Pitoma amazonka

Bilo je neke neobjašnjive nežnosti u pojavi starog Alana Celzija, što je

njegovu ćerku, Tajni, redovno rastuživalo. Brižnost ume da bude mnogo
bolnija od nehaja, jednom je negde pročitala, a u primeru svog oca je
otkrila istinitost te teze. Tako je, umesto da bude radosna zbog pažnje
kojom ju je otac svakodnevno obasipao, Tajra često bivala dovedena do
suza i ganuta do dubine duše nekim njegovim potezima.
A ona nije bila nikakva plačljivica. Sebe je smatrala odvažnom i
neustrašivom modernom devojkom, spremnom da se upusti u poduhvate,
nezamislive njenim vršnjacima. U svim situacijama je demonstrirala
zavidnu odlučnost i zrelost, jedino se pred izboranim licem svoga oca
svodila na osobu kojom upravljaju emocije, dok razum ostaje
neiskorišćen.
Toga jutra, dok je gledala očevo zabrinuto lice, Tajraje svim svojim
čulima predosetila dolazak nevolje. Bilo je mnogo jutara, u kojima je Alan
Čelzi dolazio kod svoje ćerke, sa predlozima, od kojih joj se dizala kosa na
glavi. Ipak, uvek je uspevala da se izbori sa njegovim pokušajima da je
obrazuje, zaposli i navede je da učim nešto sa svojim životom.
Toga jutra je instinktivno osetila da je dosta uzmicala i da će konačno
morati da učini nešto po očevoj volji. Nešto, što je bilo najgore od svega,
što je ikada zahtevao od nje.
- Zašto si zabrinut, tata? - upitala ga je Tajra oprezno, zadržavajući
dah.
Lice joj je bilo napeto, sa njega je nestalo one neusiljene ljupkosti,
kojom je uspevala da ishod svakog razgovora sa svojim ocem preokrene u
sopstvenu korist. Njene krupne, kao noć crne oči, bile su širom otvorene,
dok je posmatrala kako Alan pognute glave i sa rukama na leđima, šparta
po sobi.
Kao da je tek tada postala svesna očevih godina, Tajra se sa
najdubljim mogućim saosećanjem zagledala u njegovo izborano lice,
upale obraze, proređenu, prosedu kosu i mršavo telo. Tata će idućeg leta
napuniti 70 godina, podsetila je Tajra samu sebe, progutavši vazduh,
nagomilan u grlu. Snaga mu je bila na izmaku, a on je imao toliko obaveza.
Previše, za čoveka njegovih godina.
- Zabrinut sam, Tajra... - počeo je Alan tiho, ne prestajući da
uznemireno i besciljno korača svuda po sobi. - Moram da razgovaram sa
tobom, a imam paničan strah od mogućnosti da me pogrešno razumeš.
 - Ne vidim zašto bi se toga plašio, tata... - rekla je Tajra nežno,
podstičući oca da nastavi sa onim što je naumio. - Ja znam da mi ti želiš
sve najbolje, da su tvoji motivi odraz roditeljske brige i ljubavi. Ako mi se
tema našeg razgovora ne bude dopala, veruj mi, da je nikada ne bi
protumačila kao tvoju nameru da mi učiniš nažao.
- Oh, to je utešno čuti... - Alan se malo nasmejao, sa dozom
samoironije u glasu. - Unapred te upozoravam da ono, što ćeš uskoro čuti,
nimalo neće prijati tvojim osetljivim ušima.
- Odakle ti ideja da imam osetljive uši? - Tajra je pokušala da se našali,
uprkos nelagodnosti, koja je krenula da je muči svom snagom.
Alan je iznenada zastao i pogledao svojim vodnjikavim, plavim očima,
pravo u lice svoje ćerke. - Zar nemaš? - upitao je pomalo razdražljivo,
nadovezujući se svojim pitanjem na njeno. - Naravno da su tvoje uši
osetljive, dušo. Jer, one čuju samo ono što se njima dopada. Sve drugo
odbacuju iz proste nemogućnosti da prihvate ono što im nije po volji.
Takve su tvoje uši. Sam bog zna da su veoma lepo oblikovane, ali prilično
su pogane, ako mene pitaš. Ona vode svoj zaseban život, njihova
autonomija je apsolutna. Ponekad pomislim da ni ti sama nad njima
nemaš nikakvu moć.
- Oh, tata... - Tajra se sa uzdahom bacila na krevet i ostala u tom
položaju nekoliko dugih sekundi. Onda se uspravila i nemoćno
odmahnula glavom. - Znala sam da ću jednoga dana morati da ispaštam za
sve ono što sam učinila, odnosno, za sve ono što nisam učinila u svom
životu.
- Ne znam na šta misliš? - Alan se zbunjeno počešao po bradi.
- Mislim na to što sam odbila da studiram, da se zaposlim, da se
obučim za rad na kompjuterima, da naučim strani jezik, da se prilagodim
engleskom džet-setu... Znala sam da ćeš me jednoga dana primorati da ti
sve to kompenzujem.
Alan je, sav uznemiren, prišao svojoj ćerki i seo na krevet do nje. -
Tajra, zar se ti osećaš kao da sam ja nekada vršio bilo kakav pritisak na
tebe? Zar se tako osećaš? Jer, ako je tako, onda te molim da mi oprostiš.
Poslednje što želim, je da me gledaš kao nekoga ko ti ne dozvoljava da
živiš po svojoj sopstvenoj volji. Činjenica je da sam želeo da studiraš, i da
se zaposliš i još mnogo toga, međutim, ni slučajno nisam želeo da te time
opterećujem.
Tajra je teško uzdahnula i sa obe ruke obgrlila očeva ramena. - Nisi ti
u pitanju, tata... Problem je u tome što i sama znam kako bi konačno, u
svojoj 25. godini, trebalo da preuzmem neke obaveze i učinim svoj život
smislenijim, nego što on trenutno jeste. To je ono što me muči, to, a ne
pomisao da ti vršiš bilo kakav pritisak na mene.
 - To te muči? - ponovio je Alan podozrivo, nakon čega se zvonko
nasmejao. - Pravo da ti kažem, sve vreme sam mislio kako ne daješ ni pet
para za to što ti je život, da se poslužim tvojim rečima, nedovoljno
smislen.
- Sada si me stvarno uvredio! - Tajra je naglo ustala sa kreveta,
glumeći nekoga ko je povređen do srži. Ukrstila je ruke preko grudi i
iznova se okrenula ka svom ocu. - Ako po čitave dane i noći gluvarim sa
svojim društvom, ako me učenje zamara, a kompjuteri užasavaju, ne mora
da znači da sam glupa i da ne znam šta bi bilo najbolje, za mene!
Podrazumeva se da me muči osećaj krivice, zbog svog ispraznog i
besmislenog života, kao i zbog činjenice da nisam primerena ćerka!
Jedino zbog čega je Tajra osećala delić krivice, odnosilo se na
okolnost da je ponekad lagala svog oca, kao što je to činila tada, dok je
govorila o onome kako se osećala. U svakoj drugoj situaciji, zaista, je bila
prilično bezbrižna i opuštena. Uprkos apsolutnog znanja o tome šta je
najbolje za nju, nije joj padalo na pamet da se nepotrebno opterećuje zbog
života, koji je ukazivao na mogućnost da joj neke stvari nisu baš sasvim
jasne.
- Ne bih voleo da se smatraš neprimerenom ćerkom, Tajra... - sada je
i Alan ustao sa kreveta. - Ti to, zaista, nisi. Ma kako se ponašala,
primerenost deteta, koju ti ispoljavaš prema meni, kao svom roditelju,
nikada neće biti umanjena. Ja se smatram srećnim ocem, jer znam da me
moja ćerka voli i da brine o meni. To je sva primerenost, u kojoj mislim da
treba da se ostvariš.
- Pa, moglo bi se reći da je to, što si rekao, tako dirljivo, tata... - Tajra
se, pomalo nezgrapno, počešala po potiljku. Onda je nestrpljivo slegla
ramenima. - Mislim da bi bilo najbolje da više ne odlažemo neizbežno.
Hajde, reci mi, o čemu si želeo da razgovaramo?
- Reći ću ti. Ali, hoću da mi pre toga obećaš da ćeš malo razmisliti o
svom odgovoru, pre nego mi ga impulsivno, kako umeš, sručiš u lice.
- Obećavam! - izjavila je Tajra svečano, u sebi se zakljinjući da će bar
pokušati da zadrži mirnoću.
- Dakle... - Alan Čelzi je ustao, da bi pogledao svoju ćerku pravo u oči. -
Hoću da se zbližiš sa Klifordom Kartvrajtom.

* * *

Budi mirna, budi mirna, Tajra je sugerisala samoj sebi. Iako nikada
nije verovala u princip autosugestije, tada je morala da se prizove upravo
na njega. Nadala se da će, ako dovoljno dugo bude ponavljala u sebi nalog
za održanjem mirnoće, uspeti da ocu, bez praskanja, objasni šta misli o
njegovom predlogu.
- Ti, u stvari, hoćeš da se ja udam za njega? - uspela je da izusti
pribrano, iako joj je krv ključala od besa.
Alan se nije zavarao pritajenom mirnoćom na Tajrinom licu. Odlično
ju je poznavao i mogao je da predvidi svaku njenu reakciju. - O, da,
priznajem! - odlučio je da se ne pretvara. - Ja bih zaista bio srećan, ako bi
ti postala Klifordova supruga! To ne mogu da osporim! Međutim, ne pada
mi na pamet da te prisiljavam na tako nešto. Udaja je jedna od najvažnijih
odluka u životu svake žene i ja ću poštovati tvog muža, bez obzira na to
kakav on bude. Samo, ne mogu da sakrijem kako bih želeo da to bude
upravo Kliford Kartvrajt.
- Kliford Kartvrajt.. - Tajra je ponovila njegovo ime sa treperavim
gnušanjem u glasu. Potom je, suženih očiju, sumnjičavo pogledala u svog
oca. - Nešto mi govori da ja nisam prva osoba, kojoj saopštavaš tu svoju
želju, tata...
Alan se prigušeno nasmejao. - Nisam ni sumnjao da ćeš to prokužiti,
Tajra... U pravu si - potvrdio je sa uzdahom. - O tome sam već razgovarao
sa Klifordom i on...
- Ne mogu da verujem... - prošaputala je Tajra, cereći se ironično. - Pa,
vas dvojica ste skovali zaveru protiv mene! - povikala je na kraju.
- Samo smo razgovarali, to je sve. Nas dvojica već duže vreme
razmišljamo o integraciji njegove i moje banke. Ja sam sinoć, usput,
spomenuo kako bi sve bilo jednostavnije, ako bismo postali jedna
porodica, a Kliford je odmah izjavio da on, ne bi imao ništa protiv toga.
- Šta?! Kliford je rekao kako bi se oženio sa mnom?!
- Da. Zašto ti je to toliko čudno?
- Zato što... Zato što... - Tajra nije mogla da se seti koji bi razlog, od
najmanje milion koje je imala, navela kao prvi. - Zato što se nas dvoje
jedva poznajemo i zato... zato što nisam njegov tip i zato što... Do đavola,
tata! - morala je da opsuje. - Zar taj čovek ne veruje u ljubav?!
Alan je iskrivio donju usnu u ravnodušnu grimasu. - Sumnjam da
veruje... On nije baš preterano romantičan. Uostalom, to i sama znaš.
Njemu je svaka sentimentalnost strana. Teško da bi žena od njega
doživela da joj svira serenadu pod prozorom i šapuće joj nestašne
besmislice pred spavanje. Sem toga, on nema previše vremena da traži
prikladnu ženu za sebe. Uposlen je preko svake mere, a vreme ide.
Kliford, naime, ima već 35 godina. To su prave godine za ženidbu, ako
mene pitaš.
 - Prave godine?! - prasnula je Tajra. - Prave godine su kada čovek
nađe pravog bračnog partnera!
- Vidiš, Tajra... - Alan se na trenutak odlučno isprsio. - Ja mislim da je
Kliford Kartvrajt pravi muškarac za tebe.
- Je li?! - podsmehnula se. - A zbog čega to misliš?
- Zbog toga što ga dobro poznajem. On je veoma inteligentan,
obrazovan i odgovoran mladi čovek. Izvrstan je bankar, ima aristokratsko
poreklo, a i prilično je zgodan. Znam da bi ti, pored njega, bila maksimalno
zaštićena. U svakom mogućem pogledu. Jer, Kliford je retko razuman
čovek.
- Kliford je retko dosadan čovek! - Tajra je izjavila bez dvoumljenja,
nakon čega je prosiktala kroz zube. - Uh, sve mogu da prihvatim, sem
činjenice da je on pristao da se oženi sa mnom. Šta je taj čovek, uopšte,
video u meni?
- Video je jednu mladu, inteligentnu osobu, vedrog duha i nesputanog
ponašanja, pomalo svojeglavu, ali neosporno zanimljivu. Kliford nije imun
na te osobine, ma kako delovao uštogljeno.
- Ja mislim da je on u meni video samo tvoju banku! - prosiktala je
ojađeno.
- Grešiš! - Alan je odlučno odmahnuo glavom. - Kliford nikada nije
krio da ga moja banka zanima. Nekoliko puta mi je otvoreno ponudio da
je otkupi. Ja na to nisam pristao zbog tebe, Tajra, zbog tvoje budućnosti.
Međutim, ako bi tvoja budućnost bila vezana za Kliforda, to bi, zaista, bilo
najbolje rešenje. Za sve. Kada je brak u pitanju, ne verujem da bi ga
Kliford, sa bilo kojom drugom ženom, sklopio na drugačiji način. On nije
od onih koji se dugo i uporno udvaraju. On je praktičan čovek i voli jasna i
precizna rešenja.
Ako se Tajra ičega užasavala, bilo je to prinuda da se život provede sa
nekim, koga ti je namenio lokalni provodadžija, ili sa kojim te je spojio
nesrećan splet okolnosti. Ona je verovala u ljubav, baš koliko i u
nepobitnu činjenicu da je nikada ne bi mogla ostvariti sa Klifordom
Kartvrajtom.
- I? Šta je sledeće u planu, tata? Veridba? - brecnula se sarkastično.
- Nipošto! Ako se slažeš, pozvaću u subotu popodne Kliforda i njegovu
majku na ručak. Tada biste vas dvoje mogli da otpočnete sa ozbiljnijim
upoznavanjem jedno drugog. U slučaju da uvidite kako ste previše
različiti ili nešto tome slično, svi ćemo zaboraviti na ideju o vašem
potencijalnom braku.
- Tata... - obratila mu se Tajra što je mirnije mogla. - Ne treba mi ni
minut provedenog vremena sa Klifordom, da bih zaključila kako smo nas
dvoje ekstremno različiti. To je jasno već na prvi pogled, a sigurna sam da
će sa protekom vremena, koje nas dvoje budemo provodili zajedno, to biti
sve jasnije.
- Dobro! - Alan je slegao ramenima i načinio korak ka vratima. - Javiću
se Klifordu i reći mu kako nije zgodno da dolazi u subotu na ručak - glas
mu je odavao jasno razočarenje. - Potpuno sam razumeo tvoj stav o
svemu tome, Tajra.
- Tata, stani! - povikala je Tajra i potrčala ka njemu. Zagledala mu se u
lice, a što je taj pogled trajao duže, to lice ju je prosto primoravalo da učini
kompromis. - Pozovi Kliforda i njegovu majku na ručak - rekla je na kraju.
- Obećavam da ću učiniti sve što je u mojoj moći da sagledam Kliforda kao
svog potencijalnog bračnog partnera.
- Samo to i tražim od tebe, dušo... Samo to... - Alan ju je očinski
potapšao po nadlanici, nakon čega je izašao iz njene sobe.

* * *

U potrazi za osobom koja će podržati njeno zgražavanje nad idejom o

udaji za Kliforda Kartvrajta, Tajra je otišla u kuhinju, pravo do domaćice
Margaret, kojoj je prepričala svoj razgovor sa ocem. Ali, umesto očekivane
podrške, doživela je da Margaret svom snagom podrži Alanovu ideju!
- Šta se to događa u ovoj kući?! - Tajra nije uspevala da obuzda svoj
bes. - Kolektivna zavera?!
- Dozvoli samo mogućnost da tvoj otac i ja, dušo, kao starije osobe,
razmišljamo malo drugačije od tebe - obratila joj se Margaret smireno.
Bila je krupna, snažna žena u ranim šezdesetim godinama, sa
krupnim licem i prosedom kosom. Uvek je nosila besprekorno čistu, belu
uniformu, uvek je bila dobro raspoložena. Ona je, za Čelzijeve, oduvek
predstavljala mnogo više od domaćice, koja upravlja održavanjem kuće.
Za Tajru je Margaret, praktično, predstavljala majku, a za Alana osobu
prema kojoj je gajio najviše poverenje.
- Znam šta je u pozadini svega ovoga - primetila je Tajra ogorčeno,
shvativši da u domaćici nema istomišljenika. - Ti i moj otac smatrate da
sam ja najobičniji gubitnik i da mi predstoje crni dani. Želite da me
udomite, jer se plašite da bih jednoga dana mogla potrošiti sav očev novac
i ostati bez prihoda.
- Baš si budalica! - Margaret je, u prolazu, ćušnula Tajru svojim
pozamašnim bokom. - Ako verujem u nečiju snalažljivost, to si ti, mala.
Znam da ćeš se uvek snaći u životu, sa očevim novcem ili bez njega.
 - Zbog čega onda podržavaš ideju o mojoj udaji za Kliforda? - upitala
je Tajra jogunasto, ukrštajući ruke preko grudi.
- Zbog toga što je on... - skupila je prste, prinela ih ustima i zvučno
coknula - pravi muškarac!
- On?! Kliford Kartvrajt?! I ime mu je komplikovano, a o ličnosti da i
ne govorimo!
- Barem se ne zove Deni, Peni, Meni, i šta ti ja znam, kao tvoji bivši
momci.
- Naravno da Kliford nije kao moji bivši momci! On nije čovek
slobodnog duha, već jedan bolesno ambiciozan, preterano konzervativan,
do zla boga dosadan i smešno precizan uštogljenko!
- Bar je zgodan, to mu ne možeš osporiti!
- Ali, on nije moj tip!
- To je zato što je tvoj ukus malo... klinački, znaš - Margaret ju je
majčinski potapšala svojim širokim dlanom po obrazu. - Dopusti da ti
jedna zrela žena kaže kako izgleda pravi muškarac.
- Kako?
- Kao Kliford Kartvrajt!
- Oh, do đavola! - Tajra je u očajanju oborila na pod kutiju sa
kukuruznim pahuljicama. - Uopšte mi nije jasno zašto bi taj Kliford
pristao da se oženi sa mnom! Šta je on to, prokletstvo, video u meni?!
- Misliš, šta je on video na tebi?! - Margaret ju je ispravila, pokazujući
rukom na čitavu njenu figuru.
Iako je Tajra imala na sebi preširoke farmerice na tregere i
podjednako komotnu majicu, njena besprekorna, mladalačka figura je bila
više nego očigledna. Telo joj je bilo vitko, sa umerenim oblinama,
prirodno čvrsto i zategnuto, uprkos lošoj ishrani i učestalim noćnim
provodima. Bila je srednje visine, sa dugom i ravnom, crnom kosom,
lutkasto lepim licem i ispućenim, izazovnim usnama.
- Ma, hajde, Margaret - Tajra je nehajno odmahnula rukom. - Kladim
se da Kliford nikada ljudski nije pogledao nijednu ženu. Ono što zaokuplja
njegovu istinsku pažnju su cifre, a ne ženske obline.
- Nikada ne bih pomislila za tebe da si toliko naivna, Tajra. Kladim se
da bi Kliford Kartvrajt čak i u mraku mogao precizno da nacrta tvoju
figura. Ako je ikada delovao nezainteresovano pred tobom, to je zato što
je poštovao gospodina Alana, a ne zato što te nije zapazio kao ženu.
- Kako je uopšte mogao i da me zapazi?! Uvek bi se samo rukovala sa
njim, a onda mu se sklanjala sa puta! Čini mi se da nikada nismo razmenili
ni dve poštene rečenice!
 - Možda niste, ali, ti si Alanova ćerka. A to već dovoljno govori o tebi.
- Misliš, o meni dovoljno govori tatina banka?
Margaret je Tajri pripretila prstom.
- Izbi sebi iz glave tu ideju, lutko. Kliford, u najgorem slučaju, želi da
spoji lepo sa korisnim. Poslednje što želi je da se proda zbog tamo neke
banke.
Tajra je osetila kako joj se oči pune suzama. - Tata mi nikada neće
oprostiti ako odbijem Kliforda...
- Bogami neće... Tu ti ne mogu pomoći. Gospodin Alan veoma ceni
gospodina Kartvrajta i smatra ga idealnim mužem za tebe. Iako mi to
nikada nije priznao, ja znam da on već duže vreme razmišlja o tome.
- Postoji samo jedan način da izbegnem udaju, a pri tom ne izneverim
tatu... - Tajra je iznenada suzila pogled, očigledno u naletu inspiracije.
- Koji način? - upitala ju je Margaret sumnjičavo.
- Pokušaću da se ogadim Klifordu... - prošaputala je Tajra odlučno.
- Navešću ga da on odbije mene, a ne ja njega. Da, upravo to ću da
učinim...
- zaključila je zadovoljno i sa pritajenim kikotom krenula da izlazi iz
kuhinje.
Nije joj padalo na pamet da se obazire na Margaretina uporna
dozivanja. Otišla je pravo u svoju sobu, da bi što bolje osmislila i razradila
svoj gnusni plan.
 II

Kliford i njegova majka, Elizabeta, došli su u subotu, tačno u podne. Tajra

ih je posmatrala sa prozora svoje sobe, kako izlaze iz velikog, moćnog
mercedesa i zastaju na stazi, da bi Elizabeta popravila nabore svoje
haljine.
Došlo joj je da prasne u smeh. Čitava situacija joj je bila krajnje
komična. Zar se brakovi još uvek sklapaju pod pokroviteljstvom dogovora
dve porodice, zapitala se sa uzdahom, dok joj je pogled zadržavao na
ozbiljnom i strogom licu Kliforda Kartvrajta.
Nije joj promakalo njegov nervozan pogled, koji je usmerio na ručni
sat. Nakon toga je odgovorio na poziv preko mobilnog telefona i izdao
svom sagovorniku nekoliko preciznih instrukcija.
Ženidba! Tajra se podsmehnula celoj slici. Kliford Kartvrajt je,
očigledno, više mario za prošlogodišnje izveštaje sa londonske berze,
nego za sopstvenu ženidbu!
- Bar ću ga se lako otresti... - rekla je glasno, odlučivši da se pridruži
ocu u prizemlju.
Pojavila se na širokom stepeništu, upravo u trenutku kada su gosti
ulazili u prostrano predvorje. Pogled joj se odmah ukrotio sa Klifordovim
pogledom. Njene oči su bile pune neprijateljstva, njegove pune hladnoće.
Odmerio ju je nezainteresovano i odmah krenuo da razgovara sa Alanom.
Delovao je kao da je došao u poslovnu posetu, a ne sa namerom da bolje
upozna devojku koju je nameravao da oženi.
Neka sam prokleta ako ikada više potrošim i jednu funtu na odeću
kojom ću se pojaviti pred Klifordom, gunđala je Tajra u sebi, nezadovoljna
otkrićem da je njena nova, elegantna haljina, ostavila njenog gosta
potpuno ravnodušnim. Dok ju je posmatrao kako im se primiče, izgledalo
je kao da gleda kroz nju, kao da uopšte nije bio svestan činjenice da se
posebno doterala za taj dan.
To i ne treba da me ljuti, uveravala je Tajra samu sebe. Doterala sam
se zbog svog oca, jer ne želim da ga obrukam pred starim prijateljima,
razmišljala je, upinjući se da deluje srdačno.
- Ah, evo je moja Tajra! - uzviknuo je Alan razgaljeno, sa lako
primetnim ponosom u glasu. - Dođi, dušo - obratio joj se nežno, hvatajući
je za ruku. - Znam da poznaješ Kliforda, kao i gospođu Kartvrajt. Oni su
bili toliko ljubazni da prihvate naš poziv za ručak.
Naš poziv... Ponovila je Tajra nezadovoljno u sebi, ali je ipak uspela da
pogleda u Elizabetu sa izrazom gostoljubivosti na licu. - Dobro došli,
gospođo Kartvrajt - pozdravila je ljupko sitnu i neverovatno mršavu ženu,
koja je delovala kao da nema nimalo snage u sebi.
Mora biti da pojede jedan tost u dva dana, pomislila je Tajra pomalo
pakosno, dok je, krajnjim obzirom, svojom šakom obuhvatala Elizabetinu,
dugu i koščatu.
- Hvala ti, dušo - uzvratila je gospođa Kartvrajt, i njene jarko
nakarminisane usne se izviše u osmeh.
Učinila je presedan, te je svojom drugom rukom preklopila Tajrinu,
stavljajući joj time do znanja kako je spremna da je prihvati za snaju.
Nepuderisani obrazi joj se zarumeniše, a sivkaste oči, identične onim koje
je Kliford imao, naglo zablistaše.
- Eh, tako si lepa i mlada. Koliko imaš godina, dušo?
Još malo i pitaće me da li sam plodna, pomislila je Tajra sa gnušanjem,
upinjući se da zadrži osmeh. - Imam 25 godina, gospođo Kartvrajt -
uzvratila je strpljivo, čudno svesna Klifordovog pogleda na svom licu.
Nije odolela i odmah ga je pogledala. On je samo suzio oči i naglo joj
ispružio ruku. - Zdravo, Tajra. Kako si? - upitao je hladno, jedva pomičući
čvrste i stisnute usne.
- Potpuno sam zdrava - rekla je sa jedva primetnom dozom sarkazma
u glasu, uzvraćajući mu rukohvat. Sa zadovoljstvom je konstatovala da je
Kliford to osetio. - Kako si ti? - upitala je drsko i odmerila ga je na još
drskiji način, kao da gleda robu u izlogu.
Sasvim je stisnuo usne i još više suzio pogled. - I ja sam potpuno
zdrav - procedio je, uzvraćajući joj na isti način.
Eto, sada možemo da pravimo decu, govorio je Tajrin osmeh, dok se
otvoreno kezila Klifordu pravo u lice.
- Predlažem da pređemo u trpezariju. Sto je već postavljen - Alan je
munjevito reagovao, u nameri da prekine napeti dijalog između dvoje
mladih.
Lako je dodirnuo Elizabetu Kartvrajt po ruci i poveo je napred. Tajra
je ukrstila ruke na leđima i nevoljno krenula napred. Nije joj padalo na
pamet da pogleda da li je Kliford sledi. Ona je odlučila da glumi jednu
nemarnu i loše vaspitanu devojku, koja ni po čemu ne bi mogla da
odgovara ni Klifordu, ni njegovoj porodici.
Ali, sve što je planirala da uradi, mogla je da sprovede jedino pred
samim Klifordom, nipošto pred njegovom majkom, ili svojim ocem. Pred
njima je trebalo da se ponaša uljudno, onako, kako se očekuje od jedne
devojke iz višeg engleskog staleža.

* * *
 Ubrzo su svi sedeli za ukusno dekorisanim stolom, nakon čega ih je
Džon, batler, poslužio aperitivom. Alan se izvinio, objasnivši kako mu je
neophodno da upita Kliforda za neki poslovni detalj, nakon čega su se
udubili u razgovor. Tajra je to iskoristila da krišom, ispod poluspuštenih
trepavica, dobro osmotri svog potencijalnog muža.
On je pravi muškarac, prisetila se Margaretinih reči. Pa, možda bi i
mogao biti, za neku ženu kojoj ne bi smetalo da se pokorava njegovom
zaštitničkom autoritetu, zaključila je Tajra, osetivši snagu Klifordove
ličnosti. Nije joj trebalo mnogo da uvidi, kako njegovo krupno telo i široka
ramena, simbolizuju sve ono što je jednoj ženi potrebno: sigurnost,
zaštita, osećaj pripadništva jednom čoveku. Kliford je, zaista, predstavljao
idealnog kandidata za supruga svakoj drugoj ženi, ali ne i njoj. Ona je
tražila nekog sličnog sebi: avanturistu, pustolova, nekog čiji planovi ne
idu dalje od priprema za večernji provod, nekog spremnog da rizikuje i
bez straha se upušta u nepoznato.
Bio je zgodan, to mu se nije moglo osporiti. Možda previše krupan, za
njen ukus, s obzirom da su joj se oduvek dopadali visoki i mršavi mladići.
Kliford je bio srednje visine i jake građe, lice mu je bilo muževno i kao
isklesano. To lice je, uglavnom, odavalo nepomičnu rasejanost, i Tajra je
to tumačila Klifordovom nemogućnošću da se opusti. Verovala je kako on
uvek želi da bude na nekom drugom mestu, umesto onom na kojem već
jeste. I to mesto je, najverovatnije, bilo njegova banka. Pomislila je koliko
ga je samo živaca koštao današnji ručak, od čega su joj se usne iscerile sa
pakosnim zadovoljstvom.
A onda se dosetila da je i taj ručak deo poslovnog angažmana, zbog
čega je uputila Klifordu besan i ojađen pogled. On je blago ustuknuo,
očigledno u neznanju o motivima Tajrine netrpeljivosti. Njegove sive oči
su je posmatrale upitno, ali ravnodušno, što izazva kod Tajre iznenadni
nalet želje da se to izmeni.
- Baš smo nepažljivi, Alane - oglasio se Kliford, podižući čašu u
Tajrinom pravcu. - Potpuno smo zapostavili naše dame. Izvinjavam se... -
promrmljao je prigušeno i prislonio usne na obod čaše, krenuvši da ispija
viski na vrlo delikatan način. Tom prilikom nije skidao pogled sa Tajre, a
ona se prosto zajapurila od besa, uočivši njegovu provokaciju.
- Dame su već naučile da je posao iznad svega - rekla je otrovno,
začinivši svoje reči zašećerenim osmehom, kojim je trebalo da ublaži
njihovu ubojitost.
Tada je i sama podigla čašu i na sličan način otpila gutljaj martinija.
Međutim, gotovo odmah je oborila pogled. Jer, primetila je da je počela da
uživa u tom nedužnom prepucavanju sa Klifordom. Podsetila je samu
sebe na sve okolnosti, koje su je dovele za taj sto, nakon čega je ponovo
bila spremna na novu rundu okršaja.
Ali, Kliford, očigledno, nije bio raspoložen da joj sparinguje. Na lice je
iznova navukao nepomičnu, neprobojnu masku, postao je dalek i nekako
nedodirljiv, gotovo nepovrediv u svojoj neuništivoj nadmenosti.
Tajra je i sama posedovala onu vrstu spokojne samouverenosti, koja
je mogla da nervira ljude. Smatrali su da je njena samouverenost bez
pokrića, s obzirom da iza sebe nije imala život vredan divljenja. Nisu
shvatali da je njena samouverenost došla kao rezultat načina razmišljanja,
koji je bio u apsolutnom skladu sa njenim ponašanjem. Za razliku od
većine, koja je morala da glumi, Tajra se, zaista, ponašala u skladu sa
svojim principima. Ako oni nisu podrazumevali želju za uspehom i
samoproduciranjem u nekom poslu, iz toga je proizlazilo njeno
lenstovanje i gluvarenje. Ona je mogla, vrlo lako, da dobije vrhunski
nameštenu kancelariju u banci svog oca, gde bi izigravala gazdinu ćerku i
nekog ko je jako bitan u celom tom poslu. I, niko se ne bi usudio da joj
kaže kako je njeno prisustvo suvišno.
Međutim, Tajra nije podnosila foliranja te vrste. Gajila je najvišu
moguću ljubav prema realnosti, prema stvarnom stanju stvari. Iluzije,
prosto, nisu bile njen fah.
- Pa, Tajra... - oslovila ju je Elizabeta nežno. - Čime se baviš ovih dana,
dušo? Tvoj otac mi je poverio da imaš nekoliko planova. Da li su oni još
uvek tajna, ili ih možeš poveriti nama?
Tajra je sa blagim prekorom u očima pogledala u svog oca. - Nadam
se da mi nećete zameriti, gospođo Kartvrajt, ako ih još neko vreme
zadržim za sebe - odgovorila je najljupkije što je mogla. - Pomalo sam
sujeverna i ne bih želela da baksuziram - slagala je bez pardona.
- A šta misliš o integraciji naše dve banke? - Elizabeta je bila direktna,
ali istovremeno i veoma nestrpljiva da vidi hoće li uskoro dobiti snaju, ili
ne.
Tajra je udahnula vazduh i neko vreme ga zadržala u plućima. - Ja... -
počela je, ali se odmah nervozno počešala iza uha.
Bila je nepripremljena za takvu vrstu pitanja. Pogledala je u Kliforda i
videla kako se on sa nepomućenim mirom i sa podjednakom dozom
ravnodušnosti na licu, takođe, iščekuje njen odgovor. On ga se ticao, u
nekoj meri, to je bilo jasno. Međutim, do njega mu ni približno nije bilo
stalo, kao što je to sa Elizabetom bio slučaj.
- Mislim da bi to bio dobar poslovni potez - rekla je na kraju, nadajući
se da je bila dovoljno neodređena.
- Izvrstan, zaista - Elizabeta je klimnula glavom. - Draga Tajra, nije
tajna da je moj pokojni suprug bio odličan prijatelj sa tvojim ocem i da je
integracija naših banaka odavno na dnevnom redu. Nadam se da shvataš
kako bi Kliford bio izvrstan upravnik te novoosnovane banke, koji bi na
najbolji mogući način štitio interese... naše porodice:
Tajra se sa nelagodnošću promeškoljila na stolici, najednom shvativši
koliko su daleko Kartvrajtovi spremni da idu. To otkriće je naprasno
otežalo njenu poziciju. Krišom je pogledala u svog oca, ali je on delovao
kao da je palicu već prepustio Klifordu i sada iščekuje trenutak, u kojem
će moći sasvim da se povuče.
Bio je star, star i umoran, željan opuštajućeg dremuckanja popodne,
umesto napornih praćenja berzanskih izveštaja, za koje je Kliford bio više
nego oran. Tajra je iznova osetila kako je preplavljuje talas nežnosti
prema ocu, tom dragom biću.
- Potpuno sam svesna Klifordove umešnosti rukovođenja bankom,
gospođo Kartvrajt - izjavila je Tajra sa težinom u glasu. - Ona nipošto nije
sporna.
Oborila je pogled, boreći se sa naletom suza. Iako su joj oči bile
gotovo zatvorene, mogla je da primeti kako je Kliford zabrinuto posmatra,
što ju je navelo da pomisli kako on ipak nije toliko neosetljiv, kakvim ga je
smatrala.
Džon je servirao predjelo i svi su se odmah prihvatili srebrnog
escajga. Razgovor je dalje tekao neusiljeno i prilično opušteno. Elizabeta
je pričala o svojoj ćerki i njenoj deci, dok su Alan i Kliford razmenili
informacije o starim poznanicima.
Tajra je uzimala aktivnog učešća u razgovoru, s obzirom da se sa
pretekom vremena i sama opustila i postala pričljiva, kakva je inače bila.
Rado je pretresala sa Kartvrajtovima i svojim ocem bliske teme, a Kliforda
je gotovo prestala da posmatra kao nekog, za koga bi svi želeli da je udaju.
On je bio vrlo ljubazan prema njoj i nijednog trenutka joj se nije obratio
na način, koji bi odavao njegove namere.
Bila mu je veoma zahvalna na tome. Nekoliko puta mu je čak uputila i
osmehe zahvalnosti, ali joj je on odgovarao osmesima koji su ličili na
grčeve usled zubobolje.
Ovom čoveku, zaista, treba malo relaksacije, zaključila je Tajra
vragolasto, najednom sagledavši Kliforda kao ljubavnika. Već je mogla da
nasluti njegov stil: čista klasika, sa malo neuverljive predigre, mlinskim
pokretima i obuzdavanim uzdasima. Seks bi za njega, pouzdano,
predstavljao bračnu dužnost, a ne nešto u čemu bi mogao da ostvari
zadovoljstvo, razmišljala je Tajra dalje, smeškajući se na dvosmislen
način, koji je prilično zbunjivao Kliforda.
Ni najmanje nije sumnjala u to da on ni izdaleka ne sluti kojim
pravcem su krenule njene misli. Dok je on razmišljao o svom
povoljnostima integracije dve banke, baš kao i o mogućim problemima,
ona je zamišljala njegovo masivno telo, kako se ritmično pomera ispod
pokrivača, u apsolutnom mraku, gotovo bezvoljno i sa osećanjem
dužnosti.
Jedva je obuzdala sebe da ne prasne u smeh. Ali, zar je ona kriva što
Kliford Kartvrajt deluje kao neko ko bi bračnu postelju radije zamenio
kancelarijskim stolom prepunim materijala?!
 III

Nakon završenog ručka, Alan je predložio Elizabeti da prošetaju po parku

iza kuće i tako pruže priliku Tajri i Klifordu da malo ostanu sami.
- Dobro je da smo se otresli ovih dosadnih matoraca - prva se oglasila
Tajra, započinjući rad na blaćenju same sebe. - Ponekad umeju da budu
pravi gnjavatori - dodala je brzo, osetivši da se Kliford naglo ukočio nakon
njenog komentara.
Ipak, oćutao je, rešen da vidi kojim pravcem će krenuti ponašanje
njegove domaćice.
- Ah, umiram za jednim pivom! - uzviknula je Tajra preglasno, dižući
noge na sto.
Učinila je to nonšalantno, bez ustezanja, kao da je u pitanju
najnormalnija stvar na svetu. - Džoneee! - odmah se prodrala još glasnije,
nameštajući se udobnije na stolici.
Primetila je kako je Kliford sa blagim čuđenjem odmerio njene
ukrštene noge na stolu, ali joj je odmah bilo jasno da će se on i dalje
uzdržavati od svakog komentara.
Batler je, takođe, bio iznenađen prizorom koji je zatekao u trpezariji.
Jer, štikla od Tajrine cipele, gotovo je dodirivala činiju sa ostacima finog,
francuskog peciva.
- Donesi mi jedno pivo, hoćeš li, Džone? - upitala ga je Tajra umiljato,
ne dajući mu vremena da vidnije ispolji svoju začuđenost njenim
ponašanjem.
Batler se blago naklonio ka Klifordu. - A za vas, gospodine?
- Samo kafu, hvala... - uzvratio je Kliford, ne prestajući da fiksira Tajru
svojim prodornim pogledom.
Sačekao je da se batler udalji, a onda se i sam udobnije namestio na
stolici. - Pretpostavljam da ti je Alan ispričao sve o okolnostima, koje bi
pratile integraciju naše dve banke, Tajra? - upitao je Kliford strpljivo,
kulturno, na posredan način, ali ipak dovoljno direktno i jasno.
Tajra ga je pogledala zainteresovano, misleći kako on bar ima stila,
ako nema predispozicija za dobrog ljubavnika. A opet, možda, je stil bio
nešto što se za Kliforda prosto podrazumevalo. Ljudi poput njega su sebe
prisiljavah na razne forme ponašanja, koje im i nisu bile baš po volji, sve u
cilju ostavljanja što boljeg utiska.
Kliford je posedovao tipično englesku strast za nadmoćnošću, a ona je
podrazumevala pokriće, čvrstu osnovu, nipošto samo ispraznu oholost
lažne aristokratije. Tajra nipošto nije ispuštala iz vida da je teren, na
kojem je svaki muškarac najradije ispoljavao svoju nadmoćnost, bila,
svakako, spavaća soba. Možda je Kliford na tom polju zaista superioran,
pa otuda ima tako arogantno držanje?
- Pa, rekao mi je kako bi bilo dobro da nas dvoje stupimo u brak -
izjavila je nakon kraćeg razmišljanja, stavljajući mu do znanja kako ona
ume da bude otvorena do krajnjih granica.
- I? Šta misliš o tome?
Bilo je to pitanje izgovoreno u stilu: da li biste pristali da mi snizite
cenu vaših deonica za pet posto? Ako stranka pristane, biće na dobitku,
ako odbije, pa dobro, valjda će naići bolja ponuda.
U svakom slučaju, nije strepeo od njenog odgovora.
- A ti? Šta ti misliš o tome? Ti si muško, red je da se prvi izjasniš.
Osmehnuo se na svoj već dobro poznati, ukočeni način. - U pravu si.
Samo, verovao sam da su moje namere tebi potpuno jasne.
Nervoza je lagano krenula da obuzima svaku ćeliju njenog bića. -
Drugim rečima, ti si voljan da se oženiš sa mnom?
- Da.
- I pored toga što me ne poznaješ najbolje?
- Poznajem te dovoljno, da bih uvideo kako bi bila dovoljno dobra
supruga.
- Definiši to - dovoljno dobra supruga.
- Vidi, Tajra... - sada je i Kliford ispoljio malu dozu nervoze. - Ako ne
želiš da se naše poznanstvo produbi, a sve u pravcu razmatranja našeg
potencijalnog braka, mislim da bi bilo najjednostavnije da mi to direktno
kažeš. Tako ćemo poštedeti sebe mnogih neprijatnosti.
- Šta je neprijatno u mom insistiranju na tome da mi definišeš šta za
tebe podrazumeva pojam dovoljno dobre supruge?
- Iza toga se krije tvoja bezočna provokacija i varaš se ako misliš da je
ja nisam svestan. Takođe mi je već na prvi pogled jasno da pripadaš
amazonskom soju žena, prema kojem gajim najveći mogući oprez.
Međutim, nisam naučio da stvari prihvatam kao konačne, pa tako s
pravom polažem nadu da će i naš brak, vremenom, učiniti da se lako
prilagodimo jedno drugom.
- Misliš da ću vremenom poželeti da se odreknem svoje prirode?
- Da, ako budeš uvidela svrsishodnost te promene.
- Svrsishodnost? Pa šta bih ja dobila, ako bih se promenila?
Pogledao ju je otvoreno, za kratko izdigavši obrve. - Mene...
 - Oh, pa to je nešto, što bi, zaista, trebalo uzeti u obzir! - podsmehnula
se Tajra, grubo i netaktično. - Zvuči kao glavna premija na lutriji! Zvuči
bolje nego milion funti! - nastavila je da se izmotava, klibereći se na
uvredljiv način.
Kako preko stola nije dopro nikakav zvuk, Tajra je bacila pogled ka
Klifordu, tek da bi utvrdila da ga niz njenih zajedljivih opaski nije ni
najmanje uznemirio. On je, očigledno, znao svoju pravu vrednost, i svaki
pokušaj omalovažavanja mogao je samo da ga ojača.
- Nadam se da si svesna kako bi, integracijom naše dve banke, iznos
od milion funti postao lako dostižna suma - primetio je mirno, držeći se
kruto i ukalupljeno, kao da je potpuno robotizovan i bez emocija.
- Je li? - upitala je nezainteresovano, gladeći se po bradi. - Reci mi
nešto, Kliforde, imaš li ti digitron, na mestu gde bi trebalo da ti stoji srce?
- Moje srce se nalazi na pravom mestu - uzvratio je sa elegantnom
hladnoćom. - Baš kao i svi ostali organi - dodao je mekše.
Opa! Tajra je kliknula u sebi. Istovremeno je primetila iznenadan
blesak u Klifordovim očima, blesak upozorenja, što joj je privremeno
oduzelo moć govora.
Bila je srećna kada je primetila batlera, kako ulazi u trpezariju.
Spustio je kafu pred gosta, a kada je krenuo da joj sipa pivo u čašu, ona
mu je otrgla flašu bez upozorenja.
- Piću iz flaše. Hvala ti, Džone - brzo je otpustila zbunjenog batlera.
Odmah je nagla flašu i u jednom cugu popila više od polovine njenog
sadržaja. Nakon toga je vrlo promišljeno podrignula, zvučno i nimalo
ženstveno, poput okorelih prostaka.
- Izvini - rekla je brzo, sa lažnim snebivanjem u glasu.
Kliford je krenuo da dobuje prstima po stolu, dok mu je izraz lica bio
zamišljen. - Svakom se desi... - promrmljao je jetko, ne pokazujući da je
šokiran onim što je Tajra upravo izvela. Naprotiv. Delovao je neprirodno
mirno, usredsređeno ju je posmatrao, a oči su mu načas snažno zasijale,
na usnama se pojavila senka osmeha.
- Ti ne voliš pivo? - upitala je ona, razmišljajući o tome koju bi još
svinjariju mogla da izvede.
- Ne, zaista. Posle dobrog ručka najviše volim da pregledam izveštaje
sa svetskih berzi i sabiram koliko sam funti zaradio toga dana. To je bolje
od piva. Osvežava, a ne goji. Trebalo bi da probaš.
Bilo je to kao da joj je bacio rukavicu u lice i pozvao je na dvoboj.
Tajra je to dobro osetila. Klifordova iznenadna sarkastična duhovitost bila
je samo reakcija na njen bezobrazluk.
Reakcija, dostojna ravnopravnog protivnika.
 Morala je da mu čestita na dovitljivosti. Zaista je, za kratko vreme
njihovog razgovora, uspeo da joj parira na najbolji mogući način i
preporuči se kao muškarac sa povremenim iskricama maštovitosti.
Posmatrala ga je otvoreno dok je on, u kratkim gutljajima, ispijao
kafu. Tek tada je primetila njegovo besprekorno skrojeno sivo odelo,
bleštavo-belu košulju, kao i kravatu modernog dizajna. Odelo mu je
savršeno pristajalo i isticalo muževnost njegove masivne građe. Zlatni
„Roleks” predstavljao je jedan statusni simbol više, ali i detalj koji se za
Kliforda prosto podrazumevao.
Šteta što nije moj tip, zaključila je Tajra, zevajući širom otvorenih
usta. Nije joj padalo na pamet da usta prekrije rukom. Broj njenih
plombiranih zuba više nije predstavljao tajnu za Kliforda. On je, uostalom,
morao što pre da uvidi sa kakvom je primitivkom nameravao da se oženi.
- Da li si slobodna u ponedeljak uveče? - Kliford se iznenada oglasio,
odgurnuvši praznu šoljicu od sebe.
- Mogli bismo da odemo negde na večeru.
- Misliš, da bi se bolje upoznali?
- Ako nemaš ništa protiv.
- A ako imam?
- Onda mi odmah reci da je za nas dvoje uzaludan svaki pokušaj da se
zbližimo.
- Slobodna sam u ponedeljak uveče - izjavila je naprečac, i pre nego je
Kliford dovršio svoju rečenicu.
Mislila je kako bi njen otac bio ekstremno razočaran, ako bi ona
odbila da izađe sa Klifordom. Tako nešto joj, svakako, ne bi oprostio.
Trebalo joj je još malo vremena da izigrava divljakušu i primitivku, nakon
čega je mogla da očekuje da će i sam Kliford odustati od nje. A onda će
mirna srca i bez osećaja krivice smeti da izađe pred svog oca.

* * *

Kada su Kartvrajtovi otišli, nakon deserta i još jedne kafe, Alan je

goreo od nestrpljenja da razgovara sa svojom ćerkom. Nasmejao se
primetivši da je ona nestrpljivo izula cipele sa visokim potpeticama, koje,
svakako, nisu bile njena najomiljenija obuća.
- Tajra! - obratio joj se raspoloženo, kao da ni najmanje nije sumnjao
u povoljan ishod posete Kartvrajtovih. - Kakvi su tvoji utisci o Klifordu,
dušo? Nije ti se smučio, nadam se?
 - Ne, nije - odgovorila je Tajra sa dubokim uzdahom. Sručila se u
fotelju i podvila noge pod sebe. - On je zaista... Pa, zgodan, rekla bih... Vidi
se da je kulturan, pravi džentlmen. Samo, meni se i dalje sviđaju momci sa
malo više adrenalina u krvi. Kliford je tako... uglađen, sveden među neke
čvrste okvire, koje ne bi porušio ni za šta na svetu.
- Možda i bi. Zbog tebe.
Alanov glas je odavao neverovatnu uverenost u ispravnost onoga što
govori, i to je nateralo Tajru da ga pogleda iznenađeno.
- Tata... - obratila mu se nežno i strpljivo. - Ja razumem šta želiš da mi
kažeš. Činjenica je da ljudi mogu da se menjaju, čak i u godinama u kojima
smo Kliford i ja. Međutim, nas dvoje bi mogli da se prilagodimo jedno
drugom samo ako bi time rukovodila velika, fatalna ljubav. Ljubav, kakva
je bila između tebe i mame...
Tajra je shvatila da to nije trebalo da izgovori onoga trenutka, kada je
primetila kako bledilo munjevito osvaja Alanovo lice. Snažno je prekorela
sebe zbog te verbalne omaške. Jer, njena majka je i dalje, mnogo godina
nakog svog odlaska, izazivala bolna sećanja, koja Alan nikako nije
uspevao da prevaziđe.
- Dušo... - počeo je Alan, kada je osetio da može normalno da govori. -
Zaista ne očekujem od tebe ništa drugo, sem da se unapred ne odričeš
mogućnosti da zavoliš Kliforda. To je sve. Jedino što tražim od tebe je da
budeš otvorenog srca, kao što već jesi i za sve druge osobenosti svog
života.
- Zašto ti je toliko stalo da se udam za Kliforda? - upitala je Tajra
napuklim glasom, želeći još jednom da se uveri u očeve motive. - Nije u
pitanju samo banka, zar ne?
- Žao mi je ako veruješ da bih te iskoristio za ostvarenje nekih svojih
poslovnih planova - Alan je sada zvučao pomalo uvređeno. - Ja samo
razmišljam malo dugoročnije od tebe. Tajra, ja sam star i neću živeti
večno. Tvoja majka je, nažalost, daleko, nemaš braće i sestara, a svu
rodbinu si odavno rasterala, karakterišući ih kao blazirane snobove.
- Imam prijatelje - rekla je Tajra odlučno.
- Imaš prijatelje, to je tačno. I ja ih sve volim, zaista. Ponosan sam na
tebe što si baš njih izabrala za svoje društvo. Međutim, dozvoli da te
upozorim na jednu neumitnu i neospornu činjenicu. Tvoji prijatelji će
uskoro krenuti da osnivaju svoje sopstvene porodice, a ti ćeš ostati sama,
sa večnom težnjom da ostvariš idealni život, poput nekog modernog Don
Kihota. I dalje ćeš se gnušati pomame za novcem, statusom u društvu,
dugotrajnog rada koji sputava i uništava duh, kako ti kažeš. Dok ti budeš
deklarativno provodila dane insistirajući na sopstvenoj principijelnosti,
tvoji prijatelji će da vode svoje male, ali pri tom i nipošto usamljene
živote. Razmisli o tome.
- Znam mnogo žena koje su usamljene u brakovima.
- Znam ih i ja. Takođe znam da to nipošto neće biti tvoja sudbina.
Siguran sam da ćeš provesti srećan život pored nekoga koga voliš.
- Onda mi dozvoli da ga sama izaberem.
- Kao što sam već rekao, ja nipošto ne insistiram na tome da se ti, po
svaku cenu, udaš za Kliforda. Želim samo da razmisliš o njemu, da ga
uzmeš u obzir.
Tajra je jogunasto ispućila usne. - Ja čak ni ne želim da se udam. Zar
me, zaista, vidiš kao nečiju suprugu, tata? Mene, koja ludujem po
diskotekama, dolazim kući pred zoru, spavam do podneva i mrzim
obaveze bilo koje vrste. Da ne govorim o tome koliko sam nesposobna za
kompromise, od kojih se svaki brak sastoji. Ja jednostavno ne mogu i ne
želim da svoje mišljenje pretpostavljam mišljenju nekog drugog. Nisam
taj tip i tačka!
Alan Čelzi je umorno uzdahnuo i uputio se ka stepeništu, koje je
vodilo na sprat, gde su se nalazile spavaće sobe. - Idem malo da se
odmorim, dušo. Vidim da smo daleko od donošenja zajedničkog zaključka
po pitanju tvoje budućnosti. Ipak, dozvoli da ti kažem kako Kliforda, i
pored svega što si nabrojala, smatram idealnim mužem za tebe. Uprkos
tome što deluje kruto, on je čovek koji poseduje širinu, nije isključiv i nije
komplikovan. Jednom rečju, on bi znao da te pripitomi.
Tajra je pogledom otpratila oca, sve dok on nije ušao u svoju sobu. -
Problem je u tome što se meni dopada da ostanem divlja... - promrmljala
je sebi u bradu, nakon čega je zabacila glavu na naslon fotelje i predala se
pomnom razmišljanju o upravo okončanom razgovoru.
 IV

Margaret je zadivljeno odmerila Tajru kada je ona sutradan, oko šest

časova uveče, ušla u trpezariju, da bi popila malo vode.
- Dušice moja! Pa ti predivno izgledaš! - uzviknula je domaćica
ushićeno i podrobno odmerila svoju ljubimicu. - Odakle ti samo ta haljina?
Tako je elegantna, ali i moderna, u isto vreme!
- Kupila sam je jutros u tržnom centru - objasnila je Tajra nervozno,
osećajući se pomalo nezgrapno u uzanoj, crnoj haljini od streča, sa
dodatkom širokog, ljubičastog šala, kojeg je nemarno prebacila preko
ramena.
Svilene čarape, cipele šik dizajna kao i skupocena ručna torbica,
učinili su od nje pravu damu, dostojnu gostovanja u najelitnijim
restoranima. Čitav povoljan utisak o njenom prefinjenom izgledu,
dodatno je uvećala punđa, pažljivo savijena i isfenirana u poznatom
frizerskom salonu, kao i napadna, ali pravilno nanesena šminka.
- Ko bi rekao da ćeš se tako udesiti za večeru u društvu Kliforda
Kartvrajta! - Margaret je sumnjičavo škiljila na jedno oko. - Očekivala sam
od tebe da ćeš se pojaviti pred njim u jednoj od svojih kožnih jakni i
iscepanih farmerica, kako bi mu stavila do znanja s kim ima posla i šta
može da očekuje od tebe.
- Upravo sam to i planirala da uradim. Međutim, Kliford me je jutros
obavestio da idemo na večeru u restoran „Herold”, u koji često svraćaju
neki očevi poslovni partneri. To je jedini razlog, zbog kojeg sam se udesila
ovako, kako bi ti rekla.
Čim je to izgovorila, Tajra je postala svesna činjenice da je upravo
slagala Margaret. Jer, odlazak u „Herold” nije bio jedini razlog, zbog kojeg
je sa preteranim entuzijazmom krenula da se priprema za večeru sa
Klifordom. Više od namere da se prikaže pristojnom pred očevim
prijateljima, Tajra je želela da se dopadne svom pratiocu, kome je snažno
zamerila za kompletno ignorisanje njene pojave, ispoljene prilikom
subotnje posete. Htela je da natera njegove ledene sive oči da je
zadivljeno odmere, da dobiju na toplini, da se u njima upali vatra.
Pravdala se pred sobom da je u pitanju samo ženska sujeta, samo
provera koliko, zaista, vredi u očima jednog muškarca koji ne pada na
teme kada vidi zgodnu devojku. Kliford Kartvrajt, sa svojim ravnodušnim
i hladnokrvnim držanjem, predstavljao je izazov prve vrste za svaku ženu,
za njenu lepotu i sposobnost zavođenja.
 Tajra se nije zavaravala mišlju da je ona drugačija od drugih žena. I
njoj je bilo potrebno da joj kažu kako je lepa i neodoljiva. Posebno u
očima muškarca, koji je, očigledno, lako odolevao svim iskušenjima.
Sve jači zvuk automobilskog motora naterao ju je da pogleda kroz
prozor. - To je Kliford - obavestila je Margaret, ugledavši veliki, crni
mercedes.
Domaćica je stala pored nje, da bi osmotrila Kliforda dok je
zaustavljao automobil i izlazio iz njega. - Gospodin Kartvrajt je baš
elegantan večeras - primetila je zadivljeno, odmerivši Klifordovu pojavu u
crnom odelu i blistavobeloj košulji sa leptir-mašnom. - Vidi se da se sa
pažnjom doterivao za večeru sa tobom.
- Ova večera za njega predstavlja samo produžetak radnog dana -
nadovezala se Tajra neraspoloženo, kada je primetila u Klifordovom
držanju već prepoznatljivu poslovnu užurbanost.
On je već samim svojim izgledom i ponašanjem svima stavljao do
znanja kako nema vremena za gubljenje, kako je svaki njegov minut
unapred isplaniran. Čak je i izlazak sa njom bio deo njegovog poslovnog
aranžmana, nešto kao investicija za budućnost.
Prezrela ga je zbog toga. Poželela je da učini nešto šokantno, nešto,
što će ga pomeriti sa mesta, što će narušiti njegovu tvrdokornu fasadu.
Ali, ruke su joj bile praktično vezane zbog Alana, koga nije smela da
izneveri ili da ga obruka. On bi joj snažno zamerio na tome, a već je
potrošila sve kredite kod njega, odbijanjem da studira ili se zaposli.
Klifordovo, pak, odustajanje od braka, bilo bi nešto sa čim bi se lako
pomirio i Tajra je odlično znala da je to karta, na koju bi trebalo da igra.
Kada je odjeknulo zvono na ulaznim vratima, shvatila je da se izvesna
količina besa lenjo valja njenim venama, besa, koji je tražio svoj danak.
Zato je požurila da otvori kućna vrata umesto Džona, a onda je, i ne
pogledavši zbunjenog Kliforda, projurila pored njega i munjevito se
smestila u mercedes na suvozačevo sedište.
Zavezala je sigurnosni pojas i ostala da mirno sedi na sedištu,
zagledana na put ispred sebe. Nije se ni pomerila, kada se Kliford sagnuo i
kucnuo o prozor sa njene strane.
Pritisla je dugme za automatsko otvaranje prozora, a onda se
hladnokrvno zagledala u Klifordovo ozbiljno lice. - Hoćeš da ja vozim? -
upitala je drsko, praveći se kako u njenom ponašanju ne postoji ništa
neobično.
- Hteo sam da pozdravim Alana, Tajra - objasnio joj je mirno, ne
komentarišući činjenicu da se ni njih dvoje nisu pozdravili.
 - Znam da umireš sa konvencijama, Kliforde, ali ja predlažem da
preskočimo protokol. On bi te, uostalom, previše koštao. Kao što ti je
dobro poznato, vreme je novac, posebno u situaciji kao što je ova.
- A kakva je ovo situacija?
- Ovo je situacija u kojoj ne znaš da li te od dobijanja Alanove banke
dele dani, meseci ili godine. Ne znam baš mnogo o bankarskom
poslovanju, ali pretpostavljam da svaka prolongirana neizvesnost košta
gomilu novca.
Kliford se počeškao po nosu i oblizao jezikom gornju usnu. - Znači...
Zato si onako furiozno uletela u kola? Da bi mi pokazala kako si svesna
mog nestrpljenja, po pitanju definisanja našeg odnosa?
- Hoćeš li ti da sedaš za volan, ili nećeš? - upitala je nabusito, svesno
izbegavajući traženi odgovor.
- Ne, neću - saopštio joj je sa iritirajućom nonšalancijom. - Idem da
pozdravim Alana. Sva sreća da si prokužila moju sklonost ka
udovoljavanju konvencijama, Tajra. Sa tom svešću, pretpostavljam kako
će ti biti lako da me čekaš u kolima, puna razumevanja za moje ponašanje.
Nakon tih reči Kliford je laganim, neusiljenim korakom odšetao do
ulaznih vrata kuće i još jednom, toga dana, pozvonio na njih.

* * *

Prvih pet minuta, koje je provela sama u kolima, Tajra nije pokazala
nijedan znak nervoze. Uzdala se u Klifordovo džentlmentstvo i očekivala
da ga ugledala svakog trenutka.
Ne, on definitivno nije muškarac koji bi ostavio damu da ga čeka, ma
iz kog razloga, tešila je sebe unarednih desetak minuta. Sigurno ga je Alan
zadržao u vezi nekog neodložnog posla, razmišljala je dalje, sve
nervoznije kršćei prste.
Nakon petnaest minuta čekanja, njena vrela krv je eksplodirala i ona
je kao furija uletela u kuću. Bez zaustavljanja je produžila do salona, u
kojem je zatekla neočekivani prizor. Alan i Kliford su sedeli udobno
zavaljeni u stilskim foteljama, ispijali rashlađeni viski i smejali se na sav
glas! Bilo je više nego očigledno da nijednog trenutka nisu spomenuli
ništa u vezi sa poslom ili nekom drugom temom, koja bi se mogla smatrati
za hitnu.
Ukrstila je ruke na grudima i ljutito cupnula stopalom o pod. -
Kliforde, dragi... - ironisala je. - Bila bih ti veoma zahvalna ako bi krenuo u
restoran istog trenutka. Znaš, malo sam gladna...
 Poslednju rečenicu izgovorila je sa opasnim sjajem u očima, tako da
se ona mogla protumačiti i kao: gladna sam i spremna da popijem tvoju
krv.
- Naravno, draga... - Kliford je prihvatio igru i bez oklevanja ustao iz
fotelje. Odložio je čašu na poslužavnik i rukovao se sa Alanom. - Drago mi
je da sam vas video, gospodine Čelzi. I, da ne zaboravim, moja majka je
rekla kako nam, vi i Tajra, svakako, morate uzvratiti subotnju posetu.
- Nemam ništa protiv, mladiću... - Alan ga je očinski potapšao po
ramenu. - Lepo se provedite, deco! - viknuo je za njima, sa osetnom
dozom zadovoljstva u glasu.
- Mladiću... - ironisala je Tajra, idući ispred Kliforda. - Koliko je
vremena prošlo, od kada te niko nije tako oslovio? Dvadeset godina?
- Znači, ti misliš da sam ja mator? - uzvratio je Kliford novim
pitanjem, dok je pomagao Tajri da se smesti u automobil.
- Zar nisi? - huktala je ona, odbijajući da pogleda u njegovom pravcu.
Kliford je upalio motor i startovao automobil. - Uskoro ćeš se uveriti
da sam u sasvim dobroj formi... Za svoje godine... - promrmljao je
polurazgovetnim glasom, koji se pomešao sa škripom automobilskih
guma.
Ipak, Tajra ga je odlično čula i razumela, iako je odlučila da se napravi
kako je prečula njegovu verbalnu pretnju. Da joj je smisao njegovog
upozorenja bio sasvim jasan, osetila je po iznenadnoj toplini, koja joj se
razlila telom.
Uprkos telesnoj prijatnosti, Tajra je zamerila samoj sebi na tako
olakom prepuštanju dejstvu Klifordovih reči. Ona je trebalo da mu prkosi
i tera ga od sebe, a ne da postane njegov plen, da kao muva utrči u
paukovu mrežu, koju su ispleli on i njen otac.
Kada su stigli pred restoran, nije znala treba li da odahne ili se oseti
još napetijom. Nije joj odgovarala neposredna blizina Klifordovog tela u
automobilu, kao ni napeta tišina, koja se nadvila nad njih.
Sa druge strane, pred njom je bilo čitavo veče u njegovom društvu, i
to je trebalo junački podneti.
 V

Poslednje o čemu je Tajra brinula, kada je izlazila po kafićima i

diskotekama sa svojim društvom, bilo je pitanje ukusnih manira njenih
pratilaca. Nikada nije obraćala pažnju na mnogobrojne sitne postupke,
koje mladića čine kavaljerom. Smatrala ih je suvišnim i beznačajnim,
opterećujućim i demodiranim.
Međutim, primetila je kako joj neobično godi kavaljerstvo, kojim ju je
Kliford obasipao od trenutka kada su se parkirali pred restoranom.
Njegovo pridržavanje vrata, praćenje kroz restoran, izvlačenje stolice,
naručivanje aperitiva i izbor jela, kao i sve drugo što je činio sa stilom i
bez napora, učinili su da se oseća veoma prijatno i počastvovano. Odmah
je uočila razliku između mangupske nemarnosti njenih bivših mladića i
vrhunske uglađenosti Kliforda Kartvrajta.
Tajra se pomalo zabrinula za sebe. Jer, nekada se svemu onome, što je
Kliford maestralno demonstrirao te večeri, smejala na sav glas, a eto je
odjednom kako postaje zadivljena i uživa u statusu dame.
Brzo je ispila tek donešeni viski i spremno zatražila još jedan. Svoju
potrebu za alkoholom tumačila je začetkom realizacije već skovanog
plana o pijanstvu, nikako istinskom potrebom za jakim pićem. Imala je
najozbiljniju nameru da se Klifordu prikaže kao poročna osoba, što bi ga,
možda, odvratilo od želje za ženidbom sa njom.
- Pa, Tajra... - počeo je Kliford ljubazno, kada se kelner udaljio od
njihovog stola. - Da li ti se dopada ovo mesto?
Slegla je ramenima, namerno ga vređajući. - Ovo nije mesto po mom
ukusu, ali, čini mi se da ću preživeti.
- Oh, to je dobra vest - uzvratio je mirno, bez imalo poruge u glasu. -
Voleo bih da mi ispričaš nešto o sebi. Već su mi poznati neki od tvojih
biografskih detalja, ali to nije ono što me interesuje.
- A šta te interesuje? - nadovezala se nabusito, ispijajući viski.
- Odrasla si u Americi, zar ne?
- Da, živela sam tamo do svoje petnaeste godine. Kada se moja majka
preudala, preselila sam se ovde, u London, kod oca. Ali, pretpostavljam da
to već sve i sam znaš.
Kliford je primetio kako Tajru obuzima talas nervoze i pitao se da li je
pametno da nastavi sa započetom temom. - Tačnije... - počeo je oklevajući.
- Ja ne znam ništa o tome. Alanov brak je oduvek bio tabu tema za njega.
 - Ne čudim se što tata ne priča o svom braku sa mojom majkom. On je,
pre svega, bio kratkotrajan, ali pun strasti i fatalnih osećanja. Prava je
šteta što su oboje bili tvrdoglavi i uporni da sačuvaju sebe za njih same,
umesto da se, sa svim svojim razlikama, integrišu u neraskidivi bračni
savez.
Kliford je iznenađeno pogledao u Tajru. - Sa svim svojim razlikama? -
ponovio je upitno, ali nežno, bez ružne znatiželje.
Tajra je klimnula glavom i željno ispila novi gutljaj viskija. - Da li bi ti
sve bilo daleko jasnije, odmah ću ti reći kako sam ja u potpunosti
nasledila majčinu prirodu. Ona je večiti hipik, boem i lutalica, osoba koja
prezire sve što je ustoličeno, sve što je konačno - tada se Tajra setno
nasmejala. - Možeš misliti koliko joj se tada dopao, kada je pristala da se
uda za njega.
- Ali, gde su se upoznali?
- Ovde, u Londonu. Mama je doputovala u Englesku kao prateći član
nekog benda, koji je imao turneju po Evropi. Tada je imala već 38 godina i
sa ponosom je isticala svoje devojaštvo. Poslednja stvar, koju je očekivala
od života, bilo je udaja. Ali, tati prosto nije mogla da odoli. On je,
očigledno, bio sve ono, što je ona odbijala da prizna da joj treba. Neko ko
joj je ponudio siguran dom, pažnju, nežnost i udoban život - zastala je i
duboko uzdahnula. - Uglavnom, ubrzo je shvatila da to ipak nije pravi
život za nju. Vratila se u Ameriku, nekoliko meseci pre mog rođenja.
Nikada više nije došla u London, ali je zato tata dolazio u San Francisko,
gde smo najduže živeli.
- Ta priča, Tajra... O tvojim roditeljima... - Kliford se zamišljeno češkao
po bradi. - Ona liči pomalo na priču o nas dvoje...
- Nas dvoje? - ponovila je podrugljivo, praveći ružnu grimasu na licu. -
Izgovorio si to, kao da među nama već postoji neka veza.
- Da, u pravu si - nehajno je odmahnuo rukom. - Ipak, dok si govorila
o razlikama među svojim roditeljima, pomislio sam kako je ta priča slična
onoj, koja se, upravo, odigrava među nama dvoma. Ti si slika i prilika
svoje majke, a ja pomalo ličim na Alana. Mislim tu, pre svega, na njegovu
prirodu i karakter.
- Među nama dvoma se, još uvek, ne odigrava ništa, Kliforde Kartvrajt
- podsetila ga je Tajra grubo, sve vreme se mršteći na neprijatan način,
koji je ružio njeno lepo lice. - Sem toga, čak i da se ostvari plan, skovan
između tebe i mog oca, on nikada neće ličiti na ono, što se odigralo
između mojih roditelja. Jer, oni su se, naime, ludo voleli. Kratko, ali ludo i
burno. To se nama dvoma nikada neće dogoditi.
 Kliford se oslonio laktovima na sto, a onda je spustio bradu na
izukrštane prste. Uputio je Tajri pogled savršene mirnoće, sa nešto
skupljenim očima.
- Zašto tako govoriš, Tajra? - lenjo ju je upitao. - Zar nisi sposobna za
ludu i burnu ljubav?
- O, ho, ho!!! - nasmejala se preglasno i time skrenula pažnju na sebe.
Iako su ona i Kliford sedeli u dnu restorana i bili prilično zaklonjeni
od većine gostiju, nekolicina među njima su joj dugim i opominjućim
pogledima jasno stavili do znanja da je preterala.
- Ne priliči ti uloga promašenog zavodnika koji se pravi blesav,
Kliforde! - nastavila je Tajra sa svojim verbalnim tiranisanjem. - Nemoj mi
reći kako očekuješ da ja padnem na tvoju provokaciju?!
- Ne znam o čemu govoriš - rekao je Kliford umorno i otpio gutljaj
viskija.
- O tome da nameravaš da me proglasiš za emotivnog invalida, ako se
utvrdi da se nipošto ne mogu zaljubiti u tebe!
- Sama si rekla nešto u tom smislu. Ja sam se samo nadovezao na
tvoju izjavu.
- Ja nisam rekla kako nisam sposobna za ludu i burnu ljubav! Rekla
sam samo da je nikada neću podeliti sa tobom! Eto!
Kliford je i dalje demonstrirao zadivljujući nivo spokojstva. - Što se
mene tiče, Tajra, to je poslednje, što bih očekivao od buduće supruge. U
bračnom životu su daleko značajniji neki drugi elementi, kao, na primer,
razumevanje i uzajamno poštovanje. Ljubav, a posebno ona burna, se lako
potroši, dok je razumevanje nešto što ima trajnu vrednost.
Tajra mu je uputila pogled pun otvorenog prezira. - Govoriš kao da
imaš sto godina, Kliforde. Razumevanje i poštovanje... - imitirala je njegov
glas sa podrugljivom intonacijom. - Tome svemu je nedostajala samo
odanost, pa da se napravi spisak vrlina dostojnih natpisa u spomenaru
ljubavnika iz gerontološkog centra!
Poslednja Tajrina opaska izmamila je Klifordu osmeh. Iskreni osmeh,
kojim je uspeo čak i da zbuni zahuktalu Tajru. Ona je morala da primeti
kako mu lepo stoji kada je opušten i kada dozvoli sebi malo prizemne
zabave.
- Dakle... - počeo je tiho, ne prestajući da je gleda toplo, sa osmehom u
očima. - Nisi od onih, koji glasaju za vernost?
- Naravno da nisam! - spremno je potvrdila, misleći kako će mu se,
nakon te izjave, pouzdano zgaditi. - Ja sam od onih koji misle da se živi
samo jednom, i da je u tom životu pametnije iskoristiti svaku šansu za
dobrom zabavom, nego se gušiti u čednom braku i brojati propuštene
prilike.
- Aha... - potvrdio je bez imalo zgroženosti. - A šta bi se dogodilo ako
bi se udala za nekog, ko bi ti u braku obezbedio sve što ti je potrebno? Čak
i dobru zabavu.
Tajra je zabacila glavu i nasmejala se pomalo izveštačeno. - Posle
takve izjave, Kliforde, još ću, zaista, i pomisliti da si zabavan... Jednom
rečju, imaš smisla za humor, da ne govorim o tome koliko je tvoja lažna
skromnost smešna i neprimerena.
Posegla je za torbicom, izvadila žvakaću gumu i strpala je u usta.
Krenula je da žvače zvučno i pomalo prostački, na način koji je svakog
mogao da iziritira.
Gotovo istog trenutka kelner je prišao njihovom stolu i počeo da
servira večeru. Kada se on udaljio, Tajra je hladnokrvno izvadila svoju
žvaku i zalepila je za obod tanjira. Pogledala je u Kliforda na izazivački
način, ali je on već bio zaokupljen svojom porcijom. To je, za Tajru, bio
signal za smišljanje novih, još gnusnijih postupaka.

* * *

Večera, koja se sastojala od pirjanih dagnji i odgovarajućih priloga,

protekla je u demonstriranju Tajrinih ludosti. Jela je prstima, mljackala,
komentarisala ukus hrane otvorenim ustima, pila velike količine vina i
približavala se kritičnoj tački blagog pijanstva.
Kada je završila sa jelom, zadovoljno se potapšala po stomaku i
ponovo strpala žvaku u usta. - Oh, ovo je bilo zaista dobro - rekla je sa
uzdahom. - Nadam se da ti nije smetalo što sam bila krajnje opuštena za
stolom, Kliforde?
Pogledao ju je odsutno i dalje držeći svoj pribor za jelo na uglađen i
otmen način. - Ne, nije. Drago mi je da si opuštena sa mnom. To je dobar
znak.
Divno, Tajra je ljutito progunđala u sebi. Sada sam, zaista, naletela na
tanak led.
- Ja... Imam nešto da ti poverim... - krenula je da se izmotava, glumeći
lažnu stidljivost. - Mislim da bi to, svakako, trebalo da znaš o meni...
- Da? - upitao je sa izdignutim obrvama.
Ona je, na iskarikirani način, postiđeno oborila glavu. - Ja hrčem kad
spavam, Kliforde. Imam neku nosnu devijaciju. Ako se budemo, mislim...
 - Nema problema, Tajra - odvratio je Kliford spokojno, brišući usta i
posežući za čašom vina. - I ja hrčem. U to ime... - podigao je čašu na
zdravicu. - Živeli hrkači!
- Stvarno hrčeš? - Tajra se neoprezno upecala, pokazavši iskreno
interesovanje za odgovor.
- Tako mi bar kažu... - počeo je, ali je naglo ućutao.
Ona je odmah suzila pogled i nagla se sumnjičavo ka njemu. - Ko ti to
kaže, Kliforde? Tvoje ljubavnice?
- Ne. To mi kaže mama, koja me uvek uspavljuje šoljom toplog mleka i
pročitanom bajkom - šegačio se. - Ujutru mi obavezno ispriča kako sam
već na polovini bajke zahrkao, ne sačekavši da čujem njen kraj.
Tajra je tada besno zaškrgutala zubima. - Slušaj me dobro, Kliforde.
Ako nastavimo da izigravamo buduće potencijalne supružnike, dobro se
pazi da te ne uhvatim na delu sa nekom od onih, koje bi mogle da
posvedoče ponešto o tvom zvučnom spavanju. Ne dozvoljavam da me
kompromituješ pred ocem, ako ništa drugo.
Iznenadan blesak u Klifordovim očima stavio je Tajri do znanja da je
malo preterala. - Da te ne poznajem, Tajra, rekao bih da si ljubomorna -
primetio je hrapavim glasom, pažljivo joj se zagledajući u lice.
- Šta ti to znači, da me ne poznaješ? Naravno da me ne poznaješ! A o
tome da sam ljubomorna nema ni govora! Ja samo želim da zaštitim svoj
ugled, baš me briga da li neka žena uživa u tvom hrkanju ili je to pak
nervira.
- Sva sreća da i ti hrčeš, pa ćemo tako hrkati u duetu - primetio je
Kliford sa smišljenom bezazlenošću. - Mnogi brakovi pucaju zbog takvih
problema, a naš ima šanse da upravo zbog toga bude sklopljen.
Tajra je srdito bacila na sto salvetu, koja joj je do tada ležala preko
krila. - Baš si sladak! - narugala se ironično. - Već zamišljam svoj razgovor
sa nekom prijateljicom. Ona će me pitati: zašto si se udala za Kliforda? A
ja ću reći: zato što hrče, baš kao i ja! Eto ti, gde smo nas dvoje pronašli
ljubavnu idilu. U hrkanju!
- Do pre samo nekoliko minuta izgledalo je kako nas ništa ne
povezuje. Sada smo pronašli zajedničku tačku.
- Ja se često opijam, Kliforde! - Tajra je odlučila da krene u napad. - A
ti?
- Mm... Ponekad...
- Od dvadesete godine idem na psihoterapiju! - bez oklevanja je iznela
novu, unapred smišljenu laž. - To je zato što imam sklonost ka histeriji i
neartikulisanom ponašanju.
 Kliford je, u izrazu ravnodušja, izvio donju usnu. - Lično mi ne smeta
to što tražiš stručnu pomoć za sebe. Naprotiv. Drago mi je što radiš na
svom problemu i boriš se sa svojom naravi.
- Kliforde... Mislim da ti je moj otac već rekao da sam jedna uboga
besposličarima. Ništa ne radim i obavezno spavam do podneva!
- Ja do podneva već zaradim gomilu funti.
- Znači da ti nije potrebna žena koja je lenja!
- Dovešću ja tebe u red.
Tajra je tada sva pocrvenela od besa. - Šta si rekao?
- Rekao sam...
- Znam šta si rekao, do đavola! Samo, upozoravam te.... - podigla je
kažiprst na upozoravajući način, šišteći kroz zube. - Pripremi se za svoj
poraz. Ja nikome nisam dozvolila da me izmeni, pa neću ni tebi.
- Šalu na stranu, Tajra - Kliford se naglo uozbiljio. - Zašto već nisi
zaposlena?
- Zato što svi žele da rade samo da bi ostvarili uspeh u društvu. Svrha
uspeha je samopotvrđivanje, a ja nemam nikakvu potrebu za tim.
- To je zato što si sigurna u sve svoje mnogobrojne vrline? - upitao ju
je Kliford sa primetnom dozom ironije u glasu.
- Da, između ostalog i zbog toga - potvrdila je nabusito.
- Zar ti nije palo na pamet da ljudi rade kako bi obezbedili sredstva za
život?
- Palo mi je na pamet, međutim, ja ne moram da radim da bih
preživela.
- Zato tvoj otac mora da radi za vas oboje.
- Ne pokušavaj da mi popuješ, Kliforde - opomenula ga je srdito. -
Dobro znam da je moj otac okružen gomilom advokata, koji odrađuju
posao umesto njega. On je, u banci, praktično samo počasni supervizor.
Zbog mene nikada nije morao da prolije ni kap znoja.
- Kada budem preuzeo Alanovu banku, otpustiću sve te advokate i
krenuti da potpuno sam odrađujem sve poslove - objavio je Kliford mirno,
bez ikakvog prizvuka uvredljivih insinuacija.
- Pre toga ćeš morati da se oženiš sa mnom - Tajra ga je ošinula
pogledom punim zločestosti.
- Naravno. I učiniću to sa zadovoljstvom.

* * *
 - Ti si nemoguć! - Tajra je besno ustala od stola. - Hoću da odmah
krenem kući!
- Kako ti kažeš, draga... - ironisao je Kliford, pozivajući kelnera da bi
platio račun.
Kada su izašli iz restorana Tajra je, uz dosta pljuvačnih sokova,
ispljunula svoju žvaku na uglačam mermer, pred očima nekoliko
zgranutih prolaznika. Primetila je kako se Kliford bezobrazno iscerio na
taj njen potez, i time joj jasno stavio do znanja da je stekao imunitet na
njene svinjarije.
Šta sada da radim, zapitala se Tajra pomalo zbunjeno. Sa zebnjom u
srcu je pomislila kako će svaki dalji_ pokušaj, da ogadi sebe u Klifordovim
očima, biti čist promašaj. On je naumio da se oženi njom, pa makar ona
bila i najveća belosvetska prostakuša i osoba sklona incidentima svake
vrste.
Nije mu uputila čak ni oproštajni pozdrav, kad ju je dovezao kući.
Brzopleto je otkopčala sigurnosni pojas i bez oklevanja iskoračila iz
automobila. Zalupila je vrata za sobom, ne mareći za mogućnost da
bukom probudi nekog iz kuće.
Iz prizemlja je, pogledom kroz prozor, otpratila Klifordov mercedes
kako, nečujan i moćan, izazi iz dvorišta na ulicu. Začudo, jedno pitanje joj
se odmah nametnulo samo od sebe: kuda je Kliford sada otišao? Pogledala
je na zidni sat i zaključila kako ima još čitavih trideset minuta do ponoći.
Bilo je rano za spavanje, čak i za jednog Kliforda, kome je radni dan trajao
bar 12 sati.
Uzdahnula je i teškim korakom se odvukla u svoju sobu. Ako Kliford
ima ljubavnicu, kakva je ta žena, bilo je sledeće pitanje koje je krenulo da
je muči. Mogla je bez poteškoća da zamisli njegove seksualne partnerke:
neaktivne u postelji, pomalo stidljive, bezglasne. Vodile su ljubav u
apsolutnom mraku i uvek u krevetu.
- Bah! - Tajra je glasno progunđala, odmahujući rukom.
Šta me se tiče što Kliford Kartvrajt ima pored sebe žene, koje mogu da
posvedoče o njegovom ljubavnom umeću ili hrkanju, Tajra se zapitala
samokritično. Odlično je znala kako bi mogućnost da Kliford ima stalnu
ljubavnicu mogla samo da joj ide u prilog, ništa sem toga. U tome je videla
šansu da zadrži svoju slobodu.
 VI

Nakon duge i slabo prospavane noći, Tajra se, narednog jutra, umornim
korakom dovukla u kuhinju, kod Margaret. - Treba mi jedna trodupla kafa
- zatražila je od domaćice, sedajući za kuhinjski sto i prostirući se po
njemu. - U protivnom ću zaspati - pripretila je dremljivo.
- Je li? - Margaret se podbočila rukama o svoje pozamašne bokove. - I
šta ja sada treba da uradim? Da izvučem skuvanu kafu iz čarobnog šešira?
- Ne, ne, samo odmah pristavi vodu, molim te - uzvratila je Tajra
mazno meškoljeći se na sopstvenoj ispruženoj ruci.
Domaćica je spremno učinila ono što je Tajra zatražila od nje. Odmah
je iznela na sto i dve šolje, nakon čega se spustila na slobodnu stolicu.
- Pa, pričaj mi kako je protekla sinoćna večera sa gospodinom
Klifordom, dušo? Treba li da šijem svečanu haljinu za svadbu ili ne?
Vidno namrštena, Tajra se uspravila na stolici. - Prokletnik... Ima
ljubavnicu, a želi da se oženi sa mnom... Margaret joj se zagledala u lice. -
Šta ti je, dušice? - upitala ju je na zadirkujući način. - Jesi li ti malčice
ljubomorna?
- Taman posla! - odgovorila je Tajra sa prenaglašenom odrečnošću. -
Meni, u stvari, i odgovara da je on zauzet. Tako ću ga se lakše rešiti.
- On da želi, on bi se već oženio tom svojom ljubavnicom - primetila je
Margaret bezazleno.
- Možda on i želi, ali ljubavnica nema banku, kao što je ja imam - Tajra
je uzvratila sa gorkim sarkazmom.
- Znači, Kliford je i dalje u svom ženidbenom zanosu?
- Oh, ne pitaj! - Tajra je naglo ustala od stola, da bi sama zakuvala
kafu.
- Pokušala sam da mu se ogadim na bezbroj sitnih svinjarija, ali ih je
on, očigledno, prozreo, tako da je prestao da reaguje na njih.
- A šta si to radila, kako bi ga naterala da te se odrekne?
- O, svašta! Podrigivala sam, srkala i mljackala, pljuvala po ulici,
izražavala se žargonski, predstavila sebe kao alkoholičarku. Čak sam
izmislila i da hrčem!
- Hi, hi, hi! - domaćičino krupno telo je prosto poskakivalo na stolici
od smeha. - To sve tako liči na tebe, dušo!
- Moram da smislim nešto drugo, da bih ga odbila od sebe - izjavila je
Tajra, završavajući sa kuvanjem kafe.
 - A šta to?
- Još uvek ne znam - požalila se, sipajući kafu u šoljice.
- Zašto ga ne bi potukla njegovim sredstvima?
Tajra je naglo pogledala Margaret. - Ne znam na šta misliš...
- Na ljubavnika! - objavila je domaćica trijumfalno. - Izmisli ga, ako ga
već nemaš. Mada, čini mi se da ne oskudevaš u udvaračima.
- Tačno! - sva ozarena od dopadljivosti nove ideje, Tajra je glasno
uskliknula. - Kako se sama nisam setila tako gnusne ideje?! Potpuno si u
pravu, Margaret. Kliford će se vrlo brzo upoznati sa nekim od mojih
drugara, koga ću privremeno unaprediti u ljubavnika. Samo, moram to
veoma pažljivo da izvedem. Mislim, da ne bude previše očigledno.
- Ah, znam da grešim, ali, otkriću ti još nešto, dušo... - Margaret je
srknula gutljaj kafe i poverljivo se nagla ka Tajri. - Slučajno znam da
gospodin Kliford redovno ruča u restoranu „Skajlajt”, koji se nalazi u
Bond stritu. On tamo odlazi oko dva sata popodne u društvu svojih
najbližih saradnika. To mi je poverio gospodin Alan, kada se, jednom
prilikom, pridružio gospodinu Klifordu na ručku.
Domaćica nije ni stigla da završi svoje izlaganje, a pred Tajrinim
očima je već zaigrala slika Klifordovog pobesnelog lica, pred kojim se
odigravala nemila scena, u vidu njenog ljubakanja sa izmišljenim
ljubavnikom. Oči su joj se zločesto suzile i ona je, na trenutak, izgledala
kao najkrvaviji dželat pred važnu egzekuciju.
- To bi, zaista, trebalo da urodi plodom... - mrmljala je zadovoljno,
ispijajući kafu u kratkim gutljajima. - Jedan Kliford Kartvrajt nikada ne bi
oprostio svojoj potencijalnoj ženi ljubakanje sa drugim muškarcem, i to
na javnom mestu...
Margaret je, sa obe svoje, ščepala Tajrinu ruku. - Obećaj mi da me
nećeš odati gospodinu Alanu - zavapila je. - Znam da sam pogrešila što
sam ti otkrila sve ovo, a, takođe, znam da mi on nikada ne bi oprostio,
kada bi saznao ko je tvoj saučesnik u gnusnom zločinu.
- Gnusnom zločinu? Prejaka reč, ako mene pitaš.
- Ali, ja, takođe, poput gospodina Alana, želim da se ti udaš za
Kliforda, dušo. Kao što sam ti već rekla, smatram ga idealnim muškarcem
za tebe. Samo... - lice joj je naglo smekšalo - s obzirom na to da te volim,
spremna sam da učinim sve ono, što bi te učinilo srećnom.
- Ja ću biti veoma srećna, ako ne budem morala da se udam za
Kliforda - izjavila je Tajra ozbiljno, a onda je u jednom gutljaju iskapila
kafu iz šolje i napustila kuhinju.
Dok je išla ka svojoj sobi, da bi iz telefonskog imenika odabrala
pogodnog izmišljenog ljubavnika, Tajra je priznala sebi kako i nije baš
previše sigurna u sreću, za koju je verovala da bi joj bila zagarantovana
Klifordovim odbijanjem. Neželjeni nalet kolebljivosti zbunio ju je i
razljutio, a da ona nije znala odakle ta kolebljivost potiče, šta joj je uzrok.
I, uostalom, šta će biti njena posledica?

* * *

Kada je predveče, odmah po zalasku sunca, Kliford nenajavljen došao

u njen dom, Tajra je znala da će, ako želi nešto da uradi, to morati da
uradi pod hitno. Jer, iz Klifordovog elegantnog izgleda, svečanog
ponašanja i čitavog odlučnog stava, jasno je naslutila razlog njegove
posete.
Zato se nije previše iznenadila kada je on, nakon što su se smestili u
salon i otpili po gutljaj dobrog skoča, izvadio iz džepa kutiju, u kojoj je bio
verenički prsten.
- Dakle, Tajra... - počeo je on sa prenaglašenom dramatizacijom,
okrećući kutiju ka njoj. - Vreme, koje smo proveli zajedno, iako kratko i
pomalo haotično, samo je još više utvrdilo moju želju da se oženim s
tobom. Smatram da si ti jedna bistra i zrela osoba, sa fantastičnim
potencijalima u sebi. Voleo bih da sa jednom takvom osobom provedem
čitav život. Zato, ako pristaješ, bio bih veoma počastvovan da postanem
tvoj muž.
Da nije osetila kako je guši nalet panike, Tajra bi pouzdano prasnula u
grohotan smeh. Čitava situacija joj je bila bolno komična, gotovo je žalila
što je njen direktni akter, što čitavu scenu ne može da posmatra sa strane,
kao neko ko je neutralan.
Već je bilo dovoljno smešno Klifordovo ultraelegantno i skupoceno
odelo, smrtno ozbiljno lice sa tragovima nekog zanosa na sebi, njegovog
uparaden stav i držanje ustreptalog prosca, i svemu tome gotovo i nije
trebalo dodatak, u vidu teatralno izgovorene bračne ponude.
Za razliku od Kliforda, koji je sav bleštao i mirisao, Tajra je bila
obučena u uzane, izbledele i pohabane farmerke, kao i u najobičniju,
pamučnu majicu, u kojoj se osećala izuzetno prijatno i koju je rado nosila
po kući. Kosa joj je bila pokupljena u rep, na nogama je nosila šljampave
papuče, dok joj je izraz lica bio pomalo tup, a, svakako, nije bio nimalo
svečan.
Pogledala je u prsten i za trenutak zadržala dah, s obzirom da ju je
potpuno zasenila lepota velikog, sjajnog dijamanta, maestralno
ugrađenog u platinu. Prsten joj se zaista dopao, ali, nekako nije mogla da
ga vidi na svojoj ruci.
 Do đavola, opsovala je u sebi, ako se ikada udam, biće to samo iz
ljubavi, najednom je podsetila samu sebe na svoj stari zavet.
- Hvala ti, Kliforde... - konačno se oglasila, nakon dužeg oklevanja. -
Veoma si... ljubazan... Samo, čini mi se da si malo požurio sa svojom
prosidbom. Nas dvoje se još uvek nismo upoznali u dovoljnoj meri, da bi
zaključili kako smo pogodni za buduće supružnike.
Kliford se tada udobnije smestio u fotelji i sasvim uronio u njen
naslon. Držao je noge malo raširene, jedna ruka mu je ležala na držaču
fotelje, dok se drugom zamišljeno češkao po obrazu. Delovao je veoma
privlačno, muževno i markantno, lice mu je bilo izražajno, sa
zadivljujućom dozom staloženosti na sebi.
Posmatrajući ga, Tajra se malo uzvrpoljila na svojoj fotelji. Nije joj se
dopao njegov dug i ispitivački pogled, osećala je snagu tog pogleda i
njegovu moć da je potpuno raskrinka.
- Treba da znaš nešto, Tajra... - Kliford joj se otegnuto obratio, ne
prestajući da joj pogledom fiksira lice. - Ja nemam nikakvih dilema, po
pitanju namere da se oženim tobom. Smatram da si više nego podobna
osoba da mi budeš supruga.
- A tatina banka je više nego podobna da postane tvoja banka! -
uzviknula je, pomalo ojađeno.
- Reći ću još samo ovaj put i nikada više: ne želim da se oženim
tobom, da bih se dočepao Alanove banke. Samo sam zaključio kako bi, naš
brak, predstavljao idealno rešenje za najbezbolniju integraciju. Siguran
sam kako ti je više nego jasno da ja ne gajim iluzije o nekoj velikoj ljubavi,
koja bi prethodila mom braku. Ja sam praktičan tip, Tajra. Za mene je brak
izraz životne potrebe, nikako posledica romantične avanture. To, naravno
ne znači da se unapred odričem mogućeg rađanja ljubavi između nas
dvoje. Što se mene lično tiče, učinku sve, ne bih li te učinio srećnom i
zadovoljnom suprugom. Toliko.
- Ali, Kliforde! - Tajra je već padala u vatru, iznervirana njegovom
odlučnošću i neumoljivošću. - Nas dvoje se nijednom nismo čak ni
poljubili! Da ne govorimo o tome kako postali ljubavnici! Seks je veoma
važan deo svakog braka, i ako tu stvari ne štimaju kako treba, sve drugo,
takođe, počinje da škripi. Šta ako se, nakon venčanja, ustanovi da imamo
različite seksualne afinitete?
- Što se mene tiče, nema nikakvih problema da pre braka iskusimo
kako bismo funkcionisali kao ljubavnici - rekao je mirno, hladnim i
ravnim glasom, kao da govori o otvaranju zajedničke štedne knjižice ili
nekom drugom problemu formalne prirode.
- Provešćemo jednu noć zajedno i...
 - Kako... Kako to misliš? - Tajra se naglo stišala, šokirana Klifordovim
rezonovanjem koje je bilo lišeno svake suptilnosti. - Nemoj mi reći kako
nameravaš da mi zakažeš ljubavni sastanak u svojoj spavaćoj sobi, a onda
počneš sa vođenjem ljubavi po službenoj dužnosti?
- Ako želiš, možemo da vodimo ljubav i u tvojoj sobi. Ili u nekom
hotelu, svejedno.
Bilo je to previše, čak i od jednog Kliforda Kartvrajta. Tajra je, očima
prepunim neverice, neko vreme samo nemo zurila u njegovo spokojno i
ničim uzdrmano lice, a onda je skočila na noge. - Ne mogu da verujem! -
povikala je. - Šta si ti, Kliforde?! Robot?! Zar možeš tek tako da se
uključuješ i isključuješ, kada proceniš da tako nalaže situacija?
- Ne znam o čemu govoriš...
- Ne mogu da verujem kako si spreman da vodiš ljubav sa mnom
samo zato što znaš da to treba da učinimo pre braka?! Da li si ti nekada
čuo za spontanost?!
- Spontanost je samo izgovor za muškarce koji ne uspevaju da
kontrolišu svoje nagone. Ja sam iskusan muškarac i...
- I uključuješ se onda kada misliš da treba! - Tajra je dovršila umesto
njega.
- Ne, samo hoću da kažem kako nisam rob seksualnih nagona. Volim
da vodim ljubav, ali zna se kako se to čini, i gde se to čini.
- Dobro! - Tajra je ratoborno ukrstila ruke preko grudi. - Hajde da bar
pitanje naše seksualnosti razmotrimo na verbalnom planu. Reci mi,
Kliforde, kako voliš da vodiš ljubav i gde to voliš da činiš?

* * *

On se malo promeškoljio u fotelji, ali nije pokazao nelagodnost pred

postavljenim pitanjem. Spojio je prste na rukama, kao da se nalazi pred
govornicom na nekoj konferenciji i nakrivio malo glavu ustranu.
- Nema tu šta mnogo da se kaže... Ja nisam neki seksualni
egzibicionista, odmah da se razumemo. Za mene je krevet u intimi
spavaće sobe najbolje mesto za razmenu nežnosti. Eto... - završio je uz
dubok uzdah i kratko sleganje ramenima. - To bi bilo to... Otprilike... Čak...
Mislim da bi to bilo sve... Da... To je sve...
Izraz na Tajrinom licu poslao mu je vrlo jasnu i preciznu poruku: ako
je to zaista sve, ne žuri mi se da to isprobam.
- A ti? - Kliford se naglo uspravio u fotelji. - Sada je red na tebi da se
izjasniš.
 Sada je vreme da te dokusurim, proletelo je kroz Tajrinu glavu, dok
su joj oči poprimale sve satanskiji sjaj. - Pa, sa mnom je stvar malo...
drugačija... - počela je arogantno, nesvesno se isprsivši. - Dakle, ja jesam
seksualni egzibicionista, odmah da se razumemo... - izgovorila je u
njegovom stilu. - Najviše volim da vodim ljubav u položajima koji prkose
zakonima fizike. Takođe...
- Šta? - Kliford je gotovo pocrveneo. - U kakvim položajima?
- Nevaljalim - objasnila je kraće, uz tipično žensko, bezobrazno,
zavodljivo cerekanje. - Ne plašim se eksperimenata i odstupanja od onoga
što je uobičajeno. Prezirem sve što je tradicionalno, a i krevet spada u to.
- Pa gde onda... Mislim, na kom mestu...
Ispućila je usta i za trenutak mangupski izdigla obrve. - Svugde... -
promrmljala je napuklim, hrapavim glasom, uputivši mu izazivački
pogled. - Apsolutno svugde... Odnosno, na mestima na kojima me nagon
savlada... Nagon, kojem se, inače, nikada ne opirem... Za razliku od tebe...
Sada će me pouzdano ostaviti na miru, Tajra se usudila da zaključi, s
obzirom da je izraz Klifordovog lica dovoljno govorio tome u prilog.
Njegovo bledilo, blaga pometenost, uskomešan dah i privremena
zanemelost, bili su pouzdani znaci da je, za njega, sve ono što je ona
izgovorila u potpunosti neprihvatljivo.
Naglo se trgao nakon nekoliko dugih sekundi, a onda se prokašljao i
takođe, se sam isprsio. - Nema problema, Tajra - rekao je ubedljivo,
upravo ono što je ona najmanje očekivala da čuje. - Obećavam da ću, sa
proteklim vremenom, učiniti sve da usaglasimo naše želje i potrebe. Ti me
fizički dovoljno inspirišeš na to i...
- Molim? - Tajra se glupo zagledala u njega. - Hoćeš da kažeš da ti se
fizički dopadam?
- Zar si sumnjala u to?
- Naravno da sam sumnjala! - odvratila je pomalo uvređeno, ne
shvativši, u prvi mah, da je pokazala Klifordu kako je pogođena njegovim
večito pristojnim pogledima.
Jedan kraj Klifordovih usana se podigao naviše. - Ako sam te do sada
lišavao svojih zadivljenih pogleda, to je bilo zato što sam te poštovao i što
sam se uzdržavao zbog Alana. Možda te nikada nisam svojski odmerio,
međutim, više sam nego siguran da imaš prelepo, privlačno telo. A sada
bih voleo da te poljubim, ako nemaš ništa protiv.
Ustao je i ostao da stoji pored fotelje, dok je Tajra izgarala u svojoj
nemoj histeriji i kompletnom očajanju. Poželela je tada da udari Kliforda,
nikako da ga poljubi. Jer, upravo joj je pokazao kako ga ništa ne može
odvratiti od namere da se oženi njom. Ništa, pa čak ni saznanje da će
morati seksualno da je zadovoljava na načine, koji mu nipošto nisu bili po
volji.
Tajra je shvatila kako joj je ostao još samo jedan adut u ruci: javno
pojavljivanje sa lažnim ljubavnikom. Bacila je pogled na verenički prsten,
odložen na stolu, i shvatila kako će Klifordova potrešenost njenim
neverstvom i nemoralnim ponašanjem biti višestruko snažnija ako njih
dvoje postanu verenici.
Poznavajući Kliforda, mogla je da računa sa tim da on, u takvim
okolnostima, ne bi mogao da joj oprosti neverstvo.
Upravo u trenutku kada se pridizala iz fotelje da bi Klifordu objavila
kako pristane na veridbu, batler se pojavio na vratima salona i uljudno je
obavestio da ima telefonski poziv.
- Javiću se iz predsoblja - obavestila je batlera, nakon čega je kratko,
ali umiljato, pogledala u Kliforda. - Izvini. Odmah ću doći.
Brzo je izašla iz salona, preuzela vezu, i užurbano obavestila
prijateljicu da će joj se javiti kasnije. Onda je trčećim korakom produžila
do kuhinje. - Treba mi beli luk! - uzviknula je sa vrata, preplašivši time
iznenađenu domaćicu. - Treba mi gomila belog luka! Brzo mi ga pronađi i
očisti, Margaret. Molim te!
- Ali, ti nikada ne jedeš beli luk!
- domaćica se iznenadila Tajrinom nalogu. - Groziš se njegovog
mirisa! Šta ti je, odjednom?
Tajra nije imala ni vremena ni živaca za objašnjavanje. Sama je
krenula da otvara mnogobrojne fioke, u potrazi za omraženim povrćem.
- Dobro, dobro, prepusti to meni... - gunđala je Margaret, i uz
negodujuće mahanje glavom pronašla glavicu belog luka i odmah krenula
da je čisti.
Tajra je, sa odvratnošću najgore vrste, krenula da tamani jedan
očišćeni češanj za drugim. Žvakala ih je dugo i uporno, težeći za tim da se
njihov miris što bolje oseti u ustima.
Kada je progutala i poslednji zalogaj, za trenutak je pomislila da će se
ispovraćati. Zbog toga je požurila nazad u salon. Jer, ako je već pretila
opasnost da se ispovraća, zaključila je kako uopšte ne bi bilo loše da to
učini pred Klifordom.
 VII

Na usnama joj je zaigrao osmeh pun drskog likovanja, kada se vratila u

salon, i zatekla Kliforda u položaju u kojem ga je i ostavila. I dalje je stajao
pored fotelje, uspravan i komično svečan, rešen da razmeni prvi poljubac
sa svojom budućom verenicom.
- Izvini što sam se zadržala, Kliforde - Tajra je prosto cvrkutala,
svesno praveći pokajnički izraz lica. - Iako sam prijateljici, koja me je
pozvala telefonom, objasnila da imam goste, ona je bila dovoljno bezočna
da me davi nekim svojim problemima. Ne ljutiš se na mene, zar ne?
Možda je Kliford bio pomalo staromodan, kada je seks u pitanju, ali je
pokazivao najvišu moguću domišljatost, pred izmotavanjem jedne mlade i
moderne devojke, kakva je Tajra bila. Ona je odavno shvatila da tek
desetak posto njenih izmotancija mogu da upale kod Kliforda, a ona koju
je upravo izvela, nije ulazila u taj konto.
- Naravno da se ne ljutim na tebe... - promrsio je sumnjičavo, jer još
uvek nije mogao da nasluti kakva se smicalica krije iza Tajrine nagle
ljubaznosti.
- Pa, Kliforde... - ona je, glumeći stidljivicu, stala pred njega i ljupko
slegla ramenima. - S obzirom da smo se, načelno, o svemu sporazumeli,
pristajem da se udam za tebe.
Kliford je suzio oči, u aktu najdublje zapitanosti, razmišljajući o tome
iza kog ćoška će naleteti na neočekivanu zaškoljicu, i to onda kada joj se
najmanje bude nadao. Trenutno mu je teren izgledao bezbedno i on je
podigao kutiju sa prstenom, rešen da uradi ono, zbog čega je došao.
Pažljivo je podigao prsten sa pliša i još pažljivije ga navukao preko
Tajrinog prsta..
Onda joj se zagledao u oči i krenuo da primiče svoje lice njenom. U
trenutku kada su im se usne spojile i Tajra ih odmah, namerno razdvojila,
otkrio je gde se nalazi podmenuta mina. Odlučio je da se ogluši na užasno
neprijatan miris belog luka, kojim je bio zasićen Tajrin dah. Krenuo je da
je ljubi nežno i predano, igrajući svojim jezikom erotsku igru po njenim
ustima.
Kada je osetio da je ona iznenađeno ustuknula, sasvim ju je obgrlio
svojim rukama i intimno je privukao sebi. Tada je njegov poljubac postao
još dublji i gladniji, tada su naleti njegovog jezika postali još žudniji.
Tajra je ispustila iz sebe prigušeni grcaj uživanja, nakon čega su njene
ruke nestale u Klifordovoj gustoj, tamnoj kosi. Potpuno je zaboravila na
svoju podlost, u vezi sa zloupotrebom belog luka, i svim srcem se predala
strasnom ljubljenju sa Klifordom.
Zažalila je kada je, u trenutku kada su se oboje ozbiljno borili za dah,
Kliford odvojio svoje usne sa njenih. - Prelazim na mirisniju
teritoriju... - promrmljao je muklo, nakon čega su se njegove usne nežno
obrušile na njen vrat.
Potpuno paralisana prijatnošću, Tajra je izvijala svoj vrat,
maksimalno ga nudeći Klifordovim toplim, umešnim usnama i njegovom
vrelom, iskusnom jeziku. Čitav vrat joj je pulsirao, čineći da se sa njegove
površine omamljujuća vrelina proširi na čitavo njeno telo. Koža joj se
palila pod Klifordovim poljupcima, njeni prsti su snažno uranjali u
njegova ramena, uzdasi su joj se otimali iz grudi. Sve je ličilo na čaroliju,
bizarnu i neobično lepu, ruženu oporim mirisom belog luka i ulepšanu
tragovima parfema na Tajrinom vratu.
Istovremeno su se odmakli jedno od drugog i pogledali se zamućenim
pogledima. Bilo je očigledno da ih je oboje iznenadila žestina strasti, koju
su otkrili u razmeni prvih poljubaca.
Tajra je, sa ogromnim zadovoljstvom, registrovala kako se Klifordove
grudi snažno nadimaju u pokušajima da obuzda uskomešani dah. I on je
delovao zbunjeno, gotovo sa nevericom je posmatrao sve reakcije
sopstvenog i Tajrinog tela na njihov ljubavni zagrljaj.
- Ako nemaš ništa protiv... - počeo je sa neprirodnom ukočenošću -
voleo bih da razmisliš o datumu našeg venčanja.
Zar nisi mogao da kažeš nešto romantičnije, Tajra se jedva obuzdala
da ga upita, priznajući sebi kako je i dalje željna Klifordovih nežnosti.
- Da, svakako... - potvrdila je odsutno, bacajući čežnjive poglede na
Klifordove usne.
- Prepuštam tebi, da obavestiš svog oca...
- Naravno...
- Ja ću još večeras objaviti našu veridbu mojoj majci i mojoj sestri.
- Učini to... - promrsila je, nalazeći se i dalje u nekom vidu zanosa.
Kliford je koraknuo prema izlazu iz salona. - Hoćeš li da me ispratiš?
Njene oči su ga dozivale da se vrati i nastavi da je ljubi, ali je njen
razum naložio drugačije. - Da, ispratiću te... - obavestila ga je nevoljno,
idući za njim.
Na rastanku je dobila samo plahi poljubac, preko usana iz kojih je
isparao miris belog luka.
Tog trenutka Tajra se zaklela da tu namirnicu, do kraja života, nikada
više neće okusiti, niti pogledati.
 * * *

Tridesetak minuta kasnije, iz duboke zamišljenosti, prenulo ju je

kucanje o vrata njene sobe. Okrenula je glavu ka vratima, žaleći što je
neko prekida u nameri da se najiskrenije obračuna sa samom sobom. Jer,
ono što se dogodilo između Kliforda i nje, ozbiljno je uzdrmalo svaku
predstavu, koju je gajila povodom njihovog potencijalnog braka.
- Slobodno! - konačno se javila, nakon što se kucanje o vrata još
jednom ponovilo.
U sobu je ušao njen otac, vidno uzbuđen i sam ustreptao. - Tajra!
Dušo moja! - uzviknuo je srećno, seo do nje na krevet i uzeo je u očinski
zagrljaj. - Upravo sam saznao za veridbu! Čestitam! Čestitam od srca!
Znam da ćeš biti srećna!
- Ali, ko ti je rekao? - upitala ga je Tajra namršteno, žaleći što je njen
otac tako rano saznao za veridbu. Ona je nameravala da sutradan, u
restoranu „Skajlajt” izvede scenu sa lažnim ljubavnikom, nakon koje bi
Kliford pouzdano raskinuo njihovu veridbu. I sada, umesto da poštedi oca
ogromnog razočarenja, Tajra je znala da će ga sa njim neminovno suočiti.
- Kliford, naravno! Sreli smo se u jednom klubu, i Kliford nije odoleo
da mi objavi vašu veridbu! Oh, Tajra, moja roditeljska nadanja su
ispunjena! Sada će sve biti u najboljem mogućem redu.
- Zašto, tata? Zašto misliš da će sada sve biti u najboljem redu? - Tajra
je bila spremna za raspravu bez kraja. - Zato što ću postati Klifordova
žena?
- Nego šta! - Alan se nije dao omesti. - Postaćeš supruga jednog
izuzetnog čoveka. Sem toga, bićeš suvlasnik nove banke, koja će se
oformiti integracijom Klifordove i moje banke.
Još uvek zbunjena i bez odgovora na brojna pitanja, Tajra je ustala sa
kreveta i odšetala se do prozora. Pogledala je napolje, u veliko, raskošno i
brižljivo negovano dvorište, kao i u iskošeno, levo krilo, podjednako
velike i lepe kuće.
Šta sada da radim, zapitala se u apsolutnoj konfuziji, ne znajući više
šta želi, baš koliko i šta ne želi. Ipak, u svoj toj zbrci, jedna potreba je
uspela da dopre do njene svesti: potreba za Kljfordovim poljupcima. Znala
je da je upravo sa njegovih usana potekla sva njena novootkrivena dilema,
ali ona nije marila, makar joj te usne sasvim pomutile pamet. Želela ih je
na svojima, želela je da im se preda u tami spavaće sobe, na krevetu, i na
način koji bi Kliford izabrao.
 - Kliford... - počela je Tajra tiho, ne okrećući se ka ocu. - On je studirao
ekonomiju, zar ne?
- Da, dušo. On je oksfordski student. I to odličan! Čak najbolji u svojoj
generaciji.
Tajra je setno uzdahnula. - Sećam se njegovog oca, gospodina Metjua
Kartvrajta... Bio je tako vitalan, pun energije, spreman da se nosi sa
najvećim aždajama u finansijskom svetu...
- Da... - Alan se pridružio svojoj ćerki kraj prozora. - Taj matori vrag
je, zaista, bio izuzetan. Još uvek mi nedostaje... Iako je prošlo čak pet
godina od njegove smrti.
- A Klifordova sestra? - Tajra je namerno skrenula sa bolne teme. -
Zaboravila sam kako se zove...
- Politi... Ona je udata već dugi niz godina i ima četvoro dece. U
finansije se razume baš koliko i ti, dušo. Tačnije, nimalo...
- Sećam se pomalo... - Tajra je morala da se nasmeja. - Čini mi se da je
prilično brbljiva i sva obuzeta svojim višestrukim materinstvom. U
svakom slučaju, potpuno je različita od Kliforda.
- Na sreću, moraću da dodam - Alan se prigušeno nasmejao.
Tajra se tada hrabro zagledala u očevo lice. - Tebi se Kliford baš
mnogo dopada?
Snažno je zaklimao glavom. - Da. Mislim da sam ti već objasnio zbog
čega.
- Jesi, jesi... - odvratila je Tajra brzo, osećajući sve veću nervozu. Sem
toga još uvek je osećala miris belog luka, koji ju je podsećao na Klifordove
poljupce. - Ja još uvek nisam večerala - nežno je uhvatila oca za ruku. -
Hoćeš li da mi praviš društvo? Čini mi se da je Margaret spremila nešto
posebno večeras.
- Možeš li da me sačekaš dok se presvučeni?
- Naravno - potvrdila je Tajra, odlazeći u kupatilo. - Do tada ću da se
umijem i operem zube... - zatvorila je vrata za sobom, a onda mrzovoljno
dodala sebi u bradu. - Bar pet puta...
 VIII

Edi Džekson, student akademije dramskih umetnosti, bio je izvrstan za

ulogu lažnog ljubavnika. Tajra ga je izabrala zbog njegovih glumačkih
sposobnosti, zbog kojih je već imao angažmane u manjim pozorištima.
Mogla je da računa na njegovu ubedljivost, dok se u restoranu „Skajlajt”
bude pretvarao da je voli i da umire za njom.
Osim što je posedovao talenat za glumu, Edi je bio podoban iz još
jednog razloga: prema Tajri je osećao samo prijateljsku naklonost, s
obzirom da je voleo izvesnu Samantu, koja je, takođe, studirala za
glumicu. Sem toga, po svom rokerskom imidžu, lako je odavao utisak
mladića, koji je baš po Tajrinom ukusu. Nosio je dugu kosu, neizbežnu
kožnu jaknu, kao i izlizane farmerice.
Kada mu je Tajra ispričala šta se očekuje od njega, Edi je čitav plan
prihvatio kao još jedan glumački test, kao priliku da iskuša i potvrdi svoj
talenat.
U restoran „Skajlajt” došli su čitav sat ranije od vremena tokom kojeg
je Kliford obično ručao. Restoran je bio poluprazan i Tajra je izabrala
separe, koji je bio na udaru pogledima upućenim iz svih mogućih uglova.
Nekoliko minuta pre dva, ukrstila je prste sa Edijevim, držeći ruke na
površini stola, tako da su to svi mogli da vide. Odmah su krenuli da
razmenjuju zaljubljene poglede, kao i da prisno šapuću, sa namerom da ih
Kliford zatekne u tom krajnje kompromitujućem položaju.
U jednom trenutku, čak i bez osvrtanja, Tajra je svim čulima osetila
Klifordovo prisustvo. I, tada je instinktivno, vođena nekom čudnom
potrebom, nehotice povukla ruke ka sebi, želeći da se razdvoji od Edija.
Srećom, on ju je zadržao, stegnuvši joj prste još jače i uputivši joj
opominjući pogled.
- Šta je sa tobom, Tajra? - upitao ju je tiho, ali sa izrazom lica iz kojeg
se dalo naslutiti da joj upravo upućuje najnežniju ljubavnu izjavu. -
Deluješ kao neki krivac uhvaćen na delu, a ne kao režiser ove celokupne
ujdurme.
- Da, u pravu si - potvrdila je Tajra uz izveštačen osmeh, jasno
osećajući Klifordov pogled na svojim leđima.
Osećala je kako je taj pogled peče i već je mogla da nasluti kako je pun
optuživanja, pun prekora.
Začudo, nije osetila sreću zbog toga. Naprotiv. Sve je doživela kao
svoju istinsku prevaru, kao akt nekorektnosti i nepravičnosti.
 Ali, nazad se nije moglo. Trebalo je završiti započeto i Tajra se iz
petnih žila unela u svoju ulogu. Prosto je mazila pogledom Edija, masirala
mu je prste i povremeno ih prinosila svojim usnama.
Ipak, sve je to činila sa mučnim naporom, izveštačeno i pomalo
trapavo.
- Tajra, ja mislim da si ti zaljubljena u onog tipa, koji me gleda kao da
bi me najradije ubio - rekao je Edi u jednom trenutku, povlačeći ruke ka
sebi. - Žao mi je što ranije nisam shvatio da je sve ovo samo tvoj beg od
priznanja da si zaljubljena. Dopustio sam da budem uvučen u igru, koja će
povrediti i tebe i tvog verenika.
- Šta ti pada na pamet?! - Tajra je prasnula u svom stilu. - O kakvoj igri
i povređivanju govoriš? Uostalom, otkud ti znaš da te Kliford posmatra na
ubilački način? Pa ti ni ne znaš kako on izgleda!
- Je li? - Edi se nije dao omesti. - Da li je tvoj verenik jedan krupan
momak, visok oko 185 cm, sa uredno podšišanom tamnom kosom i sivim
očima? Trenutno ima na sebi mrko odelo, za koje ne smem ni da pomislim
koliko vredi. Sedi tačno dijagonalno od nas, držeći ispred sebe porciju
koju nije ni liznuo. Uostalom, okreni se i pogledaj.
Iako je znala da to nipošto ne sme da učini, Tajra se, zaista, okrenula i
odmah se suočila sa Klifordovim očima punim ledenog gneva. Sva
naježena od neprijatnosti, brzo se okrenula ponovo ka Ediju i mahinalno
ga zgrabila za ruke. Međutim, to je bio potez očajnika, kome je potrebna
pomoć, nikako odglumljeni gest unapred pripremljenog scenarija.
- Mislim da sam sada, stvarno, gotova - uspela je da prozbori
uplašenim glasom.
Edi se lupio rukom po čelu. - Ne mogu da verujem! Ova scena, kojoj
upravo prisustvujem, dostojna je najboljeg zapletka neke drame. Možda
ću čak nagovoriti svog prijatelja dramaturga da je iskoristi za neku od
tvojih priča.
- Nemoj da me zadirkuješ, Edi, molim te! - zavapila je Tajra sa
nelagodnošću. Nalazila se u pravom košmaru, u kovitlacu
suprotstavljenih osećanja, kojima još uvek nije uspevala da nađene ime.
- Zar da ostanem imun na činjenicu da si zaljubljena? Tajra, pa ja te
poznajem deset godina! Za sve to vreme si se zabavljala sa mnogim
mladićima, ali nijednog nisi volela. Varaš se ako misliš da ne osećam tvoju
trenutnu ustreptalost. Takođe, po prvi put te vidim uplašenu i neodlučnu.
Obično iz sve snage demonstriraš svoju volju, ne mareći za mišljenja ljudi
oko sebe. Sada vidim da ti je više nego stalo do mišljenja onog momka,
koji me i dalje strelja pogledom.
- Šta ti pada na pamet?! - Tajra je ponovo siktala kao stara. - Ja
zaljubljena u Kliforda? Vidiš li ti njega, uopšte? Da li, zaista, možeš da
poveruješ kako volim jednog tako uštogljenog, robotizovanog i poslom
inficiranog tipa?
- Da, i to bez problema. Jer, tvoj robot je strahovito zgodan tip, ako
mene pitaš, a pritom deluje otmeno i inteligentno. Da sam žensko,
zaljubila bih se u njega.
- Idi do đavola, Edi! - Tajra se prodrala nabusito i demonstrativno
ukrstila ruke preko grudi. - Ja zaljubljena u Kliforda... - gunđala je
sarkastično.
- Da, a i on je zaljubljen u tebe - stigla je neumoljiva potvrda sa druge
strane stola.
- Objavljujem kraj ovoj šaradi! - Tajra je naglo ustala od stola. - Hajde,
idemo iz ovog prokletog restorana!
- Znači, ne veruješ da te Kliford voli? - Edi je maestralno naslutio
razlog Tajrinog besa.
- Naravno da me ne voli!
- A zašto me onda gleda poput razjarenog bika, kome se maše
crvenim plaštom pred očima?
- Zato što misli da sam ja njegovo vlasništvo, i zato što ne voli da bude
obrukan na javnom mestu. Eto!
- Ne bih rekao da je samo to u pitanju. Jer, momak mi deluje i
pomalo... tužno...
- Ako iz ovih stopa ne kreneš za mnom, otići ću bez tebe, Edi -
procedila je Tajra kroz stisnute zube, nakon čega je zaista krenula ka
izlazu iz restorana.
Nameravala je da samo prođe pored Kliforda, ali, nešto ju je nateralo
da zastane kraj njegovog stola. Hrabro mu se zagledala u lice i odmah
ustuknula, suočivši se sa suzbijanom pretnjom, koja je izbijala iz njegovih
očiju. Nozdrve su mu bile sužene, usta stisnuta, bio je zaista pritajeno i
kontrolisano razjaren.
Ali, tugu ili razočarenje nije uspela da vidi u njegovim očima, dok za
svoje oči nije mogla da pruži istu garanciju.
- Zdravo, Kliforde - pozdravila ga je ravnim, bezličnim glasom, uz
gordo podizanje brade. - Kako si?
On je umorno preklopio oči kapcima i zavrteo glavom. Tajra je tada
primetila još trojicu ljudi u poslovnim odelima, kako sede za stolom i
pomno je posmatraju.
Trgla se kada je Kliford pokazao rukom na nju. - Drage kolege,
dozvolite da vas upoznam sa gospođicom Čelzi. Ona je...
 - Ja sam ćerka Alana Celzija - Tajra mu je vešto upala u reč, najednom
dobivši želju da ga poštedi blamiranja, koje bi pouzdano doživeo da je
dozvolila da je predstavi kao svoju verenicu. - Dobar dan i prijatan ručak!
- nasmešila se ljupko svima pojedinačno, a onda mahnula glavom ka
Ediju. - Hajde, idemo!
Spustila je ruku na Klifordovo rame i sagla se ka njemu. - Videćemo se
kasnije, važi? - prošaputala je meko, glasom u kojem je bilo i izvinjenja, ali
i prkosa.
- Na to možeš da računaš - promrmljao je dovoljno glasno, da ga ona
čuje.
Edi je tada zgrabio Tajru za ruku i bukvalno je izveo iz restorana. Jer,
ona je delovala pomalo zbunjeno i neodlučno, a on je bio perspektivan
glumac, koji je odbijao da završi predstavu pre spuštanja zavese.
Odvezao je Tajru kući, a potom produžio svojoj. Nije se naljutio kada
je ona, sva zamišljena i odsutna, samo izašla iz njegovog automobila, ne
uputivši mu zahvalnost, kao ni oproštajni pozdrav.

* * *

Šta ja zaista osećam, Tajra je iznova, po ko zna koji put, zapitala samu
sebe, dok je ležala opružena po krevetu u svojoj sobi. Još uvek je verovala
kako ne želi da se uda za Kliforda, kako je spremna da učini sve, ne bi li ga
navela da je odbaci od sebe i raskine njihovu veridbu. Međutim, negde u
dnu srca, osećala je izvesnu prijatnost, pri pomisli na pripadnost Klifordu.
Nekako, dopadalo joj se da bude njegova. Imponovala joj je ideja da mu
postane supruga. Iako ga je smatrala smešnim i neprikladnim za svoje
društvo, u velikoj meri mu se i divila, s obzirom da je bila svesna njegovih
brojnih, pozitivnih osobina.
Ceo utisak, dodatno su pospešili razmenjeni poljupci sa njim,
neobično vatreni i strastveni, poljupci, od kojih je lako gubila glavu.
Nikada je niko nije ljubio na taj način, i nikada ona sama nije tako snažno
izgarala pod nežnim i zahtevnim pritiscima nečijih usana.
Možda Tajra još uvek nije znala da li želi da se uda za Kliforda, ali je
pouzdano znala da želi još njegovih poljubaca. Želela je čak i više od
poljubaca. Gorela je i na samu pomisao na to šta bi se moglo dogoditi ako
bi njih dvoje vodili ljubav, s obzirom da su ih već i prvi, oprezni i
upoznavajući poljupci, poveli stazom koja je vodila u ljubavni zanos.
Tajra je duboko i teško uzdahnula. Znala je da će dobiti Klifordove
poljupce i njegovo telo samo ako se uda za njega. On joj je unapred
nagovestio da nije čovek koji se olako upušta u ljubavne avanture. Sem
toga, već je imao ljubavnice, sa kojima je zadovoljavao svoje fizičke
potrebe.
Ona je sa njim mogla da očekuje seks tek prve bračne noći, nikako
ranije. Ili, ako se dogovore, kao što joj je već predlagao, da isprobaju svoje
seksualne afinitete u nekoj hotelskoj sobi, po dogovoru i po službenoj
dužnosti.
Tajra se nalazila u stanju kompletne rasejanosti, kada je, oko šest
časova uveče, njen otac ušao u sobu. Ugledavši njeno bledo i pomalo
izmučeno lice, kao i njen nemirni pogled, uplašio se da nije bolesna.
Pridružio joj se na krevetu, na kojem je nepomično ležala i zurila u
prazno.
- Da li je sve u redu, dušo? - brižno joj se obratio, sklanjajući joj duge
pramenove crne kose sa lica. - Nadam se da si potpuno zdrava. Jesi, zar
ne?
Tajra je pogledala u svog oca praznim i tupim pogledom. Možda i
jeste zdrava, ali su joj emocije bile trenutno van forme, jer su je mučile
svojom zbunjujućom sadržinom. - Da, dobro sam, tata... Malo sam
umorna... Ma kako to neobično zvučalo...
- Ne, zašto bi to bilo neobično - Alan je odmah uzeo u zaštitu svoju
ćerku. - Iza tebe je nekoliko dana prepunih uzbuđenja, da ne govorimo o
danima koji su pred tobom. Prirodno je da si malo umorna.
Tajra je iznova bila dirnuta očevim razumevanjem. Pridigla se u
sedeći položaj i uronila lice u njegovo rame. - Tata, ja... ja...
Htela je mnogo toga da mu kaže, ali nije znala tačno šta. Najradije bi
mu se poverila kako je muče sumnje po pitanju osećanja prema Klifordu.
Međutim, nešto ju je sprečavalo da se poveri ocu ili bilo kome drugom.
- Ti znaš da ja neću dozvoliti da ti se dogodi nešto ružno, dušo... -
tepao joj je otac, utešno je lupkajući po leđima. - Sa Klifordom, ili nekim
drugim momkom, svejedno. Ako treba, sve ćemo ih poslati do đavola!
Tajra je morala da se nasmeje. - Govoriš kao da imam oko sebe bar
stotinu momaka, koji me gnjave bračnim ponudama.
- Pa, slučajno sam saznao da imaš još jednog, a to...
- Molim? O čemu to govoriš? - Tajra je već počinjala da oseća kako je
bes lagano obuzima.
- Govorim o momku sa kojim si ručala danas. Kliford mi je rekao da
ste delovali prilično zaljubljeno i...
- Kliford ti je to rekao?! - sva razgoropađena, Tajra se u jednom
potezu digla sa kreveta. - Hoćeš da kažeš da te je zvao, kako bi ti preneo
da me je video u restoranu sa Edijem?!
- Ah, bila si sa Edijem! - Alan je vidno odahnuo i slatko se nasmejao.
 - Sada mi je stvarno laknulo. Odmah ću da pozovem Kliforda, da bi
mu...
- A, ne! Nipošto! - Tajra je odrečno mahala kažiprstom. - Ja ću pozvati
Kliforda. Tačnije, otići ću lično kod njega.
- Ne vidim zašto si tako ljuta, dušo - Alan je zbunjeno treptao. -
Kliford je samo hteo da zna...
- Sve što je hteo da zna, trebalo je mene da pita, a ne da me ogovara sa
tobom iza mojih leđa. Pa nisi ti moj portparol!
- Nisi me saslušala. On je...
- On je jedan staromodni tip, koji ne misli da ja imam sopstveni
integritet, kao i mogućnost samostalnog razmišljanja i odlučivanja. Kada
me je ogovarao pred tobom, on je, u stvari, tražio da me ti urazumiš, da
me ukoriš i ponovo me navedeš da se okrenem samo njemu.
- Grešiš, Tajra, silno grešiš... - mrmljao je Alan umornim glasom,
osećajući kako nema snage da se snosi sa mladalačkom energijom svoje
ćerke.
- Gde mogu da nađem tog bednika sada? Da li je kod kuće ili na poslu?
- Rekao je da će biti u kancelariji do kasnih večernjih časova -
obavestio ju je Alan nevoljno, uz duboki uzdah, nakon čega je tromim
koracima izašao iz sobe.
 IX

Sva hukćući od navale besa, Tajra je ušla u kupatilo da bi se na brzinu

istuširala i oprala kosu. Potom je obukla svoj jedini, elegantni kostim, u
vidu kratke, uzane suknje i strukiranog bolera, kratkih rukava. Kostim je
kupila za jednu od retkih prilika, kada je pristajala da prati oca na nekoj
važnoj svečanosti.
Pronašla je zaturene i potpuno nove sandale sa visokim potpeticama i
mrzovoljno ih navukla na stopala. Jer, još uvek nije znala da prirodno
hoda u njima.
Osećajući snažnu potrebu da se što hitnije obračuna sa Klifordom,
Tajra je odlučila da kosu ostavi raspuštenu i mokru, računajući da će se
ona lako osušiti napolju, na ostacima dnevne vreline. Leto je u Britaniji
bilo u punom jeku, zbog čega je Tajra izabrala jedan od očevih kabrioleta,
da bi se njim odvezla do centra Londona, gde se nalazila upravna zgrada
Klifordove banke.
Vetar joj je mrsio polusuvu kosu, dok je vozila ka gradu. Kada je
parkirala kola na ulici ispred zgrade u kojoj je Kliford radio, kosa joj je
delovala divlje i raščupano. Tajra ni izdaleka nije slutila koliko je izgledala
privlačno i primamljivo, dok je nezgrapnim koracima, klateći se na
previsokim štiklama, grabila pustim hodnicima ka Klifordovoj kancelariji.
Od portira je dobila obaveštenje da su još jedino gospodin Kliford i
njegova sekretarica u zgradi, s obzirom da je radno vreme odavno
završeno i da su svi ostali službenici otišli kućama. Još bolje, pomislila je
Tajra zlurado, moći ću da se derem koliko god želim.
Pokucala je na jedina vrata, ispod kojih je dopiralo svetio i odmah
ušla, ne sačekavši poziv. Hladno je odmerila elegantnu i mladu devojku,
osetivši nelagodnost pri pomisli da je ona svakodnevno pred Klifordovim
očima.
- Došla sam kod gospodina Kartvrajta - objasnila je bez pozdrava,
ostavivši iza sebe širom otvorena vrata.
- Da li je on još uvek u svojoj kancelariji?
- Jeste, ali više ne prima stranke - strpljivo je objasnila sekretarica.
- Pretpostavljam da nemate zakazano, gospođice...
- Ja sam verenica gospodina Kartvrajta - Tajra je iznenada dobila želju
da sebe izreklamira tom objavom. - Budite ljubazni i obavestite Kliforda
da sam ovde.
 - Naravno... - promucala je šokirana sekretarica, ne odolevši da
detaljno odmeri Tajru.
Ipak, uspela je da prenese svom šefu sve o gošći, koja se nalazila pred
vratima njegove kancelarije. Bilo joj je drago kada je uhvatila izraz
iznenađenja na njegovom licu.
- Uvedite gospođicu Čelzi, molim vas - Kliford je naložio sekretarici,
pre nego što je nervozno krenuo da popravlja čvor na svojoj kravati i
ispravlja revere besprekorno ispeglanog sakoa.
- Gospođice Čelzi, molim vas, uđite - sekretarica je sa usiljenom
ljubaznošću pozvala Tajru, a onda je bez treptaja gledala kako ona,
lomatajući se na štiklama, prolazi pored nje i ulazi u kancelariju njenog
šefa.
- Zdravo, dragi - rekla je Tajra izveštačenim tonom, čudeći se
iznenadnom plamenu u Klifordovim očima, koji je buknuo kada ju je
ugledao.
-To... to bi bilo sve, gospođice Patridž - Kliford je uspeo da se obrati
svojoj sekretarici.
- Da li želite kafu ili...?
- Ne. Možete da idete kući - nestrpljivo joj je uzvratio, ne prestajući da
zuri u Tajru.
- Naravno, gospodine Kartvrajt. Do viđenja.
Tajra je sačekala da sekretarica za sobom zatvori vrata, da bi osula
paljbu na Kliforda. Koraknula je ka njemu, ali je to bio korak od koga se
sva iskrivila na jednu stranu. Onda je opsovala pomalo prostački, izvila se
unazad i podigla nogu, da bi proverila stanje svoje štikle.
U tom trenutku, Tajra je predstavljala prizor dostojan naslovne
strane najprodavanijeg modnog časopisa. Bila je tako ženstvena u svojoj
nezgrapnosti koje se nije stidela, a istovremeno tako privlačna i seksi,
upravo zbog svega toga. Klifordu nije promaklo da primeti savršen oblik
njenih listova, kao i butina, čije su se linije nazirale ispod ravne i tesne
suknje. Nisu to bile noge kakve je voleo na ženama, ali su mogle svakog
muškarca da navedu na pomisao o grehu. Pitao se kako ih do sada nije
primetio. Mora da je nešto u tim štiklama...
Međutim, štikle nisu mogle da pospeše izvajanost njenog struka,
oblinu grudi, kao i lep, mladalački dekolte. A sve je to tada, na Tajri, bilo
više nego naglašeno. Ipak, najlepše od svega, bila je njena kosa, duga i
zamršena, kosa koja je mirisala na parfemisani šampon i čeznula za
muškim prstima.
Kada je Tajra načinila još nekoliko trapavo lelujavih koraka ka njemu,
jedva se uzdržao da joj priđe i ščepa je u svoj zagrljaj.
 - Dakle, Kliforde - počela je Tajra srdito, besna na njega, podjednako
koliko i na svoje sandale. - Došla sam da se obračunam sa tobom i da ti
kažem kako si gori od svake ženske alapače...
Narednih nekoliko minuta Tajra nije prestajala da prosipa osude, baš
kao što Kliford nije prestajao da zuri u nju, u apsolutnom neznanju o
onome što ona govori. Samo je kao hipnotisan pratio klaćenje njenog
vitkog, izduženog tela, talasanje njene polusuve, duge kose, ljutito pućenje
primamljivih usana i opominjuće sevanje njenih predivnih, crnih očiju.
Bio je kao očaran, njegovo telo se budilo neželjenom brzinom, Tajra
mu je, najednom, bila poželjna do ludila. Nikada ne bi pomislio da bi njen
izgled, u kombinaciji sa njenim temperamentom, kojeg je upravo
demonstrirala u punom sjaju, mogao da ga navede na bezobrazne misli.
Ako je ikada maštao o Tajri, bilo je to u sasvim drugačijim slikama. Želeo
ju je, ali ne kao goropadnu Amazonku, već kao krotku i pitomu damu, koja
će mu biti posvećena svim srcem i svim telom.
A evo ga sada, kako razmišlja o vođenju ljubavi sa Tajrom, dok ga ona
zasipa svojim prezirom i svojim optužbama, na koje, uostalom, nije imala
nikakvo pravo.

* * *

- Da li si ti mene uopšte slušao, Kliforde? - trgao se na njeno pitanje,

izrečeno nakon što ga je počastila dugotrajnom bujicom višestrukih
negativnih epiteta.
Umesto odgovora, Kliford se još upornije zagledao u nju, svestan
jedino njene napadne privlačnosti i svoje potrebe za njom. Prisetio se
tada i mekoće njenih usana, kao i osetljivosti kože na vratu, nakon čega je
bio više nego spreman da je voli, kao što nije voleo nikog do tada.
Sva iznervirana Klifordovim čudnim ponašanjem, Tajra mu je drsko
zamahala rukom ispred lica, kao da je želela da proveri da li je on budan.
Najmanje što je očekivala, bilo je da je Kliford zgrabi za članak, a onda je
povuče ka sebi, tako da je morala da obiđe sto i stane sasvim pored
njegove fotelje.
- Jesi li poludeo?! Tajra je nastavila da viče, još uvek ne znajući u
kakvom stanju zanosa se Kliford nalazi. Pokušala je da cimne ruku ka
sebi, ali je taj pokušaj propao. Klifordovi prsti bili su čvršće obavijeni oko
nje nog članka, nego što bi to bih najtvrđi okovi.
Naglo se umirila, protumačivši vatru u Klifordovim očima kao
zabrinjavajući stepen njegove probuđene strasti. I sama se ugrejala na
plamenu te vatre, njena želja je začas postala snažna, poput Klifordove.
 Kriknula je prigušeno kada je on ustao, stao pred nju, a onda je muški
silovito cimnuo ka sebi. To je bilo sve, što je mogla da učini. Jer, usne su joj
odmah postale zarobljene Klifordovim gladnim usnama, njeno telo je
prešlo u posed njegovih pohotnih ruku.
Da je dobra svađa najbolja uvertira dobrom seksu, njih dvoje su
iskusili upravo tada, dok su pomahnitalo svlačili jedno drugo,
zaboravljajući na probleme među njima koji ni izdaleka nisu bih
raščišćeni. Spustili su se na pod u polusvesnom stanju, osećajući jedino
potrebu da se što hitnije spoje u ljubavnom zagrljaju i predaju se vođenju
ljubavi.
Jedva su uspeli da se oslobode viška odeće, pre nego što je Kliford,
nakon što je video poziv i molbu u Tajrinim očima, učinio da im se tela
spoje. Nakon toga, otpočeo je da voli sa oslobađajućom žestinom, otpočeo
je da osvaja njeno telo u snažnim naletima svoga, i čini da joj iz grudi
izleći neartikulisani krici, kao dokazi fizičkog uživanja.
Voleo ju je besomučno i neutoljivo, osećajući kako joj to godi, kako joj
nipošto ne bi prijalo nešto drugačije. Njegove ruke su nezadrživo osvajale
njeno telo ostavljajući pečat na njemu, pečat posedništva, kojem se Tajra
kratko povinovala.
Ona je bila u kompletnom transu, u ljubavnom delirijumu. Stezala je
Klifordove ruke i to je bilo jedino što je činila. Ali, ništa više i nije bilo
potrebno da čini. Kliford je bio onaj, koji je svojom dominantnošću
obezbedio dovoljno uživanja za oboje.
Tajra je glasno uzdisala, dok se tlo pod njom pomeralo, dok su se
zidovi ljuljali, dok ju je Kliford voleo pomamno i raspaljeno, dovodeći je
polako do stepena ključanja. Iscrpeo je i poslednju kap energije iz nje,
voleći je, mahnito, furiozno.
Oboje su istovremeno doživeli najsnažniju eksploziju strasti i to su
bili trenuci u kojima je Tajra sasvim izgubila glavu. Čitavim bićem se
prepustila tom razgaljujućem, sveobuhvatnom osećaju, u kojem joj je
čitavo telo gorelo, u kojem joj je fizička prijatnost zahvatila svaku ćeliju
bića. Vrisnula je srećno, držeći čvrsto zatvorene oči i sasvim se predajući
ostacima vrhunskog ljubavnog zanosa, sasvim se predajući Klifordu, svom
strasnom, muški moćnom ljubavniku, koji je, po prvi put, potpuno izgubio
bitku sa svojim nagonima.

* * *

- Ovo je trebalo da bude potpuno drugačije... Potpuno drugačije... -

Tajra je, kao iz daljine, čula Klifordov glas, remećen njegovim ubrzanim
dahom.
 Ležao je tik pored nje na podu i drhtavom rukom joj povlačio suknju
naniže. Ona je podigla ruke iznad glave i blaženo se osmehnula. Osećala se
kao da se nalazi na sedmom nebu, nikada ranije nije doživela tako
razgaljujuću prijatnost u svom telu, takvu oslobođenost, takvu zamamnu
malaksalost.
- Ovo je bilo baš kao što je trebalo da bude... - prošaputala je tiho, ali
odlučno, ne skidajući sa usana blaženi smešak.
Kliford se oslonio na lakat i zagledao joj se u lice. - Zaista to misliš? -
upitao ju je prepun nade.
- Aha... - promrsila je lenjo, meškoljeći se na mekom itisonu.
- Ne, ne verujem ti. Znam da je sve ovo trebalo da bude daleko
suptilnije...
- Slušaj, Kliforde... - Tajra je konačno otvorila oči, uhvatila ga za
razdrljenu kravatu i malo ga povukla ka sebi. - Ako ovo ikada ponovimo,
nemoj da ti padne na pamet da nešto menjaš. Jasno?
- Naravno da ću promeniti! - pobunio se on, gotovo crveneći. - Oh,
bože... Sve je bilo gotovo za nekoliko minuta...
Tajra se slatko nasmejala njegovoj samokritičnosti. - Pa, tome već
nemam šta da dodam. Ipak, meni je i ovako bilo neizrecivo lepo...
Neizrecivo lepo. Kratko, ali slatko.
Kliford se tada nadneo nad nju i dugim pogledom joj zatražio da se
uozbilji. - Stvarno ti je bilo lepo?
- Mislila sam da si dovoljno iskusan da to znaš... - blago ga je
prekorila, mazeći ga po obrazu.
- Znam, ali sve ovo... Pogledaj nas samo... Ležimo na podu, odela su
nam iscepana, da ne govorim o tome da nismo koristili nikakvo sredstvo
zaštite...
- Ah, tako si brižan... - Tajra je, iako iznurena i savladana slatkom
tromošću, pronašla snagu da se uspravu u sedeći položaj.
Tek tada je videla da su dugmići na njenom boleru iskidani, baš kao i
na Klifordovoj košulji. Prisetila se Kliforda, kakvog je znala odranije i
prasnula je u zdrav i dugotrajan smeh.
- Toliko o priči o veštini obuzdavanja nagona... - zadirkivala ga je
nežno, pokušavajući da dovede u red njegovu razdrljenu košulju.
- Ne znam šta mi je bilo. Tačnije, odlično znam šta mi je bilo. Ti si ušla
u moju kancelariju, nezvana i nenajavljena, sa svojim lomatavim hodom i
razbarušenom kosom, napadno, mačkasto senzualna, zbog čega sam
sasvim izgubio glavu.
- Poljubi me... - zatražila je Tajra, naginjući se ka Klifordu.
 On je spremno uzvratio na njen poziv, nežno joj prekrivajući usne
svojima. Ponovo su se obreli na podu, jedno preko drugog, sa
opominjućim signalima u telu, koji su ih upozoravali da su na odličnom
putu da još jednom podlegnu svojim nagonima.
I tada su se, u trenutku kada su to najmanje očekivah, vrata
Klifordove kancelarije naglo i bučno otvorila, i oni su, ležeći zaklonjeni iza
radnog stola, mogli samo da osete kako je do njih dopro miris
intenzivnog, ženskog parfema.
 X

Kliford se prvi iskobeljao i podigao na noge. Odmah je posegnuo za svojim

odbačenim sakoom i bacio ga preko Tajrinih razgolićenih grudi.
- Zdravo, Stela - pozdravio je smušeno neočekivanog posetioca, nakon
čega se podjednako smušeno i nasmešio.
Kao nikada ranije u životu, Tajra je u svojim grudima osetila tako
snažan ujed ljubomore, od kojeg joj je srce gotovo stalo. Ne mareći za svoj
izgled, koji je više nego jasno otkrivao šta joj se dogodilo u poslednjih
nekoliko minuta, i sama se uspravila na noge, željna da se upozna sa
mirisnom Stelom.
Odmah je zažalila što je to učinila. Jer, Stela je predstavljala oličenje
ženske lepote u formi kakva je Klifordu odgovarala. Bila je to
sofistifikovana. rafinirana, otmena ženska lepota, lepota, kakvu Tajra,
svakako, nije posedovala.
U njoj je krenuo da ključa bes, od pomisli da je plavokosa lepotica
Klifordova ljubavnica. Pogledala ga je direktno i otkrila na njegovom licu
izlaz nelagodnosti, zbog kojeg je poželela da ga udari. Međutim, osim
besa, osetila je i poraženost, kao i ozlojeđenost, osetila je, pre svega,
ljubomoru, a to nije bilo osećanje sa kojim je baš umela da se nosi.
Stela je prezrivim pogledom odmerila Kliforda i Tajru, šaljući im
svojim plavim očima bezbroj nemih optužbi, zbog scene pred kojom se
upravo nalazila. A sve što je videla, jasno se ukazivalo na to da su Kliford i
Tajra do pre samo nekoliko minuta vodili strasnu ljubav, tokom koje su
prilično upropastili jedno drugom frizure i pohabali odeću. Vazduh je još
uvek treperio i bio ispunjen njihovim uskomešanim dahovima. Da je Stela
načinila samo jedan korak više, ugledala bi Tajrane odbačene gaćice,
pored nogara Klifordove fotelje.
Tajra je osećala u sebi snažnu potrebu da se lično obračuna sa ženom,
koju je smatrala svojom rivalkom. Teškom mukom se obuzdavala da joj
priđe i otera je iz kancelarije, pokazujući joj verenički prsten. Ali, umesto
da to uradi, Tajra se najozbiljnije zapitala zašto joj ta žena toliko smeta,
zašto joj je misao o njenom prisustvu u Klifordovom životu neizdrživa.
I tada ju je naglo prožeo plamičak novog saznanja: ona je zaista bila
zaljubljena u Kliforda! Ljubav! Ona je volela Kliforda!
Polako je okrenula glavu ka njemu i zagledala mu se u profil. Tako
dakle, otkrila sam da sam zaljubljena, u najgorem mogućem trenutku, u
kojem sam saznala da moj verenik ima drugu ženu, razmišljala je Tajra,
dok je razrogačenim očima zurila u Kliforda.
 S obzirom da je bila i polunaga, da ju je Stela gledala uvredljivo i
potcenjivački, očigledno je smatrajući Klifordovom jeftinom zabavom,
trenutak za otkrivanje zaljubljenosti zaista nije mogao biti gori. A tu je
bila i ta banka! Zar je Kliford zaista nameravao da je oženi samo zbog te
banke, dok je u potaji voleo drugu ženu?!
- Bila sam dovoljno naivna da pomislim kako ću te prijatno iznenaditi
svojim nenajavljenim dolaskom, Kliforde - oglasila se Stela konačno,
dubokim, hrapavim glasom, nakon što je dobro osmotrila svaki detalj sa
mesta zločina. - Kada budeš imao više garderobe na sebi i postaneš
sposoban za normalnu komunikaciju, znaš gde me možeš pronaći.
Ne sačekavši da joj Kliford bilo šta uzvrati, Stela je žustro izašla iz
kancelarije, zatvorivši sa treskom vrata za sobom.

* * *

- Licemeru jedan bestidni! - prosiktala je Tajra već sledećeg trenutka,

ne sačekavši da se Kliford povrati od šoka, izazvanog Stelinom posetom. -
Cinkariš me ocu, dok se u potaji ljubavišeš sa ovom rospijom! Kako možeš
da budeš toliko dvoličan i da primenjuješ dvostruke standarde, po pitanju
iste stvari?!
Kliford, na čijem licu se ogledala velika teskoba, samo je umorno
podigao obe ruke uvis, zahtevajući primirje od razgoropađene Tajre. -
Odakle ti ideja da sam te cinkario Alanu? Ja sam samo...
- Oh, prekini! - Tajra je, u nastupu besa, dohvatila sa stola svoju
torbicu i njom udarila Kliforda po mišici.
Morala je to da uradi, jer, ljubomora joj je sasvim pomutila razum.
Činilo joj se da će umreti od nekog nemoćnog jada u sebi, od pomisli da joj
ljubav, koju oseća po prvi put u životu, neće biti uzvraćena.
Zaobišla je sto i pošla ka vratima, u nameri da što pre izađe iz
kancelarije, s obzirom da je imala snažnu potrebu da se isplače. Pre nego
je stigla do vrata, Kliford ju je sustigao, i, spustivši obe ruke na njena
ramena, naterao je da zastane.
- Stela mi ništa ne znači! Ništa! - sada je i on vikao, nesvesno joj
svojim krupnim šakama gnječeći kožu na ramenima. - Ona je postala
bivša, onoga trenutka kada si pristala da se udaš za mene!
- Je li?! - siktala je Tajra. - Koliko se ja razumem u neke stvari, toj Steli
još uvek nije jasno da je bivša! Naprotiv! Ona se ponašala vrlo komotno,
kao da joj ti pripadaš svom dušom i srcem! A o telu da i ne govorimo!
- Tačno je da je Stela moja bivša ljubavnica, ali je tačno i da je više
nikada neću videti u tom kontekstu! Odlučio sam da ti budem veran od
dana naše veridbe pa do kraja života, što se za tebe nipošto ne bi moglo
reći.
- Nemaš nijedan dokaz da ti nisam bila verna!
Tek kada je to izgovorila Tajra je shvatila kako se, svojim odgovorima,
bori za Kliforda, umesto da ga pusti da ode, sa Stelom ili bilo kojom
drugom ženom. To je, uostalom, bio njen prvobitni plan, plan koji se
upravo pokazao kao katastrofalna greška, zahvaljujući spoznaji o
probuđenoj ljubavi prema Klifordu.
- Dokaz o tvojoj nevernosti, Tajra, nemam samo ja, već svi posetioci
restorana „Skajlajt”, u kojem si se bezočno ljubakala sa svojim
ljubavnikom - izgovorio je Kliford sa specifičnom težinom u glasu. - Ili ćeš
me, možda, ubediti da je sve ono, što sam danas video, bilo samo
drugarsko ćaskanje?
- Nemam nameru da se pravdam pred tobom - uzvratila je Tajra
jogunasto, ne želeći da prizna Klifordu kako je sve bilo nameštaljka. -
Uostalom, zašto ne potražiš od mog oca sve odgovore koji ti nedostaju,
umesto da me cinkariš kod njega, dok istovremeno skrivaš svoju
sopstvenu ljubavnu aferu - dodala je sarkastično.
- Ja i jesam potražio odgovore od tvog oca, nemajući ni izdaleka
nameru da te cinkarim - objasnio joj je mirno. - Mora da si ti tu nešto
pogrešno razumela.
- Oh, sada ćeš me još nabediti i da sam glupača! Toliko toga ružnog
misliš o meni, da je dugačkom spisku mojih mana nedostajao samo epitet:
glupača!
Kliford se tada vidno namrštio. - Odakle ti ideja da imam ružno
mišljenje o tebi?
- Pa, zar nemaš? - upitala je sa prizvukom očajanja u glasu, koje nije
uspela da sakrije. - Zar misliš kako nisam svesna toga da se ni izdaleka ne
uklapam u sliku žene, koja se tebi dopada?
- O čemu ti pričaš? - Kliford je bio iskreno zbunjen. - Kako znaš kakve
se žene meni dopadaju?
- Kakve?
- Žene poput mene! Neobrazovane, nezaposlene, bezperspektivne,
lenje, poročne, pajoš sa dugačkim jezikom i odlukom da ne dozvole nikom
da upravlja njihovim životom! Oh, do đavola! - opsovala je besno i
okrenula da skida verenički prsten sa ruke. - Uzmi ovaj prsten, proklet
bio, i predaj ga Steli, ili kome već želiš!
- Ja ne želim da oženim Stelu - uzvratio je Kliford mirno, odbijajući da
preuzme prsten iz Tajrine ispružene ruke.
 - Zašto?! - prasnula je, nalazeći se na kritičnoj granici da zaplače. -
Zato što njen otac nema banku?
- Ako ti je već toliko stalo do te banke, Tajra, zašto ne učiniš nešto da
je zadržiš samo za sebe?! - sada je i Kliford odlučio da krene u napad. -
Upiši fakultet, završi ga, zaposli se u banci, a onda sama upravljaj njom.
Nemoj da se udaš za tamo nekog Kliforda ili bilo kod drugog muškarca.
Ostani usedelica do smrti, ali ponosna usedelica, koja nikome neće
dozvoliti da upravlja njenim životom!
- Mrzim te! - vrisnula je Tajra ostrašćeno, nakon čega je svoj verenički
prsten bacila Klifordu u lice.
Potom je gotovo trčeći jurnula iz kancelarije, pa niz hodnik, sve do
parkinga, gde ju je čekao kabriolet. Tek kada je sela u kola, shvatila je
kako je, na svojim visokim štiklama, bez problema uspela da pretrči
veliku razdaljinu, koju u dolasku nije uspela ljudski ni da prepešači.
Zbog svega toga je prasnula u histerični smeh, smeh koji je ubrzo
prerastao u plač, dug i grčevit, prepun bolnih jecaja i gorkih suza.
 XI

Noć je bila duga, preduga za Tajru, a jutro tmurno i bez sunca, iako je
vedrina prosto mamila i temperatura se opasno približila tridesetom
podeoku. Bilo je to jutro koje nije ličilo na sve ostale. Jer, prethodnog dana
se toliko toga dogodilo, toliko toga, iz čega je trebalo naći najbezbolniji
izlaz.
Ipak, pre Stele, bačenog prstena i svega što je potom usledilo, Tajra se
prvo prisetila njenog i Klifordovog vođenja ljubavi, prisetila se neizbrisive
fizičke prisnosti koju su, toga dana, uspostavili sa zadivljujućom lakoćom i
osećajem neprolaznosti. Sve što se odigralo u tim trenucima, zaslužilo je
da se upamti i nežno neguje, ako tim trenucima već nije bilo suđeno da se
ponove.
Da ne bi plakala, Tajra je sišla u kuhinju, da bi popila šolju kafe. Nije
želela da se poverava Margaret, najviše iz razloga što se stidela svog
ponašanja u proteklim danima, međutim, čim je ugledala tu dragu ženu,
poletela joj je u zagrljaj i krenula da joj plače na grudima.
- Oh, Margaret! - jecala je poput deteta. - Ja sam zaljubljena u Kliforda!
Ja volim tog prevaranta i proračunatog prosca! Šta sada da radim? Šta da
radim?-
- Kako šta da radiš? - domaćica nije uspevala da prikrije svoje
čuđenje.
- Pa ti si verena za Kliforda! Raduj se!
- Uh! - huknula je Tajra, sada već ljutito, brišući suze oštrim
pokretima. - Sinoć sam raskinula veridbu s tim bestidnikom!
- Ali zašto?
- Zato što sam se slučajno upoznala sa njegovom ljubavnicom!
Margaret je šokirano zinula, ispustivši izdah prepun čuđenja. - Zar
gospodin Kliford?
- Da, taj fini, uglađeni gospodin, oličenje etičnosti i dobrog vladanja! -
frktala je Tajra sarkastično. - Pitam se samo kako se usudio da me
zaprosi, dok je još uvek bio u vezi sa drugom ženom?!
Domaćica je sumnjičavo vrtela glavom. - Nadam se da si sigurna u
svoje optužbe, Tajra. One nisu tako bezazlene, koliko ti misliš.
- Naravno da nisu. Zbog toga sam i raskinula veridbu sa Klifordom. I
sada... Sada... Sada će mi srce prepući zbog toga!
Nakon tih reči, Tajra je iznova briznula u plač, koji je toliko
iznenađivao Margaret, da ona jednostavno nije znala kako da reaguje.
 - Tajra... Tajra... - mrmljala je sa blagom dozom prebacivanja u glasu.
- Dušice moja... Prvo si htela da oteraš gospodina Kliforda od sebe, a
kada ti je to pošlo za rukom, sada plačeš u želji da ga vratiš. Šta se, u
međuvremenu dogodilo?
- Zavolela sam ga, eto šta se dogodilo!
- Pitanje je, zašto si ga zavolela? Tajrino lice je postalo oličenje
razgaljenosti. - Zato što on najbolje zna kako sa mnom treba postupati,
zato što je nežan i zato što je najbolji ljubavnik na svetu.
- Praviću se da to poslednje nisam čula - Margaret je brzo prišla
šporetu, praveći se da je zauzeta kuvanjem.
Na njen užas, Tajra je stala tik uz nju i zagledala joj se u profil. - Ja bih
volela da čuješ, to što imam da ti kažem, Margaret. Hoću da me izgrdiš,
zato što nisam poslušala ni tatu ni tebe, zbog čega ću sada morati da
nastavim život slomljenog srca.
- Dobro! - domaćica se okrenula ka Tajri sa strogim izrazom na licu.
- Ispričaj mi o tom vašem ljubakanju, ali bez bezobranih detalja,
molim te.
- Ja... - počela je Tajra setno, igrajući se sopstvenim prstima. - Kliford i
ja smo sinoć vodili ljubav u njegovoj kancelariji i tamo... tamo se dogodila
čarolija... Nijedno od nas dvoje ne ume da objasni šta nas je tako snažno
privuklo jedno drugom. Uglavnom, začas smo izgubili glave i našli se na
podu.
Margaret je sumnjičavo začkiljila na jedno oko. - Na podu? Gospodin
Kliford je vodio ljubav sa tobom na podu? On? U „Milderovom” odelu i sa
pažljivo zaglađenom kosom?
- Neverovatno, zar ne? Ali, nije sve bilo tako slatko, s obzirom da se,
neposredno posle toga, u Klifordovoj kancelariji pojavila njegova
ljubavnica. Kada sam je ugledala, osetila sam razarajući napad ljubomore i
ubilačku potrebu da naškodim toj ženi. Uglavnom, ovo ti sve pričam samo
da bih ti poverila kako sam, nakon svega toga, zaključila da volim
Kliforda. Eto, to je ono što se dogodilo između odluke da ga odbijem od
sebe i sulude želje da se udam za njega!
Margaret je prišla Tajri i pomazila je po licu. - Ništa se ne brini, dušo.
Ako je taj gospodin Kliford žrtvovao svoje skupoceno odelo, da bi vodio
ljubav sa tobom, mora da u svemu tome ima nečeg više od običnog seksa.
Sigurna sam da i on tebe voli, dušice, samo je pitanje dana kada će ti to
poveriti.
- Tako bih volela da si u pravu, Margaret... - Tajra je bolno zavapila. -
Tako bih to volela...
 Pre nego što je Margaret stigla da još nekom optimističkom izjavom
ohrabri Tajru, kuhinjom je odjeknula zvonjava telefona. Margaret je bila
bliža aparatu, instaliranom na zidu i brzo je podigla slušalicu.
Da nešto nije u redu, Tajra je shvatila kada je primetila kako
domaćičino lice postaje sve bleđe i kako joj se ruka nesvesno podiže ka
grudima.
- Šta se dogodilo? - Tajra ju je preplašeno upitala, nemajući strpljenja
da sačeka kraj razgovora.
- Gospodin Alan je doživeo kolaps na poslu i sada se nalazi u bolnici...
- promucala je Margaret bojažljivo, spuštajući slušalicu. - Zvala je njegova
sekretarica... Kaže da je gospodin Alan van životne opasnosti...
- U kojoj bolnici se tata nalazi? - Tajra je već zgrabila ključeve od kola
sa obližnje komode.
- U bolnici „Sveti Patrik”. Hoćeš li da ja pođem sa tobom?
- Ne. Ostani ovde. Obećavam da ću ti se javiti čim dobijem prve
informacije - rekla je Tajra užurbano, a onda bez oklevanja istrčala
napolje.

* * *

Čak i kada je u bolnici dobila uverenje dežurnog lekara da je Alanu

sasvim dobro, Tajra nije uspela da se smiri i umanji napad strana, koji ju
je svu obuzeo. Insistirala je da odmah vidi svog oca, ali su joj to
onemogućili, s obzirom da je on spavao pod dejstvom tableta za umirenje.
Sva očajna i usplahirena, Tajra je sela na klupu, u neposrednoj blizini
očeve sobe. Obuzdavala je nalete plača, jer nije želela nepotrebno da
paniči. Htela je da bude vedra i nasmejana kada se njen otac probudi i
bude u stanju da razgovara sa njom.
Vreme je proricalo sporo, a Tajri se činilo kao da kazaljke na zidu
jednostavno stoje. Lekar je predvideo da će se Alan probuditi oko tri sata,
a zidni časovnik je pokazivao tek jedan.
U trenutku kada je po deseti put htela da priđe vratima očeve sobe i
oslušne dopire li neki zvuk iza njih, Tajra je instinktivno pogledala ka
dvokrilnim vratima u dnu hodnika, da bi se odmah zatim, nepun sekund
kasnije, uverila kako kroz njih prolazi Kliford!
Hodao je brzo, sa zabrinutim izrazom na licu, a kada ju je ugledao,
zastao je kao da se premišlja da li da nastavi dalje. Tajra nije imala dilema
oko pitanja želi li Klifordovo društvo ili ne. Ona je tek tada, ugledavši ga
na hodniku, počela da plače. Delovala je toliko krhko u tom trenutku, da
joj je Kliford bez reči prišao i uzeo je u zagrljaj, ne mareći što potoci
njenih suza kvase njegovu svetloplavu košulju i što mu njeni zgrčeni prsti
beznadežno gužvaju sako.
Mazio ju je utešno po leđima i ramenima, sklanjao joj mokre
pramenove kose sa lica i nežno joj milovao suzama orošene obraze.
Saputao joj je polurazumljive utešne reči, a te reči su, zaista, imale
blagotvorno dejstvo na Tajru, s obzirom da je ubrzo prestala da plače,
obrisala suze i odvojila se od Kliforda.
- Izvini... - promrmljala je sa poslednjim ispuštenim jecajem.
- Gluposti... - Kliford ju je poveo do klupe i naterao je da sedne na nju.
- Da li si razgovarala sa lekarom? Šta je on rekao za Alanovo stanje?
- U pitanju je samo premor, ništa više... - Tajra je tada smogla smelosti
da pogleda Kliforda u oči. - Kako si ti saznao za tatu?
- Margaret mi je javila. Nije želela da budeš sama u bolnici.
- Hvala ti što si došao - i pored sve brige, Tajra je uspela da se
osmehne - Mada, nema potrebe da budeš ovde Ja ću sačekati da se tata
probudi, a onda ću i sama otići kući.
- Ostaću ovde sa tobom sve vreme - izjavio je Kliford odlučno, sa
namerom da najavljeno i sprovede. - Drago mi je što lekari tvrde da je
Alana pokosio samo umor, ali ću biti daleko mirniji kada se sam uverim u
to.
Tajra se ugrizla za donju usnu, da ne bi iznova zaplakala. - Kako me je
ovo iznenadilo... Tata je oduvek bio vitalan i dobrog zdravlja, a ja sam se
sve vreme ponašala kao da će on živeti hiljadu godina. Oh, kako sam bila
glupa, sebična i nesmotrena! - povikala je Tajra samoprekorno,
zaranjujući lice u raširene prste.
Kada je Kliford glasno uzdahnuo, Tajra je osetila da je taj uzdah došao
iz same dubine njegove duše. Pogledala ga je upitno, podstičući ga da
govori.
- Sve ove godine, Tajra, dok sam radio sa ocem i kasnije, kada sam
preuzeo porodični biznis, žudeo sam da budem glup, sebičan i nesmotren.
Jezivo me je umaralo da budem pametan, nesebičan i odgovoran po svaku
cenu. Drugim rečima, ovo, kakav sam sada, nije baš ono, što bih želeo da
budem... - pogledao je u Tajru i nežno joj se nasmešio. - Zato sam, između
ostalog, želeo da se oženim tobom. Da bih svakoga dana krao po malo
tvoje neiscrpne energije, tvoje bezbrižnosti, vedrine i smisla za uređenje
života nezavisno od diktata, koji dolazi sa svetskih berzi. Neizmerno me je
privlačila ta tvoja lakoća postojanja, Tajra Čelzi, sve ove godine sam ti iz
potaje zavideo. Jer, nas dvoje smo poslednjih deset godina živeli u sličnim
okolnostima, a pogledaj gde smo sada.
 - Ti si sada uspešan bankar, a ja sam besposlena lenjivica - izjasila se
Tajra sa očiglednim samoprezirom.
- Naprotiv. Ja samo uspešno sledim ritam svakodnevnih obaveza i
silno se grizem ako u nečemu nisam bio najbolji, dok ti bez ustručavanja
prihvataš svoju poziciju lenjivice, i ne pada ti na pamet da nekome
polažeš račune zbog toga. To je sloboda, ako mene pitaš.
- Zbog te slobode moj otac sada leži u bolničkom krevetu - Tajra je
ponovo neutešno zajecala.
- To ni izdaleka nije tačno - Kliford je nežno kažiprstom podigao
Tajrinu bradu. - Nemoj da zaboraviš da je Alan stariji čovek i da se
kolapsi, poput ovog kojeg je on danas doživeo, dešavaju svakodnevno i
daleko mlađim, kao i daleko manje uposlenim ljudima.
Tajra je zurila u Klifordove brižne oči, uranjajući u njihovu toplinu
nadajući se da je ta toplina namenjena samo njoj. - Ti baš poštuješ mog
oca?
- Ja sam, praktično, odrastao sa njim. Alan je bio veliki prijatelj mog
oca i čest gost u našoj kući. Iako su bili poslovni konkurenti, nikada nisu
dozvolili da to rivalstvo ugrozi njihovo prijateljstvo. Nadam se da će tako
biti i sa nama dvoma, Tajra, jednoga dana, kada ti budeš vodila svoju
banku, a ja svoju.
Tajra je ustuknula preneraženo. Jer, Kliford joj je upravo stavio do
znanja kako se pomirio sa činjenicom da su raskinuti veridbu i da je brak
među njima nemoguć. Šta je drugo i mogao da pomisli kada sam mu
bacila u lice verenički prsten, zapitala se Tajra, ophrvana tugom najjačeg
mogućeg intenziteta.
Naglo se povukla na drugi kraj klupe i sagla glavu, da Kliford ne bi
video koliko je povređena njegovim rečima. - Volela bih da ostanem sama
- uspela je da se izjasni mirnim, dostojanstvenim glasom. - Hvala ti još
jednom što si došao u bolnicu. Obećavam da ću ti se javiti čim lično
razgovaram sa ocem.
Kliford je ustao i pružio Tajri svoju vizit karticu. - Ovde se nalazi broj
mog mobilnog telefona. Ako ti ponovo zatreba društvo, pozovi me, odmah
ću doći.
Klimnula je glavom i prihvatila karticu. Onda je krajičkom oka
otpratila Klifordov gipki hod, dok se kretao hodnikom.
Kada joj je sasvim nestao sa vida, suze su je već toliko pekle, da je
morala da ode u toalet i umije se.

* * *
 Nekoliko minuta pre tri sata, dežurna sestra je obavestila Tajru da se
Alan probudio iz dugog sna. Ona je istog trenutka utrčala u njegovu sobu,
goreći od nestrpljenja da ga vidi i dodirne mu ruku.
- Tata! - povikala je nekontrolisano i bacila se na koleno pored
njegove postelje. Uhvatila ga je za ruku i krenula da je ljubi i prislanja je
uz svoj obraz.
- Oh, čovek bi pomislio da sam umro - Alan je, naspavan i dobro
raspoložen, uspeo da se našali. - Ako ne prestaneš da plačeš, Tajra, zaista
ću pomisliti kako me je lekar slagao da je sa mnom sve u redu.
- Jeste, sve je u redu - Tajra je brzo potvrdila. - Ali ja plačem zbog
pomisli na ono šta je moglo da bude.
- Pa, mogao je da me pregtazi kamion pre trideset godina, pa ipak
nije. Hajde, ustani sa tog poda i sedi na stolicu.
Tajra ga je poslušala, nateravši sebe da se osmehne. - Htela sam da
glumim hrabricu pred tobom, a vidi me kako cmizdrim kao neko derište -
mrmljala je, brišući tragove suza sa svog lica.
- Dušo moja... - Alan je umorno zamahao glavom. - Tako mi je žao što
si se uznemirila zbog mene. Pa, sestra mi je maločas rekla da ću već kroz
tri dana moći da izađem iz bolnice. Stvarno nema potrebe da se brineš
toliko. Sve je u redu i sve će biti u redu.
Tajra je iznova uzela očevu ruku. Ali, toga puta je to učinila zbog sebe.
- Tata... Kliford je bio ovde u bolnici i rekao mi je da te pozdravim čim
se probudiš. On veoma brine za tebe, i to iskreno, čini mi se...
- Ah, naravno da brine za mene! Kliford je veoma osećajan čovek,
naravno, kada se zagrebe ispod svih onih cifara kojima je njegova koža
prosto presvučena.
- Da, i meni se čini da je tako...
Alan je tada zainteresovano pogledao u svoju ćerku. - Sinoć nismo
stigli da razgovaramo. Kako je prošao tvoj razgovor sa Klifordom, u vezi
one zabune, izazvane Edijevom i tvojom pojavom u restoranu „Skajlajt”?
- Kako je prošao? - Tajra je naglo pocrvenela. - Pa, dobro, moglo bi se
reći...
- Niste se posvađali?
- Ne, nikako - slagala je Tajra, ne želeći da nepotrebno opterećuje
svog oca otkrićem prave i bolne istine.
- Znaš, Tajra... - Alan je iznenada napravio zadovoljan izraz lica. - Na
neki način mi je drago što si bila toliko uviđajna, da nekog tamo Edija
šetaš Londonom, dok ti na ruci šljašti verenički prsten drugog muškarca.
Jer, da se to nije dogodilo, nikada ne bih saznao da te Kliford stvarno voli.
 - Šta? - upitala je Tajra, ne uspevajući da poveže smisao očevog
govora.
- To je ono što sam juče hteo da ti kažem, a ti mi nikako nisi dozvolila.
Dakle, Kliford te nije cinkario kod mene. On je samo došao, polulud od
brige, u moju kancelariju, da bi me pitao voliš li ti trenutno nekog momka
i postoji li mogućnost da se on, svojom prosidbom, umešao u neku tvoju
ozbiljnu i čvrstu vezu. Kada sam ga uverio da to ni izdaleka nije tačno, on
mi je ispričao za scenu u restoranu. Eto, to je sve. Dakle, nije te cinkario i
nije očekivao od mene da se obračunam sa tobom.
- Oh, tata! - Tajra se ponovo bacila na kolena. - Tako mi je drago što to
čujem. Znači, ti misliš da me Kliford voli?
- Naravno, dušo - Alanovo lice je blistalo od sreće. - Tačnije, mislim da
je lud za tobom. Jer, ti si sve ono što on nije, i ma kako se to tebi činilo
malim i nebitnim, za njega je tvoja neusiljena ljupkost lepša i važnija nego
sve ostalo.
Tajra se, takođe, sva ozarila od sreće. - Nešto slično tome mi je i on
sam rekao maločas.
- A ti, dušo? - Alanov glas je načas zadrhtao. - Voliš li ti njega?
- Da - potvrdila je Tajra uz široki osrneh. - I on je meni lepši i važniji
nego sve ostalo.
- Onda idi i reci mu to.
Sa nekom novom snagom u sebi, Tajra se uspravila na noge, nakon
čega se sagla da poljubi oca u čelo. - Idem odmah kod njega, tata. Još uvek
mu nisam rekla da ga volim, i ne želim da on predugo čeka da to čuje.
- Zdravo, dušo - Alan je iz postelje mahnuo svojoj ćerki. - Doći ćeš i
sutra kod mene?
- Ne, doći ću još večeras. Ali, sada idem... Sada idem kod svog
verenika! - uskliknula je radosno i žurno izašla iz sobe, goreći od želje da
konačno kaže Klifordu sve ono što oseća prema njemu.
 XII

Pravo iz bolnice, obučena u izbledele farmerice i patike, Tajra se odvezla

do upravne zgrade Klifordove banke. Nije izgledala nimalo
reprezentativno sa kosom pokupljenom u rep i bez šminke na bledom
licu. Uprkos tome, jasno izražena nada u njenim očima davala je poseban
sjaj njenom licu i činilo ga mladalački nežnim i ženstvenim.
Prejaka želja da što pre vidi Kliforda naterala je Tajru da vozi kao
pomahnitala kroz grad, da prolazi kroz crvena svetla na semaforima i
rizično zaobilazi automobile pred sobom.
Ka Klifordu je krenula puna neke neobjašnjive hrabrosti, koju su
Alanove reči probudile u njoj, ali ju je ta hrabrost napustila kada je stala
pred sekretaricu, gospođicu Patridž. Šta ako me Kliford odbije, prošlo joj
je glavom, od čega joj je brada vidno zadrhtala. Šta ako je zaljubljen u
plavokosu, otmenu Stelu?
- Gospođice Čelzi... - sekretarica ju je oslovila po drugi put, jer je Tajra,
očigledno, prečula njeno prvo obraćanje.
- Oprostite... - promucala je Tajra trgnuvši se. - Ja bih... Ja bih volela da
vidim gospodina Kartvrajta... Ako je to moguće...
- Naravno, samo izvolite - osetivši neku neobjašnjivu napetost u
vazduhu, sekretarica je Tajri pokazala rukom na vrata Klifordove
kancelarije, ne potrudivši se da je sama uvede unutra.
Tajra je prišla vratima polako, oprezno, sitnim koracima. Prsti su joj
bili potpuno zgrčeni kada se, nakon kraćeg oklevanja, odlučila da pokuca.
- Slobodno! - čula je Klifordov rasejani poziv.
Sva je protrnula od neizvesnosti dok je otvarala vrata i ukočeno
ulazila u kancelariju. Već sa prvim korakom, doživela je snažno eruptivno
prisećanje na jučerašnje nežnosti razmenjene sa Klifordom. Pogled je,
sam od sebe, hteo da joj pobegne ka mestu na podu, gde su im se tela prvi
put sjedinila u strastvenom zagrljaju, ali ga je ona svesno fiksirala na
sasvim drugu stranu. Držala je oborenu glavu, priznajući sebi da je sva
hrabrost sasvim iščilela iz nje.
Kada je shvatila da ne vredi oklevati, bojažljivo je usmerila svoj
pogled ka Klifordu, nakon čega se spontano osmehnula, ugledavši
mešavinu sete i radosti u njegovim očima. Odmah je nešto prostrujalo
među njima i oboje su znali da su im srca i umovi ispunjeni uspomenom
na jučerašnji dan. Ambijent u kancelariji, mirisi, tenzija u vazduhu kao i
ustreptalost njihovih tela, sve ih je to bolno podsećalo na događaj koji ih
je, a da oni to nisu ni znah, zauvek povezao jedno za drugo.
 - Ne ljutiš se što sam došla? - upitala je umesto pozdrava. - Rekla sam
da ću ti se javiti, ali...
- Ne, naravno da se ne ljutim - Kliford je spremno ustao od stola,
prišao joj i poveo je do fotelje. - Sedi, molim te. Strahovito si bleda.
- Radije bih ostala da stojim - Tajra se sva predala toplini, koju su na
njenoj mišici izazvali Klifordovi prsti.
Zažalila je kada se on odmakao od nje, da bi zastao pored stola i
pogledao je upitno. - Kako je Alan?
- Oh, tata je dobro. Zaista je dobro - uzvratila je uz uzdah olakšanja. -
Pozdravio te je i zahvalio se na ponuđenoj pomoći.
- Drago mi je što čujem da je Alan dobro - priznao je Kliford iskreno. -
Pretpostavljam da se još uvek ne zna kada će biti otpušten kući?
- Naprotiv, zna se. Tata će izaći iz bolnice za najviše tri dana, nakon
što mu urade kontrolne testove.
- Sjajne vesti! Treba ih proslaviti! - Kliford je značajno podigao prst i
krenuo ka priručnom bifeu. - Imam odličan viski! - objavio je vedro.
- Ja... Ja radije ne bih ništa - odbila ga je Tajra, smatrajući da joj u glavi
vlada već dovoljno velika zbrka.
Kliford je zastao u pola koraka i polako se okrenuo ka njoj. Lice mu je,
u tom trenutku, predstavljalo oličenje napetosti, videlo se da strahuje od
Tajrinog sledećeg poteza.
Prikupivši poslednje ostatke trezvenosti u sebi, ona je gordo izdigla
bradu i direktno pogledala Klifordu u lice. - Juče sam ovde ostavila nešto,
što sada želim da dobijem nazad - izgovorila je u jednom dahu, citirajući
istovremeno u sebi reči jedne molitve, čemu inače nikada nije bila sklona.
- Ah, da! - Kliford se prenuo i u dva koraka se našao kod svog stola.
Otvorio je fioku, a onda iz nje izvadio uredno složene bele, pamučne
gaćice, koje je Tajra prethodnog dana zaboravila da ponese. Pružio joj ih
je preko stola, ne razumevajući zašto je ona pocrvenela i načas postala
sasvim zbunjena.
Čak se i nasmejala pomalo tužno i nervozno, nemo odbijajući da
prihvati pruženi veš.
- Tačnije... - Tajra se tada već glasno nasmejala, ali je njen smeh
podsećao na smeh tužnog, cirkuskog klovna. - Došla sam po svoj verenički
prsten - meko je izgovorila gutajući knedlu. - Naravno, ako još uvek želiš
da mi ga daš.
Kliford se počešao iznad usne i spustio ruke na bokove. - Zavisi od
toga zbog čega ga ti želiš nazad.
 Pogledala ga je usplahireno, ne znajući šta bi mu rekla. Još uvek nije
slutila šta Kliford zaista oseća prema njoj i ta ju je okolnost nagonila da
ćuti.
- Izvini, molim te - Kliford je odmahnuo rukom i dodirnuo se prstima
po čelu. Sve ti gestovi govorili su o tome koliko se i sam oseća zbunjeno,
koliko je usplahiren. - Naravno da ćeš dobiti svoj prsten nazad. Ja i dalje
želim da se oženim tobom. Međutim, ne želim da se ti udaš za mene samo
iz osećanja obaveze prema Alanu. Znam da se smatraš odgovornom za
njegovo stanje i...
- Ne, ne želim da se udam za tebe iz tog razloga - odvratila je Tajra sa
primetnom rešenošću da konačno otvori svoje srce čoveku kojeg je
iskreno volela. - Ja... Ja želim da se udam za tebe zato što te volim!

* * *

Naglo probuđeni sjaj u Klifordovim očima remetila je doza

podozrivosti u njegovom pogledu. - Kada bi to bilo istina, Tajra, ja bih se
smatrao najsrećnijim čovekom na svetu - priznao je sa uzdahom. - Ali, ti si
me navela da sumnjam u svaku tvoju reč. U proteklih nekoliko dana,
servirala si mi najneverovatnije podatke o sebi, pa mi i taj, koji si upravo
izgovorila, zvuči neverovatno. - Zašto mi ne veruješ, kada ti kažem da te
volim? - prošaputala je Tajra uvređeno. - Pa, ti si prvi muškarac kome sam
tako nešto rekla!
- A onaj momak iz „Skajlajta”? Ne možeš da kažeš da njemu nisi
šaputala slatke ljubavne izjave. Jer, sve sam video i čuo sopstvenim očima
i ušima.
- Ono što si ti video, bila je najobičnija nameštaljka, koju sam izvela sa
Edijem. Edi je budući glumac i zbog toga je čitava scena u restoranu
delovala onako ubedljivo.
Tajra je tada zaobišla sto, da bi plaho dodirnula Klifordovu mišicu. -
Pravo pitanje glasi: zbog čega ti želiš da se oženiš sa mnom?
- Pre sam to želeo iz razloga koje sam ti već objasnio. Sada... - glas mu
je naglo dobio na težini, a iz očiju mu je, kao Tajri, prokuljala bujica
nežnosti. - Sada želim da se oženim tobom zato što te volim.
- Zaista?! - Tajra je razdragano poskočila u mestu, osetivši se poput
nekoga kome su apsolutno sve želje ispunjene.
- Da - potvrdio je Kliford ubedljivo i podigao ruku, da bi pomazio
Tajru po obrazu. - Zavoleo sam te onog trenutka, kada si nakon dobrog
gutljaja piva muški podrignula, poput najvećih prostaka.
Oboje su se nasmejali, prisetivši se te scene.
 - Bio sam očaran tvojom smelošću da se pokažeš preda mnom u
najgorem mogućem svetlu. Kratko rečeno, zavela si me svojim kočijaškim
ponašanjem. Htela si da mi se ogadiš, a u stvari si me, sve vreme, nehotice
osvajala. Prisetio sam se svih žena iz mog života, koje su se upinjale da me
očaraju svojim finim manirima, a pri tom nijednoj od njih nije pošlo za
rukom da osvoje moje srce.
- Zar ni plavokosoj Steli? - Tajra je morala da otkloni i poslednju
barijeru njihovoj sreći.
- Ni njoj. Moje srce pripada samo tebi - izjavio je Kliford svečano.
Istovremeno su poleteli jedno drugom u zagrljaj i čvrsto se stegli.
- Kako sam srećna... - šaputala je Tajra zaneseno, grleći Klifordova
široka ramena. - Žao mi je što sam te optužila za cinkarenje, Kliforde. Tata
mi je tek maločas ispričao kako je došlo do toga, da mu prepričaš scenu iz
restorana.
- Morao sam da se konsultujem sa njim oko onog mladog rokera. Bio
sam van sebe od pomisli da ga voliš - Kliford je sa oba dlana milovao
Tajrina leđa, držeći je privijenu uz sebe.
- Jer, on je sve ono što ja nisam: mlad, moderan i pomalo divlji.
Tajra se tada odmakla od Kliforda i namignula mu vragolasto. - Ne bi
trebalo da mu zavidiš na tome što je divlji. Jer, i sam imaš tu
karakteristiku u sebi.
Sav ozaren, Kliford se srećno nasmejao. - Još uvek mislim kako ono
juče i nije bilo baš najsavršenije.
- Ali, ja sam te nakon toga zavolela! - Tajra je odlučila da mu ne
dozvoli dalje dvoumljenje na tu temu. - Juče si osvojio, moje telo, ali i moju
dušu. A Stelin dolazak, ma kako neprijatan bio, samo mi je pomogao da
konačno popustim pred otkrićem da te volim i da sam od našeg prvog
poljupca sve vreme bila potajno zaljubliena u tebe.
- Ljubavi moja... - Kliford je prstima obuhvatio Tajrinu bradu, očima
joj poručujući da je ona najvredniji deo njegovog života. Izvadio je tada
verenički prsten iz svog džepa i vratio ga na njen prst, tamo, gde je
pripadao. - Kada ćemo se venčati? - upitao je potom muklo, podižući
njenu ruku do svojih vrelih usana.
- Kad god ti želiš - meko je uzvratila, gledajući u prsten sa
zadovoljstvom. - Što pre, to bolje.
- Da li si konačno shvatila da te ne želim samo zbog Alanove banke?
- To sam znala od početka. Znaš, nešto sam razmišljala... Volela bih da
se zaposlim u našoj zajedničkoj banci, ako nemaš ništa protiv.
- Naravno da nemam. Zar nisam najavio da ću te dovesti u red?
 - Uh, ti! - Tajra ga je šaljivo pljusnula po licu. - Reci mi da ne misliš
ozbiljno.
- A ti mi reci da li zaista hrčeš kad spavaš?
- Naravno da hrčem! - izmotavala se Tajra, mazno se meškoljeći u
Klifordovom zagrljaju. - Ali, oženićeš se. sa mnom nezavisno od toga?
- Da, ali ću urediti da spavamo u različitim sobama.
Munula ga je u rebra i iznova mu se naslonila na grudi.
- Odmah sam prozreo tvoju nameru da mi se ogadiš, budalice moja
slatka. Uživao sam, mučeći te svojim prihvatanjem svih tvojih izmišljenih
poroka.
Tajra je nežno obavila svoje ruke oko Klifordovog vrata i uputila mu
čežnjivi pogled. - Ne muči me sada više, Kliforde. Poljubi me - zatražila je
muklo.
On je strastveno, sa obe šake, stegao njen struk i prisno je privukao
sebi. Primakao je svoje usne sasvim do njenih, ali se mangupski
osmehivao, oklevajući da je poljubi.
- Kliforde... - zaječala je Tajra, uplevši mu svih deset prstiju u kosu.
- Rado bih te poljubio, ali ne znam da li je bezbedno - Kliford se
izazivački smejuljio. - Prošh put su tvoja usta bila kontaminirana
teritorija!
- Ali, sada to nije slučaj!
- Zaista?
- Ja redovno perem zube! - Je li?
- I nakon svakog obroka koristim zubni konac!
- Hm, impresivno...
- Takođe nemam nijedan pokvaren zub!
- Ne znam, Tajra... - Kliford ju je namerno zadirkivao. - Još uvek me
nisi ubedila.
- U tom slučaju... - Tajra se naprečac, vođena neizdrživom potrebom,
odlučila da promeni taktiku. - Moraću da krenem u napad... - rekla je i
nežno pritisla svoje usne na Klifordove.
On je odmah odgovorio na Tajrin poljubac, unoseći u igru njihovih
usana svu radost konačno pronađene sreće uz ženu koju je neizmerno
voleo i koja će uskoro postati samo njegova.

KRAJ