Aleksa Tomin

LJUBAV
NA TAJNOM ZADATKU

2
 1

Blek Finegan je nekoliko trenutaka stajala ispred vrata na kojima je bila

diskretna metalna pločica sa imenom i adresom. Sve je izgledalo veoma

neupadljivo, tako da se iza vrata moglo nalaziti bilo šta, od lekarske ordinacije
do kancelarije nekog finansijskog savetnika.

Duboko je uzdahnula i nervoznim pokretom zabacila svoju dugu,

kovrdžavu, vatreno crvenu kosu, preko ramena a zatim otvorila vrata. Zidovi

prostorije u koju je ušla su bili tamne boje i prepuni slika.

Po celoj prostoriji su bile razmeštene udobne fotelje između kojih su se

nalazili mali stolovi prepuni raznih časopisa. Jedino što je ukazivalo na to da je

ušla u neku kancelariju bio je veliki radni sto sa kompjuterom koji se nalazio u
jednom uglu i police sa uredno složenom dokumentacijom iza njega.

Blek ponovo zabaci pramen kose preko ramena što je bio jasan znak da je

nervozna. U njenoj prirodi nije bilo da čeka, ona je uvek poštovala zakazano
vreme i očekivala je to i od ljudi sa kojima sarađuje.

Međutim, kancelarija je bila prazna, a kroz vrata koja su se nalazila na

suprotnom zidu nije dolazio nikakav zvuk. Došla je u tačno zakazano vreme i
očekivala je da će je vlasnica agencije sačekati, kao što je i obećala.

Shvativši da nema drugog izlaza nego da čeka, Blek je duboko uzdahnula i

sela u jednu od fotelja. Uzela je prvi časopis, sa stočića, koji joj se našao pod

rukom i počela odsutno da ga prelistava. Ubrzo je začula otvaranje vrata i

podigla je pogled u tom pravcu.

- Vi ste sigurno gospođica Bruk Hjuston - rekla je starija žena koja se

pojavila na vratima.

- Da - Blek klimnu glavom ustajući. - Juče smo se čuli i rekli ste da dođem
danas u deset.

Blek je bila detektiv losanđeleske policije ne tajnom zadatku i Bruk Hjuston

je bio njen alijas za tu priliku. Bila je pomalo nervozna jer je to bio njen prvi

3
samostalni slučaj od kada se preselila na Zapadnu obalu.

Blek je napustila Njujork pre šest meseci jer je želela da se osamostali, a to

nikako nije mogla pod budnim okom oca i trojice starije braće. Finegani su pre

skoro dvesta godina emigrirali iz Irske u Njujork i osim njenog čukundede svi

muškarci iz porodice su bili policajci.

Ona je bila prva žena Finegan koja je odlučila da se priključi njujorškoj

policiji i pored svih protivljenja njenog oca i braće. Zbog toga su budno motrili

svaki njen pokret i ponašali se preterano zaštitnički ako bi smatrali da je neki

slučaj opasan.

Blek je ubrzo shvatila da ima dva izlaza iz te situacije, ili da napusti policiju

ili da se preseli u neki drugi grad. Konačno se odlučila za izlaz broj dva i tako se
obrela u Los Anđelesu gde Finegani nisu imali nikakva poznanstva.

Prvih par meseci je radila na slučajevima sitnih provala i razbojništva, a

onda joj se ukazali prilika da se dokaže. U poslednja dva meseca jedanaest

žena je bilo opljačkano, iz njihovih stanova su nestali tehnika, nakit i novac.

Jedina stvar koja je povezivala sve te žene bila je agencija za upoznavanje u

kojoj se Blek sada nalazila. Bio je to jedini pravi trag koji su imali i ona je bila ta
koja je predložila da se prijavi kao jedna od žena koje traže muža preko te
agencije.

Uvežbanim okom je osmotrila ženu koja je stajala ispred nje, bila je srednje

visine, u svojim četrdesetim, privlačnog lica i veselog osmeha. Brzo joj je prišla
ispruživši ruku i Blek joj uzvrati osmeh.

- Ja sam Amanda Stjuart - rekla je žena ljubazno. - Izvinite što ste čekali.

- Ništa strašno - promrmljala je mada je u sebi mislila drugačije.

- Ema će vas odmah primiti - Amanda je pokazala rukom ka vratima. -

Izvolite.

Blek se ponovo osmehnula i klimnula glavom pre nego što je ušla u drugu

kancelariju gde ju je dočekala još jedna žena srednjih godina. Žena je brzo
ustala, skinula naočare koje su joj stajale na vrhu nosa i osmehnula se.

- Ja sam Ema Averil - rekla je pružajući ruku. - Drago mi je što smo se

upoznali.

- Bruk Hjuston - odgovoila je kratko uzvrativši osmeh.

Ema je klimnula glavom kao da je želela da kaže da zna njeno ime i

ponudila joj da sedne na jednu od dve fotelje ispred svog radnog stola. Blek se

4
smestila u najbližu fotelju dok je vlasnica agencije obišla sto i sela na svoje
mesto.

- Šta mogu da uradim za vas? - upitala je Ema ljubazno.

- Pronađite mi muža - rekla je Blek smešeći se. - Želim da se udam.

Blek nije promaklo da je vlasnica agencije pažljivo posmatra, ali se pravila

da to ne primećuje. Iskoristila je priliku da i sama osmotri ženu, koja je bila

obučena u klasični, strogo skrojeni kostim i belu bluzu.

- Znači, potreban vam je suprug - rekla je konačno Ema osmehnuvši se.

- Da - Blek klimnu glavom.

- Naša agencija radi na naučnim principima - počela je da objašnjava žena.

- Sve podatke koje dobijemo od naših klijenata pažljivo obrađujemo. Trudimo se

da na osnovu njih uradimo psihološku proveru i uskladimo karaktere ljudi koje

ćemo upoznati. Jako pazimo da se sve slaže, karakter, temperament, želje,

navike, interesovanja, ukusi, poreklo.. Tek kada se uverimo da klijenti

odgovaraju jedno drugom dolazi do upoznavanja. Ljudi koje predložimo jedno

drugom da se upoznaju obično budu jako zadovoljni našim izborom. Naravno,

ne možemo da garantujemo uspeh već prvog puta, često se među njima rodi
ljubav, ali neki ostanu samo prijatelji.

- I to je nešto, više nisu sami - Blek klimnu glavom. - Čula sam da su se

mnogi brakovi sklopili posredstvom vaše agencije. Tačnije, vaša agencija ima
najveći procenat sklopljenih brakova.

- Tako je - Ema se ponovo osmehnu. - Veoma smo ponosni na tu činjenicu.

- Zbog toga sam i odlučila da se obratim baš vama - objasnila je. -

Smatram da mi je vreme da se udam.

- Drago mi je da odmah znate šta želite - rekla je Ema veselo.

- To je normalno - promrmljala je, zabacivši kosu preko ramena, Blek. -

Verovatno i drugi koji vam se obraćaju za pomoć znaju šta žele.

- Takođe, ne zadržavamo se samo na jednom upoznavanju naših klijenata

- nastavila je dalje Ema. - Upoznajemo ih i sa drugima sve dok ne kažu da su

zadovoljni našim izborom.

Blek nije bila mnogo zainteresovana za rad agencije, tačnije, to joj je već

bilo dobro poznato, ali nije smela da pokaže svoje nestrpljenje. Ema je nastavila

dalje da objašnjava i ona ju je odsutno slušala, a nekoliko minuta kasnije Blek je

5
mogla da odahne znajući da je tom monologu došao kraj.

- Novac nije problem - rekla je osmehnuvši se samouvereno. - Šta više, ako

budem zadovoljna vašim izborom spremna sam na taj iznos da dodam još
jednu nulu.

- Šalite se? - Ema je zbunjeno pogieda.

- Ne - Blek je odmahnula glavom. - Jedini uslov je da mi pronađete muža za

mesec dana. Neće mi smetati ako ček bude glasio i na dve, tri, pa i pet hiljada
dolara.

Nije joj promaklo da su ženine oči zasijale kada je navela iznos koji je bila

spremna da plati. Naravno ta suma je bila daleko veća od standardne, ali policiji

je bilo u interesu da što pre reši slučaj, a novac će tome svakako doprineti.

- Novcem ne možete kupiti ljubav - rekla je Ema kada se malo pribrala.

- Ja ne plaćam ljubav - odgovorila je oštro. - Ja plaćam vaše usluge, a za

uzvrat očekujem da mi pronađete odgovarajućeg muža. Ja sam poslovna žena i

nemam previše vremena za gubljenje.

- Običaj je da se uplati avans - promrmljala je vlasnica agencije.

- Koliko? - Blek je brzo izvadila člekovnu knjižicu iz tašne.

- Petstotina dolara - Emine oči su ponovo zasijale.

Svih jedanaest žena, žrtava, dale su avans u iznosu od sto dolara i Blek se

krišom osmehnula. S obzirom na pohlepost, možda je gospođa Ema Averil, ipak

bila umešana u čitavu stvar, što je bila jedna od pretpostavki.

- Evo hiljadu dolara - popunila je ček i spustila ga na sto. - A sada na

posao, pronađite mi muža. Želim da vam moj slučaj bude prioritet jer, kao što

sam rekla, nemam vremena za bacanje. Ako po isteku mesec dana ne budete
ispunili svoje obaveze ja ću potražiti neku drugu agenciju.

- Uveravam vas da za to neće biti potrebe - brzo je rekla Ema sklanjajući

ček u fioku stola i vadeći nekoliko papira. - Evo ispunite ovaj formular.

- Tu mora da ima bar dve stotine pitanja - progunjđala je Blek gledajući u

papire.

- Tačnije, dvesta pedeset - ispravila ju je žena osmehnuvši se. - Naravno,

potrebni su nam iskreni odgovori. Ne morate sada da popunjavate formular ako

žurite, možete nam ga sutra dostaviti poštom ili lično.

- Nemam vremena za to - Blek odmahnu rukom. - Moje slobodno vreme je

6
jako dragoceno, tako da vam predlažem da vam sada ispričam o sebi sve što
vas interesuje umesto da popunjavam taj glupi formular.

Blek je odlično znala sadržaj tog formulara i, mada je lako mogla da ga

popuni, više joj je odgovaralo da izigrava razmaženu bogatašicu. Sve žene koje

su bile pokradene odlično su stajale finansijski.

- U redu - rekla je Ema pomirljivo. - Šta mi možete reći o sebi?

Blek je iz iskustva znala da ljudi mnogo više kažu o sebi u neformalnom

razgovoru i računala je da vlasnica agencije takođe to zna. Očigledno se nije

prevarila, pomislila je proučavajući ženu ispod oka.

- Šta vas tačno interesuje? - uzvratila je pitanjem jer je morala da se drži

unapred pripremljenih podataka.

- Vaše godine i čime se bavite, za. početak - rekla je Ema smešći se.

- Imam dvadeset i osam godina - rekla je brzo jedini pravi podatak o sebi. -

Bavim se uređenjem enterijera, imam svoju firmu koja odlično posluje. Dobro

zarađujem, tako da sam nešto novca i uložila u neke veoma unosne poslove.
Nisam milioner, ali ne mogu da se požalim.

- To su samo osnovni podaci - Ema je podigla pogled sa papira prestavši

da zapisuje.

Previše komplikujete progunjđala je napućivši usne. - Zar ne bi bilo

jednostavnije da mi pokažete slike ili video snimke mogućih kandidata?

- Očigledno me niste pažljivo slušali malopre - promrmljala je žena

uzdahnuvši. - Naši klijenti poštuju našu stručnost, a mi njihovu privatnost. Tek

kada nekog imamo u planu, pokazujemo fotografije i ako su obe strane

zainteresovane tek onda dolazi do upoznavanja.

- Mislim da je to gubljenje vremena, ali dobro - Blek se promeškoljila u

fotelji. - Šta još želite da znate?

- Na primer, koji tip muškarca vam se dopada? - rekla je Ema ponovno

spremna da zapisuje.

- Pa, sviđaju mi se visoki muškarci, crne kose i tamnih očiju - na trenutak je

zastala kao da razmišlja. - Atletski tip, ne stariji od trideset i osam godina.

- Da, treba da bude simpatičan i šarmantan. Da li je to dovoljno?

- Nije - Ema odmahnu glavom pogledavši je preko ivice naočara. - Lakše

ću vam pronaći muža ako tačno znam šta želite. Recite mi šta još očekujete od

7
muškarca?

- Pa, sad... - Blek obliza usne. - Volela bih da bude pažljiv i nežan i da voli

decu. Naravno, želim obrazovnog muškarca sa dobrim smislim za humor.

Nekoga ko će shvatiti da mi je posao veoma važan, a ne nekog od onih tipova

koji očekuju da žena stalno bude kod kuće i da ih dočekuje sa papučama u

rukama.

- Naravno, naravno - promrmljala je Ema ne dižući pogled sa papira pred

sobom. - Recite mi još nešto o sebi.

- Da li ste rođeni u Los Anđelesu?

- Da, moji roditelji su se neposredno pre mog rođenja doselili ovde - rekla je

Blek. - Nažalost, oboje su poginuli u saobraćajnoj nesreći pre nekoliko godina.

Blek je kratko prebirala po glavi da li je nešto zaboravila da kaže, iako je

unapred znala da je to nepotrebno. Radila je na tom slučaju već skoro dva

meseca i znala je sve, i one najsitnije, detalje koje su žene navele u svojim
prijavama.

- Mislim da će to biti dovoljno za početak - Ema je konačno odložila olovku i

skinula naočare. - Ako mi još nešto bude potrebno pozvaću vas.

- Naravno - Blek klimnu glavom i ustade. - Ovo je moja vizit karta, na

poleđini sam napisala i moj privatni broj mobilnog i broj telefona kod kuće.

- Nadam se da ćemo uspešno sarađivati - rekla je žena takođe ustajući.

- Mislim da je to i vama i meni u interesu - Blek se osmehnula.

8
 2

Četiri dana kasnije Blek je uvezla novi, blistavi crveni mercedes na parking

ispred bara restorana „Školjka”. Novac je očigledno odradio svoje, pomislila je

vadeći ključ iz kontakt brave i gledajući oko sebe.

Mercedes je bio deo njene uloge i tim delom svog zadatka je bila

oduševljena jer je oduvek volela dobra, sportska kola. Duboko je uzdahnula i

izašla iz kola, a zatim polako krenula ka ulazu.

Stiv Džekson, sa kojim je trebalo da se nađe večeras, bio je samo prvi u

nizu koji je upoznao opljačkane devojke. Kada je Emi davala opis muškarca kog
je želela da upozna ona je u stvari davala opis idealnog muškarca tih žena.

Doduše, morala je da prizna, da taj opis nije bio daleko od njene slike

idealnog muškarca. Stiv se uklapao u tu sliku, bavio se osiguranjem, njegovi

mejlovi su odavali inteligentnog čoveka, a kratak razgovor telefonom koji su

vodili kada su se dogovarali da se nađu otkrio joj je da je i prijatna osoba. Ali,

bez obzira na to ona nije bila večeras tu da bi upoznala svog budućeg supruga.

Dočekala ju je prijatna unutrašnjost i tiha muzika. Čim je ušla u restoran

ugledala je svog kolegu, koji joj je bio podrška, kako sedi za barom.

Polako je prešla pogledom po prostoriji, ali nije ugledala Stiva, a onda joj je

pažnju privukao jedan od barmena. Tačnije, njen pogled se zaustavio na

njegovim širokim ramenima i brzim rukama koje su vešto sipale piće.

U tom trenutku je pomislila kako je šteta da njen izlazak nije bio pravi jer ne

bi imala ništa protiv da čitavo veče provede sedeći za barom i gledajući tog
barmena. A, onda se on okrenuo i spustio piće ispred jednog para.

Blek je duboko uzdahnula podsećajući sebe zbog čega je večeras tu kada

su im se pogledi sreli. Njegov se zadržao na njoj, kao da je bio svestan da ga je

ona posmatrala dok je pripremao koktele.

Njegove srebrno sive oči su je potpuno zarobile, nikada pre u životu nije
videla takvu boju očiju. Njegov pogled bio je topao i odavao je inteligenciju. Bio

9
je visok, preplanuo i neverovatno zgodan, zaključila je Blek gledajući ga.

Jasno je mogla da vidi mišiće koji su poigravali pod tankim materijalom

njegove košulje. Farmerke su bile tesno pripijene uz njegove duge i mišićave

noge. Ipak, najupečatljivije na njemu su bile njegove oči.

- Bruk? - začula je muški glas iza sebe.

Trgla se iznenada shvativši da ju je neko dozivao. Nevoljno je skrenula

pogled sa barmena, brzo se okrenula i ugledala lice koje je do tada viđala samo
na fotografijama, pred njom je stajao Stiv Džekson.

- Zdravo - rekla je osmehnuvši se.

- Učinilo mi se da si to ti, ali kada se nisi odmah okrenula pomislio sam da

sam pogrešio - uzvratio joj je osmeh. - Mnogo si lepša u prirodi nego na

fotografiji.

- Izvini, nešto sam se zamislila - promrmljala je.

Blek se borila sa željom da prevrne očima zbog njegovog komplimenta.

Znala je da njen izgled, a naročito njena kosa, ne ostavlja muškarce

ravnodušnim, ali nije volela kada bi joj to odmah stavljali do znanja.

- Nema problema - osmehnuo se i pokazao ka stolu u uglu. - Došao sam

malo ranije da bih nam zauzeo mesto. Ovo je jedan od najboljih barova u ovom
delu grada, i, naravno najposećeniji.

- Fantastično - naterala je sebe da mu uzvrati osmeh.

Bila joj je potrebna sva snaga volje da ne pogleda ponovo prema baru, ali

kada je krenula ka stolu više nije mogla da odoli iskušenju. Ugledala je zgodnog
barmena kako briše čašu i gleda pravo u nju.

Neko potpuno nepoznato osećanje ju je obuzelo celu zbog tog njegovog

pogleda i znala je da više ne sme da gleda u njegovom pravcu. On je verovatno

bio jedan od onih koji su lupali recke iznad svog kreveta.

Osim toga, ona je imala zadatak pred sobom i morala je da mu se potpuno

posveti, a to je značilo da je morala da isključi iz svoje svesti sve što joj je

skretalo pažnju. Zahvalno se nasmešila Stivu kada joj je pridržao stolicu.

Pola sata kasnije Blek je diskretno pogledala na sat pitajući se kada će se

sastanak završiti. Za kratko vreme je uspela da sazna sve što joj je bilo
potrebno postavljajući prava pitanja.

Stiv je bio simpatičan i pomalo stidljiv i nije se uklapao u profil onoga koga

10
je tražila. Osim toga, ona je poznavala psihologiju i imala dovoljno iskustva da

shvati da on nije bio čovek koga su tražili, gomila sitnica vezana za njega joj je

to rekla.

Njen posao za to veče je bio završen i nije mogla da dočeka pogodan

trenutak koji će iskoristiti da se izvuče iz svega toga. Ubrzo je njihov razgovor

zamro i Blek nije imala ni volje ni želje da traži nove teme.

Iskoristila je prvu priliku da se izvini i ode do toaleta dajući mu na taj način

signal da je za nju izlazak završen. Dok je pogledom tražila znak za toalet

susrela je barmenov pogled. Trgla se shvativši da ju je on ponovo posmatrao, a

onda se osmehnuo i podigao kažiprst.

Pogledala je u pravcu koji joj je pokazao i ugledala vrata na kojima je

stalaja pločica na kojoj je pisalo „dame”. Klimnula je glavom i požurila ka

vratima želeći što pre da se skloni od njegovog pogleda koji je osećala na sebi.

Taj čovek je imao neverovatan efekat na nju i bojala se da bi mogla da sagori u

pepeo ako bi se kojim slučajem našla preblizu.

Osetila je žaljenje što neće moći da proveri svoju pretpostavku, ali u ovom

trenutku joj nisu bile potrebne nikakve smetnje. Možda jednog dana, pomislila je
vraćajući se iz toaleta i pogledavši krišom u pravcu bara.

Barmen se osmehivao devojci koja je sedela za barom i to ju je na trenutak

osvestilo. Njegov osmeh je zaista bio zanosan i očigledno ga je upućivao svakoj

lepoj ženi koja bi nogom kročila u bar.

I pored tog otkrića Blek je uzdahnula sa žaljenjem i još jednom pogledala u

njegovom pravcu. Kao da je osetio da ga posmatra, podigao je glavu i njihovi

pogledi su se ponovo sreli. Ne skidajući pogled sa nje napravio je nekoliko

koraka i pokazao na praznu stolicu za barom.

Blek je zbunjeno trepnula i pokazala prstom na sebe, a zatim se još više

zbunila kada je on klimnuo glavom. Pogled njegovih srebrno sivih očiju je

postao prodoran, i ona nije mogla da ga ne posluša.

Nesvesno se blago namrštila pitajući se šta želi od nje i u tom trenutku je

primetila pogled kolege koji je još uvek sedeo za barom. Jedva primetno je
slegla ramenima i u nekoliko koraka prišla stolici koju je barmen pokazao.

- Mene želiš? - upitala je i tek onda postala svesna dvostrukog značenja tih
reči.

- Da - klimnuo je glavom osmehnuvši se.

11
 Blek je naterala sebe da ostane mirna i pored bure koju je njegov kratki

odgovor izazvao u njoj. Ona se naslonio na bar zauzimajući pozu zbog koje je

osetila da joj srce brže udara, a grlo počinje da se suši.

- Da? - upitala je podižući jednu obrvu.

- Ja sam Rid Konroj - ispružio je ruku.

- To si želeo da mi kažeš? - zbunjeno ga je pogledala zadrhtavši od

njegovog stiska ruke.

- Ne, to je bilo predstavljanje - ovog puta je on podigao jednu obrvu još

uvek držeći njenu ruku u svojoj. - Običaj je da i druga osoba uradi to isto.

- Ja sam B... - naglo je zaćutala jer je sahvatila da želi da mu kaže svoje

pravo ime. - Bruk, Bruk Hjuston.

- Bruk, - osmeh mu je postao širi - drago mi je što sam te upoznao.

- Takođe - klimnula je glavom i izvukla ruku iz njegovog stiska. - Šta si

želeo da mi kažeš?

- Jesi li nekada pre dolazila u „Školjku”? - gledao ju je netremice.

- Ne - odmahnula je glavom čekajući da on kaže još nešto. - To je bilo to?

- Ne - prekrstio je ruke na grudima. Odavde si?

- Rođena i odrasla u Los Anđelesu - rekla je sa osmehom. - Je li sad to to?

- Nije - uputio joj je jedan od svojih zanosnih osmeha pokazujući dva reda

savršenih, belih zuba. - Šta piješ?

- Rizling - promrmljala je uhvativši sebe kako mu uzvraća osmeh. - To mora

da je to.

- Još uvek nije - odmahnuo je glavom. - Hoćeš još jedno piće na račun

kuće?

- Hvala, ali upravo se spremam da krenem - zagledala se u njega čekajući

da konačno čuje zbog čega ju je pozvao.

Rid ju je odmerio jednim iskusnim pogledom od glave do pete i ponovo se

naslonio na bar. Blek je kao nikada u životu osetila želju i potrebu da dodirne

jednog muškarca, da lagano pređe dlanovima preko njegovih mišica i snažnih

leđa.

- Mislio sam da bi trebalo da znaš...

Naglo je zaćutao i pogledao levo, pa desno, kao da se boji da ga neko

prisluškuje, a onda se još više nagnuo ka njoj. Nesvesno Blek je uradila isto, ne

12
znajući da li to radi zbog toga što želi da ga bolje čuje ili...

- Taj tip sa kojim si večeras ovde... - ponovo je napravio pauzu gledajući je

malo iskosa.

- Stiv? - zbunjeno je zatreptala.

- Da, Stiv - klimnuo je glavom. - Nije on za tebe.

- Da li ga poznaješ? - upitala je brzo.

- Dolazi povremeno - odgovorio je otegnuto. - Nekako uvek sa drugom

devojkom.

- Možda još uvek nije našao onu pravu - Blek slegnu ramenima. - Lično
mislim da nije tako loš i...

- Sa pravim muškarcem žena treba da sija - prekinuo ju je tihim glasom. -

Treba da izgleda kao da je puna električnog naboja.

- Sa kosom na juriš, pretpostavljam - promrmljala je gledajući ga u neverici.

- Da - klimnuo je glavom nevino se smeškajući.

- Hoćeš da kažeš da sam ja mračna i da mi je kosa kao metla? - upitala je

spustivši ruku na bok.

- O, ne - odmahnuo je glavom nasmejavši se tiho. - Nisam to hteo da

kažem, već da ne treba da budeš sa tim tipom.

- A ti si ekspert zbog... - pogledala ga je iskosa.

- Posmatranje ljudi je deo mog posla - rekao je slegnuvši ramenima.

- Kao i davanje saveta u vezi sastanaka? - promrmljala je namrštivši se.

- Ne - oči su mu zasijale. - Savete dajem samo tebi.

- Zašto? - upitala je zbunjeno zatreptavši.

- Zato što sam te primetio - rekao je nagnuvši se još više ka njoj. - I njega.

Blek je bila zbunjena talasom razočaranja koji je prošao kroz nju. Na

trenutak joj se učinilo da će reći nešto sasvim drugo, možda da mu se dopala

ili... Brzo je oterala takve misli iz svoje glave i naterala sebe da se veselo
osmehne.

- Baš lepo od tebe - promrmljala je spremna da krene. - Hvala ti.

- Nema na čemu - ponovo se osmehnuo na onaj svoj karakterističan način.

- Da li često izlaziš?

- Ne naročito, ali sam rešila da to promenim - zabacila je kosu preko

13
ramena. - Učlanila sam se u agenciju „Novi početak”.

- Čuo sam za nju - klimnuo je glavom. - Mada, iskreno, ne vidim zbog čega
ti je potrebna njihova pomoć.

- Imam premalo slobodnog vremena da bih se sama baktala sa tim - slegla

je ramenima.

- Znaš šta, Bruk Hjuston - uspravio se kada je nova grupa gostiju ušla u
bar. - Dovedi sve tipove koje izabereš ovde i ja ću da ih ocenim.

Blek je na trenutak bila zatečena ne znajući kako da reaguje na te njegove

reči. Da joj je bilo ko drugi ponudio tako nešto smatrala bi ga nametljivim i

arogantnim. Međutim, barmen je jedino uspeo da je zainteresuje još više, ako je

to uopšte bilo moguće.

- A zašto bi ocenjivanje muškaraca sa kojima ja izlazim bio tvoj posao? -

upitala je zagledavši se u njegove srebrno sive oči.

- Zato, Bruk, što tako znam da ćeš mi se vratiti - poslao joj je još jedan svoj

osmeh od koga su joj klecnula kolena pre nego što je otišao da posluži nove
goste.

14
 3

Rid Konroj je brisao mermernu ploču šanka razmišljajući o tome da ako

bude morao da gleda Bruk sa još jednim gubitnikom prekršiće svoje pravilo da

ne izlazi sa mušterijama. Odvešće je na romantičnu večeru ili možda da

posmatraju zalazak sunca i...

Ostatak njegove fantazije morao je brzo da potisne iz misli jer mu je telo

burno reagovalo. Da bude iskren, gotova svaka misao koja je bila vezana za
Bruk Hjuston terala je njegovo telo na burnu reakciju.

Do sada je nekoliko puta u životu podlegao pod uticaj strasti ovako brzo, ali

nikada ovako snažno. Zbog Bruk je imao problema sa disanjem, sa govorom,

sa spavanjem...

Spustio je piće ispred mušterije odsutno se osmehnuvši dok mu je pogled

sve vreme bio uperen u pravcu stola za kojim je sedela Bruk sa svojim

večerašnjim pratiocem. Bio je to deseti tip za dve nedelje i počeo je da se pita

šta to ona pokušava da postigne. Ili dokaže.

Uglavnom su muškarci sa kojima se nalazila u njegovom baru bili dosadni i

neinteresantni, ali ovaj večeras je bio drugačiji. Gledao je Bruk kao da je ona

sočna šnicla, a on je predugo bio primoran da bude vegetarijanac. Doduše,

morao je da prizna, da je ni on sam nije gledao mnogo drugačije, ali taj tip mu
se nije dopadao ni malo.

Rid ju je primetio istog trenutka kada je prvi put kročila u njegov bar, on i

verovatno svi prisutni muškarci. Bruk je bila visoka devojka sa oblinama na

kojima bi joj pozavidela svaka žena na svetu. Ali, prvo što je Rid na njoj primetio

bila je njena pomalo divlja vatreno crvena kosa i krupne, kao smaragd, zelene
oči u kojima se krila inteligencija.

Njen melodičan glas i senzualni pokreti su bili ti koji su ga konačno gurnuli

u provaliju. A, što je najgore, pomislio je iznenada gledajući je netremice, ona

nije ni bila svesna koliko je bila seksi i ženstvena.

Rid je bio vlasnik bar-restorana zajedno sa svojim starijim bratom već pet

15
godina, jer je san njegovog brata oduvek bio da poseduje sopstveni restoran.

Za to vreme, a i pre, on je sretao mnoge prelepe žene i dobijao mnogo

primamljivih ponuda. I ranije je bio u iskušenju, ali nikada u tolikom da poželi da

prekrši svoje pravilo da posao i zadovoljstvo ne treba mešati. A sada mu je to

pravilo izgledalo kao smešna prepreka do žene koja bi mogla da promeni

njegov život.

Mada, to je mislio i za Megan, podsetio se nerado. Njih dvoje su izlazili

nekoliko meseci i njegova osećanja su bila sve ozbiljnija, a onda je otkrio da

ona nije imala nameru da se jednog dana uda za njega jer je već bila udata.

Kada je to dodao brojnim aferama njegove majke za koje je prvi put saznao

kada je bio još tinejdžer, otkrio je da ima problem da poveruje ženama. Ipak,

nešto u vezi Bruk teralo ga je da joj veruje, da poveruje da njih dvoje imaju

šanse.

Tip koji je sedeo pored nje spustio je svoju ogromnu ruku na njeno rame i

ostavio je tamo čak i kada se ona izmakla. Nažalost, taj pokret je omogućio
njegovim prstima da skliznu ka njenim grudima.

- Zdravo - Rid ni sam nije znao kako je tako brzo stigao do njihovog stola. -
Mogu li još nešto da učinim za vas dvoje?

Na njegovo olakšanje navalentni tip je sklonio svoje šape sa njegove

devojke. Njegove devojke, ponovio je Rid u sebi trgnuvši se. Ta crvenokosa i

zelenooka lepotica ga je pretvorila u pećinskog čoveka.

Adolescentnog pećinskog čoveka da bude precizniji, koji je jedva u stanju

da kontroliše svoje hormone i bes. I koji je mrzeo što se ona stalno sreće sa
strancima, a ne zna ni ko su zaista ni šta im je pravi cilj.

Sama pomisao na to da bi ona mogla biti povređena, emocionalno ili fizički,

učinila je da mu se krv uskomeša. On se delimično šalio kada joj je predložio da

sve te tipove dovede da ih on oceni, ali kada ga je ona poslušala otkrio je da je

to za njega pravo malo mučenje.

S druge strane, više je voleo da može da vidi šta se dešava nego da brine

šta se događa negde drugde. Došlo mu je da se smeje na sav glas, on još uvek
nije ni poljubio tu devojku, a već se ponašao kao ljubomoran ljubavnik.

Značajan smešak koji se pojavio na licu njenog pratioca nije mu se ni malo

dopao. Rid je znao da je tip popio već pet martinija, a ona dve čaše vina, što je
bilo daleko više nego obično i očigledan znak da joj nije prijatno.

16
 - Da li si dobro? - upitao je pokazujući na njenu praznu čašu nadajući se da
će ona shvatiti ono neizrečeno. - Sve u redu? Vidim da si prihvatila moj savet?

- Naravno - zatreptala je naivno. - Ja nemam sopstveno mišljenje i potreban

mi je neko da mi uvek kaže šta treba da radim.

- Dobro smo, hvala - tip je dodao skrećući pažnju na sebe.

Rid je odlučio da ga potpuno ignoriše i da se ne obazire na to što je

postajao pomalo nervozan. Svu svoju pažnju je posvetio Bruk koja mu se

učinila malo bleda i poželeo je da je zagrli i zauvek zadrži uz sebe.

Ona je polako podigla svoje lice i on se izgubio u dubinama njenih prelepih

zelenih očiju. Ipak, nije mu promakao očaj koji se krio u njenom pogledu i

blagom osmehu koji mu je uputila.

- Da - klimnula je glavom gledajući ga netremice.

- Sigurna si? - nepoverljivo je pogledao muškarca pored nje.

- Momak, rekla je da je u redu - napasnik je progunjđao nervozno se

promeškoljivši u stolici.

- Samo proveravam - Rid ga oštro pogleda. - Bruk je specijalna mušterija i

ja uvek vodim računa o njoj.

Njene oči su zasijale i ispunile se toplinom, a pune usne su se iskrivile u

osmeh i on je bio izgubljen. Tog trenutka doneo je odluku da će on biti sledeći

sa, kojim će Bruk izaći, bez obzira što je to značilo da će prekršiti skoro sva
svoja pravila.

- Hvala ti, Ride - promrmljala je tiho.

- Da, hvala ti, Ride - njen pratilac se nasmejao neprijatno. - Ja sam, Klajd,

drago mi je što smo se upoznali, a sada, zdravo.

- Ako ti treba nešto, samo mi kaži - značajno je pogledao devojku pre nego

što se okrenuo i otišao.

U naradnih pola sata Klajd je popio još jedan martini, glas mu je postao

glasniji, a ruka sve slobodnija. U trenutku kada je Rid bio spreman da skloni
Bruk na bezbedno i udari nametljivca pesnicom po sred lica, oni su ustali.

Bruk je pokazala u pravcu toaleta i pozdravila se sa Klajdom, a Rid je

mogao da odahne jer je sastanak bio završen i ona je bila bezbedna. Sipao je

koktel iz šejkera u visoku čašu i spustio je ispred mušterije kada je ugledao

Klajda kako stoji na vratima.

17
 Svaki mišić u telu mu se napeo jer je shvatio da on čeka Bruk, a to nikako

nije moglo da bude dobro. Čim je izlašla iz toaleta dao joj je znak da priđe baru

baš kao i prvo veče kada ju je ugledao, samo što onda nije znao zašto je to
uradio.

- Bruk, on te čeka - pokazao je glavom u pravcu vrata.

- Mislila sam da je otišao - promrmljala je namrštivši se.

- Nije - rekao je osmehnuvši se saosećajno. - Hoće li ti smetati da izađeš sa

njim?

- Neće me napasti, ako si na to mislio - nasmejala se zabacivši kosu iza

ramena. - Bar se nadam da neće.

- Krenuću sa tobom - dao je znak jednom od zaposlenih da izlazi.

- Stvarno nije potrebno, Ride - odmahnula je glavom. - Mogao bi da

upadneš u nevolju.

- Ne ispuštam te iz vida dok on ne ode - rekao je prilazeći joj. - Daj mi tvoj

mobilni.

- Zašto? - zbunjeno je upitala tražeći telefon u tašni.

- Daću ti svoj broj - osmehnuo se zadovoljan što mu bezgranično veruje i

počeo da ukucava brojeve. - Ako ti se učini da te prati kolima, pozovi me.

- Ride, sigurna sam da neće...

- Zbog mene - osmehnuo se vraćajući joj telefon.

- Zašto ovo radiš? - upitala je pomalo sumnjičavo.

- Ne znam - slegnuo je ramenima. - Zaista ne znam, ali to je jače od mene.

Primetio je da su joj se oči iznenađeno raširile i da je duboko uzdahnula. U

tom trenutku je imao neodoljivu potrebu da je dodirne i poljubi, ali je uspeo da

se uzdrži jer nije želeo da počne da gazi sopstvena pravila pred zaposlenima.

- Hajde, kreni prva - nežno ju je gurnuo ka izlazu. - Ja sam odmah iza tebe.

Bruk mu je dobacila jedan sumnjičav pogled preko ramena, ali je nastavila

da ide ka izlazu gde ju je čekao Klajd. Rid im je dao tačno deset sekundi pre
nego što je požurio za njima na parking.

Bruk i Klajd su stajali udaljeni samo par koraka jedno od drugog i

razgovarali ispred crnog hamera za koji je Rid bio siguran da ne pripada

devojci. Sledećeg trenutka ona se osmehnula i krenula ka svojim kolima.

Rid je taman pomislio kako je preterao.u svojoj ljubomori kada je ugledao

18
Klajda kako je zgrabio devojku i priklještio je između svog tela i kola. Dok je

trčao ka njima mogao je jasno da vidi kako Bruk pokušava da se oslobodi

neželjenog stiska.

Daleko od toga da je ona bila sitna, ali protiv tog grmalja je zaista bila

nemoćna. Rid se zaleteo i udario ga sa strane iz sve snage nateravši ga da

popusti svoj stisak na devojčinim ramenima što je Bruk iskoristila da uzmakne

par koraka.

- Gubi se odavde! - viknuo je ljutito.

- Zar ne shvataš da te devojka ne želi?!

- Išlo nam je odlično dok se ti nisi pojavio - obrecnuo se Klajd trljajući

bradu.

- Nije tačno! - Bruk ga je pogledala sevajući očima. - Ti si me napao.

Rid je krajičkom oka pogledao devojku jer se nije usuđivao da potpuno

skrene pažnju sa razjarenog muškarca. Bruk je stajala podbočena dok su joj iz

očiju sevale varnice i on pomisli kako mu nikada nije izgledala lepša.

- Odlazi - ponovio je vraćajući svu pažnju ponovo na Klajda. - Ulazi u kola i

odlazi. Odmah!

Ovo nije gotovo, momak! - obrecnuo se zakoračivši ka njemu.

- Imaš pet sekundi da se izgubiš ili zovem policiju - rekao je Rid vadeći

telefon iz džepa farmerki.

Klajd je nekoliko trenutaka stajao neodlučno kao da procenjuje svoje opcije

i šanse, a onda je progunjđao nešto nerazumno sebi u bradu i požurio ka

kolima. Rid je odahnuo osećajući kako ga napetost u ramenima popušta.

- Da li si dobro? - upitao je devojku kada su ostali sami na parkingu.

- Da, hvala ti - osmehnula mu se sklonivši jedan pramen nemirne kose sa

lica. - Bio si divan, hvala ti.

- Samo sam radio svoj posao, damo - dodirnuo je obod zamišljenog šešira.

- Dozvolite da vas odvezem kući.

- Došla sam kolima - pokazala je prstom prema crvenom mercedesu.

- Ništa mu se neće desiti ako ostane noćas ovde - rekao je sa osmehom. -

Ali, ako želiš mogu da ti ih dovezem kasnije.

- Zaista nema potrebe - pogledala je u pravcu restorana i klimnula glavom. -

Osim toga, ti večeras radiš.

19
 - Javiću im - pozvao je bar i javio im da ga neće biti neko vreme. - Vidiš?
Sve je sređeno.

- Tako lako? - pogledala ga je podiavši upitno obrve. - Mora da te mnogo

vole, jer koliko sam videla unutra je poprilična gužva.

- Obožavaju me - nasmejao se tiho i uhvatio je za ruku. - Hajde, moja kola

su ovamo.

- Nisam ti se zahvalila što si mi pritekao u pomoć - rekla je dok joj je

otvarao vrata.

- Nema potrebe - uputio joj je svoj najšarmantniji osmeh sedajući za volan. -

Sigurna sam da bi i ti mene spasila da me napadne neka žena džin.

- Pokušala bih, u svakom slučaju - rekla je kroz smeh. - Ali ne mogu da te

zamislim u opasnosti.

- Postoje neke situacije kada osećam da sam u opasnosti, Bruk -

promrmljao je pogledavši je iskosa.

- Zaista? - oči su joj bile sjajne poput dragogo kamena. - Kao na primer

kada?

- Sada - odgovorio je iskreno. - Kada me ti gledaš kao da me želiš i da sam

ti potreban u blizini.

- Skreni levo - rekla je brzo. - Moj stan je u trećoj zgradi sa desne strane.

Rid je zaustavio kola, bez reči izašao i otvorio joj vrata ne obazirući se na

njene proteste. Želeo je da se uveri da je bezbedno stigla i niko i ništa nije

moglo da ga spreči da je otprati do vrata.

Ali, kada je stigao do vrata shvatio je da mu to neće biti dovoljno da se

smiri i zato je prvi ušao u njen stan. Pretražio je svaku prostoriju želeći da uveri,
i nju i sebe, da nema nikakvih čudovišta spremnih da iskoče iz svog skrovišta.

- Sve je čisto - rekao je smešeći se. - Zaključaj vrata, drži telefon pored
sebe i bićeš dobro.

- U redu - klimnula je glavom stojeći nepomično na sred dnevne sobe.

- Želiš li da ostaneš sama noćaš? - trgao se kada je shvatio šta je u stvari

rekao. - Bruk, izvini, nisam mislio da... Hteo sam da kažem... U nekoj drugoj

situaciji sigurno bih... - Rid nije mogao da prepozna sebe, nikada pre mu se nije

desilo da ne može da nađe prave reči u prisutvu jedne žene. Shvatio je da mu

je najbolje da začuti i da pokuša da se izvadi na svoj šarm.

20
 A onda ga je Bruk iznenadila i uradila nešto što nije očekivao ni u najluđim

snovima. Prišla mu je, propela se na prste, obavila ruke oko njegovog vrata i

spustila usne na njegove. Bruk Hjuston ga je poljubila.

U prvom trenutku nije znao kako da reaguje, jer je ona bila ranjiva. Nije

znao da li da joj samo uzvrati poljubac ili da uradi gomilu onih senzualnih i
romatičnih stvari o kojima je maštao od kada ju je prvi put ugledao.

Ona je osetila njegovo oklevanje i povukla se, a on je jasno mogao da vidi

zbunjenost i istovremeno ranjivost u njenim prelepim očima. Bruk je njegovo

oklevanje pogrešno razumela, to mu je bilo jasno, ona je mislila da on ne želi da

je poljubi.

Nije razumela da je on pokušao, i da još uvek pokušava, da je zaštiti, od

svakoga, pa i od sebe samog. On je taj koji je morao da bude jak dok je ona još
uvek bila u šoku zbog onoga što joj se dogodilo na parkingu.

- Zar me ne želiš? - upitala je tiho zagledavši se u njegove oči.

- Doživela si šok večeras - promrmljao je privlačeći je sebi. - Nisi u stanju

da...

- Osećam se savršeno - rekla je promuklim glasom. - Priznaj.

- Šta da priznam? - zbunjeno ju je pogledao.

- Da želiš ovo isto koliko i ja - propela se na prste i ponovo potražila

njegove usne.

- Bruk, ja... - Rid je duboko uzdahnuo i na trenutak zatvorio oči

pokušavajući da nađe izlaz iz agonije u kojoj se nalazio.

Nije mogao da se seti da li je ikada u svom životu odbio da vodi ljubav sa

prelepom devojkom. Osim one večeri kada mu je Megan priznala da je udata,

ali ovo je bilo nešto sasvim drugačije. Bruk je bila nežna i ranjiva i terala ga je
da preispita sve standarde koje je ikada posedovao.

Rid se odmakao malo od nje i zagledao u nju pogledom zamućenim od

strasti. Ako je negde, u nekom kutku njegovog razuma, postojala svest o tome
da treba da prekine sve to, nestala je tog trenutka.

Nikada nije osećao tako snažnu želju ni za jednu drugu ženu. Uz uzdah

obavio je jednu ruku preko njenog struka i pritisnuo je tako snažno uz sebe da

je bilo nemoguće da sakrije svoju želju.

Njegov prvi poljubac je bio strasan, brz i skoro grub, u njemu je bilo želje,

21
bola i zadovoljstva. Bruk mu je uzvratila poljubac bez imalo ustručavanja.
Privlačila ga je sve bliže i vatre strasti su se u oboma sve jače palile.

Osetio je poznate drhtaje kako prolaze kroz njeno telo i nastavio je da je

ljubi i miluje sve strasnije. Kao da je u isto vreme želeo da dobije što više od

nje. Novi poljubac je u sebi nosio mnogo više od obične seksualne želje, nosio
je želju za potpunom predajom i njene duše i njenog tela.

Njegova strast je bila zahtevna, ali ne i sebična, on je uvek tražio i uzimao

mnogo, ali je davao i više. Osetio je kako se sve jače pripija uz njegovo telo,

kako uzdiše, kako se predaje dodiru njegovih ruku i strasno uzvraća njegove
sve zahtevnije poljupce.

Bruk je tiho zaječala od zadovoljstva zbog dodira njegovih prstiju na svojoj

koži i pripila se još bliže uz njega. Grozničavo je klizila rukama niz njegova leđa,
njeno izvijeno telo je odgovaralo na pokrete njegovih ruku.

- Toliko te želim - promrmljao je glasom napuklim od želje i teško dišući.

Rid je osetio njenu konačnu predaju, shvatio je ono što mu je njeno telo

govorilo, da je i ona želela njega. Hteo je tog trenutka da vrisne od sreće i tako
da oduška svojim nagomilanim osećanjima.

Polako je počeo da joj otkopčava košulju dok joj je usnama palio vatru na

vratu spuštajući se ka njenim grudima. Dah mu je bio ubrzan i isprekidan i

zastao je na trenutak kada je ogolio njene čvrste grudi. Zadivljeno ih je gledao i

vrhovima prstiju prešao po njihovim isturenim vrhovima koji su odmah reagovali

na njegov dodir.

Zavukla mu je ruke u kosu izvijajući se ka njemu dok joj je on veštim

pokretima otkopčavao kaiš. Uskoro je stajala pred njim naga dok je on još uvek
bio obučen i gledao njeno vitko telo sa divljenjem.

Rid je osetio neko novo, do tada nepoznato osećanje u svojim grudima dok

je podizao Bruk u naručje. Bio je potpuno zatečen snagom i jačinom strasti koja
je besnela u njemu i kojom nije mogao, po prvi put u životu, da vlada.

Izašao je iz dnevne sobe i zbunjeno zastao u hodniku, a zatim krenuo ka

jednim vratima u dnu.

- Da li sam dobro krenuo? - upitao je promuklim glasom.

Bruk je samo klimnula glavom i obavila mu ruke oko vrata spuštajući svoju

glavu na njegovo rame. Ne ispuštajući je iz naručja vesto je otvorio vrata i ušao

u sobu obasjanu mesečinom gurnuvši vrata nogom. Lagano ju je spustio na

22
krevet i zagledao se ponovo u nju očima sjajnim od želje. Bruk se uspravila na

kolena i počela da mu polako otkopčava košulju ljubeći mu glatku, zategnutu

kožu na grudima.

Kada je spustila svoje usne na njegov ravan stomak osetio je kako mu se

mišići zatežu. Drhtavim prstima je počela da mu otkopčava pantalone i Rid se

osmehnu shvativši da ni ona više ne vlada sobom.

Brzo je svukao ostatak odeće sa sebe i bacio ga u ugao sobe, a zatim

legao pored nje na prostan krevet. Bruk je ispružila ruke prema njemu nemo ga

pozivajući i tiho zajećala zbog čega je imao utisak da mu je srce poskočilo.

Njegovi iskusni prsti su istraživali njeno telo dodirujući najosetljivije i

najskrivenije njegove delove izazivajući drhtaje. Rid je milovao njenu meku

kožu, glatku poput svile svestan da nikada ranije njegova samokontrola nije bila

na tako velikom iskušenju.

- Toliko te želim... - prošaputao je glasom otežalim od emocija. - Ne mogu

više da čekam...

Bruk ga je samo čvršće zagrlila izvijajući svoje telo ka njemu. On je osetio

njene tople dlanove na svojim leđima i potražio je njene usne. Njihova tela su
odmah pronašla zajednički ritam, brz, strasan i po malo divlji.

Tiho ječanje koje je dopiralo iz njenog grla postajalo je sve glasnije dok ih je

strast uvlačila sve dublje u svoj vrtlog. On je osećao kako mu se njeni nokti

zarivaju u leđa, ali nije osećao bol i sve čvršće ju je privijao uz sebe. Jednom

rukom ju je držao oko kukova kao da se bojao da bi ona mogla da se odvoji od

njega i prekine to savršeno sjedinjavanje. Osetio je da je kraj blizu i prepustio

se svestan da se isto dešava i sa Bruk.

Glasno je uzviknuo njeno ime kada je osetio nekontrolisani drhtaj koji je

prošao njenim telom. Stegao ju je još čvršće dok je svet oko njih nestajao i
poleteli su ka eksploziji strasti u kojoj su zajedno goreli.

Klonuli su zajedno, čvrsto zagrljeni, dosežući vrhunac u istom trenutku.

Ispunjeni, prepuštajući se smirenju koje se širilo njihovim telima ostali su čvrsto

spojeni uživajući u toplini koju su delili.

Kada je Rid konačno skupio snagu da podigne glavu osmehnuo se

ugledavši njen smiren izraz lica i zatvorene oči. Nije ni čudo što se zaljubio,

pomislio je i ukočio se. Odakle je to došlo, zapitao se pomerajući se u stranu i

povlačeći je za sobom u zagrljaj. Njegovo telo i instinkti su se očigledno

23
prepustili, ali on je na teži način naučio da im ne treba baš uvek verovati. Da bi

bio siguran u nju, i u sebe i tu ljubav, morao je da sazna više o njoj koristeći svoj

razum.

- Pričaj mi o sebi - rekao je sklanjajući joj pramen kose sa čela. - Želim da

znam sve, gospođice Bruk Hjuston.

- Sve? - upitala je tiho ukočivši se.

- Zašto da ne? - pogledao ju je iskosa.

- Ne znam da li imamo dovoljno vremena - nesigurno se osmehnula.

- Zar nemamo? - podigao je jednu obrvu.

- U redu - duboko je uzdahnula i spustila glavu na njegovo rame. - Šta želiš

da znaš?

- Da vidimo - promrmljao je zamišljeno. - Koja je tvoja najveća strast u

životu?

- Čitanje - odgovorila je posle kraćeg razmišljanja. - Žao mi je što nisam

imala priliku da studiram književnost. Sasvim slučajno sam se oprederila za

dizajn.

- Stvarna? - nežno je prelazio vrhovima prstiju po njenoj mišici. - Ja sam

studirao tehniku.

- Tehniku? - podigla je glavu i pogledala ga u neverici. - Izvini, glupo je što

sam pomislila da...

- Šta? - zbunjeno ju je upitao. - Šta je glupo što si pomislila?

- Pa, to... - sela je i nervoznim pokretom zabacila kosu preko ramena. -

Pomislila sam pošto si barmen da...

- Nisam studirao - završio je umesto nje.

- Izvini - promrmljala je pocrvenevši.

Rid ju je netremice posmatrao nekoliko trenutaka ne shvatajući zbog čega

tako burno reaguje. Nije mu promakla ni promena u njenom držanju, čak se i

nešto u njenom glasu promenilo, nešto kao...

- Bruk, ja i moj brat smo vlasnici "Školjke” - objasnio je ne skidajući pogled

sa njenog lica. - Između ostalog. Da li to nešto menja među nama?

- Ne - odmahnula je glavom.

Pokušavo je bezuspešno da uhvati njen pogled još uvek se trudeći da

pronađe neki smisao u njenoj reakciji.

24
 Nije mogao da shvati da li joj je smetalo to što je otkrila da ima dovoljno
novca za više nego lagodan život.

Na osnovu njene garderobe i onog besnog mercedesa koji je video na

parkingu večeras i ona je mogla sebi mnogo toga da priušti. Odbijao je da

poveruje da je ovo večeras za nju bila samo fantazija o zavođenju momka sa

druge strane.

- Kaži mi kakvo si dete bila? - upitao je privlačeći je u zagrljaj.

- Usamljeno - odsutno je kružila prstima po njegovim grudima.

- Ti? - pogledao ju je u neverici. - Nemoj mi samo reći da si bila ružno pače.

- Ne - nasmejala se tiho. - Samo sam bila pomalo stidljiva i drugačija od

ostalih, imala sam jako malo prijatelja. Majka mi je umrla kada sam bila mala pa

je tata počeo vremenom da se ponaša nekako previše zaštitnički. A ni moja

starija braća nisu mnogo zaostajala za njim.

Rid je imao još gomilu pitanja, ali je shvatio da Bruk nerado odgovara na

njih i odlučio je da za sada ne insistira. Osećao je da nešto u čitavom tom

razgovoru nije bilo kako treba, a on nije mogao da shvati šta.

- Hoćeš li da ostanem noćas, Bruk? - upitao je iznenada ni sam ne znajući

zašto.

- Mislim da bi bilo bolje da odeš - promrmljala je tiho. - Umorna sam i..,

Nije mu promaklo da se trgla kao da nije mogla da podnese da je zove po

imenu. Zabolelo ga je to što je tražila da ode i na trenutak je hteo da je podseti

da je već u krevetu i da može da se odmara koliko hoće u njegovom zagrljaju.

Međutim, Bruk je želela da ode i on će otići, ovog puta. Brzo je ustao i

počeo da skuplja svoju odeću svestan da ona prati svaki njegov pokret, a kada

su im se pogledi konačno ukrstili trgao se. Još samo jednom je video takav

pogled, onda kada mu je Megan rekla da je udata i kada je iz njegove reakcije

shvatila da je to kraj njihove veze. Osetio je kako ga nešto u grudima steže

toliko da ne može da diše.

- Kada ćemo se ponovo videti? - upitao je malo oštrije nego što je

nameravao.

- Uskoro - osmehnula se izbegavajući da ga pogleda. - Večeras, ali ne

kao...

Rid duboko uzdahnu shvatajući i ono što nije bilo izgovoreno, i njegov

25
razum mu je govorio da bi trebalo da uspore. Ali, iz iskustva je znao da je ovo
što se upravo desilo među njima retkost, bez obzira što je bilo prebrzo.

- Mogli bismo da izađemo na večeru - seo je na ivicu kreveta i pomilovao je

po obrazu. - Mogli bismo i u bioskop ako si raspoložena, ili...

- Ride - prekinula ga je uhvativši ga za ruku. - Htela sam da kažem da...

Večeras Imam još jedan sastanak.

- Molim? - pogledao ju je zapanjeno. - Ne misliš valjda stvarno da izađeš sa

još jednim strancem? Zar ti sinoć nije bilo dosta?

- Ne razumeš - odmahnula je glavom i progledala ga pravo u oči. - Ovaj

sastanak je zakazan još pre par dana i ne mogu da ga otkažem. Ako će ti biti

neprijatno ja mogu da odem na neko drugo mesto i...

- Ne, radije bih da mi budeš pred očima - promrmljao je gledajući je

netremice.

Rid nije mogao da shvati kako su tako brzo stigli od vrhunca do dna. Tačno

je da se sve to među njima odvijalo prebrzo, ali bilo je tu još nečega. Nečega
što je Bruk krila od njega, a on nije hteo ponovo da prolazi kroz to.

- Hoćeš li mi reći šta se stvarno dešava, Bruk? - upitao je prekrstivši ruke

na grudima. - Radije bih i da mi kažeš ono najgore nego da me lažeš. Već
jednom sam prošao kroz sve to i ne želim ponovo.

- Ja... - oblizala je usne i skrenula pogled u stranu. - Znam da zvuči

izlizano, ali potrebno mi je vreme da sredim neke stvari.

- U redu - klimnuo je glavom.

Stajao je mirno još trenutak kao da čeka da ona nešto kaže, a onda se

sagnuo i spustio usne na njene. Iskreno se nadao da ovo nije posslednji put da

je vidi, da je ljubi i da vodi ljubav sa njom. Bio je spreman na sve samo da

otkrije zbog čega mu Bruk ne govori istinu.

26
 4

- Ti nisi normalna! - Blek je uporno ponavljala te reči svom odrazu u

ogledalu.

Činilo joj se da je bilo nečega u njenim očima, nečega oko usana, što tu

nije bilo ranije. Duboko je uzdahnula, svesna da, po prvi put u životu, ne

razume samu sebe. Nije mogla da objasni sebi šta se dogodilo i zbog čega nije

mogla da odoli Ridu Konroju. Ona nikada nije tražila vezu za jednu noć, ili jedan

vikend koliko je mogla da traje njena veza sa zgodnim barmenom, vlasnikom

bara, ispravila se. Blek Finegan nikada nije zasnivala veze samo na seksu.

Tačnije bio je to divlji, strasni i neponovljivi seks, ali ipak samo seks. Viđala

je zgodne muškarce i ranije, mnogo zgodnije od njega, pa nije podlega porivu

da odmah završi sa njima u krevetu.

Podigla je ruke bespomoćno u vis i udarila nogom o pod, već sat vremena

je stajala ispred ogledala pokušavajući da shvati kako se sve to desilo. Što je

najgore od svega, ovu noć ne bi mogla da zaboravi nikada, čak ni kada bi to

želela.

Zatresla je snažno glavom kao da želi da razbistri misli. Oni su bili stranci

koji su se sreli pod čudnim i nepredvidivim okolnostima. Cela situacija je

verovatno uticala na nju, zaključila je konačno.

Sve je počelo sa onim pijanim nasilnikom, Klajdom, taman se spremala da

mu očita lekciju kada se pojavio Rid odgurnuvši ga u stranu. Tada je bilo kasno

da ona reaguje, a iz nekog razloga u njegovom prisustvu joj nije smetalo da

prizna nemoć.

Od tog otkrića misli su joj se potpuno uskomešale, jer ona je bila vaspitana

da uvek bude na oprezu. Prvo što je naučila bilo je da su Fineganovi nezavisni i

da poverenje znači ranjivost. A, opet, nešto duboko u njoj joj je govorilo da

može da veruje tom čoveku koji je uleteo u tuču zbog nje.

Blek je u svom životu upoznala brojne muškarce i mnogi su se postavili

zaštitnički prema njoj, ali ni jedan kao Rid. On je to uradio tako nenametljivo, a

27
istovremeno snažno i odlučno. Njegov lik nije ni na trenutak napuštao njene

misli i to joj se ni malo nije dopalo. Kada je on bio u pitanju njeni instinkti su bili

slepi, gluvi i nemi. Ipak, bila je poštena i priznala sebi da joj je Rid pružio

najlepšu noć u životu. Mada nije imala veliko ljubavno iskustvo, ono joj nije ni

bilo potrebno da shvati da je upravo doživela nešto izuzetno. Znala je i da to što

je doživela sa njim neće nikada doživeti ni sa kim drugim. Odmahnula je glavom

pitajući se šta se to desilo sa njom. Ona, Blek Finegan je uvek bila savršeno

razumna i nikada nije podlegala trenutku. Nije znala gde je noćas nestala ona

uzdržana, konzervativno vaspitana devojka. Ona, koja je prvi put izašla na

sastanak sa mladićem kada je imala osamnaest godina. Umesto nje, pred njom
je stajala strasna, vatrena mlada žena.

Povremeno je izlazila sa muškarcima, onoliko koliko joj je to posao

dozvoljavao. Jedna ili dve veze su bile dosta ozbiljne, ali je oba puta bila

svesna da još uvek nije našla onog pravog. To nije bila ljubav, bila je ubeđena u

to, jednostavno bilo je prebrzo. Preostajao je samo jedan odgovor, u pitanju je

bila strast. Ili prosto zavisnost, strast opasnija od droge, strast kojoj će robovati
do kraja života.

Više ništa nije znala, pomislila je očajno. Znala je samo jedno, da je

spremna na sve, apsolutno sve, ne bi li provela još jednu noć sa Ridom. Pod

bilo kojim uslovima koje joj bude postavio. Ali ne sada, podsetila je sebe, prvo

mora da se pozabavi drugim stvarima. Neće se previše vezati za njega, obećala

je sebi. Ne sme se vezati za njega. Iz nekog razloga Ridova blizina je u njoj

budila želju da se igra sa svojom sudbinom, da ispituje sopstvene granice.

- Na šta li si samo mislila, Blek? - progunjđala je puštajući vodu u kadi.

Međutim, odlično je znala na šta je mislila. Ako je misliti uopšte pravilan

izraz za ono što se dogodilo. Naslonila se rukama na zid kabine i pustila da joj
mlaka voda klizi niz telo. Osetila je kako se polako opušta.

Donela je neke odluke. Prepustiće se sudbini da je vodi, neće se opirati

ničemu što joj priredi. Odbaciće sve tragove pristojne devojke i uživaće u

slobodi koju time stiče. Otac i braća su bili udaljeni hiljadama kilometara i

iskoristiće to do kraja. Jednom u životu biće neobuzdana. Neće tražiti nikakve

zakletve na ljubav, već samo uživanje. Kratko i slučajno uživanje, bez obaveza i

bez obećanja. Duboko je uzdahnula i zatvorila tuš. Obmotala je veliki frotir oko
sebe i rastresla kosu prstima.

Duboko je uzdahnula i podsetila sebe da mora da se smiri, a zatim

28
zakoračila u sobu. Zastala je na sred sobe ne znajući šta da radi. Ćelo njeno

biće je čeznulo da se ponovo nađe u Ridovom zagrljaju. Koliko god se borila

protiv onoga što je osećala za Rida Konroja znala je da je bitka unapred

izgubljena. Ona je već do ušiju bila zaljubljena u njega i sve teže joj je bilo da to
skriva, naročito u njegovoj blizini.

Blek nije mogla da odluči da li je uzbuđena ili preplašena kada je nekoliko

sati kasnije ponovo zaustavila svoj iznajmljeni mercedes na parkingu ispred

„Školjke”. Mada se pobunila, njen večerašnji kandidat je ostao pri tome da se

ovde nađu.

Naravno, nije mogla da ospori logiku Frenka Sidersa, sa kojim se večeras

nalazila, i koji je radio u jednoj velikoj advokatskoj firmi nedaleko od bara. U

stvari, mogla je lako da ga nagovori da se nađu negde drugde, Pomislila je, ali

nije, kao da ju je neka viša sila sprečila u tome.

Duboko je uzdahnula nekoliko puta pre nego što je zakoračila kroz staklena

ulaznha vrata. Uložila je veliki napor da ne pogleda odmah u pravcu bara,

bojala se da ne bi bila u stanju da večeras sprovede svoj zadatak do kraja.

Duboko u sebi nije mogla a da se ne nada da je i Rid bar malo mislio na nju
proteklih nekoliko sati, i da možda... Trgla se kada je začula kako je neko
doziva i brzo se okrenula ka zvuku tog glasa.

- Frenk, zdravo - rekla je sa osmehom kada je videla ko ju je pozvao.

- Bruk, drago mi je što sam te upoznao - klimnuo je glavom pružajući ruku, -

Rezervisao sam sto za nas, hajde da sednemo i da se bolje upoznamo.

Poveo ju je do stola koji se nalazio pored prozora, pravo preko puta bara

što je značilo da će Rid, ako radi večeras imati odličan uvid u njihov sastanak.
Blek duboko uzdahnu i nervoznim pokretom skloni pramen kose sa lica.

Trudila se da Frenk ne primeti kako uporno posmatra sve koji su te večeri

radili za barom. U mislima su joj se sve vreme rojila pitanja, kada će je Rid
primetiti, šta će uraditi i da li će joj se ponovo ukazati prilika da priča sa njim.

Ali na njeno veliko olakšanje, ili razočarenje, ni sama nije bila sigurna, on

nije bio tamo. Ipak, to joj je pomoglo da se opusti i posveti Frenku i svom

zadatku. Frenk je bio daleko pričljiviji od drugih kandidata i ubrzo je imala sve

potrebne podatke o njemu.

Frenk je bio zabavan i šarmantan i Blek je otkrila da uživa u razgovoru sa

njim. Potpuno nesvesno pogled joj je skrenuo ka baru i ona se naglo ukočila

29
kada je ugledala Rida kako sipa pića. Brzo se pribrala i pomerila stolicu tako da

leđima bude okrenuta baru pretvarajući se da se sklanja sa puta jednom

pripitom gostu. Nadala se da neće biti toliko zaokupljena Ridom ako joj ne bude
stalno u vidokrugu.

Posle petnaest neverovatno dugih minuta Frenk se izvinio i nestao u

pravcu toaleta i Blek je mogla da odahne. Bila joj je potrebna ogromna snaga

volje da se ne okrene ka baru, ali par trenutaka kasnije osetila je nečije

prisustvo iza sebe.

- Bruk - prepoznala je Ridov duboki glas.

- Zdravo, Ride - pogledala ga je sa osmehom.

- Drago mi je da te vidim ponovo - rekao je spustivši ruku na naslon njene

stolice. - Da li si dobro?

- Naravno - zatreptala je zbunjeno. - Malo sam umorna, ali...

Nije joj promakao vragolast sjaj u njegovim očima koji su izazvale njene

reči. Blek je počela da se oseća nelagodno ovako blizu njega jer joj je nozdrve
potpuno ispunio njegov muževni miris.

- Uživaš večeras? - upitao je smešeći se, ali je brzo podigao ruku sprečivši
je da odgovori. - Čekaj, nemoj da mi kažeš. Bolje se zabavljaš nego pre neki
dan, ali ni ovaj tip nije onaj pravi. Jesam li u pravu?

- Da - promrmljala je klimnuvši glavom. - U stvari, sa tobom mi je bilo

najlepše.

Kada su im se pogledi ukrstili Blek je bila srećna što sedi jer je osetila blagu

nesvesticu. Često je čula za ovu vrstu snažne, momentalne privlačnosti, ali je

uvek verovala da je to glupost, da tako nešto ne postoji. Sada, kada se zaista

srela sa tim, nije znala kako da se ponaša.

Nije znala šta ta privlačnost u stvari predstavlja. Da si je to elektricitet

između dva živa bića? Ili hernija? Ili hormoni? Ili možda ljubav na prvi pogled?

Odmah je odbacila mogućnost da je to ljubav. Po njenom iskustvu ljubav je bila

zasnovana na potpunom poznavanju i prihvatanju druge osobe, a za to je bilo

potrebno dosta vremena. Prema tome, ovo što je osećala u Ridovom prisustvu
je nešto sasvim drugo. Nešto neverovatno.

- Drago mi je što to čujem - promrmljao je naginjući se ka njoj.

- Molim? - zbunjeno ga je pogledala izgubivši nit razgovora koji su vodili.

30
 - Drago mi je što ti se ni ovaj tip ne dopada - objasnio je osmehnuvši se.

- Stvarno? - Blek se namršti.

- Da - klimnuo je glavom.

Ridov pogled je postao mnogo intenzivniji i Blek je potpuno izgubljena u

tom trenutku pomislila da će je poljubiti. I u tom jednom, potpuno izgubljenom

trenutku, ona je i želela da je Rid poljubi. Bila je izgubljena za čitav svet,

zaboravila je i gde se nalazi, i sa kim i zbog čega je bila tu. Jedino čega je bila

svesna, u tom beskrajno dugom trenutku, je bio sjaj u Ridovim srebrno sivim

očima.

- Izvinjavam se - promrmljao je Frenk gledajući čas jedno čas drugo. -

Šta? Šta se desilo?

- Baš sam rekao Bruk da se nadam da uživate u večeri - Rid se prvi

pribrao.

- Ja jesam - rekao je Frenk namrštivši se.

Blek je osetila kako se Rid pored nje napeo, a ona je bila srećna što ovo

nije bio pravi sastanak. Ljubomora na prvom sastanku je bila krajnje

preuranjena, Frenk je nije poznavao, a Rid je mogao da bude njen stari prijatelj
ili čak brat.

- Drago mi je da to čujem - Rid je klimnuo glavom i osmehnuo se. - Ti si

srećan čovek. Vidimo se kasnije, Bruk.

- Da li vas dvoje želite da vas ostavim same? - upitao je Frenk kada se Rid
udaljio.

- Ne budi smešan - odmahnula je rukom.

- Smešan? - ironično se nasmejao - Bio sam smešan kada sam verovao u

laži svoje bivše žene o njenim prijateljima. Tada sam bio smešan, a ne sada.

- Žao mi je - Blek se osmehnula. - Ja i ne poznajem tog barmena.

- Meni nije izgledalo tako - progunjđao je i otpio gutljaj vina. - Mada, možda

sam i malo preterao.

- Jesi, veruj mi - rekla je suvo.

- Nakon onoga što mi se desilo sa mojoj bivšom ženom - nastavio je kao da

ona ništa nije rekla - obećao sam sebi da ću verovati svojim instinktima. A ti

instinkti mi upravo govore da ti taj barmen znači više od mene.

- Frenk...

31
 - U svakom slučaju, drago mi je što smo se upoznali - promrmljao je
ustajući. - Posle tebe.

Blek je otvorila usta da se pobuni, ali ih je brzo zatvorila shvativši da je

Frenk doneo odluku i da je neće promeniti. Osim toga, njen posao za večeras je

bio završen i više nije bilo razloga da se zadržava u baru.

Tačnije, nije bilo razloga koji je bila spremna sebi da prizna i zato je brzo

ustala uzimajući jaknu i tašnu sa susedne stolice. Bez reči je pošla ka izlazu

znajući da je Frenk prati, a kada su se našli na parkingu zastala je da se

pozdravi.

Međutim, Frenk je već uveliko išao ka svojim kolim glasno gunjđajući zbog

čega je Blek pomislila da ne bi bilo loše ponovo ga proveriti. Normalni muškarci

nisu ovako reagovali, naročito ne na prvom sastanku.

Gotovo nesvesno pogled joj je skrenuo ka ulazu u restoran i trgla se kada

je ugledala Rida kako stoji iza staklenih vrata. I sa te razdaljine je mogla da vidi

da se namrštio sa rukama na bokovima kao da vodi računa o njenoj

bezbednosti. Blek je duboko uzdahnula i naslonila se na kola. Na trenutak je

zatvorila oči, a kada ih je otvorila ugledala je Rida kako ide ka njoj. I pre nego
što je shvatila šta radi obišla je kola, sela za volan i startovala motor.

Znala je da vozi prebrzo, ali je želela da pobegne što dalje od parkinga i

Rida. Znala je i da se ponaša potpuno nerazumno, ali nije mogla ništa protiv

toga. Ponovo je duboko uzdahnula pokušavajući da uspostavi kontrolu nad

svojim emocijama.

Kada je izbila na put pored obale pritisla je kočnicu da bi malo usporila, ali

se ništa nije desilo. Kola su nastavila da ubrzavaju što nije imalo logike jer je

put bio ravan, a ona je podigla nogu sa gasa. Kretala se prebrzo i znala je da će

udariti u kolonu kola ispred ako brzo ne reaguje. Naglo je skrenula levo i uputila
se prema okeanu, nadajući se da će pesak bar malo usporiti njena kola.

Instinktivno je pogledala u retrovizor i ugledala farove tačno iza nje. Ko god

je petljao sa njenim kolima očigledno ju je pratio da se uveri da je dobro obavio

posao. Duboko je uzdahnula i koncentrisala se na vožnju.

Brzo je spustila prozor za slučaj da pesak ne zaustavi kola i ona se nađe

ispod vode, ali na sreću to se nije desilo. Nekoliko metara pre vode mercedes
se ukopao u pesak poskočivši i Blek je odahnula.

Na trenutak je spustila glavu na volan, ali se trgla i posegla za pištoljem

32
kada su se vrata naglo otvorila. Nije znala da li sme da se raduje kada je
ugledala Ridovo zabrinuto lice kako se naginje ka njoj.

- Da ii si dobro? - upitao je panično.

- Šta se to desilo? Vozila si kao manijak, kao da nemaš kontrolu nad

vozilom. Mogla si da ubiješ nekoga.

- Hvala na obaveštenju - progunjđala je izlazeći iz kola.

- Šta se dešava, Bruk? - pogledao ju je iskosa.

- Neko je petljao oko mojih kola - obrecnula se posežući za telefonom. -

Kočnice nisu reagovale i nisam mogla da usporim.

- Sigurna si da je to bio neko? - zbunjeno ju je pogledao. - Možda su

same...

- Zašto si me pratio? - prekinula ga je oštro.

- Ne misliš valjda da ja imam neke veze sa ovim? - upitao je zapanjeno.

- Imaš li? - uzvratila mu je pitanjem zagledavši se u njega.

- Naravno da ne! - uzviknuo je i prišao joj bliže. - Uplašio sam se kada si

onako izletela sa parkinga i pošao za tobom.

Blek je taman zaustila da mu odgovori kada je ugledala rotaciona svetla

patrolnih kola i samo ga je pogledala popreko. Na njenu sreću dežurna patrola

je nije poznavala tako da nije bilo potrebe da im bilo šta objašnjava.

Desetak minuta kasnije njena kola su odšlepovana u policijsku garažu. Blek

je sumnjala da će pronaći bilo kakve otiske osim njenih, ali vredelo je pokušati.

- Pretpostavljam da ti sada treba prevoz? - upitao je Rid prilazeći joj kada

su ostali sami na plaži.

- Mogla bih da pozovem taksi ili... - zaćutala je i slegla ramenima.

- Hajde, odvešću te kući - uhvatio ju je za mišicu. - Hoću da se uverim da si

dobro, ovo je bilo zastrašujuće.

- Dobro sam - naterala je sebe da se osmehne. - Zaista.

- Ali, nisam siguran da sam ja dobro - promrmljao je prošavši prstima kroz

kosu. - Nikada se nisam osećao tako nemoćno kao dok sam gledao tvoja kola

kako poskakuju po pesku. Mogla si da pogineš.

Blek je potpuno bila dirnuta njegovom zabrinutošću, koja je delovala

iskreno i ako je bila nepotrebna. Takve stvari su se dešavale, naročito u njenom

poslu, ali nije to smela da mu kaže. Barem ne još.

33
 - Dobro bi mi došao prevoz - odlučila je da promeni temu.

- U stvari, nešto sam razmišljao...

- Da? - sumnjičavo ga je pogledala nakriviši glavu.

- Ako ti je neko zaista petljao oko kočnica zar ne bi bilo pametnije da noćas
ne spavaš kući? - mirno joj je uzvratio pogled.

- Zar se nismo dogovorili da usporimo? - promrmijala je Ijutito.

- Pogrešno si me razumela, ja samo želim da budeš bezbedna - rekao je

brzo podigavši obe ruke kao da se brani. - Imam nekoliko gostinskih soba i

možeš da izabereš koju god hoćeš. Tačno je da bih voleo da se prošla noć
ponovi, ali ti obećavam da se ništa neće dogoditi ako ti to ne želiš.

- Verovatno sam premorena, ili pijana, ili luda - progunjđala je sebi u bradu.
- Ili sve to zajedno.

- Da li je to pristanak? - upitao je sa osmehom.

- Pristajem da provedem noć u tvojoj kući - odgovorila mu je duboko

uzdahnuvši. - Ali to je sve.

- Pošteno - rekao je povevši je prema svojim kolima.

34
 5

Ridova kuća je spolja izgledala prelepo, a iznutra... hladno. To je bio jedini

izraz koji je Blek padao na pamet.

- Koliko je velika ova kuća? - upitala je stojeći nasred dnevne sobe.

- Četiri spavaće sobe, pet kupatila, dnevni boravak, trpezarija i kuhinja -

rekao je odsutno. - Oko četristotine kvadrata. Zašto pitaš?

- Ti ovo zoveš kućom? - upitala je u neverici. - Viđala sam hotelske sobe

koje su odisale toplijom atmosferom. Nemoj mi samo reći da ovo liči na kuću u
kojoj si odrastao?

- Pa, - slegao je ramenima - moja mama je definitivno imala više stvari. U

svakom slučaju mrzeo sam kuću.

- Bez obzira na to potreban ti je nameštaj - pokazala je rukom oko sebe. -

Potrebne su ti stolice, stočići, lampe i razne sitnice. Ovo izgleda kao da si

poručio sav nameštaj iz nekog lošeg kataloga.

- Nemam vremena za te gluposti - slegnuo je ramenima. - Ako ti toliko

smeta, a ti namesti onako kako smatraš da treba.

- Molim? - zbunjeno je zatreptala.

- Ti se baviš uređenjem enterijera, zar ne? - pogledao ju je iskosa.

- Ja? Ne... - naglo je ućutala shvativši da se za malo odala. - Tako je, zato

mi je toliko i zasmetalo. Izvini, malo sam preterala. Ako nije problem volela bih
da se istuširam. Imaš li nešto što bih mogla da obučem?

- Pronaći ću nešto dok se ti istuširaš - promrmljao je gledajući je zamišljeno.

- Sve što ti treba naći ćeš u plakaru u kupatilu.

Blek mu se zahvalno nasmešila i požurila uz stepenice, htela je što pre da

postavi neku sigurnu barijeru između njih. Duboko je uzdahnula kada je

zatvorila vrata kupatila za sobom i svom snagom se naslonila na njih.

Tuširanje joj je prijalo, a mlaka voda joj je pomogla da opusti napete mišiće.

Duboko je uzdahnula i zatvorila tuš. Odmotala je veliki frotir oko sebe, rastresla

35
kosu prstima i podsetila sebe da mora da se smiri, a zatim je zakoračila u sobu.

Trgla se kada je ugledala Rida kako stoji na vratima gostinjske sobe. Pri

mesečevoj svetlosti koja se probijala u sobu kroz otvoren prozor njegovo lice je
izgledalo još muževnije i Blek oseti kako joj se puls nezaustavljivo ubrzava.

- Ovo je moje, ali se skupilo - promrmljao je pokazujući odeću u ruci. -

Nadam se da će ti odgovarati.

- Hvala - klimnula je glavom i tiho jauknula. - Mislim da sam ušinula vrat.

Kada su se kola onako naglo zaustavila. Imaš li možda aspirin?

- Ako hoćeš mogu da odem do apoteke - ponudio je prilazeći. - A mogao

bih prvo da probam da te izmasiram. Veruj mi, odličan sam sa rukama.

Blek je morala duboko da uzdahne da bi se smirila jer se veoma dobro

sećala koliko je Rid bio vest sa rukama. Ma koliko joj je lek bio potreban nije

imala srca da ga šalje do apoteke, a u isto vreme se pribojavala njegovog

dodira.

- Mislim da to nije baš dobra ideja - promrmljala je osetivši kako joj se

obrazi oblivaju rumenilom.

- Ništa više od masaže - zagledao joj se u oči. - Obećavam.

- U redu - rekla je posle kraćeg razmišljanja.

- Odlično - protrljao je ruke i pokazao glavom na krevet. - Ti samo lezi i

opusti se.

Blek je legla na ogroman krevet i namestila se uz ivicu sve vreme pazeći da

joj veliki peškir ostane na mestu. Znala je da Rid neće uraditi ništa što ona ne
želi, svi njeni instinkti su joj govorili da može da mu veruje.

Udahnula je vazduh punim plućima kada je osetila da se ivica kreveta

ugiba pod njegovom težinom. Ruke su bile tople, skoro vrele kada je dotakao

njen vrat i nije uspela da zadrži još jedan uzdah.

- Ulje se zagreva trljanjem - objasnio je. - Odlično je za opuštanje mišića.

Blek se potpuno opustila i počela da drema, ali je bila potpuno budna kada

se nagnuo napred da bi mogao da joj izmasira drugu stranu vrata. Osetila je

kako joj se svaki mišić na telu napregnuo istog trenutka.

- Bolje? - upitao je malo kasnije.

- Mnogo bolje - promrmljala je jedva čujno. - Hvala ti.

- Ostaviću te da se odmoriš - rekao je promuklim glasom i počeo da ustaje.

36
 - Ride, - brzo se okrenula i uhvatila ga za ruku - ostani.

Rid ju je gledao netremice nekoliko trenutaka, a onda je samo klimnuo

glavom i spustio se na krevet pored nje. U njegovim očima je prepoznala onaj

zadovoljni muški pogled koji joj je govorio da mu se dopada ono što vidi. Osetila

je navalu vreline u čitavom telu, koja je ubrzano prerastala u pravu groznicu.

Pogledala ga je kroz poluspuštene trepavice i krišom uzdahnula.

Rid Konroj je bio najprivlačniji i najmuževniji muškarac koga je ikada srela.

Pri pogledu na njegove široke grudi osetila je da joj se suše usta i nesvesno je

oblizala usne. Bilo je nečeg u njegovom telu što je imalo takav efekat na nju.
Jedan pramen njegove crne kose pao mu je na čelo dajući mu dečački izgled.

Beskrajno nežno Rid je zavukao ruke u njenu kosu i potražio njene usne.

Razum joj je govorio da to što radi nije pametno, ali je ona odbila da ga sluša u

tom trenutku. On se odmakao malo od nje i zagledao u nju pogledom

zamućenim od strasti. Blek je bila sigurna da je niko nikada nije gledao sa

takvom strašću i da je niko nikada više neće želeti kao što ju je Rid želeo tog

trenutka. Niti će ona ikada ponovo želeti nekoga kao što je želela njega u tom
trenutku.

Rid se na kratko odmakao od nje da bi se oslobodio svoje odeće i Blek je

sa uzdahom primetila da je i on uzbuđen kao i ona. Ipak, činilo joj se da on
poptuno vlada situacijom, za razliku od nje, pomislila je smušeno.

Ponovo je osetila njegove usne na svojima. Rid je produbio poljubac, a ona

mu je odgovorila istom žestinom. Nastavio je da je ljubi i miluje sve strasnije i

Blek je izvila svoje telo ka njemu kada je osetila da su mu se ruke našle na

njenim grudima. Ni jedan muškarac do sada nije uspeo da probudi njenu strast

u tolikoj meri kao Rid. Našla se u jednom novom, nepoznatom svetu u kojem

nije posto- jao razum. Nikada u životu nije osećala takvo zadovoljstvo kao u
njegovom zagrljaju.

Rid ju je strasno ljubio i usnama istraživao najosetljivije delove njenog tela,

koje je već poznavao, a ona je prstima prelazila po svakom njegovom mišiću

kao da želi da ih upamti i da ih zauvek utisne u sećanje. Ubrzo je osetila kako

joj koža gori od njegovih dodira i da je hvata blaga vrtoglavica.

Blek mu je zavukla prste u kosu i povukla njegovu glavu ka svojoj, a zatim

ga poljubila neskrivajući svoju želju i strast. Pogledi su im se sreli i ona je osetila

kako joj se jeza spušta niz kičmu. Osetila je kako je vrlo blizu da se izgubi u

37
njegovoj probuđenoj snazi. U tom trenutku samo je njegov poljubac bio stvaran,

a njegovo telo izvor fizičkih želja. Želela ga je više nego bilo kog muškarca na

svetu. Ridove usne su bile meke, tople i vlažne i ona je samo želela da se

njihova tela spoje, da doživi pravo i potpuno zadovoljstvo, koje je samo on

mogao da joj pruži.

Kada je konačno osetila njegove bokove među svojim butinama učinilo joj

se da je odahnula. Više nije mogla da izdrži, ali Rid je nije pustio da dugo čeka i

jednim pokretom je učinio da im se tela spoje. Primila ga je u sebe spremno i

potpuno, prepuštajući se njegovom ritmu. Pogledi su im se sreli, mutni od strasti

i neizgovorenih obećanja i Blek se izvila ka njemu, kao da je čitavog života

čekala samo taj trenutak.

Za nju više ništa na svetu nije postojalo dok su se kretali u savršenoj

harmoniji, kao jedan. Pritisla je ruke na njegova leđa privlačeći ga još bliže sebi

kada je osetila kako njeno zadovoljstvo nezadrživo raste. Nesvesno je tiho

zaječala jer nije uspela da zadrži svoja osećanja za sebe. Rid ju je privio uz

sebe i zarobio njene usne, mrveći ih svojima. Ljubio ju je strasno ne krijući svoju
ogromnu glad za njom.

Drhtala je od zadovoljstva koje su u njoj budili njegovi poljupci i dodiri. Koža

joj je gorela tamo gde bi je dotakao. Osetila je pulsiranje i svog i njegovog tela,

svu snagu njegove želje i još snažnije se privila uz njega. Poljubila ga je gladno,

unoseći svu svoju ljubav i želju za njim u taj poljubac, a Rid joj je odgovorio

istom merom. Postojali su samo njih dvoje i Blek se potpuno predala tim
trenucima.

Grč vrhunskog zadovoljstva zahvatio ih je u istom trenu. Ostali su spojeni,

teško dišući, bez reči. Blek nije želela da se pokrene da ne bi prekinule taj
čarobni trenutak, želela je da zauvek ostane u njegovom zagrljaju.

Otvorila je polako oči i pogledala ga zamagljenim, čežnjivim pogledom. Rid

ju je ponovo poljubio strasno, zahtevno. Izvila se pod njegovim veštim dodirom,

dok se u njoj ponovo rasplamsavala vatra. Čeznula je da mu se ponovo preda.

Obavila mu je ruke oko vrata i zavodljivo se promeškoljila pod njim, a zatim

se izvila omugaćavajući mu da što dublje prodre u nju. Ponovo se gladno

predala strasti koju do tada nije poznavala.

38
 6

Rid je polako otvorio oči, a onda ih odmah zatvorio jer mu je zasmetalo jako

sunce koje je kroz prozor prodiralo u sobu. Pogledao je Bruk koja je mirno

spavala u njegovom naručju i osmeh mu se pojavio na licu. Jedva je dočekao

jutro da može da razgovara sa njom, da pokuša da joj objasni i kaže šta oseća

pored nje, koliko je voli i koliko mu je važna. Pored nje se osećao potpunim i
srećnim kao nikada pre.

Požurio je da se istušira i spremi doručak, a kada je dvadesetak minuta

kasnije ponovo ušao u spavaću sobu zatekao je Bruk potpuno obučenu. Na

njenom licu nije bilo ni traga opuštenosti koju je video tog jutra dok je spavala.

- Dobro jutro - odložio je poslužavnik sa hranom i nežno je poljubio u vrh

nosa.

- Moram na posao - promrmljala je zategnuto.

- Zašto? - upitao je namrštivši se. - Zar ti nisi sam svoj gazda?

- Da, ali...

- Prošla noć je bila jedna od najlepših u mom životu - prekinuo ju je

privukavši je u zagrljaj.

Spustio je poljubac na njene usne držeći je čvrsto uz sebe jer se bojao da

da će otići, možda zauvek, ako je pusti iz zagrljaja. Nije znao odakle se pojavio

taj strah u njemu, ali nije mogao da ga potisne. Osetio je da se opušta i počeo

je da traži prave reći koje će je navesti da ostane. Bruk Hjuston je za kratko

vreme pronašla put do njegovog srca i sada je imala svu moć nad njim, ali i moć
da ode.

Znao je da je ono što se između njih dešavalo nešto posebno, to nije osetio

ni dok je bio u vezi sa Megan. Tako nešto nikada pre u životu nije iskusio, a

Bruk nije bila poput drugih žena. Morao je brzo da pronađe način da je zadrži
pored sebe.

- Uzmi slobodan dan - rekao je iznenada.

39
 - Molim? - zbunjeno ga je pogledala.

- Potreban ti je odmor - osmehnuo se sklanjajući joj pramen kose sa čela. -

Osim toga, rekla si da ćeš srediti moju kuću.

- Ne, ti si mi rekao da je renoviram ako mi se ne sviđa - uzvratila mu je

osmeh.

- Onda je to rešeno - spustio je kratak poljubac na njene usne. - Možeš

početi sutra.

- Ride, ja ne...

- Znam šta hoćeš da kažeš - prekinuo ju je nežno. - Siguran sam da odlično

obavljaš svoj posao i daću ti odrešene ruke. Uradi sve što misiš da treba, novac
nije problem, to znaš i sama.

- Stvarno mislim da to nije dobra ideja - pobunila se,

- Ne prihvatam odbijanje - palcem je prešao po njenim rastvorenim

usnama.

Video je kako se blago namrštila dok je razmišljala o njegovom predlogu i

naterao je sebe da bude strpljiv. Kada je kupio ovu kuću zamišljao ju je punu
dece, ali posle fijaska sa Megan ona je postala samo mesto na koje je dolazio

da prespava. Sada je ponovo dozvolio sebi da mašta o porodici, o Bruk i

njihovoj deci i smatrao je da ona treba i da je sredi. Nadao se samo da neće

preterati sa sitnicama i detaljima, što je inače bilo svojstveno svim ženama.

- Dakle? - upitao je kada više nije mogao da izdrži.

- U redu - duboko je uzdahnula i klimnula glavom. - Povedi me u obilazak,

pošto sam uspela da dobro vidim samo spavaću sobu.

Rid se osmehnuo sa olakšanjem, uhvatio je za ruku i krenuo sa njom od

prostorije do prostorije. Sve sobe su bile identično nameštene, imale su veliki

krevet, fotelju, komodu sa fiokama i ogledalom. Sav nameštaj je bio isti jer ga je

poručio iz kataloga, nije imao ni vremena ni volje da se bavi uređenjem kuće.

Nije mu promaklo njeno mrštenje i setio se da je već rekla da je njegova kuća

kao hotel. Tačnije, dala je prednost hotelima, podsetio se i osmehnuo u sebi jer

je znao da će se to ubrzo promeniti. Obilazak su završili u dnevnoj sobi u kojoj

su bile dve identične kožne sofe i polica na kojoj je stajao ogroman televizor.

- Ovo je svakako veliki izazov - promrmljala je. - Postoji li neka boja koju ne
voliš?

40
 - Ružičasta - rekao je posle kratkog razmišljanja. - Mrzim sve nijanse
ružičaste.

- Dobro - nasmejala se tiho. - Prepusti sve mojim sposobnim rukama i

obećavam ti da će ti rezultat oduzeti dah.

- Zvuči obećavajuće - osmehnuo se značajno. - Ja sam više nego voljan.

- Nisam na to mislila - promrmljala je pocrvenevši.

- Nažalost, znam - rekao je uzdahnuvši. - Hajde, vodim te kući da se

presvučeš.

- Zašto? - zbunjeno ga je pogledala. - Zar nisi rekao da treba da uzmem

slobodan dan?

Jesam, ali nisam planirao da budemo nudisti - šeretski joj je namignuo. - Ja

lično ne bih imao ništa protiv, ali se bojim da bi nas policija uhapsila.

- Možda i ne bi - zagonetno se osmehnula. - Ali, mislim da bi bilo bolje da

počnem sa planovima za renoviranje tvoje kuće i...

- Bolje ćeš raditi ako si relaksirana - rekao je glasom koji nije trpeo pogovor.
- Šta misliš o jedrenju?

- Nemoj mi reći da imaš jahtu? - promrmljala je gledajući ga netremice.

- Pa, teško da je jahta, ali... - slegao je ramenima.

- Moram da ti priznam da nikada nisam jedrila - rekla je sa osmehom.

- Onda je rešeno - uhvatio ju je za ruku i poveo ka vratima. - Danas ćeš

naučiti kako se jedri.

Sat vremena kasnije stigli su do male jahte držeći se za ruke, a onda joj je

Rid pomogao da se popne na palubu i počeo da veštim pokretima uklanja

vezove. Uskočio je, panterskim skokom, na jahtu i uputio se pravo ka kormilu.

Sledećeg trenutka jaki motori su zabrujali i on je vešto izvezao brod iz

marine. Osmehnuo se kada je video da Bruk stoji naslonjena na ogradu broda i

uživa u pogledu na talase koje je jahta sekla.

- Hoćeš da probaš da upravljaš brodom? - upitao ju je iznenada.

- Naravno! - oduševljeno je prihvatila i krenula pažljivo ka njemu.

Stala je ispred kormila i čvrsto ga uhvatila dok joj je on objašnjavao kako se

upravlja brodom držeći istovremeno kormilo. U jednom trenutku sklonio je ruke

sa kormila i spustio ih na njena ramena.

- Volim kako mirišeš - prošaputao je na njeno uvo.

41
 Bruk se trgla i iznenađeno ispustila kormilo, ali je on brzo reagovao i vratio

njene ruke na kormilo zagonetno se osmehujući. Dopadala mu se njena

reakcija na njegovu blizinu, govorila mu je mnogo toga.

- Izgleda da smo skrenuli sa kursa - zbunjeno je rekla.

- Nema veze, nismo na regati - osmehnuo se sklanjajući joj pramen kose

iza uva. - Opusti se i uživaj.

Ponovo je spustio ruke na njena ramena, a onda ih je pustio da skliznu na

njen struk i bokove. Osetio je kako je zadrhtlala od tog laganog dodira i oslonila

se na njegove grudi jer joj je odjednom bio potreban oslonac.

Ubrzo je Rid okrenuo kormilo i uvezao jahtu u malu, zaklonjenu peščanu

uvalu. Voda je bila mirna, kristalno čista i prozirna pa se videlo dno zaliva.
Veštim pokretima je izbacio sidro, a zatim se uspravio i zagledao u nju.

- Hoćeš da se okupamo? - upitao ju je i počeo da otkopčava košulju.

Zadovoljno se osmehnuo kada je video da je bez reči počela da se

oslobađa odeće i zastao mu je dah kada ju je ugledao u minimalnom bikiniju.

Duboko je uzdahnuo gledajući njene zanosne obline koje je već jako dobro
poznavao.

U tom trenutku mu je zazvonio telefon i on opsova u sebi kada je video da

ga zovu iz bara. Pošto je bio vikend u baru je bila malo veća gužva nego obično
i trebala im je pomoć. Ljutito je prekinuo vezu i bacio telefon na sedište.

- Moram u bar - progunjđao je počevši da izvlači sidro. - Izvini.

- Nije važno - rekla je slegnuvši ramenima - i onako moram u kancelariju.

- Ne - brzo joj je prišao. - Ideš sa mnom. Gužva će brzo da prođe i onda

imamo ostatak dana samo za sebe. Večeras nemam nameru da radim, i meni
je potreban odmor.

Video je po izrazu njenog lica da se premišlja i ponovo je odlučio da ne

insistira. On je već znao šta želi, ali je isto tako znao i da je njoj potrebno vreme.
Zato je bez reči startovao motor i usmerio brod nazad ka marini.

Ostatak vožnje nisu govorili, kao ni kada su ušli u njegova kola i on je

odlučio da ništa ne pita. Osećao je sve vreme da između njih postoji neka

prepreka koju je ona podigla i da mu nije rekla sve. Želeo je da zaustavi kola i

da je natera da mu kaže šta je to šta je to što je muči, nadao se samo da nije

ono najgore. Bio je uveren da još jedno razočaranje ne bi podneo, znao je da bi

ga to dotuklo, naročito što je sada u igri bilo njegovo srce.

42
 Gužva u baru se relativno brzo raščistila, ali on nije imao prilike više da

razgovara sa njom. Primetio je da je razgovarala telefonom i da se mrštila za

vreme razgovora, a to mu se ni malo nije dopalo. Počeo je da se pribojava da

negde u njenom životu postoji neko, zbog koga ne može da se potpuno opusti.

Osmehnuo se kada su im se pogledi po ko zna koji put sreli i on je ponovo

osetio jezu jer je u dubini njenog pogleda video senku.

- Džo će stići za par minuta da me zameni - rekao je kada je prišla šanku. -

Hoćeš li da se prošetamo po plaži?

- Volela bih - odgovorila je sa osmehom.

Shvatio je iznenada da po prvi put posle dugo vremena ne misli samo na

posao i to mu se dopalo. U poslednje vreme mu se činilo da se pretvorio u

robota koji je znao samo za posao i ništa više.

- Da li si spremna? - upitao je par minuta kasnije prilazeći joj.

- Naravno - klimnula je glavom. - Ali posle šetnje moram kući.

- Još jednu noć - prineo je njene Prste svojim usnama. - Odvešću te kući sa

prvim svetlom, obećavam.

Taman je zaustila da mu odgovori kada je Rid osetio nečiju ruku na

ramenu. Polako se okrenuo ne ispuštajući njenu ruku iz svoje i nesvesno se

namrštio kada je ugledao zanosnu crnku koja mu se zavodljivo osmehivala.

- Ride, dugo se nismo videli - rekla je crnka naginjući se da ga poljubi.

- Natali - promrmljao je suvo okrećući glavu tako da je uspela da ga poljubi

u obraz.

- Ko ti je prijateljica? - upitala je i dalje posesivno držeći ruku na njegovom

ramenu.

- Baš smo krenuli - procedio je kroz stisnute zube.

Natali je bila jedna od mnogih žena koje su redovno dolazile u bar i jedna

od onih koje su uporno pokušavale da ga odvuku u krevet. Istovremeno je bila i

jedna od najzgodnijih, ali on ni jednom nije podlegao iskušenju.

- Vidim - Natali je izazovno napućila usne. - Proenila sam broj, ostaviću ga

kod Džeka. Pozovi me kada budeš bio slobodan.

Rid je zaključio da je bolje da ne odgovori jer je iz iskustva znao da Natali

čuje samo ono što želi. Osim toga, ta zanosna crnka je bila udata, što nije ni
krila, i tu se za njega svaka priča završavala.

43
 Pre nego što je shvatio šta se dešava Bruk je promrmljala da mora da ide i

izvukla svoju ruku iz njegove. Uspeo je da je sustigne tek na parkingu dok je

otvarala vrata svojih kola i uhvatio ju je za ruku nateravši je da se okrene.

- Šta se desilo, Bruk? - upitao je primetivši da se ponovo trgla na zvuk svog

imena.

- Moram da idem - rekla je izbegavajući da ga pogleda. - Sutra moram rano

da ustanem i...

- Ne ideš nigde dok mi ne objasniš šta se dešava - rekao je oštrije nego što

je nameravao.

- Mislim da je došlo vreme da odem - promrmljala je slegnuvši ramenima.

- To kažeš zbog Natali - iznenada je shvatio.

- To kažem zato što je gotovo - ukrstila je pogled sa njegovim. - Zašto ne

uzmeš njen novi broj ako ti je još do zabave? Ja odoh odavde.

- Baš me briga za Natali! - planuo je. - Ona nema nikakve veze sa nama.

- Ima veze sa nama! - Ijutito je zabacila kosu preko ramena. - Viđam ovo
skoro svaki dan i opet sam napravila grešku!

- Ako govoriš o nama, to nije greška - rekao je mnogo mekše.

- Za tebe nije - iz očiju su joj sevnule varnice. - Ti uvek dobijaš ono što

želiš. A kada se zasitiš samo pređeš na sledeću, bez obzira što je udata! Udate
žene su samo još veći izazov, zar ne?

- O čemu ti pričaš?! - pogledao ju je zapanjeno. - Ne ulazim u veze sa

udatim ženama! A ti sigurno nisi samo još jedna recka na zidu! O čemu se
ovde, u stvari, radi?

- Ne laži me - nasmejala se ironično. - Natali je očigledno udata i vas dvoje

ste očigledno u vezi. Možda sam glupa, ali ne baš toliko!

- Kao prvo, nisi glupa - procedio je kroz stisnute zube. - Daleko od toga. A

kao drugo, jedan jedini put sam bio u vezi sa udatom ženom, ali samo zato što

nisam znao. Čim sam saznao prekinuo sam svaki kontakt sa njom!

- Naravno, kako ti kažeš - osmehnula se ledeno. - Hoćeš li me sada, molim

te, pustiti da idem?

- Neću ti dozvoliti da voziš ovako uznemirena - rekao je glasom koji nije

trpeo pogovor.

- Slušaj, Ride...

44
 - Ne, slušaj ti - prekinuo ju je pomalo grubo. - Daleko od toga da sam

svetac. Mnoge žene su prošle kroz moj život i sa nekima sam imao ozbiljne

veze. Svestan sam da se nas dvoje kratko poznajemo, ali zaista želim to da

promenim. Ako sada odeš ti ćeš biti ta koja će našu vezu deklarisati kao aferu
za jednu noć.

- Ne znam - promrmljala je zbunjeno. - Sve se desilo tako brzo. Ja...

Potrebno mi je malo vremena da razmislim o svemu.

Rid je ćutao svestan da bi mogao da nastavi da je ubeđuje, ali i da bi to bilo

potpuno pogrešno. On je bio načisto sa svojim osećanjima i osećao je da ni ona

nije ravnodušna, ali je znao da ako nastavi da je pritiska može da je izgubi

zauvek. Zato ju je bez reči pustio dajući joj vreme koje joj je bilo potrebno bez
obzira koliko ga je to bolelo.

Nije mu preostalo ništa nego da gleda kako seda u kola i odlazi i mogao je
samo da se nada da ne odlazi zauvek.

45
 7

Blek se dugo prevrtala po krevetu osluškujući umirujući ritmički zvuk talasa

koji je dopirao kroz otvorena vrata terase, vazduh je bio vreo bez daška vetra.

Još uvek se nije navikla na toplu klimu, nedostajale su joj sveže njujorške noći.

Konačno je odustala od pokušaja da zaspi i uspravila se u krevetu, nije palila

svetlo jer joj nije bilo važno koliko je sati.

Ustala je i bosa izašla na terasu nadajući se da je tamo prijatnije. Naslonila

se na ogradu i zagledala u mesec koji je obasjavao površinu okeana. Ona se

malo čega bojala u životu, ali se bojala brzine kojom se sve između Rida i nje

odvijalo. Veza sa Ridom nije mogla da se dogodi u nepovoljnijem trenutku i nije

znala kako da se izbori sa tim. Uzaludno je pokušavala da ubedi sebe da je

tako brzo potpala pod njegov uticaj jer je predugo bila sama. Noć je bila topla i

tiha, srp mladog meseca oslikavao se na mirnoj površini vode, a blagi povetarac
milovao joj je lice.

Došla je u Los Anđeles da bi počela iz početka, ali uspela je samo da

napravi opšti haos od sopstvenog života. Rid joj se toliko uvukao pod kožu da

nije mogla da misli ni o čemu drugom, potpuno je zapostavila slučaj na kome je

radila i na koji je čekala godinama.

Još uvek je pokušavala da dođe sebi od jačine strasti koju su podelili i koja

je, kako joj se činilo, bila praćena snažnim emocijama. Barem je ona bila

sigurna u svoje emocije, pored Rida osećala se sigurno i zaštićeno. Njegove

poslednje reči sinoć je shvatila kao nagoveštaj da želi ozbiljnu vezu sa njom, ali

se bojala kako će reagovati kada bude saznao da ga je lagala. Znala je da je

propustila nekoliko prilika da mu kaže istinu i što je vreme više odmicalo bilo joj
je sve teže.

Dala bi sve na svetu da može da dokuči njegove misli i otkrije njegova

osećanja. Jedva da je mogla da misli o bilo čemu, osim o njegovom snažnom i

preplanulom telu kako se nadnosi nad nju. Činilo joj se da je bio tu, pored nje,
mogla je da ga dodirne samo ako bi ispružila ruku i jedva je potisnula želju da

46
ga pozove. Pomisao na zadovoljstvo koje joj je pružio prošle noći naterala ju je
da pocrveni.

Shvatila je da noćas više neće spavati i odlučila je da se istušira, ali joj ni to

joj nije pomoglo da se opusti. Umesto da se vrati u krevet, sela je u veliku

fotelju, podigla noge i obgrlila ih rukama a bradu spustila na kolena. Nasmejala

se samoj sebi jer je uspela od svog života da napravi pravi pakao.

Nije znala koliko dugo je tako sedela zagledana u okean i trgla se kada je

shvatila da je svanulo. Rešena da ne odustaje od svoje rutine polako je ustala i

obukla kupaći kostim.

Plivanje u safirno plavoj vodi okeana pomoglo joj je da se osveži i pripremi

za dan koji je bio pred njom. Snažnim zamasima presecala je talase

udaljavajući se sve više od obale, bilo joj je potrebno da bude daleko od svega
da razmisli.

Kada je nešto kasnije izmorena izašla i krenula ka kući bila je mnogo

smirenija. Rešila je da pusti stvari da se same odvijaju. U jedno je bila sigurna,

pored Rida je bila srećna kao nikada pre. Nekoliko veza koje je imala nisu se

baš slavno završile, ali se iskreno nadala da će ovoga puta biti drugačije. Bila je
uplašena jer nije znala šta može da očekuje od sutrašnjeg dana, ali je bila
rešena da se bori do kraja.

Ponovo se istuširala i obukla, a onda je zastala na sred sobe i zamislila se.

Nekoliko minuta kasnije uzela je u prolazu ključeve od kola i istrčala iz kuće.

Svratila je na kratko do kancelarije i sredila zaostalu dokumentaciju jer je želela

da ostatak dana bude slobodna.

Kada je dva sata kasnije ušla u Ridovu kuću koristeći ključ koji joj je on dao

odahnula je kada je otkrila da nije tu. Verovatno je u baru ponovo bila gužva,

pomislila je dok je ponovo polako išla iz prostorije u prostoriju. Pokušala je da

zamisli sebe kako se svakog dana vraća u tu hladnu kuću i nije mogla a da se

ne zapita kako je Rid uopšte uspevao da živi tu. Verovatno je samo dolazio da
prespava, zaključila je konačno.

Bila je rešena da od kuće napravi dom i potajno se nadala da će baš ona

biti ta koja će ga deliti sa Ridom. Verovala je da je ljubav na prvi pogled samo

bajka, urbana legenda, ali sada je znala istinu.

I narednih dana je koristila svaki slobodan trenutak koji je mogla da ugrabi

da se posveti uređenju kuće. Sa posebnim zadovoljstvom je birala komade

47
nameštaja, materijale i boje kojima je želela da oplemeni prostor. Ona nije znala
mnogo o uređenju prostora, ali je znala kako dom treba da izgleda.

Nedelju dana kasnije bila je više nego zadovoljna onim što je postigla.

Mogla je da zamisli sebe kako živi u toj kući sa Ridom. Još jednom je obuhvatila

pogledom dnevnu sobu pre nego što je izašla iz kuće i zbunjeno zastala. Na

pragu je stajalo belo mače koje ju je netremice gledalo svojim krupnim, tužnim,
sivim očima.

Te oči su je toliko podsetile na Rida, da se Blek nesvesno osmehnula i

uzela mače u ruke. Počela da ga mazi, a mače je počelo da prede i da se

pripija uz nju. Ne razmišljajući, vratila se u kuću i požurila u kuhinju.

Dok je rasla ona i braća su često donosili kući mačiće i kučiće, tako da je

sada postupala po navici. Izvadila je mleko iz frižidera, sipala ga u tanjirić i

spustila na pod, a onda zadovoljno gledala kako mače halapljivo jede.

- Odakle si se stvorilo? - promrmljala je osmehnuvši se. - Kladim se da je i

tebi potreban dom i mislim da si ti upravo ono što je nedostajalo u ovoj kući.

Čitavog dana Blek je imala osećaj da je nešto zaboravila da uradi, nešto

jako važno. Sve dok nije videla mače na pragu nije mogla ni da pretpostavi šta

je to moglo da bude. Sada je sve došlo na svoje mesto, pomislila je dovoljno.

Bila je toliko zaokupljena mačetom da nije čula kada su se ulazna vrata

otvorila. Trgla se tek kada je začula korake koji su se približavali. Polako se

okrenula i susrela sa Ridovim nasmejanim licem.

- Zdravo - rekao je naslonivši se na dovratak. - Počeo sam da verujem da si

duh.

- Otkud ti ovako rano? - promrmIjala je zbunjeno.

- Nije bilo gužve pa sam dao sebi slobodno veče - slegao je ramenima. -

Nadao sam se da ću te uhvatiti i... Šta je to?!

- Mače - rekla je sa osmehom podižući ga da bi ga on bolje video. - Mislila

sam da ga nazovem Pahuljica.

- Gde si ga našla? - upitao je namrštivši se.

- Na tvom pragu - počela je da se igra sa mačetom. - Mislim da je odlučila

da se useli.

- Ne, hvala - promrljao je i kinuo.

- Kako to misliš? - zbunjeno ga je pogledala.

48
 - Alergičan sam na mačke - rekao je i ponovo kinuo. - Kako god da je
nazoveš ne može da ostane.

- Siguran si? - upitala je namrštivši se. - Postoje injekcije protiv alergije.

Osim toga, potreban ti je neko ko će te dočekati svaki dan kada se vratiš kući.

Pahuljica je savršena za to.

- Trebalo je da me prvo pitaš - promemljao je prošavši prstima kroz kosu. -

Mačka ne dolazi u obzir.

- I šta sada da radim sa njom? - pogledala ga je iskosa.

- Ne znam - slegao je ramenima. - Ako ti je toliko stalo do nje, odnesi je

svojoj kući.

Blek ga je gledala netremice nekoliko trenutaka, a onda je duboko

uzdahnula svesna bola u srcu. To je bilo to, shvatila je iznenada, ona je od

njegove kuće napravila dom, ali ne za sebe. Ovde će živeti neka druga žena.

- Naravno - klimnula je glavom. - Sada moram da idem.

Podigla je mače u ruke i brzim korakom krenula ka vratima prošavši pored

zapanjenog Rida. On čak nije ni bio svestan šta je uradio, pomislila je osećajući
kako joj se suze skupljaju u uglovima očiju.

Rid joj je upravo stavio do znanja da mu znači koliko i mače, bez obzira na

sve što joj je do sada govorio. Jedina uteha joj je bila ta što mu nije otkrila svoja
osećanja, onda bi njen poraz bio još veći.

- Bruk, čekaj! - sustigao ju je u par koraka. - Izvinjavam se, mada ne znam

zbog čega. Zašto si se toliko uznemirila zbog mačeta?

- Zato što se ne radi samo o mačetu! - pokušala je da se oslobodi njegovog

stiska. - Da li si alergičan i na mene?

- Uprskao sam, zar ne? - osmehnuo se pokunjeno posle par trenutaka.

- Ako ti i mače idete zajedno, onda tako bude. I sama si rekla da postoji
način da se spreči alergija. Nisi ni svesna koliko mi je stalo do tebe.

- Stvarno? - zagledala se u njegove oči.

- Pogrešio sam i molim te da mi oprostiš - privukao ju je u zagrljaj. -

Ponašao sam se kao pravi...

- Hoćeš li da ti ja kažem kako si se ponašao? - upitala je sa osmehom.

- Radije ne bih - promrmljao je ponovo kinuvši. - Koliko sutra ću ići da

primim tu injekciju, a sada mi dozvoli da se iskupim.

49
 - A kako si to planirao da uradiš? - pogledala ga je kroz poluspuštene
trepavice.

- Volela bi da znaš, zar ne? - značajno se osmehnuo. - Za početak ti

obećavam noć koju nećeš zaboraviti.

Blek je osetila kako joj je zastao dah kada je čula njegove reči. Zadrhtala je

nesvesno kada je videla da se polako naginje ka njoj. Ispružila je ruku i spustila

je na njegove grudi i pod prstima je osetila snažne otkucaje njegovog srca.

Dodir njene ruke zadržao ga je na trenutak, stajali su nepomično gledajući

jedno drugo u oči i njoj se činilo da to traje čitavu večnost. Odjednom su, gotovo
nesvesno, njeni prsti počeli da se kreću kao da ispituju tkaninu njegove košulje.

Ridovo lice je sada bilo sasvim blizu njenog i mogla je da oseti njegov vreo

dah na svom obrazu. Napetost u njoj je dostigla neslućene granice kada su se

njegove usne sasvim nežno spustile na njene. Obuzela ju je toplina kao i uvek

kada bi je on poljubio. Njegove ruke su pronašle put do njenih leđa dok su im

usne bile spojene u poljupcu. Najzad se Rid odmakao od nje, a ona ga je

gledala širom otvorenih očiju i teško dišući.

- Nemaš pojma koliko mi je ovo nedostajalo - prošaputao je muklo. -

Uspela si da napraviš pravi haos u mom nervnom sistemu, Bruk.

Sada je bio pravi trenutak da mu kaže istinu, pomislila je, ali tada su se

njegove usne ponovo spustile na njene i ona je zaboravila na sve. Drhtala je

čitavim telom, dok joj se razum mutio. Njegovo snažno telo joj je oduzimalo dah,
a u isto vreme je budilo strast u njoj.

Na neki neobičan način sve joj je izgledalo tako normalno i tako blisko.

Celo njeno biće je zahvatio vrtlog strasti koje ne bi mogla da se oslobodi čak i

da je njena svest bila u stanju da se dokopa realnosti. Potpuno se prepustila

njegovom zagrljaju, propela se na prste i zavukla mu prste u kosu. Rid je uzeo

mače iz njene ruke i spusiio ga na pod, a zatim ju je podigao u naručje i poneo

prema spavaćoj sobi.

Bilo je tako lako osloniti se na te snažne grudi i pustiti da je te ruke nose.

Blek više nije mogla da misli ni našta drugo i jedino što je želela bilo je da utoli
svoju strast i da zadovolji želju koju je on probudio u njoj.

Kada ju je nežno spustio na krevet pružila je ruke ka njemu. Zastao je na

trenutak da bi se oslobodio svoje odeće, a onda je legao pored nje i počeo

polako da je svlači. Blek je već odgovarala na svaki njegov pokret i pridigla se

50
da mu olakša posao. Ubrzo je njena odeća ležala na podu pored njegove, a Rid
ju je privukao sebi i počeo da je miluje.

Kada je njegov dlan stigao do njene noge, i kada joj je pomazio

unutrašnjost butine, učinilo joj se da je vreme ponovo stalo. Njeni prsti su

lagano i strpljivo, počeli da ostavljaju vreo trag na njegovim grudima. Nastavila

da ga miluje, prelazeći lagano i ispitivački svaki mišić na njegovim leđima dok

mu je nežnim poljupcima prekrivala grudi. Njene meke i senzualne usne su

istraživale, toliko vešto da su mu mišići pod njima podrhtavali. Ljubila ga je

spontano kao da godinama to čini, činilo se da će joj srce iskočiti iz grudi i bila
je ubeđena da on može da ga čuje koliko je jako tuklo.

Polako, njegove ruke su skliznule na njen vitak struk a usnama je nastavio

da miluje njene grudi. Poljupci kojima je počeo da prekriva svaki milimetar

njenog tela postajali su sve zahtevniji, a njeno telo je to osećalo i spremno

odgovaralo na njih. Njegovo toplo i snažno muško telo pripijalo se uz njeno i

ona je imala utisak da nestaje u vrtogu strasti kada je ponovo osetila njegove
zahtevne prste na svojim butima koje su se poslušno rastvorile.

Telo je počelo da joj podrhtava od želje i da se sve više izvija ka njemu.

Bila je potpuno u vlasti njegovih ruku i više nije želela da čeka. Ali, Rid kao da je

oklevao, želeći da i svoju i njenu želju dovede do krajnih granica pre nego što

se konačno spoje. Njegove usne su lagano klizile niz njen stomak i Blek je

imala utisak da će poludeti od iščekivanja. Njegove nežne, u isto vreme i

posedničke, usne poslale su joj prvi talas zadovoljstva ali je ona hteia više.
Mnogo više.

Rid je razumeo njenu neizgovorenu molbu i nadneo se na nju, a već

sledećeg trenutka su se željno spojili. Zatvorila je oči i prepustila mu se dok je

njena strast rasla a njegova želja tražila zadovoljenje. Usne su im se gladno

spojile dok su im se tela predavala vrhuncu i Blek je imala utisak da se nalazi

na nebu. U tom trenutku joj se činilo da bi ceo svoj život mogla da provede
vodeći ljubav sa njim.

51
 8

Rid se probudio i lenjo protegao, ali je i dalje držao zatvorene oči uživajući

u miru i tišini. Iznenada se trgao i naglo seo shvativši da je druga polovina

kreveta prazna. Brzo je ustao dozivajući Bruk, ali nije dobio nikakav odgovor. U

prolazu je dohvatio farmerke i obukao ih primetivši da njene odeće nema na

podu. Ponovo ju je pozvao, ali mu je odgovorila samo tišina.

Počeo je da ide iz prostorije u prostoriju dozivajući je i par minuta kasnije je

odustao otkrivši da je kuća prazna. Vratio se u spavaću sobu, uzeo mobilni

telefon sa komode i okrenuo njen broj. Sledećeg trenutka ga je Ijutito bacio na

krevet kada je dobio informaciju da je mobilni pretplatnik nedostupan. Brzo je

prišao telefonu na noćnom stočiću, okrenuo njen fiksni broj kod kuće i pustio da

zvoni dok ga nije izbacilo. Besno je zalupio slušalicu i prošao prstima kroz kosu

shvativši tek sada da on ne zna gde joj je kancelarija. Podigao je ponovo

slušalicu da bi pozvao informacije, ali ju je odmah spustio prisetivši se da ne

zna kako joj se zove agencija. Seo je na krevet, duboko uzdahnuo i zamislio se

ne znajući šta da radi. Uzaludno je pokušavao da shvati šta je taj njen postupak
trebalo da znači.

Prošlo je devet sati kada je konačno shvatio da ništa neće postići sedenjem

i razmišljanjem. Sledeći potez je očigledno zavisio od Bruk. Mogao je samo da

se nada da je i njoj prethodna noć značila koliko i njemu, podala mu se kao

nikada pre, a onda ga je isključila iz svog sveta nestavši bez reči, stavljajući mu

do znanja da tamo za njega nema mesta. Znao je da je to bilo njeno pravo,

znao je to, ali nije znao zašto je to uradila posle onolike strasti koju su podelili.

Duboko je uzdahnuo i ustao, a zatim krenuo iz prostorije u prostoriju

osećajući u svakoj njeno prisustvo. Zidovi svake prostorije bili su druge boje

čineći da svaka soba izgleda drugačije i pored identičnog nameštaja. Najveće

promene je doživela dnevna soba, kožne sofe su bile prepune jastučića, preko

jedne sofe je bio prebačen šareni prekrivaš. Nekoliko malih stočića bilo je
raspoređeno oko sofa, a na njemu su se nalazile brojne ukrasne, mirišljave

52
sveće koje su ispunjavale vazduh mirisom lavande. Osetio je neodoljivu potrebu
da se zavali na jednu od sofa, podigne noge i upali televizor.

Kuća je oduvek bila prostrana, ali sada je odisala komforom i luksuzom.

Prostorije su bile velike i svetle, potpuno podređene potrebama velike Porodice.

I protiv njegove volje pred očima su počele da mu se ređaju slike od prethodne

noći. Pogled mu se zaustavio na kaminu i Rid duboko uzdahnu. U tom trenutku

je mogao jasno da vidi njih dvoje zagrljerne na Prostirci dok vatra u kaminu
pucketa.

Zatvorio je oči, ali slike nisu prestale da se nižu pred njim. Sada je mogao

da vidi Bruk kako ulazi u sobu i smeje se dok za ruku vodi crvenokosog dečaka
sa zelenim očima kao što su njene.

Mogao je da vidi i drugu decu kako trče kroz kuću, razbacujući igračke

svuda u krug. Bile su to slike srećne porodice kakvu je oduvek zamišljao i koja

mu je bila pred očima kada je kupovao ovu kuću. Kuću od koje je Bruk

napravila pravi dom. Kada joj je predložio da preuredi njegovu kuću nadao se

da će ih to još više zbližiti, ali ona kao da ga je namerno izbegavala danima. Da

sinoć nije došao ranije iz bara ponovo je ne bi zatekao. Sve vreme misli su mu

bile usmerena ka Bruk, prisečao se svakog trenutka koji su proveli zajedno.

Iznenada je shvatio da u njemu počinje da raste bes. Posle svega, ona nije

imala prava da se tako ponaša.

Potrčao je uz stepenice i uleteo pravo u kupatilo skidajući usput farmerke.

Desetak minuta kasnije izašao je iz kupatila sveže obrijan i istuširan, obukao se

na brzinu, uzeo ključeve od kola i istrčao iz kuće.

U rekordnom roku je stigao do zgrade u kojoj se nalazio njen stan, izašao iz

kola i zbunjeno zastao. Prilaz zgradi bio je onemogućen žutom policijskom

trakom, a svuda unaokolo su bili policajci u uniformi sprečavajući radoznale

prolaznike da priđu bliže.

- Izvinite - obratio se najbližem policajcu. - Šta se desilo?

- Provala - odgovorio je i ne pogledavši ga. - Ostanite iza linije dok ne

prođe uviđaj.

- Da li je neko povređen? - upitao je Rid zabrinuto dok mu se svašta motalo

po glavi.

- Niko nije povređen, samo su iz jednog od stanova odnete sve vrednosti -

policajac ga je pogledao iskosa. - Jeste li vi novinar?

53
 - Ne - odmahnuo je glavom. - Samo poznajem nekoga ko živi u toj zgradi.
Bruk Hjuston? Da li je neko provalio u njen stan?

- Ime mi ne zvuči poznato - policajac je odgovorio posle kraćeg

razmišljanja. - Mislim da je žrtva krađe muškarac.

Rid je odahnuo sa olakšanjem i tek tada shvatio da je zadržavao dah dok je

čekao odgovor. Saznanje da se Bruk ništa nije desilo bila mu je mala uteha jer i

dalje nije znao gde je i zašto joj je telefon isključen. Još neko vreme je stajao tu

nadajući se da će je ugledati u gomili, ali kada se to nije desilo duboko je

uzdahnuo i krenuo ka svojim kolima. Ostalo mu je jedino da se nada da će se

Bruk kad tad pojaviti u baru.

Kada je malo kasnije stigao u bar svi zaposleni su videli da je loše

raspoložen i trudili su se da mu se sklanjaju sa puta. Radio je mehanički

nadajući se da će mu posao pomoći da skrene misli, ali uzalud. Svaka njegova

misao bila je vezana za Bruk.

Njegovo razmišljanje prekinula je plavuša koja je pokušavala da mu skrene

pažnju. Dok je polako prilazio mestu na kome je sedela primetio je da ga

pomno posmatra. Istog trenutka na licu mu se pojavio osmeh, ali on nije stigao
do njegovih očiju. Bila je to samo dobro uvežbana grimasa, koja je uvek
izazivala uzdahe suprotnog pola. Brat mu je jednom u šali rekao da je taj njegov
osmeh zaslužan za to što je restoran uvek bio toliko posećen.

Plavušin pogled i osmeh ga je otvoreno pozivao na flert, ali je on ponovo

ostao imun. Iznenada je shvatio da njegov pogled sve vreme beži ka ulazu u

bar i da postaje sve nervozniji jer se Bruk ne pojavljuje. Počeo je da se pita da li

je ona veštica jer je uspela da ga začara toliko da misli na nju i samo na nju.

Obećao je čvrsto sebi da će je kazniti zbog ovoga što proživljava čitavog dana
brinući se gde je.

U njenom prisustvu se osećao dobro, odlično, i želeo je da tako bude

zauvek. Tako se nije dugo osetio u prisustvu neke žene. Ni jedna žena ga nije

tako osvojila. Ni jednu pre nije voleo tako iskreno, duboko. Znao je da ma šta se

desilo neće joj dozvoliti da ode od njega. Voleo bi da ona sama poželi da

ostane pored njega, ali je bio spreman i na drugu mogućnost. Najviše od svega

želeo je da ga ona zavoli i bio je spreman da čeka.

Voleo ju je jednostavnom, potpunom ljubavlju. Nije znao kako ni kada je do

toga došlo, ali su sva izmešana osećanja vezana za nju imala samo jedno ime,

54
ljubav. Nije očekivao da će se baš tako osećati. Na neki čudan način, smatrao

je da će, kada ga to snađe, eksplodirati bombe. Umesto toga, to osećanje se

gotovo neprimetno uvuklo u njega. Voleo je Bruk Hjuston.

Ipak, bojao se da joj to sada kaže, jer bi je verovatno oterao od sebe. Nije

želeo ni da ona pomisli da su njegova osećanja posledica toga što su vodili

ljubav. Morao je da čeka, da ona postane sigurnija u sebe i u njih. Za sada je

postigao mnogo, pokazao joj je kako to može biti veličanstveno između njih

dvoje. Bila je to tek prva pobeda, pomislio je Rid, a ljubav će doći ako bude
imao dovoljno strpljena da joj da vremena da se razvije.

Iznenadila ga je lakoća kojom je došao do takve odluke. Za čoveka koji je

bio krut i oprezan do krajnjih granica Poslednjih godina, kada je ljubav bila u
Pitanju, takva je odluka bila više nego zapanjujuća.

55
 9

Blek je izvadila ključ iz kontakt brave, spustila ruke na volan i duboko

uzdahnula. Poslednjih dvanaest sati su bili prava ludnica, a sve je počelo

jednim telefonskim pozivom u samu zoru.

Konačno je došlo do pomaka u slučaju, patrola koja je nadgledala njen stan

prijavila je obijanje i krađu. Obukla se na brzinu i iskrala iz Ridove kuće pazeći

da ga ne probudi jer u tom trenutku nije imala vremena za objašnjenje. A

dugovala mu je objašnjenje, i to ne jedno, pomislila je ponovo uzdahnuvši. I

zbog toga je sada sedela u kolima na parkingu ispred njegovog bara i skupljala
snagu. Nešto joj je govorilo da on neće biti oduševljen kada čuje istinu.

Sada, kada su forenzičari odradili svoj deo posla i kada su se njene sumnje

pokazale kao ispravne njen posao je bio završen. U toku popodneva je izdata

poternica za Klajdom Palmerom, nametljivcem od.pre neko veče, i sve patrole

su ga tražile. Ispostavilo se da je on sredio i kočnice na njenom iznajmljenom

mercedesu što su povezali sa nekoliko žena koje su bile njegove žrtve i koje su
takođe imale probleme sa svojim kolima neposredno pošto su ga upoznale.

Kada je dobila ovaj zadatak nije ni sanjala da će upoznati čoveka svog

života i da će se zaljubiti. Znala je da je imala nekoliko prilika da mu kaže istinu,

ali ih je propustila i zbog toga je sada bila u nezgodnoj situaciji. Jedino joj je

ostalo da se nada da će Rid shvatiti razloge zbog kojih je morala da se pretvara

da je neko drugi. Srećnom završetku još uvek nije smela da se nada jer joj je

već štavio do znanja da ne voli laži.

Bila je spremna da mu tog jutra ispriča sve kada se probudi, ali su stvari

dobile potpuno neočekivan tok. Znala je da joj je preostalo jedino da preuzme

odgovornost za svoje postupke. Moraće da nađe način da mu objasni, i da ga

uveri, da nije namerno lagala i da su njena osećanja prema njemu iskrena.

Do pre šest meseci kada god bi upala u neku gužvu, otac ili braća su bili tu

da joj pomognu da se izvuče. Ali sada je bila sama. Danas je skoro podlegla
instinktu i pozvala nekog od njih u pomoć, nekoliko puta je podigla slušalicu da

56
ih pozove, ali bi je uvek spustila a da nije okrenula ni jedan broj. Konačno je

shvatila da je došlo vreme da odraste, da preuzme kontrolu nad svojim životom

i da sama resi problem. Iskreno, još uvek nije znala da li će uspeti da reši tu
zbrku onako kako je želela, ali morala je da pokuša.

Ona je želela Rida u svom životu, volela ga je, ne kao Bruk Hjuston bogati

dekorater, već kao ona, Blek Finegan. Žena od krvi i mesa. Ako je on bude

odbio kada čuje istinu znala je da će je to slomiti i da će izgoreti u vatri

sopstvene obmane. Ako se to dogodi, preživeće, moraće da preživi, nastaviće

kroz život osnažena za jedno novo, veliko, iskustvo. Ali, ako mu sada ne prizna

to će je zauvek progoniti i nikada neće saznati kako je moglo da se završi.

Samo treba još da sakupi snagu da napusti kola, pomislila je.

U tom trenutku krajičkom oka je ugledala crni hamer koji je velikom brzinom

uleteo na parking. Zbunjeno je trepnula pokušavajući da se seti zbog čega su ta

kola bila važna kada joj se pogled zaustavio na vozaču i ona se sledila. Klajd

Palmer, koga je tražila čitava losanđeleska policija nalazio se na samo par

metara od nje. Instinktivno je posegla za oružjem, ali se setila da su joj i pištolj i

značka ostali zaključani u fioci stola u stanici. Jedino što joj je preostalo bilo je

da preko radio stanice pozove pomoć i da se pobrine da Klajd ne povredi

nikoga dok najbliža patrola ne stigne.

Dok je izlazila iz kola videla je kako Klajd sakriva bejzbol palicu ispod jakne.

Bilo joj je jasno da on više ne razmišlja razumno, naročito ako zna da ga policija

traži. Ili još uvek to nije znao, a došao je ovde da ispuni svoju pretnju i osveti se
Ridu, što je po njoj bilo još gore.

Potrčala je prema ulazu u bar sa jednom jedinom mišlju u glavi, morala je

nekako da upozori Rida. Da ga zaštiti na bilo koji način dok patrola ne stigne.

Uletela je u bar odmah iza Klajda, ali je bilo kasno da ga zaustavi da se približi

šanku. Ugledala je i Rida, iza šanka, kako razgovara sa jednim od redovnih

gostiju. Htela je da vikne iz sveg glasa i da ga upozori na opasnost, ali je znala

da to ne sme da uradi jer bi tako uništila efekat iznenađenja. Ako bi skrenula

pažnju na sebe, Kiajd bi se prvo obrušio na nju, a onda na Rida.

U tom trenutku Kiajd je stigao do šanka, izvadio palicu i zamahnuo njom

iznad glave. Blek je reagovala instinktivno i skočila. Mada je biia daleko od toga

da je neko nazove sitnom nije bila dorasla Klajdovoj snazi i visini. Ipak u

trenutku kada je palica počela da se spušta prema Ridu ona mu je obavila ruke

oko vrata i tako ga izbacila iz ravnoteže. Samo malo, ali i to je bilo dovoljno da

57
promaši. Umesto Rida palica je udarila sjajnu, mermernu ploču šanka, a onda je
ugledala Rida kako preskače šank, kao da to radi svakog dana.

- Pusti ga, Bruk! - rekao je stvorivši se ispred njih.

Blek je uradila baš to, raširila je ruke i spretno se dočekala na noge dok je

Ridova pesnica letela ka Klajdovom licu. Kiajd se našao na podu od jačine

udarca, a ona je pogledom tražila nešto čime bi ga vezala. Međutim, to uopšte

nije bilo potrebno jer je nekoliko muškaraca priskočilo u pomoć i prikovalo ga za

pod.

Blek je odahnula i sledećeg trenutka je osetila poznate, snažne ruke kako

je privlače u zagrljaj.

- Bio sam jako zabrinut za tebe - rekao je sklanjajući joj pramen kose iza
uva. - Da li si dobro? Da li si povređena?

- Ne, dobro sam - odgovorila je tiho uživajući u sigurnosti koju joj je pružao
njegov zagrljaj.

U sledećem trenutku su se začule policijske sirene i Blek se trgla shvativši

da nije imala prilike da Ridu kaže istinu. Ponovo su se stvari otele kontroli kao
jutros, pomislila je dok je gledala policajce kako žure ka njima.

- Dobro veče, gospodo - Rid ih je dočekao sa osmehom. - Drago mi je da

vas vidim.

- Odličan posao, poručnice Finegan - mlađi policajac se obratio Blek. - Ovu

cvećku jurimo po celom gradu.

- Poručnik Finegan? - Rid ju je zapanjeno pogledao odmičući se od nje par

koraka.

- Da - promrmljala je suvo. - Mislim da sam zaboravila to da ti napomenem.

- Da, ispustila si taj mali detalj - procedio je kroz stisnute zube. - Pitam se
šta si još propustila da mi kažeš, Bruk.

- Možemo li da pričamo negde nasamo? - upitala je tiho.

- Poručnice, izveštaj... - počeo je jedan od policajaca, ali ga je ona brzo

prekinula.

- Pobrinuću se za to kasnije - rekala je oštro. - Vi se samo postarajte da mu

bude udobno u jednoj od ćelija.

- Kako želite - policajac je slegnuo ramenima i požurio za svojim kolegom.

- Onda? - pogledala je Rida sa nadom. - Možemo li da razgovaramo?

58
 - Ovde? - upitao je podigavši jednu obrvu.

- Ako tako želiš može i ovde - promrmljala je svesna radoznalih pogleda

gostiju. - Ne znam odakle da počnem...

- Na primer, od početka? - predložio je sarkastično.

- Dobro - duboko je udahnula i pogledala ga pravo u oči. - Moje pravo ime

je Blek Finegan i ja sam detektiv poručnik losanđeleske policije.

Blek je netremice gledala njegovo lice pokušavajući da nešto pročita sa

njega, ali uzalud. Ridovo lice je postalo kamena maska lišena svakog osećanja,
a njegove prelepe sive oči su je gledale kao da žele da je nema.

- To sam već shvatio - rekao je ledenim glasom.

- Znam da je trebalo ranije da ti kažem, ali mnogo toga je bilo u igri i...

- Da - prekinuo ju je oštro. - Bilo bi lepo da si mi rekla pre par nedelja kada

sam te pitao kako se š. To je bio savršen trenutak da mi kažeš istinu.

- Tada nisam očekivala da ćemo... - naglo je zaćutala svesna da su centar

pažnje svih prisutnih. - Da ćemo se zbližiti.

- A kada ti se učinilo da počinjemo da se zbližavamo? - oči su mu Ijutito

sevnule. - Možda kada smo prvi put vodili ljubav? Ili prošle noći? Ili možda kada
sam te zamolio da mi preurediš kuću?

- Ja... - duboko je uzdahnula svesna da ne može da nađe prave reči.

- Bruk... - zastao je i odmahnuo glavom. - Ja čak i ne znam ko si ti.

- Znaš! - prišla mu je korak bliže. - Sve osim mog imena je bila istina.

- Da li si uživala igrajući se sa mnom? - upitao je namrštivši se.

- Ni jednog trenutka nisam to radila! - pobunila se.

- Stvarno? - ironično se osmehnuo i pogledao oko sebe kao da je tek tada

postao svestan publike. - Mislim da će biti bolje da ovaj razgovor završimo u

mojoj kancelariji.

Blek je duboko uzdahnula i klimnula glavom osećajući kako sve njene nade

nestaju u nepovrat. Znala je da mu je na prvom mestu povređen ponos, a

muškarci to lako ne zaboravljaju. To je znala iz iskustva.

- Počni sa pričom - rekao je čim je zatvorio vrata za njima.

- Nemaš nameru da mi ovo olakšaš, zar ne? - upitala je tiho gledajući ga

netremice.

- Ne vidim zašto bih - slego je ramenima.

59
 - U pravu si - duboko je uzdahnula. - Ne mogu da te krivim što si ljut, svako
na tvom mestu bi bio.

- Nastavi - promrmljao je prekrstivši ruke na grudima.

- U proteklih nekoliko meseci jedanaest žena je bilo opljačkano - počela je

polako ne skidajući pogled sa njega. - Jedina veza između njih, osim što su sve

bile imućne, bila je agencija za upoznavanje i tvoj bar. Zaključili smo da jedan

od kandidata koristi agenciju kao pokriće i preko nje pronalazi svoje žrtve. Zato
smo odlučili da se ja učlanim u agenciju kao bogata žena koja traži muža.

- U redu - klimnuo je glavom. - A gde se tu ja uklapam?

- Nigde - nesigurno se osmehnula.

- Ti uopšte nisi bio u planu, ti si se jednostavno dogodio. Znam da je trebalo

da ti kažem, ali moraš da razumeš i mene.

- Pokušavam - promrmljao je zamišljeno. - Veruj mi da pokušavam.

- Ovo je bio moj prvi samostalni slučaj od kada sam došla u Los Anđeles -

nastavila je brzo shvativši da se njegov bes malo smanjio. - Htela sam da se

dokažem. Htela sam i da dokažem ocu i braći da mogu da živim bez njihove
stalne zaštite. Ne možeš ni da zamisliš kako je bilo odrastati pored oca i trojice
starije braće, koji su inače svi policajci. To što sam se upustila u vezu sa tobom

bio je rizik koji nisam smela sebi da dozvolim u tom trenutku, ali je to bilo jače
od mene.

- Znači, iskoristila si me - zaključio je suvo.

- Nisam te iskoristila - prošaputala je jedva čujno, a onda dodala glasnije.

- Zaljubila sam se u tebe.

Blek se učinilo da njene reči odzvanjaju u kancelariji u tišini koja je nastala.

Nije planirala da ih izgovori, ali su joj one jednostavno skliznule sa usana. Te

reči su bile istinite i nekako je osećala da treba da kaže baš to.

Peklo ju je saznanje da je trebalo ranije da mu se poveri, ali nije mogla da

vrati vreme unazad. Ostalo joj je jedino da se nada da mu je dovoljno stalo do

nje da joj oprosti, jer ne bi podnela da ga izgubi.

- Zaljubila si se u mene? - ponovio je polako kao da procenjuje svaku reč.

Blek iznenada oseti nesvesticu dok je napeto iščekivala šta će sledeće reći.

Ona nije navikla da zavisi od drugog, a u tom trenutku njena budućnost i njeno
srce su zavisili od Rida, i ona jednostavno nije znala šta može da očekuje. Bez

60
obzira na sve, bez obzira na ishod ovog razgovora, znala je da ne bi menjala

ovaj trenutak ni za šta. Ne bi menjala ni jedan trenutak koji je provela sa njim.

Pored Rida se osećala živom kao nikada pre i samo svojom.

- Da - prošaputala je jedva čujno prekidajući tišinu.

Nikada pre u životu se nije osećala toliko uplašeno, ni toliko ranjivo, kao

sada dok je čekala da on progovori. Osetila je kako joj je srce poskočilo kada je

shvatila da crte njegovog lica postaju mekše i da se toplina vrača u njegove

prelepe oči.

- Bruk, ja... - odmahnuo je glavom. - Blek, trebaće mi vremena da se

naviknem.

- Znam, žao mi je - osmehnula se smušeno. - Nisam planirala da povredim

ni tebe ni bilo kog drugog. Pre nego što sam shvatila šta se dešava bila sam
zaljubljena do ušiju.

Videla je da mu se uglovi usana krive u blagi osmeh zbog čega joj je srce

ponovo divlje zakucalo. Možda će mu trebati malo vremena da joj oprosti,

pomislila je, ali barem više nije bio ledeni stranac.

- Mislio sam da sam to ja - promrmljao je.

- Šta? - zbunjeno ga je pogledala.

- Zaljubljen do ušiju - osmeh mu je postao širi. - Nikada se pre nisam ovako

osećao, Blek.

- Ni ja - promucala je osećajući kako se nada ponovo rađa u njoj.

- Sada sam spreman da te saslušam - rekao je uhvativši je za ruku. - Kaži

mi ponovo.

- Dobila sam zadatak da...

- Taj deo sam shvatio - prišao joj je korak bliže. - Reci mi onaj drugi deo.

- Da nisam očekivala da će se nešto desiti između nas? - upitala je

zbunjeno.

- Ne - odmahnuo je glavom privlačeći je u zagrljaj. - I taj deo sam shvatio.

- Šta onda? - zbunjeno je zatreptala shvatajući da zvuči blesavo, ali joj nije

bilo važno. Toplina koja se širila njenim telom od njegovog dodira oduzela joj je
svaku moć. Verovatno bi zaboravila i da diše da to nije bio urođen refleks.

- Interesuje me onaj deo posle - promrmljao je igrajući se sa pramenom

njene kose.

61
 - Kada sam rekla da te volim? - konačno je shvatila.

- Da - klimnuo je glavom i potražio njene usne.

Čim je ponovo osetila njegove usne na svojima Blek je bila izgubljena.

Jedan udaljeni delić njene svesti upozorio ju je da je bar prepun ljudi i da bi

neko mogao da naiđe, ali ga je ona ignorisala i potpuno se predala poljupcu.

- Sada je red na mene, Blek - malo se odmakao od nje i osmehnuo

značajno.

- Tvoj red? - pokušala je da sredi misli. - Hoćeš da ja tebe poljubim i da -

Ne - nasmejao se tiho i poljubio je u vrh nosa. - Moj red je da kažem da je to što

sam otkrio da si me lagala bila najbolnija i najužasnija stvar koju sam doživeo. A

da ne pominjem što sam se jutros probudio sam i što nisam mogao da te

pronađem. Mislio sam da sam te izgubio zauvek.

- Ride...

- Zato što sam i ja zaljubljen u tebe - rekao je u jednom dahu.

- Morala sam da... - naglo je zaćutala i odmakla se da ga bolje pogleda. -

Voliš me? Verovatno si hteo da kažeš da me želiš.

- Tačno - klimnuo je glavom. - I želim te. Ali, ovo što osećam prema tebi je

mnogo dublje od obične fizičke želje. Siguran sam da je to ljubav.

- Ali... - pogledala ga je zaprepašćeno. - Nikada mi to nisi rekao.

- Nikada ti nisam rekao?! - viknuo je Ijutito. - A kako sam mogao da ti

kažem kada si ti stalno bežala od mene. Zamišljala si me u krevetu sa drugim

ženama. Bila si ubeđena da mi je stalo do svake nove koju upoznam.

- Nikada mi nisi rekao da me voliš - Ponovila je jedva čujno.

- Zar je trebalo? - rekao je mnogo mekše. - Ti me nikada nisi ni pitala. Ako

se ljudi vole, onda reči nisu potrebne. Volim te od trenutka kada sam te

ugledao, Blek. Nisam verovao da ljubav na prvi pogled postoji dok nisam video
tebe.

- Tada još nisi znao ko sam - promrmljala je zagledavši se u dugme na

njegovoj košulji.

- Nisam imao pojma - rekao je tiho.

- A sada, kad znaš? - polako je podigla pogled ka njegovom licu.

- I dalje te volim - duboko je uzdahnuo i zagledao joj se u oči. - Nisam

oduševljen što si me lagala, ali sam zainteresovan da ostatak života provedem

62
sa tobom.

- Da li ti to mene prosiš? - upitala je ne skrivajući olakšanje u glasu.

- Nego šta! - podigao ju je u naručje i poneo do kauča u uglu. - A ti samo

probaj da odbiješ.

Seo je na kauč i smestio je u svoje krilo, a onda je ponovo potražio njene

usne. Blek mu je obavila ruke oko vrata i porepustila se svesna da je pronašla

svoju sreću i da nikada neće zaboraviti koliko je malo falilo da je izgubi.

Poljubac je bio razarajući i Blek je imala utisak da počinje da se guši. Rid je

lakše dolazio do daha i njoj se činilo da se njegove usne i ne odvajaju od njenih.

Sva čula su joj bila probuđena kao i uvek kada bi se našla u njegovom zagrljaju.

Blek je duboko uzdahnula i privukla ga bliže sebi. Kao da je samo na to

čekao, njegove ruke su krenule dalje, u istraživanje njenog tela. Nežno ju je

spustio na kauč, a onda i sam legao pored nje. Usnama je prvo dotakao njene,

koje su bile meke i podatne, a onda je počeo da njima istražuje njeno telo. Koža
joj je gorela na mestima gde bi je dotakao, a oboje su još uvek bili obučeni.

Rid se malo odmakao od nje, polako otkopčao svoju košulju i skinuo je.

Nije govorio ništa, samo ju je gledao prodorno, tako da nije mogla da izdrži taj

pogled. Zavukao joj je ruke ispod bluze tražeći njene grudi. Blek je ponovo sva

uzdrhtala od njegovog dodira. Brzo joj je povukao bluzu na gore i skinuo je

preko njene glave. Ubrzo su oboje bili nagi i već sledećeg trenutka bili su u
čvrstom zagrljaju ljubeći se.

Zavukla mu je prste u kosu i privukla ga bliže. Tela su im se preplitala,

grabili su jedno drugom dah, već su odlično poznavali svaku želju, nagon i

potrebu onog drugog. Dlanovima je obuhvatio njene grudi i počeo da ih ljubi. A

onda je nastavio je da je ljubi svuda po telu mameći joj strasne uzdahe. Polako

se nadneo nad nju, nekako nadmoćno, svestan da je spremna za njega. Gledali

su se netremice, očima u kojima je gorela strast, dok su im se tela spajala.

Blek je izvijala svoje vitko telo pod njim prateći njegov ritam. Kriknula je,

tiho i obeznanjeno, kada su zajedno krenuli ka vrhuncu. Zajedno su ga i dostigli

sjedinjeni kao nikada pre.

63
 10

- Nemoj da zuriš u mene dok spavam - progunjđala je Blek. - Radi nešto

drugo.

- Ne mogu da se setim ničega što bih radije radio - Rid se oslonio na lakat i
nastavio da je gleda netremice.

- Baš ničega? - upitala je protežući se.

- Pa... - pravio se da razmišlja, a onda se značajno nasmešio. - Nešto mi je

upravo palo na pamet.

- Šta?

U njenoj spavaćoj sobi je vladao polumrak jer je tek počelo da sviće ali je

jasno videla vragolast sjaj u njegovim očima. Povratak u svoj stan dočekala je

sa olakšanjem, mada nije bio preterano luksuzan, ali je bio u mirnom delu grada
i u zgradi sa portirom.

Njen stan je za razliku od onog iznajmljenog bio mali i sastojao se od samo

tri prostorije. Ulazilo se direktno u dnevno-trpezarijski prostor, a iza visokog

pulta nalazila se mala kuhinja. Mali hodnik je imao dvoja vrata, za kupatilo i

spavaću sobu, i veliki plakar. Mali trpezarijski sto sa četiri stolice, jedna vitrina,

velika sofa i police sa televizorom i knjigama bili su sav nameštaj u ulaznoj

prostoriji. U spavaćoj sobi se nalazio samo veliki krevet, dve fotelje i stočić.

Svaki slobodan prostor, koga je bilo dosta, bio je ispunjen sobnim biljkama.

Zidove su krasile brojne porodične fotografije u raznobojnim ramovima Kada je

prvi put video njen stan Rid je prokomentarisao da taj stan mnogo više liči na
nju.

Sledećeg trenutka se nadneo nad nju prekrivajući je celu svojim telom i

potražio njene usne. Blek mu je strasno uzvraćala poljupce dok su joj ruke

klizile niz njegova leđa. Oboje su se trgli i ukočili kada se začula reska zvonjava
telefona.

- Ne mogu da verujem - progunjđao je Rid. - Pusti ga neka zvoni.

64
 - Znaš da ne mogu - rekla je tiho i pružila ruku da uzme telefon.

- Kunem ti se, - promrmljao je okrećući se na leđa - baciću taj telefon u

đubre.

- Finegan! - viknu Blek u slušalicu. - Neka bude važno inače... Odmah

dolazim.

- Naravno, moraš da ideš - progunjđao je ponovo Rid.

- Moram, dobili smo dojavu, a na tom slučaju radimo već...

- Ne želim da znam! - digao je nemoćno ruke u vis. - Samo pazi da ne

budeš povređena i da znaš, za medeni mesec te vodim negde gde nema

telefona.

- Svuda postoje radio stanice! - doviknula mu je preko ramena ulazeći u

kupatilo.

- Ne zaboravi da večeras dolaze tvoji - podsetio ju je kada je malo kasnije

ušla u sobu obučena.

- Kad bih bar mogla - prevrnula je očima i izletela iz stana.

Bilo je kasno poslepodne i mrak je već počeo da pada kada se Blek posle

uspešnog hapšenja vratila u kancelariju. Na stolu je zatekla desetak poruka od

Rid i ona duboko uzdahnu zavalivši se u stolicu.

Pogledala je na veliki zidni sat i shvatila da još ima vremena, a onda se

umorno protegnula i protrljala ukočen vrat. Velika kancelarija sa visokim

prozorima bila je u polumraku i to joj je prijalo. Na sredini prostorije se nalazio

dugačak sto, a nasuprot prozora, na dužem zidu bila je velika tabla. Nekoliko
velikih polica i metalne fioke sa ključem zauzimale su kraći zid pored vrata.

Šest radnih stolova sa kompjuterima bili su raspoređeni sa obe strane

velikog stola. Blek se osmehnula koleginici koja je sedela za susednim stolom i

ubacila nekoliko fascikli sa dokumentima u fioku svog stola koju je zaključala.

Ugasila je kompjuter, ustala i ponovo se protegla stežući mišiće nogu.

Nesvesno se osmehnula i ponovo otvorila fioku svog stola iz koje je izvadila

crvenu plišanu kutijicu.

Duboko je uzdahnula kada je otvorila kutijicu i ugledala prsten sa ogromnim

dijamantom koji joj je Rid poklonio pre nekoliko dana. Setila se kako joj je dah

zastao kada je prvi put videla taj prsten. Stavljala ga je na prst samo kada bi

trebalo da se nađe sa Ridom, bojala se da ga stalno nosi da ga ne bi izgubila,

znala je da je basnosnovno skup.

65
 Pažljivo je izvadila prsten i stavila ga na prst, a onda se zagledala u svoju

ruku. Činilo joj se da joj ruka izgleda nekako ženstvenije i nežnije sa tim

dijamantom. Nastavila je da gleda u svoju ruku ne obazirući se na trelefon koji

je zvonio.

- Hart! - javila se koleginica, a zatim se osmehnula. - Za tebe je, Blek.

- Molim? - zbunjeno ju je pogledala, a onda je brzo uzela slušalicu iz njene

ruke. - Halo?

- Ti izgleda ne znaš da se javljaš na telefon - začula je Ridov ljutit glas. -

Ostavio sam ti barem milion poruka.

- Samo desetak - ispravila ga je.

- Imaš pet minuta da izađeš odatle ili ja ulazim po tebe - progunjđao je. - U

gradu je strahovita gužva i ako ne krenemo odmah nećemo stići na vreme na

aerodrom.

- Pa ti si nervozniji od mene - nasmejala se tiho.

- Blek, upozoravam te! - viknuo je ljutito.

- Evo, silazim - rekla je kroz smeh.

- Nevolje u raju? - koleginica je pogledala iskosa.

- Recimo - Blek joj je namignula. - Tata i braća mi dolaze iz Njujorka da ga

upoznaju.

- Kad smo već kod toga, - devojka se zavalila u stolici - kada ćemo mi
upoznati taj božanski primerak?

- Božanski primerak? - Blek je zbunjeno pogledala.

- Da te citiram - počela je da nabraja na prste. - Visok, neverovatno

zgodan, sa najlepšim očima na svetu i božanstveno seksi.

- Ja sam to rekla? - upitala je smejući se.

- Od reči do reči - devojka klimnu glavom. - Dakle?

- Uskoro - Blek je ustala uzimajući ključeve sa stola.

- Bolje bi ti bilo, inače ću pomisliti da ga kriješ - doviknula je za njom.

- Nije loša ideja - dobacila je Blek preko ramena.

U prolazu je mahnula dežurnom policajcu žureći ka izlazu i duboko je

udahnula vlažan vazduh koji ju je n sačekao napolju. Podigla je visoko kragnu

svoje jakne i krenula ka parkingu iza zgrade.

66
 - Imaš li nameru da ostaviš posao, Blek? - Rid ju je dočekao sa pitanjem.

- A imaš li ti nameru da ostaviš svoj? - upitala ga je široko se osmehujući.

- Oh, Bože! - duboko je uzdahnuo i otvorio vrata kola. - Ulazi!

- Neko je danas ustao na levu nogu - promrmljala je dok je ulazila u kola.

- Ne izazivaj me - pogledao ju je iskosa startujući motor.

- Ne pada mi na pamet - podigla je ruke kao da se brani. - Jesi li spreman

da upoznaš ostatak Fineganovih?

- Blek - opomenuo ju je tiho.

Ona se samo nasmejala i udobnije namestila u sedištu. Ostatak vožnje do

aerodroma protekao je u tišini jer je Rid bio koncentrisan na vožnju. Nije joj

promaklo njegovo povremeno mrštenje koje nije imalo veze sa gužvom u

saobraćaju.

- Poslednja prilika - rekla je smešeći se.

- Za šta? - dobacio joj je zbunjeni pogled pre nego što je vratio pažnju na

put pred sobom.

- Da se okrenemo i pustimo ih da se sami snalaze - promrmljala je gledajući

ga iskosa.

- Ne dolazi u obzir - odmahnuo je glavom i čvršće stegnuo volan. Nadam se

samo da me tvoja braća neće pretvoriti u kašu.

- Kad bi bilo tako jednostavno - nasmejala se veselo.

- Baš ti hvala - progunjđao je. - Šta misliš koliko dugo mora da se nosi

gipasno korito?

- Ne budi smešan, Ride - odmahnula je glavom, - Fineganovi koriste silu

samo kada je to neophodno. Doduše, jednom kada mi je bilo deset godina i

dečko iz komšiluka me je gurnuo moja braća su... Nema veze, to je davna

prošlost.

- Sad mi je laknulo - promrmljao je.

- Spremi se za inkviziciju, nema načina da je izbegneš - rekla je kroz smeh.

- Ako si i jednog trenutka pomislio da me ne oženiš, možeš slobodno da

zaboraviš na to.

- Ne treba niko da me tera da uradim ono što i sam želim - konačno se

osmehnuo. - Osim toga, oboje smo odrasli ljudi koji su sposobni da donose
odluke o svom životu. Pružićemo priliku tvojoj porodici da se naviknu na ideju

67
da si samostalna i da se sasvim lepo snalaziš i bez njih. Brzo će shvatiti da si
odrasla žena, a ne dete.

- Videću da li ćeš tako pričati i kada ih upoznaš - promrmljala je zagledavši

se kroz prozor.

- Ma, hajde, Blek, ne verujem da su baš toliko strašni - ponovo ju je kratko

pogledao i osmehnuo se.

- Zašto ovo radiš? - upitala je sumnjičavo.

- Zato što sam ja jedan dobar o momak - odgovorio je namignuvši joj.

- I zato što te volim, Blek. Pahuljica se već odomaćila kod mene, a ako sam
prihvatio nju prihvatiću i tvoju porodicu ma kava da je.

- Ti nisi dobar momak - rekla je tiho. - Ti si fantastičan momak.

Dobacio joj je jedan preteći pogled i skoro promašio skretanje za aerodrom.

Blek se osmehnula u sebi, poslednjih par dana ga je stalno peckala i uživala je

u tome. Njena porodica je bila zaštitnički nastrojena prema njoj, ali svi oni su

samo želeli da ona bude srećna. Znala je da će im biti dovoljan jedan pogled pa

da vide koliko je zaista srećna. A znala je i da će Rid osvojiti njenog oca i braću
lako, baš kao što je osvojio i nju. Poželela je da ga zagrli i da mu kaže da će
sve biti u redu, ali je bilo kasno za to.

Zbog gužve u saobraćaju stigli su na aerodrom kada je avion već počeo da

sleće i zato su potrčali ka zgradi čim je Rid parkirao kola. Blek ih je ugledala
kroz staklo kako žure ka izlazu za putnike i povela Rida bliže.

- Svi su tu - rekla je uzbuđeno. - Čak i Sara.

- Ona je udata za tvog brata...

- Iana - podsetila ga je po ko zna koji put.

- Tako je - klimnuo je glavom gledajući netremice u putnike koji su počeli da

se pojavljuju.

- Ne brini, biće sve u redu - nasmešila se i stegnula mu ruku.

Sledećeg trenutka u zgradu su ušla četiri krupna muškarca praćena sitnom

plavušom koja je radoznalo gledala oko sebe. Blek se pomerila tako da mogu

odmah da je vide i veselo im mahnula.

- Zdravo, Veverice - najmlađi muškarac joj je mahnuo.

- Veverice? - tiho je upitao Rid.

- Samo probaj - promrmljala je pogledavši ga iskosa. - Neću reč da čujem.

68
 - Blek nam nije rekla da se udaje za ovako zgodnog momka - rekla je
plavuša smešeći se kada im je prišla. - Zašto si to prećutala?

- Možda je htela da vas iznenadi - Rid je odgovorio umesto nje.

- Baš tako - Blek se nasemjala veselo. - Ride, ovo su moj brat lan i njegova
žena Sara.

- Veverice, pa ti sva blistaš! - uzviknuo je muškarac prilazeći im.

- A, ovo je moj brat Moćni Brus - rekla je sa osmehom zagrlivši ga.

- Čini mi se potpuno opravdan nadimak - promrmlajo je Rid sa osmehom.

- Evo i tate i Rajlia - Blek im potrča u susret.

- Još samo da smislim kako ćemo svi da stanemo u jedna kola -

progunjđao je Rid.

- Nikao, mladiću, osim ako nemaš kombi - rekao je najstariji Finegan

pružajući ruku. - Ja sam Džek Finegan.

- Drago mi je, gospodine - Rid je brzo pružio ruku. - Ja sam...

- Znam - Džek ga prekide. - Iskrivio sam se u onom malom sedištu i jedva

čekam da se ispružim u mekom krevetu.

- Hajde, uzećemo taksi i vodimo vas kod Rida - rekla je Blek hvatajući oca

za ruku.

- Kao i uvek, vatrena, puna energije i nestrpljiva da proleti kroz cilj - Džek

se nasmejao.

- Tata, pričaš kao da sam konj - promrmljala je uvređeno.

- Ti si, draga moja, čistokrvna ždrebica iz starog, prekaljenog irskog legla -

rekao je zagrlivši je. - I o tebi ne može bilo ko da vodim računa. Slažeš li se sa

mnom, Ride?

- Počinjemo - promrmljala je Sara namignuvši Blek.

- Potpuno ste u pravu, gospodine Finegan - Rid se nije zbunio. - Siguran

sam da ćete mi rado dati nekoliko saveta.

- Dobar je - Sara ga iznenađeno pogleda.

- Rekla sam ti - Blek se značajno osmehnula.

- Naša porodica se bavila konjima još pre nego što ste vi potpisali vašu
Deklaraciju nezavisnosti - nastavio je Džek dok su išli prema parkingu.

- Fascinantno - odgovorio je mirno Rid.

69
 - Kako ste se vas dvoje upoznali, Veverice? - umešao se iznenada Brus.

- Blek je jedno veče ušetala u moj bar - Rid je odgovorio umesto nje i

nasmešio se. - Naravno, tada nisam znao da je bila na zadatku, ali tako smo se
upoznali, a ostalo se sve desilo veoma brzo.

- Pošto sada imamo jasnu sliku kako ste se upoznali - nastavio je Džek kao
da nije bio prekinut - reci mi, Ride, odakle si?

- Iz Los Anđelesa - odgovorio mu je kratko.

- A tvoji roditelji? - nastavio je da ga ispituje.

- Otac mi je iz San Franciska, a majka mi je rođena u Los Anđelesu -

rekao je šturo.

- Moja kćerka zna ko su joj bili preci četiri stotine godina unazad - Džek
naglasi svaku reč osmehujući se ledeno. - Najfinije porodice Irske.

- Ne sumnjam - promrmljao je Rid.

- Sve više mi se sviđa ovaj tvoj, Veverice - Ian zagrli sestru. - Ne predaje se
tako lako.

- Zar je ovo neki test? - Rid zastade i pogleda ih zbunjeno.

- Brzo kapira, nema šta - nasmejao se Rajli. - Tata, mislim da ti nema druge
nego da mu poželiš dobrodošlicu u porodicu.

- Misliš? - Džek ga sumnjičavo pogleda. - Nisam baš uveren. Blek, šta ti

misliš?

- Ja mislim da ću se udati za njega bez obzira šta ti kažeš - odgovorila je sa

osmehom.

- Voliš ga? - otac je upita iznenada.

- U protivnom ne bih bila sa njim - prišla je Ridu i uhvatila ga za ruku.

- Da, pretpostavljam da je tako - promrmljao je Džek zamišljeno. - Ti si ista

kao i tvoja majka, i kod nje je sve bilo... Nema veze! Očigledno moram da
priznam poraz. Dobrodošao u porodicu, Ride.

- Hvala, gospodine Finegan - rekao je pomalo zbunjeno Rid.

- Znači, to je rešeno - Džek zadovoljno protrlja ruke. - Rajli, nađi nam taksi,

a ti Bruse se pobrini za prtljag. Hajde, idemo! Življe malo momci, nemam

nameru da dočekam starost na ovom aerodromu.

- To je to? - Rid tiho upita Blek.

- To je to - klimnula je glavom osmehnuvši se. - Vidiš da nije bilo razloga za

70
brigu.

- Vratiću ti za ovo prvom prilikom kada ostanemo sami - pripretio joj je

ozbiljnim glasom.

- Pazi šta radiš - pogledala ga je iskosa. - Možda odlučim da se ipak ne

udam za tebe.

- Samo probaj - trudio se da sakrije osmeh. - Osim toga, sada imam

podršku tvoje porodice.

- Kada je venčanje? - upita ih iznenada Sara.

- Ne znam - Blek slegnu ramenima.

- Sutra - brzo reče Rid. - Spojićemo lepo i korisno. Pošto ste svi već tu
nema razloga da odlažemo venčanje.

- Odlična ideja - složio se Džek. - Tako nećemo morati ponovo da dolazimo.

- Tata! - Blek se neubedljivo pobunila.

- Rekao sam ti - promrmljao je tiho Rid. - Više ne možeš da me se otreseš.

71
 11

Snop sunčeve svetlosti poigravao je na podu sobe i Blek je zbacila

prekrivač, brzo prišla vratima terase i širom ih otvorila. Polako je izašla na

terasu i udahnula vlažan morski vazduh. Pred njom se prostirala panorama

Venecije kojom je dominirala Duždeva palata. Pogledom je prešla preko kanala

i zagledala su more koje se nalazilo iza spruda. Sunce na zalasku išaralo je

vodu vatrometom boja.

Venecija je, sa svojih sto i sedamnaest kanala i sto pedeset ostrva na

kojima je izgrađena, predstavljala svet za sebe. Svime tim nekada je upravljao

dužd čija se palata malo dalje kupala u zalazećem suncu.

Začula je komešanje u sobi, a zatim korake i uskoro osetila kako je snažne

ruke privlače u zagrljaj. Polako je podigla glavu, pogledala je preko ramena

svog muža osmehnuvši se i spustila glavu na njegovo rame.

- Nisam očekivao da ćeš na medenom mesecu čitavo veče provoditi

posmatrajući mesečinu, gospođo Konroj - prošaputao je na njeno uvo.

- Prošlo je tri dana od kada smo stigli, gospodine Konroj - pogledala ga je

prekorno. - A za to vreme sam od ovog grada videla samo ono što može da se

vidi sa ove terase.

- Da li se ti to žališ, Blek? - promrmljao je ljubeći joj Vrat.

- Ni slučajno, ali mogli bismo da izađemo bar za večeru - utonula je dublje u

njegov zagrljaj. - Zaposleni u ovom hotelu će svašta pomisliti, od kada smo stigli

ni jednom nismo izašli iz sobe.

- Sumnjam da ne znaju šta radimo jer meni na čelu piše da sam zaljubljen -

uhvatio ju je za ruku i poveo je u sobu. - Osim toga, uvek možeš da kažeš da si

na tajnom zadatku.

- A kakvom to tačno? - upitala je smešeći se.

- Pa, recimo da ispituješ udobnost dušeka - bacio se na krevet i povukao je

za sobom. - Ili da proveravaš na kom nivou im je usluga. Ili...

72
 - Ili? - pogledala ga je kroz poluspuštene trepavice.

- Ne znam - promrmljao je naginjući se ka njoj. - A nije ni važno.

Prešeo je prstima nežno po njenom obrazu, a onda je podigao njeno lice ka

svom i potražio je njene usne. Mada ju je ljubio polako, gotovo lenjo, Blek oseti
kako joj srce snažno kuca i krv počinje da struji jače.

- Divno - prošaputao je. - Uvek kad te dodirnem, tvoje telo kao da počne da
se topi. Prelepa si.

- I jako gladna - rekla je sklanjajući mu pramen kose sa čela.

- Opet? - značano ju je pogledao.

- Samo ti je to u glavi, - udarila ga je blago po grudima - a ja sam stvarno

gladna.

- Dobro - nasmejao se i pružio ruku ka telefonu. - Šta želiš?

- Da me izvedeš u neki restoran - rekla je ozbiljnim glasom.

- Zar nije bolje da poručimo da nam donesu večeru u sobu? - upitao je

namrštivši se.

- Ako ponovo poručimo hranu, ni večeras nećemo izaći iz sobe - pobunila

se.

- I onako smo na medenom mesecu - vragolasto joj se nasmešio.

- Zaista? - Blek ga pogleda iskosa.

- Nije da se bunim, ali nisam od Venecije videla ništa. U stvari jesam, deo
kanala sa terase, a kupola Duždeve palate se vidi iz kreveta.

- Dobro, pobedila si - nasmejao se popustljivo. - Sutra te vodim u obilazak,

čim se probudimo.

- E, to je već bolje - zadovoljno je klimnula glavom. - Tako se ponaša

zaljubljeni muž.

- Sada ću ti pokazati kako se ponaša zaljubljeni muž - rekao je opasno

tihim glasom.

Blek se nasmejala kada se ponovo nadneo nad nju znajući šta sledi i nije

imala nameru da se buni. Miris njegove kože pomešan sa mirisom njegovog

losiona razbuktao je strast i želju u njoj gotovo istog trenutka. Njene

poluotvorene usne su bile spremne da dočekaju njegove, ali, umesto snažnog

poljupca, prvo je osetila njegov vreo dah, a onda je Rid blago prešao usnama
preko njenih. Blek je tiho jeknuala i još više se privila uz njega.

73
 - Hoću da me izvedeš - neubedljivo se pobunila.

- Prestani da se boriš protiv mene, jer ionako nećeš uspeti da me pobediš -

prošaputao je na njenim usnama. - Oboje to znamo.

Blek je bez reči klimnula glavom i njeni prsti su lagano i strpljivo, gotovo sa

nekom nadmoćnom smirenošću, počeli da prelaze njegovim grudima

ostavljajući vreo trag na njegovoj koži. Nastavila je da ga miluje prelazeći

lagano i ispitivački svaki mišić na njegovim leđima dok mu je nežnim poljupcima

prekrivala grudi. Pod prstima je mogla da oseti kako mu srce tuče istim
luđačkim tempom kao i njeno.

Podigla je pogled i izgubila se u dubinama njegovih sivih očiju u kojima je

besnela strast. Zavukla mu je prste u kosu i primakla njegove usne svojima

ostajući bez daha kada ju je ponovo poljubio.

Rid je počeo da joj poljupcima obasipa vrat krećući se na niže, jedno vreme

se zadržao na njenim grudima, a onda je nastavio svoj pohod. Blek je začula

tiho jecanje i iznenađeno shvatila da to u stvari ona ječi i da joj telo podrhtava.

- Ja... - iznenada ga je odgurnula od sebe. - Idem da se istuširam.

- Molim? - zapanjeno ju je pogledao.

- Da - klimnula je glavom i požurila ka vratima kupatila. - Večeras me

izvodiš.

- Blek...

- Čini mi se da je ovo moja pobeda - osmehnula mu se preko ramena.

Blek nije zatvorila vrata kupatila za sobom jer ga je čula kako ustaje iz

kreveta, ali to je i očekivala. Potpuno nag naslonio se na zid u kupatilu i sa

značajnim osmehom na licu posmatrao kako ona ulazi u kadu.

Njegovo pasivno posmatranje nije dugo trajalo, posle samo nekoliko

trenutaka pridružio joj se u kadi. Uzeo joj je sapun iz ruke i nežno je okrenuo

držeći je za mišicu da bi joj nasapunjao leđa. Blek se nije protivila samo je

jednim pokretom sklonila svoju vlažnu kosu prebacivši je preko ramena.

Prepustila se predivnom osećaju koji su stvarale kapi vode i njegove nežne

ruke na njenoj mekoj koži.

Povinovala se njegovim nemim naredbama, a kada je konačno zatvorio

vodu ostala je da stoji okrenuta leđima ka njemu. Izgledalo je kao da čeka

njegovu sledeću naredbu, kao da ne može sama da se pokrene dok joj on ne

kaže šta da uradi. Kada ju je zagrlio samo je tiho uzdahnula osetivši kako se

74
njegovo snažno telo pripija uz njena leđa. Njegove ruke su potražile njene grudi
i Blek je naslonila glavu na njegovo rame predajući se milovanju.

Njegove vrele usne ljubile su joj vrat i tiho je zastenjala kada je shvatila

koliko je uzbuđen. Ridove ruke su kružile njenim ravnim stomakom, a onda je

spustio jednu ruku još niže i dotakao najosetljivije mesto na njenom telu. Blek je

osetila da je noge izdaju i polako se spustila na dno kade, njena crvena kosa

bila je rasuta i u jakom kontrastu sa belim dnom kade. Rid se pažljivo spustio na

nju i sledećeg trenutka ona je osetila kako je ispunjava i njegove usne na svom
vratu.

Zatvorila je oči i prepustila mu se dok je njena strast rasla, a njegova želja

tražila zadovoljenje. Usne su im se gladno spojile u trenutku kada im je tela

obuhvatio grč zadovoljstva kome su se potpuno predali. Pred njenim očima se

pojavila izmaglica koja ju je povukla u vrtlog strasti.

Još uvek su se grčevito upijali jedno u drugo deleći strast koja je bila samo

njihova kada se začulo kucanje na vratima.

- To je naša večera - promrmljao je nerado se odvajajući od nje.

- Mislim da ću ti još samo ovog puta dozvoliti da me potkupiš večerom u

krevetu - rekla je osmehnuvši se.

Rid joj je uzvratio osmeh i brzo izašao iz kade, a onda je ogrnuo bademantil

i požurio da otvori vrata. Blek je jedva uspela da spreči glasan napad smeha
kada ga je čula da se izvinjava konobaru što ga je čekao jer je bio u kadi.

- Vazduh je čist, možeš da se pojaviš! - doviknuo joj je malo kasnije.

Blek je izašla iz kupatila umotana u veliki peškir trljajući kosu drugim

peškirom. Trgla se kada joj je neko uzeo peškir iz ruke, ali se opustila kada je
osetila već dobro poznat muški miris.

- Dozvoli meni - rekao je Rid zavodljivim glasom.

Nekoliko minuta oboje su ćutali, Rid je bio koncentrisan na sušenje njene

kose a ona je uživala u njegovom dodiru. Iznenada bacio je peškir iz ruku i

podigao je u naručje da bi se zajedno sa njom spustio u fotelju pored prozora.

- Ja sam gladna - rekla je napućivši usne.

- Znam - nasmejao se kimnuvši glavom.

Blago ju je gurnuo da ustane, a onda se i sam uspravio i poveo je prema

terasi gde ju je čekalo prijatno iznenađenje. Mali sto je bio postavljen za

75
romantičnu večeru sa svećama na terasi obasjanoj mesečinom.

- Izvini - prošaputao je spustivši usne na njen vrat.

- Oprošteno ti je - rekla je tiho pokazujući rukom oko sebe. - Ovo je pravi

medeni mesec.

- Blek, obećavam ti da ćemo doći ponovo u Veneciju - pogledao ju je sa

ljubavlju. - I obećavam da ću te voditi u obilazak.

- Kada? - pogledala ga je sumnjičavo.

- Pa... - pravio se da razmišlja. - Recimo, za jedno deset, petnaest godina

kada budemo sredovečan bračni par sa puno dece.

- Misliš da nas tada neće zanimati krevet u hotelskoj sobi? - Blek ga je

upitala nakrivivši glavu.

- U pravu si! - nasmejao se podižući ruke u vis nemoćno. - Mi smo izgubljen

slučaj.

Kraj

Bela Dona & Ivana

76