~1~

Sandra
Braun

Na talasu
ludosti

~2~
 I

Vest o nesreći je bila najvažnija te večeri. Nesreća se odigrala u

planinama severne Italije.
Litica na koju su se alpinisti penjali, predstavljala je težak zalogaj
čak i za najiskusnije. Posle pada u ponor dubok tridesetak metara, u
životu je ostao samo vođa ekspedicije Adam Kavanah. Saznanje o
njegovom padu i mogućim povredama izazvalo je pravu paniku među
hiljadama njegovih nameštenika širom sveta.
Ted Rendolf nije paničio. Kada je čuo vest, zastao je i spustio
igračku koju je opravljao za svog sina Meta. Naredio je dečaku i njegovoj
sestri Megan da ćute.
Prišao je televizoru i pojačao ga do gornje granice. Onda je pažljivo
saslušao ostatak vesti:
„... jedini preživeli. Ranjenik je prenet u Rim, gde će se njegove
povrede ispitati. Rezultati će biti poznati već ove večeri. Ostala dvojica
učesnika ekspedicije bili su francuski trkački as Pjer Gotije i engleski
bankar Aleksander Arington. Njih dvojica su ostali na mestu mrtvi.
Gospodin Kavanah je vlasnik hotelskog lanca. On je...”
- Pa, tamo mama radi! - uzviknuo je iznenada Met.
- Da li oni govore o onom Adamu kojeg mi poznajemo? - upitala je
Megan.
- Da, o njemu. Ćutite... Usledio je izveštaj iz Rima:
- Kakvo je mišljenje doktora o stanju zdravlja gospodina Kavanaha?
- upitao je njujorški reporter svog kolegu iz Rima.
- Doktori još uvek ništa ne mogu sa sigurnošću da kažu. Bolnica
odbija da pruži ma kakav izveštaj dok sva ispitivanja ne budu privedena
kraju. Saznali smo samo da je u pitanju teška povreda kičme.
- Da li je povređeni bio prvi svesti, kada su ga doneli u rimsku
bolnicu?
- Mada to nije zvanično potvrđeno, nezvanično se saznaje da nije
bio pri svesti. Čim je helikopter sleteo, njega su uneli u zgradu.
Dobićemo dodatna obaveštenja...
Ted je iznenada prišao televizoru i isključio ga.
- Budala... - promrmljao je.

~3~
 - O kome to govoriš? - upitala je njegova žena Elizabeta koja je
upravo ušla u sobu.
- Mama, znaš li o kome su sada govorili na televiziji? - javila se
Megan.
- Met, Megan, idite u svoju sobu - naredio im je Ted s neočekivanom
oštrinom.
- Ali, tata...
- Idite. Hteo bih na miru da razgovaram sa vašom mamom.
- Ali, ona...
Ućutali su kada su ugledali njegvo strogo lice. Bilo im je jasno da je
njihov otac želeo da razgovara o nečem veoma važnom.
- Tede, o čemu se radi?
Prišao je Elizabeti i spustio joj svoje krupne ruke na ramena, kao da
je želeo da je smiri.
- Ne bih želeo da se uzbuđuješ - dodao je.
- Izraz na tvom licu bio je dovoljan da se uzbudim. Šta se dogodilo?
Nešto užasno... To mi je jasno. Je li u pitanju mama, ili Lili? Ili tata?
Elizabetin prvi muž je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Dobro je
znala kako to izgleda kada čovek čuje najstrašnije vesti. Obuzela je
mučnina, upravo kao onog jutra kada je na zvuk zvona otvorila vrata i
ugledala policajca sa kapom u ruci i pogledom punim sažaljenja.
Uplašeno je uhvatila prednji deo Tedove majice.
- Reci mi! - Reč je o Adamu.
- O Adamu? - lice joj je istog trenutka prebledelo.
Elizabeta je dosta dugo radila sa Adamom Kavanahom. U početku je
njihov odnos bio čisto poslovan, ali se vremenom promenio i pretvorio
u duboko i iskreno prijateljstvo.
- Da li se nešto dogodilo Adamu? - upitala je uzrujano.
- Pao je sa litice dok je planinario po Italiji.
- Da li je poginuo?
- Nije, ali je ozbiljno povređen. Preneli su ga u Rim, u bolnicu.
- Ozbiljno povređen? Kako?
- Nisu još sigurni...
- Tede!
- Povređena mu je kičma.
~4~
 - Ozbiljno? - suze su zablistale u Elizabetinim očima.
- Ne znam - odvratio je.
Bilo mu je jasno da mu Elizabeta nije verovala.
- Kunem ti se da ne znam. Ni novinari još ne znaju. Ipak, ne miriše
na dobro.
Elizabeta je naslonila glavu na muževljevo rame. Njegov čvrsti
zagrljaj delovao je umirujuće.
- Adam se toliko radovao zbog putovanja. Kada mi je rekao da
namerava da se popne na vrh planine, rekla sam mu da je glupo da
čovek rizikuje život zbog tako glupog sporta. Ipak, ja sam se samo šalila.
Sa njim su išla još dvojica. Šta se dogodilo njima?
Tedovi prsti su uronili u njenu gustu kosu.
- Obojica su poginuli - rekao je oprezno.
Zadrhtala je.
- Čuo sam da se jedan od njih okliznuo i povukao ostalu dvojicu za
sobom.
- Znajući Adama, uverena sam da će on preuzeti odgovornost na
sebe, bez obzira da li je on stvarno odgovoran, ili nije. Šta ćemo sada da
radimo?
- U ovom trenutku nema načina da mu pomognemo.
- Moram nešto da preduzmem, Tede.
- Moraš da misliš na sebe, Elizabet. I na bebu. Adamu ne bi bilo
pravo kada bi se njegovo kumče našlo u opasnosti - blago je spustio
ruku na njen stomak.
- Mogla bih da zamolim gospođu Adler da pripazi na decu. Već
večeras bismo mogli da odletimo u Čikago, a odatle u Rim.
- Ne dolazi u obzir da ti letiš u Rim - odlučno se usprotivio Ted.
- Ne mogu tek tako da sedim ovde, ne preduzimajući ništa -
odvratila je.
- Tokom narednih dana imaćeš mnogo posla. Ima toliko stvari o
kojima češ morati da vodiš računa. Nanastupiće pravi haos, sve dok se
sa sigurnošću ne bude znalo koliko su ozbiljne Adamove povrede. Ti ćeš
biti njegov oslonac ovde. Treba da vodiš poslove, umesto da šetaš po
hodnicima nekakve bolnice u Rimu, kršeći ruke zbog nemogućnosti da
mu pomogneš.

~5~
 Mislim da si u pravu. Znam da si u pravu. Jednostavno se osećam
tako beskorisno.
Ted to nije rekao, ali je pomislio tako će se Adam Kavanah osećati
još beskorisnijim kada bude shvatio da će ga njegova povreda bar na
neko vreme privezati za krevet.
- Jadnik... - promrmljao je, nadajući se da ga Elizabeta neće čuti.

~6~
 II

- To je najgora zamisao koju sam ikad čula.

Lili Mejson je stajala bosonoga, u kratkim pantalonama i širokoj
majici zavrnutih rukava. Zabacila je glavu tako da su joj tamne i guste
kovrdže zatreperile na potiljku.
- Nisi ni čula do kraja - govorila je Elizabeta mlađoj sestri.
- Čula sam već dovoljno. Adam Kavanah. To ime mi je dovoljno da
odbijem svaki vaš predlog. Hajde da zaboravimo da ste ga uopšte
pomenuli i da pređemo na sladoled. Bez ljutnje. U redu? - odvratila je
Lili.
Ted i Elizabet su je promatrali bez reči. Bilo joj je jasno da se njih
dvoje neće predati bez borbe. Lili je sela na kauč u dnevnoj sobi i
podvila noge.
- Onda mi odmah recite o čemu se radi. Posle toga ćemo preći na
zanimljivije stvari.
- Njemu nije dobro, Lili. - Većini pacijenata sa povredom kičme nije
dobro. Naročito ne u početku. Većina njih nema dovoljno novca da
omogući sebi sve one pogodnosti koje je omogućio vaš gospodin
Kavanah. Zahvaljujući svom računu u banci, on ima više doktora i
bolničarki oko sebe, nego većina sličnih bolesnika. Nisam mu potrebna
još i ja - ironično je završila.
- To nije lepo od tebe, Lila - prekorno joj je rekla Elizabeta.
- Mene ne zanima koliko on novca ima. Zapravo, on sam me ne
zanima.
- Ipak ne vidim zbog čega nećeš da postaneš njegov terapeut -
Elizabeta nije odustajala.
- Zato što mi se on ne dopada - odvratila je Lili.
Podigla je ruku, da bi im stavila do znanja da ne trpi nikakve
prigovore.
- Znam da je naša netrpeljivost uzajamna - dodala je.
- To ne bi trebalo da ima veze sa poslom.
- Ne bi trebalo, ali ipak ima! Momci kao što je on, a kojima je
potrebna pomoć terapeuta, obično su najgori. Oni su najgora vrsta
pacijenata. Deca obožavaju bolničarke zbog ljubavi i pažnje koju im one
~7~
ukazuju. Stariji ljudi su zahvalni zbog vaše ljubaznosti. Čak i mlade žene
su vam patetično zahvalne. Samo ljudi kao što je Kavanah ne znaju šta je
zahvalnost. Bolničko osoblje obično odbija da ima posla s njima.
- Ali, Lili...
- Čemu sva ta rasprava? - umešao se Ted, svestan da ih njihov
razgovor nikuda neće odvesti.
- Momci kao što je Kavanah obično su pre povrede bili u sjajnoj
fizičkoj kondiciji. Povredili su se zbog toga što su nepotrebno izlagali
opasnostima. Oni su avanturisti. Postaju nemogući kada ih povreda
priveže za postelju. Ne mogu da se pomire sa saznanjem da više nisu
superiorni. Odbijaju da sarađuju. Postaju zli, kao da žele da kazne sve
oko sebe zbog povrede. Jednom rečju, postaju nemogući.
- Adam nije takav.
- Tačno. On je mnogo gori. Izgubio je više od ostalih - objasnila je
Lili.
- Biće mu jasno da si došla da bi mu pomogla.
- Odbaciće svaki pokušaj pomoći s prezirom.
- Biće ti zahvalan.
- Boriće se...
- Ti ćeš biti njegov prvi zračak nade.
- Ja ću biti njegovo žrtveno jagnje - Lili je uzdahnula.
Bilo joj je jasno da Elizabeta neće tek tako odustati.
- Ne pada mi na pamet da se izlažem njegovom teroru. Jednom
rečju, ne pada mi na pamet da prihvatim tvoj predlog. Jesmo li završili?
Elizabeta se okrenula prema Tedu, kao da ga je molila za pomoć.
- Preduzmi nešto - rekla mu je. Nasmejao se i slegnuo ramenima.
- Šta želiš da učinim? Ona je odrasla žena. Sama odlučuje o svojim
postupcima.
- Hvala ti, Tede - odmah je odvratila Lili.
- Za razliku od mene, ti si video Adama nakon povrede. Ispričaj Lili
šta su ti rekli njegovi doktori - Elizabeta se obratila Lili.
S teškim uzdahom na usnama, Lili se ponovo okrenula prema Tedu.
- Išao sam na Havaje, da bih video Adama - objasnio joj je Ted.
- Mislila sam da je on i dalje u Rimu.

~8~
 - Bio je. Na svoj zahtev prebačen je u bolnicu u Honolulu, pošto se
oporavio od operacije.
- Zar su ga operisali? Ako sam dobro shvatila, kičmena moždina nije
bila povređena - uprkos ličnoj netrpeljivosti, Tedove reči su u njoj
probudile profesionalno interesovanje.
- Na sreću, kičmena moždina je ostala čitava. Ipak, nekoliko
pršljenova je bilo naprslo i neki delovi su se pomerili, tako da su doktori
morali da intervenišu. Ne razumem se u njihove dijagnoze i mogu samo
da kažem da mu je kičma bila kontuzovana. Udarac je izazvao otekline.
- Naravno, a otekline pritiska ju nerve. Sve dok se te otekline ne
povuku, ni doktori ne mogu da kažu kakve će biti posledice. Da li će ih
biti i da li će paraliza ostati trajna...
- Upravo tako - odvratio je Ted, klimajući glavom.
- Operacija je verovatno stvorila uslove za nove otekline duž
kičmenog stuba i odložila vreme oporavka - dodala je Lili.
- Da, ali Adam je operisan pre tri nedelje. Trebalo bi da se do sada
pojave prvi znaci poboljšanja, ali njih nema.
- Da li je on i dalje paralizovan? - Jeste.
- Da li oseća deo tela ispod struka? - nastavila je Lili sa pitanjima.
- Ne oseća.
- Trebalo je da već počne sa terapijom. Da li je počeo? - upitala je
Lili.
- Jeste, ali njegove reakcije nisu baš najbolje - objasnio joj je Ted.
- Verovatno je pružio otpor. Upravo o tome sam vam govorila,
odbijajući da budem njegov terapeut. Ljudi kao što je Adam uvek
pružaju otpor.
Većinom zbog straha da nikada više neće biti isto kao što je bilo.
Pokušavaju da rade po svome, ili neće ništa da rade. Ne znam samo koji
je put odabrao Adam Kavanah.
- Neće ništa da radi.
Lili se pobednički osmehnula.
- Misliš li da je on krivac? - upitao je Ted.
- Nije moje da određujem krivce. Na meni je da ih ubedim da je
pasivnost najgori neprijatelj bolesti. Da ih utešim zbog onoga što su
izgubili.
Ted je prošao rukom kroz kosu.
~9~
 - Znam. Izvini. Da si ga samo videla kako leži bespomoćno i traži
sažaljenje...
- Viđam takve bolesnike svaki dan. Ima ih i koji zaslužuju više
sažaljenja od Adama Kavanaha.
- Ne sumnjam da je tako. Nisam mislio da Adam ima prednost nad
ostalim nepokretnim pacijentima.
- Za razliku od drugih, Adam nam je prijatelj. Jedan od najboljih -
umešala se Elizabeta.
- I moj smrtni neprijatelj. Među nama se pojavila mržnja od prvog
trenutka. Trebalo bi da se sećaš, Elizabeta, pošto si nas ti upoznala.
- Da, sećam se.
- Sećaš li se kako je bilo na tvom venčanju? Adam i ja smo jedva
uspeli da odigramo valcer do kraja.
- Optužio te je da si htela da vodiš...
- Nisam htela da vodim, ali mi se nije dopadalo kako je on vodio
igru. Prošlog Božića je otišao iz vaše kuće čim sam stigla - dodala je Lili i
Ted i Elizabeta su se značajno pogledali.
- Naravno, posle tvoje primedbe da su pokloni ko je je on doneo bili
koješta - javila se Elizabeta.
- Neprekidno je pričao koliko je platio za njih. Čovek bi rekao da je
dao čitavo bogatstvo za tih nekoliko tričarija.
- Ipak je to bila uvreda za njega - Ne krivim ga zbog toga. Adam je
veoma pažljiv momak...
- Moje dame, svi smo svesni netrepeljivosti između Adama i Lili.
Ipak, okolnosti nam nalažu da zakopamo ratne sekire - umešao se Ted.
- Kao terapeut ja svakako moram da zaboravim na ličnu
netrpeljivost. Ipak, to ne znači da će se Adam pristojno ponašati prema
meni i da će pristati na saradnju.
- Možda i neće. Ipak, u pitanju je njegov život, Lili.
- On je još uvek živ.
- Po njegovim shvatanjima više nije. Znaš dobro da je Adam bio
veoma ambiciozan i aktivan čovek. Taj pad sa stene prekinuo je sve
njegove aktivnosti.
- Nastaviće on da živi onako kako je živeo i ranije. Doktori tvrde da
ne postoje razlozi za trajnu paralizu-

~ 10 ~
 - Adam im ne veruje. Neko mora da ga ubedi da njegova paraliza
nije trajna. Jedan doktor mi je rekao da su šanse za ozdravljenje male,
ukoliko se duže čeka.
- To je tačno.
Elizabeta je ustala i prišla sestri. Obuhvatila je Liline ruke svojima i
rekla:
- Molim te, Lili... Znam da mnogo tražim od tebe. Ipak, posao na
Havajima nije tako rđava stvar.
- To nije pošteno od tebe, Elizabeta. Ko može da odoli ponudi da
radi na Havajima i takvoj molbi?
- Molim te... - ponovila je Elizabeta s osmehom.
- Morala bi da tražim odsustvo iz bolnice i da ostavim ostale
pacijente koji zavise od moje pomoći.
- Ima još sposobnih terapeuta u tvojoj bolnici.
- Zašto ne biste zaposlili nekog od njih?
- Niko nije dobar kao ti.
- To je prazno laskanje.
- Dobićeš trostruko veću platu od one koju dobijaš sada.
- To je već ucena.
- Vratićeš se potamnelog tena.
- Imam utisak da su stvari mnogo složenije nego što ste mi vas
dvoje rekli. Koliko je terapeuta već pokušalo da radi sa Kavanahom?
- Ne znam sigurno...
- Trojica. Nema smisla da je lažemo. I tako će otkriti istinu čim bude
stigla tamo - umešala se Elizabeta.
- Ali će tada među nama biti pola Pacifika...
Lili se nasmejala.
- Trojica! Stvari stoje mnogo gore nego što sam mislila. Kakve su
bile njegove primedbe na terapeute?
- Prvi je bio muškarac. Adam je odmah rekao da ima ruke kao
cepanice i da je verovatno stigao iz nekog logora za trening komandosa.
- Kako je to dirljivo - primetila je Lili sa ironičnim osmehom.
- Drugi terapeut je bila žena. Izletela je iz njegove sobe sva
uplakana. Nikada nismo saznali šta joj je Adam rekao.
- Njoj? Je li bila mlada? Ted je samo klimnuo glavom.
~ 11 ~
 - Mogu da zamislim! Nemate pojma koliko ti ljudi umeju da budu
maštoviti. Šta se dogodilo sa trećim?
- Još jednom su pokušali sa muškarcem. Adam je tvrdio da je on...
- Homoseksualac - dodala je umesto njega Lili.
- Drago mi je da shvataš.
- Taj čovek je klasičan slučaj - Lili je ustala i prišla prozoru,
posmatrajući sivi jesenji pejzaž i zamišljajući šarenilo boja na Havajima.
Zar je ozbiljno razmatrala mogućnost da postane terapeut Adama
Kavanaha? Čoveka kojeg je toliko mrzela, da nije mogla da progovori s
njim čak ni nekoliko običnih reči...
Najzad se okrenula i ponovo pogledala Elizabetu i Teda.
- Da li ste razgovarali o tome sa osobljem bolnice u kojoj Adam leži?
- Jesmo. Dali su nam zeleno svetio. Zapravo, Adam više nije u
bolnici. Preselio se u svoju kuću.
- Da li ću imati pravo da u potpunosti odredim terapiju? Ne želim
da iko ocenjuje moje metode i da mi se meša u posao.
- Šta nameravaš da uradiš tom sirotom momku?
Lili se osmehnula kada je čula Tedovo pitanje.
- Znamo da ćeš ti uraditi ono što je najbolje za Adama. To nam je
dovoljna garancija.
- Još uvek nisam rekla da pristajem.
- Hoćeš li, Lili?
- Ko me plaća?
- Npvac dolazi sa Adamovog ličnog računa.
- Dobro. On može da plati moje usluge. Nemojte da mislite da neću
pošteno zaraditi svoju platu. Zaradiću i dvostruko više. Moja cena je sto
dolara dnevno plus put i troškovi mog boravka na Havajima.
- Slažemo se - prihvatila je Elizabeta.
- Pored toga, on nema pravo da me otpusti. Niko nema prava da me
otpusti osim vas.
- U redu. Znači, prihvatila si posao? - Elizabeta kao da još uvek nije
bila sigurna.
- Naravno da jesam. Kako mogu da odolim kada mi se pružila šansa
da u svoje ruke dograbim mrskog Adama Kavanaha? - osmehnula joj se
Lili.
~ 12 ~
 * * *

- U kakvom je zdravstvenom stanju bio gospodin Kavanah kada je

napustio bolnicu? - upitala je Lili doktora Arna.
- Veoma rđavom. Molili smo ga da ostane u bolnici, dok ne saznamo
nešto više, ali on nije hteo da čuje za to. Rekao je da on zna već dovoljno.
Odlazi kući da provede ostatak života vezan za krevet. Iskreno govoreći,
gospođice Mejson, više sam zabrinut za njegovo psihičko stanje, nego za
posledice povrede. Ja smatram da je to privremene prirode.
- Znači li to da ja mogu da pomognem?
- Naravno. Kada sve otekline nestanu i kada počnete sa terapijom,
poboljšanje će biti pitanje dana.
- Ne sumnjam da ste u pravu... Ipak, Kavanah bi želeo da odmah
prohoda kao da se ništa nije dogodilo.
- Upravo tako. Hteo je naše garancije da će uskoro hodati. Niko nije
mogao da mu ih da.
- Naravno, ishod takvih povreda je uvek neizvestan. Sada moram da
krenem u Maui. Preletela sam nekoliko vremenskih zona i užasno sam
umorna.
Narednog dana, kupila je novu garderobu, koja je bolje odgovarala
klimi koja je vladala na Havajima. Kada je te večeri ušla u avion koji će je
odvesti do privatnog poseda Adama Kavanaha u Mauiju, Lili je bila
odevena u svetloplavi sarong i sandale. Na glavi je imala ogroman
slamni šešir. Ličila je na običnu turistkinju koja je došla na Havaje da
provede odmor.
Ipak, ono što je bilo pred Lili, ni najmanje nije ličilo na odmor.
- Doktor nam je javio da dolazite. Ja sam Pit. Brinem o gospodinu
Kavanahu - objasnio joj je mršavi starac koji joj je otvorio vrata.
- Da li i gospodin Kavanah zna da ja dolazim? - upitala ga je Lili i
osmeh je nestao sa Pitovih usana.
Bolji odgovor joj nije bio potreban.
- Nisam sigurna da zna. Gde se on nalazi? - pogledala je naviše i Pit
je klimnuo glavom.
Krenula je uz stepenice. Zastala je na odmorištu i još jednom
pogledala Pita. Pokazao joj je prstom prema vratima. Lili je zakucala.
~ 13 ~
 - Odlazi! Niko mi nije potreban. Ne želim nikakav đus. Ne želim
večeru. Ne želim ništa drugo, osim da me ostavite na miru.
Lili je širom otvorila vrata.
- Kakav doček!
Adam je zapanjeno pogledao. Pošto se uverio da pred njim nije
stajala utvara, glava mu je malaksalo klonula na jastuk. Ironično se
nasmejao.
- Mora da sam grdno pogrešio i da sam konačno dospeo u pakao -
rekao je.
Lili je odlučno krenula prema bolničkom krevetu na kojem je ležao
Adam, dok su njene sandale lupale po golom drvenom podu. Zastala je
ispred kreveta, dozvoljavajući pacijentu da je još jednom odmeri od
glave do pete.
- Imam utisak da si na uši okačila čitavu pijacu. Kakve su ti to
minđuše? - upitao je najzad Adam.
Lili je odmahnula glavom, dok je plastično voće na njenim ušima
čangrljalo, poput kamenčića koje su valjali morski talasi na plaži
nedaleko od Adamove kuće.
- Učinilo mi se da su to veoma zgodne minđuše - odgovorila je.
- Odlično se slažu uz tvoj kostim. Ipak, vreme maskenbala je odavno
prošlo.
Lili je nezadovoljno zatvorila oči.
- Upravo tako sam i mislila. To uopšte nije bila dobra ideja -
promrmljala je.

~ 14 ~
 III

- Šta tražiš ovde?

- Došla sam da obiđem bolesnog pacijenta. Ja sam dobra duša.
- Nisi ti uopšte dobra. Pored toga, sumnjam da uopšte imaš
prijatelje. Ako ih i imaš, sumnjam da ih posećuješ kada su bolesni.
- Imam utisak da si danas veoma loše raspoložen.
- Imam prava da budem loše raspoložen. Poslednje dve nedelje mog
života uverile su me da je i pakao prijatniji. Ostavljen sam na milost i
nemilost lekarima koji samo čekaju da vide šta će se dogoditi. Postao
sam njihova bespomoćna žrtva. Neprekidno me bockaju i slikaju, daju
mi nekakve lekove i teraju me da jedem svakakvo đubre. Sada si se
pojavila i ti. Vraćamo se na moje pitanje od malopre. Šta tražiš ovde?
- Došla sam da te obiđem. Hvala ti što si bio tako ljubazan prema
meni - okrenula se i uputila prema vratima.
- Mejson! - vikao je Adam za njom, ali je Lili neumoljivo žurila niz
stepenice.
Pit je odveo do njene sobe, koja se nalazila pored Adamove.
- Sjajno - primetila je Lili.
- Zar vam se soba ne dopada? - upitao je začuđeno Pit.
- Ne, soba je zaista sjajna - odgovorila je Lili.
Prošla je pored Pita i ušla u sobu koja je bila dvostruko veća od
čitavog njenog stana. Takođe je bila bolje nameštena, nije mogla a da ne
primeti. Uz sobu se nalazilo i kupatilo u crnom mermeru.
- Oduvek sam znala da treba da se bavim hotelskim biznisom -
promrmljala je, dok su joj noge upadale u debeli tepih.
- Izvinite?
- Sve je u redu, Pite. Samo a razmišljala naglas. Kada je večera?
- U osam.
- Znači, imam dovoljno vremena da se istuširam i obučem. Kada je
gospodin Kavanah poslednji put jeo?
- Nije jeo otkako je došao iz bolnice.
- Tako sam i mislila. Pripremite i njegovu večeru.
- Neće jesti. Sve će baciti na pod.
~ 15 ~
 - Ovoga puta neće. Uzgred, večeras treba ovamo da stigne neka
oprema...
Pit je bez reči klimnuo glavom.
Lili je jedva čekala da počne sa terapijom. Ipak, to će morati da
sačeka do jutra. Adamovo psihičko i fizičko stanje predstavljali su
ogroman izazov za nju.
Pošto je sama večerala na terasi, Lili je odnela poslužavnik sa
Adamovom večerom u sobu na spratu.
- Ako se ne pojavim za jedan sat, uđite da me spasavate -
zaverenički je rekla Pitu.
- Nadam se da neće biti potrebno. - I ja se nadam.
- Ne očekujem ništa dobro - rekla je, pre nego što je Pit za njom
zatvorio vrata.
- Odlazi!
- Ne dolazi u obzir.
- Da li te je Elizabeta poslala ovamo?
- Misliš li da bih došla dobrovoljno?
- Mislio sam da me Elizabeta voli. - I voli te. Želi ti sve najbolje.
Ironično se nasmejao.
- Ako si ti to najbolje, mogu samo da zamišljam šta bi bilo ono
najgore.
- Da se ja pitam, pustila bih te da večno ležiš tu i da žališ nad
sopstvenom sudbinom. Ali. ti imaš dovoljno novca i dobro je da ja
dobijam bar jedan deo...
- Ne dolazi u obzir!
- U posao je uračunat i godišnji odmor na Havajima koji ću svakako
iskoristiti. Kod kuće je hladno i kišovito. Pored toga, prijaće mi da malo
pocrnim. To će biti pravo olakšanje. Posao u bolnici postao mi je
strahovito naporan. Radila sam sa pacijentom koji je bio još gori od
tebe. Ako baciš salvet još jednom na pod, nateraću te da ga sam
podigneš, gospodine Kavanah.
Stala je pored kreveta sa rukama o bokovima.
- Nosi taj poslužavnik iz moje sobe!
- To ne dolazi u obzir. Da si odmah počeo da jedeš! Poješćeš sve pre
nego što ja izađem iz ove sobe. Što pre pojedeš, ja ću pre izaći. Sve ima

~ 16 ~
svojih prednosti, zar ne? Pitanje je samo koliko dugo možeš da trpiš
moje prisustvo.
- Koliko ti plaćaju za ovo? Nudim ti dvostruko da se čistiš.
- Novac nije najvažniji.
- Nemoj samo da mi kažeš da si došla zato što imaš dobro srce. To
sam već čuo.
- Nisam došla zbog svog dobrog srca. Ima i drugih razloga...
- Na primer?
- Zamisli kakva će to reklama biti za mene ako izlečim čuvenog
Adama Kavanaha! Kada lečenje bude gotovo, biću isto tako poznata kao
i ti!
- Uzalud gubiš vreme. Ja ću večno ostati da ležim ovde i da zurim u
tavanicu.
- Hoćeš li da se kladimo da neće biti tako? Nateraću te da hodaš, pa
makar me to stajalo života. U međuvremenu ćeš me stvarno omrznuti.
- Već te mrzim! Nasmejala se.
- Sve ovo do sada bila je dečja igra. Sada lepo pojedi večeru koju ti
je Pit spremio.
- Nisam gladan.
- Mora da jesi! Danima nisi ništa jeo. Tako mi je Pit rekao. Počne da
drhti svaki put kada ti pomenem ime. Šta si mu učinio, Adame?
- Rekao sam mu da neće živ izaći odavde ako me i dalje bude
gnjavio. Isto važi i za tebe.
- To ne pali kod mene.
- Ipak idi od mene. Ostavi me na miru. Niko mi nije potreban -
odgovorio je Adam.
- Neću, dok ne pojedeš svoju večeru.
- Ne možeš me naterati da jedem.
- A ti mene ne možeš naterati da odem. Ne možeš ni da se pomeriš.
Zar si zaboravio?
Oči su mu se preteći suzile.
- Izlazi! - promrmljao je kroz zube.
- Neću, dok na tebi ne primenim sve svoje znanje. Kada me budu
intervjuisali za neki medicinski časopis, reći ću im da sam sve učinila za

~ 17 ~
tebe. Novinari će početi da se okupljaju kao muve, čim ti prvi put sedneš
u invalidska kolica.
- Idi bestraga!
- Znam da se ponavljam, ali nemoj da zaboraviš da ću otići tek kada
budeš večerao. Slušaj, na tebi se već vide posledice rđave ishrane. Mišići
su ti sasvim oslabili. Potrebni su im proteini da bi se pokrenuli.
- Ne želim da se pokrenem!
- Doktor Amo mi je rekao da ćeš sa pravom terapijom uskoro
ponovo moći da hodaš. Takođe mi je rekao da treba uredno da jedeš.
Nema potrebe da držiš dijetu. Tvoja slabost je posledica loše ishrane i
ležanja.
- Baš ti hvala što si mi otvorila oči!
- Jednom rečju, pašćeš mrtav, ako ne budeš jeo, Kavanah. Hoćeš li
već jednom početi da jedeš?
Zurio je u nju, ne pomerajući se. Lili mu je prinela viljušku ustima.
- Moje ruke nisu paralisane. Mogu i sam da jedem.
- Dobro, onda imam jednu brigu manje.
Pružila mu je viljušku. Posmatrao ju je nekoliko dugih trenutaka,
dok su mu oči blistale. Lili je bilo jasno da je Adam bio gladan. Posle
prvog zalogaja, počeo je halapljivo da jede. Lili je za to vreme govorila:
- Ne znam kada si poslednji put video Elizabetu. Prilično se ugojila
u poslednjih nekoliko nedelja. Ipak, trudnuća joj lepo pristaje. Ubeđena
je da će se poroditi ranije. Već je uredila dečju sobu. Megan jedva čeka
da vidi bebu, da bi mogla da pomogne Elizabeti. Pitam se šta će se
dogoditi kada prvi put bude ugledala prljavu pelenu. Kladim se da će se
predomisliti. Hoćeš li još vode, Kavanah? Odmahnuo je glavom.
- Met se plaši da će Elizabeta i Ted više voleti bebu nego što vole
njega. Elizabeta se trudi da ga ubedi da neće biti tako. Ted je ipak
najsmešniji. Nikakvo čudo, pošto je to njegovo prvo dete. Elizabeta je
već imala to iskustvo. Sasvim razumljivo što je čovek ubeđen.
- Ti ne bi bila. Nisi za takve stvari - primetio je Adam preko
zalogaja.
- Za kakve stvari?
- Za dom i porodicu.
- Naravno da nisam!
- Zar ne zavidiš sestri?
~ 18 ~
 - Šališ se!
- Ti više voliš neobavezne kontakte.
- Više ne. I ja čitam novine, gospodine Kavanah. Znam da je opasno
menjati partnere.
- Mora da je teško kada čovek menja stil života.
- Naprotiv! Uvek sam bila probirljiva kada su oni bili u pitanju.
- Ipak se nikad nisi odlučila za samo jednog.
- Čini mi se da je dosadno živeti samo sa jednim čovekom. Nisi
pojeo puding.
- Pit dobro zna da ga ne volim. To je njegova mala osveta.
- I šta nameravaš da preduzmeš? Hoćeš li mu vratiti istom merom?
- Nije smešno. Ovoga puta ću pojesti. Gotovo je! Sada se gubi.
- Ne mogu da odem za sada...
- Rekla si da ćeš otići ako sve budem pojeo.
- Pa, prevarila sam se. Zabava još nije završena, Adame.
- I meni se tako čini. Ipak sumnjam da će mi biti naročito zabavno.
Sklonila je poslužavnik ispred njega.
- Pite, spremni smo! – uzviknula je.
- Spremni, za šta? - zapanjeno je upitao Adam.
- Za početak velike avanture. Zar ti nisi nestrpljiv da počnemo sa
terapijom?
- Ne želim nikakvu terapiju. Ona mi neće koristiti. Neću da
dozvolim nova poniženja. Neka Pit skloni onu gomilu sa poda. Šta se
nalazi u tim kutijama?
- Pokretna oprema za terapiju.
- Skloni je odavde.
- Uskoro će ova spavaća soba da liči na gimnastičku dvoranu.
- Ovo je moja kuća. Nisam tražio tvoje usluge, gospođice Mejson. Ne
želim ih. Ne želim te - govorio je Adam kroz stisnute zube.
- Ipak si me dobio.
- Otpuštena si!
- Zar ti nisam rekla da ti ne možeš da me otpustiš? Nisam? Da, to je
deo dogovora. Čekaj samo da još malo učvrstim ovaj trapez za zid...

~ 19 ~
 Adam je namršteno ćutao, dok su Lili i Pit nameštali trapez sa dve
ručke koje su mu visile iznad glave.
- Ovo će biti dosta za sada - rekla je najzad Lili, odmaknuvši se da bi
videla šta je napravila.
Adam je pratio pogledom, dok su mu oči sevale.
- Ostalo nam za sada neće biti potrebno. Hvala ti, Pite. Možeš da
zatvoriš vrata za sobom - Lili mu se ljubazno osmehnula.
- Uzalud se trudiš - najzad je gnevno progovorio Adam.
- Znam mnogo ljudi koji bi jedva dočekali ovaj trapez iznad njihovih
glava. On će ti pomoći da se pomeraš u krevetu. Bez toga ćeš dobiti rane
od dugog ležanja, ako ih već nemaš. Pored toga, možeš da vežbaš ruke
svaki put kada se zaželiš... Tako ćeš se umoriti i bolje ćeš spavati. Pored
toga, dobićeš apetit. Ako ti dosade ove ručke, možemo da postavimo
neke druge.
- Ne moraš da se trudiš, zaista. Ni ovo mi neće biti potrebno. Samo
hoću...
- Zar nimalo ne žališ samog sebe? Znači li to da si srećan, jer si
konačno došao do nečega što ne može da se kupi novcem?
- Tačno! Zašto da ne? Pogledaj samo kako izgledam! - pokazao je
rukom prema svojim nepokretnim nogama.
- Upravo sam nameravala da to učinim - odgovorila mu je Lili
smireno.
Pre nego što je Adam mogao da se snađe, energično je podigla
njegov pokrivač.
Uzdahnuo je. I Lili je uzdahnula. Imala je do sada prilike da vidi
najrazličitija ljudska tela. Imala je posla sa osobama različite starosti i
građe.
Ipak, ovakvo telo nikada ranije nije videla.
Pred njom je ležao čovek koji je ličio pre na renesansnu skulpturu,
nego na nepokretnog pacijenta. Koža mu je bila potamnela od sunca i
prekrivena sitnim tamnim dlačicama, koje su joj davale utisak mekoće.
Bilo je očigledno da Adam već nekoliko dana ništa nije jeo. Rebra su
se jasno ocrtavala. Ipak, bilo je jasno da je njegovo telo pre nesreće bilo
gipko i jako. Mišići su bili napeti ispod zategnute kože.
Isto tako je bilo jasno da takvo telo može da izazove pažnju i
najprobirljivijih žena.

~ 20 ~
 - Lepo... Verujem da si nesrećan što te tvoji lepi mišići više ne
slušaju. Hajde da krenemo... - prebacila je beli peškir preko donjeg dela
njegovog stomaka.
- Šta ćemo da radimo?
- Ono što su i ostali terapeuti pokušali da rade sa tobom, pre nego
što si ih oterao. Moram da proverim pravo stanje tvojih mišića.
- Uzalud gubiš vreme...
- Moje vreme. Ne verujem da ga gubim, jer sam dobro plaćena.
Pored toga, ti nemaš nikakvog pametnijeg posla. Najbolje bi bilo da ležiš
na leđima i da ćutiš.
Adam je nešto promrmljao i Lili ga je namršteno pogledala.
- Sada nisi u stanju da mi učiniš ništa nažao. Treba da znaš da ovo
što ćemo danas raditi nije najgore. Ono najgore tek treba da dođe.
- Šta to?
- Vežbe na šinama.
- Zvuči odvratno.
- Nemaš razloga da se raduješ, veruj mi. Za sada će biti dovoljno i
pasivne vežbe. Večeras te neću pomerati sa kreveta. Sutra ujutru ćemo
početi sa stojećim vežbama.
- Stojećim vežbama?
- Naravno. I ranije si to radio, tako da ti nije nepoznato.
- Ne volim te vežbe.
- Nisam te ni zvala na zabavu. Ipak mislim da ne želiš otoke na telu.
To može da izazove infekcije bubrega...
- Zar ne možemo da razgovaramo o nečem lepšem? - upitao je
Adam, dok mu je lice prebledelo.
- Naravno. O čemu bi ti razgovarao?
- Ne bih uopšte razgovarao.
Stojeći pored kreveta, Lili je rukama obuhvatila njegovo desno
stopalo i počela da ga masira.
- Koliko često te je Pit okretao? - upitala je.
- Nije me okretao.
- Nisi mu dozvolio.
- Tako je. To je ponižavajuće.
- Trebalo je da te okreće svaka dva sata.
~ 21 ~
 - Ma nemoj!
- Nikakvo čudo što imaš rane na leđima. Ne vidim zbog čega ne
dozvoljavaš drugima da ti pomognu.
- Navikao sam da sam brinem o sebi. Niko mi nikada nije pomagao.
- Pravi muškarčina!
- Šta fali?
- U ovim okolnostima, to je glupo. Ako baš hoćeš da se praviš važan,
možeš da naučiš da se sam okrećeš u krevetu. Trapez će ti pomoći u
tome. Najbolje je da vežbaš kada si sam. Da li nešto osećaš?
- Ne.
Zaobišla je krevet i uzela drugo stopalo.
- Hoćeš li da govoriš o tome?
- O čemu?
- O nesreći.
- Neću!
- Žao mi je zbog tvojih prijatelja.
- I meni je žao. Možda su oni prošli bolje od mene - odgovorio je
mirno, zatvorenih očiju.
- Zaista si rekao glupost. Zar stvarno misliš da je bolje biti mrtav?
- Naravno. Bolje nego biti bespomoćan i prikovan za krevet -
odvratio je s gorčinom.
- Ko kaže da će večno ostati tako? Kičmena moždina ti nije
povređena. Znam ljude koji nikada neće prohodati, a veoma su korisni.
Imaju porodice i prijatelje. Uspešno rade svoj posao.
- Da li ova predavanja ulaze u paket, ili se plaćaju odvojeno?
- Ona su poseban dodatak za glupake i neznalice. Tvoje prognoze su
veoma dobre. Oporavak će možda trajati dugo, ali će svakako biti
uspešan.
- I to je samo pretpostavka. Zabacila je glavu u stranu i osmotrila ga.
- Niko od nas ne zna šta će biti sutra, Kavanah. Po onome što sam o
tebi čula od Elizabete, mogu da zaključim da si kockar. Zar bi se penjao
po planinama da nisi? Zar nisi takav i u poslu? Često rizikuješ da bi
dobijao.
- To je samo sreća.
- Zar misliš da te je napustila?
~ 22 ~
 - Koliko dugo će ovo trajati? - upitao, je umesto odgovora.
- Nedeljama. Možda mesecima.
- Mislim, ovo što sada radiš.
- Jedan sat.
Opet se čulo gunđanje.
- Da li te boli?
- Ne. Voleo bih da boli. - I ja bih, Adame.
Naglo je okrenuo glavu prema njoj i odmerio je oštro pogledom.
- Nemoj da me sažaljevaš! – rekao je.
- Ne pada mi na pamet da te sažaljevam. Imaš ti dovoljno
samosažaljenja za oboje.
Sistematski mu je masirala noge. Činilo joj se da je Adamova svest
bila sasvim odvojena od njegovog tela. Ležao je zatvorenih očiju, kao da
uopšte nije primećivao Lilino prisustvo.
- Sada je dosta za večeras - rekla je ona nazjad.
Adam je otvorio oči.
- Mišići su ti dosta napeti. To nije zbog nesreće, već zbog suviše
dugog mirovanja.
- Hoćeš li me sada ostaviti na miru?
- Naravno. I ja sam umorna.
- Odnesi i ovo čudo - pokazao je rukom prema kolicima s
točkovima, koje je Pit dogurao u sobu.
- Samo neka stoje tu. Trebaće nam sutra.
Sklonila je peškir sa njegovog tela i pokrila ga ćebetom. Dok mu je
nameštala pokrivač, Adamove ruke spustile su joj se na ramena. Njegovi
prsti nisu izgubili ništa od svoje snage. Njihov stisak je bio iznenađujuće
čvrst.
- Želiš da stvarno osetim nešto? Zašto onda ne počneš sa terapijom
koju najbolje poznaješ?
- A to je?
Izazovni osmeh je zatreperio na njegovim usnama.
- Hajde, nemoj da se pretvaraš da ne znaš, Lili. Uveren sam da ćeš
smisliti šta je najbolje za mene, neki trik koji bi podigao na noge i
mrtvaca. Zašto mi ne bi sela u krilo i proverila koliko sam osetljiv?
- Pusti me!
~ 23 ~
 Nije je pustio. Umesto toga, uhvatio je još čvršće i privukao sebi.
- Ležim ovde i posmatram te kako me mučiš, kao da sam tvoja
svojina. Slušam tvoje glupo brbljanje i dosta mi je toga. Te tvoje usne
mogu da rade i druge stvari, osim da pričaju. Hajde da vidimo koliko si
dobra u drugim stvarima!
Naglo je povukao u poljubio. Jednom rukom joj je obuhvatio vrat,
tako da Lili nije mogla da se oslobodi, dok je drugu zavukao ispod
njenog saronga. Lili je osetila topao dodir na koži.
Uspela je da se oslobodi i da se odmakne od Adama na bezbednu
daljinu. Popravila je haljinu, a onda je namestila i kosu. Usne su joj bile
vlažne i rumene od njegovog poljupca.
Prešla je prstima preko usne koja joj je bridela. Ipak, bio je to
prijatan osećaj...
To joj je zasmetalo više od svega.
- Nećeš me tako lako uplašiti i naterati da odustanem, gospodine
Kavanah. Zaista se ponašaš detinjasto. Takvo ponašanje je
karakteristično za muškarce tvojih godina, koje je nesreća prikovala za
postelju. Svojim nedoličnim ponašanjem žele da dokažu sebi i drugima
da njihova muškost nije povređena. da budeš prost i drzak koliko
te volja. To je samo odraz tvog karaktera, a ne moje prirode.
Besno je udario pesnicom po madracu.
- Zašto su te poslali? Baš tebe? Ti si poslednja osoba koju sam želeo
da vidim ovde.
- To osećanje je obostrano, dragi moj. Ipak, osuđeni smo da budemo
zajedno.
- Kada sve bude gotovo, lično ću te izbaciti iz ove kuće - gunđao je.
- Liline oči su blesnule.
- Mislila sam da si resio da večno ostaneš prikovan za postelju. Ipak,
sada imaš bar neki cilj kojem se možeš radovati. Laku noć, Adame.

~ 24 ~
 IV

Adamov predlog nije joj bio baš tako neprivlačan. Upravo to je

strahovito brinulo. Njegov predlog je pre bio izazovan, nego
nepristojan.
Muški pacijenti su često imali nepristojne predloge. To za Lili nije
bilo ništa neobično. Obično bi odmahnula glavom i brzo zaboravila na
njih.
Adamov predlog joj je još dugo odzvanjao u svesti. To je delovalo
uznemirujuće.
I ne samo uznemirujuće, već i zastrašujuće. Kako je nepokretan
čovek mogao da probudi njeno interesovanje?
Imala je utisak da su joj toga jutra čula bila neobično oštra.
Pripisivala je to promeni koju joj je donela tropska klima.
Lili se nikada ranije nije našla u takvoj raskoši. Sunčevi zraci
obasjali su cvetove najraskošnijih boja. Ipak, na kraju je sebi priznala da
okolina nije bila kriva za promenu u njenom razmišljanju.
Adam joj se nije dopadao. Ni najmanje. Kada je Elizabeta prvi put
pokazala interesovanje za njega, Lili je upozorila da se kloni takvih
tipova. Adam Kavanah je bio muškarac naviknut da zapoveda ženama.
Njegov pozamašni račun u banci, kao i njegov bezgranični šarm i dobar
izgled, bili su dovoljni da drže u pokornosti svakog čoveka iz njegove
blizine.
Adam Kavanah je bio plejboj. Takvi muškarci joj se nikada nisu
dopadali.
Ipak je morala da prizna da je on imao i nekoliko dobrih osobina.
Često je pomagao dobrotvorne akcije. Pomogao je i Elizabeti da počne
sopstveni posao. Bez njegovog ohrabrenja Elizabeta se nikad ne bi
odvažila da se upusti u rizik.
I pored toga, Lili je oduvek bila sumnjičava prema njemu. Jednom je
rekla Elizabeti da ne veruje uglađenim tipovima kakav je bio Adam.
Zbog čega je onda njegov poljubac izazvao tako veliko uzbuđenje? U
toku noći, nekoliko puta je ulazila u njegovu sobu, da bi ga okrenula.
- Da li ti je dobro? - pitala je.
- Gubi se! - dobijala je uvek odgovor. Kada je idući put ušla u
njegovu sobu, Adam je spavao. U uglovima očiju su mu blistale suze.
~ 25 ~
 - Pjer? Aleks? Odgovorite mi! Zašto ništa ne govorite? - čula ga je
kako šapuće.
Okrenula ga je na drugu stranu i pokrila, pazeći da ga ne probudi.
Ostala je uz njega, sve dok se Adam nije umirio i nastavio da diše
ravnomerno.
Kada je sledeći put ušla u sobu, spavao je, ili se pretvarao da spava.
Svaki put kada bi Lili dodirnuta njegovu toplu kožu, činilo joj se da je
dodirnuta žeravicu.
To je zaista bilo glupo. Zar ona da bude bolećiva prema nekom
muškarcu? I to još prema Adamu Kavanahu?
Sledećeg jutra je obukla bele kratke pantalone i majicu sa
naslikanim ogromnim crvenim hibiskusom. Pošto je doručkovala, uzela
je poslužavnik sa Adamovim doručkom i uputila se na sprat. Čim je
otvorila vrata, potrčala je napred, tražeći pogledom mesto gde da spusti
poslužavnik.
- Šta se dogodilo, Adame? - upitala ga je, dok se Adam previjao od
bola.
- Levi kuk me strahovito boli. Lili je počela da masira bolno mesto.
- Hoćeš li tabletu?
- Neću. Radije ću da trpim bol nego da se trujem tabletama -
govorio je Adam, a onda je pogledao Lili, koja se osmehivala.
- To je dobar znak, Adame. Tvoji mišići reaguju - objasnila mu je
Lili.
Zurio je u nju nekoliko trenutaka, a onda se i sam osmehnuo, kao da
je shvatio značenje njenih reči.
- To znači da se otok smanjio i oslobodio deo moždine koji pokreće
te mišiće. Osećaš li ovo? - upitala je i uštinula ga za kuk.
- Osećam samo lagani pritisak, ali ne i bol.
- I pritisak je dovoljan. A ovde? - dodirnuta je mesto iznad njegovog
kolena.
- Ništa.
- A ovde? - stegla mu je stopalo.
- Ništa.
- Ne dozvoli da te to obeshrabri. Osećaji će se spuštati od kukova
naniže.
- Samo pritisak... - ponovio je zamišljeno Adam.
~ 26 ~
 - To je dobar znak. Moram da obavestim doktora Arna. Verovatno
će hteti da te pregleda. Razgovaraću s njim dok ti budeš doručkovao -
spustila je poslužavnik u njegovo krilo i izašla iz sobe, pre nego što je
Adam mogao išta da kaže.
Brzo je otišla u svoju sobu i podigla telefonsku slušalicu. Ipak, nije
pozvala doktora Arna.
- Zdravo Tede, ovde Lili.
- Zdravo! Kako si? Da li je putovanje bilo prijatno?
- Nemoj pokušavati da me zagovaraš. Ljuta sam na vas!
- Ljuta? Zašto?
- Niste mi rekli mnogo toga.
- Šta to, Lili?
- Niste mi rekli šta me zapravo čeka ovde. Ovo je užasno, Tede.
Mnogo gore nego što sam očekivala. Takvog pacijenta nikada nisam
imala. On je opasan...
- Kako može paralisan čovek biti opasan, Lili?
Poljubio me je takvom silinom, da mi je u ušima zvonilo, pomislila
je. Ipak, nije to mogla da kaže Tedu.
- Neprekidno me vređa - najzad je rekla.
- To ne liči na njega, Lili. Mora da si ga provocirala. Šta si mu učinila.
Lili?
- Baš ti hvala na razumevanju!
- Znam dobro kako ti možeš da budeš neprijatna, Lili.
- Ponašala sam se strogo profesionalno. Nisam učinila ništa loše
otkako sam došla ovamo - pomislila je na nekoliko svojih postupaka, ali
je zaključila da oni nisu mogli da budu povod za Adamovo ponašanje.
- Taj čovek je zaista nemoguć. Čitava situacija je nemoguća. Pristala
sam da radim s Kavanahom, ali sam se nadala da će još neko biti ovde.
Izložena sam njegovim hirovima. Vi ste me nagovorili da se upustim u
sve to. Hoću da se vratim kući. Danas! Odmah!
- O čemu ona priča? - čula je Elizabetin glas iz slušalice i bilo joj je
jasno da je sestra pratila čitav razgovor između nje i Teda.
- Kaže da hoće da se vrati kući.
- Plašila sam se toga. Njih dvoje su kao vatra i voda. Jednostavno ne
idu jedno uz drugo, Tede.

~ 27 ~
 - Ali, Lili je najbolji terapeut kojeg poznajemo. Hajde razgovaraj s
njom! Adam je naš najbolji prijatelj. Ljuta je i ne zna šta govori.
Lili je zakolutala očima, a noga joj je nestrpljivo dobovala po podu.
Čim je Elizabeta uzela slušalicu od Teda, rekla je svađalački:
- Ja nisam dete i znam šta radim. Ne radi se o nostalgiji. Hoću da se
vratim kući. Ovo je previše za mene.
- Ne verujem da je tako strašno.
- Ovde uopšte nije strašno. Kuća je prava palata. Usluga je na
visokom nivou. Ne valja samo on. Adam Kavanah je nemoguć!
- Nemoj da dozvoliš da osećanja prevagnu u tebi, Lili. Shvati sve to
kao posao. Potrebna si tom čoveku.
- Ne radi se o mojim osećanjima, Elizabeta. Gotovo ga je udarila kap
kada me je juče ugledao. Nas dvoje jednostavno ne možemo zajedno.
- Moraš da izdržiš bar još nekoliko dana.
- Ali...
- Da li ima ma kakvog poboljšanja? Morala je da kaže istinu.
Ukratko je opisala Elizabeti Adamovo stanje.
- To su divne vesti. Znači, već se vide znaci poboljšanja! Samo budi
uporna i sve će biti u redu. Adam će se navići na tebe.
A da li će se ona navići na njega, zapitala se u sebi Lili. To je glavni
razlog njenih dilema i glavni razlog zbog kojeg je pozvala Elizabetu.
Da li će se Lili ikad navići da dodiruje Adama Kavanaha i da pri tom
potisne sopstvena osećanja? Nije mogla da previdi ogromnu privlačnu
silu koja je izbijala iz Adamovog tela. Tog snažnog muškog tela, koje je
uprkos bolesti bilo neverovatno privlačno, pomislila je.
- Nadam se da možeš da izdržiš još nekoliko dana. Možeš li, Lili?
Lili je uzdahnula.
- Mislim da mogu. Ipak počnite odmah da tražite zamenu.
Razgovarajte sa ljudima iz bolnice. Mogu da vam pošaljem spisak dobrih
terapeuta. Predlažem da to ipak bude muškarac. On će bolje moći da
izađe na kraj sa Kavanahom.
Sumnjala je da žena, ma kako poslovna bila, može da odoli
Adamovom šarmu.
- Videću šta mogu da učinim - rekla joj je Elizabeta.
- Odmah danas, Elizabeta. Pronađi nekog da me zameni.

~ 28 ~
 - To neće biti lako.
- Ipak pokušaj!
- Hoću.
- Pokušaj!
- Zaista želim da odem, Elizabeta. Kakva korist od Kavanahovog
oporavka, ako ostatak života provede u zatvoru zato što me je ubio.
Čula je Elizabetin smeh.
- Tebi je smešno! - rekla je gotovo uvređeno.
Ljutito je spustila slušalicu. Nije čak ni pitala Elizabetu kako joj je.
Ako je mogla tako da se smeje, sigurno joj je bilo dobro, pomislila je.
Znala je da ne može tek tako da okrene leđa Adamu Kavanahu. Njen
profesionalni ponos joj to nije dozvoljavao.
Ipak, njen lični ponos nije joj dozvoljavao da ostane uz njega.
S tim mislima vratila se u Adamovu sobu.
- Vidim da si pojeo doručak. Bravo! - uzela mu je poslužavnik.
- Šta je doktor rekao?
- Doktor?
- Zar nisi razgovarala s njim?
- Da, nisam ga našla.
- Obično dolazi ovamo rano ujutro.
- Verovatno će i danas navratiti.
- Mora da ti je rekao nešto što ne želiš da mi preneseš, zar ne?
Rekao ti je da se ne uzbuđuješ zbog toga što sam osetio dodir. Jesam li u
pravu? - Adam je iznenada pobesneo.
- Ti si lud - spustila je ruke na njegove bokove i zagledala mu se u
lice.
- Zašto onda nećeš da mi kažeš šta ti je rekao?
- Nisam ni razgovarala s njim. Javila sam se Elizabeti i Tedu.
- Zbog čega?
- Da im dam otkaz.
Primetila je iznenađenje na Adamovom licu.
- To je ono što si želeo da čuješ, zar ne? - upitala je.
- Naravno, samo...
- Samo šta?
~ 29 ~
 - Ne ličiš mi na osobu koja se lako predaje.
- I nisam. Ali netrpeljivost među nama je toliko jaka, da se plašim da
će uticati na tvoje zdravstveno stanje.
- Zar ti nisi pravi profesionalac, koji ume da potisne lična osećanja?
Drugi put za tako kratko vreme čula je te reči. Ovoga puta ih je
izgovorio sam Adam Kavanah, izazivajući je. Glava mu je samouvereno
bila zabačena unazad. I taj gest je delovao izazovno na nju.
Ljutita iskra je blesnula u Lilinim plavim očima.
- Ja i jesam pravi profesionalac. A da li si ti u dovoljnoj meri
muškarac da se povinuješ mojim profesionalnim zahtevima i da
prestaneš sa ličnim uvredama?
- U redu, pobedila si!
- Neće više biti uvreda, ni temperamentnih izliva. Neće biti žalbi.
- Pristajem.
- Ponekad će te strahovito boleti, ali ja neću odustati zbog toga.
- Mogu da podnesem bol.
- Da li zaista želiš da ponovo hodaš?
- To mi neće biti dovoljno. Želim da trčim i da idem na jedrenje.
Želim da se popnem na tu prokletu italijansku planinu koja mi je skoro
došla glave.
- Onda su pred nama nedelje, možda i meseci napornog vežbanja.
Moraćeš da radiš napornije nego ikad. Pre nego što dođemo do kraja,
tvoja izdržljivost će mnogo puta biti na ispitu.
- Spreman sam za to.
Lili nije htela da Adam prime ti osmeh na njenom licu. Adamovo
ponašanje se za kratko vreme u potpunosti izmenilo. To je bila velika
pobeda za Lili. Adam više nije besneo na nju, već je pristao da sarađuje.
- Šta je prvo na redu? - upitao je.
- Kupanje. - Da?
- Naravno, kupanje, gospodine Kavanah.

~ 30 ~
 V

- Ne mogu da se kupam - prekrstio je ruke na grudima, kao da je

želeo da se odbrani.
- U kadi naravno ne možeš. Ali, mogu da te operem u krevetu.
- Pit može da me opere - pobunio se Adam, dok je Lili primicala
stočić na točkovima njegovom krevetu.
- To nije njegov posao.
- Jeste, ako mu ja naredim.
- Mislila sam da smo se dogovorili da ćeš me slušati - nastavila je da
posluje oko stočića.
- Tada nisam znao da to uključuje i kupanje u krevetu.
- Naravno da uključuje. Trebalo je da pročitaš i ono što je napisano
malim slovima.
- Nikada nisam video da se odrastao muškarac kupa u krevetu. To
je ponižavajuće.
- I prljavština je ponižavajuća. Želiš li neku posebnu vrstu sapuna?
- U kupatilu je - promrmljao je Adam.
- Želiš li kolonjsku vodu?
- Naravno.
- Dobićeš je kada se obriješ.
- Kada se obrijem?
- Naravno, osim ako ne želiš...
- Obrijaću se sam.
- Pitam se zbog čega to nisi učinio ranije. Ili nameravaš da pustiš
bradu? - dok je govorila, Lili je umočila kraj peškira u vodu i nasapunala
ga, a zar tim je ritmičkim pokretima počela da trlja Adamovo telo.
- Da li nešto osećaš? - upitala je kada je počela da trlja nogu, dok joj
je na usnama lebdeo osmeh.
- Nije smešno.
- Smeh ne boli, Kavanah.
- Zar je moja paraliza razlog za smeh?
- Smeh može samo da pomogne. Jesi li obično golicljiv?

~ 31 ~
 Začuđeno je pogledao, a onda je odgovorio:
- Možeš da mi postaviš to pitanje kad ozdravim.
- Tada te neću kupati u krevetu.
- Ne moraš da me kupaš u krevetu. Možeš da radiš i nešto drugo.
- Na primer?
Naveo je nekoliko primera. Svaki od njih bio je dovoljan da Lili
pocrveni.
- To nije lepo od tebe - rekla je.
- Zabavljamo se, zar ne?
- Ne volim lascivne razgovore, gospodine Kavanah. Zar si zaboravio
na naš dogovor? - isprala je tragove sapuna sa njegove kože, a onda je
počela da mu trlja telo suvim peškirom.
- Zar ti oni smetaju?
- Ne volim da razgovaram o svom privatnom životu sa pacijentima.
- Ne želiš da se oni uzbude, zar ne?
- Upravo tako.
Posmatrao ju je nekoliko trenutaka, dok je rutinski obavljala posao.
- Ne mogu da shvatim kako je moguće da ste ti i Elizabeta toliko
drugačije.
- Većina ljudi smatra da smo veoma slične.
- Postoji neka fizička sličnost među vama. Ipak ste različiti kao dan i
noć.
- Obe imamo tamnu kosu i plave oči.
- Elizabeta deluje tako nežno i ženstveno. Ti si...
- Šta sam? - upitala ga je Lili nervozno, mada nije bila sasvim
sigurna da je želela da čuje njegov odgovor.
- Ti si agresivnija...
- Baš ti hvala.
- Nisam hteo da te vređam.
- Stvarno?
- Zaista nisam. Očigledno, mnogi muškarci nalaze da je ta tvoja
vatrenost atraktivna.
- Ja nisam vatrena - promrmljala je.
Adam se grleno nasmeja.
~ 32 ~
 - Kada sam te prvi put ugledao, imala si minđušu od perja na
jednom uhu, uzane crne kožne pantalone i visoke čizme. Bila si oličenje
moje predstave o vatrenoj ženskoj.
- To je moja omiljena odeća. Toga dana sam je obukla na poseban
zahtev mog pacijenta.
- Nekog muškarca?
- Naravno. Povredio se na moto-trkama. Obukla sam to odelo da bih
ga razvedrila.
- Jesi li uspela u tome?
- U čemu?
- Da ga razveseliš?
Pogledala je Adamovo lice. Ono je, kao i njegov glas, bilo smrtno
ozbiljno.
- Jesam - dodala je.
- Da li uvek udovoljavaš zahtevima svojih pacijenata, da bi ih
razveselila? - u njegovom glasu je bilo optužbe, ali je Lili odlučila da ne
obraća pažnju na to.
- Svi moji pacijenti imaju isti tretman - odvratila je.
- Stvarno? - spustio je ruku na njenu.
U toku razgovora Lili je mehanički obavljala poslove. Sada je osetila
kako joj ruka pulsira u njegovoj.
Koliko dugo će trajati taj njihov razgovor? Koliko daleko će otići?
Ko će na kraju saznati više? Ona, ili on?
- Sada ću te okrenuti na leđa - rekla mu je, izvlačeći hitro ruku iz
njegove.
- Sa mojim leđima je sve u redu.
- Rekao si da imaš rane.
- Slagao sam te da bih probudio tvoje sažaljenje.
- I sada lažeš.
- Nikad nećeš saznati koja je istina prava.
- Slušaj, dragi moj, tvoje rane neće zarasti ako se budeš pravio da
one ne postoje. Moram da ih očistim i namažem, da se ne bi inficirale.
- U redu, okreni me kao kladu.
- Idući put nemoj da se prepireš, pa će sve brže biti gotovo.

~ 33 ~
 Adam je bio mišićav, ali je imao dugačko i vitko atletsko telo. Lili
nije bilo lako da ga okrene u stranu. Tiho je zviznula kroz zube kada je
ugledala rane na njegovim butinama i leđima.
- Baš ti hvala - rekao je Adam jetko.
- Prizor nije ni najmanje lep. Boleće te, obećavam. Možeš slobodno
da vičeš. Od sada koristi trapez, da bi promenio položaj tela.
- I jutros sam to radio.
- Ti si dobar dečko. Zaslužio si nagradu. Da li te boli? - upitala ga je,
dok mu je čistila rane na butinama.
- Ponekad osećam kada dodirneš.
- To je dobro. Neće ti ostati ožiljci. Imaćeš samo ožiljak od operacije.
Ali, tvoje ljubavnice će biti oduševljene.
- Svakako. Jesi li gotova? Hoću li ikad biti onaj stari, Lili?
- Kako to misliš?
- Znaš ti dobro...
- Sve zavisi od toga koga odvedeš u krevet - odgovorila mu je Lili s
osmehom, dok joj je glas bio sasvim ravnodušan.
- Šta mi ti preporučuješ?
- Ne preporučujem ti ništa, Adame. Sve zavisi od toga koji ti je nerv
bio povređen. Mislim da ćeš posle izvesnog vremena ipak biti onaj stari.
Ponovo ga je položila na leđa.
- Lažeš - posmatrao je sumnjičavo.
- Ne lažem.
- Svi vi lažete!
- Ako doktori kažu da ne znaju, onda stvarno ne znaju. Zašto bi te
oni slagali?
- Zato što znaju. Ne znam samo zbog čega su tebe poslali da mi
saopštiš loše vesti. Da li si u tome videla veličanstvenu priliku da
okončaš naš mali rat pobedom?
- Mora da si pao na glavu, a ne na leđa.
- Ne želim da me lažeš - Adam nije odustajao.
- Ne lažem te.
- I nemoj da mi se rugaš.
- Nisam ti se rugala. Nikada se ne bih rugala čoveku koji je
paralizovan.
~ 34 ~
 - Možda ne u rečima, ali delima...
- Delima? O čemu to govoriš, Adame?
- Za početak, tražim od tebe da s odevaš pristojno. Ne želim da
izgledaš kao zečica...
- Molim?
- Jesi li ikada čula za cipele? Žene ih obično nose na poslu, osim ako
traže... - ironično se osmehnuo.
- Ti si pravi muški uobraženko.
- Volim kada bolničarke nose bele kecelje i bele kapice i kada...
- Ja nisam bolničarka.
- To znam i sam. Čime si me to namazala? Užasno me boli.
- Raduje me što to čujem. Bolje nisi ni zaslužio.
Požurila je prema vratima. Adam je rukama dohvatio ručke na
trapezu i pokušao da se podigne.
- Kuda ideš? Vrati se! Nisam još završio s tobom!
Lili se na trenutak okrenula i doviknula mu:
- Ja sam završila, bar za sada. Odmaraj se, pošto te popodne čeka
pravi napor. Jesi li me razumeo?
Ljutito je stezao ručke.
- U međuvremenu želim da se obriješ, da ne bi morala sama to da
radim. Nije zgodno da se nađem sa brijačem u blizini tvog vrata.
Zalupila je vratima za sobom.

* * *

Lili je zurila u staklenu prašinu na lopatici za smeće.

- Uskoro neće imati nijednu čašu, ako ovako nastavi. Svaki dan bar
jedna - vajkao se Pit, dok je istresao krhotine u smeće.
- Šta sada radi? Trebalo bi da se odmori. Da li se obrijao?
- Obrijao se. I namirisao. Ne mogu da ga prepoznam.
- To je dobar znak.
Uskoro se pojavio doktor.
- Kako je naš pacijent?
- Pun besa... Inače je dobro.
~ 35 ~
 - Kada sam ga poslednji put video, bio je ubilački raspoložen -
odvratio je doktor.
- Ni sada nije bolje. Na sreću, njegovo fizičko stanje se popravlja.
- Otići ću da ga pregledam.
- Ja bih radije ostala ovde, ako nemate ništa protiv.
- Svakako, ostanite. Razgovaraćemo kada obavim pregled.
Doktor Arno se zadržao u Adamovoj sobi svega nekoliko minuta.
Lice mu je blistalo od zadovoljstva, kada se vratio na terasu gde ga je
čekala Lili.
- Oduševljen sam napretkom u svakom pogledu. Danima ga nisam
video tako urednog i spremnog za saradnju. To je pravo čudo. gospođice
Mejson. Nadam se da nećete otići onako brzo kao vaši prethodnici.
Očigledno, vi ste prava osoba za gospodina Kavanaha.
- Raduje me što to čujem. Ipak bih želela pacijenta koji je spremniji
za saradnju.
- Sreli ste vi i gorih pacijenata, verujem. Uzgred, imam neka pisma
za gospodina Kavanaha. Stigla su u bolnicu. Hoćete li mu ih predati,
molim vas?
- Naravno...
Čim je doktor otišao, krenula je prema Adamovoj sobi.
- Lepo izgledaš kada si obrijan - primetila je.
- Da li te je bolelo?
- O čemu to govoriš?
- O mojoj bradi. Da li te je bolelo kada sam te poljubio?
- Rumenilo joj je oblilo obraze.
- Da, malo me je bolelo. Nisam ni primetila...
- Izvini...
- U redu je. Doktor je veoma zadovoljan. Neprekidno je ponavljao
da je zadivljen poboljšanjem. Da li si mu pokazao neki trik koji ja ne
znam?
- Dođi ovamo - pozvao je i Lili se primakla njegovom krevetu.
Adam je podigao pokrivač i Lili je primetila da on više nije bio nag.
- Kalvin Klajn. Znala sam da imaš stila.
- Nisam mislio na moje rublje. Gledaj! - pokazao joj je na mišić na
nozi koji je lako podrhtavao.
~ 36 ~
 - Bravo! Jesi li raspoložen za nekoliko vežbi?
- Jesam.
- Nemoj tako da žuriš. Neće biti lako...
Vežbali su u tišini neko vreme. Najzad ga je Lili upitala:
- Uzgred, ko je Lukrecija? Naglo se okrenuo prema njoj.
- Imam utisak da sam pogodila ravno u metu.
- Odakle znaš za Lukreciju?
- Ne znam. Upravo zbog toga sam te pitala. Doktor je doneo vreću
punu pisama za tebe. Na nekoliko koverata na poleđini sam primetila to
ime i neku adresu u Švajcarskoj.
- To je samo žena sa kojom sam se viđao u poslednje vreme.
- Viđao?
- Znaš šta hoću da kažem...
- Naravno da znam. Viđanje je drugi izraz za spavanje s nekim -
dodala je.
- Pa šta?
- Ništa. Jednostavno sam se pitala ko je u stanju da svom detetu da
ime Lukrecija.
- Misliš li da je tvoje ime lepše?
- Možda nije lepše, ali bar ne skreće pažnju u tolikoj meri.
Nekoliko trenutaka je razmišljao o njenim rečima, dok mu je pogled
bio prikovan za Lilino lice.
- Možda bi ti neko drugo ime bolje pristajalo. Neko manje cvetno...
- Da li ta tvoja Lukrecija ima veze sa Lukrecijom Bordžijom? - pitala
ga je Lili da bi promenila temu.
- Nema, ali mislim da ti imaš. Prestani već jednom s tim mučenjem -
govorio je užurbano.
Pokušavala je da mu savije koleno, ali je Adamova noga bila isuviše
ukočena za to. Ipak, Lili nije odustajala. Adam je stegao zube i zažmurio.
- Da li te jako boli?
- Naravno da boli. Je li to dobro? - upitao je Adam kroz zube.
- Dobro je, budalo. Hajde da se zajedno potrudimo da ga savijemo.
- Hajde. Pomozi mi da prohodam i obožavaću te do kraja života, Lili.

~ 37 ~
 Na trenutak pogledi su im se sreli. Lili je prva skrenula pogled u
stranu. Pokušala je da se našali:
- Svi tako govore. Posle brzo zaboravljaju na svoja obećanja.
Još nekoliko puta je pokušala da mu savije koleno. Oboje su utrošili
mnogo energije i znoja, ali je sve bilo uzalud. Ipak, odustali su tek kada
je došao Pit i pomogao Adamu da pređe na veliki razboj. Vežbe stajanja
trajale su gotovo pola sata.
- Ovo je zaista bilo naporno - zaključila je na kraju Lili.
- Radio sam ove vežbe u bolnici, po pola sata dva puta dnevno.
- Onda je bilo glupo što si otišao iz bolnice.
- Nisam imao utisak da je to bio neki naročit podvig. Stajati između
dve šipke pola sata... Zapravo, razboj stoji umesto mene...
- Ipak, to je mnogo. Pošto si se tako dobro snašao, možemo da
pređemo na teže vežbe.
Adam je bio zadovoljan kada se ponovo našao na krevetu.
- Raduje me da smo za danas završili - rekao je.
- Nismo završili. Pred nama je još mnogo posla, Kavanah.
Brzo je otišla do vrata. Izašla je iz sobe samo na trenutak. Kada se
vratila, gurala je pred sobom invalidska kolica.

~ 38 ~
 VI

Napravila je krug po sobi pre nego što je zaustavila kolica ispred

Adamovog kreveta.
- Skloni to čudo odavde!
- Šta si rekao? Mislila sam da ćeš biti oduševljen.
- Nije me briga šta si ti mislila. Ne pada mi na pamet da se
ponižavam tako što ću krevet zameniti kolicima u kojima ne želim da
sedim. To nije nikakav napredak. Meni je i ovde dovoljno dobro.
- Sumnjam. Jesi li odlučio da ostatak života provedeš u krevetu?
- Ako bude potrebno...
- Možda si ti odlučio da odustaneš, ali ja nisam - ljutito mu je
odvratila Lili.
- Zašto je tebi toliko stalo?
- Ti si moj pacijent. - Pa?
- Sve dok ne možeš da me otpustiš, prepušten si mi na milost i
nemilost.
- Kako to misliš?
Umesto da mu odgovori, Lili je prišla vratima i širom ih otvorila.
- Pite, dođi ovamo!
- Da, Lili?
- Pomozi mi da premestim gospodina Kavanaha u kolica, a onda ćeš
dovesti kamionet do ulaznih vrata.
- Zar idemo nekud? - iznenadio se Pit.
- Idemo. I on ide sa nama - pokazala je glavom prema Adamu.
- Ja ne idem nikud - pobunio se Adam.
- Naravno, došao si ovamo da umreš, kao što su Indijanci odlazili u
planine da umru. Utopićeš se u sopstvenom samosažaljenju i pustićeš te
tvoje lepe mišiće da atrofiraju. Ipak, ja to ne mogu da dozvolim.
- Ne možeš da me nateraš da radim ono što neću - bunio se i dalje
Adam.
- U pravu si. Ne mogu. Pre nego što doneseš odluku da sasvim
odustaneš, želim da nešto vidiš.
- Ne znam šta si sada smislila, ali te uveravam da ti neće upaliti.
~ 39 ~
 - Neće? Samo gledaj! Pite, ja ću mu podići noge, a ti drži leđa -
naredila je Pitu, uprkos Adamovom očiglednom nezadovoljstvu.
Nekoliko trenutaka kasnije, Adam je sedeo u kolicima, dok su mu
noge bile pokrivene tankim ćebetom.
- Budi miran, da ne bismo morali da te vežemo. Idemo u kratku
vožnju. Nadam se da ćeš sačuvati dostojanstvo i da se nećeš osramotiti.
Pit je odgurao kolica do lifta, tako da su se za nekoliko trenutaka svi
troje našli na tremu.
- Zar te ne zanima kuda idemo? - upitala ga je Lili kada su ušli u
kamionet.
Nije odgovorio.
- Doktor Arno nam je ustupio bolnički kamionet. Možeš da ga
koristiš sve dok ti ne bude potreban. Bilo bi lepo da mu zahvališ - rekla
je Lili.
Adam je nezainteresovano okrenuo glavu u stranu, dok mu je
pogled lutao u daljinu. Piter je skrenuo za ugao.
- Ovde se nalazi rehabilitacioni centar za paralizovane. Da nisi tako
bogat da možeš sebi da priuštiš privatnog terapeuta, morao bi da dođeš
ovamo. Vozi polako, Pite. Želim da Adam vidi sve - govorila je Lili dok su
se vozili pored ograde, iza koje su ljudi sedeli u invalidskim kolicima.
Adam ih je i dalje posmatrao nezainteresovano.
- Gledaj tamo! Ljudi u kolicima igraju košarku. Uverena sam da niko
od njih nije u kolicima po sopstvenoj želji. I oni bi radije trčali po
terenu...
- Nisam znao za ovu bolnicu... - primetio je Adam.
- Naravno da nisi. Nikada ranije nisu te zanimali ljudi u invalidskim
kolicima. Treba da znaš da ti nisi jedini. Ima mnogo ljudi koji nikada
neće moći da hodaju.
Adam je samo klimnuo glavom. Pit je okrenuo kamionet i uputio se
u pravcu kuće. Ostatak puta svi troje su proveli u tišini.

* * *

Idućeg jutra Lili je sačekala da Adam doručkuje i da se obrije, a

onda je otišla u njegovu sobu.

~ 40 ~
 - Kako si znala za onaj rehabilitacioni centar? - upitao je Adam, čim
je ušla u njegovu sobu.
- Doktor Arno mi je rekao za njega. Predložio mi je da pomognem
tamo, ako ne budem imala previše posla oko tebe.
- Živim u ovoj kući godinama, a nikad taj centar nisam primetio.
Nadam se da si mi već oprostila što sam se ponašao kao običan divljak...
- Oprostiću ti tek kada se potrudiš da se sam premestiš u kolica...
- Sumnjam da ja to mogu.
- Naravno da možeš. Vreme je da se osamostališ. Prava je sreća što
u kući imaš lift.
- Kako si saznala za njega? Da li ti je Pit rekao?
- Nije. Sama sam ga otkrila dok sam njuškala okolo. Kao i tvoju
zalihu brendija.
- Jesi li ga probala?
- Jesam. Odličan je. Otkrila sam i tvoje kasete sa porno-filmovima.
- Jesi li ih gledala?
- Jesam, ali ne mnogo. Grozni su.
- Koliko si ih videla pre nego što si zaključila da su grozni?
- Četiri. Morala sam nekako da se zabavim. Nisam mogla da spavam
prošle noći.
- Zašto?
- Ne znam ni sama - slagala je. Adam je sumnjičavo odmerio
pogledom, ali ništa nije rekao.
- Hajde da pokušamo sa tim premeštanjem - predložila mu je Lili.
- Čak ni u kolicima neću moći nikud da idem.
- Mislila sam i na to. Pit je dole sa majstorom koji treba da napravi
privremene drvene rampe preko pragova u kući. Tako ćeš moći
nesmetano da se krećeš u kolicima.
- Sjajno - rekao je Adam bez oduševljenja.
- Hajde, idemo!
- Cenim tu tvoju upornost - primetio je.
- Mogu ja da budem još upornija, kada mi je stalo do nečeg.
- Želeo bih to da vidim. Siguran sam da umeš da se zagreješ. Uzgred,
nemoj više da nosiš tako tanke majice. Ova se gotovo providi.

~ 41 ~
 - Da li će ti pogled na moju providnu majicu pomoći da ustaneš iz
kreveta?
- Možda. Da pokušamo? Različiti ljudi su do sada flertovali sa Lili.
Uspevala je da izađe na kraj sa svakim od njih. Ovoga puta joj je bilo
neprijatno. Činilo joj se da je Adamov pogled bio uporniji od pogleda
ostalih...
Muški pacijenti su često bili vulgarni prema njoj. Neki od njih su se
ponašali detinjasto.
Adam nije bio detinjast. Njegove reči nisu zvučale detinjasto. U
njegovim očima nije čak bilo ni onog lukavog sjaja koji je Lili zapažala u
očima mnogih pacijenata.
Adam je bio veoma ozbiljan, a Lili je gotovo pala u iskušenje da
uzme njegovu ruku i da je prinese svojim grudima. Morala je da
odmahne svojom tamnom glavom da bi razbistrila misli i vratila se u
stvarnost.
- Možemo li da pređemo na posao? - upitala je.
- Svakako.
Osmeh na njegovom licu govorio joj je da je on i dalje mislio na
zadovoljstvo.
- Kako su tvoji bicepsi? - upitala ga je.
- Sjajno.
- Sutra u ovo doba neće biti. Moraćeš dobro da se potrudiš da bi se
podigao sa kreveta i preselio u kolica.
- Shvatio sam.
- Nemoj da žuriš. Moraš da naučiš kako se to radi, da ne bi pao.
Premeštanje u kolica trajalo je više od sata. Na kraju su oboje bili
iscrpljeni.
- Nisam siguran da je ovo vredelo tolikog napora - rekao joj je na
kraju Adam.
- Vredelo je, uveravam te. Sećaš li se kako je izgledao tvoj prvi
pokušaj da staneš na skije? Kladim se da je tvoj komentar bio isti kao
sada.
Adam je klimnuo glavom.
- Rekao sam to trećeg dana treninga. Jedini sport koji mi je išao od
prve bio je seks. Sat i po sam ubeđivao Adelu Dejvport da ode sa mnom
u krevet. Posle toga nije bilo nikakvih teškoća.
~ 42 ~
 - Nije se dugo odupirala...
- Naravno da nije. Ko može meni da odoli?
- Kada se to dogodilo?
- Na prvoj godini studija.
- I od tada ti je seks glavni sport?
- Naravno. Zar s tobom nije isti slučaj? - pogledao je preko ramena.
Nije mu odgovorila.
- Pošto si već seo u kolica, da se malo provozamo - predložila mu je.
- Pa, vreme je da naučim da vozim to čudo.
- Mislila sam da ti to nikad neće pasti napamet. Moraš biti spreman
ako ti Elizabeta sa decom dođe u posetu.
- Zar će joj Ted dozvoliti?
- Možda i hoće. Više te ne posmatra kao svog suparnika. Oduvek
sam znala da je moja sestra pametna i nikad nisam sumnjala u njen
izbor. Ted je za nju bolji nego ti.
- Ja?
- Izvesno vreme sam mislila da si joj se udvarao. Čak sam pokušala
da je nagovorim da prestane da se viđa s tobom.
- Naš odnos je uvek bio čisto poslovan.
- Sećam se večeri kada si se pojavio sa ogromnim buketom ruža.
Ličio si na pravog prosca.
- A tebi su zagoreli kolači. Elizabeta mi je kasnije pričala o tome.
Ted je te večeri doneo isti buket.
- Šta bi bilo da se Ted nije pojavio? - Između Elizabete i mene?
Ništa, veruj mi. Nas dvoje bismo ostali poslovni partneri i ništa više.
Nemoj da me pogrešno shvatiš. Elizabeta je divna žena. Pravi prijatelj...
Ipak, od samog početka mi je bilo jasno šta je za nju najbolje. Znao sam
da ja nisam prava osoba.
- Ona je tražila muža, oca za svoju decu. To nije bio život za tebe,
zar ne?
- Kao ni za tebe.
- Ljubav i seks služe za rekreaciju.
- Tako je - pogledao je. Nije se ni pomerila.
- Je li tako?

~ 43 ~
 - Svakako. Zar bi moglo da bude drugačije? - odvratila je,
izbegavajući njegov pogled.
Šetnja je bila završena i Adamova stolica je ponovo bila pored
kreveta.
- Sada idemo istim putem nazad - rekla mu je Lili.
- Znači li to da ponovo moram da prođem kroz sve ove muke? -
upitao je Adam nezadovoljno.
- Prvi put je najteže, dragi moj. Svaki naredni biće ti daleko lakši.
- Imaću to na umu, Lili.
- Svakako, Adame. Nemoj da zaboraviš da sam ja na tvojoj strani.

~ 44 ~
 VII

Mada su se Adam i Lili i dalje neprekidno prepirali, njihov odnos se

izmenio iz osnova. Napredak je svakim danom bio sve očigledniji.
- Zar ti nisam rekla da će biti tako? - govorila mu je Lili, masirajući
mu zglob na nozi.
- Još uvek nisam spreman da te vodim na igranku.
- Ali osećaš moje dodire. Prošlo je svega dve i po nedelje od kako
sam došla ovamo. Prešao si ogroman put, dragi moj. Danas sam
telefonirala u Honolulu i naručila par paralelnih šipki. Uskoro ćeš hodati
između njih.
- Ja to nikada neću moći...
- To si rekao i za kolica, a ipak si naučio da se sam premeštaš u nju.
Nadam se da će se tvoje raspoloženje popraviti kada napraviš prvi
korak.
- A tvoje? - usledilo je Adamovo pitanje.
- Neće, dok sam ne prohodaš.
- Ako nastaviš da nosiš te pantalonice, uskoro ću moći i da trčim.
Vijaću te po čitavoj kući.
- Samo prazna obećanja...
- Zar ti nisam rekao da se oblačiš pristojnije?
- Ovo su Havaji, Adame, a ne Čikago. Svi idu ležerno odeveni. Zašto
bih se ja razlikovala? Hajde pokušaj da mi se odupreš iz sve snage. Jače!
Odlično!
- Znaš li da su ti noge odnatrag crne? - primetio je Adam.
- Zaista imaš dar zapažanja.
- Kako da ne primetim kada mi svaki čas okrećeš stražnjicu? Da li ti
je neko već rekao da imaš strahovito dugačke noge. Kako je to moguće?
O čemu smo ono razgovarali, Lili?
- O mojim nogama koje su pocrnele. U redu, Adame, da pokušamo
još jednom. Nemoj da se mrštiš. Nećemo još dugo. Moje noge su
pocrnele zato što sam pre neki dan zaspala pored bazena.
- Zar si plaćena za spavanje pored bazena? - upitao je Adam
naizgled ljutito.

~ 45 ~
 - Znaš dobro da nije tako. Htela sam da se kupam, ali sam zaspala.
Hajde, pokušaj još jednom da gurneš nogu, Adame!
- Malopre si rekla da je to bio po slednji put.
- Slagala sam te.
- Eaš si bezdušna.

* * *

- Da li ti treba još nešto pre nego što odem? - upitala ga je Lili na

kraju dana.
- Naravno da mi treba. Dođi da ti šapnem... - zaverenički joj se
osmehnuo Adam.
- Opet si lascivan...
- Pa, pitala si me.
- Mislila sam na čašu soka, ili daljinski upravljač.
- U tom slučaju, ne. Hvala!
- Onda ćemo se videti kasnije - okrenula se da pođe.
- Gde tako žuriš?
- Idem u kupovinu.
- Šta nameravaš da kupiš?
- Neke sitnice.
- Kakve sitnice?
- Lične.
- Na primer? - Adam nije odustajao.
- Zaista si indiskretan. Žurim. Uskoro će se radnje zatvoriti.
- Hoćeš li uzeti kamionet?
- Neću. Iznajmila sam automobil.
- Uzmi kamionet. Tako ću moći da krenem s tobom.
Lili je odmahnula glavom.
- Treba da obavim nekoliko stvari. Ti ćeš se brzo umoriti.
- Neću.
- Hoćeš. Pored toga, nameravala sam, pošto obavim kupovinu, da
provedem neko vreme u rehabilitacionom centru.

~ 46 ~
 - A šta će biti sa mnom?
- Kako to misliš?
- Koliko dugo ću biti sam?
- Ne znam, Adame. Kakve to ima veze? - upitala ga je Lili s
očajanjem u glasu.
- Odmah ću ti objasniti. Plaćam ti sto dolara na dan da budeš ovde, a
ne da hodaš okolo.
- Mislila sam da ću zbog dobrog vladanja dobiti malo slobodnog
vremena.
- Ko kaže da se ti dobro ponašaš?
- Ipak idem - rekla je odlučno.
- Ne smeš. Možda ćeš mi biti potrebna! - doviknuo je Adam za njom.
- Pit će biti ovde.
- Lili!
- Molim? - okrenula se sa nestrpljenjem na licu.
- Ostani ovde. Pit nema vremena da sedi i da priča sa mnom -
obratio joj se Adam molećivo.
- Od jutros pričam sa tobom. Šta bi još hteo, Adame? Ne znam o
čemu bismo više pričali.
- Mogli bismo da se kartamo.
- Uvek se svađamo kada igramo karte.
- Igraćemo poker - predložio je Adam.
- Ne dolazi u obzir. Ti uvek pobeđuješ.
- Striptiz poker?
- Ni to ne dolazi u obzir. Moja pobeda ne bi imala nikakvog smisla.
Ti si i tako skoro go.
- Ali ti nisi.
Lili se nasmejala.
- Hajde onda da gledamo neki film.
- Sve smo ih već gledali.
- Nismo porniće. - I nećemo.
- Zar si toliko stidljiva?
- Nisam raspoložena za porniće.
- Oni bi ti popravili raspoloženje. Obećavam ti.
~ 47 ~
 Nestrpljivo je krenula prema vratima.
- Znaš dobro šta sam htela da kažem - dodala je.
- Nemoj da me ostavljaš, Lili. Dosadno mi je.
- Ja nisam tvoja družbenica. Do viđenja, Adame - rekla je i izašla iz
sobe, pre nego što je on imao vremena išta da kaže.
Da je ostala još malo, Adamu bi možda pošlo za rukom da je
nagovori da mu te večeri pravi društvo. To joj se ni najmanje nije
dopadalo. U poslednje vreme se trudila da što manje vremena provodi u
njegovoj sobi. Ostajala je nasamo sa Adamom samo onoliko koliko je
bilo neophodno.
Svaki put kada bi odlazila od njega, bilo joj je sve teže.
Ni to joj se nije dopadalo.

* * *

- Kakva je voda?
- Divna. Hoćeš li da uđeš?
- Neću.
Lili je izašla iz bazena i uzela peškir. Dok se brisala, bila je svesna
Adamovog pogleda, koji ni na trenutak nije napustio njeno telo.
Najzad se spustila na ležaljku i zažmurila. Kada je ponovo otvorila
oči, Adam je pregledao poštu.
- Da li ti je stiglo nešto zanimljivo?
- Nije. Ima toliko mnogo pisama, da neću nikad uspeti da ih
sortiram, a još manje da odgovorim na njih.
- Mora da je lepo kada čovek ima toliko obožavalaca. Šta znače te
gomile?
- Pokušavam da izdvojim pisma koje neću ni da otvaram. Imam
utisak da sam sve izmešao.
- Naravno, kada ne gledaš šta radiš.
- U pravu si. Nisam bio dovoljno pažljiv. Gledao sam tebe kako
plivaš. Prava je sreća što imaš na sebi kupaći kostim. Šta bi tek bilo da se
kupaš bez njega! Bio bi to veličanstven prizor.
- Nećeš ga videti.
- Šteta. Dobio sam pismo od Teda i Elizabete.
~ 48 ~
 - Šta pišu?
- Nadaju se da ću se uskoro oporaviti i da te ne nerviram mnogo.
Pišu o deci. Promenili su gume na oba automobila, za slučaj da im na
putu do bolnice pukne guma. Baš su ti muškarci smešni... Polude
čekajući naslednike. Mora da je to lep osećaj.
- Šta si rekao? - iznenadila se Lili.
- Mora da prija saznanje da je stvoren jedan novi život - kada se
okrenuo prema njoj, oči su mu blistale.
- Verovatno je lepo...
- Ako si i sam deo toga - dodao je Adam.
Nekoliko trenutaka oboje su ćutali.
- Mogu li da ti pomognem da sortiraš pisma? Mogu i da odgovorim
na neka od njih. Da zahvalim na brizi...
- Imam čitavu armiju ljudi koji mogu to da učine umesto mene.
- Da li oni odgovaraju čak i na lična pisma? - Lili je mislila na ona
koja Adam dobij a od Likrecije.
- Obično sam odgovaram na njih. Znaš li da bi mi bilo drago kada
bih mogao da se vratim normalnom životu. Prošle nedelje nisam bio na
otvaranju svog novog hotela u Cirihu. Da je sve normalno, ja bih već
danima bio tamo. Sada mi se čini da im moja pomoć nije ni bila
potrebna...
- Trebalo je to ranije da shvatiš.
Sada ti je nesreća pomogla da sagledaš stvari iz drugog ugla.
- Možda si u pravu. Od očeve smrti neprekidno radim. Neprestano
želim da stvorim više.
- Onda je vreme da se odmoriš.
- Možda si u pravu.
Lili je čula čitavu priču od Elizabete. Adam je posle očeve smrti
nasledio nekoliko motela koji nisu poslovali naročito uspešno. Nije
verovao onima koji su govorili da je svako proširivanje posla u takvoj
situaciji bilo veoma riskantno. Rizikovao je i uspeo.
- Bio sam nezadovoljan sopstvenim životom čak i pre nesreće. To
zvuči neuverljivo, zar ne?
- Pomalo. Mora da ti mnogi zavide zbog toga što poseduješ - rekla
mu je Lili s osmehom.

~ 49 ~
 - Shvatio sam to odavno. Ta dosada koju sam osetio nije bila razlog
da se ponosim. Često sam se pitao zbog čega sam nezadovoljan.
- Dostigao si sve svoje ciljeve i sada su ti bila potrebna nova
uzbuđenja. Odlučio si da ih sam potražiš. Zbog toga si počeo da
planinariš.
Namrštio se.
- Čini mi se da su prošli vekovi otkako smo nas trojica krenuli na tu
planinu. Teško mi je da poverujem da ću ikad moći da se bavim sličnim
stvarima. Pre nesreće sam dobio poziv da idućeg proleća provedem
mesec dana na jahti kod prijatelja. Toliki odmor nikada ranije nisam
imao. Ipak, nisam bio oduševljen tim pozivom. Osećao sam se tako
daleko od svih tih ljudi, njihovih skupih kola i jahti, od svih tih žena... -
okrenuo se i zagledao se u Liline oči.
Osetila je kako joj se grlo steže.
- To će proći. Ti si stvarno daleko od njih. Treba da razmišljaš o
povratku u normalan život. Brzo ćeš se navići na njega.
- Nisam tako siguran.
- Nemoj da sumnjaš. Ti ne možeš da sediš skrštenih ruku. Strast je u
tvojim genima, kao i u tvojim očima. Elizabeta tvrdi da ti poseduješ
neiscrpnu energiju i da ona uz tebe uvek ostaje bez daha. Rekla mi je da
si ti uvek u pokretu. Vratićeš se takvom životu, uveravam te.
- Ipak, ništa više neće biti isto. Ne mislim samo fizički. Nikada neću
na isti način razmišljati o životu i o ljudima ...
- Naravno da neće biti isto, Adame. Možda će ti jednog dana biti
drago što ti se sve ovo dogodilo. Da budem iskrena, sva ova filozofija mi
je strahovito zamorna - Lili je ustala i krenula prema njegovoj stolici.
- Možda si u pravu.
- Vreme je da se spremamo za spavanje.
- Nisam umoran.
- Rekli smo da ćeš me saslušati u svemu. Šta to radiš, Adame?
Adam je pružio ruku i dohvatio Lilinu. Povukao je iz sve snage, tako
da je Lili morala da obiđe stolicu i da stane ispred Adama.
Još jednom je naglo povukao, tako da se u narednom trenutku Lili
našla u njegovom krilu. Njegove ruke su se obavile oko njenog tela.
- Šta radim? Zar još nisi pogodila? Ovo je novi način udvaranja.
Lilino srce je zadrhtalo, ali ga je ona ipak pogledala strogo.
~ 50 ~
 - Ne smeš tako naglo da se krećeš. Mogao bi da se povrediš - rekla
mu je.
- Ništa nije bilo naglo. Ovo priželjkujem već danima.
- Šta to?
Umesto odgovora Adam je dodirnuo Liline usne svojima. Njegov
poljubac je bio polagan, ali izazovan. Adam Kavanah je znao kako treba
da se ljubi. Očigledno od studentskih dana do Lukrecije, prevalio je dug
put.
Lili mu je uzvratila poljubac. Sasvim se prepustila osećanjima, sve
dok u jednom trenutku nije shvatila da to ne bi smelo da se dogodi.
Istog časa se naglo odmakla od njega.
- Ne, Adame!
- Da - njegove usne su se spustile na njen vrat.
- Ovo nije deo moje terapije.
- Ali jeste deo moje! - njegove ruke su je silovito držale, dok je Lili
pokušavala da se oslobodi.
Jednim potezom Adam je raskopčao gornji deo Lilinog kupaćeg
kostima. Uzdah koji je zatreperio na njenim usnama, mogao je
istovremeno da bude i znak zadovoljstva i krivice. Ili žaljenja?
- Prestani s tim, Adame, molim te. Ne znaš šta radiš.
- Znam, ne brini - osećala je njegove poljupce na grudima.
- Želiš me samo zato što sam tu.
- Zato što zavisiš od mene.
- Zato što si seksi.
- Već si me jednom poljubio.
- To nije bio poljubac. To je bila uvreda.
- Ni ovo nije ništa drugo. Sve to je deo jedne priče. Najpre bes, a
onda divljenje. Zamenio si zavisnost sa željom - pokušavala je Lili da ga
uverava.
- Nikada nisam pogrešno tumačio želju, Lili - govorio je Adam
između poljubaca.
- Nemoj, Adame...
Nije obraćao pažnju na njene molbe.
- Tako si slatka, Lili - šaputao je. Zagnjurila je prste u njegovu
kosu, pokušavajući da odgurne njegovu glavu od sebe. Njegove tople
~ 51 ~
usne budile su u njoj neizmerno zadovoljstvo kakvo nikada pre toga nije
osetila. To osećanje je polazilo od njenih grudi i prostiralo se
munjevitom brzinom po čitavom telu.
- To je pogrešno, Adame. Oboje ćemo pogrešiti - govorila je gotovo
bez daha.
- Zašto mi onda dozvoljavaš da ti to radim? - podigao je glavu i
zagledao joj se u oči.
- Ne znam ni sama. Zaista ne znam.
Sasvim lagano je dodirnuo njene usne svojima.
- Dozvoljavaš mi zato što želiš da te poljubim, baš kao što to i ja
želim. Nemoj da me lažeš. Nećeš me ubediti.
S čežnjom je obavila ruke oko Adamovog vrata. Dodir njegove kože
joj je bio poznat, ali je sada sve izgledalo drugačije. Mišići ispod kože bili
su zategnuti kao strune. Lili je bila svesna da svemu tome mora da dođe
kraj.
Naglo je ustala, tako da je gornji deo njenog kupaćeg kostima pao
na pod. Brzo je dohvatila peškir i obavila ga oko sebe.
- Užasnuta sam ovim što se dogodilo - rekla je.
- I veoma uzbuđena.
- Trudićemo se da to što pre zaboravimo - dodala je.
- Ne pada mi na pamet ni da pokušam.
- Pravićemo se kao da se nije ni dogodilo.
- Nemoguće.
- Nikada se neće ponoviti.
- To ne dolazi u obzir!
- Ako se to ponovi, ja odmah odlazim.
- Lažljivice!
- Laku noć!
- Lepo sanjaj!
Okrenula se i žurno uputila u sobu. Čula su joj bila strahovito
napeta. Stala je pored prozora i zagledala se napolje. Mesečina je
obasjavala mirnu vodu bazena. Dugo nije mogla da odvoji pogled od tog
prizora. Najzad je sela na ivicu kreveta i rukom oprezno prešla preko
usana.
Bile su drhtave i vlažne.
~ 52 ~
 Ponovila je postupak vrhom jezika. Njene usne imale su ukus
Adamovih poljubaca.
Zažmurila je. Nije htela da veruje da se sve to i dogodilo. To njoj nije
moglo da se dogodi. Mora da je sanjala, ubeđivala je sebe.
Nikada ranije nije se emotivno vezala za nekog pacijenta. Sve ih je
volela podjednako i o svakom je brinula sa istom ljubavlju.
Ipak, ništa više nije bilo isto. Ona sama se promenila. Čitav njen svet
se izmenio. Sve se odigralo neverovatno brzo i Lili ništa nije mogla da
učini da bi to sprečila.
Moraće to što pre da zaboravi. Moraće da se ponaša kao da se ništa
nije dogodilo. Moraće da negira snagu koja se odjednom probudila u
njoj.
Ipak, sve se to dogodilo. Osećanja u njoj su se probudila i sada su se
širila nezadrživom snagom. Bila su moćnija od svega što je Lili Mejson
do tada osetila. Svuda oko nje nalazili su se dokazi o snazi njenih
sopstvenih osećanja.
Među njenim slabinama. Na grudima.
Na usnama.
Zagledala se u svoje grudi, kao da ih je tada prvi put ugledala. Ne, to
nije bio plod njene mašte. Sve se zaista dogodilo, znala je.
Kada je telefon na njenom stolu zazvonio, trgla se, kao da je bila
sasvim odsutna.
- Molim? Dobro veče. Hoću da kažem ...
- Lili? Šta se dogodilo?
- Šta se dogodilo? Baš ništa. Probudila si me, i to je sve. Znaš li
koliko je sati ovde?
- Ne znam. Koliko?
- Nemam pojma. Znam samo da je kasno. Zar ti to nije dovoljno?
- Izvini. Nadam se da ćeš mi oprostiti kada čuješ dobre vesti - rekla
joj je Elizabeta.
- U vezi sa bebom? - Lilino raspoloženje se odjednom popravilo.
- Ne. Doktor kaže da do porođaja ima još mesec dana.
- Kako se ti osećaš?
- Kao balon. Kako je Adam?
- On? Dobro je.
~ 53 ~
 - Da li je ojačao?
Lili je zadrhtala pri pomisli na snagu njegovog dodira.
- Da, ojačao je.
- Vidim da vas dvoje niste još poubijali jedno drugo - primetila je
Elizabeta.
- Još nismo, ali nismo ni daleko. - Upravo zbog toga se javljam.
Najzad smo ti pronašli zamenu.
- Zamenu? - Lili se zbunila. Nekoliko trenutaka je vladala tišina.
- Nadam se da sam pozvala pravi broj. Razgovaram sa Lili Mejsn
koja radi kao terapeut kod Adama Kavanaha. Jesam li pogodila?
- Izvini, Elizabeta. Znam da to nema mnogo smisla... Nas dve smo
tako davno razgovarale o mom odustajanju od ovog posla, pa sam i
zaboravila na to.
- Na šta si zaboravila? Bila si tako odlučna...
- Bila sam. I sada sam... Zašto vam je trebalo toliko vremena da mi
pronađete zamenu?
- Od tvoje bolnice smo tražili spisak imena. Dobili smo ih nekoliko.
Pošto smo razgovarali sa svim kandidatima, zaključila sam da mi
nijedan od njih ne ide uz Adama. Juče smo razgovarali sa jednom
starijom ženom koja nam je delovala sasvim pristojno. Spremna je da
odmah počne da radi,.. Već sutra, ako to tebi odgovara.
- Shvatam...
- Imam utisak da nisi naročito oduševljena tom idejom - primetila
je Elizabeta.
- Naprotiv! Oduševljena sam. Kažeš, starija žena?
- Ima oko pedeset godina. - Da...
- Lili, šta sada nije u redu?
- Sve je u redu. Jednostavno sam pospana. Zar si zaboravila da si me
probudila? Treba mi malo vremena da shvatim šta si mi rekla.
Trebaće joj zapravo mnogo više vremena da shvati zbog čega se
nije obradovala kada je saznala da će već sutra moći da ode od Adama
Kavahana.
Adam i ona su se tek privikli jedno na durgo, razmišljala je.
Adamovo zdravstveno stanje svakim danom je bilo sve bolje.
Adam se tek bio privikao na kolica.
~ 54 ~
 Lili nije mogla da se odluči koji je od ovih razloga bio najvažniji i
zbog kojeg od njih je odlučila da ostane uz Adama. Želela je da uz njega
dočeka trenutak kada će Adam sasvim ozdraviti. Htela je da ga vidi kada
napravi prvi korak, da podeli sa njim pobedu nad bolešću.
Da li će se to dogoditi?
Nije smela da dozvoli da se to dogodi.
Adam je mirno mogao da flertuje s njom. Imao je pravo na takvo
ponašanje.
Sa Liline strane, čitava stvar je izgledala sasvim drugačije.
Prihvatanje Adamovih poljubaca bilo je u tolikoj meri apsurdno, da nije
htela ni da razmišlja o tome. Bilo je to nešto što više ne sme da se
dogodi.
Da li je imala pravo na tako glupo ponašanje, koje je dovodilo u
pitanje i Adamovo izlečenje? Novi terapeut bi mogao da pokvari sve.
Lili je morala da donese odluku koja bi bila najbolja za njenog
pacijenta.
To je značilo da mora da ostane, uprkos svemu. Uprkos sopstvenim
osećanjima.
- Ne želim zamenu.
- Molim? - čula je Elizabetin glas. Ponovila je još jednom.
- Shvataš li koliko smo se Ted i ja trudili da ti pronađemo zamenu?
- Shvatam. Izvinite.
- Trebalo je da nam javiš da si se predomislila.
- Nisam to ni sama znala do pre nekoliko trenutaka. Zaista mi je
žao, Elizabeta.
Elizabeta je uzdahnula.
- Sve je u redu. Svi ti razgovori su me zabavljali, tako da nisam
obraćala pažnju na sopstveni stomak. Od samog početka nisam bila
naročito oduševljena tvojom odlukom da odeš.
I Ted i ja smo smatrali da si ti najbolja osoba za Adama. Nama je
drago što se on našao u tako sposobnim rukama.
I Adamove ruke su bile sposobne, pomislila je Lili. Sama pomisao
na njihova milovanja naterala je da zadrhti kao list na vetru.
- Ako je to sve, Elizabeta, rado bih se vratila u krevet - rekla je.

~ 55 ~
 - Jesi li sigruna da je s tobom sve u redu? Tvoj glas zvuči tako
čudno.
- U redu je, Elizabeta. Poljubi decu za mene. Poljubi i Teda - brzo je
spustila slušalicu i odmakla se od telefona, kao da se plašila da bi
Elizabeta mogla da joj pročita misli.
Elizabetu je mogla da prevari, ali samu sebe nije. Nije mogla da
pobegne od sopstvene svesti. Zavukla se pod pokrivače i zatvorila oči,
ali nikako nije mogla da zaspi.
Znala je da nije odlučila da ostane iz profesionalnih razloga, već
zbog sopstvene sebičnosti. To nije bila odluka za čestitanje.

~ 56 ~
 VIII

- Da li uvek spavaš naga?

- Molim?
- Da li uvek spavaš naga?
Lila se proteglila pod satenskim čaršavima. Oči su joj se lagano
otvorile. Pogled joj se koncentrisao na lice pred sobom. Onda su joj se
oči širom otvorile.
- Adame?
- Polaskan sam što si mi zapamtila ime.
Sklonila je kosu s lica i navukla satenski pokrivač do brade. Polako
se podigla na lakat.
- Šta radiš u mojoj sobi? Kako si dospeo ovamo?
- Još mi nisi odgovorila na pitanje!
- Na koje pitanje?
- Da li uvek spavaš naga.
- Da! Sada mi reci zašto ti je Pit dozvolio da dođeš ovamo.
- Pit nema pojma da sam ovde. Niko mi nije pomogao da dođem.
Lili se nagnula napred i primetila da je Adam sedeo u kolicima.
- Zar si sam ustao iz kreveta i prešao u kolica?
- Da li se ponosiš zbog toga?
- Naravno da se ponosim. Ipak, to još ne znači da sam saznala šta
tražiš u mojoj sobi.
- Smetam li?
- Upravo tako. Hoćeš li sada da odeš, molim te?
Odjednom se zamislila, a onda je oštro pogledala Adama:
- Kako znaš da sam naga?
- Pogledao sam ispod pokrivača. Primetio sam da tvoj bikini leži na
podu i da su ti ramena gola.
- Hvala na tako iscrpnom odgovoru. Sada bih te molila da zaista
odeš. Htela bih da se istuširam i obučem.
- Doneo sam ti nešto. Dobrodošla na Havaje, Lili! - tek tada je
primetila cvetni venac u njegovim rukama.

~ 57 ~
 - Imam utisak da si malo zakasnio.
- Nemoj biti sitničarka.
Lili je pogledala nežne, mirisne cvetove i dodirnula ih blago.
- Hvala ti, Adame. Venac je zaista lep.
- Znaš li šta još ide uz venac? - upitao je.
- Radije bih preskočila taj deo tradicije.
- Ali, upravo zbog njega se tradicija održala. Pored toga, ja sam
veoma konzervativan čovek - obgrlio je rukom oko vrata, tako da Lili
nije mogla da se izvuče, a zatim je strasno poljubio.
Njegov poljubac je bio pravi poljubac ljubavnika, muškarca koji je
umeo da zadovolji ženu.
- Tako se to ne radi. Trebalo je da me poljubiš u obraz - rekla je Lili
teško dišući.
- Da, to je običaj.
- Mislila sam da se ti držiš običaja.
- Osim kada se radi o usnama... Poljubio je ponovo, pre nego što
je Lili uspela da se izmakne. Kada se ponovo odmakao, uspela je da
skupi snagu i da kaže:
- Gubi se! Hoću da se obučem!
Pogled mu je kliznuo na sjajni pokrivač ispod kojeg su se jasno
ocrtavali obrisi njenog tela.
- Mislim da dobro izgledaš i ovako. Učini mi i nemoj da se oblačiš.
- Baš zbog tebe hoću da se obučem. Utrošio si mnogo snage da bi
sam izašao iz kreveta i došao ovamo.
- Imam bolji predlog. Hajde da uzmemo slobodan dan i da
proslavimo napredak!
- Na koji način?
Prešao je rukom preko usana.
- Tako što ćemo ostati u krevetu. U jednom krevetu. Ovom ovde...
Na trenutak je Lili bila omađijana njegovim promuklim glasom i
izazovnim predlogom. Na sreću, ubrzo se urazumila. Tiho je rekla:
- Nemoj biti smešan. Nikakav slobodan dan ne dolazi u obzir.
- Onda se neću kupati - odgovorio je Adam istog trenutka.
- Molim?

~ 58 ~
 - Nema smisla da se pravimo da se sinoć ništa nije dogodilo. Gladan
sam i zbog toga ću se privremeno povući - okrenuo je stolicu i uputio se
prema vratima.
Lili je zapanjeno zurila za njim. - I pogledao sam ispod pokrivača -
dodao je Adam prkosno.
- Blefiraš, Kavanah.
- Misliš? Video sam one seksi rupice na tvojim leđima, tačno ispod
ivice bikini ja - pre nego što je Lili mogla da reaguje, kolica su prošla
kroz vrata koja su se istog trenutka s treskom zatvorila.

* * *

- Kada nameravaš da staviš oko vrata venac koji sam ti poklonio? -

upitao je Adam za vreme jutarnjih vežbi.
- Ne znam.
- Možda večeras?
- Slušaj, Adame, imam utisak da u poslednje vreme previše
vremena provodimo zajedno. Već sam navikla na mogućnost da se
sprijateljim sa svojim pacijentima, ali mi nijedan od njih nije bio...
- Ljubavnik.
- Nisam to htela da kažem.
- Nisi?
S mukom se trudila da ostane mirna.
- Nas dvoje smo dobri prijatelji, Adame. To je dovoljno.
- Nikada se nisam onako ljubio sa prijateljima.
- Ne može biti više od prijatelja.
- Nije tačno. Već smo prešli granicu. Prošli smo kroz predigru. Sada
smo spremni za ono pravo.
Njegove provokativne reči izazvale su lagano treperenje u Lilinoj
svesti. Trudila se da se ponaša kao da ništa nije primetila.
- Ako tako nastaviš, našem prijateljstvu će doći kraj. Prestani već
jednom da se ponašaš detinjasto. Od danas počni da se menjaš! Čekaju
nas teške vežbe. Čeka nas novi početak!
Dok je Lili govorila, Adamovo lice je bilo beskrajno ozbiljno. Obe
ruke su mu čvrsto stezale rukohvate na stolici.
~ 59 ~
 - Zar će biti napornije nego od sada? Neprekidno me teraš da radim
stvari za koje nisam spreman.
- Nisam ti ni obećala da će biti lako.
- Pa i nije!
- Sada je bilo dosta kukanja. Krećemo!
Dan je zaista bio izuzetno naporan. Kada je završila sa vežbama, Lili
je požurila u svoju sobu. Odlučila je da to veče provede van kuće.
Elegantno odevena i diskretno našminkana, sat kasnije je izašla iz
Adamove vile i uputila se u grad. Kada se vratila kući, već se bližila
ponoć.
Adam je čekao u kolicama.
- Jesi li se dobro zabavljala? - upitao je ironično.
- Više nego dobro.
- Gde si bila?
- U Honolulu.
- Zar si sama vozila do tamo?
- Vozim od svoje šesnaeste godine i ne vidim zbog čega je to
neobično. Nemoj da se ponašaš kao da sam tvoja svojina. Zaslužila sam
malo promene. Večerala sam u divnom restoranu. Lepo sam se provela,
ali sam se umorila. Hoću da idem u krevet. Laku noć!
- Čekaj malo! Kud žuriš?
- Rekla sam ti.
- Ne sećam se.
- Mora da si se napila.
- Nemoj da preteruješ, Adame.
- Hteo bih da mi kažeš gde si sve bila.
- Bila sam u nekakvom restoranu. Ne sećam mu se imena. Posle
toga sam bila u bioskopu.
- U kom restoranu? - Adam nije odustajao.
- Ne sećam se... Nekakva noć... Možda havajska...
- Bila si sama u „Havajskoj noći”? To je najgora rupa na ostrvu.
Tamo se prodaje kokain.
- Da li to znaš iz sopstvenog iskustva?

~ 60 ~
 - Možda se ti sasvim dobro uklapaš u tu gomilu, zar ne? Obukla si se
upravo za to mesto. Da li ti je bilo zabavno?
- Ne onako kako ti misliš!
- Uostalom, zbog toga si i izašla, zar ne? Trebalo je da neko ugasi
vatru koju sam zapalio u tebi sinoć.
Zurila je u njega nekoliko trenutaka, ne verujuću sopstvenim ušima.
Najzad se odmakla od njega. Skinula je venac koji je imala oko vrata i
bacila ga Adamu u krilo. Tek tada je primetila čašu u njegovoj ruci.
- Ti si pijan! Zbog toga ću se praviti da nisam čula tvoje uvrede. Čak
i ako sam išla zbog toga, to nije tvoja briga. Neće mi biti žao ako te sutra
bude bolela glava - okrenula se i uputila u svoju sobu.
Mada je bila svesna da ne sme da se ljuti na Adamove uvrede, jer ih
je izgovorio pijan čovek, Lili je ipak bila besna na njega. Dugo je
pokušavala da zaspi te večeri, razmišljajući o posledicama njegovog
pijanstva.
Posledice su zaista bile užasne. Kada je idućeg jutra ušla u njegovu
sobu, Adamova glava je bezvoljno počivala na jastuku. Lice mu je bilo
bledo, a na čelu je imao hladan oblog.
- Nema muzike od jutros. Nema zajedljivih primedbi. Jesi li
doručkovao? Pit odavno nije pripremio ovako ukusan doručak kao
danas.
- Hoćeš li već jednom ućutati, Lili - besno je rekao Adam.
- Šta je bilo? Da li te nešto boli?
- Odlazi odavde! Ostavi me na miru.
- Upozorila sam te, Adame. Ja nisam kriva za tvoju glavobolju. Šta si
pio sinoć? Džin? Votku? Ili onaj tvoj izvrsni brendi? Naravno, ti si
dovoljno bogat da možeš sebi da priuštiš samo najskuplja pića.
- Ubiću te, Lili!
- Prvo ćeš morati da me uhvatiš, Kavanah. To nikada nećeš postići
ako budeš ležao na krevetu sa tom krpom na glavi. Hajde, krećemo da
vežbamo.
- Ne pada mi na pamet da se pomerim.
Oslonila se rukama o bokove, posmatrajući ga nezadovoljno.
- Da li bi ti pomogla neka tableta?
- upitala je.
- Samo smrt bi sada mogla da mi pomogne.
~ 61 ~
 - Niko do sada nije umro od mamurluka, mada se mnogima smrt
činilo kao izlaz iz muka posle pijanstva.
- I meni se tako čini. Doneću ti aspirin. Kada ga popiješ, bol će malo
da popusti.
- Neću aspirin!
- Biće ti lakše da izdržiš vežbe ako ga popiješ.
- Danas neće biti nikakvih vežbi! Osećam se kao olupina.
- I ko je kriv za to? Prestani da se ponašaš kao dete - počela je da
gubi strpljenje.
Tog trenutka je neko zazvonio na vratima. Pošto je Pit bio u gradu,
Lili je požurila da otvori.
- Ko ste vi? - upitala je, ugledavši elegantnu plavušu okruženu
koferima.
- A ko ste vi? - usledilo je pitanje umesto odgovora.
- Mora da je to ucveljena lepotica ... - promrmljala je Lili.
- Molim?
- Ništa. Izvolite. - Lili se odmakla u stranu, da bi plavuša mogla da
prođe.
- Gde je Adam? - čula je pitanje.
- Gore, u svojoj sobi.
- Ko ste vi? - ponovila je plavuša svoje pitanje od maločas.
- Lili Mejsn.
- Lukrecija Erlingauer. Šta vi radite ovde, gospođice Mejsn?
- Znala sam da ćete to da pitate. Nema razloga za strah, Lukrecija. Ja
sam samo Adamov lični terapeut.
Njene hladne plave oči odmerile su Lili od glave do pete. Lukreciji
ništa nije promaklo, ni Liline bose noge, ni kratke pantalone koje su
ostavljale čitave noge izložene pogledu, kao i široka majica ispod koje su
se nazirale Liline skladne grudi.
Najzad se Lukrecija zaustavila na ogromnim Lilinim minđušama.
- Želim odmah da vidim Adama - rekla je.
- Treba li da vas odvedem?
- Znam put.
- Tako sam i mislila - rukom je ipak pokazala prema stepeništu.

~ 62 ~
 Lukrecija je prebacila skupu kožnu torbicu preko ramena i uputila
se uz stepenice. Kada je stigla do vrha, Lili joj se obratila:
- Možda bi trebalo da vas upozorim. Gospodin Kavanah ima nekih
problema.

* * *

- Ona nije dobra za mog gazdu. Neprekidno naređuje. I njemu i

meni i vama. Nikada nisam voleo ljude koji samo naređuju. Ja i sam
znam šta mi je posao. Radio sam ga i bez njenih naređenja.
- Hoćeš li prestati da se vajkaš, Pite? Vidim i sada da smo dobili
novog komandanta - uzela je poslužavnik sa Adamovim doručkom i
krenula uz stepenice.
Zakucala je na vratima.
- Slobodno - začuo se Lukrecijin prodoran glas.
Kada su se vrata otvorila, zastala je začuđeno. Prvi put otkako je
stigla u Adamovu kuću, njegova soba je delovala kao prava bolesnička
soba. Čuli su se prigušeni zvuči klasične muzike. Prozori su bili
prekriveni debelim zavesama, tako da je čitava soba bila u polutami.
- Izgleda da je trebalo da ponesem baterijsku lampu, da bih
pronašla svog pacijenta u ovoj sobi. Šta se to dešava s tobom? - obratila
se Lili Adamu.
- Adam se ne oseća dobro - odvratila je umesto njega Lukrecija.
- Nikakvo čudo! Sinoć se napio i sada je mamuran. Treba da popije
konjak i nekoliko aspirina i sve će biti u redu.
- Smatram da vi ne biste smeli da određujete koje lekove će Adam
piti. Za to postoji lekar.
- Lekar? Govorim samo o nekoliko aspirina.
- Lili, molim te da govoriš tiše. Nagnula se prema njemu.
- Hoćeš li biti tako ljubazan da mi kažeš šta se ovde dešava. Vreme
je za vežbe koje će ti pomoći da staneš na noge, a ne za generalnu probu
tvoje sahrane.
Pokrio je oči rukama.
- Glava će mi se raspasti - rekao je tiho.

~ 63 ~
 - Žao mi je. Vreme je za vežbe. Lukrecija je stala između Lili i
kreveta.
- Zar ćete bolesnog čoveka terati da vežba? - upitala je.
- Većina mojih pacijenata je bolesna, gospođice. Ja im pomažem da
ozdrave i da se oslobode bolova. Sada bih vas molila da me ostavite
samu sa mojim pacijentom. Imamo posla.
- Dozvolite mi da posumnjam u vaše profesionalne mogućnosti,
gospođice Mejsn.
- Dozvolite mi da obavim svoje profesionalne dužnosti kako valja i
ne mešajte se. Adame, reci joj da se čisti dok ne završimo sa vežbama.
- Zaista se ne osećam dobro, Lili. Zar ne bismo mogli da vežbamo
posle ručka? - s mukom je rekao Adam.
Lili mu nije odgovorila. Ljutito se okrenula i izašla iz sobe, zalupivši
vratima iz sve snage.
Sedela je stisnutih pesnica u kuhinji, dok je Pit spremao ručak.
- Gotovo je - rekao je najzad. Upitno ga je pogledala.
- Rekao sam da je ručak gotov. Idem da pozovem gospodina
Kavanaha.
- Nema potrebe. Adam će ručati u svojoj sobi - obavestila ih je sa
vrata Lukrecija.
- Ne vidim zbog čega bi ručao u sobi. Već nedeljama silazi dole na
ručak. Potrebna mu je vežba. Mora što više da se kreće. Ne smemo mu
dozvoliti da sedi gore u sobi i da žali samog sebe.
- Nemojte misliti da dovodim u pitanje vašu stručnost...
- Nego?
- Imam utisak da Adamu ne prija vaša terapija. Danas popodne ću
pozvati doktora Arna i pitati ga da li je ono što vi radite dobro. Doktor
će mi reći šta je Adamu potrebno. Pite, zašto ne spremite ručak za
gospodina Kavanaha?
- Lili je rekla da će on ručati u trpezariji.
- Pripremite taj ručak! - Lili je rekla ljutito i prošla pored Lukrecije.

* * *

~ 64 ~
 - Jeste li sigurni da će ona razumeti? - Naravno, Lili. Objasnio sam
joj da se Adamovo zdravstveno stanje veoma popravilo otkako vi radite
sa njim. Rekao sam joj da će Adam uskoro biti sasvim dobro, ako
nastavite tako... Važno je da se niko ne meša u vaš program. Takođe je
važno voditi računa o optimizmu pacijenta.
Lili je osetila kako napetost u njoj popušta prvi put otkako je
otvorila vrata i ugledala Lukreciju okruženu koferima.
- Hvala vam, doktore. Već sam bila spremna da se upustim u bitku.
- Ne sumnjam da ste vi u stanju da dobijete svaku bitku. Molim vas
da mi javite ako bude još nekih problema. Mislim da ih za sada neće biti.
- Hvala vam što ste me podržali, doktore.
Čim je spustila slušalicu, Lili je požurila u Adamovu sobu.
Njeno oduševljenje je splasnulo čim je otvorila vrata.
Lukrecija je sedela na ivici njegovog kreveta. Otkako je došla, bila
se presvukla. Sada je na sebi imala elegantan komplet od belog lanenog
platna. Kosa joj je bila začešljana u strogu punđu. Njen izgled je bio
daleko od Lilinog shvatanja o ležernosti.
Lukrecija je držala Adamovu ruku u svojoj. On joj se osmehivao.
Ono što je Lili videla, delovalo je na nju kao šamar.
Tek tada je shvatila koliko je čeznula za Adamom. U toku poslednja
dva dana njih dvoje su tako kratko bili zajedno. I dok su bili zajedno,
uglavnom su se prepirali.
Odjednom je obuzela želja da se osveti Lukreciji, ne samo zbog
njenog mešanja u Adamovo lečenje.
Lili je bila ljubomorna na Lukreciju.
Ona se zaljubila.

~ 65 ~
 IX

Kada je Lukrecija primetila Lili na vratima, nagnula se prema

Adamu i poljubila njegove usne.
- Videćemo se kasnije, dragi.
Lili je pratila pogledom punim mržnje, dok je Lukrecija izlazila iz
sobe. Najzad se okrenula prema Adamu, koji je gledao prema vratima.
- Da li ti je žao što je otišla? - upitala ga je.
- Šta hoćeš da kažeš?
- Pretpostavljam da si je pozvao da dođe ovamo i da te izbavi od
muka.
- Nikada nisam tražio od drugih ljudi, naročito od žena da me
izbavljaju iz nevolje. Iznenadio sam se kada je Lukrecija stigla ovamo.
- Da li ona često dolazi nepozvana?
- Ona je nezavisna žena. Radi što joj je volja. Pored toga, ovde je
uvek dobrodošla - dodao je Adam.
- Sreća što nije naišla ranije. Mogla je da te uhvati u
kompromitujućoj pozi.
- Kakvoj?
- Da te zatekne da se ljubiš sa drugom ženom. Ili se ona pomirila sa
činjenicom da voliš da imaš harem oko sebe?
- Jedna žena teško da čini harem. Ali je dovoljna da te natera da
prohodaš. Jedva čekam da se to dogodi, da mogu da idem kući. Potrudi
se da mi se u međuvremenu gospođica Lukrecija ne nađe na putu.
Posle toga nisu imali mnogo da kažu jedno drugom. Lili je tišina išla
na nerve. Nadala se da će njih dvoje moći da obnove bar deo
prijateljstva koje je među njima vladalo pre poljupca, Lukrecijinog
neočekivanog dolaska i njenog sopstvenog saznanja da interesovanje
prema Adamu nije bilo samo profesionalno.
- Ovo nije tako zabavno. Izvini što nisam u mogućnosti da ti pružim
nešto zabavnije, Adame.
- Nisi ti kriva što sam pao sa litice - Adam je slegnuo ramenima.
Svaki put kada bi Adam pomenuo nesreću Lili je na njegovom licu
ugledala krivicu. Bilo je to osećanje koje će on teško zaboraviti, znala je.
- Znaš li da si šokirala Lukreciju? - upitao je.
~ 66 ~
 - Kako? - Lili se trgla.
Neko vreme je ćutao, kao da se poigravao sa njenim strpljenjem, a
onda joj je objasnio:
- Očekivala je neku debelu i mišićavu osobu kratke kose, u beloj
uniformi, a ne zgodnu žensku u kratkim pantalonama, sa konjskim
repom i crveno nalakiranim noktima.
- Meni se ipak više dopada onaj drugi opis - ritmički mu je masirala
leđa, osećajući kako Adamovo disanje postaje sve dublje.
- Lili da li veruješ u reinkarnaciju? - čula je njegovo pitanje.
- Ne znam ni sama. Zašto?
- Zato što mi se čini da te pamtim iz nekog ranijeg života.
- Stvarno?
- Mada nisam sasvim siguran da bi želela da čuješ detalje.
Nagnula se napred i potapšala Adama po ramenu. Otvorio je oči.
- Da li naše ranije poznanstvo ima neke veze sa telesnom ljubavlju.
- Upravo tako, Lili.
- Onda mi je drago što sam bila tamo.
- Bestidnice... - promrmljao je i ponovo zatvorio oči.
Lili je nastavila sa masažom. Bila je toliko zaokupljena poslom da
nije čula kada je Lukrecija ušla u sobu.
- Moraćete da se vratite kasnije. Nas dvoje još nismo završili - rekla
je.
- Shvatam... Ja imam za njega nešto što će ga bolje opustiti od te
masaže. Martini, dragi? Onakav kakav ti voliš.
Adam se podigao na laktove i klimnuo glavom.
- Hvala. Obožavam martini. Oboje su se osmehnuli, a onda
su pogledali prema Lili, koja se nije ni pomerila.
- Biće ti potrebna pomoć da pređeš u kolica - rekla je.
- Mogu i ja da mu pomognem - javila se spremno Lukrecija.
Lili je pogledala Adama, koji je mirno pio martini. Poželela je da mu
otme čašu iz ruke i da mu pljusne taj martini u lice.
- U redu. Videćemo se pred spavanje, Adame - uputila se prema
vratima.

~ 67 ~
 - Nema potrebe. Ja ću spavati ovde, uz Adama. Paziću na njega.
Probudiću vas ako bude potrebno. Ako vas ne pozovem, videćete
Adama sutra ujutro posle doručka. Laku noć, gospođice Mejsn.
Lili je ljutito pogledala Adama, a onda je zalupila vratima.
- Šališ se, Lili!
- Ne pada mi na pamet da se šalim. Danas počinjemo sa vežbama
hodanja - objasnila mu je Lili, pokazujući glavom prema neobičnoj
napravi sa dve paralelne šipke.
- Ne verujem da ja to mogu...
- Možeš bar da pokušaš.
- Ne želim da pravim budalu od sebe.
Uzdahnula je.
- Upravo to radiš, Kavanah. Ponavljaš to svaki put kada se nađemo
pred nekom novom vežbom. Postaješ monoton. Hajde, miči se! Idemo u
kolica!
- Nemam ništa protiv kolica. Ni protiv razboja. Ali ne mogu da
stojim na sopstvenim nogama. Nemoj to da očekuješ od mene. Pašću!
- Onda ćeš pokušati ponovo. Pomogla mu je da pređe u kolica, koja
je zatim odgurala do naprave. Nekoliko minuta kasnije, Adam je stajao
među šipkama.
- Koliko si čvrst? - upitala ga je.
- Molim?
- Koliko su ti čvrsti stomačni mišići?
- Dodirni ih, pa ćeš videti - odvratio je Adam, dok su mu oči blistale.
- Kladim se da to kažeš svim devojkama - spustila je dlan na njegov
stomak.
Adam se s mukom držao na nogama.
- Dovoljno je čvrst - odvratila je Lili.
- To mi u ovom trenutku uopšte nije važno - procedio je Adam kroz
zube.
- Hajde, počinji. Jednu nogu...
- Zaboga!
Lukrecija je vrisnula i Adam je ispustio šipke. Pao bi, da ga Lili nije
prihvatila.

~ 68 ~
 - Izlazite odavde. Kako se usuđujete da prekidate vežbe! - oštro je
rekla Lili.
- Ne možete da mi naređujete, gospođice Mejsn.
- Naravno da mogu. Ja sam odgovorna za gospodina Kavanaha. Sve
dok sam ovde s njim, njegova pažnja mora biti usmerena na vežbe.
- Vaša stručnost zaista zaslužuje proveru. Razgovaraću o tome sa
njegovim doktorom. Moguće je da ću se obratiti još nekom za savet.
Imam utisak da ono što vi radite sa preporukom doktora Arna Adamu
donosi više štete nego koristi. Jasno je da su vaše vežbe za njega obično
mučenje. Izazivaju bol.
Lili se okrenula prema pacijentu.
- Adame? - kleknula je pored kolica i počela da masira zglobove na
njegovim nogama.
Lukrecija je takođe prišla kolicima i počela da briše Adamovo
oznojano čelo. Lili je primetila da je njena maramica bila bela, sa čipkom
i monogramom.
- Ostavite nas, gospođice Mejsn. Zar nije bilo dovoljno za danas?
- Nemate prava da prekidate vežbe. Ostalo nam je još petnaest
minuta.
- Nadam se da ga nećete ponovo naterati da stoji.
- Treba da uradimo još nekoliko vežbi koji će mu pomoći da opusti
mišiće.
- Ja ću da ostanem ovde i da gledam - odvratila je Lukrecija
neumoljivo.
- Ne dolazi u obzir! To se tiče samo mog pacijenta i mene. Adame,
pretpostavljam da ni ti ne želiš da ona ostane ovde - Lili ga je upitno
pogledala.
Lukrecija mu je spustila ruku na ramena.
- Zar ja ne bih mogla da naučim te vežbe? To bi bila dobra ideja.
Njene reči su sasvim razbesnele Lili.
- Ovo nije zabava, lutko! To se ne može naučiti za jedno popodne.
Za dobijanje diplome potrebne su godine napornog rada!
- Ne verujem da je to tako teško. Moram da naučim kako se to radi,
da bih mogla da vežbam sa Adamom kada se budemo venčali - objasnila
joj je Lukrecija sa pobedničkim osmehom na usnama.
Lili je osetila kako joj se grlo steže.
~ 69 ~
 - Kada se budete venčali? - pogledala je najpre Lukreciju, a onda i
Adama.
- Zar niste znali? Adam je želeo da me zaprosi još pre nesreće. Juče
je najzad rekao...
- Da li si je ti stvarno zaprosio? - Lili je zapanjeno upitala Adama.
- Ozbiljno smo razgovarali o tome.
- Zaista želiš da se oženiš njome? Zašto?
- Izvinite! Adame... - Lukrecija je prekinula njihov razgovor.
- Smiri se, Lukrecija. Hoću da čujem šta Lili ima da kaže. Zašto
misliš da ne bi trebalo da se oženim Lukrecijom? - upitao je Adam
znatiželjno.
- Da, zašto? - ponovila je Lukrecija.
- Nas dvoje smo zajedno godinama... - dodao je Adam.
- I više od toga, dragi.
- Lukrecija ima mnogo razumevanja za moje sadašnje stanje. Bez
obzira na ishod, spremna je da živi sa mnom.
- Kako to misliš, bez obzira na ishod? - Lili je bila zapanjena.
- Mislim na moju sposobnost u seksu.
- Da li je zaista neophodno da razgovaramo o takvim stvarima pred
osobljem? - umešala se Lukrecija.
Adam je oštro pogledao.
- Razrešiću ove probleme na sopstveni način, Lukrecija. Ako ne
možeš da ćutiš, molim te da izađeš iz sobe.
Lukrecija je ostala, čvrsto stisnutih usana.
- Lukrecija je spremna da se uda za mene, mada postoji mogućnost
da naš brak bude bez dece. Ona je tako draga i puna razumevanja. I
lepa... Kulturna, savremena žena. Zašto bi se muškarac u okolnostima u
kakvima se ja nalazim odupirao njenoj želji za udajom?
- Ako baš želiš da napraviš najveću grešku u životu, nemoj se
odupirati - primetila je Lili gnevno.
Lukrecija je otvorila usta da se pobuni, ali ništa nije rekla.
Očigledno je ozbiljno shvatila Adamovu pretnju.
- Zašto misliš da bi brak sa Lukrecijom bio greška?
- Samo zapamti da si sam to tražio! - upozorila ga je Lili.
- Zapamtiću!
~ 70 ~
 - U redu. Ona radi protiv tvojih interesa. Ponaša se prema tebi kao
prema sasvim bespomoćnoj osobi i podgreva tvoje samosažaljenje.
- Zašto da ne brine o meni?
- Zašto ne bih brinula o svom budućem mužu? - umešila se
Lukrecija.
- To je lažna briga, kada se radi o čoveku u tvom stanju. Kada
jednom ozdraviš, može da se ponaša prema tebi kao da je ona tvoja
robinja, ukoliko je dovoljno glupa. Sada treba da ti pomogne da se
oporaviš.
- Drugim rečima, treba da se prema meni ponaša isto kao ti!
- Upravo tako! Ona te tera da ležiš i piješ martini i donosi ti večeru
u krevet. Ako je to život koji ti želiš, onda dobro. Neću se buniti. Ako
želiš da tvoji mišići sasvim zakržljaju, nije me briga. Onda možeš da se
oženiš njome. Neću reći više ni reči!
Adam je posmatrao Lili sa neobičnim osmehom na usnama.
- Ali ako hoćeš da ponovo budeš onaj stari Adam Kavanah, ako želiš
ponovo da trčiš i da se skijaš i da se penješ na planine, kao što si meni
rekao, najbolje je odmah izbaci iz kuće.
- Adame!
Lili nije obraćala pažnju na Lukrecijino negodovanje.
- Razmisli o tome pre nego što se konačno odlučiš. Čim počne
sezona skijanja, tvoja lepotica će sa prijateljima otići u Sent Moric, dok
ćeš ti ostati sam u postelji. Puštaćeš je da se zabavlja, obuzet osećanjem
krivice što ne možeš da joj pružiš zanimljiv život. Teraćeš je da izlazi
među svet, da ne bi neprekidno bila uz bogalja. Vremenom će tvoja
lepotica shvatiti da na svetu postoje zanimljiviji muškarci od onog
bespomoćnog koji je čeka kod kuće...
- Adame! - ponovo se javila Lukrecija, ali Adam nije obraćao pažnju
na njene proteste.
- Jednoga dana će tvoja lepa ženica zaključiti da nije tako zabavno
biti u braku sa nemoćnim čovekom i zatražiće razvod. Ti ćeš joj ga,
naravno, dati. Na sudu će gospođa Kavanah dobiti i polovinu tvoga
bogatstva, kao nagradu za godine koje je provela uz tebe.
- Ne želim više da stojim tu i da... - Možeš slobodno da odeš,
Lukrecija - rekao je Adam ravnodušno.
- Molim? Ne pada mi na pamet da te ostavim samog sa ovom
osobom. Ona očigledno nije normalna.
~ 71 ~
 - Ja sam sasvim normalna. Pored toga, nedeljama sam bila sama
ovde sa njim, dok se vi niste pojavili - odgovorila joj je Lili.
Lukrecijini obrazi su bili crveni.
- Šta to treba da znači, Adame?
- Pokušaj da zamisliš, Lukrecija - odgovorio joj je.
- Zar si se ti...
- Naravno, gospođice. Zar ste pomislili drugačije. Koliko me je samo
puta poljubio - javila se Lili.
- I ne samo poljubio, već i uživao u tim poljupcima. Veoma... - dodao
je Adam.
Lukrecija ih ja zapanjeno promatrala. I Lili je bila zapanjena
Adamovim rečima.
- Tako smo došli do seksa - najzad je progovorila.
- Jesmo li?
- Naravno. Imam utisak da si se uplašio i da si odlučio da zgrabiš
prvu ženu koja ti se nađe na putu. Da mislim da je ona iskrena, dala bih
vam svoj blagoslov. Pitala sam se zbog čega je tako lako odbacila
mogućnost da vas dvoje imate decu.
Njih dvoje su razgovarali kao da Lukrecija uopšte nije bila tu.
- Zar nisi pomislio da je ona srećna zbog toga? Zar ti to nije ličilo na
sebičnost? Znam da se pitaš da li ćeš biti uspešan u krevetu. Bolje da to
proveriš sa mnom, nego da se zaletiš i oženiš njome.
Zavladala je tišina. Ipak, Lili je bila najzapanjenija od svih, mada je
ona sama izgovorila te reči. Još uvek nije mogla da poveruje...
Još veći užaš je izazvalo u njoj saznanje da je zaista tako mislila.
Nije je bilo briga šta će Lukrecija pomisliti o njoj, ali joj je bilo bitno
Adamovo mišljenje. Nije imala smelosti da mu pogleda u oči.
Ipak je morala da sazna šta je Adam mislio o njenim rečima. Polako
je okrenula glavu prema njemu. Njegov pogled je odavao neskriveno
interesovanje i ništa više. Njegovo pravo mišljenje Lili nije mogla da
dokuči.
Okrenula se i izišla iz sobe.
Prošlo je nekoliko trenutaka pre nego što je Lukrecija pročistila
grlo i progovorila:

~ 72 ~
 - Da li je moguće da tvoje osoblje razgovara na takav način o
stvarima koje ga se ne tiču? Čudi me da si joj dozvolio toliko. Mora da ti i
nije bilo lako da je slušaš, dragi. Pobrinuću se da ona ode iz ove kuće pre
večeri.
Adam je uhvatio za ruku, dok je Lukrecija prolazila pored njegovih
kolica.
- Lili neće otići, ali ti hoćeš. Lice joj je prebledelo.
- Ne mogu da poverujem da ozbiljno govoriš, Adame. Nadam se da
nisi ozbiljno shvatio ono što je ta žena govorila. Naravno da nisi! Ti si
suviše inteligentan, da bi joj poverovao.
- Da, veoma sam inteligantan. Upravo zbog toga dobro razmislim
pre nego što nekom dozvolim da postane moj prijatelj, ili ljubavnica...
Lili mi nije rekla ništa što ja nisam od ranije znao. Bar ne o tebi.
Lice mu je bilo ozbiljno dok je govorio.
- Znam da imaš brojne dugove...
- Zašto sad govoriš o tome, Adame?
- Zato što si upravo zbog dugova ovde, Lukrecija. Nas dvoje smo
imali lepih trenutaka...
- Da, bilo nam je lepo.
- Ipak, sve se završavalo na našim odlascima u krevet. Nikada
nisam razmišljao o ženidbi sa tobom, mada si ti od samog početka
insistirala na tome.
- Zaljubila sam se u tebe!
- Zaljubila si se u moj račun u banci.
- To nije istina. Veoma mi je stalo do tebe. Došla sam ovamo da bih...
- Da bi uradila ono o čemu je Lili govorila. Htela si da me zavaraš
svojom brigom i nežnošću, nadajući se da ću se ja iz zahvalnosti oženiti
tobom. To bi bilo dobro za oboje. Ja bih imao ženu kojoj ne bi smetala
moja nemoć. Ti bi dobila muža koji bi te izbavio iz dugova.
Lukrecija je drhtala dok je Adam govorio.
- Zaboravila si samo na jednu stvar. Ne bih mogao da se pomirim sa
činjenicom da ću čitavog života ostati bogalj. Niko mi nikada nije
pomogao. Svoje sadašnje stanje prihvatio sam kao privremeno. Možda
ću biti prinuđen da vodim poslove iz invalidskih kolica, ali neću ostati
prikovan za krevet i neću dozvoliti da moj mozak atrofira, dok se moja
lepa žena zabavlja sa drugima.
~ 73 ~
 - Imala sam utisak da ti prija moja pažnja - primetila je Lukrecija.
- Pojavila si se u trenutku kada mi je takva pažnja i bila potrebna.
Lili mi je okrenula leđa. Pored toga, hteo sam da vidim koliko daleko si
bila spremna da ideš. Nadao sam se da sam se prevario u pogledu tebe.
Pustio sam te i ti si pokazala svoje pravo lice.
- Nisam prošla testove, zar ne?
- Nisi, ali Lili jeste.

~ 74 ~
 X

Lili je kroz prozor posmatrala automobil koji je Lukreciju

Erlingauer odvozio daleko od Adamove kuće. Najzad se uputila prema
njegovoj sobi.
- Otišla je! - rekla je čim je otvorila vrata.
- Na sreću!
- Zar ti nije žao?
- Ni najmanje. Laknulo mi je.
- Imaš li još nešto da mi kažeš?
- Nemam.
- Nadala sam se da ću čuti neke sočne detalje.
- Žao mi je što moram da te razočaram. I ovako mi je bilo previše.
- Onda da se vratimo poslu. Bilo je dosta lenčarenja.
- Šta je bilo sa onim drugim vežbama?
- Onima koje si pomenula pred Lukrecijom.
Lili nije odgovorila.
- Pa? - javio se Adam. Lili se trgla.
- Kada ćemo da počnemo sa tom terapijom?
- Nadam se da nisi pomislio da sam govorila ozbiljno - Lili se
nervozno nasmejala.
- Mislim da jesi.
- Rekla sam to da bih oterala onu glupaču. Bila sam spremna na sve,
samo da bih je se oslobodila. Pretila je da upropasti sve što smo do sada
postigli.
- Svi ti izgovori nisu uverljivi, Lili, pošto su i tvoja osećanja u igri.
Uznemirila si se. Ne razmišljajući, rekla si upravo ono što si htela da
kažeš. Prave reči su došle u pravom trenutku.
Lili je nervozno ovlažila usne. Zabacila je glavu, ali Adam nije
sklonio ruku sa njenog ramena.
- Slušaj, Kavanah, to je bio blef. U redu? Zar ne možeš sve to da
shvatiš kao šalu?
- Mogu kada se neko šali. Ti se nisi šalila.

~ 75 ~
 - Kako znaš?
Nagnuo se prema njoj, tako da je Lili osetila njegov dah na licu.
- Zato što si se zagrejala za mene!
- Nisam!
- Gledam taj šou već nedeljama. Nisam imao drugog izbora, nego da
te pustim... Sada uzimam stvar u svoje ruke. Ovo je moj šou - pomerao je
glavu, tako da je njegova brada golicala po. obrazima.
- Ne mogu da dozvolim...
- Ćuti, Lili.
Vrhovima prstiju podigao joj je bradu. Usne su mu se spustile na
njene sasvim lagano, kao da je Adam prvo želeo da oseti njihov ukus.
- Hajde, Lili, poljubi me - šaputao je-
Lili je osetila kako je napetost polako napušta. Dešavalo se upravo
ono što je odavno želela. Zagnjurila je prste u njegovu kosu i prepustila
se poljupcima.
Kada su se razdvojili, oboje su ubrzano disali.
- Ti si pravi izazov za svakog muškarca - čula ga je kako šapuće.
- Jesam li? - nakrenula je glavu u stranu, dozvoljavajući Adamu da
joj poljubi vrat.
- Privlačiš muškarce gde god se pojaviš.
- To nije namerno.
- Draga, da li treba da napišeš na leđima da si rođena za krevet?
- Nisam tako darežljiva.
- Upravo zbog toga si seksi. Objavljuješ svima, ali se ne upuštaš u
flertovanje. To je dovoljno da dovedeš muškarca do ludila. Želim da te
dodirujem.
Utonula je u njegov zagrljaj.
- Kako su mi nedostajali ovi dodiri - čula je njegov šapat.
To isto je želela i ona sama da kaže.
- Lili, skini tu majicu sa sebe. želim da osetim tvoju kožu na svojoj.
Želim da osetim svu toplinu tvog tela. Želim ga samo za sebe...
Oklevala je. Adam je pogledao s čuđenjem.
- Nemoj samo da mi kažeš da ti je neprijatno...

~ 76 ~
 Nije mu rekla ništa. Adam je pogađao njene misli. Pustila ga je da joj
polako skine majicu.
Istog časa osetila je uzdah koji je zatreperio na njegovim usnama.
- Tako si lepa, Lili. Lepša nego što sam mogao da zamislim - šaputao
je.
Ruke su joj počivale na njegovim ramenima. Adam ih je uhvatio i
povukao ispod čaršava. - To je tako dobro... Osećam taj pritisak. Osećam
tvoju kožu...
Lili je zadrhtala.
- Jesam li te povredio? - Adam je zastao.
- Nisi...
Osećala je njegove ruke na bokovima. Njegovi topli dlanovi, grejali
su joj kožu poput plamena.
Odjednom je otvorila oči. Osetila je da se nešto promenilo.
- Adame?
- Biće bolje da sada odeš, Lili. Umoran sam - rekao joj je,
izbegavajući njen pogled.
Lili ga je nekoliko trenutaka zapanjeno posmatrala, a onda se
odmakla od njega. Zastala je, ali pošto Adam nije ni pokušao da je
zaustavi, izišla je iz sobe.

* * *

Bilo joj je drago što je gostinska soba imala ventilator na tavanici.

Zahvaljujući tome, Lili je imala u sta da gleda. Satima je posmatrala taj
propeler kako se okreće iznad njene glave dok su joj suze navirale na
oči.
Nebrojeno puta je čitav događaj ponovila u svojim sećanjima, ali
nikako nije mogla da shvati šta se dogodilo sa Adamom. Zašto se tako
neočekivano ohladio prema njoj. Šta se dogodilo? Šta je ona uradila? Ili
nešto nije uradila?
Okrenula se u stranu. Nikada ranije nije plakala zbog nekog
muškarca. Ljutilo je saznanje što je sada plakala baš zbog Adama
Kavanaha.
Ipak, imala je utisak da je on bio još nesrećniji nego ona. Kada mu je
pružila ono što je želeo, kada je shvatio...
~ 77 ~
 Odjednom se okrenula na leđa.
Kako se toga ranije nije setila? U trenutku kada je odlazila iz
Adamove sobe, imala je utisak da je on bio poražena strana. Nije želeo
čak ni da je pogleda. Nije želeo ni da Lili posmatra njega.
Odsutno je obrisala suze sa obraza.
- Nikakvo čudo... - prošaputala je.
Do sada je upoznala Adamovo telo. Imao je mali mladež ispod
desne lopatice. Na listu leve noge, nalazio se trag neke davne
posekotine. Ožiljak od operacije bio je jasno vidljiv na njegovim leđima.
Kao što mu je poznavala telo, Lili je poznavala i Adamovu dušu.
Shvatila je zbog čega se Adam tako iznenada promenio.
Isto tako je shvatila kako treba da se ponaša da bi stvari došle na
svoje mesto. Moraće na trenutak da zaboravi na ponos, da bi pomogla
Adamu. Možda ono što je smislila nije bilo pošteno s njene strane, ali u
tom trenutku nije imala drugog izbora.

* * *

Kada je Lili narednog jutra ušla u Adamovu sobu, lice joj je, uprkos
pokušajima da ga pokrije šminkom, delovalo veoma umorno.
- Dobro jutro. Kako je? - upitala je Adama koji je sedeo u kolicima i
gledao kroz prozor.
I on je bio neraspoložen, zaključila je.
- Dobro.
- Jesi li dobro spavao?
- Jesam.
- Pit mi je rekao da nisi mnogo doručkovao.
- Jesi li ti moja majka? Nasmejala se.
- Jesam na neki način. Upustili smo se u nedolične stvari. Zar to nije
smešno?
- Nije.
- Šta se dogodilo s tobom od jutros?
- Hoćemo li da počnemo s vežbama? - Adam je postajao sve
nestrpljiviji.

~ 78 ~
 - Nećemo odmah. Noćas sam dobro spavala. Doručak je bio
izvrstan. Sada bih malo da plivam. Hoćeš li da mi se pridružiš?
- Neću. Ostaću ovde.
- I dozvolićeš da tvoj lepi ten pobledi? Pit će odneti sto pored
bazena i tamo ćemo raditi vežbe. Kako ti se to dopada?
- Hoću ponovo da radim na šipkama.
- Kasnije.
- Zašto ne sada?
- Zato što ja tako kažem.
- Zato što hoćeš da lenčariš pored bazena i da se kupaš.
Spustila je ruke na bokove i zagledala se u njega.
- Praviću se da to nisam čula, Kavanah, mada me tvoje reči ljute.
Kada ćeš već jednom da shvatiš da sam ja terapeut, a ti pacijent i da
moraš da me slušaš?
- Želim da izađem iz kolica - obema rukama je besno stegao
rukohvate.
- To je dobro. Samo gubimo vreme raspravljajući se ovde, umesto
da počnemo - oslobodila je kočnicu i pogurala kolica.
Kada su stigli na terasu, sipala je Adamu sok od ananasa koji im je
Pit pripremio. Dok mu je pružila čašu, poljubila ga je u obraz.
- Možda će ti ovo popraviti raspoloženje - rekla je.
Adam je očigledno bio previše zbunjen njenim neočekivanim
poljupcem, da bi mogao nešto da kaže. Lili je prišla svojoj fotelji. Skinula
je kratku pamučnu haljinu i prebacila je preko naslona, a zatim je
skočila u bazen. Plivala je neko vreme, a onda je prišla ivici bazena na
mestu pored kojeg je sedeo Adam. Zabacila je glavu, otresajući kapljice
sa kose.
- Hoćeš li da mi se pridružiš? - upitala ga je.
- Drugom prilikom - mrzovolja ga nije napuštala.
Lili je otplivala do stepenica i izašla iz bazena. Obavila je telo
peškirom, dok su joj se kapljice vode presijavale na tamnoj koži ramena.
Kada se ponovo okrenula prema Adamu, primetila je da je njeno
ponašanje izazvalo željeni efekat.
Adam je obema rukama čvrsto stezao rukohvate, tako da su mu
zglobovi pobeleli. Njegove kupaće gaćice nisu mogle da sakriju
uzbuđenje.
~ 79 ~
 Pit je doneo sto. Hoćeš li sam da se popneš na njega? - obratila mu
se.
- Sam ću...
- Uskoro ti ja neću biti potrebna. Bar ne za ovo...
- Lili...
- U redu. Znam da jedva čekaš da staneš na noge. Ipak nemoj da me
kriviš što se oduševljavam drugim stvarima.
Nastavili su sa uobičajenim vežbama bez reči. Lili je bila zadovoljna
kada su završili.
- Danas sam bolji, zar ne?
- Sutra ćeš moći da me gurneš u bazen. Znam da to jedva čekaš.
- I više od toga. Želeo bih da te držim pod vodom - Adam se
nasmejao.
- Tako... Hoćeš li odmah da se vratiš u sobu?
- Neću. Zašto bih?
- I ja se pitam. Bolje ostani ovde i sunčaj se.
- Možeš ti i bez mene. Samo izvoli! Nisi na dužnosti.
- Mislila sam da ćeš ostati sa mnom. Imaš li nešto protiv?
- Zašto bih imao?
- Ne znam. Možda ti sunce ne prija. Treba da znaš da mnogi narodi
veruju da njegovi zraci imaju isceliteljska svojstva.
- To su gluposti!
- Kako hoćeš - Lili je skinula gornji deo kupaćeg kostima, a onda je
legla na peškir.
- Mogla bi da misliš na pristojnost - primetio je Adam ljutito.
- Šta ti sada smeta? - okrenula se na leđa.
- Pit bi mogao da naiđe.
- Dala sam mu slobodan dan.
- Ti si mojoj posluzi dala slobodan dan? - Adam je bio zapanjen.
- Kuća je pospremljena, veš je opran i ispeglan, ja umem da kuvam.
Nećemo umreti od gladi. Pit je želeo da poseti rođaku koja ima
rođendan. Dozvolila sam mu. Hoćeš li mi namazati leđa?
- Ne mogu da te dohvatim odavde.
- Onda se spusti niže. da bi mogao.
~ 80 ~
 Spustila je glavu na peškir, strpljivo čekajući da se Adam spusti sa
stolice na ležaljku, a zatim i na tlo. Ruke su mu bile toliko snažne, da je
već mogao to da učini bez ičije pomoći. Lili je bila ponosna zbog toga.
- Gde hoćeš da te namažem? - upitao je.
- Svugde. Samo polako. Nemoj jako da pritiskaš.
Uskoro se i njegova druga ruka spustila na Lilina leđa. Kretale su se
sasvim polako, u ravnomernim krugovima, pokrivajući svaki delić Liline
kože. Povremeno bi se njegovi prsti spustili sve do njenih grudi. Lili je
uživala u tim dodirima. Kada je osetila da Adam namerava da prestane,
rekla je:
- I noge, molim te.
Činilo joj se da je Adam nekoliko trenutaka oklevao, dok je Lilino
srce nervozno kucalo. Zatvorila je oči, nadajući se da će se sve dobro
završiti. Želela je da i njemu bude dobro, kao što je njoj dobro.
Osetila je Adamovu ruku na butini. Na usnama joj je zatreperio
uzdah zadovoljstva.
Najzad je Adam zastao. Lili se polako okrenula na leđa, otkrivajući
Adamu svoje nage grudi.
- Možda je trebalo da postaneš terapeut. Imaš božanestven dodir -
rekla mu je.
Nije joj odgovorio. Bez reči se vratio u kolica, onako kako ga je Lili
naučila. Najzad je odmerio pogledom.
- Nisam dovoljno grub za terapeuta - rekao je.
- Ni ja nisam gruba - odvratila je Lili, dok je polako pokrivala grudi
majicom.
- Onda si okrutna.
- Nisam ni okrutna.
- Nisi? - okrenuo je kolica, tako da je Lili sada videla njegova leđa.
- Kuda ideš? - upitala ga je.
- U sobu.
- Doneću ti ručak.
- Ne moraš da se trudiš.
- Nije mi teško. To mi je dužnost.
- Pusti te priče. Radije bih umro od gladi, nego da me ti napastvuješ
- progunđao je Adam.
~ 81 ~
 Njegova kolica su tiho otklizila u kuću. Lili je zapanjeno zurila za
Adamom. Obuzelo je očajanje i ponovo je želela da plače. Njen plan nije
uspeo. Poput bumeranga, sve joj se sručilo u lice.
Nije mogla da odredi poreklo zvuka koji je probudilo. Ležala je
otvorenih očiju osluškujući, ali se nije pomerala. To je se nije ticalo...
Odjednom je zadrhtala. Shvatila je odakle potiče taj neuobičajeni
zvuk.
Naglo je skočila i potrčala prema kući. Obuzela je panika, dok se
žurno penjala uz stepenice.
Uz put je navlačila majicu preko glave. Kada je stigla do vrata
Adamove sobe, krajevi majice još su joj bili zavrnuti, otkrivajući joj
stomak.
- Bilo je krajnje vreme da se pojaviš - obratio joj se Adam, koji je
stajao između šipki.
- Adame! Šta radiš? - kriknula je i potrčala prema njemu.
- Gledaj!
Ponovo je kriknula kada se Adam sagnuo, držeći se za šipku samo
jednom rukom i vrhom druge dodirnuo pod. To nije bio nimalo lak, ni
jednostavan poduhvat. Adam je jedva uspevao da se održi na nogama.
- Kako si to naučio?
- Ostavila si ovde svoju knjigu. To je vežba za istezanje nožnih
mišića.
- Znam za šta služi ta vežba. Isto tako znam da još nisi spreman za
nju - odvratila je.
- Ko to kaže?
- Ja kažem. Kako si uspeo da se uspraviš? Gde su ti držači za kolena?
Ne obraćajući pažnju na njena pitanja, Adam je nastavio:
- Gledaj šta još mogu da uradim! Bez tebe, naravno! - dok se
koncentrisao za sledeću vežbu, čelo mu se orosilo znojem.
S mukom je načinio nekoliko koraka.
Lili se podvukla ispod jedne od šipaka, tako da je sada stajala svega
korak dalje od Adama.
- To je sjajno, Adame, ali je dosta za sada. Povredićeš se! Jesi li čuo
šta sam rekla?
- Jesam.

~ 82 ~
 - Onda prestani. Odmah! Zaista to tražim od tebe. Nemoj više,
Adame!
Načinio je još jedan korak, tako da joj se sasvim približio. Obavila je
ruke oko njegovog struka, da bi Adam mogao da se osloni na nju.
Odjednom je shvatila da je u njemu bilo daleko više snage nego što je
očekivala. Ruka mu se zagnjurila u njenu kosu, a onda se Adamova
pesnica stegla. Povukao je Lilinu glavu unazad i zagledao joj se u oči.
- Kakvu to igru igraš - upitao je.
- Ne igram nikakvu igru.
- Sumnjam. Neprekidno se poigravaš sa mnom. Želim da znam zbog
čega. Da li se radi o nekoj neumesnoj šali? Da li je to za tebe samo
zabava? Zbog čega se neprekidno trudiš da me uzbudiš?

~ 83 ~
 XI

Zavodljivo se osmehujući, Lili se privila uz njega. Primetila je da su

mu se oči zamaglile. Prošaputala je:
- Želim da budeš uzbuđen. Njegove usne su se željno spustile na
njene.
- Znaš dobro što mi radiš, zar ne?
- Da, znam.
- Namerno me mučiš.
- Ne mučim te, samo izazivam.
- Zbog čega?
- Zato što te želim, Adame. Ponovo je poljubio. U njegovom poljupcu
je bilo i besa i strasti. Slobodnom rukom je podigao Lilinu majicu.
Dodirnuo joj je grudi koje su bile čvrste pod njegovim dlanom. Ruka mu
je zatim kliznula niz Lilina leđa, sve do ivice njenih pantalona. Kada se
Lili privila uz njega, Adam je iznenada ustuknuo.
S mukom je uspeo da dođe do svojih kolica. Posle nekoliko
trenutaka našao se u krevetu, ležeći na leđima. Povukao je za sobom
Lili, koja je sada ležala na njemu.
- Da vidim šta si to htela... - šaputao je.
I pokazala mu je. Obasipala ga je poljupcima, dok su je Adamove
ruke dodirivale po najskrivenijim delovima tela. Bez stida je skinula
majicu do kraja. Stala je pred njega ponosno, pokazujući pred Adamom
svu lepotu sopstvenog tela.
- Lili, čekaj... - na trenutak je ugledala trag sumnje u njegovim
očima.
Spustila je ruku na njegova prsa.
- Da nisi pokušao da mi ponovo okreneš leđa, Adame. Sinoć sam ti
to dozvolila, ali ovoga puta neću.
- Ja...
- Ćuti i slušaj me - polako je prošla rukom kroz kosu i sklonila je sa
lica.
Adam je strpljivo čekao.
- Plašiš se da nećeš moći da doteraš stvar do kraja. Ne možeš znati
kako će se to završiti, dok ne probaš. Ne treba da brineš zbog mogućeg
~ 84 ~
promašaja, pošto ja neću primetiti razliku. Neću znati da li je bilo dobro,
ili loše, jer si ti moj prvi ljubavnik.
Posmatrao je zapanjeno. Nekoliko trenutaka kasnije prasnuo je u
smeh.
- Ti si mala lažljivica. Smelija si od svih drugih žena koje sam do
sada sreo. Spremna si na sve, samo da bi zadovoljila pacijenta. Tvoje laži
me ne zanimaju, kao što ne želim ni tvoje sažaljenje. Lili je spustila ruke
na bokove.
- Slušaj, Adame, postoji samo jedan način da otkriješ da li ja lažem
ili ne - rekla mu je.
Veštim pokretima je skinula pantalone i spustila se u Adamovo
krilo. Nagnula se napred i njene usne su potražile njegove.
- Nemoj da propustiš šansu, Kavanah - lagano je prešla preko
njegovih usana.
Osećala je njegov vreo dah na licu, dok su mu ruke uranjale u njenu
kosu.
Njeno telo je osećalo svu snagu njegovog uzbuđenja.
Adamove ruke spustile su joj se na bokove i povukle je.
Tiho je kriknula od bola.
Zastao je.
- Lili... Žao mi je... Nisam hteo... Ne znam kako... Ti si stvarno... Zašto
mi nisi rekla...
- Rekla sam ti. To je istina. Ti si prvi. Drago mi je da mi sada veruješ.
Nemoj da sumnjaš ni u ovo: ako sada prestaneš, ubiću te.
Osmeh je zatreperio u uglovima njegovih usana, ali je dodir njegove
ruke bio beskrajno nežan kada je Adam pomilovao po obrazu.
- Jesi li sigurna?
- Jesam... Adame... Ah...
- Šta je bilo? - Čuti već jednom.
Njegov poljubac je bio dug i uzbuđujući. Erotsko uzbuđenje
ispunjavalo je Lilino telo kao da je oduvek bilo tu. Bila je iscrpljena od
strasnih zagrljaja. Ipak nije želela da se oni prekinu. Šaputala je
Adamovo ime. On je šaputao njeno.
Najzad su se oboje umirili, umorni i istovremeno puni neke nove
snage.

~ 85 ~
 Na usnama im je lebdeo osmeh. - Nije loše za početak - šaputala je
Lili.

* * *

- Sećam se samo da smo padali i da nije bilo ničeg za šta bismo se

uhvatili. Samo vazduh oko nas. Ponavljao sam u sebi da moram nešto da
preduzmem. Da moram nekako da se zaustavim. Da sprečim zlo. Ipak,
bio sam bespomoćan.
- I mrzeo si sve zbog toga. - Da.
Adam je uzdahnuo, dok je rukom prolazio kroz Lilinu kosu, koja je
bila rasuta po jastuku.
- Sećam se da sam čuo kako je Pjer kriknuo. Ili je to bio Aleks? Ili je
to možda bio moj krik? Kasnije su mi rekli da su oni na mestu ostali
mrtvi.
- Da li te je bolelo? - Lili je bilo drago što je Adam najzad pristao da
govori o nesreći.
- Mislim da nije. Ne sećam se da sam tada osećao ikakav bol. Možda
sam bio u šoku.
- Verovatno.
- Gubio sam svest i dolazio k sebi. Nisam mogao da vidim prijatelje.
Sećam se da sam ih dozivao, ali se oni nisu javljali. Čini mi se da sam
plakao.
Čvrsto ga je zagrlila. Nekoliko trenutaka su ćutali, pre nego što je
Adam ponovo progovorio:
- Sledeće čega se sećam je da me je helikopter odneo do bolnice.
Oko mene je vladala užasna napetost. Sećam se da su ljudi nešto
užurbano govorili. Kada sam došao sebi, rekli su mi da su me operisali,
jer sam povredio kičmu.
- Mora da je to bio užasan trenutak - rekla je Lili.
- Sećam se da nisam bio toliko uplašen koliko sam bio ljut. Nisam
mogao da poverujem da se to zaista dogodilo meni. Toliko stvari sam
još želeo da uradim. Znam da je glupo što sam tada razmišljao na takav
način, ali nisam mogao drugačije.
- Mislio si da je to nepravda, zar ne?

~ 86 ~
 Njegova ruka se teško spustila na njeno teme, kao da je bila
umorna.
- Upravo tako. Do tada sam mislio da se tragedije dešavaju drugim
ljudima. Adamu Kavanahu nikad. Do mene su do tada dopirale
najrazličitije priče, ali moj život je tekao mirno i bez loših iskustava.
Možda to nije naročito dobra reklama za mene?
- Svi ljudi razmišljaju na takav način, Adame. Niko ne želi da mu se
dogodi nešto rđavo. Nikakvo čudo što si se pitao zašto je baš tebe
pogodilo sve to.
- Naravno da sam se pitao. Mislio sam da me je stigla neka užasna
kazna. Mnogo sam razmišljao o svemu tome kada sam prvi put došao
sebi. Zašto sam baš ja jedini preživeo pad?
- Ne smeš da osećaš krivicu što si preživeo. Preživelima je ponekad
najteže - zaključila je Lili.
- I o tome sam razmišljao, naročito pre mog dolaska ovamo. Mrzeo
sam tu bolnicu u Rimu. Tamo sam bio tako bespomoćan. Sve me je
bolelo, nisam mogao da se pomerim, plašio sam se.
- Čega si se najviše plašio? Nekoliko trenutaka je razmišljao, pre
nego što joj je odgovorio:
- Plašio sam se da nikada više neću biti onaj stari Adam Kavanah.
Imao sam utisak da mi nije oduzeta samo sposobnost da hodam, već i
moj sopstveni identitet.
- To je sasvim normalno u tvom stanju. Zašto se smeješ, Adame? -
iznenadio je osmeh koji je ugledala na njegovim usnama.
- Možda će ti zvučati glupo, ali sam bio strahovito posramljen. Prvi
put kada su me naterali da vežbam, pozlilo mi je. Bilo me je sramota
zbog toga. Zamisli, ja, Adam Kavanah, jedan od najvećih svetskih
biznismena, moram da vežbam kao dete da bih se pokrenuo.
Nagnula se prema njemu i ponovo ga poljubila.
- Ti si verovatno tada bio jedina osoba kojoj je tvoje stanje bilo
neobično. Ljudi koji rade u bolnicama navikli su da gledaju tužne stvari.
- Znam. Mora da sam ih prilično namučio. - I jesi.
- Nikada nisam bio tolerantna osoba, naročito kada je moj
sopstveni neuspeh u pitanju - Adam se ponovo uozbiljio.
- To su stvari koje ti ne možeš da kontrolišeš, Adame.
Sagnuo je glavu i pogledao je.

~ 87 ~
 - I ti spadaš u stvari koje ne mogu da kontrolišem. Sasvim si van
mog domašaja - rekao je.
Nasmejala se.
- Verovatno ti se zbog toga ne dopadam.
- Dopadaš mi se - rekao je to sa toliko iskrenosti u glasu da se Lili
iznenađeno trgla.
- Zaista? Od kada?
- Od... Ne znam...
- Kladim se da znam. Dopala sam ti se onog trenutka kada sam te
pritisnula i počela sa razgibavanjem.
- Ne... Da... Ne znam ni sam. Pre nekoliko sekundi sam shvatio da si
mi veoma draga. Kao čovek...
- Zašto?
- Zato što si me tako strpljivo slušala dok sam govorio o nesreći.
Vrhom prsta je prešla ivicom njegovih usana.
- Drago mi je što si podelio svoj bol sa mnom. Zaista je bilo
potrebno da razgovaraš s nekim. Čula sam da si u bolnici odbio da
pričaš...
- Osećao sam se glupo.
- A suviše si tvrdoglav da bi zatražio nečiju pomoć.
- Možda si u pravu. Teško mi je da filozofiram kada pored mene leži
tako privlačna žena. Ipak moram nešto da te pitam. Kako je moguće...
- Šta to?
- Da si do sada ostala devica.
- To je sasvim jednostavno. Nikada nisam doživela potpunu
ljubavnu avanturu.
- To je odgovor na deo mog pitanja. Zbog čega nikada nisi išla do
kraja?
- Nisam želela.
- Lili, želim da čujem istinu - postao je ozbiljan.
- To je istina. Dovoljno dobro me poznaješ... Zar misliš da bih čuvala
nevinost zbog nečeg drugog?
I dalje je bio zbunjen.

~ 88 ~
 - To se nikako ne slaže sa tvojom ličnošću. Ti ništa ne radiš bez
razloga. Ne mogu da poverujem da imaš tako slobodno mišljenje o
seksu, a nikada se nisi upustila...
- Volim i košarku, a nikad je nisam igrala.
- Mislim da to ne može da se poredi.
Uzdahnula je.
- Šta je trebalo da učinim? Da to napišem na čelu velikim slovima?
- Kasno je za takva pitanja.
- U pravu si. Zašto onda toliko insistiraš na mom odgovoru?
- To me je iznenadilo. Bolje rečeno, šokiralo. Pored toga, još nisam
dobio pravi odgovor.
- Nikada ranije nisam poželela da vodim ljubav. To je sasvim
jednostavno.
- Ti si lepa i senzualna žena. Zašto si izbegavala jedno od najvećih
uživanja?
- Nisam bila u prilici da ga osetim... Možda sam se plašila? Možda
me je bilo strah da ću se zaljubiti u pogrešnog momka?
- Ipak si izazivala muškarce - primetio je Adam.
- Nisam ih izazivala. Oni su sami jurili za mnom. Ipak, nijedan ne bi
mogao da se pohvali...
- Jadnici.
- Nisam se zaljubila ni u jednog od njih. Retko kad bi me neki
pozvao da ponovo izađemo. Uglavnom su me ostavljali besni zbog
poraza. Nikada nisam žalila za njima. Uostalom, do današnjeg
popodneva nisam znala šta sam propuštala.
- Zaista si seksi, Lili - šaputao je Adam, posmatrajući je kroz
poluzatvorene kapke.
- Ranije si govorio drugačije. Da se lako upuštam...
- To nije tačno. Ali, vredelo je truda.
- Na žalost, ja sam pravi amater u tome.
- Nisi ti amater. Žalim sve one glupake koji su pokušali da te odvedu
u krevet i nisu uspeli. Ipak mi je drago što je ispalo tako.
Obavio je ruku oko njenog vrata, ali ovoga puta nije morao da je
drži onako čvrsto, da bi ga Lili poljubila.
- Adame, možemo li još jednom... Sa svim ovim osećanjima?
~ 89 ~
 - Naravno. Sada možemo sve. Ja mogu sve.

* * *

Njegova samouverenost je idućeg jutra ličila na daleki san. Odbacio

je pokrivače sa sebe, s namerom da ustane, kao što je to radio svakog
jutra otkako je pamtio.
Uz saznanje da će ostati u krevetu, došla je i depresija. Pokušao je
da je otera osmehom.
Bio je nepobediv. Mogao je da postigne sve što je hteo. Prošle noći
je uspešno vodio ljubav sa Lili. To je bio samo početak. Uskoro će moći i
da hoda. Posle toga će trčati. A sve to zahvaljujući ženi koja je ležala
pored njega.
Na licu mu je dalje blistao osmeh kada se okrenula prema mestu
gde je prošle noći ležala Lili. Nje više nije bilo.
Jastuk je i dalje bio ugnut od njene glave. Osećao je miris njenog
tela. Mora da je tokom noći otišla u svoju sobu, pomislio je Adam.
Ponovo se osmehnuo. Verovatno je to učinila zbog Pita. Nije morala
da se trudi. Odavno mu je Pit rekao da bi najpametnije bilo da se Adam i
Lili venčaju.
Adam će ga verovatno poslušati, pomislio je. Lili je bila tako vatrena
u njegovom zagrljaju. Sama pomisao na nju, dovodila ga je do ludila.
S nevericom je odmahnuo glavom. Poslednje u šta bi poverovao,
bilo je njeno devičanstvo. Ipak, to je bila istina.
Mehaničkim pokretima je navukao pantalone, a onda se premestio
u kolica. Sve je to sada radio ne razmišljajući i bez napora. Sve je to
bila njena zasluga, razmišljao je Adam. Mada je mnogo puta hteo da joj
se osveti zbog bola koji su u njemu izazivale vežbe na koje ga je Lili
terala.
Sada joj je bio zahvalan za sve.
Kada je izašao u hodnik, pogledao je prema njenim vratima. Bila su
zatvorena. Okrenuo je kolica u suprotnom pravcu. Sišao je u prizemlje i
potražio Pita. Nigde ga nije bilo.
Ne bi ga čudilo da je sama Lili nekud poslala Pita, da bi njih dvoje
što više bili sami, pomislio je.

~ 90 ~
 Skuvao je kafu. Na poslužavnik je stavio dve šoljice i nekoliko
kolača. Doručak u krevetu... A posle toga Lili, razmišljao je tiho pevušeći.
Zaljubljen u misli, odvezao se do terasa, gde je ubrao veliki crveni
hibiskus. Crven kao Liline usne... Zamišljao ga je u njenoj kosi, na telu...
Spustio je poslužavnik na krilo, a onda se uputio na sprat. Bez
kucanja je ušao u Lilinu sobu. Na licu mu je i dalje blistao osmeh kada je
shvatio da u sobi nije bilo nikoga.
Lili za sobom nije ostavila nikakav trag.
Soba je bila uredna, kao onog dana kada se ona uselila u nju.
Pokrivač na krevetu nije imao nijedan nabor. Nigde nije bilo razbacane
obuće, niti nereda na toaletnom stočiću. Nije bilo čipkanog rublja koje bi
virilo iz ormara. Vazduh nije mirisao na njenu kolonjsku vodu.
Adam nije morao da pogleda u ormare da bi znao da su oni sasvim
prazni.
U sobi nije bilo nikakvog života. Nije bilo Lili.
Adamov krik je odjeknuo kroz praznu kuću, kao noćni krik u
džungli. Završio se udarom poslužavnika sa kafom i šoljama o zid.

~ 91 ~
 XII

- Ne mogu da poverujem da si tek tako otišla.

- Pa, jesam.
- Bez reči? Nisi nikoga obavestila kuda ideš?
Lilino lice je bilo napeto. Elizabeta je čitav sat ispitivala i sada joj je
bilo dosta. Bila je umorna od sestrinih pitanja.
- Rekla sam ti da sam bila u San Francisku.
- Nismo imali pojma o tome.
- Namerno vam se nisam javljala. Htela sam neko vreme da budem
sama. Ja sam odrasla devojka. Nisam znala da mi treba nečija dozvola da
bih otišla na odmor.
Ted je podigao ruku dajući znak Elizabeti da ne nastavlja prepirku.
- Sasvim razumemo tvoju želju za odmorom, Lili. I odobravamo je.
Ipak moraš da priznaš da je sve to bilo prilično neobično.
- Nepredvidljivost je jedna od mojih osobina.
Zašto njih dvoje ne odu kući i ostave je na miru, razmišljala je. I
dalje nije želela da vidi nikog. Najmanje od svega je želela da se pravda.
Ni njoj samoj nije bila jasna neočekivana potreba da ode iz Adamove
kuće. Još manje je bila u stanju da je objasni drugima.
- Ovoga puta nepredvidljivost je samo drugo ime za neodgovornost.
Ostavila si Adama kada si mu bila najpotrebnija. Bez reči. Bez pozdrava.
Otišla si kao da bežiš.
- Adam će preživeti. Sam mi je tako rekao. Pre nego što sam otišla
rekao je da je sposoban za sve. Verujem mu.
- Tvoj posao tamo nije bio završen. I dalje si mu bila potrebna.
Lili je odlučno odmahnula glavom.
- Nisam mu bila potrebna ja. Svaki drugi terapeut može da mu
pomogne. Njegovo ponašanje se sasvim promenilo, kao i njegovo
zdravstveno stanje. Pre nego što sam otišla sa ostrva, navratila sam do
doktora Arna. On me je uveravao da može da nađe odličnog terapeuta.
- Da, doktor je odmah poslao zamenu. Adam je sada sasvim dobro.
Već je počeo da vodi poslove.
- Eto, vidiš, sve se dobro završilo - uzdahnula je Lili s olakšanjem.

~ 92 ~
 - To tebe još uvek ne opravdava. Napustila si svoje radno mesto...
- Nemoj mi platiti. Odmor mi je bio potreban. Sjajno sam se
zabavljala.
- Zašto baš u San Francisku?
- Nikada nisam bila tamo. Htela sam da ga vidim.
Zapravo, bio je to prvi grad u koji je sleteo avion. U toku svog
boravka u gradu, Lili je retko izlazila na ulicu. Uglavnom je provodila
vreme u hotelskoj sobi. Ipak, nije želela da to Elizabeta sazna.
- Šta si tamo radila tako dugo?
- Zabavljala sam se.
- Sama?
- Nisam rekla da sam bila sama.
- Rekla si da si otišla tamo da bi bila sama.
- Pa, predomislila sam se.
- Jesi li bila sa nekim muškarcem? - Elizabeta je bila neumoljiva.
- Šta te briga? Jedan, ili deset muškaraca. Za tebe nema nikakve
razlike. Važno je da sam opet tu i da sam spremna da se vratim na
posao. Telefoniraću u bolnicu...
Elizabeta se odjednom uhvatila za stomak.
- Beba? - pritrčala joj je Lili. Elizabeta je bez reči klimnula glavom.

* * *

- Tako si sićušna... - govorila je Lili bebi koju je držala u naručju.

Nalazila se u Eluzabetinoj bolničkoj sobi. Elizabeta je otišla na
razgovor sa doktorom, pre nego što konačno napusti bolnicu.
Beba je mirno spavala u Lilinom naručju. Zadubljena u misli, Lili
nije primetila da su se vrata iza njenih leđa otvorila i da ona i beba više
nisu bile same u sobi.
Na vratima je stajao Adam, oslanjajući se o štap. U ruci je držao
ogroman buket raznobojnog cveća.
Iznenađeno je posmatrao Lili.
- Očekivao sam Elizabetu - najzad je rekao.
Lili se trgla i okrenula. Bila je ništa manje iznenađena od njega.

~ 93 ~
 - Imaš sreće. Umesto nje, naišao si na mene.
- Šta radiš ovde?
- Mogla bi da ti postavim isto pitanje.
- Ja sam prvi pitao.
- U redu, čekam Elizabetu. Otišla je na razgovor sa doktorom. Da ti
predstavim Mili. Met i Megan su joj dali to ime. Ima skoro četiri
kilograma.
- Sjajno. Kao što vidiš, ja sam izišao iz onih prokletih kolica.
- Zar koristiš samo štap?
- Naravno. I hodam.
- Bez držača za kolena? Tvoj terapeut mora da je poludeo.
- Dozvolila mi je, kao što vidiš. Smatra da je to u redu.
- Ja ne smatram.
- Ti više nisi moj terapeut. Vežbao sam danonoćno da bih ovo
postigao. Imao sam utisak da si ti instinktivno mogla da osetiš za šta
sam ja spreman. Kako to da sada...
- Kako je prošao let?
- Dobro. Posada aviona mi je ugađala sve vreme. Jedna stjuardesa
mi je čak masirala noge, da bi mi poboljšala cirkulaciju.
- Nisi morao da žuriš zbog Mili. Elizabeta i Ted bi shvatili...
- Ja sam joj kum. Moram da je vidim.
- Čak i ako posle toga budeš morao da se vratiš u kolica?
- Nikad se više neću vratiti u kolicu. Ne želim da budem ostavljen na
milost i nemilost okrutnim ljudima.
- Da li i ja spadam među njih?
- To si ti rekla. Zašto si pobegla od mene?
- Postigla sam ono što je trebalo.
- Otišla u krevet sa mnom?
- Osposobila sam te da prohodaš. One večeri pre mog odlaska rekao
si da možeš sve. Nisam ti više bila potrebna. Nisam više htela da gubim
vreme.
- Za sto dolara dnevno? Zašto si otišla u krevet sa mnom, Lili? Da li
je to bio poklon pred rastanak? Zašto si odlučila da mi pokloniš ono što
si tako dugo čuvala? Zašto baš meni?

~ 94 ~
 - Želela sam tako... Htela sam da vidim kako izgleda ono zbog čega
ljudi dižu toliku buku.
- Lažeš! Sve to se dogodilo zato što sam ti se dopadao. Posle si
pobegla kao obična kukavica. Nisi mogla da sačekaš da svane i da mi
pogledaš u oči. Znaš li kakav si mi bol time nanela, Lili?
Ćutala je.
- I sebi, naravno - dodao je Adam. - Lili...
Nije se ni pomerila.
- Tako si mi nedostajala. Mislio sam da ću poludeti bez tebe, Lili.
Nedostajao mi je sav onaj haos koji te je okružavao. Bio sam tako
usamljen bez tebe.
- Nedostajala ti je osoba sa kojom bi se svađao.
- Volim da se svađam sa tobom. Nedostajala si mi ti i niko drugi.
Shvatio sam to čim sam ušao u tvoju sobu i shvatio da si otišla. To se
više ne sme dozvoliti, Lili.
- Šta nameravaš da preduzimaš da bi me sprečio? - odmerila ga je
pogledom.
- Svaka žena treba da bude uz svoga muža. I buduća gospođa
Kavanah, uvek će biti uz Adama Kavanaha. Neće ga napustiti ni za tren...
- Hoćeš da kažeš...
- Da sam te upravo zaprosio, Lili. Ne mogu više da živim bez tebe...
Bez tvoje ljubavi...
- Adame... Zašto si čekao toliko dugo da bi mi to rekao? Koliko
sam čeznula da čujem te reči. Plašila sam se da ih nikad neću čuti. Zbog
toga sam pobegla od tebe... Toliko sam patila u strahu da mi se nikada
neće pružiti prilika da ti kažem koliko te volim...
- Moći ćeš to da mi kažeš nebrojeno puta. Čitav život je pred nama,
Lili...

KRAJ

~ 95 ~
SINIŠA STANKOV

NA KRAJU
DANA

~ 96 ~
 Ponekad mi se učini da ima dana koji kao da nemaju svoj kraj. Sve
počne da se nekako lenjo odvija još u jutarnjem autobusu. U njemu je
najviše ostatka sna, nedovršenih poljubaca i na brzinu ispijenih šolji
kafe, sitnih ljudskih briga i skrivenog nespokoja pred onim čemu idemo
u susret.
Vreme koje koristite kao pauzu za ručak nikako da dođe. Obično i
mnogo ranije izgubite svaku volju da nekud odete. I kada to vreme
jednom zaista dođe, sasvim vam je svejedno kuda ćete. Najčešće ne
odete nikud, već iz najniže fioke radnog stola izvučete ono što
prethodnog dana niste uspeli da pojedete, gledajući nakon toga potpuno
bezvoljno kako ispod vašeg pogleda kroz prozor promiče još jedan dugi,
dugi dan.
I nakon, svega pomisao da ćete ponovo uroniti u reku ljudi koja se
tačno po određenom ritmu, u prepoznatljivim talasima, vraća tamo
odakle je jutros potekla, čini vas ponovo obeshrabrenim. Osim, ako
niste jedan od onih retkih srećnika kojima se neko nasmeje s praga. Bez
obzira čak i ako je taj osmeh postao deo uvežbanog rituala.
Do redakcije putujem autobusom broj deset. Ništa neobičnog nema
u tome, osim što su skoro svi polasci s početne stanice za naše uslove
neverovatno tačni.
Učtivost koju međusobno razmenjujemo ne delimo samo na
imena a, što je uobičajeno za situacije kada se ljudi jednom već
upoznaju, već na jedva primetne osmehe izvučene ispod još pospanih
kapaka ili na konvencionalno „dobro jutro”.
Obično je to sasvim dovoljno.
U jutarnjim autobusima ljudi ponajmanje misle na to da su jedni
drugima bliski po nečemu, već da je to samo činjenica jednog dela
stvarnosti. Docnije, kada dan odmakne, počinjemo da shvatamo da jedni
drugima značimo i nešto više od običnog prepoznavanja.
Žena kojoj se niko nije javljao, niti je ona to činila, počela je da ulazi
u autobus broj deset prošle jeseni. U tačno određeno vreme pojavljivala
bi se na četvrtoj po redu stanici od početne. Posle izvesnog vremena
počeo sam da joj se divim. Nije mi bilo jasno kako to da nikada nije
dolazila ni minut posle, a ni minut pre. Neki su obično znali da potrče za
autobusom, a neki su opet dolazili previše rano. Ona bi uvek došla
taman u vreme kada bi se autobus pojavio. Ponekad bih se upitao nije li
njena tačnost nečija revnost ugrađena kroz prve jutarnje izlive nežnosti

~ 97 ~
i ljubavi, ili je to rezultat samačkih navika koje se stiču kao instinktivna
odgovornost prema sebi.

* * *

Posle desetak večeri, provodeći ih za pisaćim stolom u svom

minijaturnom samačkom stanu i uz čašu rashlađenog „rozea”, počeo
sam da pišem neku vrstu Dnevnika.
Ideja je bila čak zanimljiva. U jednom trenutku, pomislio čak da ću
uspeti da napišem i priču. Naravno, docnije sam takvu mogućnost
odbacio, shvativši da bi to bila čista besmislica.
Ispisujući kratke rečenice u svom Dnevniku bio sam sasvim
zadovoljan. Ta nepoznata žena sve više je zaokupljala moju pažnju. To
sam osetio nakon više od mesec dana. Iščekivao sam je s nestrpljenjem.
Čak bih pazio da što duže, ali i neopaženije, budem u njenoj blizini. Bar
dok bismo bili zajedno u autobusu. Ona je silazila stanicu pre mene, a ja
bih potom produžio od samog centra varoši.
„Boja njenih očiju potpuno se slagala sa bojom kostima. Spoj
kestenja i tek probuđenog lišća gotovo da je njenom licu davao neki
mističan izraz. U autobus je ušla uobičajenom lakoćom. Takve žene
verovatno, osim drugih blagodeti, poseduju i ogromnu količinu
sigurnosti u sebe kojom zrače, bez obzira što možda ponekad toga i nisu
svesne. Skladni i jedva primetni nanosi šminke, odmerena boja i dužina
noktiju, odavali su ženu čiji život ne mora biti odveć otmen ali je sigurno
dobro uređen. Zapravo, do tančina predviđen” dodao sam na kraju,
mada mi se ta rečenica nikada nije dopala.
Zatim sam otkrio da svake večeri jednostavno nešto moram da
zapišem o toj ženi. Ponekad bih zbog toga bio ljut na sebe. Zašto sve to
radim? S kakvim pravom? Nisam li možda u nekakvoj sopstvenoj
opsednutosti razmišljanjem o danu, ljudima, o sebi, o životu koji mi
izmiče po autobusima, iznad pisaće mašine, po hartiji po kojoj najčešće i
ne mogu da prepoznam sebe, postao uhoda jedne obične, svakodnevne
senke? Ili, što je još gore, nečijeg tuđeg života?!
Užasavala me je takva pomisao.
Tada bih prestajao s pisanjem Dnevnika, skidao sa polica već
pročitane knjige i tragao za omiljenim poglavljima.

~ 98 ~
 * * *

Dogodilo se nešto, međutim, veoma čudno.

Priznajem, povremeno sam nastavljao da pišem svoj Dnevnik o toj
nepoznatoj ženi, ali sam istovremeno pokušavao da promenim nešto u
svom žitovu.
Pre svega, počeo sam da se oblačim pristojnije. Uvežbao sam čak i
redovno brijanje, dok sam košulje menjao svakog jutra peglajući na
njima samo okovratnik. Za početak je bilo sjajno, ogledalo je skoro
puklo od zadovoljstva.
Trudio sam se da za sobom u autobus unesem bar deo otmenosti
kakvu je inače svakog jutra unosila ta nepoznata žena sa neverovatnom
lakoćom.
Moj život je postajao sve uredniji u svakom pogledu. Ne samo po
izgledu, već i po svom unutrašnjem sadržaju. Čitao sam klasike,
obnavljao svoje znanje iz raznih enciklopedija, kataloga. Interesovao
sam se za sve izložbe u varoši i koncerte ozbiljne muzike naročito. O
Bahu, Mendelsonu, i još nekolicini legendarnih kompozitora donosio
sam knjige iz biblioteke. Zatim sam proučavao recepte pikantnih jela,
probao da ih pripremam i uz sve to pažljivo kupovao odabrana vina.
Počeo sam da se nerviram pri najmanjem neredu u stanu. Trudio sam se
da sve bude na svom mestu. U godinama kada su drugi već rešavali
domaće zadatke sa svojom decom, ja sam stvarao nove navike i čeznuo
da skoro sve dovedem u besprekorni red, nadajući se da će to
nepoznatu ženu osvojiti kada već možda kao isluženi i ofucani roker to
sam ne uspevam.
Kakva je bila samo količina zadovoljstva kada sam jednoga jutra
uspeo da uhvatim krajičak njenog osmeha. Trapavo sam nagazio jednu
stariju ženu, čoveku koji je stajao odmah do mene i držao se za ručicu
uspeo sam da izbijem tašnu meškoljeći se od sreće. Onda sam sasvim
izbezumljen od sreće, ženi koja je sedela na sedištu ispred mene okačio
ručku kišobrana o vrat. A vrhunac svega bio je kada sam sišao čak čitave
tri stanice posle one sa koje najkraćim putem stižem do redakcije.
Posle nekoliko dana taj uzdržani osmeh pretvorio se u skoro
slučajan poljubac! I kada sam najzad pomislio da ćemo se sledećeg jutra
upoznati, nje više nije bilo na stanici.

~ 99 ~
 * * *

Nekoliko meseci uzalud sam sa neverovatnom upornošću doterivao

svoj život nadajući da ću je ipak ponovo sresti. I kada sam sinoć,
konačno iscrpljen od dana koji kao da nije imao kraj, odlučio da odem u
inače očajan restoran gde sam nekoliko godina jeo takođe očajnu hranu,
ugledao sam nju!
Gotovo da smo se sudarili na samom ulazu. Na sebi sam imao
izgužvani kišni mantil i iznošene farmerke sumnjive boje. Lice mi je bilo
posuto gradskim metežom, a prsti umrljani od trake za pisaću mašinu.
- Otkud vi ovde? - uspeo sam da izgovorim.
- A vi? - odvratila je.
- Sa ulice - odgovorio sam. - Aha.
Njen zaključak baš nije bio naročit. Ali sam zato zapazio da je kroj
njenog kaputa viđen po modnim časopisima tačno pre deset godina.
Osim toga, bila je bez šminke. A to znači bez dodatnog sjaja. I, konačno,
zaključio sam da je usplahirena.
Zatim smo ušli zajedno. Pošto smo zaključili, svako za sebe, da
nema slobodnih stolova da bismo seli odvojeno, uputili smo se prema
onom koji je preostao u polutami, sasvim blizu kuhinjskih vrata kroz
koja se iznose sva nedovršena i na brzinu skuvana jela.
- Večeraćemo zajedno?
- Izgleda - zaključila je ona.
- Zašto to ne bismo učinili kod mene. Pozivam vas veoma rado -
rekao sam, dok je ona skidajući mantil u širokom zamahu prosto
zbrisala stolnjak.
- Molim? - odvratila je saginjući se.
- Ja ću - ponudih se da podignem stolnjak s poda.
- Još uvek stanujete na staroj adresi? - upitala me je.
- Naravno.
- Neko vreme ste mnogo lepše izgledali - primetila je zatim.
- I vi! - spremno sam odgovorio.
- Ne razumem - vesto je dodala. Odlučio sam da ostanem uporan.
Nešto mi je govorilo da stvari ne moraju da budu onakve kakve baš
izgledaju na prvi pogled.

~ 100 ~
 - Onda idemo li?
- Bože, na čemu ćete spremiti tu svoju večeru?
Tada sam se tek setio da mi je pećnica pregorela dok sam nekoliko
meseci uvežbavao pripremanje pikantnih jela po čuvenim recepturama.
- U redu - zaključila je ponovo ona - svratićemo kod mene prvo po
rešo. Izvanredan je. Ima dve ringle!
- Sjajno - prokomentarisao sam.

* * *

Srećom, stan u koji se preselila prošle jeseni nije bio udaljen od

restorana više od pet minuta laganog hoda. Moram priznati da se ona
mnogo bolje snalazi u neredu nego ja! Pošto smo nekako uspeli da
iščupamo utičnicu od rešoa ,,s dve ringle”, vratili smo se do stanice
autobusa broj deset.
- Stan baš nije najbolji - rekla je kada smo ušli.
- Ni moj nije bolji.
- Kako to mislite? - sručila mi je pitanje zajedno sa svojim
izbledelim usnama koje samo što mi nisu dotakle lice.
- O tome nemam potrebe da razmišljam. To je činjenica - objasnio
sam joj-
- Ipak, ja se nadam da će večera uspeti! - razdragano je zaključila ta
nepoznata žena, zavukavši svoju ruku u rukav mog mantila.

* * *

Čim smo ušli pregorela je sijalica u malom predsoblju. Stvar ne bila

tako ni loša da ona nije naletela na jedan starinski ćup od pečene gline.
Skupljanje krhotina ostavio sam za neko bolje vreme. Između naslaga
knjiga na podu ležale su i moje neoprane košulje. Šolja od kafe bilo je
svuda. Voda iz česme jedva da je curela. Na kuhinjskoj polici bilo je
svega, ali nimalo soli.
Potpuno zbunjen počeo sam da otvaram nekoliko flaša vina za
redom. Ona je pokušavala da instalira svoj rešo. Išlo je teško, ali je ipak
uspela.

~ 101 ~
 - Ako mislite da pripremate preliveni zubatac neće vam uspeti, jer
ovaj rešo nema pećnicu, zar ne - rekla je.
- Zašto ne gledate televiziju dok nešto ne pripremim - predložio
sam.
- Hoću čašu vina - rekla je.
- I ja bih. Ne čašu, već flašu!
- Sjajno! - ponovo je zaključila, ona skidajući mantil, ali bez
naročitih posledica. - Posle svega, podgrejaćemo konzervu, skuvati
gotovo testo i večerati. Zar niste tako mislili?
- Nešto slično - promucao sam.
A onda sam osetio nešto o čemu sam noćima sanjao. Njene tople i
izdrhtale grudi našle su se u mom zagrljaju. Bože, kako smo se oboje
osećali na samoću, ali smo bili tako neobično bliski, čak toliko da nam ni
imena nisu bila potrebna.
Kada danas o tome razmišljam, gledajući je kako brižljivo doteruje
svoju kosu pred ogledalom, a ja u urednoj sobi sedim i pišem,
jednostavno ne mogu da verujem da postoji dan koji može imati svoj
kraj. Ali, ono što je sasvim tačno, dogodilo se to onog dana kada sam
pozvao Biljanu na večeru.

KRAJ