LJUBAVNI VIKEND ROMAN

SILUETE broj 328

1
 Nora Roberts
Portret Anđela
Naslov originala:
Nora Roberts
GABRIEL’S ANGEL

Scan i obrada : Ĉitateljski Raj

2
 I

Mećava je postajala sve jaĉa. Nil je bio ljut, jer brisaĉi nisu mogli da
uklone sneg sa vetrobranskog stakla i ĉinilo se da je ispred dţipa beli zid.
Vozio je prema osećaju, jer je dobro poznavao svaku krivinu. Neki došljak
bi se sigurno loše proveo na ovom putu, pomislio je Nil. Ova mećava za
njega ni ja bila iznenaĊenje iako je bio april, jer su prolećne vejavice bile
uobiĉajena pojava u ovim krajevima, a njihovo trajanje bilo je
nepredvidivo.
Nilu je preostalo još svega pet milja da se opusti u svojoj iznajmljenoj
planinskoj kućici. Namirnice koje je nosio sa sobom bile su dovoljne za
nedelju dana i loše vreme ga nije zabrinjavalo. Koncentrisao se još na to da
savlada poslednju opasnu krivinu, koji se nalazila pred njim. Ĉvrsto je
drţao volan, mada je imao ogromno poverenje u svoj dţip.
Glas spikera sa radija saopštavao je da su svi putevi zavejani i
zatvoreni za saobraćaj. Nil je odahnuo s olakšanjem. Verovatnoća da će
naići na još nekog vozaĉa bila je svedena na minimum. Mogao je malo da
se opusti, jer mu je do kuće preostala svega još jedna milja.
Iznenada, obuzeo ga je uţas. Kroz guste sneţne pahuljice uspeo je da
nazre farove automobila ĉiji je vozaĉ oĉigledno izgubio kontrolu nad
upravljaĉem i klizio je pravo prema njemu. Nil je naglo skrenuo udesno i u
poslednjem trenutku je uspeo da izbegne nalet vozila koje se prednjim
krajem zabilo u sneg kraj puta.
Nekoliko trenutaka nije smogao snage da izaĊe iz kola, jer su mu se
pred oĉima redali prizori do kojih je moglo doći da nije tako brzo
reagovao. Kad se konaĉno malo sabrao, u Nilu se javio bes zbog
nesmotrenosti vozaĉa. Izišao je iz dţipa i prišao kolima. Ugledao je telo
presamićeno preko upravljaĉa i brzo je pokušao da otvori vrata, ali nije
uspeo. Poĉeo je paniĉno da udara u prozor dok su ga pahuljice neumoljivo
zasipale. Prilika u automobilu se pomerila. Talas pepeljasto plave kose
zaigrao je pred Nilovim oĉima i susreo se sa uplašenim pogledom ţene.

3
 Lice joj je bilo bledo od upravo pretrpljenog straha, a zamućeni
pogled tamnih oĉnu preleteo je preko Nilovog lica.
Lepota ţene oduzela mu je dah, Kao umetnik, uprkos uţasnim
uslovima u kojima su se našli, poţeleo je ovu ţenu za model. Brzo je
spustila prozor i zabrinuto upitala Nila:
- Jesam li vas povredila? Da li sam udarila vaš auto?
- Ne, niste. Udarili ste u odbojnik prekriven snagom. - Nilov glas je
bio blag, jer se sav malopreĊašnji bes pri pogledu na ovu prelepu ţenu.
- Mislila sam da ću uspeti nekako da se izvuĉem iz ove krivine -
nastavila je ţena.
Nil je vrlo brzo utvrdio kolika je šteta na automobilu, ali u ovom
trenutku bilo mu je mnogo vaţnije šta se desilo sa nepoznatom.
- Jeste li dobro? - pitao je briţno.
- Jesam - pokušala je da se nasmeši. - Nadam se da vas nisam previše
uplašila.
Nil je odjednom postao svestan situacije. Nalazio se sam u ovoj zabiti,
sa nepoznatom ţenom i ponovo se razljutio.
- Šta do Ċavola, traţite ovde po ovom nevremenu? - pitao je nervozno.
- Mećava me je iznenadila, pa sam pokušalo da negda u blizini
pronaĊem prenoćište, ali ovaj kraj je priliĉno pust. Kakve su šanse da mi
neko noćas izvuĉe auto odavde? - molećiv pogled, pun krivice, poĉivao je
na Nilovom licu.
- Nikakve - odvratio je Nil, svestan da nema nikakvu drugu mogućnost
sem da ţenu povede sa sobom. - Moraćete da budete moj gost veĉeras -
dodao je, nimalo ljubazno.
- Ţao mi je što sam vam sve poremetila - promucala je ţena.
Nil je slegao ramenima, svestan da je bio priliĉno grub.
- Red je da vam se predstavim. Ja sam Nil Bredli - rekao je malo
blaţim tonom.
- Ja sam Laura - rekla je nepoznata, oĉigledno izbegavajući da kaţe
svoje prezime, što je u Nilu odmah izazvalo podozrenje. Ipak, pošao je
prema prtljaţniku i izvadio nevelik kofer. Kad se okrenuo da vidi da li je

4
Laura izišla iz kola, skamenio se. Bila je u poodmakloj trudnoći i priliĉno
teško se kretala.
- Do Ċavola! - otelo se Nilu.
- Nemojte se toliko ljutiti - poĉela je Laura. - Ako budem mogla da
telefoniram iz vaše kuće, nadam se da ću vrlo brzo uspeti da odem i neću
vam biti na smetnji.
- Ali.. - zamucao je Nil. - Hoće li vam biti potreban lekar?
- Sve je u redu - pokušala je da ga umiri Laura. - Udarac je samo malo
uznemirio bebu. Ne bojte se, neću se poroditi - našalila se, kad je videla
Nilov zaprepašćen izraz lica.
- Hajdemo onda da ne bismo ostali ovde - konaĉno je uspeo da se
sabere i pruţio je Lauri ruku.
- DoĊite pomoći ću vam - rekao je.
Ove reći su Lauri predivno odjeknule. Na prste je mogla da nabroji
kad joj se neko obratio i ponudio joj pomoć.
- Moram priznat da nisam baš pokretljiva kao što sam bila - rekla je
smešeći se dok se uz Nilovu pomoć smeštala na sedište u dţipu.
Neko vreme su ćutali, jer je Nil napregnuto posmatrao put ispred sebe
i bio koncentriran na voţnju.
- Nisam znala da ovde iko ţivi, inaĉe bih mnogo ranije potraţila
utoĉište. Iznenadila me je ova vejavica u aprilu - prekinula je Laura
neprijatnu tišinu.
- To nije ništa ĉudno u ovim krajevima - promrmljao je Nil. - Zar u
ovakvom stanju putujete sami? - nije izdrţao da je ne upita.
- Nameravala sam da ostanem u Denveru izvesno vreme. Beba neće
stići za šest nedelja. Vi ţivite sami, gospodine Bredli? - brzo je promenila
temu.
- Da - kratko je odgovorio, usredsreĊen na voţnju.
Laura je ispitivaĉki posmatrala njegov profil. Morala je da ubedi sebe da je
uz ovog ĉoveka bezbedna.
Kao da je proĉitao njene misli, Nil je tiho rekao:
- Nema razloga da me se plašite, gospoĊo.

5
 Laura je uzdahnula s olakšanjem. Ubrzo je uspela da kroz guste
sneţne nanose nazre zanimljivu kućicu koja je na prvi pogled oduševila.
Nikad joj se nijedno mesto nije uĉinilo tako toplim i privlaĉnim kao ta
brvnara.
- Divno je! Sigurno ste zadovoljni ovde - oduševljeno je rekla, kad se
našla u prijatnoj sobi dok je vatra veselo pucketala u kaminu.
- Nije loše - ravnodušno je konstatovao Nil. - Idem da donesem vaš
kofer.
Kad je ostala sama, Laura je poĉela znatiţeljno da osmatra prostoriju u
kojoj se našla. Odmah je primetila slike, koje su ne samo visile na
zidovima, nego ih je bilo i ne uramljenih, poredanih kraj kamina. Neke
nisu bile ĉak ni dovršene. Laura je lagano skinula kaput i prišla da pogleda
slike, koreći sebe zbog toga što nije uspela da obuzda znatiţelju.
Nalazila se u nezavidnoj situaciji. Kola su joj bila uništena, ušteĊevina
se istopila, ostala je zavejana u planini sa nepoznatim ĉovekom, a beba je
uskoro trebala da ugleda svet. Kad bi je sada pronašli...
Laura je poĉela nervozno da koraĉa po sobi. Neće je pronaći,
uveravala je samu sebe. Sada, kad je stigla dovde, niko joj neće uzeti njenu
bebu.
Njeno grozniĉavo razmišljanje je prekinuo Nilov dolazak. Kad je
svukao svoju veliku jaknu, Laura je zapazila da svojom graĊom mnogo
više podseća na sportistu nego na umetnika.
Tek kad sam videla vaše sliku, setila sam se da ste Nil Bredli, slikar.
Zaista mi se dopada vaš stil, imala sam prilike da vidim dosta vaših slika.
Brzo se trgla kad je ovo izgovorila, jer nije ţelela da oda ko je, a
veoma malom broju ljudi je bio dostupan uvid u Nilove slike, koje su se
ubrajale meĊu najskuplje.
Srećom, Nil ništa nije odgovorio na ovu njenu primedbu nego je pošao
sa namirnicama u kuhinju. Laura mu je ponudila pomoć.
- Dozvolite mi bar da pripremim nešto toplo za piće - zamolila je kad
je odbio njenu pomoć.
Samo je klimnuo glavom i Laura je uţurbano poĉela da priprema ĉaj.
Kada je nešto kasnije unela šolje na posluţavniku, Nil je zamišljeno zurio
u vatru.

6
 - Telefonske linije su u prekidu - rekao je tiho kad je osetio Laurino
prisustvo iza sebe.
- U tom sluĉaju prepuštena sam vama, gospodinu Bredli - pokušala je
da se našali Laura.
- Kad je već tako, zovi me Nil - i prestani da me oslovljavaš sa vi -
trudio se da deluje ljubazno.
Laura je samo slegla ramenima i vratila se u kuhinju da pripremi
veĉeru, jer se sada smatrala ĉlanom domaćinstvu.
Nil je poneo njene stvari u spavaću sobu da bi ostavio sobi malo
vremena da razmisli o novoj situaciji. Laura je bila predivna. Kao umetnik,
poţeleo je da njeno lice ovekoveĉi mi nekoj od svojih slika. U svim
drugim okolnostima, poţeleo bi je i kao ţenu. Ali, nametao se i drugi
aspekt. Više nije bio sam. Imao je tajanstvenu gošću koja oĉigledno nije
bila spremna da mu otkrije ni ko je, ni kuda ide, a bila je pred poroĊajem.
No, pošto će izvesno vreme ostati zajedno, saznaće verovatno više o njoj.
Sa druge strane, u kuhinji, sliĉne misli muĉile su i Lauru. Ostala je
zarobljena u planini sa strancem. U stvari, što je još gore, sa Nilom
Bredlijem, poznatim slikarem. Šta li će se dogoditi ako je prepozna?
Bredlijevi su dobri prijatelji sa Igltonovima i nije mogla da pretpostavi što
bi Nil preduzeo kad bi znao da beţi upravo od njih.
Ipak, mećava je imala i svojih prednosti. Po ovakvom vremenu niko
neće biti u mogućnosti da joj prati trag i poĊe za njom.
Ĉula je Nilove korake u sobi.
- Nile, da li bi napravio mesta na stolu, da postavim za veĉeru? -
ljubazno ga je zamolila.
Nil je zaĉuĊeno pogledao. Već odavno nije jeo za postavljenim
stolom, nego bi obiĉno uzeo nešto uz put, u kuhinji. Nevoljno, zbog toga
što je prinuĊen da menja svoje navike, sklonio je novine i knjige sa stola.
Laura je iznela veĉeru.
- Ne bi trebalo da se napreţeš - prekorio je Nil.
Mada to nije ţeleo, glas mu je zvuĉao briţno. Laura je bila polaskana
njegovom paţnjom.
- Vrlo sam paţljiva - odvratila je sa smeškom.

7
 - Da jesi, sada bi bila u sopstvenom krevetu i spavala bi blaţenim
snom.
Laura je preĉula ovu primedbu, jer nije ţelela da objašnjava uzroke
svog putovanja.
Volela bih da ti se nekako oduţim za gostoprimstvo koje mi ukazuješ
- poĉela je obazrivo.
- Spremila si veĉeru, i to je dovoljno - promrmljao je Nil preko
zalogaja. Hrana mu je veoma prijala i gotovo da mu je bilo drago što je
pronašao Lauru.
Mada je u prvom trenutku osetila ţelju da mu se usprotivi, Laura mu
se samo zahvalno nasmešila.
- Jesti li dugo ovde? - pitala je, ţeleći da nastavi razgovor.
- Šest ili sedam meseci.
Laura je odahnula s olakšanjem. Postojala je velika mogućnost da Nil
nije ni znao šta se s njom dogodilo.
- Sigurno je divno slikati ovde. Tvoje slike imaju izuzetan emotivni,
naboj.
- Nisi mi rekla odakle putuješ - prekinuo je Nil.
- Bila sam u Dalasu neko vreme - odgovorila je uznemireno. Sve dok
joj Igltonovi detektivi nisu ušli u trag i morala je da nastavi bekstvo,
pomislila je s gorĉinom.
- A odakle si ti? - ţelela je da izbegne dalje ispitivanje.
- Iz San Francuska - kratko je odgovorio.
- Oduvek sam imala ţelju da vidim San Francisko.
Iznenada je tiho kriknula i uhvatila se za stomak.
- Šta se desilo? - paniĉno je upitao Nil.
- Beba je malo nemirna - s naporom je odgovorila Laura.
- Ja ne znam mnogo o tvom stanju, ali mislim da bi bilo najbolje da se
malo odmoriš - konstatovao je.
- U pravu si. Bio je ovo dug dan - sloţila se Laura. Pošla je prema
spavaćoj sobi, a Nil joj je prišao i prigrlio je, sa ţeljom da joj pomogne
Laura je znala da je sposobna sama da ode do kreveta, ali joj je godila

8
blizina Nilovog tela, koje je zraĉilo sigurnošću i još više se privila uz
njega.
- Biće mi bolje kad se malo odmorim - rekla je tiho.
Nil je odjednom poţeleo da pruţi zaštitu i utehu ovoj ţeni da je obaspe
neţnošću, ali brzo je odagnao tu misao. Pomogao joj je da legne i paţljivo
prebacio ćebe preko nje.
- Spavaj sada - prošaputao je.
- Obećavam - odgovorila je sa smeškom Laura. - Ali, proveri s
vremena na vreme da li je proradio telefon.
- Hoćeš li da pozovem nekog za tebe? Muţa moţda?
Laura je već poĉela da tone u san, ali je vrlo razgovetno rekla:
- Nemam ni muţa, niti bilo koga drugog da zovem.

9
 II

Nil je sedeo za stolom i skicirao Laurin lik kad ga je iznenadio njen

krik. Pojurio je u spavaću sobu.
- Hej, Laura - šapnuo je i uhvatio je za ramena. Silina kojom se otrgla
od njega, zaprepastila je Nila.
- Laura, šta ti je? - povikao je paniĉno, ne znajući šta da preduzme.
-Uzeli su mi bebu! - histeriĉno je vrištala.
- Smiri se. To je samo san - umirivao je. - Oboje ste bezbedni.
Laura je tek tada otvorila oĉi.
- Hvala bogu, to je samo san.
Nesvesno. Nil je poĉeo da joj miluje kosu. Lauri je prijao njegov blagi
dodir, paţnja koju joj je ukazivao.
- Sve je u redu .Sigurno je san posledica nezgode - nasmešila se.
-Iznenada. Nil se odvojio od nje. Ljutio se na sebe što je postao deo
njenog sna, što se ponašao kao njen zaštitnik.
- Nemoj me lagati - ljutito je rekao. - U drugaĉijim okolnostima ne bih
insistirao, ali pošto si pod mojim krovom, ţelim da znam od koga beţiš.
Laura je nemo zurila u njega, što je još više uznemirilo Nila.
- Znam da si u nevolji - nastavio je strpljivo. - Hoću da ĉujem u
kakvoj!?
Pošto Laura i dalje nije pokazivala nikakvu nameru da odgovori, Nil
je poĉeo sa direktnim pitanjima.
- Beţiš od oca svog deteta?
Laura je odmahnula glavom.
- Sve je to previše komplikovano - prošaputala je.
- Bar vremena imamo na pretek. Proći će sigurno nedelju dana dok
putevi ne budu raskrĉeni. Ne moţeš nikuda odavde.
- Što manje znaš, bolje je za oboje.

10
 - Ne uvaţavam to objašnjenje. Ĉina mi se da ti je beba veoma vaţna -
rekao je Nil.
- Ništa na svetu mi nije vaţnije od nje - odluĉno je odgovorila Laura.
- Zar misliš da joj time što se kriješ pomaţeš?
- Tvoje je pravo da postavljaš pitanja. Ja moram da ti verujem, jer
nemam drugog izbora. Mogu samo da te zamolim da i ti veruješ meni.
- Zašto bih? - pitao je sumnjiĉavo Nil.
- Nisam uĉinila nikakav zloĉin, nemam muţa koji me juri. Zar ti to
nije dovoljno?
- Ne. Sad spavaj, a ujutro ćemo razgovarati.

*
Bila je apsolutna tišina kad se Laura probudila. Trebalo joj je nekoliko
trenutaka da se snaĊe i priseti gde se nalazi. Pogledala je kroz prozor da bi
konstatovala da sneg još uvek pada nesmanjenom ţestinom. Znaĉi, neće
moći da nastavi putovanje. U neku ruku bilo joj je drago, jer se u ovoj
brvnari osećala bezbednom i sigurnom. Ustala je i pošla da pronaĊe Nila.
Kućica je bila prazna i zaĉudo, Laura se odjednom osetila usamljenom.
Poţelela je da je Nil ovde. Na stolu je ugledala neke skice i pošla da ih
bolje pogleda. Na hartiji je ugledala svoj lik, ali prelomljen kroz Nilovo
voĊenje.
Pogled joj je delovao zaplašeno, usne su odavale ranjivost. Videla je
stotine svojih fotografija, u raznim modelima i pozama, ali ovakav izraz
koji je Nil uhvatio, nikada nije videla. Bilo je gotovo s prošlošću, bez
ţaljenja je konstatovala Laura. U tom ĉasu, ušao je Nil, noseći u naruĉju
drva.
- Već si ustala? - upitao je kad je ugledao. - ĉini se da se vejavica
polako smiruje.
Primetio je da Laura drţi u ruci njegove skice.
- Prelepa si, a ja ne mogu da odolim a da ne naslikam nešto leno.
Rumenilo je oblilo Laurine obraze i poţurila je u kuhinju da pripremi
doruĉak, da se malo sabere. Celo prepodne je nešto poslovala po kući. Nil

11
nije bio siguran da li je to posledica njenog stanja ili je nastojala da
izbegne razgovor koji joj je nagovestio. Nije je poţurivao, nego je strpljivo
skicirao njene pokrete.
- Zašto si odluĉila da ideš baš u Denver? - upitao je iznenada.
Laura se sledila zbog ovog pitanja. Znaĉi, poĉelo je.
- Zato što tamo nisam nikad bila - rekla je neuverljivo.
- Gde je otac tvog deteta, Laura? - bilo je sledeće Nilovo pitanje.
- Mrtav je - promrmljala je Laura, pognute glave.
- Pogledaj me - molećivo je rekao Nil. - Imaš li porodicu, nekoga ko bi
brinuo o tebi?
- Ne, nemam nikoga.
- Porodica oca deteta te proganja, zar ne? Zbog ĉega?
Laura umalo nije vrisnula od šoka koji je izazvalo ovo pitanje.
- Ja... - zamucala je. - Nikada to nisam rekla.
U Nilovim oĉima planuo je gnev.
- Jesi. Ako ne svesno, a ono nesvesno - tvrdio je. - Samo mi reci zbog
ĉega.
Laura je stegla pesnice, a u glasu su joj istovremeno odjeknuli strah i
bes.
- Ne moram ništa da ti kaţem.
- Ne moraš, ali pošto neću odustati od ove teme, bolje je da mi priznaš
- rekao je jetko, iznenaĊen ţeljom koja se odjednom javila u njemu.
Laurino lice zasenio je bol, i to je nagnalo Nila da se još više zaloţi da
joj pokaţe podršku.
Zar misliš da bih ja izdao tebe i tvoje dete? Nemam nikakvog razloga
za to, veruj mi.
Prišao je Lauri i uhvatio je za ruku, što je Laura grĉevito prihvatila,
kao spas.
- Zašto mi ne dozvoliš da ti pomognem? - tiho je rekao Nil.
- Ne moţeš mi pomoći - rekla je, mada je bila svesna da neće uspeti da
mu se odupre. Bila je sita lutanja, strahova, skrivanja. Bio joj je potreban
neko s kim bi podelila svoju muku, a Nil, se svesrdno nudio. Njegov dodir
ulivao je spokoj.

12
 - Otac mog deteta je mrtav - poĉela je odjednom svoju priĉu. - Njegovi
roditelji ţele da mi oduzmu dete. Ne znam, verovatno ţele da nadoknade
to što su izgubili svog sina, ţele da imaju naslednika. Ali beba je moja i ne
dam je nikome.
- To nitko ne moţe poreći - uveravao je Nil, još uvek drţeći njenu ruku
u svojoj.
- Oni su vrlo bogati i moćni - dodala je Laura sa strahom.
- To što neko ima novca ne znaĉi da moţe imati sve što ţeli - pokušao
je da objasni Nil.
U ovim trenucima Laura je delovala prkosno i bila je ubeĊena da će
uspeti sama da se stara o svom detetu. Ali, u Nilovoj svesti stalno je lebdeo
malopreĊašnji izraz straha i ranjivosti.
- Zar misliš da je ispravno da osudiš sopstveno dete na to da se celog
ţivota krije i beţi?
- Sigurno da nije - sloţila se Laura. - Ali, i to je bolje nego da
pristanem na njihove uslove. Prvo su mi nudili novac, a kad sam odbila,
zapretali su mi.
- Laura, niko ne moţe majci oduzeti dete bez ikakvog razloga.
- Ne mogu ih pobediti sama, Nile - jedva je obuzdavala suze.
- Plašim se da osudim svoje dete da se povlaĉi po sudovima, da bude
meta novinara. Detetu je potrebna ljubav, toplina doma i ja ću naći naĉin
da mu to pruţim.
Nil je ustao i nervozno poĉeo da šeta po sobi. Mogao je da digne ruke
od svega da pusti Lauru da sledi put koji je odabrala. Proklinjao je trenutak
kad je naletela na njega, jer mu je bilo jasno da je i on umešan u celu priĉu
i da neće moĉi da je pusti tek tako da ode.
- Imaš li novca? - upitao je odjednom.
- Imam nešto malo, za prvo vreme nakon poroĊaja.
Mogao je to i da pretpostavi. Ali, sada je bio uvuĉen u mreţu zbivanja
iz koje nema povratka.
- Ţelim da te slikam. Dobijaćeš platu kao svaki model i imaćeš stan i
hranu.
- Ne mogu uzeti novac od tebe - pobunila se Laura.

13
 - Moţeš i te kako. S obzirom na tvoje stanje, nećeš morati da poziraš
puno vreme.
Bila je to vrlo primamljiva ponuda i Laura je odmah pomislila kako bi
joj taj novac dobro došao za dete.
- Tvoji radovi su veoma poznati. Kad bi neko video moj portret,
mogao bi me prepoznati - bojaţljivo je rekla.
- Imaš moju reĉ da te niko neće otkriti preko mene.
- DoĊi kod mene, molim te - sa osmehom je rekla.
Nil je zaĉuĊeno prišao. Laura mu je pruţila obe ruke, kao da mu tim
pokretom poklanja sve svoje poverenje.
- Dogovoreno! - rekla je odluĉno.

*
Sledećeg jutra sneg je iznenada prestao da pada, a Laura je osetila
razoĉaranje. Sve dok su guste pahuljice vejale, osećala se zaštićenom.
Obula je ĉizme i izišla pred kuću. Veliki smetovi prostirali su se sve dok je
pogled mogao da dosegne, belina je carovala i Laura je zadovoljno
udahnula sveţ vazduh punim plućima.
Osećala je da nije pogrešila što je prvi put, nakon dugog vremena,
pristala da veruje i nekom drugom, a ne samo sebi.
Nil nije bio preterano ljubazan, ali bila je uverena da drţi do svoje
reći. Bio joj je potreban predah, opuštanje i to je našla u ovoj kućici, uz
nepoznatog ĉoveka, koji joj je sticajem okolnosti postao blizak.
Nil nije ni sanjao šta su sve Igltonovi sposobni da urade zahvaljujući
svom novcu. Zataškavali su sve greške svog sina.
Ĉak su i njegovu i smrt njegove ljubavnice usled voţnje u pijanom
stanju proglasili tragiĉnom sluĉajnošću. Laura je tada bila u šoku. Toni je
izdao nakon prve braĉne noći, odjurivši sa nepoznatom ţenom. Njegovi
roditelji traţili su i pored toga da glumi ucviljenu udovicu, da bi njihovo
objašnjenje izgledalo uverljivo pred javnošću.
Odmahnula je glavom da bi oterala sećanja na prošlost. Morala je
razmišljati o budućnosti, o detetu koje će doneti na svet.

14
 - O ĉemu razmišljaš? - prenuo je Nilov glas.
- Nisam te ĉula - nasmešila mu se Laura.
- Ne bi trebalo da si napolju - briţno je rekao. - Hladno je.
- Dokle nameravaš da ostaneš ovde? - upitala je Laura.
- Nisam razmišljao o tome - slegao je ramenima nezainteresovano. -
Došao sam u novembru, a evo doĉekao sam i proleće.
- Bila bi velika šteta da ne napraviš - izloţbu. Trebalo bi da svet vidi
ove tvoje slike.
Nil je pomislio na San Francisko. Porodica, prijatelji, galerije. Sve mu
se sada ĉinilo tako dalekim.
- Nemam razloga za ţurbu.
- Greh je da se takva umetniĉka vrednost krije ovde - glasno je
razmišljala Laura.
- A šta je s ljudima? - uzvratio je Nil.
- Da li misliš na mene ili se i ti kriješ u ovoj divljini? - odgovorila je
na izazov.
- Ja radim, stvaram.
- Bez obzira na razloge koji su te doveli ovamo, srećna sam što sam te
pronašla - iskreno je rekla Laura.
Nil je posegnuo rukom prema Laurinom licu i ledenim prstima neţna
joj je pomilovao obraz.
- Imaš tako ĉudne oĉi - prošaputao je. - U njima ĉovek moţe da proĉita
tvoju dušu.
Laura se stresla od ovog dodira. Nije slutila da će se u njoj ikada više
javiti ĉeţnja za muškarcem, a upravo joj se to sada dogodilo. Osetila je
ogroman stid.
- Pitam se šta si tako strašno videla u svom ţivotu kad kriješ toliku
tugu? - nastavio je Nil zaneseno.
Neţnost u njegovom glasu probudila je u Lauri ţelju da bude voljena,
ne zbog svog izgleda, već zbog onoga što nosi u sebi.
- Umorna sam - izgovorila je, napreţući se da joj glas ostane miran. -
Poći ću malo da legnem.

15
 Nil je nije odmah propustio pored sebe. Neka neobjašnjiva sila
zadrţavala je njegov pogled na Laurinom licu.
Ostao je sam na hladnoći, mrzeći sebe što je samo za trenutak, za delić
sekunde, osetio ţelju za ovom ţenom koja mu je bila nedostupna.

16
 III

Nil se pitao o ĉemu li razmišlja. Laura je izgledala tako spokojno,

nosila je neki unutrašnji mir. Kosa joj je padala na ramena. Nije imala
nikakvog nakita, niĉega što bi odvraćalo paţnju od njenog lika.
Nil je retko uzimao modele za slikanje, jer ĉak i kad bi uspevali da
zadrţe pozu koju je zahtevao, poĉeli bi da se dosaĊuju i odavali su utisak
nervoze. Sa Laurom je bilo drugaĉije. Ĉinilo se da moţe beskrajno dugo da
sedi s istim osmehom na licu. Upravo je to ţeleo da naslika, da ukaţe na
istrajnost i strpljenje koje sam nije imao ni u poslu ni u odnosu prema
ljudima.
Laura je bila oliĉenje ţene koja je spremna da se do kraja bori za ono
što je njeno. A jedino što je imala bilo je dete koje je nosila.
Dok je pravio pokrete olovkom po hartiji, Nilove misli su se kretale
neverovatnom brzinom. Osećao je da mu Laura nije ispriĉala celu priĉu,
ali nije ţeleo da je prisiljava da mu se poveri.
Isprva se plašio da će mu Laurino društvo smetati. MeĊutim, sve se
više uveravao da mu prija što je njegova samoća prekinuta. Ponovo je
poĉeo da radi sa ţarom koji je išĉezao nakon Majklove smrti. Rane su
poĉele da zaceljuju, jer je ponovo poţeleo da slika ljudski lik, što nije
uĉinio od kada je radio Majklov portret.
- Jesi li umorna? - upitao je.
- Ne - odgovorila je, ne pomerivši se. Sedela je kraj prozora, pogleda
uprtog u planine. - Dopada mi se pogled.
Nil je paţljivo posmatrao skicu koju je napravio. Nije bio zadovoljan
u potpunosti, ali nije mogao da dokuĉi šta mu to smeta. Ustao je, prišao
Lauri i obuhvatio je dlanovima njeno lice, nastojeći da joj promeni poloţaj
glave. Laura se nasmejala. On je umetnik, ona model, poput voća za mrtvu
prirodu. Ali, pogled kojim je pratio nju bio je sasvim drugaĉiji.
- Imaš tako ţenstveno lice - poĉeo je Nil, više za sebe. - Savršeno i
blago. Oĉi su pune odanosti i ljubavi za dete. Kao anĊeo si, misteriozna.

17
 - Kako to misliš? - zainteresovala se Laura.
- AnĊeli su nebeska bića, mistiĉna, izvan ljudskih moći, mada su
nekada i sami bili ljudi - objašnjavao je Nil zaneseno.
- Zar ti veruješ u anĊele? - iznenadila se Laura.
Nilova ruka poĉivala joj je na kosi.
- Ţivot ne bi bio vredan da ne verujem - odsutno je rekao.
- Hoćeš li malo da predahneš? - pitala je Laura, osetivši Nilovu
rastresenost.
- Potrebna mi je mala pauza - sloţio se Nil. - Za tebe bi bilo bolje da
malo prilegneš. Proĉitao sam u onoj tvojoj knjizi za buduće majke da bi
trebalo da podigneš noge zbog cirkulacije.
- Hvala ti što si toliko ljubazan - nasmešila se Laura kad joj je prineo
jastuĉe i poloţio ga pred nju.
- Što više budem brinuo o tebi, manja je mogućnost da ćeš se poroditi
pre nego što putevi budu rašĉišćeni - našalio se.
- Zaboravljaš da mi je ostalo više od mesec dana.
Ipak, prijala joj je Nilova paţnja. Legla je na divan kraj kamina i
posmatrala igru plamenih jeziĉaka. Nikada niko nije postupao prema njoj
kao Nil, brinuo o njoj, pazio je. Zaţmurila je i pokušala da zamisli neki
prizor iz budućnosti. Sedeće u stolici za ljuljanje negde, u nekom gradu, a
kraj nje će biti njena beba. Nikada više neće biti sama. Osetila je Nilovo
prisustvo kraj sebe i otvorila oĉi. Poţelela je da ispruţi ruke prema njemu,
da deo njegove snage prelije u sebe da bi istrajala u svemu ovome. Umesto
toga, uzela je ĉašu s mlekom koju joj je Nil pripremio i poslušno je ispila.
- Gledala sam tvoje slike - poĉela je, da bi prekinula tišinu i napetost
koje su zavladale u ovom ĉudnom trenutku bliskosti. - Ona i prizor iz
Pariza mi se naroĉito dopao. Jesi li to naslikao ovde?
- Da, po sećanju. Kad si ti bila u Parizu?
- Nisam rekla da sam bila.
- Kako bi inaĉe prepoznala taj prizor? - rekao je mirno. - Što više
nastojiš da sakriješ od mene, izazivaš me da istraţujem.

18
 - Bila sam prošle godine - priznala je Laura. - Pariz je zanosan grad.
Tri dana je padala kiša i sa prozora hotelske sobe posmatrala sam šarene
kišobrane.
Nil je nesvesno poloţio ruku Lauri na rame.
- Nisi bila srećna tamo? - njegovo pitanje zvuĉalo je više kao
zakljuĉak.
- Kako ne bih bila srećna u Parizu u proleće? - protivila se, mada ni
sama sebi nije delovala uverljivo.
- Da li je i... otac tvog deteta bio s tobom? - jedva je uspeo da prevali
preko usana pitanje koje ga je muĉilo.
- Zašto to ţeliš da znaš?
Nil nije umeo to da objasni, ali kao da je osećao ljubomoru pri pomisli
da je Laura doţivela Pariz s nekim drugim.
- Da li si ga volela? - glasilo je njegovo sledeće pitanje.
Laura je oklevala nekoliko trenutaka. Volela je Tonija onakvog
kakvim ga je zamislila, a da ga zapravo nije ni poznavala.
- Mnogo sam ga volela - rekla je konaĉno.
- Koliko dugo si sama? - ţeleo je da zna Nil .
- Ja nisam sama - rekla je ponosno. - Imam svoju bebu, nosim novi
ţivot u sebi i ne osećam se uopšte usamljenom.
Nil je milovao pogledom, ruka mu je još bila na njenom ramenu, a taj
trenutak probudio je u Lauri ţelju za njim.
Nil se jedva uzdrţao da je ne zagrli. U snovima, Laura mu je spavala u
naruĉju, a njen dah mu je milovao grudi. Ujutro, ubeĊivao je sebe da je to
ludost. Tako je uĉinio i ovog puta i brzo se odmakao od Laure.
Ona se, pak, pitala da li je prirodno da ţena u njenom stanju takvim
intenzitetom poţeli muškarca.
- Trebalo bi da se vratimo na posao - rekla je, uzdahnuvši duboko.
Nil je poslušno prikupio svoje skice, zahvalan što je ovaj trenutak
prekinut. Pre nego što je zauzela uobiĉajenu pozu, Laura je poţelela da
pogleda Nilove skice.

19
 Zaista ju je predstavio fluidno, kao anĊela, kao iluziju, a nestvarnu
ţenu. Bila je zadovoljna onim što je videla i zauzela je uobiĉajenu pozu.
Po ko zna koji put, Nil se zapitao da ona nije već ranije pozirala.
- Danas ću poĉeti da radim na platnu - odjednom je rekao Nil.
Odluku je doneo na preĉac, jer je osetio da je njegova analiza zrela da
doţivi konaĉno otelotvorenje.
Već prvi potez na platnu pokazao je da će Laurin portret biti nešto
posebno.
- Mogu li da vidim kako napreduje? - bojaţljivo je upitala Laura nakon
sat vremena. Znala je da neki umetnici ne vole da im iko gleda sliku pre
nego što bude sasvim završena.
- Naravno da moţeš, ali odmah ću te upozoriti da nijednu tvoju
primedbu neću uvaţiti, jer slika je odraz mog viĊenja tebe.
Gledala je sliku i pokušavala da otkrije kako je Nil vidi.
- Ĉini mi se da ipak nisam tako tuţna osoba kakvom si me prikazao -
rekla je tiho.
- Ja te takvom vidim - mirno je konstatovao Nil.
- Nile, pogledaj - uzviknula je odjednom Laura nakon što je pogledala
kroz prozor. Pokazala mu je da bude tih i Nil joj se neĉujno pribliţio.
Ispred kuće, u snegu, stajao je ogroman irvas, znatiţeljno njušeći oko sebe.
U jednom trenutku, okrznuo je pogledom i njih dvoje, ali nije pokazao
nikakav strah.
Nil i Laura su bili toliko zadivljeni prizorom da nisu ni primetili
koliko su se pribliţili jedno drugom. I dogodilo se ono od ĉega su već neko
vreme oboje zazirali.
Nil joj je neţno pomilovao obraz, ali ovog puta drugaĉije nego obiĉno.
Laura nije ustuknula ni za milimetar. Da jeste, Nil bi shvatio i odstupio.
Ali, prihvatila je njegov dodir. Koţa joj je bila glatka i meka. Dlan mu je
goreo od tog dodira.
U ovom trenutku, Laura je bila stvarna ţena, a ne anĊeo sa portreta.
Šta god da se dogodilo s njom, pripadalo je prošlosti. Postojao je samo
ovaj trenutak. Pogledi su im se sreli i stopili. Laura je ĉekala.
Nil je mrzeo sebe kad je spustio poljubac na njene usne, ali
jednostavno nije mogao da se odupre ţelji.

20
 Laura se osećala kao da joj je ovo prvi poljubac, jer je nikada niko nije
poljubio na ovaj naĉin. Poznavala je i strast i ţelju, ali u ovom poljupcu
osetila je i neţnost i podršku. Nilove ruke mrsile su joj kosu, a poljupci su
ih oboje ostavili bez daha. Znao je da mora prekinuti ovo, ali Laurin opojni
miris ga je potpuno omamio. Kad je poĉela stidljivo da mu uzvraća
milovanja, osetio je divlje uzbuĊenje. Poţeleo je da vode ljubav, da mu se
preda sa beskrajnim poverenjem.
Ali, ona to nije mogla. Nil se brzo odmakao od Laure, ne usuĊujući se
da je pogleda u oĉi. Otišli su predaleko, a nisu smeli. Sve dok ne bude
potpuno siguran u to šta sam ţeli i sve dok Laura ne bude dovoljno
verovala da mu otkrije celu istinu o sebi, ovo se mora prekinuti, uveravao
je Nil sebe.
- Ţao mi je - prošaputala je Laura, dok su joj obrazi goreli.
- Znaš dobro da to nije istina - promuklim glasom rekao je Nil.
- U potpunosti te razumem - pokušala je da se izvuĉe Laura. - Osećaš
saţaljenje prema meni, situacija nas je dovela u poziciju da postanemo
bliski. Nisam te pogrešno shvatila, u onom smislu ..
Bilo joj je teško da reĉima formuliše ono što je osećala. Nije mogla da
pretpostavi da bi se mogla svideti Nilu, kao ţena, da bi mu mogla biti
privlaĉna.
- Tvoj poljubac je trenutni izraz neţnosti i ništa više, zar ne? - zatraţila
je odgovor.
- Zaista si smešna - odmahnuo je rukom Nil. - Ti me zaista privlaĉiš,
ma koliko se to tebi ĉinilo nemogućim. Priliĉno je nerealna ţelja da
trenutno vodim ljubav s tobom, ali ipak postoji, budi sigurna, Uostalom,
razlog koji me spreĉava da vodim ljubav s tobom je prepreka koju si sama
stvorila. Ţelim da mi u potpunosti veruješ i sve dok ne budem znao tvoju
priĉu u celosti, to će mi biti najveća prepreka.
Laura nije imala snage da mu bilo šta odgovori.
- Zašto mi ne ispriĉaš sve? - preklinjao je Nil.
- Stid me je - odvratila je Laura oborenog pogleda.
- Reći ću ti nešto. Probudila si u meni osećanja za koja nisam znao da
postoje i veoma teško se snalazim u tome. Moraćeš ti da mi pomogneš -
rekao je ozbiljno.

21
 IV

Narednog jutra, Laura je opet bila sama u brvnari. Nil je sekao drva u
dvorištu, iako su imali već sasvim dovoljnu zalihu. Ona je pripremala
doruĉak. Njihov mali svet je besprekorno funkcionisao, pomislila je Laura
sa setom. Svako je imao svoje duţnosti. Ponekad bi priĉali, ponekad se i
ćutanjem razumeli. Portret je napredovao neverovatnom brzinom. Lauri je
smetalo što je Nil vidi tako vanzemaljskom, misterioznom, ali nije se
bunila, jer je morala da poštuje njegovu umetniĉku slobodu,
I Nil je u dvorištu bio zaokupljen svojim mislima. Lauri je bila
potrebna pomoć i on se osećao odgovornim da joj pomogne. On je bio vrlo
emotivan, ali nikada to nije umeo da ispolji u pravom obliku, a sad mu se
nudila prilika. Majkl je ostavio ogromnu prazninu u njegovom, ţivotu, a
Laura je bila tu da je popuni.
Iznenadni zvuk automobila oboje ih je iznenadio. Putevi su oĉigledno
bili rašĉišćeni i neko im je dolazio u posetu.
Lauri se srce steglo od straha. Da je nisu pronašli? Kolena su joj
klecala dok je prilazila vratima. Nil je ostavio sekiru i zaĉuĊeno pogledao
policajca koji je izlazio iz kola.
- Dobar dan - veselo ga je pozdravio policajac.
Laura je otvorila vrata sa ţeljom da bude što bliţe Nilu. Oĉekivala je
njegovu zaštitu, mada nije znala pravi razlog dolaska policajca.
- U blizini vaše kuće smo pronašli „ševrolet”, koji je priliĉno oštećen.
Da ne znate moţda nešto o tome? - pitao je ĉovek.
- Da, to je automobil moje ţene - mirno je rekao Nil, pokazujući
pritom Lauru. - Ja sam otišao u nabavku, a ona je pošla za mnom i eto,
uništila auto.
Policajac je sa blagonaklonim osmehom pogledao Lauru.
- GospoĊo, ne bi trebalo da vozite u ovakvom stanju.
Laura je osetila ogromno olakšanje. Nil je spasao i bila mu je
neizmerno zahvalna.

22
 Nakon kraćeg razgovora o vremenu i uslovima na putu, policajac se
oprostio sa njima i pošao.
- Hvala ti - rekla je Laura Nilu kad je ušao u kuću.
- Na ĉemu mi zahvaljuješ?
- Rekao si ĉoveku da sam tvoja ţena.
- To mi se uĉinilo najjednostavnijim rešenjem - lakonski je zakljuĉio
Nil. - Uostalom, kad sam te već tako predstavio, voleo bih da znam i nešto
više. Sedi ovamo - pokazao je na divan. - Ovog puta mi nećeš izvrdati.
Ţelim da ĉujem tvoju priĉu u celosti.
- Nile, svesna sam i sama da ti moram sve ispriĉati - rekla je Laura.
- Potreban mi je neko kome mogu verovati, a ti si dokazao da si vredan
toga.
Nil je bio srećan što je konaĉno uspeo da se izbori za njeno poverenje.
- Moja majka nije bila udata i kad sam se rodila, poslala me je da
ţivim kod tetke - poĉela je Laura. Kada je videla Nilov saţaljivi izraz,
prekorno ga je pogledala. - Ne ţelim da me ţališ, nego da prihvatiš priĉu o
mom ţivotu onakvu kakva jeste. Tetki sam bila na velikom teretu i sa šest
godina sam poĉela da ţivim po domovima za nezbrinutu decu. Brojala sam
dane do šesnaestog roĊendana, kad sam mogla konaĉno da izaĊem iz doma
i poĉnem da se staram sama o sebi. Radila sam na kasi u samousluzi i
stekla odreĊenu sigurnost. Jedna od mojih mušterija dovela je jednog dana
nekog ĉudnog ĉoveka, koji me je osmotrio i vrlo pohvalno se izrazio o
meni. Ostavio mi je svoju posetnicu, ali ja sam se strašno plašila, jer sam
bila premlada i nisam znala šta ţeli od mene. Kasnije, prijateljice, koje su
stanovale sa mnom, objasnile su mi ko je to bio. Da li ti nešto znaĉi ime
Dţefri Rajt?
Nil je pokušao da se priseti. Da, Dţefri Rajt je bio najĉuveniji modni
fotograf i devojke su ĉeznule da mu poziraju.
- Kad su mi objasnili da je on profesionalni fotograf i da nije umešan u
neke nepoštene radnje, odluĉila sam da pokušam. Poĉela sam da mu
poziram i vrlo brzo moje slike poĉele su da se pojavljuju na naslovnim
stranama. Bila sam srećna i ĉinilo mi se da sanjam ...

23
 Nilovo lice se smraĉilo. Dţefri Rajt je bio poznat po tome što su svi
njegovi modeli bili i njegove ljubavnice. Nije mogao da zamisli Lauru u
naruĉju tog starca.
-Dţeiri mi je obećao sjajnu karijeru - napravila se Laura da ne vidi
Nilov izraz. - Bila sam mu odana, jer je on bio meni kao otac.
- Znaĉi tako - odahnuo je Nil.
- Upravo tako. A ja... ja sam ga izneverila - skrušeno je rekla Laura.
Nil nije ţeleo da postavlja pitanja, jer je bilo oĉigledno da mu Laura
neće prećutati nijedan detalj.
- Otišli smo u Pariz, da snimamo prolećne kolekcije pariških kreatora.
I tamo, na jednoj zabavi, upoznala sam Tonija.
Bol u njenom glasu zaparao je Nilovo srce. Kako li je taj ĉovek
sigurno povredio. Mrzeo ga je.
- Bio je tako ljubazan i šarmantan. Naredne dve nedelje, kad god
nisam radila, bila sam sa Tonijem. On mi se ĉinio oliĉenjem muškarca iz
snova, kakvog bi svaka ţena poţelela. Mislila sam da je to ljubav. Dţefri
me je opominjao da ću se razoĉarati, ali ja sam ţelela da neko brine o
meni, da me voli. Kad me je Toni zaprosio, nisam oklevala ni trenutka.
- Znaĉi, ipak ste se venĉali - dopunio je Nil.
- Da. Ţelela sam da se vratimo u Sjedinjene Drţave, da upoznam
njegovu porodicu, ali Toni me je uveravao da treba da ostanemo tamo gde
smo srećni. Kad mi je Dţefri govorio da ću se upropastiti, mislila sam da
podrazumeva moju karijeru, ali kasnije sam shvatila da je mislio na moj
ţivot uopšte. Još nekoliko dana trajao je moj san, a kad je trebalo da se
vratimo kući, Toni je jedne veĉeri izišao.
-Ostavio me je samu u apartmanu ... - reĉi su joj zastale u grlu i borila
se sa suzama.
Nil ju je, u znak podrške, uhvatio za ruku, ţeleći da joj stavi do znanja
da je uz nju, da više nije sama.
- Vratio se ujutro, pijan i ljut. Priznao mi je da je bio sa drugom
ţenom. Kad sam se rasplakala, poĉeo je da baca stvari po apartmanu i viĉe.
Rekao je da se moram na to navići, jer je to njegov naĉin ţivota, optuţio
me je da sam bila Dţefrijeva ljubavnica. Toliko gadosti nikada nisam ĉula
u svom ţivotu - nije izdrţala i suze su joj potekle niz lice.

24
 - To me je najviše zabolelo - nastavila je kad se malo pribrala. - Zato
što je dobro znao da mi je bio prvi. Poĉela sam da viĉem na njega i...
- Da li te je udario? - ljutito je upitao Nil. Uţasno ga je bolelo što je
ova mila ţena toliko propatila, a nije zasluţila išta drugo sem ljubavi.
- Bilo je strašno - sa izrazom straha rekla je Laura. - Bio je mnogo
snaţniji od mene, nisam imala gde da pobegnem, da se sklonim. On je
kasnije mirno zaspao, a ja nisam znala šta bih preduzela. Ujutro, kad me je
ugledao sa modricama, plakao je poput deteta i molio me za oproštaj.
Nasela sam i to je bilo uvek tako, sve vreme dok smo bili zajedno.
- Zašto si ostala s njim? - ţeleo je da zna Nil.
- Za mene je brak vrlo vaţna stvar i ţelela sam da ga odrţim. Ţiveli
smo u njegovoj kući, a njegovi roditelji su me mrzeli od samog poĉetka.
Toni je postajao sve gori i gori. Opijao se, izlazio, a oni su znali sve to i
podrţavali ga. Konaĉno, jednog dana mi je prekipelo i zatraţila sam
razvod. To je malo uticalo na Tonija. Prestao je da pije i pokušao je da
naĊe kuću u kojoj bismo ţiveli sami, ali njegovi roditelji su imali novac u
rukama i nisu ţeleli da nam to omoguće. Tada sam otkrila da sam u
drugom stanju. Toni baš nije bio oduševljen time, ali su zato njegovi
roditelji odmah sve poĉeli da pripremaju za bebu.
Laura je teško uzdahnula. Oĉigledno je taj period bio veoma muĉan i
Nil je mrzeo te ljude, mada nije ni znao o kome se radi.
- Nadala sam se da će dete uticati da se naš brak popravi. MeĊutim,
Tonijevi roditelji su ga ţeleli za sebe, da bude njihov naslednik. Nekoliko
dana nakon toga, Toni je poginuo. Njegova majka je traţila od mene da se
obuĉem u duboku crninu, da bi scenario koji je smislila za javnost bio što
uverljiviji. Nakon sahrane, Tonijeva majka me je pozvala na razgovor i
rekla mi da će oni snositi sve bolniĉke troškove za moj poroĊaj, pod
uslovom da im nakon toga predam dete. Ponudili su mi novac da nakon
toga nestanem. Kad sam ih odbila, zapretili su mi da će mi oduzeti dete i
optuţiti me za nemoralan ţivot. Ja sam tada potisnula svoj ponos, pozvala
Dţefrija i traţila pozajmicu, priznajući da je bio u pravu kad me je
odgovarao od udaje za Tonija. Tada sam pobegla.
- Bez obzira na sve, ne verujem da postoji naĉin da ti bilo kako
oduzmu dete - uveravao je Nil.

25
 - Ti ih ne poznaješ. Imaju ogromno bogatstvo, ugledna su porodica, sa
bezbroj veza koje mogu da pokrenu u svakom ĉasu. Ne smem dozvoliti da
se sukobim s njima, jer će me zbrisati za tren oka - usplahireno je rekla
Laura.
- Ko su ti ljudi? Moraš mi reći, Laura.
- Tomas i Loren Iglton iz Bostona - izustila je s mukom.
Prezime je zazvuĉalo poznato Nilu. Njegovi roditelji su odrţavali vezu s
njima.
- Bila si udata za Entoni Igltona! - nabrao je obrve.
- Ti si ga poznavao?
- Ne baš dobro. Bio je dosta mlaĊi od mene - ustao je i napravio
nekoliko nervoznih koraka, ne znajući ni sam gde bi pošao.
- Moram te nešto pitati, anĊele. Zašto si rekla da se stidiš svog braka?
- Zato što mi se ĉini da nisam uloţila dovoljno napora da uĉinim svoj
ţivot lepšim, što sam dozvolila da mi neko drugi upravlja ţivotom. Stidim
se sebe što sam pala tako nisko da sve to trpim toliko dugo.
- Mislim da si prošla kroz pakao, da si zasluţila mnogo, mnogo više od
ţivota Ali, sada je to sve svršeno.
- Nije sve baš tako jednostavno, Nile. Ja se više ne staram samo o sebi.
- Dokle bi išla u borbi protiv Igltonovih kad bi imala mogućnosti? -
pitao je Nil.
- Borila bih se do kraja - rekla je prkosno. - Ali, nemam mogućnosti za
to.
- Imaćeš, ako se udaš za mene - rekao je Nil, kao da je to najprirodnija
stvar na svetu.

26
 V

Laura nije mogla da izusti mi reĉ. Nil je sedeo naspram nje i ma

koliko da ga je pomno posmatrala, nije mogla da proĉita njegova osećanja.
Delovao je kao da je upravo pozvao na ruĉak.
- Mislim da ću poći u krevet. Umorna sam - bespomoćno je rekla, ne
znajući šta bi u ovom trenutku odgovorila Nilu.
- U redu - sloţio se mirno. - Razgovaraćemo kasnije.
Ovakva reakcija raţestila je Lauru.
- Kako moţeš tako da se ponašaš nakon onoga što si mi rekao
maloĉas. Izigravaš tu nekog samarićanina, saţaljevaš me. Zar oĉekuješ da
padnem na kolena i zahvaljujem ti? Zar misliš da sam još uvek dovoljno
glupa da se bacim u naruĉje muškarcu i dozvolim mu da zagospodari
mojim ţivotom.
Nil se koncentrisao na to da obuzda bes koji je u njemu, prokljuĉao.
- Nemam nameru da te podredim sebi i strašno me nervira što me
porediš sa slabićem i alkoholiĉarem, koji je dovoljno drzak da digne ruku
na ţenu. Jedino što sam ţeleo da ti ponudim je novac koji imam, a pomoću
kojeg se moţeš boriti protiv Igltonovih.
Laura je videla da je preterala, ali nije mogla da se obuzda.
- Ja se nisam udala za Tonija zbog njegovog novca, niti ću to uraditi
kad si ti u pitanju.
- Ali ja traţim od tebe da se udaš za mene zbog mog novca. Ono što
osećam za tebe je i meni samom neobjašnjivo, ali postoji u meni. Veoma
me privlaĉiš, a konstatovao sam da sam dovoljno dugo sam.
- Tebi je to moţda dovoljno za brak, ali meni sigurno nije, bar ne za
ono šta bi te ĉekalo kad bi me uzeo za ţenu.
- I ja imam neke dugove prema ţivotu. Brigom o tebi i detetu, moţda
bih ih izmirio - promrmljao je Nil.
Neţnost koju je Laura ugledala u Nilovim oĉima, potpuno je odagnala
njen bes.

27
 - Već si nam dovoljno pomogao. Mnogo više nego što bih ikada mogla
da ti vratim - prošaputala je.
- Ja ne ţelim da mi išta vraćaš - nestrpljivo je rekao. - Ţelim tebe. Na
koji još naĉin ţeliš da ti kaţem?
Laura nije sumnjala da Nil zaista misli ono što govori. Uostalom,
imala je priliku da se uveri u to koliko je ţeli. Ali, ĉinjenica da mu je
privlaĉna istovremeno je oduševljavala i uţasavala.
- Već sam napravila jednu katastrofalnu grešku u ţivotu.
- Da li si ravnodušna prema meni? - pitao je nervozno.
- Nisam, ali...
- Da li me se plašiš? - nije saĉekao njeno objašnjenje.
- Ni govora.
- Onda mi dozvoli da ti pomognem, do Ċavola - planuo je.
- Ali, rodiću dete drugog ĉoveka.
- Udaj se za mene, i to će biti naše dete. Privatno, javno, u bilo kom
vidu. Niko neće moći da dira ni tebe ni dete.
Sigurnost je bila ono što joj Nil nudi, proletelo je Lauri kroz svest. Već
je zaustila da mu potvrdi odgovor, kad je nešto preseklo u grudima.
- Kako mogu to da uradim? - izgovorila je više za sebe. Umesto
odgovora, Nil joj je prišao i spustio usne na njene.
Laura nije mogla poreći ţudnju koju je osetila u ovom poljupcu.
Rukom joj je milovao kosu, izraţavajući tim gestom odanost i podršku. Sa
ţeljom da mu uzvrati ovu neţnost, Laura je neţno spustila ruku na Nilovo
lice. Ostali su tako, nesvesno, pruţajući jedno drugom ono za ĉim su oboje
ĉeznuli. Nije samo Lauri bila potrebna ljubav i razumevanje. U Nilovom
pogledu otkrila je istu potrebu. Privukla ga je sebi. Glava mu je poĉivala
na njenim grudima. To je bilo ono što je Nil ţeleo da oslika na platnu.
Toplina kojom je Laura zraĉila, a koju se u ovom trenutku prenosila na
njega.
- Potrebna si mi, a i ja sam potreban tebi - šaputao joj je zaneseno.

28
 *
- Brzo ću se vratiti - dobacio je Nil izlazeći.
- Bolje bi bilo da pripaziš kako voziš. Nema razloga za ţurbu - briţno
je rekla Laura.
- Kad se ţeni, ĉovek je uvek u ţurbi - nasmejao se veselo. - Ako je
advokat sve sredio, uĉinićemo to još danas.
- Danas? - zaprepastila se Laura.
- Da nisi promenila mišljenje?
- Ne, ali sve je tako brzo ...
- Hoću da dete nosi moje prezime i zato ţurim. Voleo bih da mogu da
ti priuštim lepše venĉanje, ali u ovim okolnostima...
- Nemoj preterivati - smešila se Laura.
- Mogla bi da poljubiš svog budućeg supruga - privukao je u naruĉje.
Prelila je u ovaj poljubac bujicu svojih osećanja koja se u njoj
uskovitlala od susreta sa Nilom.
- Još nismo venĉani, a ljubiš me kao da smo zajedno godinama -
zadirkivao je Nil. - Nemoj puno raditi i odmaraj se dok sam odsutan. Ne
volim što te ostavljam samu.
- Dovoljno dugo sam se starala sama o sebi - odvratila je Laura sa
osmehom.
Ćula je zvuk motora dţipa koji se udaljavao i osetila ogromnu
prazninu. Svega nekoliko dana provela je uz Nila, ali joj je već nedostajao.
Pitala se kako li je uspevala toliko dugo da izdrţi sasvim sama bez iĉije
podrške, neţnosti. paţnje. Nervozno je šetala po kući. Sve neveste su
nervozne, pomislila je ironiĉno. Tog popodneva ako sve bude u redu,
trebalo je da se venĉaju.
Time će se njen ţivot u potpunosti izmeniti. Na bolje, bila je sigurna,
jer je bila spremna da sve uĉini da bude tako.
Osetila je ĉudan bol u leĊima i gotovo je jeknula. No, pošto je brzo
išĉezao, nije mu posvetila nikakvu paţnju. Otišla je do svog portreta, koji
je prethodnog dana bio konaĉno završen.
Znaĉi, on me ovako vidi, pomislila je Laura. Koţa joj je bila bleda,
gotovo prozirna. Delovala je nestvarno, kao da je naslikana u trenutku,

29
sanjarenja. Nije joj se dopadalo što je izgledala tako bespomoćno. Izraz
oĉiju odavao je tugu.
Bol je toliko potresao da je morala da legne. Sat kasnije, ĉula je zvuk
motora dţipa. Teškom mukom ustala je iz kreveta. Kroz prozor je ugledala
Nila i jedan stanji par.
- Laura, ovo su gospodin i gospoĊa Vitbaj. Gospodin Vitbaj je matiĉar
i on će nas venĉati.
- Hvala vam što ste uĉinili napor da doĊete ovamo po ovom lošem
vremenu - stidljivo je rekla Laura.
- To je deo mog posla, a sem toga, gospodin Bredli nije hteo da
prihvati ne kao odgovor - rekao je simpatiĉni starĉić.
- Ne obazirite se puno na njega - dodala je gospoĊa Vitbaj, izuzetno
prijatna starica ĉiji je majĉinski izgled na prvi pogled osvojio.
- Povedi malo raĉuna o svom budućem suprugu. Jako je nervozan -
smeškala se starica. - Nemoj puno da se krećeš, jer trebaće ti energija kad
doĊe beba - priĉala je starica neprestano.
- Vi imate dece? - pitala je Laura.
- Šestoro, draga moja i dvadeset dvoje unuĉadi - ponosno je rekao
gospodin Vitbaj.
- Lepo vam je ovde. Je li tvoj muţ umetnik? - pitala je gospoĊa Vitbaj.
Lauri se uĉinilo neobiĉnim što je Nila nazvala njenim muţem, ali ĉinjenica
je bila da će uskoro to i postati.
- Da. Slikar je - stidljivo je odgovorila Laura.
Nil se nikada nije osećao gluplje. Nije znao kud da sedne, šta bi s
rukama, neprestano je dodavao drva u kamin.
- Hajde stari - poţurivala je gospoĊa Vitbaj svog muţa. - Ovi ljudi ţele
da stupe u brak dok su još mladi. Poĉni ceremoniju.
Lauri se na mah uĉinilo tuţnim što će joj venĉanje biti tako skromno,
bez venĉanice, posetilaca, cveća, ali pogled na Nila odagnao je tugu. Imala
je njega, ĉoveka koji joj je pruţio podršku u trenutku kad joj je to bilo
najpotrebnije. MeĊutim, kao da je ĉitala njene misli, gospoĊa Vitbaj je iz
zembilja izvukla ogroman buket cveća i zatraţila vazu.
- Ja sam na sve mislila - smešila se zadovoljno, kad je ugledala Laurin
ushićen pogled.

30
 - Hvala vam. Predivno je - skoro je zasuzila Laura, ganuta paţnjom
starice.
Gospodin Vitbaj je zauzeo sveĉanu pozu pored kamina i bio je
spreman da pristupi ceremoniji. Poĉeo je da izgovara braĉnu zakletvu i kao
kroz san. Lauri su odjekivale kroz svest reĉi "U dobru i u zlu. dok vas smrt
ne rastavi". Nije ĉula kad je sve završeno samo je osetila kad je Nil
uhvatio za ruku i stavio joj tanku burmu, koju je oĉigledno tog jutra kupio
u gradu.
- Moţete poljubiti nevestu - rekao je gospodin Vitbaj, a njegova
supruga, bez obzira što je prisustvovala mnogim venĉanjima, nije se
uzdrţala da ne zaplaĉe.
Laura i Nil su se poljubili, kao da im je to prvi put. Još uvek nisu bili
svesni šta se u ovom trenutku postali jedno za drugo. Njihov zanos
prekinula je stara gospoĊa, koja je preuzela na sebe ulogu ceremonijal-
majstora.
- Sad ću vam, umesto šampanjca, servirati ĉaj i proslavićemo ovaj
srećan dogaĊaj - uţurbala se.
- Nećemo se dugo zadrţavati, jer ste sigurno nestrpljivi da ostanete
sami - zadirkivala ih je. - Etane - obratila se zatim muţu. - PoĊi sa mnom u
kuhinju.
Kad su ostali sami, Laura je s puno neţnosti pogledala Nila.
- Divni su ljudi.
- Jedva sam ga ubedio da poĊe sa mnom - smešio se zadovoljno Nil. -
GospoĊa mi je dala podršku i, eto, sad smo venĉani.
- Hvala ti za ovu predivnu burmu.
- Lonsam je mali grad i nemaju juvelirnicu. Ovaj prsten će posluţiti
dok ne budem u prilici da ti kupim nešto dragocenije, kao što zasluţuješ.
I protiv njene volje, niz Laurine obraze su potekle suze.
- Znaš - poĉeo je Nil - znam da ovo nije baš venĉanje stoleća, ali
priredićemo zabavu kad se vratimo u San Francisko.
- Ne plaĉem zbog toga - poţurila je Laura da objasni. - Sve ovo je bilo
toliko divno. Zaista sam ganuta tvojom paţnjom i dobrotom ovih starih
ljudi. Ne znam kako da ti zahvalim.

31
 - Tako što nećeš plakati. Ţelim nešto da bi objasnim. Sada smo
venĉani i nema potrebe da mi zahvaljuješ neprestano za nešto.
Laura se i dalje gušila u suzama ne mogavši ni sama sebi da objasni
pravi uzrok.
- Hoću da znaš da ću sada, kad sam tvoja ţena, dati sve od sebe da te
usrećim, da nikad ne zaţališ zbog ovog što si uĉinio za mene.
- Zaţaliću samo ako budeš insistirala na tome da sam te uzeo za ţenu
zbog saţaljenja. Oţenio sam se tobom, jer to ţelim.
- Znam, ali ...
- Ćuti već jednom. Da bi se uverio da će zaista tako i biti, spustio joj je
na usne poljubac u kome je bila saţeta sva njegova ţelja, potreba za njom.
Laura ga je prihvatila bezrezervno i privila se uz njega.
Taj zagrljaj je bio ono za ĉim je vapio, ne samo u smislu pripadanja
nekome, nego i ţelje.
- Kad tad ćemo doţiveti ono pravo. Kad budemo vodili ljubav Laura.
shvatićeš šta to znaĉi - šaputao je zaneseno.
U tom trenutku u sobu su se vratili gospodin i gospoĊa Vitbaj.
- Da popijemo ĉaj, pa da se ĉistimo odavde - blaţeno se smejala stara
gospoĊa Vitbaj, koja je uţivala u pogledu na novopeĉeni braĉni par. - Ţao
mi je što ćemo morati malo da te odvojimo od tvoje neveste, Nile, ali
moraćeš da nas odvezeš u grad.
Posedeli su malo svi zajedno i Lauri se ovo uĉinilo najlepšom
svetkovinom, lepšom od bilo kakve zabave.
Nepun ĉas kasnije Nil je poveo stari braĉni par prema izlazu. Laura se
srdaĉno oprostila s njima.
- Nikad vas neću zaboraviti - kroz suze je rekla Laura.
Kad je ostala sama, ponovo je osetila bol u leĊima. Nije joj pomogao
ni topao ĉaj. Odluĉila je da legne i saĉeka Nila. Osmeh olakšanja razlio joj
se licem. Više nije bila sama, imala je nekoga na ĉiju pomoć te mogla da
raĉuna. MeĊutim, bol je postajao sve jaĉi i Laura je napregnuto osluškivala
ne bi li ĉula zvuk Nilovog dţipa. Na momente, kao da je gubila svest. Tek
nakon sat vremena je shvatila o ĉemu se radi. Bol koji se javljao
signalizirao je poĉetak poroĊaja. Nekad, na poĉetku predavanja u školi za
trudnice, ĉula je za takvu vrstu poroĊaja, ĉiji bolovi se javljaju u leĊima,

32
ali pošto je to izuzetno retka vrsta, nije obratila paţnju. U to vreme nije
mogla ni da sanja da će se tako nešto baš njoj dogoditi.
Prilagodila je ritam disanja naponima koji su se javljali u odreĊenim
intervalima, a u sebi se molila da Nil što pre doĊe.
Kad je konaĉno ĉula da ulazi u kuću i doziva je, gotovo je vrisnula od
radosti.
Nil je brzo ušao u spavaću sobu, kao da mu je neko šesto ĉulo ukazalo
da sa Laurom nešto nije u redu. Kad je ugledao na krevetu, oblivenu
znojem, sledio se. Njen glas je Više liĉio na vapaj.
- Nile, poĉelo je.
- Šta ... šta se dogodilo? - zaprepašćeno je pitao, ne znajući šta bi
preduzeo
- Beba je nestrpljiva. Odluĉila je da doĊe ranije - jedva je smogla
snage da izgovori Laura.
Ne oklevajući ni trenutka. Nil ju je uzeo u naruĉje i istrĉao pred kuću.
Paţljivo, kao da je od porculana, poloţio je na sedište.
Diši duboko - upozoravao je. - Ne plaši se, tu sam.
Brzo ćemo stići do bolnice.
Nilove reći ohrabrenja delovale su kao melem na Lauru. Tek sada je
postala svesna koliko ja vaţno u ovim odsudnim trenucima imati uz sebe
nekog ko će te hrabriti i podrţavati, pomoći da istraješ. Bila je ponosna što
je pored nje baš takav ĉovek kao što je Nil jer nikada nije primila toliko
neţnosti ni od jedne osobe na svetu..
Iako je bio koncentrisan na voţnju po veoma lošim uslovima, Nil je
neprestano gledao u Lauru, izgovarajući joj reĉi podrške.
U bolnicu su stigli u poslednjem trenutku. Laura se već kupala u znoju
a više nije mogla ni da obuzdava krike koji su sustizali jedan drugog.
Sav usplahiren, Nil je potraţio glavnu sestru i na rukama je uneo
Lauru u poroĊajnu salu. Lekari su ga prekorno pogledali i izbacili napolje,
iako je uporno zahtevao da ostane kraj Laure. Trenuci koje je proveo pred
ĉekaonicom uĉinili su mu se najduţim u ţivotu. Paţljivo je osluškivao, ne
bi li ĉuo Laurin glas, ali sve je bilo tiho, suviše tiho za njegovu nervozu.
Hodao je hodnikom, ne znajući kome bi se obratio. Konaĉno, ugledao je
medicinsku sestru, koja mu je prišla sa širokim osmehom.

33
 - Ĉestitam. Dobili ste sina - rekla mu je nepoznata ţena, a Nil se
sruĉio u prvu stolicu koja se zatekla kraj njega. Znaĉi, gotovo je. Njegov
anĊeo više ne prolazi kroz paklene muke.

34
 VI

San Francisko. Laura je uvek ţelela da vidi taj grad, ali nije sanjala da
će se u njemu naći s muţem i dvonedeljnim sinĉićem. A još manje je
oĉekivala da će ući u tako velebnu kuću.
Bila je to Nilova kuća. Zapravo i njena od trenutka kad je ušla. Uĉinila
se samoj sebi smešnom što se osećala sićušnom i zastrašenom,
zapanjenom veliĉinom i lepotom kuće. Ali, neki ĉudni grĉ joj je carovao u
srcu i nije mogla da se oslobodi osećanja straha.
Nervozno je okretala venĉani prsten oko prsta, ne znajući gde bi
krenula. Oĉajniĉki je ţelela da je ponovo u prijatnoj toplini planinske
brvnare, koja joj je bila sigurno utoĉište, daleko od sveta.
- Predivno je - uspela je konaĉno da izgovori, nakon prvog talasa
straha i oduševljenja.
- To je bila kuća moje bake - ponosno je rekao Nil. Voleo je mnogo tu
kuću i bio je srećan što moţe da je podeli sa Laurom.
- Hoćeš li da ti pokaţem kuću ili ţeliš prvo da se odmoriš - obazrivo je
upitao.
Laura se osećala veoma nelagodno. Obratio joj se kao gostu.
- Kad bih se odmarala onoliko koliko mi savetuješ, neprestano bih bila
u krevetu - odvratila je.
- Hajdemo onda da ti pokaţem sobe na spratu. Nil je znao da deluje
previše uĉtivo, gotovo hladno, ali od sletanja aviona bio je veoma
nervozan. Što su bili dalje od Kolorada, Laura se sve više povlaĉila u sebe.
Umesto da bude srećan što je došao kući sa ţenom i sinom, on nije znao
šta bi rekao. Zid koji je Laura odjednom stvorila prema njemu bio je
previsok.
- Ja sam koristio ovu spavaću sobu - rekao je kad je uveo u prostranu
sobu sa velikim braĉnim krevetom. - Ako ti se nešto ne dopada, moţemo je
preurediti.

35
 Laura se osećala veoma nelagodno. Obratio joj se kao i znala je da će
ovde biti drugaĉije. Sve će biti drukĉije. Ĉak i soba u motelu u kome su
odseli dok je Majkl leţao u inkubatoru ĉinila se prijateljskijom od ove
ogromne kuće. Ali, Laura je obećala sebi da će uĉiniti sve da ovaj brak
uspe i uz veliki napor se sabrala. ,
- Soba je predivna - rekla je priliĉno neuverljivo.
Veliki balkon nalazio se nad predivno ureĊenom baštom . Lauri se
uĉinilo da je upravo pronašla omiljeno, mesto u kući.
- Na kraju hodnika je moj atelje, a mislim da bi ova soba do naše
mogla da bude Majklova.
Uvek kad bi govorili o bebi, napetost meĊu njima je išĉezavala, jer im
je to malo biće oboma znaĉilo mnogo i uĉinili bi sve za njega.
- Volela bih da je vidim.
Soba je bila prostrana i svetla i Laura je već u glavi pravila novi
raspored koji bi odgovarao deĉjoj sobi.
- Majkl bi mogao da bude u našoj sobi dok se ova ne preuredi - rekao
je Nil, kao da je proĉitao njene misli.
- Da nećeš moţda da te odvedem u hotel? - prasnuo je Nil.
- Jesi li siguran da ti neće smetati? On će se dosta ĉesto buditi noću.
- Izvini, ne mogu još nikako da se naviknem – prigušeno je rekla
Laura.
- Navikni se - blago je rekao i pomilovao je po obrazu. Kad god bi to
uradio. Laura bi se razneţila i poverovala da će se njen san ostvariti.
- Nauĉiću sve da radim oko bebe i mislim da ću biti dobar otac, samo
još treba da me prihvatiš kao muţa.
Laura se lomila u sebi, da li da mu se baci u naruĉje ili da ustukne.
Kao i uvek, izabrala je ovu drugu varijantu.
- Idem da pogledam Majkla - brzo je rekla. - Gde je tvoja porodica -
upitala je bojaţljivo, plašeći se susreta.
- Sigurno će poţeleti još veĉeras da te vide. Da li misliš da si spremna
za to?
- Jesam - slagala je, ali morala je to da uĉini, jer je po Nilovom izrazu
videla da mu je veoma stalo do toga da je predstavi roditeljima.

36
 - Ugovoriću sa dekoraterima da srede deĉju sobu. Ţeliš li neku
posebnu boju.
Laura se rastuţila na ove njegove reĉi. Uvek je zamišljala kako će
sama ureĊivati sobu za svoje dete. Ipak, nije ţelela da se suprotstavlja
Nilu.
- Volela bih ţutu boju - jedva je izgovorila. - Sa ponekim belim
detaljem.
Vratila se u spavaću sobu i uzela Majkla u naruĉje. Posmatrala ga je,
sa blaţenim osmehom na licu. Bilo je tako lepo imati to sićušno telo na
grudima, osećati ritam tog malog srca. kome je ona poklonila ţivot. Dani
razdvojenosti, dok je leţao u bolnici, a ona nije mogla ni da ga hrani ni da
ga miluje, ĉinili su je dalekim i ţelela je što pre da ih zaboravi.
Majkl je bio napredna beba i Laura je bila ponosna na njega. Nil je
insistirao da ga nazovu Majkl i Laura je slutila da se iza toga krije nešto,
ali nije još uspela da dokuĉi ko je bio ĉovek ĉije ime je dala detetu.
Oĉigledno, bio je to neko ko je Nilu mnogo znaĉio.
Kad je poloţila Majkla na krevet i uverila se da je zaspao, Laura je
pošla da potraţi Nila. Pre nego što je izišla iz sobe, javila se u njoj
detinjasta ţelja da neĉim obeleţi svoje prisustvo u sobi koja je pripadala
Nilu. Iz tašne je izvadila svoju ĉetku za kosu i poloţila je na noćni stoĉić,
smejući se ovoj svojoj detinjariji.
Pronašla je Nila u dnevnoj sobi, ali pošto je razgovarao telefonom,
odluĉila je da ga ne remeti. MeĊutim, Nil je primetio i mahnuo joj rukom
da priĊe. Završavao je razgovor.
- Slike bi trebalo da budu dopremljene do kraja nedelje. Obavestiću te
kad ću biti spreman za izloţbu.
Ĉim je spustio slušalicu, okrenuo se Lauri.
- Je li Majkl u redu? - briţno je upitao.
- Spava. Moraćemo što pre da mu kupimo krevet, jer se plašim da bi
mogao pasti sa velikog kreveta.
- Ne brini zbog toga. Moji roditelji uskoro dolaze.
- O, ne - otelo se Lauri..
- Nema razloga toliko da brineš. Oni nisu ĉudovišta.
- Znam, ali tako se plašim. Što više ljudi zna za Majkla, to je opasnije.

37
 - Ne moţeš ga drţati pod staklenim zvonom, pobogu - ljutio se Nil. -
Mislio sam da mi dovoljno veruješ.
- Verovala sam ti. Verujem ti - brzo se ispravila, ali ne dovoljno brzo.
jer je izazvala gnev u Nilu.
- Verovala? - uzviknuo je. - Onog dana kad si rodila Majkla, dala si ga
i meni. Zar sad to poriĉeš?
- Ne, ali dok smo bili u brvnari... - promucala je nesigurno.
- Skrivali smo se. Sad je vreme da se suoĉimo sa onim šta nas ĉeka
dalje - dopunio je.
-Šta nas ĉeka? - zabrinuto je upitala Laura.
- Pa, na primer, ovo - rekao je grleći je. Poljubac koji joj je podario
obećavao je mnogo. Ĉudna toplina zastrujala je Laurinim telom.
Uzdahnula je u znak prihvatanja i ovila ruke oko Nilovog vrata. Prva
prepreka bila je savladana, zadovoljno je pomislio Nil. Privijala se uz
njega, baš kao što je sanjao da će biti. Poljupci su razbuktali dugo
potiskivanu strast koja je odavno tinjala u njima. Ipak, razum je nadvladao.
Bilo je prerano za to, pomislio je Nil i blago odgurnuo Lauru od sebe.
- Moţda mi ne veruješ kao pre, ali moţeš biti sigurna koliko te ţelim -
mrmljao je, dok se borio da povrati dah.
- Zar je tako strašno što ţelim da nas troje budemo sami? - sa
osećanjem krivice upitala je Laura.
- Nije strašno, ali je neizvodljivo. Uostalom, nije ni pravedno prema
detetu da ga drţimo izolovanog - objasnio je Nil.
Uzdrmana osećanjima koja je Nil probudio u njoj, Laura je poţurila u
sobu sa izgovorom da ide da proveri da li je sa Majklom sve u redu. Bilo
joj je potrebno izvesno vreme da se sabere i uspostavi kontrolu nad sobom.
Kad se nadnela nad Majkla, jedna misao koja joj je prostrelila svest,
izazvala je zaprepašćenje: ona je zaljubljena u Nila. To nije bila ljubav iz
zahvalnosti, bliskosti. Ono što je osetila bila je iskonska ĉeţnja ţene za
muškarcem, toliko snaţna da se Laura stresla od straha.
Jednom je iskusila ljubav. Kratko i bolno iskustvo, koje je gotovo
uništile. Nije smela sebi da dozvoli da bude ponovo takva ţena, nemoćna i
slaba zbog ljubavi. Upravo u ĉasu kad je pomislila da je dovoljno jaka da
se suoĉi sa ţivotom, dešavalo joj se da ponovo spozna ljubav.

38
 Zar opet, uţasnula se. Našla se u kući u kojoj se osećala potpuno
bespomoćnom. A to nije smela da dozvoli, ne zbog svog deteta, o kome je
morala da se stara.
Ovo njeno razmišljanje prekinuo je reski zvuk zvona na ulaznim
vratima. Lauri se sledila krv u ţilama. Zar već? Znala je da su pred vratima
Nilovi roditelji, a nije se osećala dovoljno spremnom za susret s njima.
- Nedostajao si mi, sine - ĉula je ţenski glas. - Nisam ni sanjala da će
te sa one planine skinuti ţena i dete.
- Zdravo, mama - ĉula je Nila. Naĉin na koji je to izgovorio ukazao je
Lauri na ogromnu ljubav koju je Nil nosio za svoju majku. - Izgledaš
sjajno.
Amanda Bredli je bila veoma zgodna ţena, iz svake crte njenog lica je
zraĉila srdaĉnost i toplina.
- Pa, gde su oni? - odmah je upitala Amanda, ne krijući znatiţelju.
- Molim te, smiri se - ĉula je Laura prijatan muški glas, koji je
oĉigledno pripadao Nilovom ocu..- Drago mi je što si se vratio, sine.
Majka je veoma uzbuĊena. Doneli smo kolevku.
- Donela sam i šampanjac da proslavimo srećni dogaĊaj - ponovo se
umešala Amanda Bredli. - Propustili smo venĉanje, roĊenje i sve ćemo
proslaviti sada. Nemoj tako stojati i gledati u mene, Nile. Gorim od
nestrpljenja da vidim snahu i unuĉe. Dovedi ih.
Laura je otišla gore da vidi kako je Majkl. Sedi i priĉekaj - razloţno
je objasnio Nil, svestan da Laura prikuplja hrabrost za ovaj susret.
- Dobro, saĉekaću - nevoljno je pristala. - Ispriĉaj mi nešto o svom
radu.
- Razgovarao sam sa Merion. Slike iz Kolorada su već poslate i stići će
u njenu galeriju krajem nedelje.
- Divno, jedva ĉekam da ih vidim - oduševila se Amanda.
- MeĊu slikama je i jedna koja mi mnogo znaĉi - rekao je Nil. -
Obesiću je ovde, iznad kamina - pokazao je rukom mesto koje je namenio
za Laurin portret.
Odjednom, nastao je tajac. Laura je nemo stajala u vratima,
posmatrajući Nilove roditelje. Iznenadila je Amandina lepota i elegancija.
Ţena je odisala otmenošću i Laura nije mogla da oceni kakvoj vrsti ljudi

39
pripada. Hoće li u njoj imati suparnicu ili prijateljicu. Nilov otac bio je
vitak i skoro potpuno sedokos, a plemenite crte lica ukazivale su na njegov
smiren i blag karakter.
Laura je u rukama drţala Majkla, kao štit iza koga se zaklanjala.
- Ovo su moja ţena i sin - sa neskrivenim ponosom rekao je Nil.
Amanda joj je prva prišla i mada je bila dosta sumnjiĉava, iznudila je
srdaĉan osmeh.
- Milo mi je što smo se konaĉno upoznale. Nil mi nije rekao koliko si
lepa.
- Drago mi je što ste došli - tiho je rekla Laura.
- Hteli smo da vas saĉekamo na aerodromu, ali Nil nam nije dozvolio -
brzo je rekla Amanda.
Nilov otac joj je srdaĉno ispruţio ruku.
- Siguran sam da si umorna od puta, ali nikako nisam uspeo da
obuzdam ţenu u ţelji da te što pre upozna.
- Logiĉno je da sam ţelela da vidim svoje unuĉe - uvreĊeno je rekla
Amanda. - Daj mi ga malo - zatraţila je od Laure.
Laura je zaštitniĉki ĉvršće privila Majkla na grudi, ali znala je da će
morati da ga da.
- Kako je lep! - ushićeno je rekla Amanda kad je uzela sićušni
smotuljak. - Nil je rekao da je roĊen prevremeno. Je li sad sve u redu?
U tom trenutku, beba je otvorila oĉi.
- Pogledao me je! - povikala je Amanda.
- Pogledao je u mene! - pobunio se Klif.
- Bolje otvori taj šampanjac nego što priĉaš koješta! - odbrusila mu je
supruga.
- Ja bih donela ĉaše, ali još uvek ne znam gde stoje - stidljivo je rekla
Laura, ne skidajući pogled sa deteta. Ţelela je da bude sigurna da je
bezbedan.
- Da popijemo nešto u ime ... - zastala je Amanda i upitno pogledala
Nila. - Pa ja i ne znam kako je mom unuku ime!
- Zove se Majkl - rekla je Laura glasom ponosne majke.
Ĉudan sjaj blesnuo je u oĉima njene svekrve.

40
 - Za Majkla - sa suzama u oĉima rekla je Amanda.
- Nile, idi i donesi iz kola kolevku - rekla je oštro, da bi prikrila svoju
ganutost.
- Odmah ću se vratiti - obratio se Nil Lauri.
- Nećemo joj ništa, idi bez brige - zadirkivao je Klif sina.
Kad je ostala sama s njima, stari Klif se trudio svim silama da odagna
Laurinu nelagodnost.
- Jesi li bila nekad u San Francusku? - pitao je.
- Ne, nisam i zaista se radujem što sam ovde - rekla je Laura, a u sebi
se nervirala što ne zna ĉime bi ponudila ljude, jer još nije ni znala gde se
nalazi kuhinja. Srećom, pre nego što je morala da odgovori na još neko
pitanje. Dojavio se Nil sa kolevkom u rukama.
- Pretpostavljam da je kolevka za Majkla, a ruţe za mene - sa
osmehom se obratio majci.
- Potpuno sam zaboravila ruţe. To je za Lauru - reĉe Amanda.
- A kolevka je tradicionalna za Bredlijeve - ponosno se isprsio Klif. -
Sva deca u poslednjih pet generacija naše porodice odnjihana su u ovoj
kolevci.
- Nile, pokušaj da poloţiš Majkla u nju - zamolila je Laura.
Dok je posmatrala svog muţa kako s puno neţnosti stavlja bebu u
kolevku, u Lauri se nešto slomilo.
- Nile, ne mogu ... - skoro je zajecala.
On ju je iznenaĊeno pogledao, kao da je prvi put vidi. U njegovim
oĉima videla je izazov, prikriveni bes.
- Moramo im reći - poĉela je.
- Gde da stavim vazu s cvećem? - prekinula joj je misao Amanda, koja
je tog trenutka ušla u sobu.
- Ne znam - zbunjeno se osvrtala Laura, oborenog pogleda.
Ostavićemo muškarce ovde, a ti i ja ćemo poći u kuhinju da
popriĉamo - rekla je Amandi i već je vodila prema vratima.
- Nile, moraš im reći - zavapila je Laura.
- Već sam im rekao - ledenim glasom rekao je Nil.

41
 Skamenila se. Teškim korakom vratila se do sofe na kojoj su sedeli
Klif i Nil.
- Ja... ne znam šta da kaţem. Nisam ni sanjala da vam je Nil objasnio
našu situaciju - mucala je Laura, ne usuĊujući se nikoga da pogleda. -
Reagovali ste tako kao da vam je Majkl pravi unuk i ĉinilo mi se da vas
varam - priznala je.
- Zar postoji neka razlika?- zaĉudila se Amanda.
Laura se dovoljno pribrala da je smela da pogleda Amandu u oĉi.
- Oĉekivala sam da će vam to zasmetati - iskreno je rekla.
- Zar si oĉekivala da ću ti reći da poznajem Igltonove? - ispalila je
Amanda. - O tome ćemo priĉati drugom prilikom - brzo je rekla kad je
ugledala uţas koji je izazvala kod Laure ovom primedbom. - Volela bih da
ti kaţem nešto više o sebi. Ja sam priliĉno prodorna ţena, ali volim da mi
se uzvraća istom merom.
- Ja ne mogu reći da sam takva - odvratila je Laura.
- U tom sluĉaju, moraćeš da uĉiš. Mi ćemo se moţda sprijateljiti,
moţda nećemo, ali ja oboţavam svog sina i zahvalna sam ti što si ga
dovela iz one zabiti.
- On bi se svakako vratio odande - konstatovala je Laura.
- Verovatno, ali slomljen. Ovako, on je ponovo onaj stari. Sem toga,
Majkla smatra svojim sinom. Da li i ti tako osećaš?
- Naravno - spremno je rekla Laura.
- Pa zašto bismo onda Klif i ja osećali drugaĉije?
- Mislila sam ... krvno srodstvo ... - poĉela je da zamuckuje.
- Pusti sad Igltonove - nervozno je odmahnula rukom Amanda. -
Trebalo bi da prevaziĊeš te predrasude i shvatiš da tvoje dete svim srcem
prihvatamo. Jedino ako ti nemaš nekih primedbi na nas kao dedu i baku -
nasmešila se izazovno.
- Ne znam zaista.
- Drago mi je što si iskrena.
- A imate li vi nekih primedbi na mene kao na Nilovu ţenu? - ţelela je
da zna Laura.

42
 - Ne znam. Ne poznajem te. Moraćemo da budemo strpljive i dobro se
upoznamo. U meĊuvremenu, ne smemo dozvoliti da ne budemo u
kontaktu.
- Amanda, niko u mom ţivotu nije bio prema meni dobar i paţljiv kao
vaš sin. Nikada ne bih uĉinila ništa što bi ga povredilo - uveravala je
Laura.
- Da li ga voliš?
Ovo pitanje izazvalo je nervozu.
- Nil i ja nikada nismo o tome razgovarali. Mislim da bi trebalo pre
njega da pitate tako nešto - odgovorila je.
- Mnogo si jaĉa nego što mi se uĉinilo - zadovoljno je konstatovala
Amanda. - Moţda ćeš mi se zbog toga dopasti. Bez obzira na sve, Nil se
odluĉio za tebe i dete i vi ste sada porodica.
- Ja nisam navikla da imam porodicu i trebaće mi dosta vremena da
nauĉim tako da ţivim - priznala je Laura.
- Ti si imala priliĉno teţak ţivot - sa puno razumevanja primetila je
Amanda.
- Nastojim svim silama da to zaboravim i poĉnem novi ţivot.
- Ţelim ti da uspeš u tome. Neke stvari je mnogo bolje zaboraviti -
sloţila se Amanda.
- Ţelela bih nešto da vas pitam - usudila se Laura. - Po kome je moj sin
dobio ime? Amandine oĉi su zasuzile.
- Po mom sinu Majklu. Umro je pre nepunih godinu dana - uzdahnula
je teško.
- Hvala za kolevku - poţurila je Laura da promeni temu.
Muškarci su bili zabavljeni oko Majkla, tako da nisu uĉestvovali u
ovom razgovoru. Lauri je u neku ruku bilo drago što je sa svekrvom uspela
da uspostavi odnos ţene prema ţeni. Ĉinilo joj se da će joj Amanda, bar u
nekom vidu, zameniti majku koju nikada nije imala.
- Klife, vreme je da poĊemo - odluĉno je rekla Amanda. - Poljubi
svoju snahu i polazi - rekla je prilazeći kolevci da još jednom pogleda svog
unuka.

43
 Klit je srdaĉno zagrlio Lauru i ona je osetila neko ĉudno osećanje
pripadanja zajednici, porodici, ĉiji ĉlan je postala na tako ĉudan naĉin.
- Dobro došla meĊu Bredlijeve - srdaĉno je rekao Nilov otac, ljubeći
je.
- Hvala - rekla je Laura, gušeći se od radosti. Poţelela je da snaţno
zagrli ovog ĉoveka i tako mu pokaţe koliko je obradovana tolikom
paţnjom i ljubaznošću kojom su je primili. MeĊutim, nije se usudila da
uĉini tako nešto.
- Nadam se da ćete nam uskoro ponovo doći - rekla je na rastanku.
Kada su ponovo ostali sami, Laura je sela pored Nila, ne znajući kako
bi poĉela razgovor.
- Zaista su divni tvoji roditelji - rekla je konaĉno.
- Znam to odavno - nezainteresovano je odvratio Nil.
- Dugujem ti izvinjenje.
- Nemoj o tome - planuo je iznenada. - Zar si zaista mislila da sam im
prećutao istinu o Majklu?
- Jesam, ali drago mi je što sam pogrešila - spremno je priznala Laura.
- Daću sve od sebe da vas niĉim ne razoĉaram.
- Bolje se potrudi da ne razoĉaraš samu sebe - jetko je rekao . - Opusti
se. Shvati da je ovo tvoj dom, da sam ja tvoj muţ i nemoj se ponašati kao
duţnik. Bredlijevi su ti porodica.
- Moraš mi dati vremena da se naviknem - preklinjala je. - Krenula je
uz stepenice, s nadom da će u sobi uspeti da se konsoliduje nakon
napornog dana.
- Još nešto - dobacila je. - Ja ću sama urediti deĉju sobu.
Nil ju je ispratio pogledom, ne znajući da li da se smeje ovom njenom
inatu ili da je proklinje zbog toga.

44
 VII

Laura se zadovoljno izmakla da pogleda rezultate svog truda. Ţuta

boja kojom je obojila zidove imala je predivan ton.
Nije znala da li se više raduje tome što radovi u deĉjoj sobi tako dobro
napreduju ili tome što je ponovo postala vrlo spretna. Dosta brzo je
izgubila teţinu nakon poroĊaja i nadala se da će ubrzo ponovo biti vitka
kao i ranije.
Poţelela je da joj sve u ţivotu krene tako glatko kako su išli ovi
poslovi. Nil se ljutio što je sama poĉela da ureĊuje sobu za Majkla.
Stvarno je bio ĉudan, pomislila je, dok je nanosila sledeći sloj boje na
zidove.
Imao je neka svoja raspoloţenja, koja nije krio. Oĉigledno je bio
povreĊen Laurinim nepoverenjem. Izvinila mu se, ali on je i dalje ostao
hladan prema njoj. Umesto da joj bude svejedno, Lauru je uţasno bolelo
takvo njegovo ponašanje.
Ovde, u ovoj kući, bili su strani jedno drugom. To nikada nije osetila u
brvnari. Priţeljkivala je ponovo taj mali prostor u kome su bili upućeni
jedno na drugo. Ovaj ogromni prostor kuće zjapio je kao jaz meĊu njima.
Jedini posao bila joj je briga za Majkla, a Nil kao da nije ni postojao.
MeĊutim, duboko u sebi, Laura je znala da ne moţe pripisati sve
veliĉini kuće. Problem je bio u njoj. Još uvek je bila Laura Melon, osoba
koja je stalno menjala mesta boravka, od porodice do porodice, a da nikada
nijednoj nije pripadala. Sada, kad je imala svoju porodicu, nije znala šta
dalje.
Nil je imao svoje mesto u društvu od samog roĊenja, sigurnost i ljubav
roditelja. Laura je to ţelela da obezbedi svom sinu. Ime, bogatstvo, kuća
nisu bili toliko vaţni, koliko taj osećaj pripadanja porodici. Pošto je ĉvrsto
odluĉila da tako podiţe dete, morala je da nauĉi da bude prvo svoja, a
zatim i Nilova.

45
 Nesvesno se osmehnula. Nil je oboţavao Majkla. Paţnja kojom je
obasipao dete, briga koju je neprestano pokazivao, nije se mogla poreći.
Nil je bio ĉovek sposoban da voli, i to je nesebiĉno ispoljavao prema
Majklu.
Ali, kad je bila Laura u pitanju, kao da je postojala neka barijera.
Nijednom je nije dotakao. Ţiveli su u istoj kući, delili postelju, a on
nijednom nije posegao za njom kao za svojom ţenom. Kad bi birali i
kupovali stvari za Majkla, priĉali o njemu, nije bilo nikakvih problema. Ali
kad bi ta tema bila iscrpljena, nastajao je tajac.
Laura je korela sebe što tako razmišlja. Njen sin imao je predivnog
oca. To što je ţelela više bilo je neskromno, mislila je. Ipak, nedostajao joj
je Nilov osmeh upućen samo njoj, ţeni, a ne Majklovoj majci ili modelu za
slikanje.
U neku ruku, moţda bi ĉak bilo bolje da njihov odnos, i ostane takav.
U nekoliko navrata, Laura je osetila njegovu ogromnu ţelju i ljubav koju
je njega osećala ispunila bi svaki njegov zahtev, ali bila je sigurna da joj
tolika ljubav ne moţe biti uzvraćena.
Nil je stajao u vratima i posmatrao je. Nije mu promaklo da se u njoj
nešto ĉudno dešava. A to ga je bolelo. Nije nikako mogla da se opusti i
pretvarala se da uţiva u svemu ovome.
Bes u njemu rastao je svakog dana. Pruţio je priliku koja je nadilazila
ljudski razum. Svake noći osećao je njeno telo kraj sebe, a nije se usuĊivao
da je dotakne. Ţelja ga je razdirala, ali uveravao je sebe da mora da se
strpi, da saĉeka da Laura postane svesna ĉinjenice da je njegova ţena, da
on pripada njoj i Majklu. Nije ţeleo da je ima kao ţenu sve do onog
trenutka kad i ona sama bude to poţelela, kad mu se bude predala celim
bićem bez trunke sumnje i nepoverenja. Bio je siguran da u njoj gori strast,
ĉeznuo je da je oseti, a Laura kao da se tome opirala.
Dok je gledao kako radi, javila mu se ţelja da joj priĊe, pomogne joj,
ohrabruje. Umesto toga izgovorio je: - Kako napreduješ?
Laura ga je iznenaĊeno pogledala.
- Nisam ĉula kad si ušao.

46
 - Nemoj prekidati posao. Baš zanimljivo izgledaš - rekao je,
posmatrajući zidove, koji su izgledali kao obasjani suncem. Zaista je s
ljubavlju radila i bio je ponosan na nju.
- Uzela sam tvoje pantalone i košulju u kojima radiš. Nadam se da se
ne ljutiš.
- I ovo je neka vrsta slikanja. Moţda ćeš dobiti inspiraciju - pokušao je
da se nasmeši.
- Neću nikome reći da sam ukrala deo tvog stvaralaĉkog genija -
uzvratila mu je s osmehom.
- Hoćeš li da ti pomognem? - ponudio se Nil, ţeleći da ovaj trenutak
opuštenosti i bliskosti potraje još malo.
- Nemoj. Uprljaćeš se, a izgledaš tako lepo - opomenula ga je Laura.
- Zaista tako misliš? - zaĉudio se Nil..
- Uvek si tako elegantan kad ideš u galeriju. Sasvim si drugaĉiji od
drvoseĉe u brvnari, mada si i onda izgledao lepo.
Ova njena prostodušnost impresionirala je Nila. Ponadao se da njihovi
odnosi napreduju i osetio je ogromnu radost.
Spontano, Laura ga je uhvatila za ruku.
Kao i uvek, oduševila se njegovih vitkim, umetniĉkim prstima.
Uhvatila je sebe kako zamišlja njegove ruke na svom telu, milovanja i
dodire i rumenilo joj je jurnulo u obraze. Pogledala ga je u oĉi i u njima
otkrila ono što se do sada trudio vešto da sakrije. Pogled mu je goreo
ţeljom. Laura se izdigla na prste s namerom da ga poljubi. U tom trenutku,
detinji plaĉ razbio je iluziju trenutka. Oboje su se prenuli iz sna.
- Skoro sam zaboravila na njega - sa osećajem krivice rekla je Laura,
hitajući iz sobe.
- Kad ga umiriš, voleo bih da se vratiš ovamo - rekao je Nil, a ĉeţnja
koju je uspela da nazre u njegovom glasu potpuno je zbunila Lauru.
Provela je uz Majkla skoro ĉitav sat, a Nil joj se nije pridruţio.
Osećala je veliku prazninu zbog toga, jer bi obiĉno zajedno povijali i
presvlaĉili, kupali i hranili Majkla.
Kad je Majkl konaĉno zaspao, pošla je iz sobe. Pogledala se u
ogromnom ogledalu u holu i zapitala se šta li je to toliko uzbudilo Nila na
njoj. Pantalone su joj bile preširoke, košulja ogromna, kosa u neredu.

47
Oĉigledno je postojalo nešto što ona nije uspela da dokuĉi, a što nije
promaklo Nilu, jer je ĉeţnja u njegovim oĉima bila neosporna.
Laura nije sebi mogla da odgonetne šta ţeli. U jednom trenutku je
pomislila kako bi to izgledalo voditi ljubav s Nilom, a u drugom je od toga
odvraćalo sećanje na to kako je to ĉinila s Tonijem, koji je nimalo nije
voleo.
Odbila je da robuje sećanjima, ali još uvek nije bila dovoljno jaka da
ih sasvim izbriše. Ţelela je da bude normalna ţena, da se oslobodi
frustracija koje su je pratile dugo, meĊutim, taj korak ĉinio joj se
ogromnim. Sa Nilom i osećanjima koja je gajila prema njemu, verovala je
da će uspeti.
Ušla je u kupatilo da se malo osveţi. Ogromna kada delovala je
primamljujuće. Mogla se okupati, urediti, namirisati. A šta zatim? Nije
imala nijedan deo garderobe koji bi istakao njenu ţenstvenost, nakon
poroĊaja nije još mogla da obuĉe ništa od stvari koje je imala ranije. A baš
sada se u njoj javila ţelja da zavede Nila, da mu pokaţe koliko joj je
vaţan.
Teško je uzdahnula, nemoćna da bilo šta preduzme. Krenula je da
potraţi Nila, da tako moţda sazna šta zaista ţeli, a šta ne.
Kad je ušla u deĉju sobu, oteo joj se uzvik zaprepašćenja. Nil je
upravo brisao ruke, jer je u potpunosti dovršio malanje sobe, baš onako
kako je Laura zamislila.
- Pa, ti si završio - uzviknula je zadovoljno.
- Nadam se da ti se dopada - mirno je rekao Nil, oĉekujući njenu
reakciju.
- Divno je, baš tako sam zamislila.
Soba je još uvek bila prazna, ali je Laura u mašti već imala ureĊen
raspored nameštaja.
- Zavesa na prozoru će biti bela sa ţutim rubovima, kutija za igraĉke
takoĊe - veselo je govorila.
- U svakom sluĉaju, nećemo ovde doneti Majkla dok miris boje ne
išĉezne - rekao je Nil.
- Naravno - sloţila se odsutno, dok je pogledom premeravala sobu i
planirala razmeštaj.

48
 - Imam nešto za tebe. Cveće koje si dobila je od Majkla, a ovo je od
mene.
- Pruţio joj je malu kutiju, koju je Laura prihvatila sa velikim
iznenaĊenjem.
- Nije trebalo da mi išta poklanjaš - pobunila se.
- Moraćeš da nauĉiš da primaš poklone sa više blagonaklonosti - sa
osmehom ju je upozorio.
Otvorila je kutijicu i gotovo joj je zastao dah od lepote prstena koji je
leţao na crnom plišu.
- Predivan je, ali….
- Zar ti ne znaš da kaţeš nijednu reĉenicu bez „ali”?
- Ja već imam jedan venĉani prsten, koji mi je najdragoceniji...
- Kad sam ti ga dao, rekao sam da je to privremeno rešenje, dok ne
budem u prilici da ti poklonim nešto vrednije. Sada sam, srećom, uspeo.
Laura je stavila prsten optoĉen dijamantima, naspram kojeg se tanka zlatna
karika ĉinila bezvrednom. MeĊutim, za nju je imala nemerljivu vrednost.
- Ipak neću skinuti stari prsten - odluĉno je rekla.
- Nisam znao da si tako sentimentalna, anĊele - prošaputao je. - Zar ti
je toliko vredna ta alkica?
Laura je posmatrala svoju ruku na kojoj su blistala oba prstena.
- Hvala ti, Nile - rekla je ganuto.
- Pre si imala lepši naĉin da mi zahvališ.
Nije trebalo da je podseća. Još uvek joj je u svesti bilo venĉanje,
draţesni par Vitbaj i poljubac nakon ceremonije. Ponesena sećanjem,
obavila je ruke Nilu oko vrata i poklonila mu vatreni poljubac. Usne su mu
bile tople i meke i ţeljno su je doĉekale. Privukla je na grudi i Laura je
osećala vulkan u njemu, koji je pretio svakog trenutka da izbije na
površinu.
Iz poĉetka neţni, njihovi poljupci su postajali sve strasniji, poţudniji.
Nil je imao u ţivotu mnogo ţena, ljubio ih je na razne naĉine, ali nijedna
nije u njemu probudila ovako ţestoka osećanja kao Laura. Telo mu je
gorelo od njenih dodira, srce podrhtavalo od neţnosti koju je za nju
osećao.

49
 Usnama je milovao njeno lice, vrat, kosu. Ruke su mu skliznule ispod
široke košulje koja je skrivala Laurine obline. Poĉeo je igru svojim vitkim
prstima po njenim leĊima.
Prvi dodir koji je osetila naterao je Lauru da jekne od zadovoljstva.
UzbuĊenje koje je osetila ponelo je u nebeske visine. Kad je stidljivo
zamišljala Nilove dodire, nije ni slutila da 1o u stvarnosti moţe biti ovako
lepo. Sumnje, strah, neizvesnost - sve je išĉezlo. Znala je šta ţeli, Nila i
njegovu ljubav. Bila je spremna da mu se preda, da mu obeća novi ţivot i
pokloni mu svoju ljubav.
Strast je ponela i Nila. Poţeleo je da voĊi ljubav s njom ti ovoj praznoj
sobi, na podu. Sve je bilo tiho i ĉisto, strast je gorela u vazduhu. Ali, svesni
deo njegovog bića uspeo je da nadvladala strast. Nimalo neţno odgurnuo
je Lauru od sebe, ostavljajući je zbunjenu, povreĊenu, izneverenu.
Pogled mu je bio zamagljen od ţelje, usne su mu drhtale od vrelih
poljubaca.
- Moram da poĊem da radim - rekao je promuklim glasom.
Laura se jedva povratila iz zanosa.
- Šta kaţeš? - zapanjeno je pitala.
- Idem da radim. Ako ti zatrebam, biću u svom ateljeu - zvuĉao je
ledeno, jer nije smeo da dovede i sebe i Lauru u stanje u kome su se našli.
„Ako sam ti potreban”, odjekivalo je u Laurinoj svesti dok je nemo
osluškivala Nilove korake koji su se udaljavali kroz hodnik. Zar mu nije
upravo pokazala koliko joj je potreban, koliko ĉezne za njim, ţeli ga? Nije
moguće da nije razumeo, osetio. Prišla je prozoru i besciljno lutala
pogledom po tek rascvetanom cveću u bašti. U svakoj drugoj prilici, prizor
bi je oduševilo, ali sada je ostavio potpuno ravnodušnim.
Šta li je imala u sebi što je teralo muškarce da je smatraju slabom, da
misle da mogu da je uzmu i odbace kako im je volja? Ne, ovog puta će
dokazati koliko je jaka i hrabra. Nikada nije imala izbora i bila je
prinuĊena da se povinuje tuĊim ţeljama, no došlo je vreme kad je odluĉila
da se bori za sebe. Uvek joj je nedostajalo hrabrosti, sada joj se uĉinilo da
je ima dovoljno.
Još nekoliko trenutaka je ostala u sobi, smišljajući kako bi prišla Nilu.
Ĉinjenica da ga voli nije mu davala za pravo da se ponaša prema njoj kao

50
prema lutki. Odluĉno je krenula prema njegovom ateljeu. Duboko je
udahnula, kao pred neki naporan posao, i bez kucanja ušla.
Nil je sedeo kraj prozora i ĉetkicom nanosio boju na sliku koju je
Laura videla nedovršenu još u brvnari. Osetila je radost zbog toga što je
odluĉio da dovrši sliku koja joj je bila draga. Bio je zanesen poslom i nije
ĉuo kad je ušla.
- Nile - rekla je. Bilo joj je potrebno mnogo hrabrosti da izgovori
njegovo ime.
Sledio se. Kad je pogledao, bilo je oĉigledno da je vrlo nervozan i da
ga je uznemirila. Predugo je ţiveo sam i navikao je da ga niko ne
uznemirava dok radi.
- O ĉemu se radi? - upitao je nestrpljivo, pokazujući da nema nametu
da se zadrţava.
- Moram da razgovaram s tobom. .
- Zar to ne moţe malo da priĉeka. Radim - odbrusio je.
- Ne, ne moţe - odluĉila je da istraje Laura.
- Poţuri onda, jer moram ovo da završim.
Ova reĉenica toliko je razljutila, da nije mogla da se obuzda.
- U redu. Sve moţe da stane u jednu reĉenicu. Ako sam ti već ţena,
hoću tako i da se ponašaš prema meni.
- Molim? - izvio je obrve kao da ne shvata da se njemu obraća.
Laura je bila previše ljuta da bi se obazirala na njegovo iznenaĊenje i
da bi mogla da kontroliše svoje reĉi.
- Ti nikoga ne moliš. Ponašaš se kako ti odgovara. Kad hoćeš, ljubazan
si, kad ti to ne odgovara, arogantan si.
- Izvini, ali ne razumem šta hoćeš, Laura - rekao je odlaţući ĉetkicu i
paletu.
- Da li me ţeliš ili ne? - ispalila je kao is topa.
Nil je buljio u nju šokiran.
- Zar te to muĉi? - upitao je iznenaĊeno.
- U jednom trenutku mi kaţeš da me ţeliš, zatim me ignorišeš.
Poljubiš me, a onda se okreneš i odeš. Jasno mi je da je osnovni razlog

51
zbog kog smo venĉani Majkl, ali ja hoću da znam gde je moje mesto.
Jesam li gost u ovoj kući ili sam ti ţena - istresla je sav svoj gnev.
- Ti si mi ţena - poĉeo je smireno, ali je bio svestan da će vrlo brzo i
sam planuti. - A ne radi se o tome da te ignorišem, nego jednostavno imam
previše posla.
- Ne radiš dvadeset ĉetiri sata dnevno. Zašto ne vodiš ljubav sa mnom?
- Ova reĉenica zaprepastila je i samu Lauru.
- Zar ti je potrebna potvrda moje ţelje? - povikao je.
Obrazi su joj se zarumeneli. Nije ni slutila da će ovaj razgovor otići
tako daleko.
- Ţelela sam samo da znaš šta mislim i osećam. Vrati se poslu. Neću te
više uznemiravati.
Već je krenula prema vratima kad je zadrţao povikom.
- Laura, stani.
- Nema potrebe da mi se izvinjavaš.
- U redu. Hoću da ti objasnim ...
- Nema potrebe - poţurila je da što pre izaĊe.
U dva koraka našao se iza nje i snaţno je uhvatio za ruku. Ugledao je
strah u njenim oĉima, pa je popustio stisak.
- Do Ċavola, nemoj nikada više tako da me pogledaš. Ja viĉem,
naprasit sam, ali neću ti uĉiniti ništa naţao. Nema razloga da me se plašiš.
- Nile, zahvalna sam ti za sve što si uĉinio za mene, stalo mi je do tebe,
ali nikada više neću dozvoliti da se postupa prema meni kao prema
marioneti ĉak ni tebi - pribrano i odluĉno je izgovorila u jednom dahu.
- Zar misliš da ja to ţelim? - urlao je Nil.
- Ja ne mogu znati šta ti ţeliš, dok ti to sam ne budeš znao. Od poĉetka
oĉekuješ od mene da ti verujem, a ti ni nakon svega što smo prošli
zajedno, nemaš poverenja u mene. Ma koliko se trudila da ovaj brak
uĉinim lepim, neću to moći dok ne poĉneš da me posmatraš kao liĉnost.
- Ti nemaš pojma kako ja tebe posmatram.
- Kad bih znala, verovatno bi nam oboma bilo lakše da komuniciramo
- rekla je, a onda oslušnula. Majkl je ponovo plakao.

52
 - Da ti samo kaţem pre nego što krenem. Ja te ţelim, ali smatram da je
prerano da vodim ljubav s tobom.
- Pa, Majkl ima već više od mesec dana - pobunila se Laura.
- Nemam nameru da te dotaknem dok ne budem sasvim siguran da si
se oporavila - vikao je besno. - Idem sad da pogledam šta je s Majklom -
zalupio je vrata za sobom, a na Laurinom licu zatitrao je osmeh. Ipak je
bio previše briţan, a ne ravnodušan.

53
 VIII

- Prosto ne mogu da poverujem kako brzo raste ovo dete - s ponosom

bake rekla je Amanda, drţeći Majkla u naruĉju.
- Ĉini se da je prenapredan - dodala je Laura, koja još uvek nije bila
sasvim sigurna kako da se postavi prema svojoj svekrvi. - Hvala vam što
ste mi preporuĉili doktorku Sloun. Bili smo jutros na pregledu i bila je
veoma ljubazna. Kaţe da je Majkl odliĉno.
- Nema potrebe da ti to kaţe pedijatar. Vidi ga. Ima iste oĉi kao ti - s
puno ljubavi Amanda je privijala Majkla na grudi. - A kako si ti? - ţelela je
da zna Amanda.
- Sasvim dobro.
- Deluješ mi nekako umorno - Amanda nije zvuĉala saţaljivo i to se
dopalo Lauri. - Jesi li razmišljala o tome da uzmeš nekog za pomoć u
kući?
Laura se odjednom ukoĉila.
- Nije mi potrebna niĉija pomoć - rekla je neljubazno.
- Nisi u pravu. U ovoj kući, sa malom bebom, ne moţe se oĉekivati od
tebe da sve radiš sama. Potrebno je da se malo opustiš i razonodiš. Od
kada si došla, nisi izašla iz kuće.
Amanda je bila osoba koje je uvek izgovorila ono što misli. U
poslednjih nekoliko nedelja, koristeći svoje izvore doznala je dosta toga u
vezi Igltonovih i Laure. Odluĉila je sad da ispita i drugu stranu. Poĉela je
obazrivo da se pribliţava Lauri.
- Nil provodi dosta vremena u galeriji - primetila je.
- Da. Odluĉio je da pripremi novu izloţbu - rekla je Laura, uzimajući
Majkla od Amande.
- Jesi li ti bila u galeriji? - pitala je Amanda.
- Ne, nisam još - odvratila je Laura, iznenaĊena ovim pitanjem.

54
 - Mislila sam da te zanima Nilov rad - bez trunke prekora rekla je
Amanda.
- Naravno da sam zainteresovana, ali nisam smatrala umesnim da
odlazim u galeriju s Majklom i da remetim posao.
Amanda se jedva uzdrţala da ne primeti da bi ona i Klif vrlo rado
priĉuvali svoje unuĉe, ali nije ţelela da se otvoreno konfrontira Lauri.
- Mislim da Nil ne bi imao ništa protiv, jer i sama znaš koliko je
privrţen detetu.
- Znate li moţda zašto Nil toliko okleva sa izloţbom? - konaĉno je
izgovorila Laura pitanje koje je već dugo muĉilo.
- Jesi li to njega pitala? - odvratila je pitanjem Amanda.
- Nisam ţelela da insistiram na tome.
- Moţda bi mu trebalo malo podsticaja.
- Zašto to mislite?
- To ima veze sa mojim sinom Majklom. Pitaj Nila i on će ti sve
objasniti.
- Jesu li oni bili bliski? - zanimalo je Lauru.
- Da - s osmehom je rekla Amanda. Do sada je nauĉila da je mnogo
bolje ĉuvati lepu uspomenu, nego se truditi zaboraviti bol.
- Bili su veoma bliski, mada su se strašno razlikovali. Nil je bio
potpuno izgubljen kad je Majkl poginuo. Vreme u brvnari vratilo mu je
volju za radom, a ti i dete ste mu izleĉili srce.
- Bila bih veoma srećna ako je tako. Nil je za mene uĉinio više nego
iko na svetu. Ne znam kako bih mu se oduţila.
- Ţena ne treba da se oduţuje muţu - nasmešila se Amanda.
Laura nije rekla ništa, samo je zamišljeno zurila kroz prozor.
- Jesi li srećna? - odjednom je pitala Amanda.
- Naravno da jesam. Nema razloga da ne budem - nervozno je
odgovorila Laura, koju je ovo pitanje doĉekalo potpuno nespremno.
- Neću vas više zadrţavati, jer znam da je vaš raspored pretrpan.
- Ne smatram naroĉito uĉtivim to što me izbacuješ, ali neću ti zamoriti.
Nemam nameru još da odem.

55
 - Izvinjavam se - skrušeno je rekla Laura, shvativši da se ponela
veoma nepristojno, samo zato što je ĉula pitanje na koje ni sama nije
umela da odgovori.
- Nema potrebe da se izvinjavaš. Jasno mi je da još uvek ne moţeš da
se osećaš prijatno u mom društvu. Isto vaţi i za mene kad si ti u pitanju.
Amanda je paţljivo posmatrala sobu u kojoj su se nalazile. Laura je s
ljubavlju pripremila sobu za svog sina. To je odisalo iz svakog detalja i
Amandi se dopalo.
- Majklova soba je predivna, ali ne moţeš se ovde kriti, zauvek - iznela
je svoje mišljenje bez okolišenja.
- Ne razumem na šta mislite - slagala je Laura.
- Rekla si da nikada nisi bila u San Francusku. Više od mesec dana si
ovde, a nisi poţeljela da prošetaš ulicama, u poznaš grad, ljude. Pokušaj da
razgovaraš sa mnom kao sa prijateljicom. Zaboravi ĉinjenicu da sam
Nilova majka.
- Šta oĉekujete od mene? - branila se Laura.
- Znam kroz kakve si muke prošla sa Igltonom i potpuno te razumem.
Moraš se boriti protiv njih.
- Ja neću vaše saţaljenje. Ne ţelim da se povlaĉim po sudovima, da mi
dete bude tema u novinama - plaĉnim glasom rekla je Laura.
- Ja te ne saţaljevam, ja te podrţavam, dete moje. Uradi sve što je
potrebno. Bredlijevi se ne plaše skandala. Nema niĉeg ĉega bi trebalo da se
stidiš!
- Ali, ipak se stidim što sam dozvolila da mi se to dogodi!
Amanda je brzo ustala, prišla Lauri i zagrlila je. Laura je u prvi mah
ustuknula, nenaviknuta na toplinu majĉinskog zagrljaja, a zatim se opustila
i briznula u plaĉ. Amanda je milovala po kosi, ulivajući joj sigurnost.
Barijera meĊu njima potpuno je bila izbrisana ovim iznenadnim izlivom
bliskosti dve ţene.
- Slušaj me sada - poĉela je Amanda. - Bila si mlada, nepromišljena i
dogodio ti se promašaj. Sada je jedino vaţno da znaš da više nisi sama, da
imaš podršku svih nas.
Laura je pogledala sa zahvalnošću dok su joj u oĉima još blistale suze.

56
 - Kad samo pomislim da hoće da mi oduzmu Majkla, oduzme me
uţasan bes - rekla je milujući sina.
- To je dobro. Jedino tako moţeš da pobediš - hrabrila je Amanda.
Iznenada, zaĉule su ulazna vrata i uskoro se pojavio Nil.
- Imaš li neke planove za popodne? - pitala ga je odmah Amanda.
- Ne. O ĉemu se radi? - iznenadio se.
- Laura i ja idemo u kupovinu. Ti ćeš ĉuvati Majkla - rekla je tako da
nije bilo govora o protivljenju.
- Ali ja ... - za mucala je Laura.
- Majklu će biti dobro sa Nilom. Moraš ga nauĉiti malo da bude i bez
tebe. Sem toga, potrebna ti je haljina za prijem koji nameravam da
priredim za nedelju dana. Krajnje je vreme da svoju snahu predstavim
svojim prijateljima.
Laura je znala da neće uspeti da joj se usprotivi. Poslušno se spremila
i pošla sa Amandom.
Za nekoliko minuta, kad su poĉele svoju šetnju po prodavnicama.
Laura je bila veoma zadovoljna što je pošla. Opustila se i uţivala u
Amandinom ĉavrljanju.

*
Majkl je baš to popodne izabrao da ispolji sve svoje deĉje zahteve. Nil
ga je celo popodne ljuljuškao, nosio, igrao se s njim priĉao mu. Osećao je
neopisivo zadovoljstvo pri pogledu na dete. Bio je zaista lepa beba, imao,
je iste oĉi kao Laura . Nil se osećao ponosnim, što moţe da se nazove
ocem ovog predivnog bića.
Kad su se obojica umorili, Nil je legao na kauĉ, drţeći Majkla na
grudima i tiho mu tepajući.
- Volim te, Majkl - rekao je tiho.

57
 *
Kad je pošla u kupovinu, Laura nije ni slutila koliko dugo će se
zadrţati. Uz Amandinu pomoć, izabrala je mnoštvo haljina i ostale odeće,
neprestano razmišljajući kako će se i ta dopasti Nilu. Prvi put osetila se
zaista Laurom Bredli, i to joj je donelo ogromno zadovoljstvo. Odluĉila je
da kupi nešto posebno, nešto ĉime će osvojiti i zavesti Nila. Odluĉila se za
bledo ţutu svilenu spavaćicu, izazvaši time Amandin blagonakloni osmeh.
Kad se vratila kući, sve je bilo tiho. Poţurila je u Majklovu sobu, da
proveri da li je sve u redu. Prizor koji je ugledala ispunio je ogromnim
zadovoljstvom. Dirljivo je bilo videti usnulog ĉoveka i dete u toplom
zagrljaju koji je odisao ljubavlju. U tom trenutku, Laura je poţelela da je
sposobna da naslika ovaj prizor. Nil je zaista bio zgodan muškarac, koga bi
svaka ţena poţelela. Sada, kad ga je posmatrala kako spava, bilo joj je
jasno zašto se zaljubila u njega.
Tiho, da ga ne probudi, nadnela se nad njega da uzme Majkla.
MeĊutim, Nil je odmah otvorio oĉi.
- Izvini, nisam htela da te probudim.
Nil nije rekao ništa, samo je privukao njenu glavu i neţno je poljubio.
U tom poljupcu otkrila je ţelju, obećanje.
Majkl se promeškoljio i ispruţio ruĉice prema Lauri.
Da li si se namuĉio s njim? - pitala je Nila, neţno privijajući dete na
grudi.
- Ne, odliĉno smo se slagali - odgovorio je Nil sa smeškom. - A kako
je tebi bilo s mojom majkom?
- Uţivala sam u svakom trenutku - ushićeno je objašnjavala Laura. -
Isprobale smo stotinu cipela i haljina. Ponovo se osećam kao devojka.
Nil ju je posmatrao sa zadovoljnim osmehom. Poĉinjala je polako da
se uklapa i postaje ĉlan porodice.
- Idem u našu sobu - rekao je. - Ti se postaraj za Majkla.
Kad je ostala sama, Laura je zatvorila oĉi, hrabreći sebe da do kraja
izvede ono što je zamislila za to veĉe.
Nije se osećala ţenstvenom toliko dugo! Posmatrala je sebe u velikom
ogledalu u kupatilu. Bila je zadovoljna svojom figurom. Obukla je svilenu

58
spavaćicu, koja je predivno padala niz njene obline. Izgledala je lepo.
Odluĉila je da posluša Amandin savet i zaboravi sve što je bilo. Sad je
morala da se usredsredi na ono što tek treba da doĊe. Veĉeras je trebalo da
postane Nilova supruga u pravom smislu te reĉi.
Nil se upravo svlaĉio kad je tiho ušla u njihovu sobu. Kad ju je
ugledao, osetio je ogromno uzbuĊenje. Laura je, izgledala predivno,
ţenstveno, poţeljno.
- Majkl spava - rekla je, gledajući ga pravo u oĉi.
Belina njene koţe opĉinila je Nila i nije mogao da odvoji pogled od
Laurinog izazovnog tela, koje ga je prosto dozivalo.
- Ti si divan otac - priznala mu je, prilazeći mu polako. - Da li ti ja
oteţavam da budeš i dobar muţ?
- Ne. Jesi li umorna? - pokušao je da izbegne razgovor.
- Pošto moj pokušaj da te zavedem nije uspeo, moraću da primenim
konkretnije metode - uzdahnula je Laura.
- Ti me zavodiš? - glumio je iznenaĊenje.
- Rekao si da me ţeliš i ja sam to vrlo ozbiljno shvatila.
Nil je mogao da vidi koliko je povreĊena i poţurio je da je uveri
koliko je ţeli.
Drhtavim rukama dotakao joj je ramena.
- Hoću da u krevetu budemo sami, bez sećanja i duhova prošlosti.
- Ţelim te samo za sebe - šaputao je dok joj je svlaĉio prozirnu
spavaćicu, budeći u Lauri uzbuĊenje.
I pre nego što je poĉeo da je miluje, krv je uzavrela u Laurinim
venama. Svaki Nilov poljubac ostavljao je plameni trag na njenom telu.
Laurina vrela koţa izazivala je strasne uzdahe i zanos kod Nila. Konaĉno
je doĉekao ono što je noćima sanjao. Grli Lauru kao ţenu, kao ljubavnicu,
a ne samo kao Majklovu majku.
Oboje su bili svesni znaĉaja ovog trenutka i ţeleli su da što duţe
potraje. IzluĊivali su poljupcima jedno drugo, ispitujući i istraţujući
najosetljivije delove tela. Laura je bila zapanjena neţnošću Nilovih
snaţnih ruku. Privijala se uz njega, crpeći neutolivu strast. Njena ljubav
ovim je postajala sve jaĉa i bila je spremna da uĉini za Nila sve što bi od
nje zatraţio.

59
 Mada je rodila dete drugog ĉoveka, Nila je oduševljavala nevinost i
ĉistota kojom mu se predavala. Uţivao je u mirisu njene kose, potiskivao
još malo ogromnu ţelju, prepustio se Laurinim usnama koje su ga upijale.
Laura je osećala da gubi kontrolu nad sobom, da lebdi. Nikada do sada
nije iskusila takav zanos i uzbuĊenje. Preklinjala je pogledom Nila da je
uzme. Ni sam više nije mogao da odoli ţelji da se potpuno sjedine, da mu
konaĉno, nakon tolikih prepreka, pripadne cela, da mu postane ţena.
Vrhunac koji su zajedno dostigli odjeknuo je poput erupcije vulkana.
Nijedno od njih nije sanjalo da muškarac i ţena mogu jedno drugom da
pruţe toliko uţivanje.
Laura je ostvarila sve ono za ĉim je Nil ĉeznuo. Ispunila je njegove
snove i još mnogo više. Te noći, koja je znaĉila prekretnicu za oboje,
vodili su ljubav beskonaĉno, pronalazeći sve veće i veće zadovoljstvo.
Laura je ţelela da joj zauvek ostane urezan u sećanju ovaj doţivljaj
sjedinjavanja dva bića koja su vapila za ovakvim susretom.
Zaspali su iscrpljeni, sa srećnim osmehom na licu.

60
 IX

Davno je bilo vreme kad se Laura doterivala i posećivala zabave.

Upoznala je ljude ĉija su imena svakodnevno bila na naslovnim stranama
koliko to izgledalo kao san mnogim devojkama, takav ţivot bio je njena
realnost. Istini za volju, Laura je uţivala u tome. Radeći kao foto-model
nauĉila je i kako da hoda i kako da namesti kosu da joj lice doĊe do
izraţaja, koja boja najbolje istiĉe njen ten.
Iskustva iz tog perioda pomogla su Lauri da se snaĊe u visokom
društvu kome su pripadali Igltonovi. I sada, dok se pripremala za zabavu
koju je Amanda priredila u njenu i Nilovu ĉast, Laura je bila sasvim
opuštena i pribrana. Pokušala je da zamisli kako bi bilo da Nil ne potiĉe iz
tako bogate i ugledne porodice, da ţive u drugaĉijim uslovima. Osmeh
zadovoljstva zaigrao joj je na usnama, i tada bi ga volela, a bila je sigurna
da je i on na najboljem putu da zavoli nju.
Bila je zadovoljna svojim odrazom u ogledalu. Prvi put je nastupala u
javnosti kao Nilova ţena i ţelela je da bude ponosan.
Kad su se vrata otvorila, okrenula se i ugledala Nila..
Zanemeo je pri pogledu na Lauru. Pred njim je stajala ţena o kakvoj je
samo slušao. Prelepa manekenka sa naslovne strane. Paţljivo odabrana
tamnoplava haljina diskretno je pratila liniju Laurinog vitkog tela, a naga
ramena i vitki vrat ĉinili su sliku savršenom.
Mada nije bila sujetna, Lauri je godilo Nilovo oduševljenje.
- Izgledaš predivno - rekao je nakon kraće pauze. Hladno i nedostiţno,
s gorĉinom je pomislio u sebi. Osetila je da se ponovo udaljuje od nje, jer
oĉigledno je bila drugaĉija od one ţene koju je prihvatio.
- Ako ti se ne dopada haljina, slobodno mi reci i neću je nikada više
obući - sa prizvukom razoĉaranja je rekla.
Svestan da je povredio, i Nil joj je brzo prišao i uhvatio je za ruku.
Pod prstima je osetio zlatnu kariku koju joj je poklonio na dan venĉanja i
sa olakšan jem je odahnuo. Ipak je to bila njegova Laura.

61
 - Zar oĉekuješ da se izvinim što se u meni javila ljubomora? Predivna
si i svi će sigurno samo u tebe gledati, a ja ne ţelim da te delim s drugima.
- Nisam se ovako obukla da bih bila lepa za druge. Kupila sam haljinu,
jer mi se dopala - prkosno je odvratila.
- Slušaj me paţljivo - ozbiljno je rekao. - Neću da svaku moju reĉ i
postupak porediš sa nekim drugim.
- To mi nije namera.
- Moţda nije, ali neprestano, to radiš.
- Ne moţeš oĉekivati od mene da se promenim preko noći - branila se
Laura od njegove optuţbe.
- Ali, moţeš da me zagrliš - blago je rekao i privukao je na grudi. .
- I ti si elegantan veĉeras - rekla je mazno. - Nikad te nisam videla u
tako sveĉanoj garderobi. Izgledaš kao princ iz bajke.
-AnĊele, ja nisam nikakav heroj - nasmejao se.
- Grešiš. Ti si moj heroj - rekla je ponosno.
IznenaĊen ovim priznanjem. Nil se zbunio i ustuknuo nekoliko
koraka.
- Bolje je da poţurimo i uzmemo Majkla. Gosti su već sigurno
nestrpljivi da nas vide.

*
Laura nije sanjala kakvu je pometnju izazvala u Nilu time što ga je
proglasila svojim herojem. On to nije ţeleo nikada da bude. Jer, bio je
Majklov junak, ali ga je izneverio.
Majkl je uţivao u ovakvim zabavama, pomislio je Nil s tugom dok je
ispijao šampanjac. Bio je omiljen i prihvaćen, sve je osvajao svojom
toplinom i neposrednošću. Toliko mu je nedostajao mlaĊi brat! Potraţio je
pogledom Lauru da bi odagnao tuţne uspomene.
Stajala je na drugom kraju sobe i priĉala s njegovim ocem. Od
trenutka kad je naletala na njega do ĉasa kad mu je pruţila novoroĊenĉe, u
Nilu se razvila ogromna ljubav prema toj ţeni. Nije došla naglo, nego se
stvarala danima, a kulminaciju je dostigla prethodne noći.

62
 Laura mu je bila neizmerno zahvalna i pruţala mu je ljubav, a zauzvrat
je dobijala njegovo rezervisano ponašanje. Mrzeo je sebe zbog toga. Ĉesto
je dobijao ţelju da je dobro pretrese, da natera da iz sećanja izbriše, ruţne
uspomene, da uništi sve ono što je njen osmeh ĉinilo usiljenim, a pogled
tuţnim.
Voleo je svim svojim bićem, ali nije mogao da podnese sanke prošlosti
i dokaze zahvalnosti koje mu je Laura neprestano nudila. Ţeleo je da mu
uzvrati ljubav bez ikakvih rezervi, podozrenja i straha.
Nadao se da će vreme i to doneti. Ţagor prisutnih dobro ga je izmorio
i pošao je u Majklovu sobu da proveli da li je sve u redu.

*
Moj sin ima sjajan ukus. Izgledaš predivno – hvalio je Lauru tast,
prateći je pogledom punim divljenja,
- Klife, mislim da bi trebalo da me upoznaš sa mladom damom.
Laura i Klif su se okrenuli da bi ugledali pred sobom besprekorno
elegantnu plavušu, napadno našminkanu, koja je kritiĉki odmeravala
Lauru.
- Merion, ovo je moja snaha - s neskrivenim ponosom Klif je
predstavio Lauru pridošlicu.
- Laura, ovo je Merion, vlasnica galerije u kojoj Nil izlaţe.
- Milo mi je što sam vas upoznala - trudila se da bude ljubazna Laura,
mada je na prvi pogled osetila odbojnost prema ovoj ţeni.
- I meni, s obzirom da delimo jednog ĉoveka. Vaš je privatno, moj
poslovno - isveštaĉeno je rekla Merion.
Klif ih je ubrzo napustio da bi pozdravio nove goste.
- Izgledate zapanjujuće vitko za osobu koja je rodila pre nepunih
mesec dana - poĉela je Merion kad su ostale same.
- Skoro dva ispravila ju je Laura.
- Vreme leti. Ĉudno da za to vreme niste nijednom vratili u galeriju.
Laura nije ţelela da dozvoli da je ovakve sitne provokacije izvedu iz
takta.

63
 - Uskoro ću doći da vidim Nilove radove u pravom ambijentu - snašla
se brzo. - Nadam se da ćete ga uveriti da bi trebalo da izloţi i svoje nove
radove.
- Ne mislim da bi to bilo pametno - suprotstavila se Merion. Smatrala
je sebe jedinim proceniteljem Nilovog rada i ţelela je da bude osoba kroz
koju će Nil projektovati svoj uspeh. Da je uzeo za ţenu bilo koju osobu iz
visokih društvenih krugova, koja je morala na neki naĉin pomoći njegovu
karijeru, Merion bi bila zadovoljna. Ali, Lauru nije smatrala pravom
osobom, i to nije uspevala da prikrije.
- Jesam li vam rekla da sam poznavala vašeg prvog muţa? - ubacila je
zlobno Merion.
Da joj je Merion prosula piće u lice. Laura bi bila manje šokirana.
Zaštitna ograda koju je sagradila za sebe i Majkla, bila je porušena.
- Niste. Izvinite me - pokušala je da pobegne.
- Divan ĉovek - neumoljivo je nastavila Merion. - Šteta što je poginuo
pre nego što je video svog sina.
- Majkl je Nilov sin - jedva je izgovorila Laura.
- To je zvaniĉna verzija, ali malo ko moţe to da poveruje - nastavila je
svoj otrovni napad Merion.
- Zašto to radite? - Laurin glas pretvorio se u šapat.
- Zato što mi je stalo do Nila - oštro je rekla. - Ţelim da uspe, a ne da
potone zbog gluposti što se oţenio vama.
- Laura, je li sve u redu? - ĉula je Amandin glas kao spas. - Bleda si.
Doneću ti stolicu.
- Volela bih da izaĊem - gotovo je istrĉala na balkon.
Amanda se odmah našla iza nje.
- Šta se dogodilo? Sigurno ima neke veze sa Merion - zakljuĉila je
Amanda.
- To je moja greška. Preterano emotivno sam reagovala - pokušala je
da se izvuĉe Laura. Merion je samo napomenula da je poznavala mog
prvog muţa.
- Je li? - ljutite je rekla Amanda. - Nije morala na taj naĉin da ti
pokvari zabavu.

64
 - Ne treba tome pridavati nikakvu vaţnost - uveravala je Laura. -
Zaboravimo to. Volela bih da Nilu ništa ne pominjete.
- Ipak ću razgovarati sa Merion - nije se predavala Amanda.
Laura je prkosno podigla glavu.
- Nema potrebe, uradiću to sama - rekla je odluĉno, izazvavši osmeh
zadovoljstva kod Amande.

*
Laura se probudila drhteći.
- Smiri se. Sve je redu - šaputao joj je Nil. Kad je videla da je
bezbedna, u njegovom naruĉju, Laura je odahnula.
- Šta se desilo? Jesi li imala nekih neprijatnosti na sinoćnoj zabavi?
- Što pitaš? - iznenadila se Laura.
- Primetio sam da si neraspoloţena, a da je majka ljuta. Jeste li se
posvaĊale? - zabrinuto je pitao.
- Nas dve se sjajno slaţemo - rekla je Laura s osmehom. - Tvoja majka
je divna ţena.
- Da - razneţeno je rekao Nil. Ona me je i usmerila da se bavim
slikarstvom.
Nesvesno, Laura je poĉela da ga miluje po kosi. Bili su joj dragi ovi
trenuci bliskosti u postelji. Podrţavala je Nila da priĉa o svojim slikarskim
poĉecima i uţivala u novim saznanjima o njegovoj liĉnosti i radu.
- Znaš - rekao je odjednom. - Voleo bih da naslikam tvoj akt.
Laura se iskreno nasmejala. Nije ni slutila da ga ta ideja opseda, a sad
kad je saznala, uĉinilo joj se to najprirodnijom stvari u svetu.
- Postidela bih se - sa smeškom je rekla.
- Zašto? Pa, zar nisam upoznao svaki delić tvog tela - govorio je,
milujući je vrhovima prstiju, kao da prati potez na platnu.
- Niko drugi to ne zna - muklim glasom je rekla, privijajući se uz njega
i nedvosmisleno mu stavljajući do znanja da ţeli da vodi ljubav s njim.

65
 Uzvratila je Nilu milovanja na isti naĉin koji je on njoj pokazao.
Budila mu je svaki nerv i sva ĉula.
- IzluĊuješ me, anĊele - mrmljao je zadovoljno, prepuštajući se njenim
drhtavim rukama.
- To mi je i cilj - šaputala je Laura, ljubeći ga.
Nikada nije imala dovoljno samopouzdanja da prva zapoĉne ljubavnu
igru, da zatraţi ispunjenje. Uz Nila, to je došlo tako spontano, da ni sama
nije osetila taj trenutak.
Nil joj je mrsio kosu, ljubio joj vrat, neprestano ponavljajući njeno
ime. Sam njegov glas uzbuĊivao je Lauru , a dodiri su izmamljivali uzdahe
zadovoljstva.
Njeni pokreti bili su izraz osećanja, a ne veštine. Znala je ĉime da
izludi Nila, dovede ga do granice kad ne moţe više da se uzdrţava i
prikriva svoju strast.
Nila je uzbuĊivala pomisao da je ova strastvena, vatrena ţena njegova
mila i nevina Laura, sveţa poput proleća, ĉiji je dah prvi put osetio ovog
proleća. u njenoj kosi
Tela su im se sjedinila, voĊena zajedniĉkim ritmom koji je postajao
sve ţešći, da bi ih vinuo u neslućene visine zadovoljstva. Vreli poljubac
ugušio je krik. Nikakve prepreke nisu postojale, nikakve aveti prošlosti
nisu se umešale. Postojali su samo njih dvoje i ogromno, beskrajno
zadovoljstvo koje su sami stvorili.

66
 X

Kad se nebo smraĉilo Laura se zatekla u bašti, Postao joj je obiĉaj

boravak u bašti u jutarnjim ĉasovima Iznosila je Majklovu kolevku i dok
se bavila baš tonskim poslovima, mogla je da ga posmatra kako spava ili
nešto guguĉe. Svakim damom je konstatovala da joj sin lepo napreduje, da
uţiva u sveţem vazduhu i prijatnim mirisima koje je donosilo leto.
Laura je zadovoljno preletela pogledom preko rascvetanih ruţa i
raznovrsnog letnjeg cveća. Već je smišljala raspored saĊenja za sledeće
proleće.
- Nauĉiću i tebe da radiš u bašti - tepala je Majklu dok ga je unosila u
kuću. Tamni oblaci nagoveštavala su letnji pljusak, pa je poţurila da se
skloni.
Prvi prasak groma naterao je da poskoĉi od straha. Majkl se nije ni
pomorio, jer je već ĉvrsto zaspao. Laura ga je pomilovala pogledom
ponosne majke.
Poţurila je da u sobama zatvori prozove. U tom trenutku setila se
Nilovog ateljea i pojurila je tamo, prestrašena da bi njegove slike mogle
biti oštećene. Srećom, nijedna nije bila u blizini prozora i Laura je
odahnula.
Osvrnula se oko sebe i poĉela da osmatra Nilov atelje. Svaki detalj od
išao je njegovim prisustvom. Laura još nikada nije bila sama u ovoj
prostoriji d osećala se kao da je ugrozila Nilov svet. Ali, nije mogla da se
odupire ţelji da pogleda njegove radove i tako zaviri malo u njegovu
liĉnost koja nije bila dostupna oĉima javnosti.
Pokušala je da ga zamisli kako radi, kako se ispod ĉetkice raĊaju
likovi i pejzaţi.
Pogled joj je privukao nedovršeni portret nepoznatog muškarca. Nije
joj trebalo mnogo da pogodi o kome se radi. Bio je to Majkl, Nilov brat.
Ĉak i gruba skica odraţavala je ogromnu ljubav koju je imao za svog
brata.

67
 Ostavila je birao sliku na mesto, osvrćući se poput krivca. Prostrana,
svetla soba se bez Nila ĉinila praznom, mrtvom. Boĉice sa bojama ,
kistovi, platna, leţali su svuda po podu, ali jedino im je Nil udahnjivao
ţivot.
Laura se spustila na pod i dugo posmatrala Nilovo carstvo. Pred oĉima
joj je stalno lebdeo Maiklov lik, lik izgubljenog, a ogromno voljenog brata.
U njenom sinu, našao je nadoknadu za taj gubitak, pomislila je s ljubavlju
Laura. Biće strpljiva i ĉekaće da joj se on sam poveri, da joj ispriĉa svoj
bol.

*
Pljusak je prestao isto tako iznenadno kao što je i došao. Laura je
prišla telefonu i pozvala Amandu. Odluĉila je da naĉini prvi korak i poseti
galeriju u kojoj su bile Nilove slike. Amanda je oduševljeno prihvatila
poziv da priĉuva Majkla i Laura je bila zadovoljna što je njena ideja poĉela
da se ostvaruje.
Pošla je da se presvuĉe, kad ju je zaustavilo zvono na vratima.
ZaĉuĊena, jer nikoga nije oĉekivala, otvorila je i krv se sledila u ţilama.
- Laura - zaĉula je neprijatan gas Loren Iglton. Tonijeva majka stajala
je preteći pred njom.
- Vidim, dobro si se snašla. Gde je dete?
Laura nije mogla da izgovori ni reĉi. Srce joj je uzbuĊeno kucalo pri
secan ju na poslednji susret sa ovom strašnom ţenom, koja joj je pretila,
vreĊala je najpogrdnijim imenima... Sada se ponovo ustremila na nju, a
Laura još nije bila dovoljno spremna za okršaj.
- Majkl spava - konaĉno je uspela da odgovori.
- Odliĉno. Došla sam da razgovaramo poslovno - oglasila se ponovo
Loren, uţivajući u svom dominantnom poloţaju.
Iako je Laura nije pozvala, Loren je ušla u kuću i poĉela ispitivaĉki da
osmatra hol u kome se našla.
- Sad ste u mojoj kući, gospoĊo Iglton - iznenada se osmelila Laura.

68
 - Ţene poput tebe uspeju da pronaĊu bogate, naivne muţeve. Ipak, to
ne menja ĉinjenicu ko si i šta si - prezrivo je rekla. To što si se udala za
Bredlija neće me spreĉiti da uzmem ono što mi pripada.
- Ovde nema niĉega što bi vam pripadalo i molim vas da odete - od
luĉno je zatraţila Laura.
- Nisam ni imala nameru da se zadrţavam, samo hoću da ti kaţem da
ću dobiti to dete.
Laura se zgrozila zbog naĉina na koji je Loren Iglton govorila o
Majklu. Bezosećajno, kao da se radi o predmetu. Takav tretman je i sama
imala u kući svog prvog muţa.
- Odlazite - prosiktala je, ustremivši se na Loren.
- Trebalo je da prihvatiš ponudu koju smo ti dali moj muţ i ja. Bila je
to više nego velikodušna suma.
- Ja vam neću prodati svoje dete, niti moţete svog Tonija tako vratiti -
ţestoko se opirala Laura.
- Ne ţelim da govorim o mom sinu s tobom - povikala je Loren,
izgubivši kontrolu nad svojim besprekornim drţanjem. - Da si bila osoba
kakva mu je bila potrebna, i danas bi bio ţiv.
Ranije, Laura bi bila spremna da ove reĉi prihvati kao istinu i zaista
preuzme krivicu na sebe. Ali, promenila se. Bila je mnogo jaĉa i sigurnija
u sebe.
- Ţelite moje dete da biste leĉili svoje rane zbog gubitka sina? Nećete
ga dobiti - oštro je rekla Laura.
- Hoću i te kako - pretila je ponovo Loren. - Dokazaću da nisi
sposobna da odgajaš dete. Naći ću dokaze da sa imala veze i sa drugim
muškarcima i posle venĉanja sa mojim sinom.
- Vi dobro znate da to nije istina.
Loren je nastavila kao da Laura nije rekla ni reĉi.
- Dovoljno je to kakvo ti je poreklo. Nisi imala porodicu, i to će biti
još jedan dokaz u korist toga da ti se oduzme dete.
- Nećete dobiti Majkla ni pomoću novca ni pomoću svojih prljavih
laţi - uz velike na,pore odrţavala je Laura svoj glas mirnim, jer je znala da
je vika neće nikud odvesti.

69
 - Ako ste voleli Tonija onda znate koliko ću se boriti da zadrţim svoje
dete.
- A ti ćeš se uveriti koliko mogu Igltonovi da bi dobili što im pripada.
- Majkl je za vas samo ime - simbol naslednika vaše porodice. Vi
nemate ljubavi za njega - Laura je već gubila snagu, kolena su klecala pod
njom i ţelela je da ova grozna ţena što pre ode.
- Osećanja nemaju veze s ovim - hladno je rekla Loren. - Dajem ti dva,
dana da se odluĉiš, a onda ću ti napraviti skandal. Verujem da će Bredlijevi
biti duboko razoĉarani kad saznaju detalje iz tvoje prošlosti. Sigurna sam
da ćeš se urazumeti i da nećeš dozvoliti da izgubiš sve pogodnosti koje si
dobila ovim brakom.
Loren se okrenula i izašla bez pozdrava, a Lauri je jedino preostalo da
treskom vrata iskali svoj bes.
Prva misao koja joj se javila bila je da nastavi bekstvo. Spakovaće
Majkla, uzeće nešto novca i pobeći glavom bez obzira. MeĊutim, već u
sledećem trenutku osetila je griţu savesti zbog takvih misli. Pripadala je
Bredlijevima, imala je ovde porodicu, Majkl je bio i Nilov koliko i njen.
Ponosno je podigla glavu, rešena da prihvati izazov. Igltonovi su znali
koliko je bila slaba i oĉekivali su da se preda. Ali, ona je sada bila
drugaĉija ţena, hrabra i stamena, spremna da se bori za sebe i svoje dete.
Bes je poneo i bila je zahvalna Amandi što je to podrţala u onim trenucima
bespomoćnosti. Tek sada se uverila koliko moţe biti inspirativno to
osećanje.

*
Kada je stigla u galeriju, ponovo je bila sasvim pribrana. Majkl je
ostao sa Amandom i mogla je mirno da razgleda slike svog muţa.
Laura je tiho ušla u galeriju koja se nalazila u predivnoj staroj zgradi.
Svetlarnik je bio uraĊen tako da se svaka slika kupala u svetlosti. Bilo je
tiho kao u crkvi i Lauru je proţeo oseća j duhovnog mira i harmonije.
Odmah je prepoznala neke Nilove radove i pomno ih prouĉavala.
Iznenada, prenuo je glas Merion.

70
 - Konaĉno ste nas udostoji svojom posetom - rekla je ciniĉno.
- Ţelela bih da vidim Nila - rekla je Laura mirno.
- Ţao mi je, al trenutno nije ovde. Vratiće se za pola sata.
- U redu, saĉekaću.
- Ne bih vam preporuĉila, jer moramo razgovarati o poslu, a to vas
sigurno ne zanima - drsko je rekla Merion.
- Zanima me sve što je u vezi s Nilovim poslom - uzvratila je istim
tonom Laura. - Uostalom, imam i neka pitanja za vas. Zašto ste joj javiti za
mene?
- Ne znam o ĉemu govorite - sa laţnim smeškom ĉudila se Merion.
- Njeni detektivi bi me uskoro ionako našla - nastavila je Laura.
- Ne treba gubiti vreme. Što pre se Loren obraĉuna s vama, pre će se
Nil vratiti svojoj umetnosti. DoĊite da vam pokaţem nešto - pozvala je
Merion.
Povela je u jednu malu prostoriju, gde je na zidu visio njen portret,
onaj koji je Nil naslikao u brvnari.
- Vidite, to je predivna slika.
- Znam, već sam je videla.
- Da, ali sumnjam da ste razumeli. Nil je sliku nazvao „Moj anĊeo.” To
bi trebalo nešto da vam govori.
Lauru je obuzela ĉudna toplina. Ganuo je naziv slike.
- Kao i svaki umetnik, i Nil se pomalo zaljubio u svoj model. Shvatite,
vi ste za njega samo to. Portret je gotov i više mu niste potrebni - prezrivo
je rekla Merion.
I samoj Lauri ta misao se javila stotinu puta, ali nije ţelela da joj ova
nadmena ţena to kaţe.
- U tom sluĉaju, Nil će to morati sam da mi kaţe - prkosno je rekla,
stavljajući Merion pogledom.
- Umetnici idealizuju modele sve dok se u njih ne razoĉaraju. Loren će
dati sve od sebe da uništi sliku o vama koju Nil ima.
U Lauri se opet javila ţelja da pobegne, ali brzo je potisnula i odluĉila
je da istraje.
- Zašto se toliko trudite da me oterete iz Nilovog ţivota?

71
 - Smatram svojom duţnošću da utiĉem na Nila da se usredsredi na
svoju karijeru, a to ne moţe pored vas. Uskoro će i sam shvatiti.
Laura više nije nimalo sumnjala da je Merion pozvala Loren, jer su
oĉigledno bile jednako podle.
- Zaboravili ste jedan detalj, Merion. Bez obzira šta osećao prema
meni, Nil voli Majkla - ponos je zablistao u Laurinim oĉima.
- Ruţno je kad ţena koristi dete da pridobije naklonost muškarca -
saţaljivo je primetila Merion.
- Recite Nilu da ga ĉekam - ljutito je odbrusila Laura.
- Potreban vam je da se sakrijete iza njega?
- Tebe se ne tiĉe zbog ĉega sam joj potreban - obe ih je iznenadio
Nilov glas.
Obe ţene su se okrenule prema njemu. Merionino lice izobliĉio je bes,
a Laura je bila vidno potresena.
- Dragi moj, ti znaš da smatram svojom duţnošću da te zaštitim od
napadnih ţena - slatkim glasom mu se obratila. - Imamo sastanak sa
vaţnim kupcima i ne ţelim da budeš nervozan.
- Ostavi nas same - naredio je Nil i Merion je, mršteći se, ljutito izišla
iz prostorije.
- Izvini - odmah mu se obratila Laura. - Nisam ţelela da izazivam
nesuglasice.
Još uvek veoma ljut, Nil je samo odmahnuo rukom.
- Ne ţelim da dolazi do nesuglasica izmeĊu tebe i Merion. - Ona mi je
poslovni partner, a ti si mi ţena. Neću da o meni raspravljate kao o svojini
i svaĊate se oko toga.
- Došla sam da ti kaţem da sutra idem kod advokata - rekla je Laura,
ne ţeleći da ulazi u sukob s Nilom.
Neka ĉudna zebnja uvukla se u njegovo srce. Zašto bi išla kod
advokata? Zar ţeli razvod, bilo je prvo što je pomislio.
- Zašto, do Ċavola?
- Ne moţe se više odlagati, ne moţemo se pretvarati kad to nije
neophodno - objasnila je. - Ovaj teţak period koji sledi ne mogu da
poĉnem a da te ne obavestim o tome.

72
 - Ali, zašto? - zaprepastio se Nil. - Zar nisi srećna sa mnom?
- Ne znam o ĉemu govoriš, ali ovo se moralo dogoditi pre ili kasnije.
Loren Iglton je bila jutros da traţi Majkla.
Paniku je smenio bes.
- Stvarno je bezoĉna! - uzviknuo je. - Je li s tobom sve u redu?
- Sada jeste. Preti mi da će se izboriti za starateljstvo.
- Po kom osnovu?
- Tvrdi da će dokazati da sam bila sa drugim muškarcima pored Tornja
- namrštila se.
- Kako moţe da dokaţe nešto što nije istina? - ljutio se Nil.
Laura se nasmešila. Znaĉi, Nil joj je verovao.
- Ona je u stanju da plati ljudima da posvedoĉe tako nešto.
- Ode je odsela? Idem pravo tamo da joj ja pokaţem? - planuo je.
- To nije rešenje - smirivala ga je Laura.
- I ja sam bila ljuta. Prvo što sam pomislila bilo je da ponovo poĉnem
da beţim.
Nil se prestravio pri pomisli kako bi se osećao kad je ne bi zatekao
kod kuće.
- MeĊutim, smirila sam se i shvatila da to ne bi bilo pošteno ni prema
tebi ni prema Majklu . Zato što vas obojicu volim mnogo - dodala je tiho. -
Uĉiniću sve da zaštitim Majkla.
- Zar misliš da to uĉiniš sama?
- Znam da si Majkla prihvatio kao sopstveno dete, ali u svemu ovome
moţe da doĊe do raznih neprijatnosti i ruţnih stvari i ne bih volela da se
tvoja porodica kompromituje zbog mene.
Ne obazirući se na ove njene reĉi, pitao je:
- Gde je Majkl?
- Kod tvoje majke.
- Idemo po njega, pa ćemo kući - zagrlio je i poveo prema izlazu,
stavljajući joj ovim gestom do znanja da nije sama.

73
 XI

Lauri san nije dolazio na oĉi. U svesti joj se premotavao film

prethodnih dogaĊaja, a nametalo se i razmišljanje o budućnosti. Prošla je
skoro godina dana od kada je napustila Boston. Sada je sledio konaĉni
obraĉun. Ali, nije bila sama.
Nil je, ĉim su stigli kući, pozvao svog advokata i zakazao sastanak za
to veĉe. Kad je upoznala advokata, Lauri je bilo veoma neprijatno da
govori o svom detetu, prethodnom braku i greškama koje je napravila.
MeĊutim, ĉovek je bio veoma prijatan i pun razumevanja i uskoro je
prevazišla nelagodnost.
Metju Kvoterman je bio godinama porodiĉni advokat Bredlijevih. Dok
je Laura govorila, beleţio je podatke. Ĉinilo joj se da je u potpunosti
skinula teret sa sebe kad je izgovorila i poslednju reĉenicu vezanu za svoj
brak sa Tonijem.
Kvoterman je upozorio da će pre bilo kakvog procesa, morati da se
suoĉi sa Loren Iglton.
Sva teškoća tog susreta nadnela se nad Laurom. I Nil je kraj nje leţao
budan. U njemu je goreo bes. Pred advokatom, Laura je ispriĉala mnogo
detalja koje se nikada nije usudila da kaţe pred njim. Do veĉeras je mislio
da je potpuno razume i da je znao kroz kakav pakao je prošla. Ali, tek kad
je ĉuo celu priĉu shvatio je da je pogrešio.
Nikada nije ĉuo za modrice kojima je bilo osuto Laurino telo nakon
Tonijevih pijanih napada, nikada nije ĉuo o groznim pratnjama Loren
Iglton.
Nije ni dotakao Lauru kad su legli. Pitao se kako je uopšte mogla da
podnese neĉiji dodir nakon uţasa koje je iskusila.
Mada mu je Laura rekla da ga voli, Nil se pitao da li neko s takvim
iskustvom moţe ikada ponovo verovati nekom.
Razmišljanja je prekinuo Laurin dodir.
- Jesam li te probudila? - šapnula je.

74
 - Ne - rekao je kao da se plaši da je ne povredi.
Laura je spustila glavu na njegovo rame. Taj pokret ga je slomio.
Poţeleo je da je uteši, da joj pomogne.
- Trebalo bi da prestaneš da razmišljaš o sutrašnjem danu.
- Znam, ali ine mogu - rekla je Laura, svesna da i Nila opsedaju iste
misli.
Iznenada, zaĉuli su Majklov plaĉ. Laura je krenula da ustane, ali Nil je
zadrţao.
- I on je nemiran. Nemoj ustajati, ja ću ga pogledati.
Ostala je da sedi u krevetu. Nil je tako brinuo o tom detetu kao da mu
je zaista otac. Neţnost i blagost bili su sastavni deo njegovog karaktera,
baš kao i naprasitost. Moţda je baš to bila prepreka da mu se u potpunosti
otvori i poveri?
Bila je sigurna da i Nil razmišlja o njoj isto koliko i ona o njemu.
Oĉigledno je i sam imao iste probleme. MeĊutim, nastojali su da sakriju
svoja osećanja jedno od drugog.
Majklov plaĉ nikako nije prestajao i Nil ga je doneo u njihovu spavaću
sobu.
I Nil i Laura su se, poput svih mladih usplahirenih roditelja trudili
svim silama da ga umire i konaĉno, nakon skoro sat vremena, mališan je
zaspao, a suze su mu još blistale na obrazima.
MeĊutim, za roditelje više nije bilo sna.
- Nile - prekinula je Laura tajac. - Ţelim da se nešto dogovorimo.
Ispriĉaj mi sve o ĉemu razmišljaš, a ja ću ti odgovoriti na sva pitanja koja
mi postaviš. Isto oĉekujem i od tebe.
Nil je samo klimnuo glavom u znak slaganja.
- Neraspoloţen si zbog svega onog što sam ispriĉala advokatu?
- Kad si danas u galeriji pomenula advokata, pomislio sam da ţeliš,
razvod i na smrt sam se preplašio - priznao je Nil.
- Zašto misliš da bih to uĉinila - zapanjila se Laura. - Ti i Majkl ste mi
sve na svetu i volim vas iznad svega.
Razneţen ovim priznanjem, Nil je pomilovao po kosi.
-AnĊele, nikada nikome neću dozvoliti da te ponovo povredi.

75
 - Srećna sam što te imam - poljubila ga je neţno.
- Poneću Majkla u njegovu sobu - prošaputao je Nil, obuzdavajući
iznenadnu navalu strasti.
Sunĉevi zraci već su poĉeli da se probijaju kroz prozor.
- Ovo je jedna od radosti roditeljstva. Imaš priliku da posmatraš
izlazak sunca, zahvaljujući bebinoj nesanici - smešila se zadovoljno Laura.
Nil je uzeo Majkla u naruĉje i poneo ga iz sobe. Slika koju su njih
dvojica pruţali uvek je na isti naĉin uzbuĊivala Lauru.
Kad se vratio, bez reĉi se spustio u Laurin zagrljaj. Doĉekala ga je
njena toplina, strast, spremnost da mu se preda. Svaki put kad bi vodili
ljubav, za Lauru je to bio poseban doţivljaj. MeĊutim, ovo jutro bilo je po
svemu izuzetno, nadmašilo je i najdivnije snove. Postali su zaista jedno
biće, ne samo fiziĉki nego i na svim ostalim poljima. Njihov brak postao je
mnogo više od venĉanog prstena i braĉne postelje.

*
- Sigurna sam da radim pravu stvar - govorila je Laura dok su izlazili
iz lifta u hotelu Loren Igltom. Ipak, oklevanje i nesigurnost nije uspela da
sakrije od Nila.
U znak ohrabrenja stisnuo joj je ruku.
- Tako sam srećna što si sa mnom - priznala je, crpeći pogledom snagu
iz Nila.
- Rekao sam ti da mi se ne dopada ovaj susret s njom. Trebalo je da
doĊem sam i obraĉunam se s njom.
- Nile, molim te - preklinjala je Laura. - Nemoj da planeš. Time što ćeš
se izvikati na Loren nećeš ništa postići.
- Ja nikada ne viĉem - pobunio se Nil.
- U redu. Sad moţeš da pokucaš - rekla je Laura, a u njoj se istog
trenutka javio poznati osećaj straha koji je imala uvek kad bi se suoĉila sa
svojom bivšom svekrvom.
Loren im je otvorila sa ledenim izrazom na licu.

76
 - Gospodine Bredli? - iznenadila se. - Laura mi nije rekla da ćete doći
s njom.
- Sve što se tiĉe Laure i deteta, tiĉe se i mene - hladno je rekao Nil.
- To je lepo od vas, ali ono o ĉemu Laura i ja treba da razgovaramo,
porodiĉna je stvar. Nadam se da razumete - objašnjavala je Loren. Bilo je
oĉigledno da joj je samopouzdanje poljuljano.
- Savršeno razumem i zato sam tu. Oni su moja porodica.
- Ako baš insistirate... - sloţila se nevoljno Loren.
- Moj muţ bi bio ovde, ali poslovno je spreĉen - poĉela je Loren kad
im je serviran ĉaj. - Ţelimo da uzmemo Tonijevo dete i povedemo ga sa
sobom u Boston, gde će mu biti pruţeni dobri uslovi za ţivot i savršeno
vaspitanje.
Pri tom je prezrivo pogledala Lauru.
- Ja vam ponavljam da ga nećete dobiti - ponovo je pokušala da je
urazumi Laura. - On nije predmet koji moţete uzeti kad poţelite. Ima oba
roditelja, ogromnu ljubav i trebalo bi da ste srećni zbog toga. Ako ţelite da
porazgovaramo o mogućnosti da ga posećujete.
- O tome ćemo kasnije - prekinula je Loren. - Razmisliću da li ćeš
uopšte dobiti pravo da ga posećuješ - ponovo je prosipala svoj otrov.
- Vi, gospodine Bredli, nemate pravo da se mešate, jer to nije vaše
dete. Ima samo vaše ime, jer ste se iz ne znam kojih razloga oţenili
njegovom majkom.
Nil je ustao i zapalio cigaretu. Laura ga je nemo preklinjala da ne
izgubi nerve i prasne. Oĉi su mu sevale mrţnjom.
- Strašno grešite, gospoĊo Iglton - rekao je zapanjujuće mirno i
pribrano.
- Ĉini mi se da vi nešto osećate za Lauru - proraĉunato je rekla Loren.
- I moj sin je naĉinio tu grešku.
- Da se niste usudili da moja osećanja prema Lauri poredite sa
osećanjima vašeg sina - zapretio je ledeno.
Loren je prebledela, preplašena ovakvim Nilovim stavom.
- Ja ne znam šta je Laura vama priĉala... - poĉela je.

77
 - Rekla sam mu istinu, istu onu koju i vi znate - umešala se Laura.-
Rekla sam mu da je Toni bio emocionalno nestabilna liĉnost.
Sada je Loren prasnula.
- Neću sedeti ovde i slušati kako vreĊaš mog sina - prosiktala je.
- Saslušaćete me - neka nepoznata snaga naterala je Lauru da se bori. -
Zato što to niste hteli onda kad sam bila oĉajna, kad mi je pomoć bila
neophodna. Znali ste da je Toni alkoholiĉar, da me tuĉe, ali niste se na to
obazirali. Znali ste da viĊa druge ţene, ali ste ga u tome podrţavali.
- To što je bilo izmeĊu tebe i Tonija nije me se ticalo.
- Upozoravam vas, ako nastavite da me proganjate, neću ćutati i kriti
pravo lice vašeg sina.
Loren je grozniĉavo razmišljala. Laura oĉigledno više nije bila onakva
kakvu je poznavala.
- Pretnje od osobe kakva si ti, me uopšte ne uznemirava. Sud će
utvrditi da li je ţena lakog morala, kakva si ti, sposobna da podiţe dete.
- Ako je Laura bila neverna Toniju, ne moţete dokazati ĉije je dete.
Ako nije, nemate osnov da ga traţite - uporan je bio Nil.
- Moj suprug i ja ćemo prethodno dati dete na utvrĊivanje oĉinstva -
pomalo izgubljeno poĉela je da objašnjava Loren. - Svakako da nećemo
uzeti neko tuĊe dete pod svoj krov.
Instinktom majke, Laura je skoĉila sa stolice.
- Ni jedinog trenutka ne posmatrate Majkla kao ljudsko biće - povikala
je. - Niste pitali kako je, ni kako izgleda. Niste ĉak poţeleli ni da ga vidite.
Da ste pokazali i trunĉicu ljubavi i interesovanja za njega, ne biste me
naterali da vam ovo kaţem. Slobodno podnesite tuţbu i šta već hoćete. Nil
i ja smo angaţovali advokata i spremni smo da vam se suprotstavimo.
Borićemo se svim sredstvima. U meĊuvremenu, odrţaću konferenciju za
štampu i izneću sve detalje iz svog ţivota sa vašim sinom - Laurine reći
oštro su odzvanjale.
- Nećeš se usuditi - uveravala je Loren više za sebe.
- I te kako. Spremna sam da uĉinim sve da bih zaštitila svoje dete -
Laurina odluĉnost bila je poraţavajuća.
- Niko ti neće verovati! - siktala je Loren.

78
 - Ne brinite za to. Ljudi znaju da prepoznaju istinu.
Loren se okrenula prema Nilu, kao da od njega moţe da oĉekuje
pomoć i zaštitu od razbesnele Laure.
- Jeste li svesni šta ovakvo istupanje moţe da znaĉi za Vašu porodicu?
Zar ste spremni da ukaljate ime svoje porodice zbog ovakve ţene i deteta
koje nije ni vaše?
- Nije vaše da brinete o reputaciji moje porodice - mirno je rekao Nil. -
Sem toga, moji roditelji gore od ţelje da vam se suprotstave i bore se. A
Majkl je moj sin!
Laura je saĉekala da se Loren okrene ponovo prema njoj.
- Loren, vi ste izgubili sina. Ţao mi je zbog toga, ali moj sin vam ga
neće zameniti.
Nil je ustao i uhvatio Lauru za ruku.
- GospoĊo Iglton, vaš advokat moţe kontaktirati s našim. Trebalo bi da
znate da se sad ne konfrontirate sa usamljenom i uplašenom ţenom, kakva
je bila Laura, nego su protiv vas Bredlijevi, a oni su mnogo ţešći
protivnik.
Ĉim su se našli u hodniku. Nil je privukao Lauru u zagrljaj. Osetio je
da drhti celim telom.
- Bila si divna, anĊele. Pokazala si ton veštici kakav si borac. Ponosim
se tobom.
Laura je zatreptala s nevericom.
- Pokazala sam se mnogo bolje nego što sam oĉekivala. Kad se samo
setim da se nisam usuĊivala ni reĉ da progovorim pred njom. Sada mogu
samo da je ţalim, jer sam se uverila da je prazna osoba, kojoj je jedino
stalo do porodiĉnog imena i reputacije.
- Reputacija nema veze s tim - ironiĉno je rekao Nil.
- Znam, ali Loren to tako shvata.
- AnĊele, slušaj me. Zaboravimo tu uţasnu ţenu. Povešću te na veĉeru
u jedan divan lokal.
- Zar nije prerano za veĉeru? - zaĉudila se Laura.

79
 - Ne moţe nam niko odrediti vreme kad ćemo veĉerati šalio se Nil. -
Neka budu srećni što ću im dozvoliti da vide moju predivnu suprugu.
Ţelim da proslavimo tvoj trijumf.
- Prerano se radujemo... - sa dozom straha rekla je Laura.
- Pobeda je izvesna - ohrabrio je Nil i poveo prema kolima.

80
 XII

- Izgledaš iscrpljeno - iskreno zabrinuto rekla je Amanda, paţljivo

posmatrajući Lauru.
- Majkl je nemiran u poslednje vreme. Ne spavam po celu noć - bez
ţaljenja odvratila ja Laura.
- Zašto ne prilegneš malo?
- Ja bih - nasmejala se Laura - ali vi ste mi zakazali posetu.
- Izvini molim te - brzo je rekla Amanda. Neću te zadrţavati. Je li Nil
kod kuće?
- Nije. Otišao je da obavi neke poslove. I on je umoran, pošto noćima
bdi zajedno sa mnom.
Amanda se zadovoljno nasmešila zbog ove primedbe.
- Imaš li ikakvih vesti od Loren Iglton i njenih advokata? - bilo je
njeno sledeće pitanje.
Laura je iznudila smešak, mada je Amandi bilo jasno da je to
neiskreno, jer tuga se ogledala u oĉima njene snahe.
- Plašim se najgoreg - priznala je Laura. - Previše dugo ĉekam i ĉini
mi se da je Loren pripremila neku pakost.
- Šta nameravaš ako te bude tuţila?
- Nil i ja ćemo se boriti - ponosno se isprsila Laura, osećajući da u njoj
budi neka nova snaga.
- Upravo sam to ţelela da ĉujem - sa zadovoljstvom je zakljuĉila
Amanda. - Kad se to sve jednom okonĉa, ti i Nil ćete moći da poĉnete sve
od poĉetka.
- Od poĉetka? - zaĉuĊeno je pogledala Laura.
- Nil ima svoju umetnost, oboje imate Majkla. Morate odluĉiti šta ćete
dalje sa svojim ţivotima. Koliko ćete još dece imati?

81
 Laura se skamenila kad je ĉula ovo pitanje. Još dece? Nikada nije
razgovarala sa Nilom o toj mogućnosti. Nil bi sigurno to ţeleo. A šta je s
njom? Bez oklevanja je zakljuĉila da bi i ona ţelela dete sa Nilom.
- Teško je donositi takve odluke, kad su se tolike teškoće nadvile nad
nas - bio je Laurin odgovor.
- Znam, ali to će proći. MeĊutim, postoji još nešto. Ja vrlo dobro
poznajem svog sina. Kad ima inspiracije, u stanju je da satima ostane
zatvoren u ateljeu i slika.
- Mislim da ću moći s tim da izaĊem na kraj - konstatovala je Laura.-
Jasno mi je koliko je talentovan i da mu treba omogućiti da radi.
- Ipak, moţe ti se desiti da se osetiš zapostavljenom - sa smislom
dobrog poznavaoca ţenske psihe zakljuĉila je Amanda. - Deca mogu biti
preokupacija ţene izvesno vreme, ali ne i stalno. Imam jedan predlog -
konaĉno je izloţila razlog svog dolaska. - U blizini postoji klinika za
hendikepiranu decu. Teško se izdrţavaju i potrebne su im ţene za
dobrovoljni rad s decom.
- Ali, ja nisam terapeut - usprotivila se Laura, mada joj se ĉinilo da će
prihvatiti Amandin predlog.
- Ne treba ti struĉnost da bi davala deci podršku - bila je uporna
Amanda, svesna da je blizu cilju. - Klif i ja smo bili juĉe tamo i
impresionirani smo.
Laura se sa uzdahom zavalila u fotelju. Umor joj je sklapao oĉi, a
Amandin predlog je zahtevao izvesno razmišljanje.
- Razmisli o tome - s razumevanjem je rekla Amanda, spremna da
krene. Kad se već našla kraj vrata, zaustavio je Laurin tihi poziv.
- Nikad nisam imala majku - šaputala je Laura, polako tonući u san. -
Ĉesto sam je zamišljala i ta predstava nikada nije bila ni pribliţna vama.
Ali, moram priznati, da ste upravo vi zamena za majku kakvu bih volela.
Ovo Laurino priznanje ganulo je Amandu.
- Drago mi je, dete moje - rekla je.
Laura je nije ĉula, jer je već spavala blaţenim snom. Tako je zatekao i
Nil kad se vratio kući. I sam premoren, seo je kraj Laurinih nogu i s
glavom na njenom krilu, zaspao.
Majkl ih je oboje probudio.

82
 IznenaĊena što vidi Nila kraj sebe, Laura je sanjivo protrljala oĉi.
- Kad si došao? - pitala je ĉim se malo rasanila.
- Dovoljno davno da vidim da moja ţena spava i nimalo ne vodi
raĉuna o bebi - zadirkivao je Nil. - Hajde da ga izmorimo igrom ,da bar
noćas bude miran.
Laura još nije stigla ni da se sloţi, a Nil je već drţao Majkla u naruĉju
i zabavljao ga, izazivajući glasni smeh kod deteta. Laura je uţivala u
pogledu na dva voljena bića.
Laura je osetila iznenadni talas topline prema ovom ĉoveku, prvom
koji je tretirao s puno paţnje i obazrivosti.
- Toliko već ţivimo zajedno, a tako se malo poznajemo - rekla je više
za sebe.
Nil je posmatrao kao da procenjuje. Iznenada je poĉeo.
- Sećaš li se kad si traţila od mene da kaţemo jedno drugom sve o
sebi? Ti si mi ispriĉala svoju priĉu, ali ja sam preskoĉio svoj red.
Laura je sva ustreptala oĉekivajući nastavak priĉe. Ovaj trenutan bio
je prelomni u njihovom zajedniĉkom ţivotu. Nil je osećao da je, vreme da
joj se u potpunosti poveri i Laura je to s nestrpljenjem oĉekivala.
- Ţeliš da ĉuješ detalje o mojoj promašenoj mladosti?
Laura nije ţelela da ga poţuruje, nego je odluĉila da odgovori
pitanjem.
- Pre nekoliko dana, ušla sam prvi put u tvoj atelje. Moţda nisam
smela, ali pogledala sam neke tvoje slike.
- To je sasvim u redu - nije se protivio Nil, mada je bio iznenaĊen
ovakvim obrtom razgovora. Ţeleo je da sazna cilj.
- Paţnju mi je naroĉito privukla jedna slika. Slika tvog brata Majkla -
izgovorila je, kao krivac, Laura u jednom dahu.
Na prvi pogled, Lauri se uĉinilo da ova primedba nije ostavila nikakav
utisak na Nila. MeĊutim, prevarila se. U duši je osećala da je Majklova
smrt imala neke veze s tim što je Nil pošao u pustinju planina Kolorada,
mada je Nil to vešto krio.

83
 - Nile - glasom punim molbe mu se obratila. - Kad si me prosio, traţio
si od mene da svoje probleme podelim s tobom. Ja sam to uĉinila. Sve dok
i ti ne uĉiniš isto, ostaćemo stranci jedno drugom.
- Laura, hoću da znaš da si me osvojila na prvi pogled. Nisam se
oţenio s tobom iz saţaljenja, nego zato što sam to ţeleo. Bio ti je potreban
neko, a ţeleo sam da to budem ja. Mada nisam dugo mogao da shvatim i ti
si bila potrebna meni.
U tom ĉasu, Laura je ţelela da sazna da li ljubav ima nekog udela u
svemu tome, ali se uzdrţala od pitanja. Pustila je Nila da nastavi svoju
ispovest.
Nil je oklevao neko vreme. Bilo mu je izuzetno teško da govori o
svom bratu Majklu.
- Bio je tri godine mlaĊi od mene. Uvek je ţeleo da sledi moj primer,
mada su nam interesovanja bila veoma razliĉita. To se odrazilo na nama i
kad smo odrasli. Ja sam se opredelio za umetnost, Majkl za pravo.
- Ĉitala sam o njemu - ubacila se Laura. - Radio je u Vašingtonu, zar
ne?
- Kao javni tuţilac - s ponosom brata istakao je Nil. - Nije bio
zainteresovan za saradnju sa velikim korporacijama. Novac mu nije bio
cilj. Pravdoljubivost je bila motiv koji ga je odveo da studira pravo i toga
se dosledno pridrţavao.
Nil je zastao na trenutak sećajući se sa setom svog brata.
- Bio je najbolji u celoj porodici. Moj otac se uvek ponosio njime, a i
ja, moram priznati.
- Sigurno si ga mnogo voleo - tiho je rekla Laura.
- Ne onako kako ti misliš. Ljubav ili postoji ili ne. To je neko osećanje
za koje misliš da nema potrebe da bude izreĉeno, a kasnije ĉoveku ostaje
samo da ţali što nije nikada rekao.
- Majkl je morao znati koliko ga voliš. Da je pogledao portret, znao bi
- tvrdila je Laura.
Nil je bio iznenaĊen sa kakvom lakoćom je govorio Lauri o svom
bratu. Sa svakom reći, iz njegovog srca odlazio je ogroman teret, koji je tu
skrivao od sveta.

84
 - Šta se desilo s Majklom? - poţurivala ga je Laura, svesna dejstva
ovog razgovora.
- Nesrećan sluĉaj - jetko je rekao Nil. - Moţda je to igra sudbine,
sluĉajnost. Imao je sluĉaj u Virdţiniji i iznajmio je mali avion da se vrati u
Njujork. Neposredno nakon uzletanja, avion se srušio. Majkl je dolazio na
otvaranje moje izloţbe.
Laurino srce se kidalo zbog bola koji je lomio Nila. Zagrlila ga je,
ţeleći da mu pruţi utehu.
- Sve ovo vreme ti kriviš sebe za njegovu smrt. Ne smeš to raditi, jer
zaista nije tvoja greška.
- Dolazio je zbog mene. Laura. Tada sam prvi put video svoju majku
slomljenu od bola, otac je bio nem, a ja nisam znao da pronaĊem reći utehe
za njih.
- Nisam nikada izgubila nekoga koga sam toliko volela ali sada kad
imam tebe i malog Majkla. mogu da pretpostavim koliko je to strašno.
MeĊutim, nekad se stvari dešavaju mimo naše volje i ne postoji naĉin da ih
spreĉimo. Ne treba traţiti krivca, veruj mi.
Nil je naslonio glavu na Laurin obraz, a njena mirnoća je lekovito
zraĉila.
- Otišao sam u Kolorado da ne budem ovde izvesno vreme, da budem
sam i ponovo pokušam da slikam - nastavio je svoju ispovest. - Tada mi je
samo nebo poslalo tebe. Poĉeo sam ponovo da radim s voljom, poĉeo sam
da razmišljam o povratku kući. Ispunila si prazninu u mom srcu - rekao je,
spuštajući joj poljubac u kosu.
- Srećna sam zbog toga - prošaputala je Laura.
U tom trenutku, bila je uverena da će njih dvoje uspeti, da će izgraditi
novi ţivot.
- Nile - obratila mu se obazrivo. - Slike koje sam videla u tvom
ateljeu. Nije im tamo mesto. Greh je da takva dela stoje prislonjena uza zid
kao da ne postoje. Ako te je tvoj brat toliko poštovao, da mu je otvaranje
tvoje izloţbe bilo tako znaĉajno, napravi novu izloţbu i posveti je njemu.
To je najbolji naĉin da pokaţeš koliko si ga voleo.
Već je nameravao da joj se usprotivi, ali poslednje Laurine reći su
ostavile dubok utisak na Nila.

85
 - Mislim da bi se dopala- Majklu - rekao je sa smeškom.
- Hoćeš li uĉiniti to? - Ohrabrena, upitala je Laura.
- Hoću - poljubio je da potvrdi svoju odluku. - Krajnje je vreme.
MeĊutim, nisam bio dovoljno odluĉan da preuzmem organizovanje
izloţbe. Merion će biti prezadovoljna ovom odlukom.
Laura se na mrštila, što nije promaklo Nilu.
- U ĉemu je problem? - pitao je briţno.
- Sve je u redu - pokušala je da izbegne odgovor Laura.
- Laganje ti nije jaĉa strana - zadirkivao, je Nil.
- Ništa me ne raduje više od ideje da se ponovo posvetiš svojoj
umetnosti u punom smislu - izbegavala je ponovo da kaţe istinu.
Nil joj nije dozvolio da se odmakne od njega kad je to pokušala.
Zadrţao je u zagrljaju i ispitivaĉki posmatrao.
- Znam da postoji nešto izmeĊu tebe i Merion i voleo bih da saznam i
razloge.
- Nemoj toliko insistirati, molim te - nije ţelela da razgovara o toj
temi.
- MeĊutim, jedna od Nilovih osobina bila je i izuzetna upornost. Nije
ţeleo da ostavi ovaj problem nerazrešenim.
- Delom sam ĉuo vaš razgovor u galeriji - nadao se da će Laura nasesti
na ovaj izazov i tako mu priznati.
- U tom sluĉaju, sve ti je jasno. Merion misli da te ja sputavam, da
nećeš biti u mogućnosti da ispoljiš svoj stvaralaĉki potencijal i zapretala je
da će sve preduzeti da me ukloni. Ne mogu da joj oprostim što je pozvala
Igltonove. Ti izlaţeš u njenoj galeriji i ta ĉinjenica me prisiljava da u
javnosti budem ljubazna prema njoj, ali nemoj traţiti od mene da postanem
prijateljica toj strašnoj ţeni - izgovorila je odjednom Laura.
Preko Nilovog lica preleteo je grĉ bola, iznenaĊenja, razoĉaranja.
- Hoćeš da kaţeš da je Merion zvala Igltonove? - jetko je upitao.
- Pa, rekao si da si ĉuo naš razgovor.
- Nisam ĉuo taj detalj. Zašto je nisi poslala do Ċavola i u moje ime.
- Nisam mislila da bi ti mogao... - iznenadila se Laura.

86
 - Šta ţeliš da uradim da te uverim da sam potpuno odan tebi i Majklu i
da niko ne moţe da stane izmeĊu nas.
Laura je zurila u njega, a talas sreće je zapljusnuo zbog ovih Nilovih
reći. Ipak, nije ni jednom reći pomenuo ljubav.
- Nisam htela da ti se mešam u posao.
- A ja neću dozvoliti da mi se Merion meša u ţivot - odluĉno je rekao.
- Ja ću ovo srediti sa njom.
- Kako to misliš? - sa izvesnim strahom pitala je Laura.
- Sama tvrdiš da dobro slikam. Zar ne misliš da bi i neka druga galerija
bila zainteresovana za moje slike?
- Zar ćeš raskinuti ugovor sa Merion?
- Draga moja, ti me oĉigledno ne shvataš ..
Prekinuo ga je telefon.
- Saĉekaj me. Idem da vidim ko zove - naredio je Nil i izišao.
- Laura - prenuo je Nilov glas iz razmišljanja.
IznenaĊeno se okrenula, prema njemu, kao krivac uhvaćen na delu.
- Zvao je advokat - poĉeo je Nil. Ugledao je na Laurinom licu blesak
straha, koji je odmah smenio izraz odluĉnosti.
- Gotovo je. Advokat Igltonovih ga je maloĉas zvao.
- Kako misliš gotovo? - paniĉno je upitala, ne skrivajući strepnju.
- Povukli su zahtev za starateljstvo. Ne ţele ni da ĉuju za dete, ni sada,
ni nikada više.
Laura je prekrila lice rukama i prepustila se suzama. Konaĉno su
slobodni!
- Jesi li siguran da neće promeniti mišljenje?
- Slušaj me dalje. Ţele da ospore ĉinjenicu da je Toni otac Majklu, da
bi ga na taj naĉin iskljuĉili iz nasledstva.
- Ali, oni znaju da to nije istina. Pokušala sam da budem fer, da im
dozvolim da viĊaju dete...
- Treba da znaš da Majkl gubi nasledstvo.
- Zar je to vaţno? On ima porodicu, i to je najvaţnije. Ne znam kako
da ti zahvalim za pomoć.

87
 - Ne zahvaljuj. Ti si se izborila za svoje dete.
- To vredi proslaviti! - ushićeno je rekla Laura, kojoj je tek sada dopro
do svesti znaĉaj ove odluke Igltonovih.
Ovila je ruke oko Nilovog vrata i poljubila ga. Nije to bio poljubac
strasti, nego izraţavanje. odanosti, ljubavi, poverenja.
Sat kasnije, kad su okupali Majkla i pripremili ga za spavanje, iako
premoreni od noćnih bdenja, Nil i Laura su srećno seli jedno pored drugog.
- AnĊele, umorna si. Trebalo bi da poĊeš i odmoriš se, a zatim ćemo
napraviti privatnu proslavu. Pre toga, hoću nešto da ti pokaţem.
Sa Majklom u naruĉju, pošao je u dnevnu sobu. Laura ga je poslušno
pratila, jer je slutila da ima nešto veoma vaţno da joj saopšti, nešto ĉemu
se istovremeno radovala i ĉega se plašila.
Iznad kamina, visio je njen portret. Videla je tu sliku ko zna koliko
puta, od prvog poteza ĉetkicom, do finalnih detalja. U Merioninoj galeriji,
uĉinila joj se vrednim umetniĉkim delom, ali ovde, slika je izgledala
sasvim drugaĉije, još lepše.
- Predivna je - uzdahnula je oduševljeno Laura.
- Nikada nisam naslikao nešto tako lepo, a ne verujem ni da ću uraditi.
- Nisam znala da ćeš doneti sliku kući. Imao si toliko ponuda ...
- Zar si mislila da ću je ikada prodati? Ova slika je izraz naše sudbine.
Ţelim da me uvek podseća na to kako smo se sreli i koliko smo jedno
drugom sreće doneli.
- Znam da smo ti Majkl i ja potrebni - rekla je razneţeno Laura. -
Uspećemo, veruj mi. Bićemo još srećniji.
- Rekla si da me voliš, Laura. Plašio sam se da je to izreĉeno zbog
osećanja zahvalnosti, ali siguran sam da postoji mnogo više. Pogledaj
dobro sliku, anĊele. Šta vidiš?
- Vidim sebe, ali onakvu kakvom si me ti video dok smo bili u brvnari.
Vidim tugu i bespomoćnost.
Nil je nestrpljivo doveo još bliţe.
- Ne vidiš dovoljno - terao je da iskaţe sve što oseća.
- U oĉima vidim izraz ţene koja se zaljubljuje - konaĉno je prevalila
preko usana. - To si morao i ti videti.

88
 - Nisam, Laura. Mislio sam da slikam ono što ja vidim, a slikao sam
svoja osećanja.
- Kakva su tvoja osećanja? - ustreptalo je upitala Laura.
- Zar ne vidiš?
- Ţelim to i da ĉujem - prošaputala je, naslanjajući se na Nilovo rame.
Ostvarenje njene sreće bilo je potpuno. Bilo joj je jasno da je Nil voli, ali
ĉinilo se da nije u stanju da pronaĊe reĉima kojima bi to izrazio.
- Od trenutka kad sam te sreo. probudila si u meni osećanja koja
nikada nisam poznavao. Mislio sam da je to ludost, jer si u tom trenutku
bila potpuno zavisna od mene, osećala si zahvalnost....
- Biću ti zahvalna do kraja ţivota - prekinula ga je Laura.
- Do Ċavola, ne ţelim to - nervozno je rekao.
- Ţao mi je što tako govoriš. Ĉinjenica da ne mogu da zaboravim ono
što si uĉinio za mene nikako ne umanjuje moju ljubav.
- Ţelim da budem siguran u to.
- Moţeš biti. Naslikao si istinu. Nile. Ljubav koja se raĊa. A šta ti
osećaš? Da li je slika izraz tvojih osećanja prema Majklu, ili prema meni?
Nil je spustio lak poljubac na njenu kosu.
- Volim ţenu koju sam naslikao. Volim majku svog sina. Volim te,
Laura. Mogli smo se sresti bilo kad i bilo gde, mislim da bih uvek osećao
isto. Kad sam te zaprosio, uĉinio sam to zbog sebe, jer sam te ţeleo.
Laura se blaţeno nasmejala. Nije mogla da zamisli veću sreću od
svoje. Nil je bio njen. Izdigla se na prste i strasno ga poljubila. Nil joj je
spremno uzvratio. Ostavio je na trenutak da bi poneo usnulog Majkla.
Istog trenutka kad se vratio, bacili su se jedno drugom u zagrljaj,
konaĉno osloboĊeni svih prepreka, otvorenih jedno prema drugom. Pustili
su svojoj ljubavi da izroni iz mraka.
- Majkl spava - šaputao je Nil, koga je zanos već obuzeo. - Dok se ne
probudi, ti si samo moja. Volim te, anĊele. Svaki put kad pogledaš sliku,
seti se toga. Ti si moja, samo moja.
Poslednje reĉi Laura je, jedva ĉula, jer je poneo vrtlog strasti. Predala
mu se svim svojim bićem, ţeleći da tako ostane ĉitavog ţivota.

89