta se
zapravo događa, da rasvetle tajnu skeleta koji se pojavljivao i
nestajao.

73
 U kući su vladali potpuni mir i tišina. Betani je kroz prozor
svoje sobe ugledala blesak baterijske lampe, što je bio dogovoreni
signal sa Lajamom. Dogovorni su se da noćas neopaženo izađu iz
kuće i pokušaju da otkriju ko se to igra njihovim živcima i zdravim
razumom. U dvorištu, tačno naspram sredine kuće i prozora na
mansardi, nalazila se stara jela. Lajam je doneo ćebe i stavio ga
ispod niskih grana, koje su ih dobro skrivale, ali istovremeno i
omogućavale dobar pregled prostora ispred kuće. Seli su jedno
pored drugog, dodirujući se, jer je bilo nedovoljno mesta, ali i sami
su želeli takvu vrstu bliskosti. Imali su dovoljno vremena do
ponoći. Betani je počela da ga miluje.
- Betani, ja neću moći... - počeo je Lajam da šapuće. - Moraću...
- Pa šta onda? - odvratila je Betani uzbuđeno.
Možda ne moraju baš noćas saznati kakav se to skelet
pojavljuje oko kuće. Ima vremena za to. Zbog toga niko nije
ugrožen, govorila je sebi, opravdavajući svoju razbuktalu strast.
Najvažnija stvar za nju je bila da vodi ljubav sa Lajamom. Svakim
danom je postajala sve jača i maltene njena jedina preokupacija.
Pitala se da li će uspeti da ostvari dve svoje najveće želje - da
sačuva „Hejven“ i Lajama zauvek. Da li je Lajam spreman da
prihvati njenu ljubav i ostane s njom do kraja života?
Lajam je začuđeno posmatrao, pitajući se kuda su joj odletele
misli i zašto je prestala da ga miluje. Maločas je bila spremna da
vodi ljubav, a sad je negde daleko.
- Bet, gde si? - upitao je obazrivo. - Razmišljaš o duhovima?
- Da. Nadam se da ćemo noćas saznati ko mi to pravi lošu
uslugu i ko mi je napravio sve one štete po kući. Intuicija mi govori
da onaj misteriozni skelet ima neke veze sa pokvarenim
kupatilom, srušenom terasom, puknutom cevi... - nakratko je
ućutala, da bi nastavila. - Lajame, šta misliš o Mardžori?
- Mislim da je nepopravljivo luckasta i neozbiljna - nasmejao
se.
- Imaš li pojma kako se ona uopšte stvorila kod nas?
- Ne znam, ali i sam počinjem da sumnjam da su njeni prsti

74
ponajviše umešani u ovu priču o duhovima. Samo ne znam zašto
nam je baš večeras stavila do znanja da je obaveštena o našoj
zamci.
- Lagala nas je sve vreme. Nije mi jasno kakvu igru igra.
Mardžori joj je bila simpatična, ali se ipak plašila izdaje. Iz
iskustva je znala da čovek nikad ne sumnja na prijatelje i bliske
osobe, a onda se razočara kad shvati da je prevaren i izigran.
- Noćima se taj skelet pojavljuje oko prozora, a sad ga nema -
Lajam je pogledao na sat.
Betani se nasmejala.
- Sad tek možeš da shvatiš kako izgleda život policijskih
detektiva. Satima, a ponekad i danima pratiš neki trag ili osobu,
preživljavaš strah, dok ne pronađeš kriminalca.
Lajam se stresao pri pomisli na Betani, na situacije kad je
vrebala dilere droge. Nehotice je zagrlio i privukao bliže sebi.
- Drago mi je što te nisam poznavao dok si radila u policiji. Ne
bih mogao da podnesem saznanje da sam ja na sigurnom, a ti se
mrzneš ured noći ko zna gde dok čekaš kriminalce. Da li si volela
svoj policijski posao?
- S obzirom na razlog koji me je motivisao da postanem
policajac, može se reći da sam volela svoj poziv. To je, zapravo,
posao kao i svaki drugi. Ja sam po prirodi spretnija i umešnija u
fizičkim poslovima, nego onim sedećim, kao što je boravak u
kancelariji.
- Siguran sam da si bila odličan policajac - zaključio je Lajam.
- Bilo je dobro do poslednje akcije - zastala je i u mislima se
vratila unazad. I sad bi se naježila kad se setila situacije u kojoj su
je zamalo ubili. Spasao je partner s kojim je uvek radila. Kad su je
kriminalci prepoznali, stavili su joj nož pod grlo. Bili su daleko od
grada, na obali reke Hadson. Igrom slučaja, kad je osetila pritisak
od vrha noža, poletela je kroz vazduh i našla se u ledenoj vodi.
Borila se sa opasnim maticama i ipak nekako uspela da se
domogne druge obale reke. Tek kasnije je saznala detalje. Njen
partner Amos je slučajno ispričao svojoj ženi da ide na noćnu

75
akciju i da se neće dugo zadržati. Kako ga dugo nije bilo, žena je
obavestila policijsku stanicu i zahvaljujući tome, policijska patrola
se pojavila na mestu akcije u poslednjem trenutku. Amos je bio
povređen, a Betani je prošla sa upalom pluća. Dok je ležala u
bolnici, razmišljala je i shvatila da ne može više da podnese tu
brutalnost i opasnost. Odlučila je da napusti policiju, dobro se
odmori i počne neki novi život.
Čudila se kako je mogla tako mirno da mu ispriča ono zbog
čega noćima nije spavala, zbog čega je dugo bežala od mase,
okretala se na svaki neobičan zvuk. U Lajamovoj blizini je bila
opuštena i normalna. mogla je da misli na druge, lepše stvari.
Slušajući njenu priču, Lajam je poželeo iz dubine duše da ima
toliku snagu i moć da pohvata sve kriminalce ovog sveta i
onemogući ljude da čine zlo jedni drugima. Patio je zbog pomisli
na sve strahote koje je Betani preživela. Stisnuo je uz sebe i
ljuljuškao u naručju.
Odjednom, Betani mu je pokazala prema prozoru na
mansardi. Noć je bila mračna, bez mesečine i samo su nazirali da
se nešto kreće. Bilo je to nešto veliko, nalik na torbu. Sledećeg
trenutka, ogromna torba je pala na gomilu lišća kod zadnjih vrata
kuće. Istog časa, neko je istrčao iz kuće, prekrio torbu lišćem i
vratio se unutra.
- Kladim se da je u toj torbi skelet - šapnuo je Lajam. - Bio je
zatrpan lišćem i zato nikad nisam uspeo da ga nađem kad sam
obilazio kuću.
Ustali su polako, prišli torbi i otvorili cibzar. Zaista, u torbi se
nalazio skelet koji im je zadao toliko muke.
- Bože, ovo je užasno! Kakva je to osoba s kojom živim pod
istim krovon, a koja se tako bezočno poigrava sa mnom!
Betani je osećala mučninu.
Istog trenutka, čuo se zvuk kamioneta koji se približavao
zadnjem dvorištu. Kad se zaustavio, iz njega je istrčala Mardžori i
iznela iz njega poveću kutiju iz koje se izvijao dim.
- Ovo je strašno! Šta se događa? - kriknula je Betani.

76
 - Čekaj, ko zna šta ćemo još videti - zadržavao je Lajam.
Vrlo brzo je nastao haos. Gosti su panično počeli da beže iz
kuće. Lajam i Betani su izašli iz svog skrovišta i požurili u kuću da
vide šta se događa. Još s vrata ih je zapahuo oštar miris amonijaka.
Mardžori je stajala na vratima kuhinje i zadovoljno se smeškala.
Bilo je očigledno da je ona kriva za ovu pometnju i da je uživala
zbog toga. Svi su bežali od groznog mirisa, a devojka im je
objašnjavala kako je kuću posetio gost iz pakla i da uvek ovako
zasmrdi kuću.
U roku od pola sata, svi gosti su napustili „Hejven“, uz reči da
se nikada neće vratiti.
- Imamo dokaz da je Mardžori umešana u ovu ujdurmu - rekla
je Betani, držeći se za nos.
Lajam se smejao. Setio se da je Mardžori prethodne večeri
rekla da joj je dosta gostiju i da će ih se otarasiti na najbolji mogući
način.
Mardžori se neopaženo iskrala iz kuće i uskoro su čuli zvuk
motora onog kamioneta. Pojurili su prema vratima i videli samo
pramenove njene narandžaste kose na mestu suvozača.
- To je Mardžori! Neko je s njom! - uzviknula je Betani.
Lajam je prišao onom mestu na kojem je bila velika torba u
čijoj unutrašnjosti je bio kostur. Torbe više nije bilo.
- Konačno smo sami! - rekla je Lesli koja se odjednom pojavila
niotkud. Delovala je mirno, kao da ništa nije ni videla ni čula. -
Umorila sam se ovih dana radeći oko onoliko glupih gostiju.
Lajame, odseliću se kod roditelja na nekoliko dana dok se kuća
dobro ne provetri od ovog smrada.
Lajam je uhvatio Betani pod ruku.
- Sačekaj da zaključam kuću i zatvorim salone. Otići ćemo na
brod i tamo prespavati - mirno je rekao, zadovoljan što se
misteriozna priča okončala.
- Šta će biti ako se neko od gostiju vrati? Šta ako se Mardžori
vrati? - uznemireno je govorila Betani.
- Niko se neće vratiti, Betani. Bar ne večeras i sutra - rekao je,

77
ljubeći je u čelo.
- Kako je Mardžori mogla tako nešto da mi učini? Ja sam joj
verovala i primila je u kuću - Betani je jedva suzdržavala suze. - Ona
je jedna nemoralna, neodgovorna osoba - Betani je stezala
pesnice.
- Molim te, smiri se. Ne vredi da se nerviraš. Jutro je pametnije
od večeri. Sutra ćemo razmisliti i dogovoriti se šta ćemo raditi.
Ubeđen sam da je u pitanju samo neka nezrela, neukusna šala.
Sutra ćemo pregledati kuću detaljno i proveriti jednu ideju koja mi
je upravo pala na pamet. Ima vremena, obavestićemo i policiju -
zagrlivši je, Lajam je nežno povukao prema vratima.

***

- Već je mnogo toplilje - Betani je stavila još jednu cepanicu u

šporet i okrenula mu leđa da bi se ugrejala. Lajam je izvirivao iza
zavese iza koje je bio krevet na kojem je Betani spavala dok je
letos boravila na brodu.
- Dođi ovamo, Bet - tiho je pozvao. - Ja ću te ugrejati brže i
bolje od bilo koje vatre. Molim te, u tom ormariću levo ima jedna
boca najfinijeg francuskog konjaka. Uzmi dve čaše i donesi sve
ovamo.
Betani ga je začuđeno pogledala. Očigledno je imao nešto na
umu. Nasuo je žućkastu tečnost prijatnog mirisa u obe čaše i
dodao joj jednu. Podigao je svoju čašu i nazdravio.
- Za nas! Zauvek! - gledao je pravo u oči, očekujući njenu
reakciju. Betani nije bilo jasno staje želeo da kaže. Nije bila sigurna
da misli isto što i ona. Oči su joj zasuzile.
- Bet, ljubavi moja, volim te i želim da se oženim sa tobom.
Nisam vičan velikim rečima i govorima, ali više ne mogu da
zamislim ni jedan dan svog života bez tebe. Hoćeš li da se udaš za
mene? - gledao je pun radosnog iščekivanja.
Suze su same potekle, suze sreće i radosti.
- Hoću, naravno da hoću. Bojala sam se da mi nikad nećeš reći
da me voliš. Ja tebe već odavno volim... - govorila je kroz jecaje.

78
 Ta noć nije imala kraja. Postojali su samo njih dvoje, njihova
ljubav, ogromna želja i strast njihovih tela. Izgovarali su reći ljubavi
bezbroj puta i tražili smirenje jedno u drugom. Betani je sva gorela
i odgovarala je na Lajamove dodire istom merom. Doživeli su
božanstvene trenutke. Betani je tek sad osetila kao da je počela
ponovo da živi.

***

Prošla su dva dana i dve noći pre nego što su uspeli da izađu
iz kreveta i da se vrate među ljude. Lajam je poveo do svog malog
sportskog automobila i povezao je prema obližnjem naselju. Uz
put joj je objasnio da idu u Rokport, mesto u kojem stanuje najveći
broj radnika koji rade u fabrici cipela. Tek tada je saznala da je
fabrika cipela u Lajamovom vlasništvu, da je nasledio od dede. Pre
izvesnog vremena su se pojavili problemi koji su zapretili da
fabrika bude zatvorena. Znajući šta bi to za stotinak radnika i
članova njihovih porodica značilo, Lajam je odlučio da proda
„Hejven“ i izmiri dugove. Kako ga taj biznis nije zanimao, nije
mnogo vodio računa o poslovanju fabrike. Ali, fabrika je ipak bila u
njegovom vlasništvu, pa tako i odgovornost za njeno poslovanje.
Zahvaljujući novcu od prodaje kuće, proizvodnja je ponovo
pokrenuta i sudeći prema rezultatima, obećavala velike uspehe.
Lajam je sve zasluge pripisao Betani. Susret sa njom i
produbljivanje njihove veze otvorili su mu oči, učinio da mu se
život promeni iz korena.
Želeo je da se oženi njome, da imaju mnogo dece i morao je
obezbediti pristojne uslove za život. Nije hteo da ona radi i muči se
izdajući sobe u „Hejvenu“.
U znak zahvalnosti što im je pomogao i sačuvao im
egzistenciju, stanovnici Rokporta su želeli nekako da mu zahvale.
Kad su od Mardžori i Lesli, čiji su očevi bili bliski rođaci i radili u
fabrici cipela, saznali sa Lajamovu i Betaninu vezu, skovali su plan.
Cilj je bio da se dvoje mladih zavole, venčaju i budu srećni. U tome
su im pomogle Lesli i Mardžori, svojim trikovima.
Saznavši pozadinu cele igre u koju su bili uključeni, Betani i

79
Lajam su im oprostili sve, zadovoljni što su našli ljubav i sreću.

80