Knjige.

club

1
 Knjige.club

Naslov originala
Arleen Hobart
DECEIT

Sken i obrada:
Bela Dona

2
 Knjige.club

Marko je nervozno gledao čas u svoj sat, čas u sudiju. Danijel

je kasnio već pet minuta i postojala je mogućnost da sudija odloži
proces. Jedina uteha u tome bila je što se ni Anabel još uvek nije
pojavila. Marko je bacio pogled na svog kolegu, Anabelinog
advokata i zaključio da je i on na granici strpljenja.
- Pa gospodo, predlažem da pretres brakorazvodne parnice
po pitanju Anabel Foresta i Danijela Patersona odložimo... - počeo
je sudija, ali su se u tom trenutku otvorila vrata sudnice i Danijel je
kao vetar ušao u nju. Par sekundi kasnije, nonšalantno je sedeo
pored Marka.
- Pa gospodo - počeo je ponovo sudija - pošto se jedna od
zainteresovanih strana u sporu nije pojavila... - ali su se vrata
sudinice ponovo otvorila i u nju je ušla Anabel.
Ne, ona nije uletela kao vetar. Na svojim visokim
potpeticama, u tesno pripijenoj beloj Gučijevoj haljini približavala
se svom mestu kao da upravo ide na dodelu Oskara.
Sudija Grant Benson, sada sa već tužnim izrazom lica, po treći
put lupnuvši čekićem o sto, kratko reče. - Proces može da počne.
Marko je želeo da se nasmeje. Potpuno je razumeo starog
Granta Bensona. Njemu se, kao i svima, ovaj proces smučio.
Izgleda da je jedino Anabel uživala. Ona nikako nije želela da se
odrekne svoje ideje da Danijelu uzme značajnih dvadeset miliona
dolara na račun nijihovog razvoda.
Marku, bez obzira što svota nije mala, nikako nije bilo jasno
zašto Danijel na to ne pristaje. Znao je da je u trenutku odluke da
napusti Anabel, Danijel bio spreman da da mnogo više; bar
dvostruko toliko, samo da je se reši.
Uz to, nije shvatao zašto Danijel gubi svoje dragoceno vreme,
kada se svaki njegov izgubljeni minut u svetu biznisa meri
desetinama hiljada dolara.
„Inat“, zaključio je Marko i okrenuo se Danijelu. - Da počnem?
Danijel je samo lagano klimnuo glavom.

3
 Knjige.club

- Časni sude, kao što znate, moja stranka je uložila prigovor na

ovu sumu. Dali smo dokaze da Danijel Paterson nije kriv za razvod
braka, a takođe, da gospođa Anabel Paterson, devojačko Foresta,
ima više nego dovoljno za život.
Marko je želeo da doda - za sto života... jer imperija njenog
oca imala je toliko para da ispuni sve njene hirove i da joj ostane
još mnogo toga... Pa, ipak, Marko to nije učinio. Znao je da bi
ovom izjavom naudio svom klijentu.
- Časni sude - umešao se sada Anabelin advokat - sud dobro
zna da gospođa Anabel Paterson Foresta ovoliku odštetu traži
zbog uništenih godina zajedničkog života... uništene su njene
najlepše tri godine života... i to se bar na simboličan način mora
nadoknaditi.
Marko je znao da samo lud čovek može da veruje da bi
Anabel dozvolila da se neko samo umeša u njen život, a kamoli da
ga uništi!
Da stvar bude još gora, Marko je verovao da ovo zna i njen
advokat, pa čak, i sudija, ali zakoni su nekada zaista čudni...
- Gospodine sudija, časni sude - rekla je sada Anabel ustajući
sa „svog trona“, ne mareći nimalo što je njena bela minijaturna
haljina „stigla“ gotovo do njenog donjeg veša - ja bih želela još
jednom da objasnim zbog čega želim ovu odštetu...
Ali izgleda da je sada i sudija Grant Benson izgubio strpljenje.
Njemu je bilo dosta ove višemesečne farse i zato je prekinuo
Anabelino izlaganje.
- Oprostite, gospođo Foresta, dokazi su nepoznati. Mislim na
dokaze obe strane. Gospodine Danijel, ako želite da smanjite iznos
koji vaša bivša supruga traži, morate da pribavite nove dokaze... I
molim vas, zaista molim obe strane, dođite tek kada budemo
mogli da zaključimo ovaj spor... mislim, proces.
Anabel se pobedonosno okrenula ka Danijelu, ali je on nije
gledao. Besno je pogledom ošinuo Marka, uzeo svoju aktovku i
pojurio ka izlazu. Marko je bukvalno trčao za njim.

4
 Knjige.club

***

- Marko - govorio je Danijel dok je u kolima telefonirao. - Želim

da ispitam sve, ama baš sve što može da utiče na smanjenje
odštete. I nemoj da zaboraviš da sam i ja advokat. I teško tebi ako
ja moram da prekinem svoje poslove da bih prikupljao tamo neke
bedne dokaze...
Marko je uzdahnuo. Da mu Danijel nije bio kolega sa
fakulteta, bliski prijatelj, i da nije znao da je on u suštini častan
čovek, digao bi ruke od svega, ali ipak je morao da kaže. - Ne znam
zašto gubimo vreme oko toga. Mislim da taj novac mogu lakše da
zaradim sa tobom na drugim poslovima. Ovo je tako iscrpljujuće...
- Iscrpljujuće, Marko, ti se iscrpljuješ? Nemoj to da mi govoriš!
Poštedeo sam te svih drugih obaveza. Ovo je sitnica prema
poslovima koje, u stvari, ti treba da vodiš!
- Pa ja to upravo i govorim - oglasio se Marko. - Daj joj novac,
pa da nastavim poslove...
- Da joj dam novac, a ne, nećete se tako lako izvući, ni ti, ni
ona...!
Neko drugi pomislio bi da je Marko, možda, umešan u nešto u
vezi sa Anabel, ali on je dobro znao na šta tačno Danijel misli.

***

Nekad, dok su studirali, Anabel je bila Markova devojka.

Danijel je sve učinio da je prigrabi za sebe. Da u svemu bude prvi i
pobednik...
Marko se zbog toga blaženo osmehnuo. Zanosna i hirovita
Anabel vrlo brzo je pripala Danijelu.
Marko se nakon samo tri meseca upoznao sa Karolinom, a
nakon šest venčao. Njihovo troje dece bila mu je nagrada za
uzajamnu ljubav i poštovanje koje su međusobno izgradili.

5
 Knjige.club

Danijelovo i Anabelino spektakularno venčanje pretvorilo se u

isto takav brak. Kada je Danijel najzad uvideo prave Anabeline
„kvalitete“ stavio je tačku na sve.
Marko je znao da Danijel, bez obzira što više ne voli Anabel,
ipak, pati. Iako je poticao iz jedne od najbogatijih porodica Ilinoisa,
imao je patrijarhalne stavove po pitanju braka. Za njega, kao i za
njegovog druga, brak je bio svetinja.
Zato verovatno nije mogao da oprosti svojeglavoj Anabel,
željnoj provoda i života punog glamura.
Čaša se prelila kada je Anabel zatražila da “do daljeg“ Danijel
ne insistira na deci... Bio je to pravi udarac za Danijela, ali Marko je
znao da je život, ipak, nekako, na neki način sa njima poravnao
račune... Čovek nikada ne može da ima sve...
- Marko, da li me čuješ? - rekao je najzad Danijel. - Odlučio sam
da ti dam slobodno popodne. Ali sutra hoću da imam tvoje
predloge... pismene, na mom stolu.

***

Karolina je bila iznenađena kada je Marko tako rano stigao

kući.
- Dušo, šta to treba da znači? Danijel te je pustio ranije? Kakvo
čudo!
Deco, tata je ovde, priredićemo malo slavlje.
- Ništa od toga, Karolina. Danas nam je ponovo propao dan.
Anabel ne odustaje od svojih zahteva, a Danijel traži da do sutra
spremim nove dokaze i da oborim njene zahteve. I sama vidiš da je
to suludo. Kakve dokaze još mogu da dam sudu?
Karolina se ljupko osmehnula. Pripadala je onom tipu žene za
koju ništa nije nemoguće. Zbog dece je za sada radila samo par
sati nedeljno, ali je bila jako pametna i ambiciozna.
- Idem da skuvam kafu, pa da porazgovaramo... Marko -
nastavila je Karolina sipajući kafu. - Znaš, ja sve vreme razmišljam
zašto Anabel traži novac od Danijela kad joj nije potreban. Mislim

6
 Knjige.club

da ona time želi da on bar malo pati, da mu se osveti što je

ostavio...
- Ali Karolina, pa ti znaš Anabel, ona najviše voli samu sebe.
Ne verujem da pati za Danijelom.
- To ne, ali je njena sujeta teže povređena, a prestaće da se
sveti kada to više ne bude.
- A to će biti kada ja dobijem na izboru za „Mister
univerzum“...
- To će biti kada Anabel vidi da je Danijel propao sa, na primer,
drugom ženom.
- To bi bilo zaista smešno. Znaš sa kim Danijel izlazi.
- Znam. Zato i kažem. Kada bi Anabel imala očigledne dokaze
da se Danijel „zakopao“ sa nekom ženom, ona bi odustala od
traženja para.
- Danijel da se posle svega „zakopa“ sa nekom ženom?! Da li
se ti šališ?!
- Ne, uopšte. Samo razmišljam. Znaš, ja sam, u stvari,
napravila mali plan.
- Napravila si mali plan? - pitao je zgranuto Marko.
- Da, pa u stvari, videla sam da vi taj problem ne možete da
rešite. Pa sam bila slobodna...
- Karolina, znaš da bi nas Danijel ubio kada bi uradili nešto
pogrešno.
- Znaš da ne bi. Pored svog šarma i para koje poseduje, on je u
duši ranjivi dečak... Samo što njegovi poslovni partneri to ne
znaju...
- A ti znaš?
- Znam, ne zaboravi da sam i ja bila sa vama na koledžu, i da
do sada nijedan važniji ugovor niste sklopili, a da ja nisam bila
upoznata... Uostalom, on je i privatno često naš gost.
- Pa ne bih rekao da je bio naš gost. Kad god je dolazio na
večere, to je bilo poslovne prirode. On nije čovek koji se poverava.
Čak ni meni. Iako zna da sam mu prijatelj.

7
 Knjige.club

- Grešiš, Marko. On te ceni i odan ti je prijatelj. To što njegov

intelekt prevazilazi mnoge, ne znači da nije i plemenit čovek. I sam
znaš koliko da je u humanitarne svrhe.
- Zato me i čudi što ne želi da da Anabel svotu koju traži...
- To je jasno. On je praktičan čovek. Ona to zaista ne zaslužuje.
I sam znaš da je poslednji put rekao da sve što ne dobije Anabel,
ostaviće u dobrotvorne svrhe, i za pomoć deci i bolnicama...
- Karolina, sve je to tako. Ali ja još nisam rešio moj problem sa
dokazima. Pa, šta predlažeš?
- Predlažem da Danijel objavi veridbu sa mojom rođakom
Rebekom!
- Tvojom rođakom Rebekom? Onom što je završila
arheologiju? I što vrši iskopavanja šta-ti-ja-znam-gde! Mora da se
šališ. Ha, to bi stvarno razveselilo Anabel. Danijel i naučnica -
arheolog, koja još uvek ne zna kako izgleda dvodelni kupaći
kostim!
- Ne lupetaj, Marko. Ona je izuzetno zgodna i pametna
devojka.
- Pa mora da meni nešto nije u redu sa očima. Ako se sećam,
pokazala si mi njene slike.
- Jesam. U tome i jeste stvar. Ona zaista sa naočarima i safari
odelom izgleda nikako. Ali to je samo na prvi pogled. Ona ima
prirodnu lepotu i inteligenciju.
- Aha. Samo ne smem da pokažem sliku Danijelu. Ubio bi me
na licu mesta.
- Ko kaže da sliku treba da pokažeš Danijelu. Sliku ćeš
pokazati Anabel. A Danijela ćeš nagovoriti da objavi veridbu.
- Mora da si luda. Bio bi to zaista događaj kada bi se... kako
reče da se zove... Rebeka pojavila u svom safari odelu i slikala sa
Danijelom kao verenikom.
- Ne vidim zašto se čudiš. To rešava sve vaše probleme. I
mislim da je stvarno vreme da na taj razvod stavite tačku. Anabel
će sigurno odustati od zahteva kada Danijel objavi veridbu.
Likovaće, to dobro znam, a Danijel može da raskine veridbu kad

8
 Knjige.club

god poželi. Uostalom, Rebeka se ne bi složila da mu dugo bude

verenica.
- Ona se ne bi složila? Zna li ona uopšte ko je Danijel Paterson?
I kako to ona se ne bi složila?!
- Pa, kako da ti kažem, ja sam već razgovarala s njom.
- Razgovarala?
- U stvari, čule smo se nekoliko puta telefonom, i razmenile
smo neke mejlove.
- Karolina, ti prevazilaziš Agatu Kristi. Definitivno vidim da si
promašila profesiju. U stvari, kad bolje razmislim, ti bi bila idealna
kombinacija Agate Kristi i Danijele Stil.
- Hvala, dragi. I sama znam da sam nadarena. Nego ja mislim
da ti sada imaš druge obaveze. Potrebno je da posetiš Anabel i da
je ubediš da poništi zahtev za odštetu, ili da ga svede na razumnu
meni.
- Zaboga, Karolina, kako to da uradim?
- Na isti način na koji si je ubedio da bude tvoja devojka, dok ti
je Danijel nije preoteo.

***

U prvi mah, Marku se ideja činila sumanutom. Ali nije imao

izbora. Za divno čudo, Anabel je bila kod kuće i, kada je rekao da iz
poslovnih razloga, a u ime starog prijateljstva želi da je vidi,
prihvatila je da s njim izađe na večeru.
Marko je dao čitavo bogatstvo za buket koji je kupio Anabel i
još toliko za večeru. Ni sam nije prestao da se čudi, kada ga je
Anabel bez vike, mirno saslušala... I bukvalno htela da padne sa
stolice kada je čula da je ova osoba na slici Danijelova verenica.
- Ne, ja zaista u ovo ne mogu da verujem. Danijel i ova osoba
ovde. Ne, ipak, on takvu kaznu nije zaslužio. Slušaj, Marko, da to
nije neka zamka?
Marko je progutao knedlu.

9
 Knjige.club

- Zamka, ali nikako, Anabel! Zar ti ličim na nekoga ko laže, ko

je sposoban za tako nešto?
- Ti ne, ali Danijel da! I šta ako ja odustanem od svog zahteva,
a on raskine veridbu?
- Anabel, imaj malo srca. Čak i ako Danijel raskine veridbu,
uveravam te da to neće moći, njihove slike biće u svim novinama.
Zamisli kakva će tek onda biti njegova reputacija! Zar ne misliš da
je to dovoljna kazna?
- Kad bolje razmislim, da! Samo ne znam kako se on u to
upetljao. Suviše je obazriv da bi uradio tako nešto.
- Iskreno govoreći, u jednom trenutku očaja, posle vašeg
razvoda, Danijel nije znao šta radi. Znaš, ona je rođaka moje žene. I
tako, ona je bila kod nas u gostima kad i Danijel. On je dosta
patio... pa mislim da su se dogodile neke stvari i da ga ona sad
primorava da to ne bi objavila u javnosti...
- Pa, ako je zaista tako, sada prvi put počinjem da žalim
Danijela... Da, odreći ću se svog zahteva. Najzad, Danijel mi je
pružio toliko lepih trenutaka. Ali želim da vidim činjenice. On mora
da objavi svoju veridbu ili od nagodbe nema ništa. Dakle, Marko,
da se rukujemo: mojih pet miliona, da ne budem baš bez ičeg, a
ostalo dajem za fotografiju verenika. Bože, prosto ne mogu da
verujem! Da ste mi rekli, još danas smo mogli da se nagodimo.
- Pa znaš, Danijelu je neprijatno, on ne želi da se to sazna.
- Moraće, Marko. Kada budem upoznala „verenicu“ i vidim
zvanično objavljenu sliku, petnaest miliona je vaše. A sada žurim.
Imala sam zaista zanimljivo veče.
Marko je na prstima ušao u svoju spavaću sobu. Karolina ga je
čekala čitajući neku knjigu.
- Pa, kako je protekao susret sa očaravajućom Anabel?
- Karolina, ja sam mrtav čovek. Ona je pristala. Danijel će me
ubiti.
- Neće, ako budeš obazriv. Uostalom, njegova prva reakcija je
strašna. Posle se stiša. Uostalom, dovedi ga ovde. Ja ću ti pomoći.

10
 Knjige.club

***

Za sve vreme sednice upravnog odbora Marko se pekao na

tihoj vatri. Zeleo je da sednica traje do beskonačnosti i da ne mora
ništa da objašnjava Danijelu. Ali sve lepe stvari imaju svoj kraj, pa i
ovaj sastanak. Marko nije čekao da ga Danijel bilo šta pita, već je
sam počeo.
- Znaš, mislim da sam rešio problem sa Anabel i tobom.
Pristala je na pet miliona dolara. Mislim da je to vrlo razumno, što
se svote tiče...
Danijel nije govorio ništa. Gledao je Marka prodornije nego
skener. I ne samo to, skener je mašina, nema preteći pogled i ne
zna toliko koliko Danijel. Njegove oči postale su sive, a glas
metalno hladan kada je upitao. - Šta si učinio, Marko?!
- Molim te, dozvoli mi da ti sve objasnim. Vrlo je prosto.
Potrebna je samo slika u novinama i tvoja izjava...
- Moja slika u novinama i izjava? Kakva izjava?
- Pa ništa posebno...
- Marko, znam dobro da je nešto posebno i još uvek ne mogu
da zaključim koja izjava za Anabel vredi petnaest miliona!?
- Molim te da ne vičeš, sve ću ti objasniti. Uostalom, to će
kratko trajati. Vidi ovako: Slikaćeš se u novinama sa Karolininom
rođakom i daćeš izjavu da ste vereni... Posle toga možeš da
raskineš veridbu. Mislim, kad Anabel potpiše.
- Kad se slikam za novine sa ženskom osobom i dam izjavu da
sam se verio, Anabel će tražiti trideset miliona!
- Neće, na časnu reč. Već sam razgovarao. Odmah će
potpisati.
- Čekaj, Marko, o čemu se radi? Je li Karolinina rođaka žena
srednjih godina, mentalno retardirana... Šta je, zaboga?!
- Ne, ona je arheolog - rekao je Marko i bukvalno se
stropoštao u stolicu.

11
 Knjige.club

Glasni Danijelov smeh naterao ga je da podigne pogled.

- E, moj Marko. Znam šta je. Anabel želi da me kompromituje
mojom veridbom sa nekom levom usedelicom. Da novinski članci
obiđu sve poslovne krugove... Da uništi moju reputaciju. E, ali ta
njena ideja se neće ostvariti, makar morao da dam i duplo toliko.
Šta ona misli?!
- Nije mislila ona, već ja i Karolina. Jedva sam ubedio Anabel.
Danijel je ćutao. Minut, dva, možda, i više nije se pomerao, ali
je ličio na hakera koji upravo nešto programira.
- Šta je potrebno osim izjave i slike?
- Ništa više.
- Slika izlazi samo jednom, u jednim novinama. Ne, najviše
dve. Anabel će želeti da ovo objavi i neko iz žute štampe -
razmišljao je naglas Danijel.
- Je lʼ to znači da si... da si pristao? - pitao je bez daha Marko.
- A zatim ćemo ćutati, pa ću se posle nedelju dana slikati s
nekom drugom osobom. Ti ćeš srediti da novinari napisu: Još
jedna od verenica gospodina Danijela Patersona. Da, napravićemo
farsu, a ja ću najzad moći slobodno da dišem i izlazim sa Irisom
Hoding.
- Bojim se da je mesec dana kratak rok - oglasio se Marko. -
Anabel je tražila mesec dana.
- Mesec dana?! Da nije to malo previše? Da vidimo... Pa, u
redu, izdržaću toliko. Anabel, dosta mi je tebe za sva vremena!
- Sada to kažeš, a nisi govorio tako kada si je preoteo meni -
nije mogao da ne bude sarkastičan Marko.
- Marko, hoćeš li da ti je vratim? Ili još bolje da kažem o tvojim
željama Karolini?
- Ne, molim te, samo sam se šalio! Danijel je imao napornu
nedelju.
Njegova želja da pomogne ekološkom pokretu, a
istovremeno ne smanji profit u svojim hemijskim fabrikama, bila je
ravna podvigu. I jedno i drugo zahtevalo je novac i strpljenje. U
petak ga je Marko obavestio da je sve ugovorio. Da mogu da

12
 Knjige.club

pozovu novinare koje je on odabrao i da da kratku izjavu. Naravno,

i Rebeka će doputovati. Iskrsao je samo jedan problem: Anabel je
pre izjave i slikanja želela da vidi Rebeku i Danijela zajedno.
- Mislim da će biti najbolje da to obavimo u našoj kući. Biće
prisutan i Anabelin advokat. Tako ćemo odmah potpisati
dokumente.
- To nisi pre pominjao - rekao je Danijel. - Šta ako Anabel
proceni da neću biti dovoljno,, izigran“?
- Pa ne znam, Karolina je rekla da će biti sve u redu.
- Karolina? Znači li to da ti uopšte ne poznaješ tu njenu
rođaku?
- Pa, ne baš. Video sam je na slikama. Karolina kaže da je ona,
u stvari, mlada.
- Pazi, Marko. Dobro pazi da nešto ne zabrljaš. Ne bih želeo da
ti sada govorim štate čeka... Dobro, dakle, u koliko je sati čuveni
susret? Imam sastanak sa Irisom.
- U devet uveče. Danijele, molim te da ne kasniš.
- A ja tebe da ne napraviš neku glupost.
- Neću, uostalom Rebeka je smislila organizaciju.
- Rebeka?
- Karolinina rođaka. Ona je vrlo pametna.
- Kada sve bude završeno, moraćemo da ispunimo i neke
njene zahteve... Znaš, to je nešto beznačajno...
- Beznačajno? Traži li novac?
- Da, nešto malo... Danijel, molim te, ne uzbuđuj se. To je
nešto za istraživanje. Biće sve u redu.

***

Danijel je kod Marka stigao pre Anabel. Zatekao je punu

dnevnu sobu. Na njegovo čuđenje, čak su i Markova deca bila tu.
- Marko, zar nisi mogao da rešiš problem sa decom?

13
 Knjige.club

- Jesam, ali Rebeka je tako želela. Dođi da je upoznaš.

U fotelji, pored stočića diskretno osvetljenog svetlošću stone
lampe, sedela je Rebeka. Bila je obučena u neupadljivu tuniku
peščane boje i iste takve pantalone. Duga kosa bila je začešljana u
punđu. Od nakita je imala samo pege i naočare sa ogromnom
dioptrijom. Danijel je takve dame viđao na slikama istraživača, koji
su živeli samo za svoj posao. Nedostajalo je samo malo arheološko
nalazište, pa da slika bude kompletna.
Anabel će likovati, razmišljao je Danijel. Moraće da natera
Rebeku da stavi šešir i da dobro plati novinare da se na slici ne vidi
gotovo ništa.
Kad ga je videla, Rebeka je ustala i pružila ruku. Izgledala je
vitko i, uprkos svemu, Danijelu se učinilo da ona možda i ne
izgleda toliko loše.
- Drago mi je što smo se upoznali. Nadam se da će i Anabel
uskoro doći, pa da počnemo. Ja i Karolina smo se dogovorile da
večera traje kratko. Anabel se složila s tim.
- Vi ste razgovarali s njom?
- Da. Mislim da će sve biti brzo gotovo, a onda se možemo mi
dogovoriti.
Danijel je želeo nešto da kaže, ali nije mogao. Ušla je Anabel
sa svojim advokatom. Bila je božanstvena kao i uvek. Njen nakit je
bio dovoljan da osvetli celu sobu.
Danijel je pomno pratio susret Anabel i Rebeke. Video je da
Rebeka ne namerava da napusti svoj kutak. Učinila je mali pokret
rukom i gotovo stidljivo mahnula Anabel.
Anabel je bila u svom elementu. Pobedonosno je pogledala u
Danijela i prišla Rebeki. Njih dve su se rukovale, a Rebeka je
zamolila Anabel da odmah sednu za sto.
Karolina je sada preuzela ulogu domaćice i rasporedila goste.
Danijel je zapazio da je Rebeka sela opet na najmanje osvetljenom
mestu, a do njene stolice sedeo je najstariji Markov sin.
Anabel je bila u centru, gotovo okružena svetlošću. Razgovor
je tekao dosta usiljeno, ali je Rebeka počela da priča o svojim

14
 Knjige.club

istraživanjima, i mada je tema bila dosadna za goste, ona je pričala

vrlo lepo, gotovo poetski.
Danijelu je samo smetalo što se ona stalno saginje, što je
nespretna sa priborom za jelo i što u pauzi stalno razgovara sa
decom.
Anabel je za sve vreme prosto cvetala.
- Kad samo pomislim - rekla je najzad - koliko se Danijel
promenio i kako će vaša veridba biti iznenađenje za sve.
- Anabel - rekla je umiljato Rebeka - vi znate da ja nemam
gotovo nikakvog iskustva s tim i znate, ispričala sam vam da je
Danijel na to, u stvari, primoran. Nadam se, ipak, da se zbog toga
puno ne kaje.
Bože, šta je ko kome ispričao i na šta je on primoran, pitao se
zapanjeno Danijel. Ali nije dugo morao da razmišlja.
Anabel je teatralnim pokretom zatražila papire od advokata i
potpisala što se od nje tražilo.
- Pa, Danijele, nemaš više obaveza prema meni. Osim tričavih
pet miliona. U ponedeljak ćemo to overiti u sudu. Naravno, kada
budem imala novine i sliku u rukama.
- Gospođice Rebeka - nastavila je.
- Želim vam uspešnu veridbu i pozdravite vašu tetku - rekla je
izlazeći iz Markove kuće.
Danijel je ostao širom otvorenih usta. Nije mogao da
progovori ništa. A onda se oglasila Rebeka.
- Marko, možeš da zoveš fotografa, slike može da uradi sada,
a Danijel može da da izjavu i sam.
- U pravu si. On je već tu. Pa, Danijele, možemo li da
napravimo fotografije?
Rebeka je najzad ustala sa svoje stolice i široko se osmehnula
deci.
- Slobodni ste, idite kod bake, a kad završimo pričaćemo neku
lepu priču, važi?

15
 Knjige.club

Fotograf Šarlot Njuza se pojavio za tili čas. Rebeka se

pozdravila s njim - Šone, kao što smo se dogovorili. Sa slabim
osvetljenjem. Znaš da ne volim publicitet.
- Gospodine Danijele - obratio mu se Šon - vi ste zaista srećnik.
Smeje li se on to meni, pitao se Danijel, ali je Rebeka već
stajala pored njega sa šeširom na glavi, okrenuta ka njemu tako da
joj se na slici vidi samo malo od profila. Sve ostalo biće šešir i
Danijel.
- Rebeka, kada budemo radili intervju, slikaću te kako treba i
ne zaboravi da me pozoveš na venčanje.
- Ne brini, to neću propustiti. Hvala ti, Šone.
Kao nekim čudom, soba je ostala prazna i Danijel nasamo sa
Rebekom.
Rebeka je prišla zidu i upalila ogromni Markov luster. Skinula
je naočare i prišla Danijelu.
- Pa, gospodine Danijele, da potpišemo sada naš ugovor?
- Naš ugovor? - rekao je Danijel, blenuvši u Rebeku.
- Ne dopadam vam se? - pitala je Rebeka. - Hoćete da
raspustim kosu i obrišem pege?
- Ne... U stvari da!
Prvi put od puberteta naovamo, Danijel je bio zbunjen. Pred
njim je stajala neka nova Rebeka. Sa malo šminke, ili bez nje, ona
bi zapravo izgledala divno.
- Ne znam na kakav ugovor mislite - rekao je najzad.
- Ne znate? Marko vam nije rekao? I nemate papire ovde? Pa
dobro, možete da dođete kada želite kod mene da to obavimo. Ja
ostajem u Šarlotu do četvrtka. Imam neke poslove. Evo vam moja
adresa. U stvari, bolje da me potražite u mojoj kancelariji...
Danijel nije ništa govorio. Još uvek je bio zgranut.
- Šta u stvari...?
- U stvari, potpisaćete papire na još pet miliona. I pravo da ih
usmerim gde želim.
- Pet miliona!

16
 Knjige.club

- Koliko znam, zahvaljujući meni zaradili ste deset. Izvinite me,

moram na spavanje - rekla je Rebeka raspustivši svoju kosu boje
meda.

***

- Marko - viknuo je Danijel toliko jako da su se tresle čaše na

stolu. - Silazi dole!
- Smiri se, molim te. Ispričaću ti sve. Ni ja nisam znao. Nisam
znao da je Rebeka takva, hoću reći tako posebna... Ona je sve ovo
organizovala...
- Znaš da ne volim žene koje glume, ni one koje su tako, tako
lepe...
- Ne voliš one koje su tako lepe?!
- Ne, u stvari, da. Anabel će polude ti.
- Neće, Rebeka je već sve sredila. Sutra izlaze novine. U
ponedeljak će sve biti završeno.
- Znaš šta, Marko. Muka mi je od svega. Okončaj to u
ponedeljak i ne pojavljuj mi se na oči sledeće nedelje. Ne želim da
te vidim. Želim da radim bez tebe, Anabel i ove tvoje Rebeke.
Ali nije bilo baš tako. Ni dva tuširanja hladnom vodom nisu
pomogla Danijelu da zaboravi Rebekine oči, kosu boje meda i
blistav osmeh.
U subotu se u svim dnevnim novinama pojavila slika Danijela i
Rebeke sa objavom njihove veridbe i najavom skorog venčanja.
Snimak je bio majstorski napravljen. Za Rebeku se ne bi moglo reći
uopšte kako izgleda. Ispod snimka je bilo kratko napisano da se
čuveni multimilioner i biznismen Danijel Paterson verio poznatim
arheologom i piscem Rebekom Rolins.

17
 Knjige.club

***

Uz jutarnju kafu, još uvek mamuran, Danijel je gledao izdanje

Šarlot Nj uza, svoju sliku i izjavu. Najzad i nije tako loše, mislio je u
sebi. Moraću samo da objasnim Irisi, ukoliko bude videla sliku ili
čula nešto o tome.
U isto vreme, iste novine gledao je Marko, sa zebnjom u srcu i
strahom čekajući ponedeljak.
Ali novine je čitao još neko na koga ni Danijel ni Marko u
ovom trenutku nisu mislili. Bio je to Danijelov otac. Detaljno je
proučavao sliku i izjavu.
- Erin, pogledaj ovo - rekao je svojoj ženi. - Izgleda da ću
morati da zovem Danijela. Samo neka zna, ovog puta nema
izmotavanja. Hoću unučice i tačka! Za koga smo sve ovo stvarali
ako nema ko to da nastavi.
- Polako, Brajane, ne budi takav, kao i uvek. Znam da Danijel
nije kriv...
- Nije nego! Da sam ja bio na njegovom mestu, drugačije bih
to rešio.
- Ti i tvoja rešenja. Molim te, Brajane, naše vreme je prošlo.
Danijel je uostalom vrlo pametan i mi ovog puta treba da ga zaista
podržimo i prihvatimo njegov izbor.
- Bogami, ako je kao ona Anabel, ja to neću i gotovo. Njen
otac je zaista častan čovek i ne razumem kako je uspeo da uništi
svoje dete. Ta Anabel je za sve sposobna, samo ne za ženu i majku.
- Nemaju sve žene tako zastarela shvatanja. Zaboga, gde
živiš? I sam radiš na kompjuteru i tražiš da ti sekretarica zna bar
dva svetska jezika, a ovako govoriš: žena i majka. Uostalom, i ja
sam završila koledž.
- Jesi, ali si radila i odgojila Danijela, i da nije bilo onog ludog
doktora, imali bismo još dece.
- Dosta o tome, mi smo bili mladi,, pre sto godina“ i daj mi te
novine... Ja ovde ne vidim ništa. Šešir je ogroman. Ali to i nije

18
 Knjige.club

važno. Znam da Danijel zna da izabere. Brajane, trebalo bi da ga

zovemo i čestitamo.
- Čestitaću ja njemu na drugi način. Red je bio da nas obavesti
on, a ne novinari.
- To nije važno. Važno je da ovog puta sve bude u redu. Daj mi
telefon - rekla je Erin.
Uporna zvonjava naterala je Danijela da prestane da bulji u
novine i javi se.
- Danijele, mama je ovde. Danijelu je zastao dah, a kada se
povratio od šoka, blagim glasom rekao je u slušalicu.
- Mama, ja sam. Oprosti što se nisam javio.
- Ne brini. Meni to nije važno, dušo. Ali otac je pomalo ljut.
Znaš ti njega. Ali odobrovoljiće se kada bude video tvoju verenicu.
Zaista ti i ja i tata ovog puta želimo sve najbolje.
- Hvala, mama.
- Ne prekidaj. Otac želi da ti nešto kaže.
- Da?
- Slušaj, momče. Ovog puta želim da bude to ono pravo i
očekujem da mi dovedeš svoju izabranicu što pre. I nemoj da
odugovlačiš. Baš sam rekao Erin da očekujem unuke - bar troje...
Danijel se preznojio. Potpuno je zaboravio na svoje roditelje, i
na to kakav bi to efekat moglo da ima. Šta sada, razmišljao je dok
je spremao odgovor.
- Pa tata, nadam se da mi čestitaš. Što se upoznavanja tiče,
moračeš malo da sačekaš. Rebeka ima neke neodložne poslove, a
i ja takođe, ali svakako ćemo doći.
- Ne dolazi u obzir - gotovo je vikao Brajan. - Očekujem vas u
ponedeljak i tačka. A ti razmisli kako ćeš to da ostvariš - rekao je
njegov otac i prekinuo vezu.
Ubiću Marka, razmišljao je Danijel. U šta sam se uvalio i zašto
nisam dao one proklete pare Anabel. Što je najvažnije, nikako nije
mogao da se seti kada je Rebeka rekla da može da je poseti. A
onda se setio da je ona do četvrtka u Šarlotu. Samo, to je dugačko

19
 Knjige.club

vreme. On će morati već danas da je vidi. Kao sumanut je počeo

da traži njenu vizit kartu.
Najzad je pronašao broj telefona, ali njene kancelarije. Znači,
moraće kod nje da ode tek u ponedeljak. S obzirom na sve
okolnosti, to je kasno. Šta ako se Rebeka zauvek iz gubi u
četvrtak? Kako da to objasni roditeljima? Ščepao je telefon i
graknuo u slušalicu. - Marko, daj mi broj telefona tvoje rođake
Rebeke.
- Zaboga, Danijele, nemoj mi reći da već čezneš za svojom
verenicom?
- Čeznem da te udavim jednom rukom, ali sada za to nemam
vremena. Daj mi brzo taj broj, a posle ćemo o svemu razgovarati.
- Pa znaš, ona ovde nema telefon. U stvari, ima mobilni, ali ne
znamo ga ni Karolina ni ja.
- A šta znate?
- Na primer - adresu.
- Od tebe je i toliko dovoljno - govorio je Danijel brzo
zapisujući podatke.

***

Rebeka se probudila rano, iako je bila nedelja. Optrčala je dva

kruga oko kuće, a onda ušla da sa svojom tetkom popije vruću
čokoladu.
- Dušo, hoćeš li da vidiš? Izašla je tvoja slika u novinama.
Zajedno sa onim Danijelom. Znaš, mislim da nisi trebala to da
uradiš, mada sam ja na početku podržala Karolinu.
- Nisam? I da izgubim pet miliona? Jesi li ti pri sebi, tetka?
- Nemoj tako da govoriš. Počećeš da me podsećaš na svoju
jadnu majku.
- Da, ona je zaista jadna, bar što se para tiče. Samo ti znaš gde
će taj novac otići.

20
 Knjige.club

- Znam, mila. Ali možda nije pošteno da ga dobiješ na taj

način.
- Nije pošteno?! A što bi bilo pošteno? Da pustim tu Anabel da
potroši sav moj novac kao i moja majka, na krpice! Ne dolazi u
obzir.
- Dobro, razumem te. Možda bih i ja postupila tako. Hajde da
završimo sa doručkom, pa na posao. Ja moram da završim svoju
knjigu.
Rebeka je upravo zakoračila na prvi stepenik, kada se oglasilo
zvono na vratima. Njena tetka je nosila sudove u kuhinju i ona je
krenula da otvori.
- Tetka, neko zvoni - rekla je pre nego što je otvorila vrata. - Da
li očekuješ nekog?
- Ne, to je verovatno Trejsi. Pozvala sam je da mi pomogne
oko prekucavanja. Znaš da se slabo snalazim sa kompjuterima -
rekla je Stela.
- O.K. Otvoriću - rekla je Rebeka i pošla prema vratima.
Otvorila ih je širom i za trenutak stala kao ukopana. Na
vratima je stajao Danijel i u rukama držao novine.
- O, gospodine Paterson, je li ovo znak raspoznavanja? - rekla
je podsmešljivo Rebeka, ne pomerajući se sa vrata.
- Rebeka, je li to Trejsi? - oglasila se Stela.
- Ne, tetka, gospodin Paterson je ovde.
- Ko je taj gospodin i šta hoće?
- Tetka, to je onaj gospodin koji je bio kod Karoline i Marka u
vezi potpisivanja ugovora.
- Drago mi je što još nije potpisan. Dobar dan, gospodine
Paterson. Mi smo se već upoznali. Ja sam Rebekina tetka.
- I meni je drago što vas ponovo vidim. Mogu li samo na
trenutak da uznemirim vašu privatnost? Naime, moram da
razgovaram s gospođicom Rebekom...
Rebeka je stajala ne pomerajući se. Obučena u bele pantalone
i istu takvu tuniku, sa kosom boje meda, podsećala je na lepotice s

21
 Knjige.club

naslovnih strana. Samo ona je imala još nešto što one obično nisu:
duh i blistavu inteligenciju.
- Možete da razgovarate sa mojom tetkom. Ja baš nemam
mnogo vremena. Idem da donesem ugovor da ga potpišete.
- Pa, gospodine Paterson - počela je Stela kada je Rebeka
izašla. - Vidite, ja baš ne odobravam ovo što radite. Znate, Rebeka
uopšte nije gramziva. Njoj ne treba novac. To će sve ići na račun za
istraživanja. Ja sam joj rekla, ipak, da to ne radi. Ali, ona je, znate,
tvrdoglava. Nemojte joj reći, ona želi da nauči pameti vas i vašu
bivšu suprugu. Naime, mi smo nju vaspitavali tako da ima prezir
prema novcu...
- Mi? Na koga mislite? - pitao je Danijel.
- Pa mislim na mene i moju sestru, Rebekinu majku. Znate,
ona je glumica. Zaljubljena u umetnost. Zato se i razvela od
Rebekinog oca, on baš nije bio naklonjen umetnosti. Branio je
Rebeki da pohađa školu glume.
- Zar je i Rebeka glumica?
- Ma ne. Znate, valjda, da je čuveni arheolog. Gluma joj je tek
hobi, iako je naravno završila tu školu.
- Mogao sam da primetim. Bila je vrlo ubedljiva kad je pred
Anabel izigravala naučnicu-usedelicu.
- Ali morala je. Vaša supruga vam ne bi vratila novac. I razvod
ne bi bio okončan. Znate, Rebeka se, ipak, žrtvovala...
- Mogu da zamislim!
- Ne, ne možete. Mislim da će joj veridba s vama, iako je sve to
farsa, doneti lošu reputaciju među naučnicima...
- A meni neće?!
- Pa sada, kako se uzme. Svi znaju iz naučnih krugova ko je
Rebeka Rolins.
- I u poslovnim ko je Danijel Paterson!
- Tetka, ti izgleda zaista zabavljaš gospodina Patersona - rekla
je Rebeka ulazeći s papirima.

22
 Knjige.club

- Ma ne, govorila sam mu o tvojoj jadnoj majci.

- Mojoj jadnoj majci?! Ima li nešto što ja ne znam, tetka?
- Ne, dušo. Juče se baš javila sa Sejšela.
- Sa Sejšela?! - pitao je zgranuto Danijel.
- Moja majka provodi tamo medeni mesec sa svojim četvrtim
mužem - rekla je sasvim mirno Rebeka. Toliko mirno da se Danijelu
od svih informacija koje je doživeo u poslednjih nekoliko minuta,
zavrtelo u glavi.
- Pa, ja idem, deco. Moram da pišem. A ti Rebeka, budi
obazriva - rekla je Stela i otišla.
Danijelu je trebalo par minuta da se povrati. Rebeka je sedela
preko puta njega i podsmešljivo ga posmatrala.
- Hoćete li mirišljavu so pod nos, ili ćete radije martini?- pitala
ga je.
- Znate, mislim da, ipak, morate da budete pri čistoj svesti kad
potpisujete ugovor.
- Dajte mi martini. I nemojte misliti da sam sluđen. Mene samo
nervira vaša prevara.
- Moja prevara? A u kom smislu?
- U smislu što je Anabel prema vama bila „mala maca“. Njoj ni
na pamet ne bi pale ovakve stvari.
- U pravu ste. Za to je, priznaćete, potrebna inteligencija. Pa
ipak, ja vašu ženu na neki način žalim. Provesti tri godine sa vama
mora da je bio pravi podvig.
- Mislim da ni zaključivanje ovog ugovora neće biti ništa lakše -
rekao je Danijel i prišao Rebeki.
Ono što je uradio ni sam sebi nije umeo da objasni. Da li je to
bilo iz besa, osvete, ili Rebekine neodoljive privlačnosti, nije znao.
Ali razlog, možda, i nije bio važan. Počeo je silovito da ljubi
Rebeku, kao da je poznaje godinama i kao da su već godinama
strasni ljubavni par.

23
 Knjige.club

Kada se Rebeka najzad otrgla, a Danijel pustio, nijedno od njih

dvoje nije bilo sposobno ni da pogleda jedno drugo, a kamoli da
potpiše ugovor.
Danijel je izleteo iz kuće, a Rebeka je ostala da sedi još čitav
sat nepomično na kauču.

***

- Rebeka dušo, da li je onaj čovek otišao? - pitala je Stela kada

je najzad sišla u dnevnu sobu. - Mislim da je vreme za čaj.
- I ja tako mislim - rekla je Rebeka nekako umorno i bezvoljno.
- Nisi nešto raspoložena, šta to znači? Umorna si ili te je onaj
tip iznervirao?
- Ni jedno ni drugo. Samo jedva čekam da završim svoje
poslove ovde pa da se pridružim svojoj arheološkoj ekipi.
- Nemoj mi reći da si se već umorila od grada.
- Pa, tako nekako. Mada i sama znaš da istraživanja vršimo
sada ne u Africi, već u Evropi. Staroj dobroj Evropi.
- Da, da, Evropa još uvek može da ponudi dosta skrivenih
stvari: grčka ostrva, pre svega. Možda zaista tamo nešto otkrijete.
- U svakom slučaju ne Agamemnonovo blago, ali svaka
iskopina je na svoj način vredna. Pogotovo što mi je ovo potrebno
da završim knjigu.
- Potpuno te razumem, dušo. Nego, imaš li neke planove za
večeras?
- Ne, pročitaću samo svoje beleške, pa u krevet.
Ali dok je Rebeka to govorila, zvonio je telefon. Bila je to
Karolina. Ona je upravo insistirala da se vide bilo gde, ali iste večeri
obavezno.
- A razlog je... - pitala je Rebeka.
- Razlog je Danijelov poziv Marku. Moramo da razgovaramo.

24
 Knjige.club

- Znam, Karolina. Za mene ovo sve postaje previše

komplikovano. I ma kako bi taj novac dobro došao, naravno, u
humanitarne svrhe i svrhe nauke, priznajem da me sve to zamara.
- Ne govori tako, Rebeka. Mnogi ceo život rade mukotrpno, a
ne zarade ni stoti deo toga što se tebi sada nudi na tanjim. I ne
izigravaj mučenicu. Uostalom, nekoliko dana sa Danijelom bi
poželela svaka žena, bez pet miliona koje ti dobijaš. Mnoge bi
platile...
- Platile - urlala je Rebeka. - Slušaj, Karolina, ti si me u ovo
uvalila. Ja sam zaista želela da se poigram i istovremeno narugam
takvim tipovima, ali nekako mi je sve preselo.
- Preselo ti je? Šta, da te nije posetio Danijel?
- Da!
- Da, i šta?
- I komplikuje nešto oko ugovora.
- Pa o tome želimo i ja i Marko da razgovaramo sa tobom, on
naime ima dodatne uslove...
- Prekini, Karolina, ne želim ništa da čujem - rekla je Rebeka - a
ni da vas vidim. Odustajem od svega.
Kad je Rebeka zalupila slušalicu, Stela je samo naivno
pogledala i rekla - Mislim da ćeš, ipak, morati da se držiš nekih
pravila, dušo.
- O, tetka, molim te. Pa ti si me prva na to nagovarala, iako
sada tvrdiš suprotno. Idem da spavam i ne tiče me se kako će sve
biti.

***

U ponedeljak ujutro Rebeka je obukla svoj tirkizni komplet,

svilenu belu košulju i ogrnula se istom takvom pelerinom.
Njena sekretarica, Anita, radosno je dočekala u
univerzitetskom birou.

25
 Knjige.club

- Gospođice Rebeka, divno izgledate. Radujem se što vas

vidim.
- I ja, Anita, šta imamo za danas?
- Izaslanika ministra kulture Grčke, a onda profesora Gilberta,
pa gospođu Lajel i... mislim da je i to previše.
- Možda. Donesite mi, molim vas, belu kafu i štampu. Materijal
za razgovor je na stolu?
- Da, samo izvolite. Čeka vas i bela kafa i novine.
Rebeka je gledala naslovne strane i trač rubrike. Većina njih je
objavila njenu i Danijelovu sliku. Posmatrajući sve to Rebeka je
osetila blagu mučninu u želucu.
Ali nije imala vremena mnogo da razmišlja. Izaslanik ministra
kulture Grčke već je bio u njenoj kancelariji.
Očekivala je malog, crnog i prosedog starčića i nemalo se
iznenadila kada je videla pred sobom elegantnog i markantnog
mladog muškarca.
- Drago mi je da se najzad i upoznamo - rekao je Grk na
tečnom engleskom jeziku. - Ja sam Leonidas Dukas, izaslanik
ministra kulture.
- I meni je drago - rekla je Rebeka smešeći se. - Mada, iskreno,
zamišljala sam vas drugačije.
- Pa, u tom slučaju, iznenađenje je obostrano. I ja sam
očekivao susret sa sredovečnom gospođom, sa dioptrijom ne
manjom od pet.
- Radujem se što ne izgledam tako i što je naše upoznavanje
proteklo lepo. Nadam se da ćemo sada o svemu moći lakše da
razgovaramo.
Više od sat vremena Rebeka i Leonidas su razgovarali o
mogućnosti nastavka Rebekinog istraživanja, završetku njene
knjige i zakonskoj formi koja treba da bude urađena da bi Rebeka
mogla da završi istraživanje u Grčkoj i izda knjigu.
- Nisam očekivao da će biti takvo zadovoljstvo razgovarati o
iskopinama - nasmešio se Leonidas.

26
 Knjige.club

- Puno sam naučio od vas. Očarao me je vaš posao i, naravno,

vi. Učiniću sve kod moje vlade da nemate nikakve probleme kod
realizacije ovog posla. I, ako mi dozvolite, bio bih toliko smeo da
vas pozovem na večeru u jedan ekskluzivan grčki restoran.
Naravno, za sada ovde u Šarlotu.
Rebeka je zaustila da odgovori, ali u tom trenutku su se
otvorila vrata i Leonidas je dobio odgovor kakav je verovatno
najmanje očekivao.
- Žao mi je, ali ne možete. Moja verenica već ima neki
dogovor.
Naravno, bio je to Danijel.
Leonidas je bio toliko pribran da se osmehne i hrabro doda. -
Pa, možda, drugi put.
Ali je Rebeka u njegovim očima mogla da pročita da on dobro
zna da tog drugog puta neće biti.
Rebeka se najljubaznije pozdravila sa Leonidasom i ispratila
ga do vrata, ali je zato siktala kao kobra kada se obratila Danijelu. -
Kako se usuđujete da upadate nenajavljeni?
- Nenajavljen? Možda kod plemena čije običaje vi istražujete,
verenici moraju da imaju specijalnu dozvolu. Ovde, u Severnoj
Karolini, to nije potrebno.
- Vama, gospodine Danijele, potrebno je mnogo više od
poznavaoca običaja. Vi ste izuzetno drski...
- Drzak... Ja sam samo došao da vas obrađujem. Anabel i ja
smo se nagodili u sudu. Sve je potpisano. Doneo sam ček... prema
dogovoru. - A onda je zastao i pogledao Rebeku - Da te je Anabel
videla jutros sve bi poništila. Tvoj izgled prevazilazi očekivanja.
- Tvoja ili njena?
- Svačija.
- Kako to da shvatim?
- Da izgledaš sasvim posebno, očaravajuće. Moji roditelji biće
presrećni.
- Tvoji roditelji? Kakve oni imaju veze sa ovim?

27
 Knjige.club

- Do juče nisu imali nikakve. Ali vidiš, oni su jako patrijarhalni.

Od mog prvog braka očekivali su mnogo. Od ove veridbe očekuju
sve.
- Pa, u tom slučaju, moraćeš da ih razuveriš... Ne dolazi u obzir
da ulećem u nove laži. Dosta mi je što sam i ovo uradila.
- Slažem se. Tvoje promene prevazišle su svačija očekivanja.
Mislim da se takve transformacije dešavaju samo u
naučno-fantastičnim filmovima. Ali ja imam obaveze prema svojim
roditeljima. Emotivne, pre svega, i ne želim da ih ovog puta
razočaram.
- Ne razumem te baš sasvim. Ali to nije moja briga. Uostalom,
ne vidim zašto ne bi najmio neku devojku na kratko, koja bi
izigravala tvoju verenicu. Mene tvoji roditelji ionako ne poznaju.
- To bi, možda, i bilo izvodljivo da ja svojim roditeljima nisam
obećao da te večeras dovedem kod njih...
- Da me večeras dovedeš kod njih?
- Nisam imao izbora. Uostalom, ti oko toga nemaš šta da
brineš. Ja sam sve organizovao.
- Organizovao?
- Da, ti treba samo da izgledaš onakva kakva jesi u stvari.
- Da te podsetim da je to malo teže. I sam si rekao da imam
bezbroj lica. Uostalom, ja za večeras imam druge planove.
- Neće moći, Rebeka - rekao je Danijel opasno pretećim
glasom. - Budi spremna. Već u četiri dolazim.
Njena sekretarica, Anita, radosno je dočekala u
univerzitetskom birou.
- Gospođice Rebeka, divno izgledate. Radujem se što vas
vidim.
- I ja, Anita, šta imamo za danas?
- Izaslanika ministra kulture Grčke, a onda profesora Gilberta,
pa gospođu Lajel i... mislim da je i to previše.
- Možda. Donesite mi, molim vas, belu kafu i štampu. Materijal
za razgovor je na stolu?

28
 Knjige.club

- Da, samo izvolite. Čeka vas i bela kafa i novine.

Rebeka je gledala naslovne strane i trač rubrike. Većina njih je
objavila njenu i Danijelovu sliku. Posmatrajući sve to Rebeka je
osetila blagu mučninu u želucu.
Ali nije imala vremena mnogo da razmišlja. Izaslanik ministra
kulture Grčke već je bio u njenoj kancelariji.
Očekivala je malog, crnog i prosedog starčića i nemalo se
iznenadila kada je videla pred sobom elegantnog i markantnog
mladog muškarca.
- Drago mi je da se najzad i upoznamo - rekao je Grk na
tečnom engleskom jeziku. - Ja sam Leonidas Dukas, izaslanik
ministra kulture.
- I meni je drago - rekla je Rebeka smešeći se. - Mada, iskreno,
zamišljala sam vas drugačije.
- Pa, u tom slučaju, iznenađenje je obostrano. I ja sam
očekivao susret sa sredovečnom gospođom, sa dioptrijom ne
manjom od pet.
- Radujem se što ne izgledam tako i što je naše upoznavanje
proteklo lepo. Nadam se da ćemo sada o svemu moći lakše da
razgovaramo.
Više od sat vremena Rebeka i Leonidas su razgovarali o
mogućnosti nastavka Rebekinog istraživanja, završetku njene
knjige i zakonskoj formi koja treba da bude urađena da bi Rebeka
mogla da završi istraživanje u Grčkoj i izda knjigu.
- Nisam očekivao da će biti takvo zadovoljstvo razgovarati o
iskopinama - nasmešio se Leonidas.
- Puno sam naučio od vas. Očarao me je vaš posao i, naravno,
vi. Učiniću sve kod moje vlade da nemate nikakve probleme kod
realizacije ovog posla. I, ako mi dozvolite, bio bih toliko smeo da
vas pozovem na večeru u jedan ekskluzivan grčki restoran.
Naravno, za sada ovde u Šarlotu.
Rebeka je zaustila da odgovori, ali u tom trenutku su se
otvorila vrata i Leonidas je dobio odgovor kakav je verovatno
najmanje očekivao.

29
 Knjige.club

- Žao mi je, ali ne možete. Moja verenica već ima neki

dogovor.
Naravno, bio je to Danijel.
Leonidas je bio toliko pribran da se osmehne i hrabro doda. -
Pa, možda, drugi put.
Ali je Rebeka u njegovim očima mogla da pročita da on dobro
zna da tog drugog puta neće biti.
Rebeka se najljubaznije pozdravila sa Leonidasom i ispratila
ga do vrata, ali je zato siktala kao kobra kada se obratila Danijelu. -
Kako se usuđujete da upadate nenajavljeni?
- Nenajavljen? Možda kod plemena čije običaje vi istražujete,
verenici moraju da imaju specijalnu dozvolu. Ovde, u Severnoj
Karolini, to nije potrebno.
- Vama, gospodine Danijele, potrebno je mnogo više od
poznavaoca običaja. Vi ste izuzetno drski...
- Drzak... Ja sam samo došao da vas obrađujem. Anabel i ja
smo se nagodili u sudu. Sve je potpisano. Doneo sam ček... prema
dogovoru. - A onda je zastao i pogledao Rebeku - Da te je Anabel
videla jutros sve bi poništila. Tvoj izgled prevazilazi očekivanja.
- Tvoja ili njena?
- Svačija.
- Kako to da shvatim?
- Da izgledaš sasvim posebno, očaravajuće. Moji roditelji biće
presrećni.
- Tvoji roditelji? Kakve oni imaju veze sa ovim?
- Do juče nisu imali nikakve. Ali vidiš, oni su jako patrijarhalni.
Od mog prvog braka očekivali su mnogo. Od ove veridbe očekuju
sve.
- Pa, u tom slučaju, moraćeš da ih razuveriš... Ne dolazi u obzir
da ulećem u nove laži. Dosta mi je što sam i ovo uradila.
- Slažem se. Tvoje promene prevazišle su svačija očekivanja.
Mislim da se takve transformacije dešavaju samo u
naučno-fantastičnim filmovima. Ali ja imam obaveze prema svojim

30
 Knjige.club

roditeljima. Emotivne, pre svega, i ne želim da ih ovog puta

razočaram.
- Ne razumem te baš sasvim. Ali to nije moja briga. Uostalom,
ne vidim zašto ne bi najmio neku devojku na kratko, koja bi
izigravala tvoju verenicu. Mene tvoji roditelji ionako ne poznaju.
- To bi, možda, i bilo izvodljivo da ja svojim roditeljima nisam
obećao da te večeras dovedem kod njih...
- Da me večeras dovedeš kod njih?
- Nisam imao izbora. Uostalom, ti oko toga nemaš šta da
brineš. Ja sam sve organizovao.
- Organizovao?
- Da, ti treba samo da izgledaš onakva kakva jesi u stvari.
- Da te podsetim da je to malo teže. I sam si rekao da imam
bezbroj lica. Uostalom, ja za večeras imam druge planove.
- Neće moći, Rebeka - rekao je Danijel opasno pretećim
glasom. - Budi spremna. Već u četiri dolazim po tebe. Ilinois je,
ipak, prilično daleko.
Rebeka je imala strašnu potrebu da sve pobaca sa stola, a
onda da pocepa ček, pa da glasno viče, ali se, ipak, sve svelo na to
da bespomoćno zarije glavu u šake.
- Anita, otkaži molim te sve moje sastanke, iskrslo je nešto
zaista hitno, moram da idem.
- Ali gospođice Rebeka, šta ću reći profesoru Gilbertu?
- Izvinite me. Kažite da je to nešto u vezi sa finansiranjem mog
istraživanja i javite mu da dođe sutra. Znam da će me razumeti.

***

Stela je bila nemalo iznenađena kada je videla Rebeku.

- Već si završila?
- Nisam ni počela. Došao je onaj Danijel. Moram kod njegovih
roditelja.

31
 Knjige.club

- O bože, zar je to dotle došlo? Za tako kratak period. To nema

ni u mojim romanima.
- Nema. Ti pišeš istorijske romane. A tamo radnje traju malo
duže. I da te podsetim, na tako nešto si me i ti nagovarala.
- Da i ja tebe podsetim na tvoju majku. Jadnica se javljala.
Htela je da ti čestita veridbu. Bila je zaista šokirana.
- Zar? Posle četiri svoja venčanja jedno moje, zaista mora da
deluje šokantno!
- Ma ne. Ona se samo raduje. Mislila je da se ti nećeš udati
nikada. Kao ni ja. Da smo mi predane drugim vrednostima.
- I jesmo. Ova farsa će kratko trajati.
Sve se plašim, mislila je u sebi Stela, koliko su meni Karolina i
Marko ispričali o tom Danijelu, ovo se neće završiti na tome.

***

U deset do četiri, Rebeka je bila obučena za posetu. Njena

tetka, Stela, nije ništa komentarisala, ali je zato njeno doterivanje
prokomentarisao Danijel blagim zviždukom odobravanja.
Privatni avion Danijela Patersona čekao je spreman na
aerodromu.
Počev od pilota, kopilota i dve stjuardese, svi su bih jako
ljubazni. Potrudili su se da im let bude što prijatniji. Pa ipak, Rebeki
nije bilo prijatno. - Ja zapravo ne znam šta treba da radim.
- Ništa. Da odgovaraš na pitanja mojih roditelja i da jedeš.
- Samo to?
- Za sada.
- Nadam se da neće biti nešto nepredvidljivo.
- Neće. Oni su vrlo tolerantni ljudi. U tolerantnost Danijelovih
roditelja Rebeka se brzo uverila. Čim su ušli u kuću.
- Danijele, sine - rekao je njegov otac - neka mi oprosti Anabel,
ali vi ste kao da sam vas ja birao - rekao je obraćajući se Rebeki.

32
 Knjige.club

- Nadam se - rekla je Rebeka ljubazno - Da biste, ipak, imali

neku meru. Uzeli biste u obzir moje godine, zar ne?
U holu je nastao tajac. Danijel je očekivao da njegov otac
eksplodira i napravi scenu. Umesto toga on se samo osmehnuo.
- Potpuno ste u pravu. Bio sam ponesen vašom lepotom, a
starci u mojim godinama, znate, zaista mnogo brbljaju. Nego,
uđite u salon. Mama vas očekuje.
Nežna i ljupka gospođa Erin Paterson pružila je ruke ka
Rebeki. - Dobro došli. Neka naša kuća bude vaš i Danijelov dom,
gde ćete uvek poželeti da dođete. Čak i kada imate svoj, i svoju
decu.
Da je Rebeka mogla, sigurno bi udavila Danijela. Ovako je
morala samo ljubazno da se osmehne i prihvati dobrodošlicu.
Večera je bila izvrsna. I Rebeka je morala da prizna da su svi
troje bili vrlo dragi prema njoj. Uključujući i Danijela, naravno. Ali
vreme je prolazilo, i kada su otišli u salon da popiju kafu, Rebeki je
gotovo pozlilo kada je videla da je već ponoć. Zato je počela da
upućuje značajne poglede Danijelu.
Danijelov otac, kojem ništa nije moglo da promakne, izgleda
da je to pogrešno protumačio i zato je kazao. - Potpuno vas
razumem. Želite da što pre ostanete sami. Soba vam je već
spremna... ali ja pre toga hoću da uradim nešto što Danijel nije.
Vidim da nema vereničkog prstena. Danijele, možda je i poštenije
da to nisi nabavio u Šarlotu. Ja i mama imamo iznenađenje za vas
oboje. Nećemo čekati da se venčate. Rebeki ćemo odmah
pokloniti prsten tvoje prabake.
Ova izjava je i za Danijela bila izgleda šokirajuća, ali nije imao
kud. Rebeka se ipak prva snašla.
- Molim vas, nemojte. Danijel mi je taj prsten obećao da ću
dobiti kada i prvo dete. Ja volim tradiciju i običaje, bolje je da
sačekamo.
- Pa u tom slučaju - rekao je šeretski Danijel - nećemo gubiti
vreme. Dozvolite da odemo u svoju sobu.

33
 Knjige.club

Naravno da su se svi slatko nasmejali, čak i Rebeka, ali je znala

da će Danijel skupo platiti ovo što joj sada priređuje.
Kada su ostali sami, Rebeka je gotovo histerično počela da
viče. Da joj Danijel u trenutku pre nego što je ispustila prvi krik nije
stavio ruku na usta, čulo bi je pola Ilinoisa.
- Platićeš mi za ovo - rekla je kad se smirila ledenim glasom, ali
tihim do šapata.
- Već jesam, punih pet miliona.
- I tako si uspeo da jednim udarcem rešiš dve stvari, zar ne?
Mislim da ne znaš koliko će ti biti smanjen porez s obzirom da ovaj
novac ide u humanitarne svrhe i istraživanja.
- Znam, nisi zadovoljna načinom plaćanja.
- Nisam. I prezirem takve tipove koji, poput tebe i Anabel,
jedinu svrhu svog postojanja vide u novcu i zadovoljstvima.
- Znači li da si razočarana?
- Razočarana? Nisam. Uvređena sam.
- Uvređena si?
- Da.
- Što nisam pokazao svoje pravo lice i prepustio se
zadovoljstvima? O, pa nema problema, odmah ću to ispraviti.
- Da se nisi usudio - počela je Rebeka. Ali bilo je kasno. Danijel
je već strasno ljubio njeno lice, vrat, mrsio joj kosu. Znala je jedino
da je besmisleno da viče... Da se odupre nije mogla... I polako, ali
sigurno, ona se prepustila njegovim milovanjima.
- Nisi - rekla je kroz suze... Sama sam kriva.
- Rebeka - počeo je ponovo Danijel nežno. - Ne bih želeo da
ovo nazovem tvojom ili mojom krivicom. Nemoj molim te da se
osećam kao podlac.
Ona nije odgovarala. Samo je i dalje jecala.
- Rebeka, ja... ja ću se zaista venčati sa tobom.
- Zbog ovog što si uradio? Marko mi je pričao da imaš sasvim
drugu reputaciju.

34
 Knjige.club

- Ostavi Marka sada, molim te. One su bile... nije bilo kao sa
tobom.
- A kako je bilo? - izazivala ga je Rebeka.
- Ti i sama znaš - rekao je i ponovo joj prišao. - Ono što se
dogodilo, nije se dogodilo samo meni, već nama. I ti si to osetila,
Rebeka, bez obzira da li priznaješ ili ne.
Ne priznajem, htela je da kaže, ali su njene ruke, poput
raširenih ptičjih krila, tražile zaklon i našle ga u Danij elovom
naručju...

***

- Rebeka, jesam li te povredio? - rekao je mnogo vremena

posle Danijel.
Sto za doručak bio je pretrpan prelepo dekorisanom hranom
kao i prethodne večeri. Erin i Brajan su završili svoj doručak, ali su
čekali Rebeku i Danijela.
- Moraću da pođem - rekao je Brajan. - Ono dvoje izgleda
nemaju nameru da silaze.
- Zaboga - nasmešila se Erin - seti se nas dvoje. Uostalom, ti ih
podržavaš u tome.
- U pravu si. I neću da dajem brze izjave, ali Erin, čini mi se da
je ovo prava osoba za Danijela. Iako je naučnica. U njenoj pojavi
vidim beskrajnu nežnost i odanost, kao nekad u tebi, kada si bila
mlada.
- A sada nisam ni nežna ni odana - šalila se Erin.
- Jesi. I ne bih te menjao za sva blaga sveta. Želim samo da i
Danijel bude iste sreće.
U tom trenutku su u salon ušli Rebeka i Danijel. I Erin i Brajan
su se samo nemo pogledali. Nisu mogli da ne registruju promenu
koju su zapazili kod njih dvoje.
- Izvolite, doručkujte, mi smo već završili.
- Dobro jutro - rekla je Rebeka tihim glasom i sela za sto.

35
 Knjige.club

- Deco, služite se, potrebno je da dobro jedete pre puta. Mada

bismo ja i Brajan želeli da ostanete duže, ako možete.
- Nažalost, imamo previše obaveza, i ja i Rebeka - rekao je
Danijel.
- Možda nekom drugom prilikom - htela je da se opravda
Rebeka. - Kada završim započeta istraživanja.
Samo to će trajati duže. Znate, ja moram da završim i knjigu...
- Pa sad, ja se u to mnogo ne razumem, ali ako ste se ti i
Danijel tako dogovorili... - rekao je Brajan.
- A ja očekujem da ćete vi biti moj najbolji saveznik -
odgovorila je Rebeka. - Mi se, u stvari, bavimo sličnom vrstom
posla. Samo što vi gledate ono što raste iznad zemlje, a ja ispod.
Ali suština je ista. Oba posla su iskonski vezani za zemlju i njene
korene, za prirodu, njena rumena jutra i za život...
Ako se do sada i protivio, Brajan je morao posle ovih
Rebekinih reči da potpiše bezuslovnu kapitulaciju.
- U pravu si, dete. Vidim da osim lepote poseduješ i mudrost.
Poštovaću tvoju i Danijelovu odluku. Ja i Erin smo vam na
raspolaganju. Dođite nam kad budete mogli.

***

Rebeka i Danijel u avionu gotovo nisu ni razgovarali, ali

nijedno ni drugo nije moglo da negira bliskost koja se javila među
njima, kao i nešto novo što je tek počelo da se stvara. To novo,
Rebeku je podsećalo na zrno peska koje uđe u tkivo školjke, a
školjka od njega napravi biserno zrno...
Neposredno pred sletanje, Danijel se obratio Rebeki. - S
obzirom da ćeš biti do četvrtka ovde, kakvi su tvoji planovi?
- Kasnim već dva dana s ovim projektima, a to bi imalo uticaj
na višemesečno zakašnjenje u mom poslu - rekla je odsutno.
- Nadam se nećeš raditi noću. - I ja se nadam.

36
 Knjige.club

- Pa, u tom slučaju, moći ćemo da imamo bar još jedan susret
pre tvog odlaska...
- Možda...
- Moramo, Rebeka. Ni meni u ovom trenutku nije bistra glava,
ali ovo moramo da resimo.
- Ali...
- Pusti me da završim. Neću te sputavati u tvom radu, ali sada
sve ima drugu dimenziju. Molim te, daj šansu ovome što je počelo
među nama...
Rebeka nije odgovorila. Samo je nemo kimnula glavom.

***

Njena tetka je sedela za stolom i čitala svoj rukopis. Podigla je

nehajno pogled prema Rebeki. A onda se zgranula.
- Kako to izgledaš?
- Kako izgledam?
- Kao da te je izbacila plima na obalu. Pa ipak, što je čudno, u
očima imaš čudan sjaj.
- Ne vidim dobro bez naočara... Samo sam umorna.
- Umorna? Od čega?
- Znaš da ne podnosim vožnju avionom. Ni zvanične večere.
- Verovatno ni zvanične veridbe?
- Zvanične veridbe? Ne sećam se da sam to pomenula.
- Ti nisi. Ali tvoja majka jeste. Zvala je nekoliko puta. Koliko
vidim, ona ima sve podatke o Patersonovima i vidim da je jako
zadovoljna.
- Pa, moraću da je razočaram, to nije ono što ona misli.
- Ti znaš da tvoja majka misli i radi samo ono što ona hoće, a
ona ovo smatra za završenu stvar. Javiće se večeras ponovo. Pita
kad je venčanje. Želi da dođe da ti pomogne u pripremama.

37
 Knjige.club

- O, molim te, nemoj o tome - rekla je Rebeka, koja je već bila

na ivici suza.
- Neću, mila, i molim te da se ne nerviraš. Skuvaću ti čokoladu,
a ti idi u sobu da se dobro odmoriš.
Jadno moje dete, mislila je Stela. Da sam znala da će se tako
jako zaljubiti u Danijela, uopšte ne bih podržala Karolinu. Ali šta
mogu, ja sam joj želela samo sreću. Uostalom, i Karolina je o
Danijelu govorila sve najbolje.

***

Rebeka je morala da uloži mnogo truda da bi u sredu

nadoknadila sve što je propustila. Anita joj je svesrdno pomagala.
Leonidas se javio telefonom i obavestio je da je, što se tiče grčkih
vlasti, sve sređeno. Moći će da doputuje u Grčku, nastavi
istraživanja i izda knjigu.
Rebeka mu je bila više nego zahvalna. Još više ju je
obradovala činjenica kada je Leonidas najavio da će lično on neke
delove njenog istraživanja - iskopavanja, nadgledati.
Profesor Gilbert je bio zadovoljan Rebekinim dogovorom, bez
obzira što je napomenuo da je čudno za nju da propusti sastanke.
- Možda sam ja, ipak, prestrog - nastavio je profesor Gilbert. -
Ti sada imaš i druge obaveze. Ali iskreno se nadam da to neće
uticati na tvoj rad.
- I ja. Štaviše, obećavam vam da će sve biti u redu.
Bilo je devet uveče kada je Rebeka mrtva umorna
konstatovala da je sve spremno za njen sutrašnji odlazak u Grčku.
Ostalo je da još ode do tetke Stele, spakuje se i krene. I
upravo tada zazvonio je telefon.
- Danijel je ovde. Anita mi je javila da si uspela sve da završiš,
što se tvog odlaska tiče. Znam da si umorna. Ali moramo da
razgovaramo. Hoćeš li večeras ili sutra pre poletanja tvog aviona?
- Ne, ne večeras, molim te. Videćemo se pre polaska aviona -
rekla je Rebeka i spustila slušalicu.

38
 Knjige.club

Stela je razgovarala sa njenom majkom telefonom kada je

Rebeka ušla u stan. - Da, mama, ja sam. Znam, oprosti što te nisam
zvala. Uostalom, ti nisi ostavila telefon, a i rekla si da ćeš zvati. Ne,
mama, nisam uradila nikakve pripreme. Nema potrebe, za sada.
Vraćam se u Grčku da nastavim istraživanja i završim knjigu. Ne
brini, javiću ti na vreme da možeš da se pripremiš. Samo, to neće
biti tako brzo... Mi se ne žurimo, s obzirom da oboje imamo
obaveze. Ne, neću da pravim gluposti.
Rebeka se preznojila nekoliko puta dok je vodila ovaj
razgovor s majkom. Glasno je uzdahnula kada je najzad završila.
Njena tetka je ćutala, ali Rebeka je osetila da ona ne odobrava
ovakav razgovor.
- Pa, tetka, nisam mogla da joj kažem da je sve samo dogovor.
Znaš da bi ona podigla uzbunu i otežala mi ionako neraščišćenu
situaciju.
- To je tačno. Ali ni tvoja majka ni ja nismo važne. Najvažnije je
da situacija bude čista za tebe i Danijela.
Rebeka je po ko zna koji put osetila da ni na ovo pitanje
nema, u stvari, nikakav odgovor. Zato je samo slegnula ramenima i
otišla da se pakuje.
Njeno pakovanje bilo je prekinuto dolaskom Marka i Karoline.
- Čujem da ste ti i Danijel uleteli u „medeni mesec“ pre
venčanja - rekao je veselo Marko.
Rebeka je bila na najboljem putu da ga pogodi nečim u glavu,
ali je katastrofu zaustavila Karolina.
- Marko se samo šali. On zna da ti nemaš ništa sa Danijelom.
Znamo da u ovom trenutku nijedno od vas dvoje nije za to
zainteresovano. Ali Marko je razgovarao nešto poslovno sa
Brajanom, Danijelovim ocem, i tako stekao pogrešan utisak o
vašoj vezi.
Kad bi bar to bilo istina, mislila je Rebeka.
- Nego - nastavila je Karolina. - Marko i ja smo došli da vidimo
kakvi su tvoji planovi, i da ti pomognemo ako treba. Uostalom, mi
smo deo toga.

39
 Knjige.club

- U pravu ste - rekla je Rebeka.

- Marko može da mi pomogne da novac prebaci na račune
gde je potrebno. Za ostalo, pomoć mi ne treba. Kao što znate,
sutra odlazim za Grčku. Zaista ne znam koliko ću tamo ostati, ali
manje od mesec dana sigurno neću.
- Zna li Danijel za to? - pitala je Karolina.
- Zna da odlazim, ali ne zna koliko ću se tamo zadržati.
- Pa u tom slučaju, ako je sve dogovoreno, da ne smetamo -
bio je tolerantan Marko - Ti nastavi da se pakuješ, a mi ćemo malo
ćaskati sa Stelom. Pa, Rebeka, srećan ti put. I hvala - rekao je na
kraju Marko. - Da ti pravo kažem, ja sam sada drugi čovek. Nisam
stalni inventar suda i mogu, najzad, da radim svoje poslove.
Nadam se da tebi nisam napravio neke probleme. Ipak, čudi me
nešto: Danijel je nekako čudan. Liči mi na pubertetliju koji živi u
svom svetu...
- Daj, Marko, prekini. Otkad si postao psihoanalitičar? Sve će
biti kako treba - rekla je raspoloženo Karolina.

***

Dva sata pre Rebekinog polaska aviona, javio se Danijel.

- Čekaću te na aerodromu. Molim te da budeš tamo bar sat
vremena ranije. Mislim da imamo dosta toga da objasnimo...
- I ja mislim. Trudiću se da budem tačna.
Za divno čudo, iako je bio radni dan, taksi je brzo stigao do
aerodroma u Šarlotu. Rebeka je platila vožnju i sa brdom kofera
stala ispred zgrade aerodroma. Neočekivano, pred njom se
stvorio Danijel - Moj čovek će se pobrinuti za tvoj prtljag i overu
karte. Dođi, trebaće nam vremena da razgovaramo.
Rebeka nije ništa odgovorila, samo ga je poslušno sledila.
U jednom tihom i udobnom separeu gde je Danijel već
naručio osveženje, on i Rebeka su započeli razgovor, koji je,
izgleda, za oboje bio mučan. Najzad je Danijel, ipak, rekao ono od

40
 Knjige.club

čega je Rebeka potajno strepela - Mislim da smo otišli mnogo dalje

nego što smo verovatno oboje planirali.
- To je bila tvoja ideja... Da odemo kod tvojih roditelja.
- Da, ali sve ostalo bilo je spontano...
- Ako ti tako kažeš.
- A ti ne misliš tako?
- Ja mislim kako nas je to uvalilo u obaveze. Prema tvojim
roditeljima, prema mojoj majci i najzad, prema Anabel.
- Ko bi rekao da si tako ranjiva. Kad si potpisivala ugovor nisi o
tome brinula.
- Ni ti nisi. Ali ovo je sada nešto drugo. Ovo je prevara.
- Anabel ti se odjednom toliko dopala?
- Nije u pitanju Anabel. Ja sam u pitanju. Ja nikada nisam
uradila nešto nečasno, ni kada je posao u pitanju, ni kada su u
pitanju moja osećanja...
- Ono što se nama desilo je inače nečasno?
- Ne, zaboga! Molim te da ne govorimo o tome.
- Želiš da zaboraviš?
- Ne. Ti, možda, možeš, ja ne mogu. Zbog mnogo čega.
- Između ostalog što je to tebi prvi put, a prvi put se ne
zaboravlja...
- Želiš li da me vređaš?
- Ne. Želim samo da ti kažem da ni ja to neću i ne mogu
zaboraviti. I zato idi u tu svoju Grčku i završavaj knjigu. Ali da znaš
da ja ovo neću prekinuti. Ovo je tek početak. I htela ti ili ne, počni
da razmišljaš o našoj veridbi kao o nečem stvarnom i
nepromenljivom.

***

Rebeka je još čitavih sat vremena osećala na usnama

Danijelove poljupce koje je primila pre polaska aviona. Polako, ona
je prestala da razmišlja o bilo čemu i lagano utonula u san.

41
 Knjige.club

Sanjala je svoje detinjstvo. Farmu u blizini Bristola gde je sa

svojim ocem i majkom provela najsrećnije trenutke svog života.
Sećala se kako se njen otac, iako čuveni advokat, radovao svakom
cvetu i svakoj vlati trave. Od njega je ona nasledila smisao da
svakoj stvari sagleda suštinu, da uživa u običnim stvarima i lepoti
prirode. Otac joj je, takođe, pomogao da preboli njegov i majčin
razvod, da se ne stavi ni na jednu stranu i da nastavi život punim
plućima. Njenog oca, nažalost, više nije bilo među živima, ali ga je
ona nosila u svom srcu i duši. On joj je davao odgovore na mnoga
pitanja iako materijalno nije bio prisutan u ovom zemaljskom
svetu.
Kada se probudila iz sna, Rebeka je videla da joj stjuardesa
blago protresa ramena. - Gospođice, molim vas da se vežete.
Upravo slećemo na atinski aerodrom.
Bila je neizmemo spokojna kada je preko zvučnika začula
svoje ime. To je bio znak da je njena ekipa spremna i da je čekaju.
Rebeka se radosno pozdravila sa svima. Njena dva asistenta,
takođe, nisu krila radost što je vide. Izostao je samo profesor.
Obavestili su je da u poslednje vreme sve teže podnosi boravak na
toplom grčkom suncu i da će je sačekati u logoru.
Iako je put do logora, gde su vršili iskopavanje, bio dug, a
vrućina nesnosna, Rebeka se nekako osetila na svome. Jedva je
čekala da stigne i da vidi ima li promena i da li su pronašli nešto
novo.
Njen profesor je oduševljeno dočekao Rebeku.
- Najzad mogu da odahnem - rekao je Matison. - Sada kada si
pored mene, lakše ću podnositi i vrućinu. Uvek se psihički
opustim, jer znam da ti preuzimaš sve obaveze koje imamo.
- Nadajmo se da je tako, i da me Šarlot nije iskvario - nasmešila
se Rebeka i pružila ruke profesoru.
- Nije, znaš kako kaže stara poslovica: zlato ne rđa. A ti si više
od zlata, pravi dragulj. Nego, hajde da popijemo limunadu i da se ti
odmoriš. O ostalome ćemo se dogovoriti kasnije.

42
 Knjige.club

***

Narednog dana, Rebeka je već bila orna za posao. Obukla je

svoju uniformu i otišla do iskopina. Stenli i Tenison, njeni asistenti,
već uveliko su radili.
- Nismo pronašli ništa specijalno, osim ovog dela izrađenog od
drveta i slonove kosti.
Rebeka je pažljivo uzela ponuđeni komad. Dugo ga je sa
zanimanjem gledala, a onda rekla. - Biće dobro da nastavite
kopanje u tom delu. Iako malen, ovaj deo može da bude jako
značajan. Mislim da je to deo kreveta u kojem je spavao
Agamemnon sa svojom ženom.
- Pa to bi bila zaista prava dragocenost, ako smo to pronašli!
- Nadam se da je tako. Krevet je bio urađen od slonove kosti i
zada. Naravno, samo naslon. Ostalo je kombinovano sa drvetom.
Bilo bi lepo kada bismo mogli bar nešto da rekonstruišemo.
I tako su Rebeki naredni dani protekli u napornom radu.
Pronašli su još nekoliko delova od slonove kosti. Rebeka je delove
odnela profesoru Matisonu. Ispostavilo se da je u pravu. Sa ovim
što su imali, zaista su mogli da rekonstruišu naslon. Ostalo je još
da ovo prijave grčkim vlastima. Rebeka se ponudila da ode do
Atine i to završi. Matison je pristao oberučke - Ako se ovako
nastavi, mislim da ćeš poslednju fazu istraživanja morati da uradiš
sama. Naime, ja se sve gore osećam, ali sam sve zadovoljniji. Čak
razmišljam da se vratim u Severna Karolinu, a tebi prepustim da
sve završiš. Ja bih tamo mogao sa Gilbertom da izvršim korekciju
knjige - onog dela koji si ti napisala. Uostalom, vidim da u rukopisu
imam i završnicu...
- Ali, profesore, pa meni je ovde pomoć neophodna. Bar kao
psihički oslonac...
- E, moja Rebeka, potpuno te razumem, ali ti si jača nego što i
sama misliš. Idi danas u Atinu i ako sve bude u redu, ja se vraćam u
Severna Karolinu.

43
 Knjige.club

***

Rebeka je najpre otišla do ministarstva kulture. S obzirom da

je njen dolazak bio očekivan, nije čekala ni pet minuta. Prijatno se
iznenadila kada je videla da je Leonidas Dukas primio.
- Nisam očekivala da ćete me vi primiti - rekla je Rebeka
osmehujući se i pružajući ruku.
- Da li ste zbog toga razočarani? - pitao je Leonidas, takođe se
osmehujući.
- Ne, nikako, radujem se.
- I ja. Sada sam zamenik ministra za kulturu.
- To je lepa novost. Sarađivaćemo od sada pa nadalje, još više.
- Da. I nadam se da to neće biti samo saradnja, već i
prijateljstvo.
- Bilo bi mi drago. Nego, ja imam još puno obaveza, a i vi ste
sigurno zauzeti. Donela sam skice onog što smo pronašli. Ovo će
biti interesantno i za nas, a i za vaše arheologe i vašu zemlju,
takođe.
Leonidas je izvesno vreme proučavao skice, a zatim rekao. -
Ovo je zaista vredan dokument. Znam koliko je značajan i za vas i
za nas. Ipak, mislim da moramo da se dogovorimo. Vama ćemo
dozvoliti da to ekskluzivno publikujete, rekonstruisani komad
prikažete na izložbi, a posle toga, to ostaje kod nas, u Grčkoj.
Najzad, to je naše bogatstvo, zar ne?
- To je sasvim u redu. Ja znam za međunarodne zakone i
zakone vaše zemlje. I mislim, kao naučnik i osoba koja se dugo
bavi time, da je to pravi način da svaka zemlja sačuva svoje
bogatstvo i kulturu.
- Drago mi je da se ovako lepo razumemo - nasmešio se
Leonidas. - Ja ću, ipak, morati da posetim vaše arheološko
nalazište i formalno se uverim da je tako. Naravno, sa mnom će
biti i drugi arheolozi. Ukoliko vama to ne smeta, došao bih vrlo
brzo, već za tri-četiri dana.

44
 Knjige.club

- Samo izvolite. I nama odgovara da se to što pre završi -

odgovorila je Rebeka.
Leonidas se ponovo osmehnuo.
- Sada, pošto smo završili poslovni deo, želeo bih da vas
pozovem na ručak.
- Ja, u stvari, nemam puno vremena.
- Verujem. Ali mislim da ćete biti zainteresovani da čujete šta
„vaši Amerikanci“ planiraju u vezi naše zajedničke saradnje:
kulture i turizma.
- Pa, u tom slučaju bih morala, zar ne? - osmehnula se sada i
Rebeka.

***

Restoran u kome su Rebeka i Leonidas imali „laki ručak“,

kako je to nazvao Leonidas, bio je zaista prelep. Nalazio se na
Akropolju i cela Atina je bila pred njima. Obilje zelenila i vinove
loze, koja je bila u punom zamahu svog bujanja, ulepšavali su ovaj
ambijent.
- Nije ni čudo što su stari Grci baš na ovom mestu sagradili
svoj grad - rekla je Rebeka. - Ovde je zaista prelepo.
- Nadam se da vam nije prijatno samo zbog lepote prirode,
već i zbog mog prisustva.
- To svakako... Ali...
- Ali samo to. Ne brinite, Rebeka. Shvatio sam još u Šarlotu da
kod vas nemam šansi. Vaše misli i srce pripadaju drugom.
- Ja u stvari...
- Nemojte da se pravdate. Ja to potpuno razumem. Nadam se
samo da je vama vaša ljubav uzvraćena. Znate, i ja sam u sličnoj
situaciji. U Šarlotu sam u ime moje države sklapao poslovne
aranžmane sa gospodinom Forestom. Verujem da ste čuli za
njega. On je trgovački i turistički,, mag“. I tako, upoznao sam
njegovu kćerku, Anabel... Ona se upravo razvela, ali znate kako je,

45
 Knjige.club

mi Grci smo veoma temperamentni. I moje srce nije htelo da

čeka...
Rebeka se ukočila. Iako je napolju bilo +30 °C, ona se zaledila.
Anabel... Anabel Foresta. Danijelova prva žena. U glavi joj je
vladala prava konfuzija. Nije znala šta da kaže, ni šta da misli. Njen
potisnuti osećaj krivice u vezi Anabel, i njena ljubav prema
Danijelu, u sledećem trenutku obuzeli su je snažno poput
vulkanske lave... Zato se nimalo nije iznenadila kada je Leonidas
upitao. - Ali zaboga, šta vam je? Najpre ste prebledeli, a sada ste
rumeni kao sunce na zalasku.
- Ne znam ni sama - jedva je progovorila Rebeka. - Mislim da
sam ovih dana puno radila. Da, biće da je od umora.
- Pa, u tom slučaju, neću vas zamarati svojim privatnim
problemima...
- Ne, nemojte... U stvari, ispričajte mi sve.
Leonidas je začuđeno pogledao, ali je, ipak, dodao. - Pa, u
stvari, tu nema šta da se priča. Anabel je vrlo hirovita. Ali mi moj
sujetni ego govori da joj se ja sviđam. Naime, ona će sa svojim
ocem doći ovde u Grčku... Nadam se da ću imati više sreće i da će
mi bogovi Olimpa pomoći - rekao je Leonidas, sada već
raspoloženo se smejući.
- I ja se nadam - rekla je već vidno pribrana Rebeka. - I zaista
vam želim sreću. Vi ste pametan i obrazovan mlad čovek -
nastavila je ona da govori...
- A nisam zgodan i lep? - prekinuo je Leonidas šaleći se.
- Ma ne - smejala se sada Rebeka. - Što se vašeg izgleda tiče,
sve je u redu, ali mislim da će vam pamet i lukavstvo starih Grka
biti preko potrebno da osvojite Anabel. Naravno, ako ste zaista
zainteresovani za nju.
- A vi poznajete Anabel Foresta?
- Samo površno. Upoznale smo se kod mojih rođaka u Šarlotu.
- Htela je da doda još nešto, ali je znala da bi svaka sledeća reč bila
laž. Zato je ućutala.

46
 Knjige.club

- Šta mislite, kakve su mi šanse? - rekao je Leonidas, šeretski

gledajući Rebeku.
- Pa, to ne zavisi od moje procene, već od vaše upornosti da
sve držite pod kontrolom, i naravno, ljubavi...
- Ljubavi imam na pretek. Ali zaista moram biti uporan. Znate,
i ja sam primetio da je Anabel vrlo svojeglava.
- Ali ne brinite - rekla je teatralno Rebeka. - Dovedite je ovde
na Olimp, a bogovi će učiniti čudo!
Sada se i Leonidas zadovoljno smejao. - Da znate da ću
upravo učiniti to što ste mi predložili.
Ostatak vremena i Rebeki i Leonidasu protekao je u prijatnom
ćaskanju. Rebeka je zaboravila na vreme i iznenadila se kada je
shvatila da je puna tri sata sedela uživajući u grčkom vinu, suncu i
Leonidasovom društvu.
- Pa, moram da krenem - rekla je.
- Sve lepe stvari moraju da se završe kad-tad, zar ne?
- Za nas i naše voljene, nadam se da lepe stvari tek počinju -
šeretski je rekao Leonidas, naklonio joj se i odveo je do kola.

***

Rebeka se vratila u logor i zatekla profesora Matisona bledog

i uznemirenog. Njeni asistenti su joj rekli da su već potražili pomoć
lekara i da je lekar odredio terapiju. Skrivajući zabrinutost i zebnju
u srcu, Rebeka je ušla u profesorov šator. - Imam lepe vesti za vas.
Odobrili su nam nastavak radova i ekskluzivno pravo da iskopine
prikažemo i u Šarlotu. Naravno, nakon završetka izložbe, sve
bismo vratili u Grčku, ali otkriće pripada nama!
- Divna novost, mila - rekao je profesor, umorno se smešeći. -
Nažalost, sve ćeš morati da završiš sama. Ja se vraćam za Severna
Karolinu. Definitivno moram da budem podvrgnut lekarskom
tretmanu. Ali ne brini, poslaću ti pomoć: tvoju sekretaricu, Anitu, i
još jednog asistenta. Videćeš, sve će biti u redu.

47
 Knjige.club

- Nadam se. Uostalom, to sada nije ni važno. Vaše zdravlje je

na prvom mestu... Pa, kada letite?
- Moji grčki prijatelji su bili tako dobri da mi već sutra
obezbede let za Severnu Karolinu. Sa mnom će biti i neki vladin
službenik, a imaću i medicinsku sestru kao pratnju.
- To je lepo od njih. I ja ću se tako osećati sigurnom. Drago mi
je što i vladin službenik ide sa vama.
- Da, mladi gospodin Leonidas će ići sa mnom u Severna
Karolinu. On ionako ima neka posla u Šarlotu.
- O, svet je zaista mali. Ja sam upravo sada završila razgovor
sa njim. Upravo mi je govorio o svom odlasku u Šarlot. Nakon toga
će doći da nas poseti. Odnosno, da poseti naše iskopine - rekla je
Rebeka.
- Pa, onda se sve uklapa. Naši asistenti su me već spakovali, a
koliko čujem, i kola su tu.
- Tako brzo - čudila se Rebeka. - Žao mi je što odlazite, ali se
istovremeno i radujem što je tako. Sigurna sam da će vam u
Severna Karolini biti mnogo bolje. Uostalom, želim da budete
potpuno zdravi za promociju moje knjige.
- Hoću, ne brini. Žao mi je što napuštam ovo. Ali znam da je u
sigurnim rukama.
I profesor Matison je još jednom čvrsto stegao ruku Rebeki u
znak pozdrava.
Rebeka je još dugo mahala kad su kola s profesorom
Matisonom napuštala logor.

***

Rebeka se iznenada obrela sama u svom šatoru, u tišini i

zalasku sunca. Iako je sve ovo volela, nije znala šta da radi. Mir koji
je ovde tražila, nije našla. Po prvi put je shvatila da joj nedostaje
civilizacija ili možda, nešto drugo.
Ne mogu da prepoznam samu sebe, razmišljala je gotovo
glasno. Kako čovek može da se umori od lepote prirode, od svega

48
 Knjige.club

što voli? Ali odgovor nije nalazila ili nije htela sama sebi da prizna.
Pa ipak, u dubini mozga i srca, tinjajući bol slao je impulse u njenu
dušu i ona je snažno i gotovo u trenu poželela da bude u
Danijelovom zagrljaju.
Da bi smirila sebe, upalila je lampu u šatoru, obukla pižamu i
pre spavanja počela da recituje svoje omiljene stihove.
- Ko si?
- Kauros.
- Odakle si?
- Iz Grčke.
- Koja je svrha tvoja?
- Da služim božanskoj ljubavi i lepoti.
- Mogu li umesto Kaurosa da to učinim ja? - pitao je neko,
podigavši otvor za ulaz u njen šator.
Da nije bila šokirana, Rebeka bi sigurno vrištala, ovako su
samo njena usta ostala širom otvorena. To zaista nije bilo
priviđenje. U njen šator je upravo ulazio Danijel Paterson!
- Danijele - rekla je gotovo nečujno Rebeka.
- Ja sam - odgovorio je. - I nisam duh, stvaran sam. Upravo
sam došao iz Šarlota.
- Ali kako... kako si znao da sam ovde?
- Tvoja tetka Stela mi je sve objasnila. Kad bolje razmislim,
uopšte nije bilo teško da te nađem. Čak, mislim da sam se lakše
snašao ovde, nego moj šofer u gužvi do aerodroma.
- Danijele, zašto si došao? - pitala je Rebeka sada već jasnim
glasom.
- Već sam ti odgovorio - rekao je nežno. - Da budem tvoj
Kauros. - I ne čekajući i ne objašnjavajući ništa, kao da čini
najprirodniju stvar na svetu, prišao je Rebekinom krevetu.
Sve ono što je usledilo posle toga, Rebeka je zapamtila kao
svoje uspeće na Olimp, među bogove. Danijelovi poljupci i
milovanja odneli su je tamo.

49
 Knjige.club

***

Sunce je već uveliko obasjavalo šatore, kada se Rebeka

probudila. Na vreći, pored njenog kreveta, sedeo je Danijel i ispijao
svoju jutarnju kafu.
- Hoćeš kafu ili čokoladu? - pitao je kao da su u braku najmanje
dvadeset godina.
- Čokoladu.
- Ne misliš li da je to previše kalorija za jednu vitku mladu
damu?
- Oho, da li ti to meni određuješ kako treba da izgledam? -
pitala je Rebeka.
- A ne, izgledaš predivno i ja ne bih menjao ništa na tebi.
- Ali se, ipak, bojiš da ću se udebljati kada se budemo venčali?
Bilo je prekasno da povuče ono što je rekla. Njen mozak, još
uvek uspavan od prethodne noći, nije upalio signalna svetla i ona
je mogla samo zabezeknuto da nastavi da bulji u Danijela.
- Ovo je lepše od cvrkuta ptica koje sam čuo u zoru - rekao je
blagim glasom Danijel.
- Ali ne, ja sam samo...
- Rebeka, molim te. Zašto želiš da uništiš ovo što postoji među
nama? Zašto zaista ne učinimo onako kako osećamo?
- Ne, Danijele. Ja, u stvari, ne znam šta osećam.
- Ja znam. Ja te volim.
- Ali mi ne možemo da počnemo naš život sa prevarom, zar ne
shvataš? Nismo smeli da to učinimo Anabel, ma kakva ona bila! Mi
nemamo pravo nikome da sudimo.
- Prestani, napravićeš takvu situaciju da ću pomisliti da je
Anabel anđeo, a ne đavo.
- Bez obzira. Ja nisam smela da uradim tako nešto. O bože,
Danijele, zašto se nismo sreli u drugačijim uslovima?
- Pa možda nam mogu pomoći tvoji olimpski bogovi - šalio se
Danijel.

50
 Knjige.club

A onda se uozbiljio - Znaš, mislim da si donekle u pravu. Ali ne

što se tiče Anabel. Njoj novac nije ni bio potreban. Njoj je bila
potrebna osveta i publicitet. Znam da misliš da se mi nismo poneli
onako kako je trebalo.
- Pa tako nekako. Ipak smo prevarili Anabel.
- Možda. Ali ne želim sada da razmišljam o tome. Obećavam ti
da ću naći način da to ispravim i da sve bude u redu. Rebeka, ja
imam još samo nekoliko sati vremena do povratka u Šarlot.
- Pa, ako si toliko zauzet, zašto si uopšte dolazio? - rekla je
pomalo razdraženo Rebeka.
- Ti dobro znaš, mila, zašto sam došao.
- Znam - rekla je Rebeka, nežno ga grleći.

***

Danijel je otišao iznenada kao što je i došao. Rebeka nije imala

vremena da sabere ni svoje misli, ni svoja osećanja. Od
Danijelovog dolaska, u svesti su joj ostala dva neizbrisiva osećanja:
osećaj ljubavi prema njemu i osećaj krivice. U ovom trenutku ona
nije mogla da se nosi ni sa jednim. Žarko je želela da sve bude san.
Da jednim potezom izbriše sve i počne ponovo od početka. Ali
dobro je znala da to nije moguće.
Na njenu sreću, njeni saradnici izgleda da nisu imali ljubavne
jade i nedoumice. Sve troje su se kao vihor sjurili u njen šator i
doneli joj divnu vest: pronašli su još nekoliko velikih komada
drveta ukrašenih žadom i slonovačom.
U Rebeki je ponovo „buknuo“ duh pronalazača i ona je
zaboravila na sve svoje probleme i nedoumice i krenula sa njima.
Ono što su joj pokazali, vratilo joj je više nego dobro raspoloženje.
- Mislim da sa ovim što smo našli možemo da rekonstruišemo
Agamemnonov krevet. Bilo bi, možda, previše da očekujemo da
nađemo još nešto. I ovi komadi su se očuvali zahvaljujući tome što
su bili na velikoj dubini, u pesku, a uz to povezani smolom. Tako su
onemogućili bakterijama da rade svoj posao. Pa ipak, bilo bi

51
 Knjige.club

predivno kada bismo našli bar jednu od nogu kreveta. Tako bi

rekonstrukcija bila potpuna. Mada, na osnovu crteža i opisa... već
vidim kako će izgledati rekonstruisani krevet kralja Agamemnona.

***

U podne su svi zadovoljno seli da ručaju. Ručak se, kao i

obično, sastojao od mnogo povrća, morskih plodova i voća.
- Ponekad pomislim da je Zevs odabrao Olimp zbog dobre
klope - šalio se jedan od asistenata.
- I dobrih ženskih - dodao je drugi.
- Momci, šta ja to čujem? - rekla je „strogim glasom“ Rebeka. -
Da li se meni čini ili vama ipak nešto nedostaje?
- Pa, kad bolje razmislim kakav je u stvari Zevs bio zavodnik,
da ne kažem razvratnik, mislim da mi nedostaje mnogo toga -
rekao je smejući se jedan od njih.
- Nasuprot vama, ja uopšte ne razmišljam o tome.
- Ne bismo ni mi - smejali su sada svi naglas - da smo imali noć
kao što je bila tvoja!
- Šta... šta vi to znate?
- Hajde, Rebeka, ne budi dete. A nismo ni mi. Radujemo se
zbog tebe. Najzad, i ti treba da misliš malo o lepim stvarima.
Uostalom, ako se ti malo ne povučeš, naše karijere naučnika biće
dovedene u pitanje.
- Povlačim se, i to odmah. Vi nastavite iskopavanje, a ja idem
da obavestim gospodina Leonidasa Dukasa šta smo pronašli -
rekla je Rebeka i otišla smejući se.
Rebeka je džipom brzo stigla do grada. Službenica pošte,
starija, ali okretna Grkinja, brzo joj je dala vezu.
- Rebeka je ovde. Molim vas gospodina Leonidasa Dukasa.
- Gospodin Dukas, nažalost, nije ovde. Ja sam njegova
sekretarica. Molim vas, ostavite poruku. Preneću mu.

52
 Knjige.club

- Nije ništa hitno. Znate, radi se o našem iskopavanju. Želela

sam da kažem da smo pronašli još nešto, a gospodin Leonidas po
službenoj dužnosti mora to da verifikuje.
- Ne brinite ništa. On se sprema da dođe do vas. Sada je
morao da ode do aerodroma da sačeka nekog važnog klijenta.
Preneću sigurno vašu poruku.
- Hvala vam. Molim vas, samo nemojte da zoboravite. Ovo je
važno otkriće za vašu kulturu i za naš rad.
- Svakako. Uveravam vas da će gospodin Dukas doći čim bude
mogao.
Rebeka je najpre želela da o ovom obavesti i svog profesora u
Severna Karolini, ali veze su bile vrlo loše.
- Možda ću uspeti svojim mobilnim telefonom noćas - rekla je
službenici na centrali. - Nisam mogla da vas dobijem, pa sam
morala da dođem ovamo.
- Malo šetnje neće vam škoditi. Uostalom, kako biste videli
naš grad? Znate, on je prepun antikvarnica i zlatara. Za mladu
osobu kao što ste vi, biće sigurno interesantno da pogledate.
- Hvala vam na ljubaznosti. Mislim da ste mi zaista dali lep
predlog.
I Rebeka je odlučila da malo prošeta. Najpre je šetala obalom.
Miris mora uvlačio se u njene nozdrve, mamio je i opijao i unosio
neki čudan mir u njeno telo i dušu.
A zatim je otišla u stari deo grada. Žena iz pošte je bila zaista u
pravu. Bilo je puno malih prodavnica, antikvarnica i zlatara. U
jednu takvu ušla je i Rebeka.
- Izvolite - bio je ljubazan prodavač.
- Samo gledam. Znate, ja sam arheolog...
- O, pa mislim da imam nešto za vas.
- Nemojte mi samo reći da imate originalne iskopine - smejala
se Rebeka.
- Ne, to ne, ali imam divne reljefe, u bareljefu sve mitske grčke
junake. Mislim da će vas to interesovati. Dođite da pogledate.

53
 Knjige.club

- Zaista je stručno urađeno. O, pa imate i bogove.

- Da, gotovo sve. Možete da birate. I Rebeka je počela sa
zanimanjem da gleda, a onda je oduševljeno uzviknula. - Vi imate i
Kaurosa u bareljefu! Zaista je divno urađen: podloga od drveta
optočena srebrom, sa mermernim bareljefom. Ovo je zaista
umetničko delo!
- Nadam se da vam neće smetati cena, kada ste toliko
oduševljeni.
- Ah, vi Grci. Pravi ste trgovci. Umete sve da prevedete na
svoju vodenicu.
- Da li i vi imate neke veze sa nama?
- Ne, ja sam Amerikanka. U stvari, Engleskinja.
- Izreka „na svoju vodenicu“ je još iz Atičke Grčke.
- Možda. Ja već toliko vremena provodim van Amerike da sam
neke stvari, čak i navike, poprimila sa mesta na kojima sam radila.
- Lepotu sigurno jeste. Verujte mi, vaša lepota ne pripada ni
Americi ni Engleskoj.
- Hoće li vaše laskanje imati uticaja na cenu? - pitala je Rebeka.
- Aha, i vi volite da se cenjkate!
- Pa, ja ovde vršim iskopavanja. Verovatno sam to poprimila
od vas Grka.
- U tom slučaju, neće biti problema što se cene tiče.
I tako je Rebeka dobila divan antikvitet - umetnički izrađenog
Kaorosa, sa uklesanim stihovima koje je ona najviše volela.

***

U logoru je čekalo još jedno iznenađenje. Njeni asistenti

pronašli su još dva dela izrezbarenih postolja nogu kreveta.
Rebeka je bila prosto oduševljena. Iako je već imala naporan dan
za sobom, ostala je čitave noći da na osnovu pronađenih delova
rekonstruiše Agamemnonov kraljevski ležaj.

54
 Knjige.club

Zora je zatekla Rebeku sa olovkom i geometrijskim priborom

u ruci. Izlazeće sunce imalo je boju purpura. Takve su bile i
Rebekine oči od neprospavane noći. Ali trud se višestruko isplatio,
pred njom je stajao crtež velelepnog kreveta umetničke izrade, sa
bezbroj ukrasa, ali do savršenstva geometrijski precizno
urađenog.
Rebeka je blistala. Njeni asistenti bili su, takođe, oduševljeni.
- Dan nam je zaista lepo počeo - rekao je jedan od asistenata. -
Sa prijatnim iznenađenjem - lepota za oči i dušu.
- Nadam se da će se nastaviti tako... kao i završetak našeg
iskopavanja... Ne smem ni da pomislim da nešto krene naopačke -
rekla je Rebeka.
- Neće. Uostalom, onaj ko ume da uradi ovako nešto, imaće
snage da projekat izvede do kraja. Zar ne vidite da ste u ovoj
projekat uneli celu sebe?
I svu svoju neuzvraćenu ljubav prema Danijelu, mislila je
Rebeka, ali naravno, ništa nije rekla. Bila je zgranuta ovim
otkrićem, jer nije to želela ni sebi da prizna. Ovo priznanje toliko je
šokiralo da uopšte nije primetila dva džipa i jedan ogromni
automobil kako se približavaju logoru.
Njeni asistenti gledali su zainteresovano u tom pravcu. A
onda su džipovi i kola ušli pravo u središte njihovog logora.
Svi su, naravno, bili radoznali da doznaju o kakvoj se poseti
radi. A onda su iz džipova izašli neki ljudi u pratnji dve dame.
Rebeka je odmah prepoznala Leonidasovu sekretaricu i shvatila da
su u posetu došli vladini ljudi zaduženi za nacionalno blago i
kulturu Grčke. Čudila se samo što nema Leonidasa.
Brzo im je prišla i rukovala se sa njima. Jedan od grčkih
službenika upravo joj je predstavljao nepoznatog gospodina - Ser
Foresta... Vaš zemljak. Hoću reći, Amerikanac.
A onda su se vrata otvorila i najpre su se pojavila dva para
dugačkih nogu u srebrnosivim sandalama, a zatim i cela figura
Anabel Foresta!

55
 Knjige.club

Rebeka je držala širom otvorene oči, ali nije mogla da

poveruje. Još čudnije je bilo što je sada iza Anabel ugledala
Leonidasa. Leonidas se široko osmehnuo, uhvatio Anabel pod
ruku i poveo je prema Rebeki.
Rebeka je osetila kako joj kolena klecaju i imala je utisak da će
se svakog časa onesvestiti.
- Da ti predstavim gospođicu Anabel Foresta - rekao je
razdragano Leonidas. - Njenog oca, koliko vidim, si već upoznala.
- Da - jedva je uspela da kaže Rebeka i pružila ruku ka Anabel.
- Mi se, u stvari, poznajemo. Mislim da sam ti o našem
poznanstvu nešto već rekla - obratila se Rebeka Leonidasu.
- Pa, svet je zaista mali - počeo je da brblja Leonidas, ali
Rebeka je mislila drugačije. Želela je da se sakrije u mišju rupu.
- Dakle, ovako izgledaju arheolozi, u svom ambijentu - rekla je
Anabel sarkastičnim tonom. - Mnogo bolje nego u Šarlotu, rekla
bih.
- Moja kći ima istančan smisao za humor - rekao je sada
gospodin Foresta. - Naravno da prava lepota zasja kada joj se doda
i malo glamura.
- Ja ovoj ovde ne bih dodala ništa - nastavila je Anabel. - Ali
takav je život - trebalo je da naučim bar dve bajke napamet!
- A to su? - bio je zainteresovan i ujedno zbunjen Leonidas.
- Bajku o Pepeljugi i kako Ružno pače postaje labud.
- Žao mi je što ste stekh pogrešan utisak o meni - rekla je
skrušeno Rebeka. - Ja, u stvari, nisam želela da vas povredim.
Uostalom, moj izgled se ne može porediti sa vašim.
- Izgled ne. Ali lepota da! - bila je samouverena Anabel.
- Pa ja zaista ne znam o čemu se ovde radi - bio je zgranut
Leonidas. - Jesmo li mi došli da obiđemo nalazište ili da pričamo o
lepotama dveju dama?
- Imaš pravo, sinko - rekao je gospodin Foresta. - Hajde da
pogledamo to nalazište, da se osvežimo, pa idemo dalje.

56
 Knjige.club

Rebeki je već bilo toliko loše da i pored najbolje želje nije

mogla da se pridruži Leonidasu i ljudima iz vlade. Izvinila se i ostala
u svom šatoru.

***

Dva sata kasnije čitava ekipa bila je ponovo u logoru. Za to

vreme, Rebeka se uz hladnu limunadu donekle povratila. Smislila
je upravo šta će reći Anabel, kada je u šator ušao Leonidas.
- Sve smo obišli. Mogu ti reći da smo fascinirani onim što smo
videli. A tek tvoja rekonstrukcija Agamemnonovog kreveta!
Gospodin Foresta je oduševljen. Ja nastavljam sa njim i sa Anabel
obilazak Grčke. Znaš, on ima planove da ovde napravi mondenska
letovališta, ali da to poveže sa našom kulturom.
- Teško da će uspeti u tome. Tamo gde dođe američki
džet-set, od kulture ne ostaje ništa - besnela je Rebeka.
- Nisi u pravu - odgovorio je Leonidas gotovo vatreno. - Ti ne
možeš da zamisliš koliko je njegova ćerka suptilna i koliko je
naklonjena umetnosti.
- O mogu, i te kako. Ona je kao dobra vila - besnela je i dalje
Rebeka.
- Ništa ne razumem. Ni tebe, ni Anabel. Važno je, ipak, da je
tebi bolje. Pa Rebeka, vidimo se uskoro - rekao je zbunjeno
Leonidas i napustio njen šator.

***

Mir večeri, prohladan povetarac i lepo servirana večera, nisu

doneli mir Rebekinoj duši. Da nevolja bude još gora, neprestano je
mislila na Danijela. Najzad, kad više nije mogla da izdrži, uzela je
svoj mobilni telefon i nesvesno počela da bira Danijelov broj. Znala
je da ga odavde sigurno neće dobiti. Pokrivenost područja bila je
isuviše mala, ali ona jednostavno nije mogla da suzbije svoju želju
bar da čuje njegov glas.

57
 Knjige.club

I po drugi put u toku dana, ona se gotovo skamenila kad je

začula Danijelov glas. Puneći pluća vazduhom, jedva je uspela da
izusti. - Rebeka je ovde.
Trenutak pre nego što je začula odgovor, učinio joj se kao
večnost.
- Znači li to da je Anabel bila kod tebe?
- O, Danijele, hvala bogu. Ti znaš?
- Znam, ja sam joj rekao.
- Rekao? Šta?
- Da nije sve onako kako je ona mislila.
- I?
- Kao što vidiš, došla je lično da proveri.
- Bože, toliko patim zbog prevare prema njoj!
- Zbog prevare prema Anabel? Ali nju niko nije prevario! Ona je
sama želela da veruje u to! Zapamti da je ona mnogo lukavija nego
što ti misliš.
- Da li... da li si joj sve ispričao?
- Šta bi ti htela da joj ispričam, Rebeka?
- Pa, ne znam...
- Pusti Anabel i ne misli o njoj. Završavaj to što pre i dolazi u
Šarlot ili ja dolazim po tebe tamo - rekao je Danijel i prekinuo vezu.
Rebeka tek sada nije znala šta da misli. Ako je Danijel ispričao
sve Anabel, a ona mu oprostila... Mada, to ne liči na nju.
Ili su se, možda, nešto drugo dogovorili?
Njenim pitanjima nije bilo kraja. Jedno je znala sigurno. U
rekordnom roku mora sve da završi i da se vrati u Severna
Karolinu. Neka već jednom ova farsa izađe na videlo, pa kako
bude!

***

Ujutro je pozvala svoje asistente na dogovor.

58
 Knjige.club

- Pošto smo gotovo sve završili ovde, moj predlog je sledeći:

razgovaraću sa predstavnicima grčke vlade da nam dozvole
prenos naših arheoloških iskopina, pre svega Agamemnonovog
kreveta, kako bi mogli da napravimo postavku u Severna Karolini i
završimo knjigu. Posle toga se, naravno, ovo vraća u Grčku. Moj
deo posla bih završila ja. I čim to završim, odlazim u Šarlot. Vas
ostavljam ovde da obezbedite arheološko nalazište, propisno
odmorite, napravite preostale šeme i skice i naravno, kada sve
bude gotovo, demontirate svu opremu i logor...
- Mi nemamo ništa protiv tog plana - odgovorili su njeni
saradnici. - Nadamo se da nećeš tako puno žuriti, što se knjige i
izložbe tiče. Obećaj nam da ćeš nas sačekati. Mi smo deo tima i
moramo prisustvovati i jednom i drugom.
- Svakako, a sada na posao! Rebeka je već sledećeg dana
imala veliki problem. Nije mogla da pronađe Leonidasa. Njena
sekretarica joj se samo rekla da zbog vladinih poslova sa
gospodinom Forestom obilazi Grčku i da ne zna kada će biti
slobodan.
Njeni pokušaji da nađe zajednički jezik sa ostalim službenicima
vlade, nisu dali očekivane rezultate. Svi su bili ljubazni, ali svi su
nalazili izgovore da nisu ovlašćeni da potpišu njene papire.
Provela je dva uzaludna dana u Atini, a onda morala da se
vrati u logor.
Ali više nije želela da čeka. Naredila je asistentima da se sve
spakuje. Lično je nadgledala svaki deo i svaki crtež. Označavala je
sanduke i kompjuterski pripremila dokumentaciju. Nadala se da će
ovako solidno urađen posao za Leonidasa biti dovoljna garancija i
da će potpisati papire bez obaveze ponovnog uvida.

***

U petak uveče je zvonio njen mobilni telefon.

- Izvinjavam se što je kasno - govorila je Leonidasova
sekretarica. - Gospodin Dukas me je zamolio da vam prenesem da

59
 Knjige.club

će sutra doći u logor. Znate, ja sam objasnila sve i on je razumeo.

Smatrao je da je najbolje da to završite sutra, iako je vikend.
- I ne slutite koliko ste me obradovali. Puno vam hvala. I
nemojte se izvinjavati zbog vremena. Za dobre vesti nikada nije
kasno.
Sva oduševljena izašla je iz svog šatora i vest prenela osoblju
logora i asistentima.
- U tom slučaju - setio se jedan od asistenata - možemo za
sutra da pripremimo malo slavlje. Time ćemo krunisati naš
naporan rad, a i zahvaliti se gospodinu Dukasu i grčkoj vladi.
- Vrlo si dosetljiv, Pakstone. Šta bih ja bez ovakvih saradnika?
- Pa nisam nešto naročito dosetljiv. Pre bih rekao da nisam
zaljubljen. Ovo nije neka posebna ideja. Uvek smo slavili završetak
posla, zar ne?
Rebeka se pravila da je prečula Pakstonov komentar i dala se
na uputstva oko organizacije sutrašnje male svečanosti.

***

Jutro je bilo vedro i prozirno čisto, poput detinje duše.

Rebeka je obukla laganu belu haljinu i ravne sandale. Sedela je na
stolici ispred šatora, ispijala svoju jutarnju kafu i dozvolila da joj
mir i spokojstvo ispune dušu. Želela je da za trenutak sve stane i
da uživa u lepoti jutra. Njeno srce je, ipak, izvan svih kontrola, slalo
otkucaje poput treptaja ptice zarobljene u letu.
Oko podne, kada su svi već mislili da gospodin Dukas uopšte
neće stići, Rebeka je primetila oblak prašine, pa džip i kola. Sada
nije morala da misli ko ovako luksuznim kolima dolazi na mesta
gde se vrše iskopavanja. Nepogrešivo je znala da je to Anabel.
Anabel je kao i prošlog puta došla u velikom stilu. Njenu
odeća i kretanje kao po modnoj pisti, nije moglo ništa da zaustavi -
čak ni pesak i kamenje. Leonidas je galantno držao za ruku i
pomagao joj da održi ravnotežu na svojim visokim potpeticama.

60
 Knjige.club

- Najzad smo stigli. Već je velika vrućina, znam, ali Anabel nije
mogla ranije da krene.
- Ne mari. U kolima imam klima uređaj, smeta mi samo što je
ovde vruće - odgovorila je Anabel, pružajući ruku Rebeki.
- Zaista mi je žao, Anabel. Još uvek nije izmišljen klima uređaj
za otvoren prostor. Ali ko zna, možda ćeš ti uspeti da ubediš
nekog naučnika da ga izume samo za tebe - rekla je Rebeka i
očekivala da Anabel počne da „bljuje“ vatru.
Suprotno njenim očekivanjima, ona se samo osmehnula,
čvršće stegla Leonidasovu ruku i gotovo ljubaznim glasom pitala. -
Da li mogu negde da se osvežim, mislim, dok Leonidas sa tvojim
asistentima potpisuje sve one papire?
- Svakako, izvoli ovde - rekla je Rebeka i povela je prema
šatoru napravljenom za proslavu.
- Pa moje dame, tako će biti najbolje. Ja idem da završim
posao, a vas dve se odmarajte. Videćemo se uskoro.
- Anabel, da li ti želiš nešto da mi kažeš? - rekla je Rebeka kada
su najzad sele.
- Pa, tako nekako. U stvari, da ti objasnim neke stvari. Vidiš, ja
sam o tebi saznala sve, gotovo sve, još onog jutra. Danijel je bio
dovoljno pošten da mi kaže da ti, u stvari, izgledaš vrlo lepo. Tako
sam ja bila o tome obaveštena pre nego što smo okončali
razvod...
- Ali zašto onda?
- Iskreno da ti kažem, ja sam smatrala da su arheolozi vrlo
dosadne osobe. I mislila sam da ćeš ti jako nervirati Danijela... A
onda, umorila sam se od svega. U stvari, moj odnos prema tebi
promenio se onog trenutka kada sam upoznala Leonidasa. On je
sa toliko oduševljenja govorio o tebi, da ja jednostavno nisam
mogla da izdržim, a da mu ne pokažem da postoji na svetu još
mnogo interesantnih žena... Ili bar jedna. I tako... Moj otac je bio
zainteresovan za posao u Grčkoj, a ja za Leonidasa. Sada, posle
nedelju dana provedenih sa njim, mislim da on ne može da misli ni
o čemu drugom, osim o nama.

61
 Knjige.club

- A tako! Zbog čega si onda bila tako gruba kada smo se srele
prvi put?
- Ne znam. Mnogo sam bila ljubomorna, nesigurna... Po prvi
put u životu. Vidiš, ja i dalje ovaj tvoj posao smatram čudnim i
nikada, ali nikada ne bih radila tako nešto... Ali videla sam da tebe
svi cene i to mi je smetalo...
- Da li ti smeta i sada?
- Ne. Otkako smo ja i Leonidas ugovorili datum našeg
venčanja, ne smeta mi više.
- Ti i Leonidas ćete se venčati? - bila je iznenađena Rebeka.
- I to vrlo brzo. Za dve nedelje. Bilo bi i ranije, ali ja želim da se
venčamo ovde u Grčkoj, na jahti koju mi tata poklanja kao
svadbeni dar. Biće to venčanje dostojno princeze, zar ne?
- Ako ti i Leonidas tako želite...
- Ali zar ti i Danijel nećete imati spektakularno venčanje?
Rebeka se ugrizla za usnu da ne bi rekla da neće biti nikakvog
venčanja, ali je, ipak, rekla da će biti verovatno vrlo skromno.

***

Leonidas se vratio uspešno obavljenog posla, zajedno sa

Rebekinim asistentima. Iako je bio vidno umoran, prosto je zračio
kada se okrenuo ka Anabel.
- Sve je gotovo. Možemo da ostanemo sada koliko ti želiš, pa
onda nazad u Atinu.
- Rebeka i ja smo se baš lepo ispričale - rekla je umiljato
Anabel. - Rekla sam joj za naše venčanje.
- Pa, u tom slučaju, čestitam, Leonidas, i želim ti od sveg srca
sve najbolje.
- Hvala, Rebeka. Nadam se da ćeš biti među našim gostima na
svadbi.
- Lep poziv. Nažalost, ne mogu. Vidiš i sam da je ovde sve
gotovo. Sutra letim za Šarlot. Imam more obaveza tamo.

62
 Knjige.club

- Prema Danijelu, pre svega - šalio se Leonidas. - Mada ja to ne

bih zvao obavezom, već nekim lepšim imenom.
- Ko kaže da Grci nisu rođene poete - uzvratila je Rebeka.
- Nažalost, ja ću najpre morati da završim posao oko izložbe u
muzeju.
- Danijel i ti ćete zaista biti divan par. I on je uglavnom mislio
samo na posao. Nije imao vremena za nas dvoje - rekla je Anabel.
- Hej, dosta o Danijelu. Postaću još i ljubomoran - „zapretio“ je
Leonidas.
- A, to nećemo dozvoliti. Mi smo ovde povodom završetka
posla, a u vašu čast smo priredili malo slavlje. Izvolite ovuda -
pokazala im je Rebeka u pravcu osvetljenog šatora.

***

Stenli je zaista sve prvoklasno pripremio. Sve, od hrane, pa do

muzike. Naime, pozvao je mali lokalni orkestar i uz zvuke sirtakija,
svi su se osećali lepo.
Anabel je neprestano igrala. Čak je i zapevala kada su, na
kraju, Stenli i Rebeka uzeli gitare.
Uveliko je već prošla ponoć, kad su se Leonidas, Anabel i
njihovi pratioci odlučili da krenu.
- Sačekajte samo trenutak, odmah se vraćam - kazala je
Rebeka i otišla u pravcu svog šatora. Nedugo zatim, vratila se sa
nečim velikim, zamotanim u zlatni papir.
- Ovo je za vaše venčanje. Ja tada neću biti ovde. Zaista vam
želim sve najbolje.
Anabel je sa zanimanjem otvorila paket. Pred njom je na
mesečini zablistao majstorski urađen Kauros!
- Kauros - rekao je oduševljeno Leonidas. - O, Rebeka, ovo je
zaista predivno. Beskrajno ti hvala!
- Kauros, ko je to? - upitala je Anabel.
- Dušo, nemoguće da ne znaš. On je simbol Grčke i nas samih.

63
 Knjige.club

- Ne znam ništa o tome. Ali vidim da je nešto vredno. Hvala,

Rebeka. Žao mi je što ja tebi nemam čime da uzvratim.
- I ne slutiš kakav si mi poklon dala, Anabel. Vratila si mi mir i
spokojstvo - rekla je radosnim glasom Rebeka.
- I Danijela - nadovezala se Anabel. Ali kada je to rekla, u
njenom glasu nije bilo ni zlobe, ni ljubomore. Bila je sasvim mirna.
Rebeka je shvatila da je Anabel konačno našla svoju ljubav i svoj
životni put.
Početak nedelje bio je kraj Rebekinog boravka u Grčkoj. Sve je
bilo spakovano i natovareno na džip. Vozač je već trubio Rebeki da
je vreme za polazak. Ona se pozdravljala sa svojim asistentima,
saradnicima i činilo joj se, i sa svojim dotadašnjim načinom života.
Još jednom je bacila pogled na logor i u mislima doživela svu
lepotu i mukotrpnost svog rada. A onda je mahnula rukom i ušla u
džip.
U Londonu je imala presedanje i pauzu od tri sata iskoristila je
da se javi svojoj tetki u Šarlotu.
Stela je bila oduševljena što je čuje. - Da li ti to dolaziš po
Danijelovom pozivu?
- Ličim li ti na nekog takvog?
- Izvinim dušo, samo sam se šalila. Znam da si završila svoj rad
u Grčkoj i jako se radujem što ćemo se videti.
- Spremi mi toplu čokoladu, hoćeš li?
- Sve za tebe, mila. Željno te čekam. I ne brini, razgovaraćemo
o svemu.

***

Točkovi aviona snažno su parali pistom aerodroma u Šarlotu.

Rebeka je čvrsto sedela na svom sedištu, čekala da se avion
zaustavi i začuje objavu stjuardese da je let završen.
Gospode, koliko imam prtljaga, trebaće mi bar dva sata da
pronađem nosača i neki ogromni taksi da sve to smestim. Trebalo

64
 Knjige.club

je, ipak, da obavestim moju sekretaricu, da se ona pobrine oko

svega.
Ali nije imala razloga za brigu. U gomili je ugledala Marka,
Karolinu i Stelu.
Oho, ovo je pravi svečani doček, pomislila je i požurila im u
susret.
- Divno izgledaš - govorile su uglas i Stela i Karolina. - Zaista,
kao da si vreme provodila po salonima lepote, a ne na arheološkim
iskopavanjima.
- Kao što znate, priroda je najveći čarobnjak, zar ne? - smejala
se Rebeka. - Nego, ja imam ogroman prtljag. Marko, sve je
obeleženo.
- O Rebeka, za ovo mi je potreban kamion i to od deset tona.
Nego, uzmi samo ono što ti je najpotrebnije, a ostalo ćemo
lagerovati u magacinu aerodroma. Neka se tvoja sekretarica
pobrine za to.
- U redu, Marko, ali ova tri sanduka idu sa mnom. Od njih ne
mogu da se odvojim.
- Tri sanduka, jesi li ti normalna?!
- Marko, prepusti to meni - začula je Rebeka dobro poznat
Danijelov glas.
- Danijele, šta ti radiš ovde?
- Čekam svoju buduću suprugu. I ne vidim ništa čudno u tome.
- Ja, ovaj... Tu su i moji rođaci. Stela mi je spremila vruću
čokoladu...
- Lepo je što su došli da te vide. A čokoladu će popiti bez tebe.
Mi idemo u moj stan.
- Ali, Danijele, ja moram neizostavno da ponesem i sve
sanduke. I moram da obezbedim nekog ko će sve to montirati.
- Rekao sam ti da nema problema. Biće onako kako želiš.
I dok je Danijel grlio i vodio prema izlazu, Rebeka je zbunjeno
mahnula svojim rođacima.

65
 Knjige.club

U Danijelovom stanu već su čekali njeni sanduci i, naravno,

monteri.
- Pa, Rebeka, kaži svoje želje.
- Molim vas, pođite sa mnom - obratila se monterima. - Ko je
vođa posla? Evo vam planovi.
- Ne brinite, gospođo, ja se odlično u ovo razumem.
Danijel je prekinuo njihov razgovor... Nežno je obuhvatio
Rebekina ramena i poveo je u dnevnu sobu.
- Hoćeš li da se osvežiš posle puta?
- Da, tuširanje bi mi dobro došlo.
- Ovuda - rekao je Danijel i galantno je poveo prema kupatilu.
Danijelovo kupatilo ličilo je na mali bazen. Bez tuševa, ali s
vodom koja je izbijala iz podzemnog dela kade. Rebeka je imala
utisak da se nalazi u toplom termalnom izvoru, koji je miluje i
uspavljuje kao ruka njenog oca, koji ljulja njen pokretni krevetac,
onda kada je bila sasvim mala devojčica.
- Rebeka, nije moguće da si zaspala? Nema te već čitav sat!
- Nisam, samo sam razmišljala o svemu.
- O svemu?
- O tebi, meni, Anabel...
- Mogu li da ti se pridružim u razmišljanju? Mislim, ovde u kadi.
- A ne. Moja razmišljanja prestaju kad se ti pojaviš. I dodaj mi
ogrtač. Izlazim odmah.
- Dakle, hoćeš li mi reći šta si razmišljala o Anabel? - pitao je
Danijel kad je najzad izašla iz kade.
- O njoj ?
- Ona me više ne interesuje. Našla je svoj put, a ja svoj mir.
- A nas dvoje? Šta si razmišljala o nama?
- Moglo bi se reći da sam pre razmišljala o sebi.
- A to je?
- Kako da dobijem porodični prsten i nakit, naravno.
- I?

66
 Knjige.club

- Preko Agamemnonovog blaga. Jesu li monteri završili

posao?
- Da. Upravo sam platio.
- U tom slučaju, pođi sa mnom. Na sredini Danijelove
spavaće sobe, u svoj svojoj veličini i lepoti, blistao je
Agamemnonov krevet.
- Izradili su ga grčki majstori po mojim nacrtima, a prema
originalu...
Danijel nije ništa rekao, samo je poneo Rebeku prema
krevetu. Rebeka je znala da time počinje njihov let među zvezde.

KRAJ

67