Prudence Martin

BOLJA SUDBINA

Naslov originala: Prudence Martin A BETTER FATE

 by voki

Nikol se promeškoljila. Pokrivač joj skliznu niz noge. Lagan drhtaj prostruji
joj telom. Polako je shvatila da se budi. Obično se lako budila, ali ovog jutra
bilo joj je teško da se rastane sa slatkim svetom snova.
Utonula je u meki, ružičasti, satenski jastuk, od koga se nije odvajala još od
svojih srednjoškolskih dana. Iznad glave, lebdela joj je prijatna izmaglica i
nežno obavijala njenu razbarušenu crnu kosu, golicajući joj uho. Ispod tople
spavaćice isticale su se obline njenog tela. Pod nežnim milovanjem tih prstiju,
bedrom joj prostrujase žmarci. Njena usnula čula počeše da se bude i Nikol
uzdrhta. Bilo je to ono uzbuđenje koje u njoj izaziva samo jedan čovek. Znala je
da je sanjala Renda, koji joj srce ispunjava pesmom ljubavi. Pritisnula je obraz
uz ružičasti jastuk i ponovo utonula u sanjarenje.
Nesvestan uzdah ote joj se sa usana i Nikol se protegnu. Zavodljivo
milovanje bilo je odgovor na njen poziv. Krv joj je brže prostrujala i ona se
sasvim razbudi. Ležala je na boku, pripijena uz njegovo telo. Tople usne su joj
mazile potiljak, a mišićave grudi pritiskale su njena leđa. Pramen njegove kose
okrznu joj obraze. Sve ovo pokrenulo je njena uspavana čula, ali što se tako
naglo probudila nije to bio razlog, već je to bila njegova ruka.
Levom rukom milovao ju je po bedru i preko stomaka. Predala se njegovom
nežnom zagrljaju, orošena i ozarena. Otvorivši oči ugledala je sivkasto svetio
zore koja se kroz zavesu uvlačila u sobu i nejasno osvetljavala krevet. Ispod
pokrivača sa šarom bambusa savršeno su se ocrtavali obrisi njihovih tela.
Tkanina je šuštala u ritmu njegovih pokreta, a Nikol se mreškala.
Nema usijanost zračila je zatamnjenom sobom. Pogled joj kliznu do noćnog
stočića na kome je sat pokazivao 5:11. Njeno zadovoljstvo naglo je iščezlo,
pretvorivši se u osudu. Pet i jedanaest, ujutru! Koji mu je vrag?
Zagnjurila je glavu u jastuk. Pritisnuo je usta na njen vrat, a jezikom je palio
njeno bilo. Uzdahnula je i okrenula glavu, odbijajući ga od sebe.
Usredsredila se na njegove senzualne usne. Na njima je lebdeo osmeh i to
onaj koji izražava samouvereno zadovoljstvo muškarca. Odmah ju je
hipnotisao.

2
 by voki

— Spremna na znak — reče on, a oči mu se nasmejaše.

— Pogrešio si... Nije mi do toga — odvratila je.
Međutim, odala ju je boja glasa. Spazivši promenu u njenom izrazu on je
položio ruku, nežno i zavodljivo, između njenih bedara. Njegov prsten hladio
je njeno vrelo meso, ali i budio u njoj želju.
Međutim, Nikol se još uvek opirala, nešto u njoj govorilo je da to nije
najbolji način da se počne radna nedelja. San je jedno, ali ovo je nešto sasvim
drugo. Bilo joj je potrebno još malo sna. Upinjala se da odoli tim čulnim
prstima. Njen pokušaj je propao.
— Rendel... — uzdahnula je požudno i odbojno, u isti mah.
Svojim usnama prekrio je njene i kroz njih provukao jezik. Ruka mu je
preko stomaka krenula put njenih grudi. Njegov poljubac je bio muževan i
njegov dodir siguran, uzbuđujući. Bio je kao umetnik koji slici udahnjuje život
majstorskim potezima, mnogo puta oprobanim. Znao je tačno gde da je poljubi
a gde da dodirne, da bi je zapalio. Svaki dodir izazivao je u njoj žudnju, a
drhtava toplina prolazila bi joj telom. Kakvu god primedbu njen um imao, telo
nije moglo daodoli ushićenoj žudnji koju je on č tako vesto raspirivao. Izazvao
je u njoj želju koja je brisala vreme.
Prevrnula se na leđa i prepustila se ispunjenju svog sna. Njegov topao,
prigušen dah milovao joj je usne, s galio joj je srce. Nemoćna da sedalje
odupire, želela je samo njega, prepuštajući se žudno njegovom zahtevu.
Obavila je ruke oko njega i naslađivala se u jedinstvenom osećaju, mirisu i
pogledu na njega. Zraci zore svetlucali su kao topazni žalovi u njegovoj gustoj,
smeđoj kosi. Nikol je rukama obuhvatila snažna ramena, stežući mu glatku,
čvrstu kožu.
Rend je zbacio pokrivač. Netremice je zurio u nju, pogledom upijajući svaku
njenu crtu. Taj pogled uzbuđivao ju je isto koliko i milovanje. Tamna senka
želje u njegovim očima probudila je u njoj seksualnu glad, koju je samo on
mogao da zadovolji. Njeno bilo udaralo je divlje, a telo se uvijalo u grču želje.

3
 by voki

— Kako je to moguće — pitala se ona — da me uzbuđuje još uvek kao prvi

put? — Kao da su joj se misli ogledale u očima, jer mu je na usnama zaigrao
zadovoljan osmeh. Neodoljivo privučena posegnula je za njegovim licem.
Skoro neosetno pogladila je prstom njegove usne.
Oboje uzdrhtaše. — Tako si divna — mrmljao je on, dok je snaga ljubavi
pretvarala njegov baršunasti glas u šapat. Izgledalo je da njegov vreli dah s
lakoćom pali baklju njihove ljubavi.
— Ti si to — reče ona zadihano — Ti me činiš divnom. Uvek ti. Samo ti. —
Sa tihim uzdahom Rendel se nagnu da joj poljubi kapke, obline njenih
obraza i njen nos. Konačno, konačno, vratio se njenim usnama sa takvom
strašću da je kriknula, i njegovo ime je ostalo da treperi u vazduhu među
njima.
Šaputala je njegovo ime dok je vatrenim poljupcima obasipala njegov vrat,
bradu, toplu i čvrstu kožu njegovih ramena i grudi. Njene ruke željno su
stiskale to mišićavo telo iz koga je počeo da stiže odgovor laganim grčenjem
mišića.
Obuhvatio je njene dojke, da bi zatim počeo da miluje njene tvrde bradavice.
Ljubio je te ružičaste pupoljke, spuštajući polako usne niz usplamtelo telo, dok
je ona uzdisala od zadovoljstva. Zažmurila je. Znala je samo za to uzbuđenje
koje su u njoj stvarale Rendove ruke i usne, za opojnu moć onog što dolazi.
Telo joj je drhtalo u iščekivanju, a krv ključala u žilama.
Znala je kako će se on osećati, isto tako kao što je znala kako će se sama ona
osećati dok ga bude primala da postanu jedno.
Klizila je rukama preko njega osećajući treperenje mišića u njegovim
ramenima, leđima i stomaku. Osetila je njegove želje na svojim butinama i
nestrpljenje je nadjačalo sve ostalo. Ako sada ne budu vodili ljubav ona će se
rasprsnuti od želje.
— Uzmi me Rend... uzmi me...
Spustio se do nje ali je čekao. Otvorila je oči i zagledala se u njega kao kroz
maglu.

4
 by voki

— Volim te, — reče on i prodre u nju.

Drhtala je. Savladala ju je bujica nezadrživih osećanja. Otvorila se potpuno
spremna da pozdravi njega, Rendela. Posmatrala je kako zadovoljstvo prelazi
preko njegovog lica, kad je prihvatila njegov ritam. Videla je kako u njemu
rastu ljubav i strast. Sopstvena ljubav ispunila joj je svaku poru.
Uskoro, čula je samo svoj isprekidani dah i nepravilne otkucaje srca. Bila je
svesna jedino njegove sile koja je tonula u nju. Njihovo sjedinjenje prelazilo je
telesnu ljubav, spajajući njihove duše.by voki Kad god se predavala Rendelu,
Nikol je osećala da je deo njega, kao da su jedna duša, isto biće. Kad bi joj on
šaputao da je voli, odgovarala bi mu prigušenim glasom, što ga je još više
raspaljivalo. Držali su jedno drugo i grčili se u strasnom zagrljaju. Na kraju,
zajedno su utonuli u slatku nemoć.
Konačno, Nikol shvati da krevet miruje i jda ni sama više ne drhti. U stvari,
ona skoro da i nije disala. Svom težinom on je pritiskao njeno krhko telo.
Progunđala je i gurnula ga od sebe. Polako se uspravio, ali se nije sklonio.
— Rend... — prostenjala je glasom koji je jasno govorio: što je mnogo,
mnogo je.
— Pa kako je moguće g-đo Klark da ste svaki put tako svezi? — upita je on
konačno.
— A kako vama uspeva gospodine Klark — odgovori ona cilo, — da se svaki
put ovako osećam? — Prigušeno se nasmejao i poljubio je u vrh nosa. — Nije
loše za ovih šest godina, zar ne ljubavi?
— Pa... — izustila je oklevajući.
— Nemoj mi reći da moraš da razmisliš o tome — upita je on podižući
upitno svoje lepe obrve.
— Mislim — reče ona naglašavajući svaku reč, — da si posle šest godina
mogao da se strpiš. Budiš me u pet! Mora da si sišao s uma.
— Da li znaš bolji način za buđenje?
— Pa... — priznade ona.

5
 by voki

— Eto vidiš. Treba samo da ga plasiram na tržište, pa da budilnici postanu

zastareli kao i sunčani satovi. Nazovi to Klarkovom čudesnom mašinom za
buđenje. Ili možda bajnom. Bilo je bajno, zar ne?
— Ne radi se o tome — insistirala je ona — kako si me, već kada si me
probudio.
— Šest kratkih godina i romansa je mrtva. Jedino o čemu ona misli je vreme.
— A jedino o čemu on misli

•••
Zvonjavu sata propratio je dubok muški glas, obaveštavajući da je napolju
umereno oblačno i da je temperatura samo 7 C. Nikol i Rendel su bacili pogled
na radio-budilnik i sanjivo zevnuli.
Pogledali su jedno drugo i nasmejali se. Skliznuo je s nje i izvalio se na leđa,
protrljao je rukom grudi i dokono prozborio: — Nije valjda tako hladno. Sav
sam znojav.
— Ako očekuješ sažaljenje, znaj da si se obratio pogrešnoj ženi — reče ona.
— Žao mi je što se ne slažem s tobom, medena, ali siguran sam da sam se
obratio pravoj ženi.
Oblio ju je talas sreće, ali je samo trepnula očima i rekla: — Idi se tuširaj, a
meni daj još par minuta odmora.
— Na tebe je red da ustaneš prva.
— Ali ne pošto si mi tako grubo prekinuo san.
— Učinilo mi se da si budna ... Njegov nežni šapat zagrejao joj je kožu, koju
je on posmatrao sa neskrivenim interesovanjem, klizeći pogledom od njenih
obraza do njenih malih čvrstih grudi. Čak i posle toliko godina, on je zadržao
sposobnost da je uzbudi samo jednom rečju, tonom, pogledom. Taj uporni
pogled potamnio je njeno vrelo rumenilo i zategnuo pupoljke njenih grudi,
lako joj je bilo neprijatno, zbog očiglednog dokaza njegove moći nad njom,
mazno ga je i ćušnula.

6
 by voki

Uhvatio je njenu ruku i poljubio je. Uspravljajući se predloži joj: Hajdemo

zajedno pod tuš.
— Šta je s tobom? Da nisi popio bure ginzenga? — upita ga.
Samo se nasmejao i povukao je za ruku. Dopustila mu je da je odvuče kroz
hodnik. Posmatrajući njegovu snažnu figuru dok ju je vukao kroz predsoblje,
osetila se ponosnom. Bilo je to telo koje bi uzburkalo krv svakoj ženi, a samo
ona uživa u njemu.
A kako samo uživa! Uprkos zajedništvu koje bi mnoge ljude gušilo, ona i
Rend nikad nisu izgubili interes za fizičku ljubav, lako rede nego ranije, vodili
su ljubav sa nesmanjenom strašću. Svake godine njihova emocionalna veza se
produbljivala, povećavajući značaj telesne ljubavi. Imali su i oni svojih
problema, ali nikad u krevetu. To je bilo nešto gde su uvek bili jedno.
Osmeh joj zaigra na usnama. Kao što on reče, nije tako loše posle šest
godina. Smešila se zadovoljno dok ju je uvlačio u kupatilo.
Kao i druge prostorije njihovog stana, kupatilo je bilo malo ali racionalno
uređeno, da bi se što bolje iskoristio skučeni prostor. Kao dobro uigran plesni
par, nemo su obigravali jedno oko drugog, izbegavajući laktove, sanitarne
uređaje i zidove. Dok je Rend podešavao toplotu vode i snagu mlaza, Nikol je
počela da pere zube.
— Hej lepotice, dođi ovamo — čulo se ispod tuša.
Lepotica. Nikol je znala da lice ispred zamagljenog ogledala nije lepo. Posle
trideset godina, mogla je lako da nabroji sve nedostatke: špicastu bradu;
premale, mada lepo oblikovane usne, preko kojih se nadvija dugačak i suviše
tanak nos; izražene jagodice; preplašene plave oči, tako blede da su
povremeno izgledale bezbojne. Njena do ramena duga, talasasta crna kosa,
nije nikad mirovala.
Najmrskije od svega, bile su joj guste, crne obrve. Mrzela ih je. Davale su
njenom licu neodgovarajuću strogost. Kad je imala četrnaest godina majčinim
brijačem ih je potpuno obrijala zbog čega i danas žali.

7
 by voki

Narasle su tada gušće nego ikad i osudile je da ih čupa celog života. Ali
Rendel, dragi Rendel, kao da to nije nikada primećivao...
— Nikol, dolaziš li ili ne? — nestrpljivo je pitao Rendel. Promolio je glavu
iza tuš-zavese. Šamponska pena mu se slivala niz uvo i padala po širokom
ramenu. Glava nestade, a njegov glas dodade: — Zakasnićemo ako ne požuriš.
Najmanje što nam je potrebno u ponedeljak ujutro je da Lav riče na nas.
Pominjanje Lajonela — poznatog kao „Lav" svakome u studiju, zbog
njegovih čestih i divljih urlika nezadovoljstva — podstakli su je da se odmah
pridruži Rendu pod tušem. Stajao je pod tušem, glave zabačene unazad tok je
ispirao kosu. Nikol je netremice posmatrala čistu lepotu njegovog nasapu-
njanog tela. Opet je pomislila kakva je sreća voleti i biti voljena od takvog
čoveka. Osnažena ljubavlju i ponosom, priđe mu pod topli mlaz. Privi se uz
njega i pritisnu dlanovima njegove mokre grudi.
Pogledao je u nju i nasmešio se. — Bilo je krajnje vreme. Već sam pomislio
da nećeš da se tuširaš sa mnom.
— Zapravo i nisam htela.
— Nikad ne izazivaj čoveka koji drži parče sapuna.
Pre nego što je mogla da ga
izbegne, provukao je ruke oko nje i energično joj nasapunao lice. Zacvilila je,
pa se zagrcnula od pene u ustima. Naglim pokretom, Rend je gurnu pod mlaz.
Nikol je dahtala, opet se zagrcnula, otvorila oči i upiljila se u njega.
Pogledao ju je nevino. — Bolje da opereš kosu draga, — reče Rendal
izbegavajući njene oči.
Zapretila mu je prstom dok je uzimala šampon, što je on prihvatio uz
osmeh. Nije ni očekivao da će se ona naljutiti. Na neki način, takvo
zadirkivanje je bilo sastavni deo njihovog odnosa. Osim toga i Rendela je bilo
isto tako teško iznervirati, kao što bi bilo teško pijukom srušiti planinu. Nije
bilo u njegovoj prirodi da burno daje oduška svojim osećanjima. Za razliku od
njega, njen gnev, ako bi se jednom probudio, bio je žestok i uporan. Njen život
udvoje ne bi bio moguć ni sa kim drugim.

8
 by voki

Sa Rendom je to bilo ostvarljivo, jer on jednostavno nije odgovarao na njene

izlive besa. On bi jednostavno pričekao da se oluja stiša, pa da razgovaraju o
problemu, ili bi je naterao da se smeje, što je razoružavalo njen gnev.
U stvari, baš ta sposobnost, da ohladi njenu Ijutinu, privukla ju je Rendu.
Dve godine po završetku studija, radila je kao slobodni novinar u
televizijskom studiju u Kolumbiji (Misuri), kada je Rendel ušao u njen život.
Kao poznati novinar iz Dez Moina (Ajova), došao je u Kolumbiju da održi
predavanje iz žurnalistike na tamošnjem univerzitetu. Pojavio se u programu
jedne kolumbijske TV stanice, i taj susret bio je nekako presudan. Sećajući se
tog događaja ona « se zakikota, a Rend to pogrešno protumači kao uzrok
njenog zadovoljstva.
— Ti se samo cerekaš. Sto si me odgurnula od tuša? Pomerite se gospođo.
Protestovala je, ali dosta blago, jer su joj misli još uvek bile ispunjene
prošlošću. Gurkali su jedno drugo, boreći se za mesto pod mlazom, da bi se
konačno smestili jedno uz drugo dok se voda slivala niz njihova naga tela.
Vratila se svojim sećanjima, dok joj je on sapunjao leđa i ramena.
Kako je samo bila uznemirena toga dana. Posle višegodišnjih priprema,
najviše do čega je dospela u poslu, bilo je sakupljanje podataka za druge,
starije novinare. Ne da joj se to nije sviđalo, čak je bila vrlo efikasna, a do
izvesne mere je i uživala u svom poslu, ali nije to bilo ono što je priželjkivala.
Ambiciozna i nestrpljiva, Nikol se borila za priliku da radi pravi posao tv-
novinara. A kada se prilika konačno ukazala, olako ju je prokockala.
Mesto uličnog reportera u njenoj stanici, činilo joj se kao ispunjenje
davnašnjeg sna. Na to je čekala toliko godina. Još od svoje četrnaeste godine, u
stvari...
Nikol je izabrana za spikerku. Blizina mikrofona, šuškanje hartije,
psihološka napetost, zbunjivalo ju je sve to, više od bilo čega pre toga. Njen
nastup pred kamerama bio je očajan: to je bila njena sopstvena greška.
Zabrinuta, suviše revnosna, delovala je ukočeno, izgovarala je tekst sa
prenaglašenom dikcijom, pa je za nju publika pokazivala interesovanje, koliko

9
 by voki

i za okamenjeno drvo. Preosetljiva kakva je bila, Nikol nije podnosila neuspeh.

Besno je napustila snimanje, ljuta na samu sebe, sa željom da na nekom iskali
svoju a jarost. Taj neko bio je Rendel Klark.
Dok je Nikol tumarala hodnikom, ošamućena onim što se desilo, naleteo je
Rend na nju.
— Zar ne možeš da paziš kuda ideš? — vrisnula je, ne trudeći se ni da ga
pogleda.
— Mogu, — reče on, — ali očigledno nisam. Izvinjavam se. — Ošinula ga je
pogledom, ali joj bes popusti kad je ugledala to lepo lice. O Klarku se već
danima razgovaralo u stanici. Već se znalo da je on medijska zvezda u usponu.
Njegov privlačan izgled uz inteligenciju i stručnost, predodredili su ga da
postane slavan tv-reporter. Žene u stanici su veću pažnju poklanjale njegovoj
spoljašnjosti, ali Nikol se divila njegovom radu.
— U redu je, — promuca ona, još uvek suviše ljuta da se izvini. Krenula je.
Blago ju je uhvatio pod ruku i zadržao je. Bilo je to izvinjenje zbog koga je
htela da eksplodira.
— Pustite me, — promrsila je.
— Nemam vremena za gubljenje. Moram na posao. To je ona vrsta posla od
koje najviše koristi imaju zvezde kao Vi.
Izgledalo je kao da je ne čuje, a ako je i čuo, nije bio od onih koji se lako
vređaju. Gledao ju je s takvom pažnjom da je Nikol osetila kako njen bes
ustupa mesto nespokoju.
— Nisam Vas povredio, zar ne?
— upita je.
Odmahnula je glavom, nesposobna da prozbori ijednu reč.
— Baš fino — reče on uz osmeh. U sjaju njegovog osmeha nestade i
poslednji trag njenog lošeg raspoloženja. Zaista retko je njen gnev tako lako
nestajao, odjednom, nekako spontano Rend ju je pozvao na večeru. Začudila se
sama sebi, što je ne trepnuvši prihvatila poziv. Tokom večere, ispunjene
smehom i razgovorom, ispričala mu je o audiciji i pretrpljenom razočarenju

10
 by voki

zbog propuštene prilike. Slušao je sa razumevanjem, dok nije promucala —

toliko o snovima.
— Ništa ne pada s neba — mirno je rekao. — Za sve treba da se radi. Što je
san veći, teže se ostvaruje.
Gledajući pravo u njegove oči pune razumevanja, oseti kako je ispunjava san
— svetliji od svih ranijih. Do kraja večeri odlučnost je potpuno zamenila bes i
potištenost. Nekoliko meseci kasnije, unapređena je, i u znak zahvalnosti
poslala je Hendu buket crvenih ruža. Pozvao ju je telefonom; bio je to početak
njihove veze.
Njihovo zabavljanje kratko je trajalo. Tokom šest meseci, Nikol je tražila
posao u Dez Moinu. Uprkos tome što je ostala u Kolumbiji, venčali su se i time
zapreprepastili porodicu i prijatelje, koji nisu mogli da prihvate brak u kome
supružnike deli 500 kilometara. Nisu imali razumevanja za njenu rešenost da
ostvari uspešnu karijeru, kao što je bila Rendelova. Nije im bilo jasno kako
nekom unapređenje može da bude važnije od tradicionalnog braka.
Jedino je Rend razumeo njenu želju da ne žrtvuje karijeru zbog ljubavi. On
je imao dovoljno razumevanja za dvogodišnji razdvojen život, dve godine
razgovora preko žice i ogromnih telefonskih računa, kao i za iscrpljujuće
vožnje vikendom. Dve godine zbijan ja nedelje u dva dana. Cesto su im posao
ili nevreme uskratili i to.
Posle jednog takvog vikenda, kada im je snezna oluja pokvarila planove,
Rend je teško uzdahnuo u slušalicu, — Dosta je bilo ovakvog života. Umoran
sam od razdvojenosti. Želim te pored sebe.
— Da li ti misliš da treba da napustim posao? — upita ona, najednom
promenivši raspoloženje. Bilo je to nesvestan odgovor na dvogodišnje
suzbijanje bola ponosom i pokušaje da roditeljima, rođacima i prijateljima
dokaže da su ona i Rend zadovoljni ovakvim stanjem stvari. A nisu bili. Sve to
bilo joj je mrsko, isto kao i njemu. — Ne želim tek tako da napustim svoj
posao, Rendel — hladno je rekla.

11
 by voki

— Ne tražim to od tebe — reče on. — Samo kažem da treba da pronađemo

način da budemo zajedno. Volim te. Želim da budem s tobom.
Slušajući njegov blag glas, smirila se i složila s njim. Bila je spremna da
razmotri svaki predlog koji će ih spojiti, ne ugrožavajući njihove karijere. Na
žalost, nije znala kako da to ostvare.
Trudili su se da nađu posao u istom mestu, širom Srednjeg Zapada. Najčešće
su nailazili na negativan odgovor njihovom zahtevu da oboje budu primljeni
na posao. Ipak, pozvani su na audiciju zajedno, u jednu tv-stanicu u Sent Luisu.
Njihov zajednički nastup pred kamerama oduševio je menadžera, kome se
dopala ideja o timu muž-žena. Primljeni su na posao iste nedelje.
Za Nikol je to bio prelomni momenat u karijeri. Konačno je bila pred
kamerama kao voditeljka podnevne emisije vesti. Za Renda, opet, to je bilo
nešto drugo. Sada se pojavljivao pred brojnijim gledalištem. Umesto da
izveštava o najaktuelnijim događajima, postao je voditelj programa koji je
ponekad bio nesnosna mešavina vesti i zabave, što je bio posao od koga pravi
reporter beži glavom bez obzira.
Kad je Nikol oklevala kod prihvatanja posla, ističući da bi to za Renda bio
korak nazad učinjen zbog nje, on je insistirao na tome da je život udvoje
važniji od položaja. — Osim toga, — govorio je — to je samo privremeno. Naći
će se već neko bolje mesto. Posle godinu ili dve kod KSTL-a oboje ćemo
izveštavati o dnevnim događajima.
„Godina ili dve" su se produžile u četiri. Nije da se Nikol žalila zbog toga. Bile
su to četiri divne i vrlo korisne godine za nju. Stekla je dragoceno iskustvo za
rad pred kamerama, iskustvo koje ju je načinilo jednim od najtraženijih tv-
reportera u Sent Luisu. Bila je prirodna i puna samopouzdanja, i to joj je
pomagalo da svoje goste učini govorljivim. Ona i Rend usmerili su svoj rad
istome cilju; od „Podneva sa STL-om" napravili su najgledaniju emisiju toga
tipa. A sami oni postali su vrlo popularni vodjteljski par.
Život sa Rendelom, takođe je uticao i na njenu ličnost. Smirio je njene
poznate provale besa.što je u mnogome unapredilo njenu radnu sposobnost.

12
 by voki

Televizija, posebno tv-vesti, nisu bile pogodne za vatreni temperament. Treba

dobro da sarađuješ sa ljudima, i zato sebi ne možeš da dozvoliš da budeš
tankih živaca — bila je lekcija koju je č naučila tokom rada sa Rendelom.
— Jedna od lekcija — razmišljala je dok mu je sunđerom upijali la
sapunicu i vodu sa sjajnih grudi. Toliko joj je pružio, kako u privatnom životu,
tako i na poslu, da bi
broj darova sigurno premašio broj zvezda na nebu. Ova metafora razvukla
joj je usne u osmeh ljubavi a ugledavši to, Rend se brzo sagnu da je poljubi.
— Zbog čega sad ovo? — upita ona.
— Zbog tako divnog osmeha — odgovori on, a nju zapljusnu nov val sreće.
— Može li se dobiti više od života? — pitala se Nikol dok se on nežno
saginjao da je ponovo poljubi.

2.

U vreme kad je emisija trebalo da krene u program, čuli su za glasinu sa više

strana. Već ih je Džini na ulazu s time dočekala.
— Nikad ne bi pogodila šta jutros visi u vazduhu, — zacvrkuta ona
izveštačenim glasom, osobe koja zna važnu vest.
Izmenjavši poglede Nikol i Rend zastaše iščekujući. Izgleda da u svakoj tv-
stanici postoji neko ko misli da je zadužen za prenošenje vesti od odeljenja do
odeljenja. Ako ste u KSTL-u hteli da znate ko šta s kim ima, otišli biste
Virdžiniji Hajneman. Prenosila je tračeve isto tako uspešno kao što je
upravljala razvodnom tablom, samo sa mnogo više zadovoljstva.
Džini je bacila pogled po praznoj prostoriji, nagnula se preko stola od
orahovine i zaverenički prošaputala — Kreig MekKol je bio ovde pre jednog
sata. Posle razgovora sa Lavom iza zatvorenih vrata, obojica su otišla pravo u
Korsinskijev ured.

13
 by voki

Zavalila se duboko u svoju stolicu, očiju uprtih u Rendela. Sa Džininog

punačkog lica, Rendel je skrenuo pogled na lepo izvajan profil svoje žene.
Nikol je vešto izbegla da se sretne s njegovim očima.
Neprijatna i nepoželjna studen uvukla joj se pod kožu. Poželela je da nisu
zastali da čuju Džinin trač. Nije shvatila iznenadni udar svog bila i osećala se
prilično glupo dok je stajala čekajući Renda da krene. Konačno, on vrati pogled
na Džini i upita — Što bi trebalo da znači...?
— Pa, ne kažem da je to tako, — reče ona odugovlačeći, — ali svi znaju da je
MekKol bacio oko na Zapadnu Obalu. Svi znaju i da je u martu bio u San
Francisku.
Već sledećeg trenutka Rend joj se nasmešio svojim uobičajenim, lepim
osmehom.
— Možda je to samo najobičniji trač — reče on. — Znaš već kako Džini ume
da naduva ono što hoće da ispriča. Kreg je verovatno otišao Lavu sa nekim
predlogom ili zahtevom, a Džini je to pretvorila u senzaciju.
— Suviše je rano za Kreiga da bude ovde — reče ona posmatrajući ga.
On sleže ramenima.
— To ne mora ništa da znači.
— Ali ako se ispostavi da on stvarno odlazi...
— Pobeći ću što dalje od Džoa Korsinskog — reče on uz širok osmeh. Ne bih
želeo da me pregazi stampedo onih koji će moliti da budu primljeni na to
mesto.
Smeh joj je bio pun razumevanja, ali joj je pogled bio zamagljen
neizvesnošću. Da li će se on stvarno ukloniti... ili će se staviti na čelo
stampeda? Uprkos uspehu „Podneva sa STL-oma", uprkos priznanja zbog
znalački napravljenih priloga, Rend nije krio da želi povratak emisiji aktuelnih
vesti. Nikol je bila svesna njegovog straha da bude proglašen zabavljačem, pre
nego novinarom; isto tako, znala je da nije zadovoljan četverogodišnjom
stagnacijom njegove karijere.

14
 by voki

Kročila je ispred njega u kancelariju, obuzeta samoprekorom. U krajnoj

liniji, zbog nje je napustio emisiju vesti u Dez Moinu.
Obrazi joj se naduše od zadovoljstva, što je bolje od reči govorilo da je
sigurna da ne postoji drugo objašnjenje za Mek-Kolov jutarnji susret sa
uredniknom redakcije vesti i generalnim direktorom. Jedno se svetio upalilo
kad je telefon zazujao. Virdžinija se maši za slušalicu, ali joj ruka ostade da
lebdi u vazduhu.
— Vi biste bili idealan čovek za to mesto, gospodine Klark. Baš idealan.
Ni Rend ni Nikol nisu ovo porekli. U stvari, niko nije ništa rekao. Kad je
Džini odgovorila na poziv, krenuli su niz širok hodnik na koji su se
nadovezivale sobe kao grane na stablo. Što su dalje išli hodnikom, glasniji je
bio žamor ljudi i buka mašina iz soba. Ovo je još više povećalo Nikolinu
nelagodnost zbog razgovora. „Idealni čovek", odzvanjalo joj je u ušima. — A
šta je sa mnom ... — pomisli.
Snažna osećanja, borila su se u njoj. Bilo je tu i razočaranja. Zašto baš Rend?
I ona bi bila strašno dobra zamena. Tada oseti grizu savesti zbog svoje opojne
žudnje. Kako je samo mogla i da pomisli da napusti „Podne sa STL-om" i
prepusti ga Rendu. Ono što ju je najviše pomelo bila je slutnja, zbog koje srce
poče da joj kuca nemirno.
Pre nego što su ušli u jednu od tiših soba, slučajno je pogledala muža. Sa
njegovog lica nije mogla da pročita ništa osim uobičajenog izraza trezvene
zamišljenosti. U protekle četiri godine, radili su tako dobro, da su povećali
gledanost, dok su novac i podrška pristizali sa svih strana. Ništa od svega toga
nije potisnuio krivicu koja je nagrizala Nikol. A sada je ta krivica pretila da
razorr u prah njeno zadovoljstvo. Tražeći podršku, okrenula je glavu prema
Rendu i sudarila se sa Evom Ber.

Vitka reporterka se vedro nasmejala — Mora da si još uvek uzdrmana od

glasine koja kruži naokolo.

15
 by voki

Nikol se nasmešila, slabašno promrmljavši nešto u znak odobravanja. Rend

je uskočio sa pitanjem šta je to Eva čula i od koga. Gledajući ga zamišljeno iza
zatamnjenih naočara, Eva je zatakla olovku u svoje zlatne uvojke i rekla mu da
se priča kako je Mek Kol podneo ostavku. Čula je to od jednog inženjera, koji je
to čuo od svog kolege iz noćne smene. Eva je zatim žurno odjurila, da bi se
pridružila jatu novinara oko glavnog urednika u velikoj sali.
— Veruješ li ti u to? — upitala ga je Nikol.
— Isto koliko i svakoj drugoj neproverenoj informaciji — odgovori on.
lako nije bilo razloga da se zbog takvog odgovora uznemiri, ipak, to se
dogodilo. Nije bila previše ube-đena u istinitost njegovih reči. Nejasan osećaj
neslaganja obuze je. Nije bila sklona podleganju neosnovanim sumnjama.
Skinula je sa sebe laganu platnenu jaknu, rešena da se isto tako oslobodi i
nemira.
Postavljena u obliku slova H, četiri istovetna stola bila su blago i osvetijena
stvarajući izvestan osećaj intimnosti. Sa ulaznih vrata, soba je deiovala kao i
svaka druga kancelarija. Pisaća mašina je klepetala, telefon zvonio, a izmešani
papiri prekrivali su stolove. Međutim, svaka dalja sličnost sa običnom
kancelarijom, nestajala je sa prizorom video-traka posejanih unaokolo. Na
kraju sobe, bio je postavljen televizor, iznad video-rekordera. lako je televizor
bio stalno uključen, činilo se da ga niko ne gleda.
Rend je krenuo ka prvom stolu sa desne strane, a Nikol je prišla onom s leve
strane. Rend je zagrabio pregršt traka sa svog stola. Sledeći sat proveo je
pregledajući trake sa raznih strana, odabrao je one priloge koje će toga dana
emitovati i sveo ih na trajanje od po jednog minuta. Pošto je on imao više
novinarskog iskustva od nje, bilo je prirodno da veći deo posla oko izbora
priloga u njihovoj redakciji, preuzme na sebe. Nikol to nije nikad porekla. Ona
je izrađivala tehničku dokumentaciju i pripremala razgovore s gostima. Bili su
dobro uhodan tandem. Međutim, ovoga jutra Nikol se s naporom potisnula
nesvakidašnju želju da kaže — Pusti mene da to uradim.

16
 by voki

Umesto toga, tutnula je tašnu u poslednju fioku svog stola i usmerila pažnju
na komad ižvrljanog papira na stolu. To su bili sinoćni sportski rezultati. Dok
ih je gledala, uzdahnula je. Nije je se ticalo da li su „Kardinali" pobedili ili
izgubili. Pisati o tome, u svakom slučaju, bila je gnjavaža. To je samo stvar
rutine. Možda je došlo vreme za promenu...
Uvek kada bi uronila u spise, njena koncentracija bila bi savršena. Čula bi
zvonjenje samo svog telefona, i primećivala bi samo glasove koji su se njoj
obraćali. Godine iskustva osposobile su je da se izoluje od svega dok radi.
Jedna senka, nadvi se nad njen sto. Podigla je pogled, mršteći se. Zasenio ju
je njegov osmeh. lako je žurnalizam tipa „na prvu loptu" već odavno ustupio
mesto odmerenijem novinarskom stilu, Frenk Volters bi bio uspešan u oba
slučaja. Izgledao je kao da stiže iz „Dinastije" ili neke slične serije., a uz to je
bio prvoklasan novinar. Ipak, ni njegova sposobnost, ni privlačnost, nisu
držale korak sa snagom njegove ličnosti, lako se TV-novinar ne može zamisliti
bez izražene individualnosti, ipak Frenkov ego je u tome preterivao. Nikol je
smatrala da je skoro nemoguće voleti sa takvim karakterom.
Sačekala je trenutak, a zatim prozborila ledenim glasom:
— Treba ti nešto, Frenk?
— Ne — odgovori oh, ne skidajući osmeh sa usana. Naslonio se na sto i
nastavio razgovorljivo. — Baš sam se pitao šta ti misliš o priči da Mek Kol
podnosi ostavku.
— Nisam razmišljala o tome. Suviše sam zauzeta svojim poslom da bih
gubila vreme na glasine.
Njen odsečni odgovor nije ga obeshrabrio. Niste mogli da obeshrabrite
čoveka kao što je Frenk. Bio je osetljiv koliko i nosorog. — Da li je to tako? —
upita on.
— Šta, da li je tako?
— Da li je to samo glasina? Nikol je želela da mu okrene leđa i nastavi s
poslom. Međutim, Frenk je imao upornost pravog novinarskog njuškala.

17
 by voki

Naglašavajući svaki pokret, Nikol je prestala s kucanjem i pogledala ga pravo u

oči.
— Koliko ja znam, jeste. Zašto misliš da bi ja trebalo da znam nešto više?
Kreig ništa ne govori.
— To je tačno, ali ako bi ikome išta rekao, bio bi to Rend.
— Dobro, pa zašto onda Rendu ne bi dosađivao?
Pogledao je sažaljivo u nju. Znala je da bi Rend zadržao za sebe ono što zna,
što bi i ona, uostalom, učinila. Posle duže stanke, Nikol reče:
— Ti verovatno znaš više nego mi. Mi smo o svemu tome čuli kada smo pre
petnaest minuta stigli.
Ispitivački ju je posmatrao, a zatim se odmaknu od stola.
— U redu. Ako nešto saznam, vratiću se.
— Sigurno da hoćeš — promrmljala je dok je odlazio, a zatim se naglo
okrenula stolu. Poželela je da više ne čuje ni reč o Kreigu Mek Kolu. Tek je
petnaest minuta na poslu, a već joj je te priče preko glave.
Naravno, bilo je to uzaludno nadanje. Izgleda da je Mek Kol bio tema dana.
Dve stvari, još više su joj smetale od glasine. Rend je i dalje izbegavao da s
njom o tome razgovara, a svako pominjanje Mek Kolovog imena ju je iritiralo.
Mimo njene volje, preplavi je bujica misli. Džo Korsinski je vršio
unapređenja u stanici, kad god je to bilo moguće. Ako se radi o ženi... Ruku na
srce, Nikol je znala da jedino ona od svih žena u stanici ima potrebnu
stručnost za novinara emisije vesti. Možda su ulični reporteri bili u prednosti,
ali je ona imala ono što nije niko od njih — brojnu publiku.
Nije mogla da se oslobodi takvih misli, a razmišljanje o glasinama,
predstavljalo je gubitak vremena. Čak ni pred kamerama, Nikol nije mogla da
se oslobodi ovih nesnosnih misli. Za vreme reklama, pretvarala se da čita neke
svoje beleške, a u stvari je krišom posmatrala šta njen muž radi. On se šalio sa
kamermanima i izgledalo je kao da je tek ušao u studio. Nije se više pitala kako
mu polazi za rukom da bude tako siguran, ali nije prestajala da mu zavidi na
tome. Nije mogla da ospori da on izgleda kao pravi spiker vesti...

18
 by voki

Prezirući samu sebe zbog svojih sitničavih misli, bacila je papire na sto,
umalo rukom ne oborivši saksiju sa cvećem sa stola. Ne prekidajući priču,
Rend se nagnuo preko stola i sklonio saksiju. Uputio joj je dobro poznati
osmeh, pre nego što se okrenuo ostalima u studiju.
Nikol je uzdahnula u sebi. Džini je bila u pravu. Rendel će biti savršen
voditelj. On ima odmerenost, sposobnost da opušteno vodi i ozbiljne
razgovore. Ranije su je te njegove osobine ispunjavale ponosom, sada su je
tištile. Gledajući se na monitoru, Nikol je osećala da bi i ona bila isto tako
dobra. Međutim, da li će joj pružiti priliku da to i dokaže?
Zastala je pri toj pomisli. Šta je to s njom, kad gubi prisebnost zbog obične
glasine? Zašto bi uopšte obraćala pažnju na to? Bila je potpuno zadovoljna u
,,STL"-u. Pogledom je preletela prostoriju u kojoj su ispred zida sa
reprodukcijom Van Gogovih „Suncokreta" stajali sto i stolice od pruća, a nad
prozorima nadvijala se gusta paprat. Da, bila je zadovoljna ovde.
Režiser je podigao ruku, pokazujući da program treba da krene. — Kamera
dva — reče. Nikol se skoro neprimetno uspravi na stolici, gladeći pri tom svoju
platnenu suknju. Šarla pokaza na kameru
dva, a Nikol reče, gledajući u kameru:
— Evo nas opet zajedno. Posebno nam je drago što smo sa vama, jer danas
imamo nešto naročito da vam ponudimo.
— Tako je — uskoči Rend sme-šeći se u objektiv kamere broj jedan. —
Pošto ste nas zasuli svojim zahtevima, ponovo počinjemo sa prikazivanjem
priloga iz serije „Naš grad". Današnji prilog je iz Lomajerovog parka skultura.
Posredstvom moderne tehnologije TV-gledaoci su videli unapred
pripremljenu video-kasetu. Za to vreme Rend i Nikol su se zavalili u stolice,
opustivši se.
— Tačni smo u sekund — reče im Šarla uz živahan osmeh.
U znak odgovora, njih dvoje klimnuše glavom. Rend izvuče ispod stola
limenku koka-kole i otpi gutljaj; Nikol je gledala monitor sa leve strane, na
kome je bila slika koju vide gledaoci.

19
 by voki

Posmatrajući na ekranu kako Rend hoda parkom, još jednom je spopade

uznemirujuća slutnja. Ne shvatajući zašto, poželela je da je sve to samo prazna
priča. Ali to je moglo da bude tačno. Verovatno i jeste. Ljudi u ovom poslu su
uglavnom neumorni, pokretljivi, željni promena. Kreig Mek Kol nije
predstavljao izuzetak.
Telefon, što je stajao kod njenog lakta, zazvonio je i Nikol se trgnu. Rend je
zagrizao sendvič sa govedinom u svojoj levoj šaci, dok je desnom rukom nešto
pisao u svoj notes. Još od ponedeljka nisu razgovarali o Mek Kolovom
mogućem odlasku. Njihov jedini razgovor o tome naglo je prekinut, jer nijedno
od njih dvoje nije otvoreno smelo da pita: Da li ćeš konkurisati?
Do kraja nedelje ta tema se nije doticala. Izbegavanje neprijatne teme, bilo
je u početku neugodno. Uvek su do tada ona i Rend otvoreno razgovarali o
svemu; bili su u stanju da podele sumnje i strahove, kao i radosti i uspehe. Kod
njih je čak postojalo pravilo da ne odu u postelju neraščišćenih računa. Ali ovo
nije bio običan nesporazum. To nije bilo ništa. Nisu se oko toga ni sporečkali.
Nisu čak ni pričali o tome. Radna nedelja je protekla, a da se Mek Kolovo ime
nije nijednom pojavilo u njihovom razgovoru.
Ali, to ime je ležalo između njih kao nevidljiva linija, preko koje se niko od
njih dvoje nije usuđivao da kroči...
Kad je telefon zazvonio drugi put, Nikol je poskočila. Trgnula je slušalicu i
oštro rekla: — Da?
— Ako hoćeš da porazgovaramo o onom prilogu o šivenju, dođi odmah
ovamo — začulo se pre nego što se veza prekinula.
Znajući dobro da Lajonel Pinder misli to što kaže, Nikol je spustila slušalicu i
odlučno ustala od stola. Rend pogleda u nju sa odobravaju-ćim osmehom.
Napravila je grimasu, a zatim je načinila smešan pokret kao da hoće da zasuče
rukave. Podigao je palac u znak podrške.
Bilo joj je drago zbog ovog ohrabrenja. Ubeđivanje sa glavnim urednikom
nije spadalo u obaveze koje su rado ispunjavali, pa su kao i sve ostalo,

20
 by voki

naizmenično vršili tu neprijatnu dužnost. Sada je bio njen red da ih zastupa.

Digavši nos, napustila je sobu, spremna za okršaj.
Glavni ured, bio je bučan i prenatrpan novinarima. Stolovi su isto kao i u
njenoj sobi formirali ostrvca natrpana hartijom, ali su brujali od aktivnosti, a
jarka svetlost se razli-vala po prostoriji. U najudaljenijem uglu, grupa stolova
bila je postavljena tako da unutar sobe čini ured za producente. Nikol je prišla
stolu koji je stajao nekako izdvojen od ostalih.
Lajonel je sedeo nagnut za stolom, u bledoružičastoj košulji, sa olovkom u
ustima i netremice zurio preda se u raširene novine. Pramenovi sede kose
štrcali su sa njegovog proćelavog temena. Iznad gustih obrva, godine su
ostavile svoj trag, usecajući bore u čelo. U uglu usana dimila se cigareta,
stvarajući oblake dima oko njegove glave. Ti oblačići kao mali vrtlozi, raspršili
bi se svaki put kad bi Lav pokrenuo glavu. Ne podižući pogled, nestrpljivo
pokaza Nikol gde da sedne.
Mada bi radije ostala da stoji, sela je na ponuđenu stolicu i čekala. Ignorisao
ju je nekoliko dugih minuta, a onda naglo podigao pogled.
— U toj glupoj haljini izgledaš kao slika Džeksona Poloka — reče on umesto
pozdrava.
— Hvala — odgovori ona smireno. Znala je da je primedba deo njegove
agresivne taktike. Želeo je da je od početka stavi u podređen položaj, ali Nikol
nije ni pomišljala da ustukne od onog što su ona i Rend naumili. Duboko je
udahnula i odmah prešla na stvar.
— Treba da izostavimo prilog o šivenju, Lajonele.
Ćutke izbacivši dim cigarete, Lajonel ju je posmatrao kroz oblak koji je
napravio. Konačno je ugasio cigaretu, pritisnuvši je o dno zelene pepeljare, već
prepune pepela i pikavaca. Zavalio se u stolici.
— Taj prilog je deo — i to vrlo popularan — „Podneva sa STL--om", još od
kad je emisija počela da se prikazuje.

21
 by voki

— Što je jedan od razloga da s tim prestanemo. Prikazuje se već suviše

dugo; iscrpeo je svoje mogućnosti, pa više nije zanimljiv kao pre. Osim toga,
Rend i ja mislimo da STL treba više pažnje da posveti informativnim
emisijama. Mislimo da ćeš se i ti s nama složiti.
— Uopšte se ne radi o tome šta bi vas dvoje ili ja želeli, — progunđa Lajonel.
Kao da mu je u ustima još bila ivek prisutna cigareta, govorio je tako što je
jedan kraj usana stiskao, a drugi bi mu pri tom stajao podignut.
— Bitno je šta gledaoci misle o tome. Oni vole ovo što gledaju i ne žele
promene.
— Ali gledanost može još da poraste. Program STL-a može da se poboljša.
Poslednja reč je tvoja, Lajonele. Zašto se toliko opireš ovom predlogu?
Uzeo je polupraznu kutiju cigareta sa svog prenatrpanog stola, izvukao
jednu i pripalio je. Uzdahnuo je teško i odbio dim od sebe.
— Ako hoćeš da izostaviš prilog o šivenju, izostavi ga, ali...
Gledala ga je kroz stisnute kapke, — Ali?
— Ali nemoj da ga zameniš nečim što će iziskivati više ljudi ili novca. Ne
mogu da ti pružim ništa od toga.
Dok se naslanjao na sto, stolica je neprijatno zaškripala. Razgovor je bio
završen.
Nikol je počela da ustaje, ali se zaustavi. Nagnula se napred naglo i brzo
izustila:
— Lajonele, mora da si dosad već čuo da kola glasina o Mek Kolovom
odlasku. Da li je to istina?
Njegov pogled probi se kroz oblak sivog dima i on odbrusi. — Šta se to tebe
tiče?
Susrela je njegov oštar pogled. — Možda sam zainteresovana za upražnjeno
mesto!
Uputio joj je mrk pogled ispod svojih gustih veđa, pre nego što joj je
okrenuo leđa. Ružičasta košulja mu se usekla u rebnjak dok je slegao
ramenima.

22
 by voki

— Trač je trač.
Čekala je. Telefoni su zvonili. Nerazumljivi glasovi su brbljali. Lajonel se
zadubio u fasciklu na svom stolu. S hvataj ući da Lav neće više da se zadržava
oko toga, Nikol je ustala i vratila se u svoju kancelariju.
Osetila je olakšanje kada je videla da Renda nema za njegovim stolom. Pošto
se suočila sa činjenicama, nije želela da se sretne i sa Rendom. — Šta se to tebe
tiče? — odzvanjalo joj je neprestano u ušima. Zaista je žudela za tim mestom,
ako je ono uopšte i bilo upražnjeno, a nije želela da Rend bilo šta o tome sazna.
Znala je i bez pitanja da on isto tako želi to mesto, pa je morala da o svemu
dobro razmisli, pre nego što sa njim o tome povede razgovor.
Naravno da je on želeo da ona dobije to mesto. Oduvek je imao razumevanja
za njenu karijeru, lako do tada nisu bili rivali, bila je ubeđena da će joj i ovoga
puta pružiti podršku. Pa šta onda ne valja?
Ne valja to što joj se opet u krv uvukla ta zloslutna hladnoća. I opet je
poželela da glasina nije bila istinita.
Počela je da priprema traku za emisiju u ponedeljak. Osim pripremanja
„Podneva sa STL-om", radila je i dva priloga nedeljno za večernje vesti. Prvi je
bio anketa o aktuelnom, kao što je to ove nedelje bila „Da li mislite da je dosad
dovoljno učinjeno na uređenju obale?". Drugi prilog ticao se noćnog života u
gradu. Obično je priloge snimala sa ekipom utorkom i četvrtkom, a sledećeg
dana ih pripremala za prikazivanje ponedeljkom i sredom. Pripremu je
završila montažom tona i vratila se svom stolu, gde se osećala neuporedivo
bolje. U samoći male kabine za montažu njeni iracionalni strahovi bili su
izbrisani. Nije imala razloga da se plaši Mek Kolovog odlaska, a imala je
bezbroj razloga da se nada da je to istina. Konačno, takve prilike za
napredovanje u karijeri se ne ukazuju često.
Pa je tako, kad je Rend ušetao i upitao je koliko joj je prstiju Lav odgrizao,
ona samo uz osmeh odgovorila.
— Svih dvadeset, dragi moj. Ali smo izbacili taj prilog.
Strovalio se na stolicu i popustio čvor na kravati.

23
 by voki

— Ne znam nikog ko bi mogao s tobom da se meri — reče on zadovoljno.

Sela je na ugao njegovog pisaćeg stola i odmahnula glavom.
— O, pa on itekako može da se meri sa mnom. Stavio mi je do znanja da,
kako god popunili rupu u programu, ne treba da očekujemo više saradnika ili
novca.
— Dobro, to me ne iznenađuje? — Lako je prstom prešao preko njenog lista
na nozi. — Oko čega ti je još solio pamet?
Osetila je kako joj uzbuđenje raste dok je njegov prst i,dalje šarao po listu.
Izgledalo je da se i sama čarapa topi pod njegovim dodirom. Bilo joj je naporno
da se sabere i da mu odgovori. — Pa o onoj glasini.
Rendov prst se zaustavio. Pogledao je u nju ispitivači, a i još nešto, nešto
tamno i grabežljivo, bijesnu u njegovom oku. Poželela je da nije ništa
spomenula. Ona je skrenula pogled i pokušala da slegne ramenima.
— Pitala sam ga da li je to tačno, a on mi naravno nije dao prijateljski
odgovor. — Povila je ramena i oponašajući Lava dubljim glasom rekla: Trač je
trač.
— Moraš da znaš Koli, — reče on, ublažavajući oštrinu svog glasa, — ako je
to istina i Mek Kol stvarno ode, ja ću da konkurišem za to mesto.
— To sam i očekivala, — odgovori ona istog časa. — To si oduvek želeo.
Ruka mu sa njenog lista krenu na gore. Zagolicao je ispod kolena.
— A šta je s tobom? Da li bi i ti konkurisala?
— Naravno da bih.
— Zašto toliko oklevaš. Da li si sigurna u to?
— A ti?
On se prigušeno nasmeja i premesti ruku na njeno bedro. Svileni pregibi
njene suknje meko su šuškali pod njegovim prstima. Pokušala je da makne
nogu, ali se njegova ruka nije odvajala.
— Rendel — ukorila ga je.

24
 by voki

— Nikol, — podržavao ju je. Zatim se nasmešio, a ona zaboravi da je

protestovala. Opustila se i prepustila na volju njegovim prstima. Uostalom,
bližio se i kraj radnom vremenu.
— Želeo bih da i ti to pokušaš
— reče on naglo. — Uvek si se trudila da daš sve od sebe i ja ne bih voleo da
s tim prestaneš iz bilo kog razloga.
Prsti što su je dražili istovremeno su je i dekoncentrisali, ali je ipak uspela
da dovede razgovor do kraja. — Možda, — reče ona zadihano. — Dobro je što
je to samo glasina.

— Možda — složi se i on, a nešto u njegovom bezbojnom glasu, vaskrslo je

njene zle slutnje. I ponovo je bila razapeta između želje da glasina bude
istinita i straha od toga.

3.

Vest je stigla za sat vremena, baš pre prvog večernjeg emitovanja u pet po
podne. Do kraja jula Kreig Mek Kol će otići u jednu poznatu tv-stanicu u San
Francisku. Lajonel je završio šturu izjavu obaveštenjem da se još ne zna ko će
ga zameniti.
Nikol se začudila kad je primetila da joj bilo radi ubrzano, a srce kao da
prestaje da kuca i sve to u istom trenu.
— Baš imamo sreće, — prošaputao joj je Rend na uho, da ovo bude prva
glasina u istoriji KSTL-a, koja se pokazala tačnom.
Videla je njegov podsmešljiv osmeh. — Samo zato izgledaš samozadovoljno,
jer si ti, njegova najverovatnija zamena, — uzvratila mu je takođe šapatom.
— Osim ako upravni odbor ne donese odluku da je vreme da neka žena
bude saradnik Džinu Tomsonu.

25
 by voki

Lajonel je otpuhnuo velik oblak dima, zahtevajući da se svi vrate na posao.

Žamor se pojačao, jer je svako hteo da izrekne svoj sud. Rend je glavom
pokazao prema vratima; Nikol klimnu glavom u znak odobravanja. Prokrčili
su sebi put kroz gužvu koja se tu stvorila i krenuli niz prazan hodnik, lako
dugonoga — u detinjstvu ju je brat zvao „Kolt" — teško je držala korak sa
Rendom. Ali kad su zamakli za ugao, usporio je da bi ga ona pristigla.
— Da li znaš šta mislim? — upita je zabljesnuvši je osmehom.
— Ne, a šta to misliš? — odvrati ona.
— Mislim da smo zaslužili nagradu. Ne želim da opet jedemo nešto
spremljeno na brzu ruku u našoj mikrotalasnoj rerni.
— Više bi voleo da jedeš iz neke druge mikrotalasne rerne, zar ne?
— Tako je. Gladan sam kao vuk i osećam se kao da me negde očekuju.
Dok je govorio, držao je za ruku i vodio je kroz gužvu na parkingu, ka
njihovim kolima. Zastao je pred kolima i upitao je: — Imaš li nekih primedbi?
— Nemam nikakvih. U stvari, da ti to nisi predložio, ja bih. — Rekavši to,
zavalila se u sivo sedište i uputila mu umoran osmeh. — Kao što si rekao, bila
je ovo paklena nedelja.
U tišini su napustili parking. Sunčevi zraci skidali su im umor sa lica. Jedan
zrak, pao je na njen venčani prsten od belog zlata, i odbivši se od glatke
površine zaslepi je, a ona rukom zakloni oči. Taj prsten, predstavljao je za nju
simbol njihove sretne ljubavi. Sada ga je pak, osećala kao teret i pitala se zašto
se njen brak i karijera sukobljavaju više neko kod drugih ljudi. Volela je Renda,
ali volela je i svoj posao. Zašto su to dvoje tako nespojivi? To nije pravedno.
U stvari, to uopšte nije bilo nespojivo. Štaviše, u protekle četiri godine sve je
teklo glatko. Odnos sa Rendom značio je zajedničko ostvarivanje karijere, kao i
bračnih ciljeva. Ali sada, prvi put, bili su pre suparnici nego saradnici.
Naravno, smatrala je da je njihov odnos dovoljno čvrst da će prebroditi krizu.
Njeni nejasni strahovi su se iskristalisali. Rend nije bio ni trunku manje
ambiciozan od nje.

26
 by voki

Neminovno bi to suparništvo na poslu ostavilo traga na njihov brak. Da li će

biti u stanju da se odupru pritisku? Nadala se da hoće, u stvari, bila je sigurna
u to dok je gladila prsten.
— Pretpostavljam da si gladna — reče Rend, a Nikol se vrati u stvarnost dok
su kola usporavala.
Rend je parkirao automobil pred skromnom montažnom kućom bele boje,
na kojoj je nad ulazom pisalo crvenim slovima „Kod mame." Nikol se
zadovoljno osmehnu. On je pogleda. — Rekoh, zaslužili smo da se počastimo.
— Ovo je pravo mesto — reče ona.
Spoljašnjost zgrade nije bila primamljiva, lako je unutrašnja dekoracija bila
svedena na svece u bocama od vina i nekoliko košara na zidovima, prostorija
je bila ispunjena toplinom i živahnošću. Prijatni mirisi širili su se vazduhom, a
iz kuhinje se čulo zveckanje posuđa. Nekoliko otmenih restorana u Hilu,
italijanskom predgrađu Sent Luisa, privlačilo je goste, ali „Kod mame" je bio
drugi tip restorana. To je bilo mesto okupljanja za stanovnike Hila, mesto gde
su susedi mogli da uživaju u tračevima i neobaveznom ćaskanju.
Rend i Nikol su slučajno otkrili ovo mesto. Jedne večeri, ostali su duže na
poslu zbog katastrofalnog požara u jednom hotelu i kad se sve to završilo
postali su svesni gladi i umora. Krenuli su kući i tokom vožnje se sporečkali
oko toga gde će da jedu. Rend je oštro
prekinuo prepirku, uzviknuvši, — Evo gde ćemo večerati!
— Zar tamo? — Nikol je sumnjičavo upitala, upiljivši se kroz mrak u
neuglednu fasadu. Utonula je u ćutanje, ogorčena njegovim gnevnim uzvikom.
Bili su prijatno iznenađeni malom, ali čistom i dopadljivom prostorijom, a još
više ih je iznenadila dobra hrana, lako se odavno nisu tu pojavljivali, dočekani
su kao stari znanci.
Energično mašući rukama, jedan mali čovek im krenu u susret. Obrisao je
ruku o kecelju i njome prodrmao Rendovu ruku. Ozareni osmeh, bio je
propraćen recima — Vaš sto je slobodan!
— Ali mi — poče Nikol, ali je on rukom prekinu.

27
 by voki

— Zar mislite da smo zaboravili naše drage goste? — Pitanje je propratio

širokim osmehom. Pre nego što je iko uspeo da išta kaže, okrenuo se i
uzviknuo: — Luiđi, donesi bocu crnog, na račun kuće! — Zatim je odveo Renda
i Nikol do njihovog stola u uglu.
Više pari očiju pratilo je pridošlice: neke ljubopitljivo, a neke podozrivo.
Uglavnom, Nikol i Rend nisu obraćali pažnju na uprte poglede i zveranje.
Tokom proteklih godina, potpuno su se privikli na to. Nikol bi povremeno
poželela da nije tako često izložena pogledima radoznalaca ali je priroda
njenog posla zahtevala od nje da se pojavljuje u javnosti.
Kad je sela, nasmešila se i ljupko rekla: — Ljubazno je od vas što nas se još
uvek sećate. Ali recite Mami da vino nije potrebno. Zaista ne možemo.
— Koješta! Naravno da možete. Ja to zahtevam. — Kecelja je zalepršala, a
majica s kratkim rukavima „napumpa" se kad se ljubazni domaćin ispravi.

— Ja sam Mama, — reče on s ponosom.

Rend spreči Nikol da se zakikoće, oštro je pogledavši, zatim uputi vlasniku

svoj očaravajući osmeh. — Drago nam je da smo opet s vama i radujemo se što
ćemo uživati u vašim ukusnim specijalitetima, kričali smo o tome mesecima.
,,Mama" ih je uz osmeh napustio, ostavivši im dva menija. Za par minuta
Rend reče bezbojnim glasom, ne gledajući je — Hvala vam gospođo Klark.
— Nema na čemu gospodine Klark, — odgovori ona istim tonom.
— Imao sam razloga što sam presekao tvoj smeh, — nastavio je on, ne
skidajući pogled s menija.
— Činim sve što mogu da očuvam ugled voditelja STL-a — reče ona
ozbiljno, ali pokvari utisak time što se zaki kota.
On spusti meni. U očima mu se ogledao plamen sveca. Te su oči, Nikol je to
videla, bile pune ljubavi i njihov sjaj ju je začarao. Prineo je prste usnama i
poslao joj poljubac. Podigla je dlan u nameri da mu uzvrati poljupcem, ali
prekinuta glasom zaustavila je pokret.
— Jel'ste vi oni što prave onaj šou na televiziji?

28
 by voki

Spazila je kako se Rend osmehnuo, pre nego što se okrenula ka ženi koja je
stajala do njihovog stola. — Da, — odgovori ona klimnuvši glavom — mi smo
ti. Mi vodimo „Podne sa STL-om".
Okruglo ženino lice preobratilo se iz bojažljivog interesovanja u zadovoljnu
ozarenost. Crni uvojci poleteše joj u svim pravcima kad je zakilimala glavom.
— Tako sam i mislila. I mislila sam da ste vi ti. Zar vam nisam govorila? —
reče ona i obraćajući se trojici za susednim stolom.
— Nadam se da vam se program dopada — reče Nikol, zažalivši istog časa
zbog toga. Mora da je umornija nego što je mislila. Napravila je glupost. To je
bio poziv na razgovor. Njena nada da će žena prečuti poziv, brzo se raspršila.
Podbočivši se i napućivši usne, žena je razmišljala šta da odgovori.
— Pa, ne gledam ja to baš često, — konačno priznade — ali mislim da je
dobro. Ali moram da vam kažem da je ona emisija sa onom elegantnom
devojkom, koja je pričala da nam trebaju nova obdaništa, bila promašaj. Ta
žena nije imala pojma o tome o čemu je pričala.
Nikol je znala da treba samo da se ljubazno nasmeši i da se zadubi u meni,
međutim ženino duboko ogorčenje ju je zainteresovalo. — Kako to mislite?
— Kažite mi, ko će bolje od nas samih da podiže našu decu?
Majka treba da kaže detetu šta je šta, a ne tamo neka obdaništa. Deci koja
rastu potrebna je majka.
— Možda ste u pravu, spomenuću to našem uredniku.
Uprla je prst u Nikol. — Tako je, uradite to. — Zatim je krenula ka svom
stolu, a Nikol i Rend su je čuli kako se obraća trojici za stolom. — Šta sam vam
kazala? Zar vam nisam kazala?
Usmerila je pažnju na svecu koja je gorela u staroj, tamnozelenoj vinskoj
boci. Trudeći se da ne sretne Rendov pogled, Nikol je uspela da zaguši smeh.
Međutim, još pre nego što se Mama vratio sa vinom, njeno dobro
raspoloženje je nestalo. Razgovarali su o obavezama za iduću nedelju i o
planovima za vikend. Kao i uvek, isplanirali su svoj rad iduće nedelje. Nikol se
činilo da skoro može da oseti barijeru između njih.

29
 by voki

To je bio nov, neprijatan osećaj. Tako nešto nikad se ranije nije dešavalo. Ili,
bar nisu to primećivali. Ne znajući tačno kako da prekorači jaz koji ih je delio,
Nikol odluči da obori tu prepreku, pre nego što postanu neprelazna. Čim je
Mama uzeo njihove porudžbine, započela je otvoren razgovor.
— Rend, ja bih... — Zastala je; uzdahnula i pokušala da nastavi. — Ovo je
smešno. Izbegavamo da razgovaramo o onome o čemu oboje razmišljamo. Ne
možemo dalje da zaobilazimo tu temu. Naš je brak uvak krasila otvorenost. Pa
hajde onda da porazgovaramo o tome.
— Ovo je baš zvučalo kao dobar razgovor — zadirkivo ju je Rend.
Namršten pogled smeni osmeh na njenom licu. Nije želelada tera šegu sa
ovim problemom. Želela je da razgovara.
— Rend, ozbiljna sam — rekla je strogim glasom.
Zamišljen, Rend je cupkao otvrdli vosak na boci.
— Znam, dušo. Ali nisam siguran šta želiš da čuješ od mene.
— Ja želim Mek Kolov položaj. Znam da ga i ti želiš. Neko od nas će izvisiti.
Šta još tu ima da se kaže?
Treperenje svece omekšavalo je crte njegovog lica. Nikol je videla kako u
titraju plamička nestaje strogost sa njegovog lica. Nije znala sasvim tačno šta
je očekivala da čuje od njega, ali to svakako nije bilo ovo. Nije želela da čuje
gole činjenice, želela je da čuje da će sve biti u redu, da ništa neće ugroziti
njihov brak. Želela je podršku. Nije je dobila.
— Ne znam — reče ona bespomoćno. — Ali nije dobro za nas da ne
razgovaramo o tome. To neće otkloniti problem
Pogledao je u nju, podižući obrve. — Postoji li tu neki problem?
— To se i ja pitam.
Posle, na izgled, beskrajnog oklevanja, Rend je položio ruku na Nikolinu.
Njegov venčani prsten zasvetluca. — Nema problema. Osim ako ih sami ne
stvaramo. Dok se budemo voleli, posao nas neće zavaditi.

30
 by voki

Olakšanje, čisto i slatko, odnelo je njene narasle strahove. On je delovao

tako sigurno. Učinio je da se i ona oseti sigurnom. Bila je to upravo ona
podrška koju je i tražila. — Stvarno te volim, — prošaputa.
On je načas jače stisnu, a zatim joj pusti ruku i ispravi se u stolici. — U
svakom slučaju, za koji mesec, sve će biti gotovo. Pošto Mek Kol odlazi krajem
jula, odluka mora da se donese do kraja juna ili najkasnije do sredine jula.
— Misliš li da ćemo imati audiciju? Bilo bi to prilično apsurdo, zar ne? Do
sada bi Džo već morao da zna za šta smo mi sposobni.
Rend je kratko razmislio, a zatim polako odgovorio. — Bilo bi to apsurdno,
ali bi ličilo na našeg glavnog menadžera. Mogao bih da se opkladim da ćemo
imati probno snimanje. On kaže da bi inače, drugima, zainteresovanima sve to
ličilo na nameštaljku. Na neki način je u pravu.
Nikol je kružila prstom oko rupe na stolnjaku, koju je ranije progorela
cigaretama, a onda se ispitivačkim pogledom vratila svom prstenu. — Sigurna
sam da će i Frenk Volters konkurisati. Još od prvog dana kada je čuo glasinu,
ide mu voda na usta. šta misliš, hoće li još neko konkurisati?

— Ne znam. Nikad se ne zna šta bolesna ambicija može izazvati u srcima

naših kolega.
— Ako se Frenk zaista prijavi, njegov zahtev biće shvaćen krajnje ozbiljno.
— Ponovo je prešla preko rupe u čaršavu, desnim dlanom. — A to važi i za
tvoju molbu.
— I za tvoju isto.
Podigla je pogled. Njegov je bio ispunjen nežnim ponosom. Njen puls se
ubrzao od radosti jer ju je on tako gledao. Kako je samo srećna što je voli i
poštuje takav čovek. Ono što ona nije imala, bilo je njegovo reportersko
iskustvo.
— Za mene ne — poče ona.
— Ti imaš stručnost za taj posao Nikol, a i u svakom pogledu si bolja od
Voltersa.

31
 by voki

I lojalnost, razmišljala je ona. Rendovu lojalnost, njegovo poštovanje,

njegovu privrženost poslu. Sve ostalo, nije joj se činilo važnim. Radosno se
osmehnula i reče:
— Ne preteruj dragi — negodovala je. — Niko ne izgleda bolje od Frenka
Voltersa.
Nasmešio se i on složivši se sa njom. — Uz puno uvažavanja drugih
konkurenata, ja ipak mislim da novi čovek za to mesto sedi za ovim stolom.
— A da li ti tvoja muška intuicija govori i ko će od nas to biti? — Upita ona
nekako kiselo.
U znak odgovora, Rend sleže ramenima i podiže čašu s vinom. Tamnocrvena
tečnost, uzburkala se u čaši. — Neka najbolji čovek...
— Ili žena — preseče ga ona.
— Ili žena — složi se on uz širok osmeh. — neka najbolji pobedi.
Njihove čaše svečano zvecnuše.
Isto tako svečano, oni otpiše po gutljaj vina. Izgledalo je da ova mala
ceremonija ima veći značaj od obične zdravice.
— U stvari, — reče Rend kad je spustio čašu — ova zdravica ne odgovara.
Podrazumeva da je jedno od nas bolje od rugog, iako smo, u stvari, oboje
dovoljno dobri za to mesto.
— Da — Nikol se složi. Tužno je što se u ovom slučaju neće mnogo gledati
sposobnosti. Izbor će se verovatno svesti na uslove tako prozaične; na primer,
da li im treba žena ili ne.
— Ili, da li žele nekoga ko je nov pred kamerama.
— Ili, čije lice najviše odgovara Džin Tomsonovom?
— Ili, čiji su zubi najblještaviji?
— Ah, ne zubi — uzdahu ona. — Sve, samo ne zubi. Ako zubi budu
odlučivali, Frenk je bez pramca.
Odjednom oboje su se zvonko smejali. Smeh je „pročistio atmosferu",
uklonio preteče oblake razdora što su se nadvili nad njih. Rend je uhvatio
njenu ruku i držao je kao ustreptali mladi ljubavnik, koji koristi svaku priliku

32
 by voki

da dodirne svoju ljubljenu. Gladio joj je dlan palcem. Blagi, senzualni dodir,
podstakao je ljubavni žar u Nikol i bila je spremna bez večere da krene kući.
Kad su pošli kući, ispraćeni od Mami cvećem i drugom flašom vina, Nikol se
osećala potpuno zadovoljnom. Njena porcija lazanje bila je ukusna; bila je sita.
Crno vino, iako oporijeg ukusa od onog na koje je ona navikla, otvorilo joj je
apetit a zatim i želju za čovekom pored nje. Njihov razgovor prekidale su česte
pauze, koje su ih zbližavale. Izašli su ruku pod ruku sanjivi i zadovoljni
životom uopšte, a posebno jedno drugim.
Na crno-ljubičastom nebeskom svodu treperile su zvezde,kao kapljice
jutarnje rose što u letnje jutro blistaju na lišću. Nikol je osetila njihovu
savršenu lepotu, gledajući ih kroz poluzatvorene kapke.
— O čemu razmišljaš?
Čuvši Rendovo nežno pitanje, okrenula je glavu. Na njegovom profilu jasno
se isticala svaka crta. Nikol je volela taj profil. Volela je tog muškarca. Ponekad,
kao na primer sada, ta ljubav joj se činila toliko snažna, da je zbog nje osećala
bol u grudima.
On pogleda u nju. — Jesi li živa?
Bol nestade, ostavljajući za sobom samo čistu, jasnu ljubav. Na-smejala se.
— Bolje pazi na put.
— Radije bih pazio na tebe — reče on, ali poslušno vrati pogled na put.
— Pa o čemu razmišljaš?
— Mislila sam o tome kako je noćas nebo divno. Ali, zaključila sam ne može
se meriti sa tobom. Ti si najlepše u mom životu.
— Pa kako sada, — upitao je nestrpljivo — očekuješ od mene da mislim na
vožnju dok mi o tome pričaš?
Pružila je ruku i počela da ga miluje po bedru. — Uspećeš ti to, kao i uvek.

33
 by voki

On skoro zastenja od zadovoljstva. Automobil je jurio; pred njima su se

nazirala blještava svetla velikih reklama i podsećala ih da nije daleko do
njihovog strasnog milovanja.
Nisu se potrudili ni da upale svetla. Nisu navukli ni zavese. Bocu vina
odložili su na sto od abonosovog drveta. Put od ulaznih vrata do spavaće sobe,
bio je obeležen raznobojnim delovima odeće.
Puna mesečeva svetlost obasjavala ih je i prevlacila njihova tela zlatnim
sjajem. Nikol se osetila uzbuđenom više nego ikad. Posmatrala je vižljaste
linije njegovog tela, pokrete njegovih mišića i videla kako u njemu raste
uzbuđenje. Način kojim je reagovao na njen dodir uvek je uvećavao njeno
zadovoljstvo. Svest o tome da tako može da ga uzbudi, činila ju je da se oseća
izuzetno prijatno. Uvek se, zaista, izuzetno osećala s Rendom.
Ležao je na leđima i lebdeo na mesečini. Nadvila se nad njega. Njena senka
prekrila je njegovo telo. Raširila je prste na njegovim grudima i osetila njegovu
glatku kožu. Srce mu je lupalo pod njenim dlanom. Rad njenog srca se ubrza.
Rend joj je nežno obuhvatio grudi rukama. Zažmurila je. Blago i lako kružio
je dlanovima, pritiskao joj očvrsle bradavice, milujući joj meku kožu. Udahnula
je duboko. Zatim je usnama protrljao njenu jednu bradavicu, pa drugu.
Izdahnula je vazduh i otvorjila oči. Žućkasta svetlost mesečine bojila je
njegovu smeđu kosu u čisto zlatnu. To je podsetilo Nikol na drevni zlatni idol
kome su se ljudi klanjali iznad svega. Tako se i ona Rendu klanja. Obožava ga.
Pritisnula je poljubac usred njegove svilene kose.
Podigao je glavu. Nemo su se gledali. Oseila je kako ljubav i žudnja rastu i u
njemu. Činilo joj se da su zasenili i sam mesec. Polako je spustila usne na
njegova čarobna usta.
Ljubav im se stopila u strastan poljubac. Nikol steže njegova ramena, a vrelo
m§so skoro joj opeče prste. Dok se strast njihovog poljupca produbljivala,
prstima je milovala njegov vrat i erogene zone iza ušiju. Disanje mu se
ubrzalo,a puls izmakao kontroli. Poljubac joj se pretvorio u trijumfalan osmeh.

34
 by voki

Grozničavo je spuštao ruke niz njena leđa. — Ti si... moja mučiteljka — on

prošapta.
Spustila je poljubac na njegovu bradu i izmakla se njegovom domašaju.
Raširila je ruke, znajući da on upija svaki njen pokret. — Ali ti to voliš dragi —
reče ona sa naglašenom sigurnošću.
— Volim tebe — ispravi je on.
— I voliš kad te ovako milujem. — Upravila se na kolenima. Crni uvojci
poleteše vazduhom kad je zabacila glavu. Čula je kako mu se dah prekida i
oseti opojno zadovoljstvo. Da uzbudi Renda na ovaj način, bacalo ju je u zanos
više od bilo kakvog vina.
Rend se nalakti. Nije rekao ni reč, ali je njegova napeta nepokret-nost
odavala žudnju za njom. Nikol je osetila njegovu strast. Osetila je stezanje u
stomaku,,, navalu krvi i skupljanje mišića. Žudnja ispuni prostor među njima.
Kada je umilno rekao — ,,dođi ovamo" — zaboravila je želju da ga draži, želela
je jedino da bude u njegovom zagrjaju.
Klizeći u njegovo naručje divlje ga je obasipala poljupcima, potpuno se
predajući strasti. Ne razdvajujući se od njenih usana obuhvati joj bokove i
posadi je na krilo, Ruke su mu prelazile preko njene kože, ostavljajući žmarke
za sobom, od njenih čvrstih grudi, preko oblih bokova do vlažnog centra
njenog uživanja. Dodir mu je bio i neuhvatljiv, pun naboja. Znoj im je oblio
tela, a Nikol je drhtala.
Ježila se pri svakom dodiru njegovh usana. Rend je jezikom ocrtavao obrise
njenih grudi. Milovao je rukama njene oble butine. Vrelim telom dovodio ju je
do zamamnog vrhunca. Nije bilo tačke na njenom telu koju ne bi umeo da
zapali, a to svoje saznanje u potpunosti je pri-menjivao. Kad je sklonila
njegove ruke sa sebe, jedva da je još čula njegov teški dah. Osećaji, mnogo jači
od zvuka, obuzimali su je. Nije bila svesna ničega, osim da je on u njoj. Predala
se toj opojnosti..
Lepota noći uvela ih je u čudesnu čaroliju. Svaka nežnost, svaki poljubac,
vodili su ih dubljem ispunjenju. Zajedno su doplovili do vrhunca ekstaze.

35
 by voki

Prešavši vrhunac, Nikol se opustila pod njim. Vrtlog njene strasti se

postepeno stišavao. Vrhom brade trljala mu je grudi. Lupa njegovog srca
bubnjala joj je u ušima. Lizala je znoj sa njegovih mišića.
Provukao je šake kroz njenu razbarušenu kosu. — Učini to još jednom.
— Šta da učinim? Ovo? — Upita ona, palacajući mu jezikom po grudima.
Ćula je njegov uzdah. Uz vragolast smeh, zanjihala je kukovima. — Ili si na ovo
mislio?
— Rekao sam ti da me ne mučiš, — reče on smejući se i dahćući u isti mah.
Naglim pokretom prikova je za krevet.
— Da li znaš šta snađe svaku mučiteljku?
Prekasno je shvatila njegovu nameru. Njen pokušaj da se iskobelja iz tog
zahvata nije imao izgleda na uspeh. Držeći je jednom rukom oko struka,
drugom je počeo da je golica od pazuha do stomaka. Batrgala se i vriskala.
— Rend! Prestani! Molim te prestani!
Čudila se kako su se prsti koji su joj do maločas pričinjavali toliko
zadovoljstva, sada pretvorili u mučitelje. Mrzela je golicanje, a on je to znao.
lako se smejala, nije joj bilo do smeha. Konačno, stisnutih zuba promrmljala je:
— Ako odmah ne prestaneš... podivljaću.
Nasmejao se i sklonio ruke s nje. — Sad znaš šta se događa svakoj
mučiteljki.
— Ćuti, — promuca, glumeći ljutnju.
Ispružio se na leđa, pored nje. Uhvatio ju je za ruku i prepleo prste sa
njenim. Ležali su u tišini, nepomični, gledajući kako meseči-na natapa sobu.
— U pravu si — reče Rend posle nekog vremena. — Noćas je bilo
božanstveno.
— Divan si, znala sam to oduvek. — Reče Nikol.
Dašak vetra uđe kroz prozor. Njegova neočekivana svezi na natera Nikol da
se strese. Rend podiže lagani pokrivač i pokri je.
— Ali ništa se s tobom ne može meriti — reče on tiho. — Volim te, Koli.
Nemoj to nikad da zaboraviš.

36
 by voki

Telom joj prođe još jedan drhtaj. Rend je još više ušuška pod ćebe.
— Hvala ti — odvrati ona.
— Ne mogu da dozvolim da nazebeš — upozori je on.
Bilo joj je jasno da se njena zahvalnost ne odnosi samo na pokrivanje. —
Drago mi je što smo opet bili „Kod Mame".
— Hmm. Meni je posebno drago zbog vina. — Ruka mu je prelazila njeno
bedro. Nikol ju je lagano sklonila.
— Da otvorimo i drugu flašu? — upta on.
— Ti si, Rendele Klark, uvek usmeren na istu stranu.
— Ali draga, moraš priznati da je to prava strana.
Žustro je odbila da to prizna. Odmah je počeo da je ubeđuje. Nije joj bilo do
ubeđivanja. Posle dugog, zanosnog poljupca, zadovoljno je uzdahnula. —
Razmišljala sam — reče ona.
— Nikol, ljubavi, sada nije vreme za razmišljanje.
— Razmišljala sam — nastavila je ne obazirući se na njegove reči — o
našem susretu. Da li se sećaš one žene koja je bila onako ogorčena zbog
otvaranja novih obdaništa? Rekla je da ne gleda baš često naš šou program, pa
ipak bila je uzbuđena zbog tog priloga.
Nikol je dobovala rukama po pokrivaču, što je odavalo njenu nervozu.
— Mi ne ostavljamo ljude ravnodušnim. To je velika moć. Pitam se kakvu
moć tek reporter večernjih vesti ima nad svojom brojnom publikom.
— Pa, onda nemoj da konkurišeš — reče on lakomisleno.
Iznenada, ispuni je izliv besa. Okrenula je glavu prema njemu i odbrusila.
— Shvati me jednom ozbiljno. Moramo da razgovaramo o tome. Zar se to
nismo već dogovorili?
— Naravno da jesmo. Izvini Koli, hteo sam samo da budem duhovit.
Pretpostavljam da je bilo glupo.
— I te kako.
Ispravio se i pogledao je. Lice mu je bilo u tami, pa nije mogla da vidi njegov
zaljubljen izraz, ali njegov glas nije ostavljao mesto sumnji.

37
 by voki

— Nisam hteo da teram šegu s tobom, časti mi. Ali, već sam ti rekao, ne
znam šta očekuješ da čuješ od mene. Sigurno si dosad shvatila da je moc tog
položaja, jedan od razloga što ga želim. Siguran sam da je to jedan od razloga
što ga i ti želiš.

— Verovatno da jeste — nevoljno je priznala. — Ali, mislim da još nisam

potpuno shvatila kolika je ta moć zaista.
— Sve je bolje nego dopustiti da Frenk Volters utiče na nedužnu publiku —
reče Rend otegnuto.
Ovaj put je stegnula šaku u pesnicu i udarila ga u leđa.
— Ne zafrkavaj me, do đavola! Pričaj sa mnom ljudski.
— Pričam, pričam. Čućeš od mene sve što želiš, samo me ne udaraj više.
Ponovo se zavalila u jastuke i ne uspevši da ostane ozbiljna reče:
— Kako to da ne mogu da se razbesnim na tebe? Mislim da je jedno od
pravila poštene borbe — ne zasmejavati protivnika usred okršaja.
Nadneo se nad Nikol.
— Volim da te slušam kako se smeješ, Kol i. Uživam u tome. Zato što te
volim, ljubavi moja, ne želim da se oko bilo čega svađamo. Ako treba da
razgovaramo, razgovaraćemo, ali se nećemo svađati.
Igrala se svilenkastim završecima njegove kose, a zatim je spustila ruke na
njegov potiljak.
— Nismo se mi svađali. Ali sigurno da među nama nešto nije bilo u redu. Šta
se to zbilo, Rend? Zašto nismo razgovarali?
— Možda zbog toga što smo se plašili da i najmanje povredimo jedno drugo.
Možda se svako bojao da sam ne bude povređen.
Ne znam. Znam samo da mi je drago što smo večeras izišli. I jako mi je
drago što si tako istrajna. Ako bilo šta sačuva našu divnu ljubav, biće to tvoja
istrajnost.

38
 by voki

Dah mu je dodirnuo njen obraz, a Njegova vrelina milovala je i ona oseti

potrebu da se privije uz Renda. Obavila je ruke oko njega i tako ga čvrsto
stegla da mu se sa usana oteo laki uzdah.
— Šta god da se desi — reče ona vatreno — ne daj da nas to rastavi, Rende.
Ne daj da nas išta zavadi.
— Ako ... nastaviš da me držiš ... ovakvim stiskom — dahtao je Rend — brzo
ćemo se zavaditi.

4.

— Baš te ne razumem, Nikol. Ni najmanje. Žena treba da podržava muža, a

ne da se trudi da ga nadmaši. Zašto moraš da se takmičiš sa Rendom? —
Ogorčeni Diin glas propratio je i težak uzdah koji zapucketa u slušalici. —
Pretpostavljam da u tome što kažem ne vidiš ništa loše.
— Ne trudim se da prevaziđem Renda — odgovori Nikol, trudeći se da ne
izgubi strpljenje. Mislila je u sebi da je i prirodno to, što je Rendova sestra ne
razume. Ni od svoje porodice nije imala podršku da konkuriše za to mesto.
— Ne znam kako ti zoveš to što pokušavaš da mu preotmeš posao ispred
nosa!
— Ne otimam mu ja ništa ispred nosa. Nije uopšte sigurno da će bilo ko od
nas dobiti taj posao.
— Ali zašto uopšte moraš da pokušavaš? — preseče je Di. Gorčina njenog
glasa mogla se rneriti sa onom koju je Nikol osećala u sebi.
— Supruga treba da ...
— Žena treba da uloži isto onoliko truda i energije u svoju karijeru kao i
muškarac. Rend me razume, a do toga mi je jedino i stalo.

39
 by voki

— Jesi li baš tako sigurna da te razume? To si već jednom rekla kad si odbila
da pođeš zbog posla s njim, ali nikad nisi shvatila koliko je on zbog toga bio
nesrećan.. Oženjen čovek koji živi kao usamljeni neženja!?
Nikol zaškrguta zubima. Osetila je nezadovoljstvo koje je pretila da joj sruši
samokontrolu.
— Žao mi je, ali nemam vremena da sada pričam o tome sa tobom. Treba da
se nađem sa Rendom u studiju, a već kasnim.
— Nisam mislila da se raspravljam s tobom. Samo sam zabrinuta za vas
oboje.
— Znam, Di, znam — reče Nikol dok su joj prsti poigravali na telefonskom
gajtanu, pokušavajući da ubedi sebe kako zaista razume i zna. Završila je
razgovor što je mogla učtivije, spustila slušalicu i ustala. U ušima su joj još
uvek odzvanjale Diine reči— Kad si odbila da pođeš s njim ...
Čak i posle tolikih godina, takva tvrdnja je mogla da je povredi. Uopšte nije
bilo tako; ta odluka da žive odvojeno, bila je obostrana, mada nikog nije u to
mogla da ubedi. Porodica i prijatelji bili su skloni da poveruju kako je ona
zahtevala od Renda da prihvati brak pod njenim uslovima. Sav njen ponos nije
mogao da je sačuva od bola nanetog tim uvredama. Zar niko nije video da je i
ona sve to vreme provela sama? Zar niko nije video kako je teška bila borba za
ostvarenje uspešne karijere i srećnog braka?
A sada se opet ispostavilo da je smatraju za lošu suprugu, za ženu koja ne
brine o životu svog muža. Osetila je bolno stezanje u grudima. Zar nema nikog
ko je na njenoj strani?
O, da je samo bila vidovita. Da je samo mogla da predvidi gužvu koju je
njena odluka izazvala u porodici, Nikol nikad ne bi rekla majci da ona i Rend
imaju nameru da konkurišu za isto mesto u tv--stanici. Ta odluka je izazvala
bujicu noćnih telefonskih poziva: od roditelja, sestara, braće, čak je i njena
tetka Greis zvala iz Nebraske. Svi su hteli isto. Pokroviteljski su je upozoravali
na opasnost (ili u slučaju tetke Greis, nevernost) da se žena takmiči sa svojim

40
 by voki

mužem. U jednom su se svi slagali, a to je bilo da se Nikol povinuje tradicio-

nalnoj ulozi supruge i da joj na prvom mestu bude muževijeva karijera.
Protekle dve nedelje neodoljivo su je podsećale na prve mesece braka, kada
se činilo da svaki, njen ili Rendov, poznanik pokušava da je ubedi da napusti
svoj posao i da mu se pridruži u Dez Moinu. Tada je Rend bio melem za njene
rane, uporno je podržavajući u njenoj odluci da ostane u Kolumbiji. Ovaj ut
njegova podrška je bila slabija, ije ni sama znala koliko joj to nedostaje. On je i
sada ljubazno ali odlučno, svima koji su se mešali, govorio da se to njih ne tiče.
Pa ipak, Nikol se nije mogla otrgnuti osećaju da joj on ne pruža podršku kao
nekad. Sumnjala je da bi i on rado priključio svoj glas porodičnom horu, a ta
sumnja povećala joj je osetljivost na primedbe poput one Dine.
Iz trpezarije se začu otkucaj zidnog časovnika koji je najavljivao nastupanje
novog sata. Zanela se, opsovala i oslobodila prste obmotane telefonskim
gajtanom. Zgrabila je tašnu i pojurila ka vratima. Rend će je sigurno čekati
pitajući se gde je ona, zašto toliko kasni.

Hitajući niz stepenice ka parkingu, bila je ljuta na zaovu koja se meša, a

zatim i na svog odsutnog muža. Zašto i danas mora da radi do kasno u noć? On
je trebalo da razgovara sa Di. Uostalom, ona je njegova sestra. Neka se on s
njima objašnjava.

Neočekivan trzaj preseče joj korak. Tašna joj skliznu s ramena, prosuvši sav
svoj sadržaj na pločnik. Ljutito je gledala u otkinuti kraj kaiša, da bi se zatim
sagnula i rasute stvari potrpala u tašnu. Pod plavkastim svetlom u pokrivenoj
garaži, videia je odbljesak sa polomljenog okruglog ogledalca. Njen bes
dostigao je vrhunac. Samo joj je još to trebalo — sedam godina nesreće.
Kad je kolima izašla na ulicu, već je nesvesno donela odluku da je sve to
Rendelova krivica: njegova krivica, jer je ostao da završi posebnu emisiju
posvećenu teškoćama trgovaca u vezi sa zakonima države Misuri, u kojoj se
nalazi i Sent Luis. Shvatila je u potpunosti njegovo zanimanje za polemiku koja
se vodi oko toga, kao i njegovu želju da emisija bude spremna za prikazivanje

41
 by voki

sledeće nedelje u večernjim vestima. Ali, zar ne shva-ta da joj je potreban kod
kuće?
Jedna misao vrzmala joj se u glavi. Možda je tako nestrpljiv da završi emisiju
da bi povećao svoj ugled autora priloga, da još jednom impresionira publiku, i
što je još važnije, da ostavi utisak na Džoa i Lajonela. Odbacila je tu pomisao,-
uveravajući sebe da je on i pre to radio, da je to deo njegovog posla. Ali, on ne
mora da se dokazuje, ni pred publikom, ni pred upravnim odborom...
Ipak, izgleda da je neuobičajeno nestrpljiv da ova emisija bude prikazana ...
Podneli su molbu zajedno, prethodnog ponedeljka. Lajonel je prihvatio
njihove molbe, progunđavši nešto neodređeno i pokazao da je iznenađen,
pogledavši oštro Renda, pa nju. Drugi u studiju bili su glasniji; Rend i ona su
im svima odgovorili ćutanjem. Uprkos želji drugih da o tome pričaju s njima,
Rend i Nikol samo su retko, a i tada oprezno, prihvatali razgovor, kao da
hodaju po tankom ledu.
Tek posle dve pune nedelje izronio je na površinu prvi sukob. Tokom
jednog reklamnog špota, za vreme njihovog podnevnog programa, Beri je
naslonio svoju vitku figuru na kameru i uzgred primetio da će šou svakako biti
drugačiji bez Renda, kao jednog od voditelja. Nikol se ukoči, a iz ruku joj
iskliznuše papiri koje je držala. Kratko oklevajući, Rend se sagnuo i sa poda
skupio rasute stranice. Pošto ih je predao supruzi, okrenuo se tehničkom
osoblju.
— O, zar znate nešto što ja ne znam? Da li su vam se Džo i Lajonel poverili?
Njegov oštar ton ih je iznenadio. Kao i svi televizijski programi, STL je bio
grupni rad, u kome je svako zavisio od rezultata svakog, da bi posao bio
valjano urađen. Čak i među tehničkim osobljem, gde je uzajamno pomaganje i
drugarstvo bilo normalna stvar, Rendov smiren temperament bio je izuzetno1
prihvaćen. Zbog toga svi koji su čuli njegov glas bili su veoma začuđeni.
Samo Nikol nije reagovala. Bila je zaokupljena rastućim razočaranjem,
stišavajući neprijateljstvo koje je osetila prema svima njima. Bila je šokirana
sopstvenom reakcijom na Berijevu primedbu —osećala se kao da joj se

42
 by voki

tavanica stropoštala na teme, a u stomaku je osetila bolno grčenje. Šta ako, je

Beri stvarno nešto znao? Šta onda?
Beri se vratio za kameru broj dva, osećajući Ijubopitljive poglede na sebi.
Nakašljao se. — Ne, ništa, samo sam pretpostavljao.
— Pogrešno si pretpostavljao - upade Rend, ovoga puta ljubaznije.
— Mnogo ljudi dolazi u obzir za taj posao. Prijave su stigle sa svih strana.
Prerano je za bilo kakve zaključke.
— Kako da ne — promumla Beri.
— Krećemo ponovo — odjeknu nevidljivi, zapovednički glas iz režijske
kabine, a Šarla se odmah nađe između kamera. Pokazala je prstom na Nikol, a
zatim na kameru broj jedan.
Još uvek usplahirena, Nikol je grešila dok je čitala tekst, i dalje pod utiskom
Berijevog komentara. Tek je sad shvatila koliko želi to mesto.
Rend je uskočio sa svojim komentarom, dajući joj vremena da se pribere.
Sve se svršilo za par sekundi, ali su joj misli još uvek bile nesređene, sto je
osećala još od Diinog poziva.
Od svih članova Rendove brojne porodice, u kojoj je on bio četvrto od
petoro dece, Di je bila ta koja je najlakše mogla da izvede Nikol iz takta.
Tvrdoglava i brbljiva, Dina nije nikada oklevala da kaže šta misli i često je
kritikovala Nikol. Nikol nije bila naviknuta da prima takve lekcije. Osam
godina mlađa od svoje braće, Nikol je navikla da bude okružena pažnjom i
ljubavlju. Bile su joj potrebne godine da uvidi da Dinine kritike potiču iz
istinske naklonosti, zbog čega je ipak nisu manje pogađale.
Kad se bila parkirala ispred KSTL-a, Nikol je povratila staloženost. Njeno
poverenje u Renda bilo je toliko, da ga nisu mogli pomutiti rođaci koji se
mešaju, bezrazložne sumnje, čak ni udarci njenom egu. Ma šta se desilo,
prihvatiće to kao pravi sportista, i odlučila je da istraje u tome.
lako su hodnici vrili od uobičajene aktivnosti, sada joj se činilo čudnim što je
tu. Lica koja su prolazila bija su joj skoro nepoznata, jer je to bilo vreme kad
noćna smena preuzima posao.

43
 by voki

One koje je prepoznala, pozdravljala je, a čak je i zastala ispred glavne sale
za sastanke, gde su svetla blještala, glasovi brujali, a mašine kucale. Jedan
službenik je sedeo za kompjuterom, preko koga su mu bila dostupna najnovija
izdanja svih značajnijih svetskih listova. Jedna mašina je upravo izbacivala
najnoviju predsednikovu fotografiju. Dva reportera su se očešala o nju,
izvinjavajući se u prolazu, dok su trčali ka svojim pisaćim mašinama. Prošla je
pored Mek Kola, a zatim nastavila ka svojoj kancelariji. Nije prestajala da se
čudi, kako se sama uklopila u sav taj metež.
lako je već kasnila, potajno se nadala da će sresti Renda pre nego što uđe u
kancelariju, međutim, njega nije bilo ni u uredu. Svetio je obasjavalo papire i
video-kasete na njegovom stolu; preko stolice je bila prebačena kravata a
njegov sako visio je na čiviluku.
Uverivši se da je Rend negde u zgradi, Nikol sede za sto i iskoristi priliku da
se pozabavi zaostalom prepiskom. Bilo je tu pitanja, zahteva, predloga ili samo
zapažanja da je šou dobar. Nikol je želela svima da odgovori, jer je smatrala je
naziva lošom suprugom.

Nagnuo se na njenu stranu i stavio joj dlanove na obraze. — Di je zlatna, ali

ne zna šta to znači biti dobra supruga. Ti si više nego to. To kažem ja i to je
jedino bitno.
Poljubio ju je, upalio motor i krenuo. Nije osećala nikakvu radost zbog
njegove nežnosti. Frenkova ružna optužba, bacila je sve u zasenak. Sedela je
ukočeno, napeto iščekujući da se Rend nasmeje i kaže joj kako su ga Džo i
Lajonel odveli na večeru, iako je on samo nameravao da završi svoj prilog.
Čekala je da kaže kako mu je bila dosadna, ili zanimljiva, ili zabavna ta večera.
Čekala je da makar napomene da je bio na večeri.
Nije ništa spomenuo. Pitao ju je, da li je još neka porodična aždaja suknula
plamen preko telefona. Odgovorila mu je da nije, a on je zatim ispričao
anegdotu o tonskom snimanju iz noćne smene i njegovim uzaludnim
pokušajima da izvede Evu Ber na večeru, i kako se sve to završilo komičnom

44
 by voki

zabunom. Nikol ga je slušala, ne znajući o čemu govori. Polako joj je postajalo

jasno da on nema nameru da spomene večeru. Bila je ošamućena. Jedino što je
mogla da zaključi bilo je da on sve to namerno skriva od nje. Još gore, lagao ju
je zašto mora da ostane u studiju do kasno u noć. Okrenula je glavu na drugu
stranu. U staklu na njenim vratima ogledala su se dva tužna, vlažna oka. Kako
je samo Rend mogao da je laže?
Dok joj je srce usporeno kucalo, krv je buknula u njenjm venama. KoliKO
dugo još misli da je vuče za nos, pitala se. — Uzgred, — ubaci ona kad je
završio priču, — zar nećeš da se zaustaviš da nešto pojedeš?
— Jeo sam, a ti?
Nije verovala da će uspeti da odgovori, zbog bola koji joj je stezao grlo.
Iscedila je samo — Jela sam. — Razmišljala je o njegovim recima. Palo joj je na
pamet kako on priča samo da bi prikrio krivicu, i osetila je kako bol u njoj
raste. Povratak joj se činio vrlo dugačkim dok je razmišljala u mučnoj tišini.
Čim su ušli u stan, okrenula se prema njemu. Za trenutak je posrnula. Crte
umora očitavale su se sa njegovog uskog lica. Njegova inače uredna kosa, nije
ličila na sebe, a bela košulja visila je izgužvana na grudima. Dok je ona
oklevala, Rend je skinuo jaknu i kravatu i prebacio ih preko fotelje. Popravio je
frizuru i usiljeno se nasmejao.
— Kakav naporan dan. Slomljen sam.
Odjednom, nestade njenog saosećanja. Trebalo bi ga tući, po mogućstvu
tiganjem. — Da, privatne večere su zaista iscrpljujuće — sarkastično je
primetila.
Nije se pretvarao da ne razume o čemu se radi, morala je to da prizna. —
Ako misliš na moju večeru sa Džoom i Lajonelom ...
— U pravu si, upravo na nju mislim, — presekla ga je, osećajući to kao
udarac u stomak. Bilo je čudo što je još uvek stojala. Ispravila je ruke i gledala
u njega.
— Teško bi se to moglo nazvati privatnom večerom, — reče on mirno.
— Jeli smo kod Ala, usred večernje gužve.

45
 by voki

Bes je rastao u njoj. Kako može da bude tako miran? Izdao ju je, lagao je, a
sada to jednostavno priznaje! Došlo joj je da ga udari. — Ne tupi — reče ona.
— Samo mi reci zašto si morao da lažeš o tome?
— Nisam te lagao, Nikol. — Gledao je oko sebe kao da je izgubio
orijentaciju. Pomislila je da on odugovlači i optužila ga za to. Uzdahnuo je. —
Dođi ovamo. Sedi uz mene, — nagovarao ju je, seda-jući na sofu.
— Ne sedi mi se, hvala ti. Ti mi kažeš da nije laž, to što mi govoriš da ostaješ
da radiš, a u stvari ideš kod Ala, sa čovekom koji eto, slučajno, odlučuje ko će
dobiti onaj posao?
Ton joj postade oštar. Osetila je to, ali nije mogla da se obuzda. Morala je -
nekako da da sebi od uska.
— Ajde da nešto popijemo. Obično bi takav predlog stišao
njen bes. Obično — da! Ali ovo nije bila obična svađa i Nikol je odbila da
reaguje na uobičajen način. Pljusnula je dlanovima i izjavila, — Ovaj put nećeš
uspeti da me nasmejes Rendele Klark. Ovog puta zadovoljiće me jedino tvoje
objašnjenje.
— Nisam previše ubeđen da će te zadovoljiti moje objašnjenje.
— Pokušaj.
— Lajonel je želeo da porazgovaramo o dokumentarcu povodom
ovogodišnjih izbora. O tome smo razgovarali za vreme večere.
Zelela je da mu veruje. Bilo joj je potrebno da mu veruje. Pplako je prišla i
sela na kraj sofe. Zelela je da oseti dodir Rendelovog kolena. Primetila je da je
jako umoran, po načinu na koji se zavalio u sofu, ali nije reagovala na njegov
poziv. Ovaj put nije želela da mu dozvoli da joj zamaže oči nežnosti ma i
milovanjem. Ovog puta odgovoriće samo na razumno objašnjenje i iskreno
izvinjenje. Očajnički je žudela da čuje i jedno i drugo.
— Zašto mi nisi govorio o tome? — pitala je molećivim glasom.
— Znao sam da ćeš sve pogrešno da shvatiš, — reče on, i to je dovede do
besa.

46
 by voki

— Ti se radije služiš lukavstvom, da se izvučeš iz kuće i sretneš sa Džoom i

Lajonelom, a da ja o tome ništa ne znam, zar ne? Nisi mislio o tome kako ću ja
ovo da shvatim? E, pa da ti kažem kako sam ovo shvatila. Meni se čini da si se s
njima sastao da razgovaraš o upražnjenom mestu, a da ja o tome ništa ne
saznam.
— Nisu mi dali taj posao — poče on i zaćuta kad je ona skočila na noge.
— Nije mi do tog posla! Ne radi se o tome Rend! Stvar je u tome što mi nisi
spomenuo takozvani dokumentarac i što si namerno pokušao da sakriješ od
mene tvoj sastanak sa Džoom i Lajonelom. Tvoje laganje i izvlačenje...
— Neiskren, prepreden, dvoličan, — ubaci on odobravajući.
— Samo se ti izmotavaj. Uopšte nije smešno.
— Možda nije smešno, ali ti svakako jesi. Trebalo bi da vidiš kako si
pocrvenala u licu. Samo čekam kad će da ti krene para iz ušiju.
Kara je skoro i krenula. Nikol je znala da bes može da zaslepi čove-ka, ali
nikad ranije nije to iskusila. Stisnula je zube tako da je pomislila da će joj se
vilica raspasti, samo da ne bi viknula na njega. Osećala se prevarenom i
povređenom, a to se i videlo u njenom krutom držanju.
— Ozbiljna sam Rend. Ovo je ozbiljno. Ne okrivljujem te, što nisi izneo
smeće. Okrivljujem te zbog toga što mi se nisi poverio.
— Zar negde piše da treba da poveravamo jedno drugom svaku sitnicu koju
nameravamo da učinimo?

Ignorisala je njegov smirujući osmeh. — Uzgred, kad si planirao da mi se

poveriš? Možda onda kad bi se objavilo da ćeš zameniti Kreiga? Ili uopšte ne
bi?
Rend je ustao. — Slušaj, premoren sam i ne mogu da te više ubeđujem, da
govorim istinu. Rekao sam ti već da smo govorili samo o dokumentarcu i ni o
čem drugo. Lajonel je znao da bih ja tako nešto želeo da snimim, pa je prvo
meni ponudio. Džo je pošao s nama jer je bio gladan, a žena mu je u poseti

47
 by voki

ćerci u Ter Otu. Možeš to da prihvatiš i pođeš sa mnom u krevet, ili da ostaneš
tu i pušiš se od besa. Odluči sama.
Malo je pričekao, a zatim se okrenuo i uputio niz predsoblje. Ona je još
oklevala, a onda ugasila svetio i pošla za njim. — A, šta je s našim pravilom? —
upitala je ona kad je ušla u spavaću sobu.
Zastao je dok je nameštao krevet i poaledao je preko ramena u nju. — Sta s
tim?
— Zar se nismo dogovorili da ne ležerno dok ne raščistimo svaki problem?
— Mislim da smo to pitanje raščistili.
Stegnula je šake u pesnice, — Ništa nismo raščistili i ti to znaš.
— Tražila si objašnjenje i ja sam ti ga dao. Ne mogu da ti pomognem, ako ti
to nije dovoljno.
Ovaj hladni tuđinac nije njen Rend. To je neki neznanac koji stoji pored
njenog kreveta i govori joj kako ne može da joj pomogne. Kako ona da
razgovara sa strancem? Duboko je udahnula. — Nisam nesrećna zbog
objašnjenja, nego zbog tebe. Ne razumem zašto si čitavu stvar krio od mene.
Nisam načisto da li da ti verujem ili ne.
Na usnama mu se pojavi žalostan osmeh. — Da mi veruješ medena, rekao
bih ti ali bi ti verovatno i tada u to pusumnjala. Priznajem da sam pogrešio što
ti nisam rekao za večeru sa Lajonelom, ali nisam to učinio sa zadnjim
namerama. Bilo je to zato da ne bi mislila ovo, što sada misliš. Čak i da sam ti
rekao za večeru, ti bi nastavila da sumnjaš. Poznajem tvoju sumnjičavost,
znam sta ona može da izazove, pa sam mislio da nas oboje poštedim svađe.
Pogrešio sam.
Polako, skoro nevoljno, popusti stisak njenih pesnica. Skrenula je pogled od
moći njegovog varljivog osmeha. Nije želela da popusti. Jos uvek nije znala šta
da misli. Sve joj je to mirisalo na prevaru. Pa ipak, Rend je dosad nikad nije
slagao. Nije mogla da pređe preko toga, jer joj se činilo da je poluistina gora od
laži. Igrala se s naborima na džemperu i osećala se bedno.

48
 by voki

Rend je završio sa nameštanjem kreveta. Skinuo je odeću i pažljivo je složio

preko stolice od mahagonija, koju mu je poklonila za Božić. Ovaj jednostavni
postupak ispuni je tugom. Činilo joj se da ga gleda kroz umanjujuće staklo; lik
je bio iskrivljen. Izgledao joj je nekako nepovratno daleko. Legao je u postelju i
proteglio se, koža mu je sijala pod prigušenom svetlošću lampe. Telo mu je
bilo kao izliveno od mišića, oličenje muškošti. Upitao je, — Dolaziš?
Mehanički je počela da se svlači. Raskopčala je džemper, a zatim je pustila
suknju da sklizne na pod. Začudilo ju je kako mirno uzima vešalicu, kači
suknju, a zatim vraća vešalicu u orman. Kao da je sve u najboljem redu. A u
stvari ništa nije u redu. Srce u grudima kucalo je nepravilno. Disala je otežano,
kao da joj je grlo zapušeno. Konačno, svaka sekunda povećavala je jaz između
njih.
Dok je oblačila tanku, providnu spavaćicu, osećala je na sebi njegov pogled.
Taj pogled ju je činio ranjivom. Za uzvrat, podstakla je u sebi tinjajuće
neprijateljstvo. Zašto bi se samo ona osećala tužno i bespomoćno? On je
napravio grešku. On je bio taj koji je krio tajnu, taj koji joj je rekao da ne mari
za njeno nezadovoljstvo. Pravedni gnev ispunio ju je. Kad je legla pored njega,
samo je odbojno izustila, — Nemoj noćas ništa da očekuješ. —
— I ne očekujem — reče on.
— Dobro — odgovori ona i okrenu mu leđa.
Krevet se blago pomerio kad je Rend pružio ruku da isključi lampu, koja je
stajala uz uzglavlje. Tama uze Nikol u svoje okrilje, ali, joj ne donese toplinu.
Led joj je tekao žilama, a srce joj se pretvorilo u kamen. Čekala je da Rend
nešto kaže, da se izvini, da poljupcem ili dodirom zatraži oproštaj. Umesto
toga, noć je bivala hladnija, časovi duži, a tišina sve teža.
— Izvini, — reče Nikol učtivo, pošto se očešala o Renda dok je uzimala fen.
On je isključio apjat za brijanje i sklonio se u stranu. Iznenadna tišina
ispunila je kupatilo. Izgledalo je da se mala prostorija toliko smanjila, da među
njima nije ostalo više od jednog santi metra prostora. — Da li ti treba
ogledalo? — upitao je on, oponašajući njen učtiv ton.

49
 by voki

— Ne hvala. Biće dobro i ono u spavaćoj sobi. — Zgrabila je fen i prosto

utekla. Čak joj se i taj kratki razgovor činio mučnim; nije znala kako će izdržati
ceo dan pored njega.
Kad je završila sa sušenjem kose i sređivanjem frizure, činilo joj se da je u
pravu što nije oprostila Rendu, jer je on nije ni molio za oproštaj. Nije se
izvinio, nije čak ni hteo da razgovara o tome. Prekršio je njihov sporazum da
ne završe dan a da ne raščiste svaki međusobni nesporazum. Tokom
beskrajno duge i nemirne noći, neprekidno je sebe uveravala da se ne radi o
povodu za tu večeru; to je bilo svejedno. Bolelo ju je to što je Rend ceo događaj
prećutao.
A sada, naravno, tu je i bol zbog suviše učtivog obraćanja:
Ušao je u sobu samo sa peškirom, obmotanim oko svojih bokova. Upotrebila
je svu svoju snagu volje da mu se ne baci u naručje i ne zaplače. Podsećala je
sebe na to da je on sve ovo i počeo, da on sada treba da načini prvi korak.
Okrenula mu je leđa dok se oblačila. Ogrnula je belu haljinu sa grimiznim
pojasom i izvukla iz ormara crvenu, strukiranu jaknu, sve vreme se trudeći da
ne čuje šuškanje donjeg veša, pad peškira na pod i zvuk patent zatvarača.
Sačekala je da on ode do ogledala i veže kravatu, pa da uzme svoje cipele iz
ormara. Miris njegovog dezodoransa, nije joj prijao ovog jutra. Odjurila je u
kuhinju, sa crvenim papučama na nogama.
Miris sveže kafe ispunio je kuhinju. Obično bi ova aroma pokrenula Nikol, a
pogled na bakarno posuđe i hromirane delove pokućstva bi je konačno
rasanio. Danas su joj čula bila suviše otupela da bi bilo šta od toga osetila.

Nije uživala čak ni u šarama duginih boja, po zidovima. Zraci sunca koji su
se probijali kroz zastore budili su joj sećanja na lepše dane. Gledala je sovu
koju je dobila od Renda zato što se, kako on reče, „mudro udala", za njega,
videla je perunike, čija ga je boja podsećala na njene oči, a zatim crvene i
zelene kugle od stakla, koje joj je poklonio za trideseti rođendan sa rečima
„Bićeš mlada onoliko koliko se budeš osećala mladom".

50
 by voki

Uspomene su bile suviše bolne.

Uskoro joj se Rend pridružio. Stajali su uz sudoperu dok su sa vitaminskim
pilulama pili sok od grejpfruta. Razapeta između snažne želje i povređenog
ega, Nikol se kolebala da li da prva progovori ili da nastavi sa ćutanjem.
Duboko u sebi gajila je nadu da će on konačno priznati da je pogrešio i poljubi-
ti je za oproštaj. Ali, minuti su se redali u tišini jedan za drugim. Sa svakim
proteklim, jaz između njih se produbljivao.
— Spremna? — reče on konačno.
Spustila je solju sa nepopijenom kafom. — Da, — odgovori ona. Ovaj jedini
slog, zvučao je hladno i odsečno. Videla je svoje lice u tosteru, uzela tašnu i
krenula za njim. Došla je do zaključka da ova mučna situacija ne može dugo da
potraje. Ne liči na Renda da bude tako rezervisan. Uskoro će biti raspoložen za
razgovor, bila je sigurna u to.
Osmeh koji su razmenili bio je topao i prijateljski, a kratki dodir njihovih
ruku odavao je ljubav.
— Ovo je Rendel Klark — i — A ovo je Nikol Klark —
— Hvala što ste bili s nama —
— Želimo vam prijatno popodne. —
Svetla u studiju počela su da se gase. Sarla je klimnula glavom i skinula
slušalice sa svoje kose, boje cimeta. Ted i Beri su isključivali kamere. Nikol je
skinula mikrofon sa revera svoje muslinske jakne i ustala. Popravila je haljinu
i zavrnuta rukave na jakni. Nadala se da niko ne primećuje njene nespretne
pokrete. Još uvek je drhtala od dodira Rendovih prstiju ...
Mislila je da ga poznaje. Saznanje da se prevarila, ispunilo ju je gorčinom.
Mislila je — ne, znala je — da će se on vragolasto nasmešiti i privoleti je da
prihvati njegovo izvinjenje. Mislila je o raspravi protekle noći kao o nečemu
što se neće više ponoviti. Pa ipak, i druga noć prošla je u hladnom ćutanju, a
otapanje nije bilo ni na pomolu.

51
 by voki

Sedeći pored nje, Rend je ispijao koka-kolu iz limenke. Ne obraćajući pažnju

na njega, prošla je pored kamermana i prišla redu stolica na drugom kraju
studija.
— Da li vam se dopao šou, gospođo Šenli? — Upitala je sredovečnu ženu
koja je tu sedela. Kao reklamu za predstojeći festival ručnog rada, gospoda
Šenli je prikazala svoje umeće u šivenju. Posle svog nastupa, pratila je pro-
gram do kraja.
— Kako da nije, — reče, vidno uzbuđena ukazanom pažnjom.
— Bilo mi je tako zabavno. Uživala sam. Vi i gospodin Klark ste savršen par.
Nikol je osetila ruku na svom struku. — Svakako da jesmo — reče Rend.
— Bila mi je čast da budem u vaše^m programu, — izusti gospođa Šenli u
jednom dahu.
Rend se nasmešio. Nikol je znala da se on smeši zbog ženinog ozarenog lica.
Poželela je zbog toga, da mu zabije lakat u rebra. Pred kamerama i pred
drugima izdašno je delio osmehe, ali njoj, njoj nije mogao da uputi ni jedan
ljubazan pogled.
— Ne bi nam uspeo šou bez gostiju kao što ste Vi, — reče on sa šarmom od
koga se Nikol gadio te večeri.
— Ma ne, vas dvoje činite-šou ovako zanimljivim. Zaista, dirljivo je videti
takvu ljubav. —
— Hvala Vam — ubaci Nikol hitro. Nije to mogla više da izdrži. Izvukla se iz
Rendovog lakog stiska i uzela gošću za ruku. — Da Vas ispratim do izlaza? —
Preskačući debele, crne kablove, prošli su pored jedne zamračene
prostorije. — Da li se ovde snimaju večernje vesti? — Raspitivala se gospođa
Šenli. Nikol je potvrdila, što je izazvalo pravu bujicu komentara njene gošće.
Nikol se nije potrudila da zaustavi tu bujicu; samo bi povremeno ubacila —
Hmm, — ili — Zaista? — Jedva da je uopšte slušala. Pitala se zašto je Rend
ispoljio taj mali izliv nežnosti. Zbog publike, ili zbog nje?
Kad su stigli do recepcije, Nikol se oprostila od gošće, a zatim joj se Džini
javila. — Vas dvoje ste bili sjajni danas, reče žena sa recepcije, pokazujući na

52
 by voki

ekran televizora, ugrađenog u zid, pored njenog stola. — Kao i uvek, — dodala
je.
— Hvala, — kazala je Nikol mehanički. Da je Rendu bilo samo upola tako
loše kao njoj, u ova dva dana, sigurno bi se potrudio da nešto popravi. Sigurno
ne bi mogao da podnese pomisao na još jednu takvu noć. Sigurno bi... a onda
shvati da Džini ponovo nešto
govori.
— Reci mi kako uspevate da održite idilu tako dugo, — Džini je zavidljivo
uzdahnula. — Koliko ste već dugo u braku? —
— Sest godina, — odgovori Nikol olovnim glasom. — Pa, skoro šest. Biće
šest ovoga leta. —
— Mora da je divno. Posle dve godine, moj Bili jedva da me i pogleda, a
kamoli s takvom ljubavlju. —
Nesvesna ironija Džininih reči, zarivala joj se u srce. U očima drugih Rend se
s ljubavlju ophodio prema njoj, ali iz njenog ugla, bila je to samo maska,
majstorska gluma. Nada koja se javila posle njegovih reči, upućenih gospođi
Šenli, da su oni idealan par, naprasno je zamrla. Naravno, to je učinio da bi
ostavio utisak na druge. Prošle noći nije bilo zaljubljenih pogleda, niti nežnih
dodira. Van scene, među njima sada je postojala samo ledena tišina.

53
 by voki

Sve njene najcrnje slutnje, obistinile su se u dva protekla, sumorna dana. Na

poslu je izveštačeno uljudan razgovor premošćivao jaz među njima, ali bio je
to viseći most koji se njihao pod naletima vetra. Koliko će vremena proći, dok
užad ne popuste?
Po ko zna koji put pitala se kako se sve to, dovraga, desilo. Po ko zna koji
put, odgovora nije bilo. Znala je da će, što ova mora bude duže trajala,
posledice biti teže. Videla je kako se sve više i više udaljavaju jedno od drugog,
ali nije mogla da se odupre struji. Pošto je uvek Rend bio taj koji je popuštao i
smirivao situaciju, očekivala je da i ovoga puta inicijativa potekne od njega.
Činjenice da Rend nije priznao svoju grešku i da je uporno D ćutao, nisu joj
dozvoljavale da učini prvi korak. Pa ipak, želela je samo da pročisti vazduh
između njih, da razmrsi čvor.

Da joj se samo izvinio te prve noći. Da su samo razgovarali o tome prošlog

jutra. Da se samo taj prokleti posao nije isprečio između njih. Usporavala je
korake dok se približavala kancelariji. Život joj se činio prepun nekih ,,da samo
..."
Hamburger i pomfrit, kao i limenka kole, čekali su je na njenom stolu.
Ponovo je u njoj oživela nada, da bi se odmah zatim raspršila, kad je Rend
progovorio hladnim, dalekim glasom kojim joj se obraćao u poslednja dva
dana. — Ako ne želiš hamburger, evo ti sendvič sa šunkom, a ja ću uzeti to
tvoje. —
— Biće dobar i hamburger, — odgovori ona hladno. I to je kraj razgovora
idealnog para, mislila je u sebi dok je uzimala svoj prvi pomfrit. Možda i jesmo
savršeni pred javnošću. U privatnom životu, sva njihova nesavršenost izbijala
je na površinu. Zamišljeno je žvakala pomfrit. Osećala je jedino ukus soli. Nisu
uvek bili ovako nesavršeni.

54
 by voki

U prošlosti, oni su bili tako savršen par, da nije mogla ni da poželi nešto
bolje. Liznula je so sa usana i odlučila. Ne može više ovako. Ne može to više da
podnese. Nije bitno da li je u pravu ili ne. Radi se o njihovoj budućnosti.
Naglo se okrenula u stolici i rekla, — Rend moramo da razgovaramo. —
Bezdan između njih, skoro da se s mogao videti. Podigao je glavu, g
pogledao je. U očima mu se pojavi nešto između zabrinutosti i ljubopitljivosti.
— A o čemu to? — — O nama. Mislim da ... —
— Izvinjavam se što vam prekidam obed, — rekla je Eva Ber,stojeći na
vratima, — ali Lav te traži, Rendel. Trebaš mu odmah.
Šta je bilo u vašem današnjem programu? —
On sleže ramenima, odloži sendvič i obrisa prste o salvet. — Kao da se tu
može nešto propustiti: Uzbuđenja nisu baš česta na STL-u. —
Stolica se zaljulja kad je ustao. Zastao je na trenutak i pogledao svoju
suprugu. Osmehnuo joj se osmehom za kojim je čeznula. — Zapamti šta si
htela da mi kažeš. Gledaću da se ne zadržim dugo. Nadam se da me Lav neće
smazati za ručak. —
Eva se sklonila da ga propusti, a zatim uđe i nasloni se na sto. — Šta se
dešavalo u vašem šou? —
— Ništa. Uvek ista pesma. —
— Da nije Rend uvredio nekog gosta? — Zvučala je razočarano, ali iza
stakala njenih naočara, oči su joj se smešile.
— Nije. Bio je to šou kao i svaki drugi. — Glas joj je bio utučen; oči su joj bile
bez sjaja. Da li je to sudbina poslala Evu da prekine njen razgovor sa Rendom?
Ni u svojim najstrašnijim mislima, nije mogla da predvidi da će se ovako
nešto desiti. Uvek su lako nalazili zajednički jezik. Dosad joj je uvek poveravao
svoje misli. Sada, jedva da je i provodio nešto vremena sa njom. Čak ni
suparništvo oko položaja nije moglo da bude objašnjenje za razdor među
njima. Već su se jednom sukobili oko karijere i zajedno su to i prebrodili.
Ali tada, progovorio je jedan glas u njoj, Rend je želeo njen uspeh isto koliko
i ona sama. Ovog puta međutim, nije mogao da priželjkuje njen uspeh. Ako ona

55
 by voki

uspe, on bi ostao kraktih rukava. Ovog puta nisu bili u istom timu i to ih je
razdvajalo.
— Ne liči na Renda da nekoga vređa. Pa ipak, Lajonel je bio grub više nego
obično. Da li smem da se poslužim? — upita Eva dok je uzimala pomfrit iz
kesice. — Priča se da će Džo da objavi nešto. Misliš li da... —
— Nemam vremena da se bavim tračevima! Moram da radim! — Uzviknula
je Nikol takvom silinom, da su u odeljenju do njenog, sve mašine prestale da
kucaju. Mogla je da zamisli čuđenje na licu Daga Simsa. Kad su mašine počele
ponovo da kucaju, izvinila se Evi za svoj ispad.
— Sve je u redu. — Evi ie pošlo za rukom da ostavi utisak Kako joj oprašta
od srca. — Nije trebalo da se mešam u ono što me se ne tiče. Znaš kako je, to je
profesionalna deformacija svih reportera. Mislila sam da Džoova odluka i
Lajonelov poziv Rend u imaju neke veze. —
I Nikol je pomislila isto, ali nije htela to da prizna. Umesto toga, rekla je kako
je prerano očekivati od Džoa da donese odluku i vratila se jelu, bez mnogo
apetita. Eva je otišla do svog stola. Nikol je čula razgovor i znala je da Eva
objašnjava Dagu šta se dogodilo. Oni će to, bez sumnje, pripisati, njenoj
profesionalnoj ljubomori. Želi taj posao, to se ne može poreći. Nije mogla da
porekne ni da je pogađa što svi Renda smatraju favoritom. Znala je da je dobra
novinarka. Znala je da zaslužuje to mesto isto koliko i on. Kad bi bila potpuno
iskrena prema sebi, morala bi da prizna da i ljubomora doprinosi njenoj
nesreći.
Pokušavala je da se seti nekog od njihovih programa, zbog koga bi Lajonel
pozvao Renda na razgovor. Bilo joj je začuđujuće teško da se seti bilo kog
programa koji su zajedno uradili, lako bi obično sa pažnjom pripremala svaki
prilog ili program, od trenutka kad bi to bilo emotivno, ona bi ga zaboravila.
Posle svih ovih godina, sve je to bila stvar rutine. Prilog bi joj ostao u sećanju,
samo zbog nekog izuzetnog gosta, ili zbog neke zanimljive teme. Nije mogla da
se seti ničeg iz njihovog programa što bi navelo Lajonela da zbog toga

56
 by voki

razgovara sa Rendelom. Zaključila je da je tema razgovora nešto drugo, a ne

„Podne sa STL-om."
Naravno, ta ju je misao razočarala, lako je rekla da je suviše rano za odluku,
nije ni za trenutak vero-vala u to. Bila je sigurna da može da bude reči samo o
upražnjenom mestu Kreiga Mek-Kola. Povratio joj se sav bol koji joj je Rend
naneo svojom prevarom, pojačan neslaganjem između njih, i bila je zahvalna
Evi za pravovremeni prekid. Nije imala zbog čega da mu se izvinjava.
Kad se Rend vratio, pravila se da ga ne primećuje. To je bilo izuzetno teško,
s obzirom da je stajao iza nje i igrao se čupercima njene, kose. Osećala je miris
njegovog dezodoransa. Toplina njegovog tela, grejala joj je leđa, a moć njego-
vog prisustva, slamala joj je otpor.
— Pre nego što sam krenuo, htela si nešto da mi kažeš. O čemu se radilo? —
Provukao joj je prste kroz kosu, okrznuvši joj potiljak. Podiđoše joj žmarci i
izmaknu se van njegovog domašaja. Nije mogla sebi da dopusti da je na ovaj
način uzbudi. Imala je puno pravo da prvo dobije njegovo izvinjenje. — Ništa,
— reče neiskreno. — Zbog čega te je Lajonel zvao? Da li je bio uzbuđen zbog
nečega?

Posmatrao ju je jedan trenutak, pre nego što joj je odgovorio. — Nije bio
uzbuđen. Znaš kakav je kad je uzbuđen. —
— Pa šta je hteo? — upita ona, proklinjući ga što je tera da nastavi sa
zapitkivanjem. Nije želela da ga moli da joj kaže kako je dobio mesto.,,
— Želeo je samo da mi kaže kako su „od gore" dali zeleno svetlo za moj
dokumentarac. Treba da mu podnesem predlog cene koštanja i da mu kažem
koliko mi ljudi treba. —
Nije mogla da susretne njegov pogled. To nije bilo ni potrebno, mogla je da
oseti njegov intenzitet.
— Želeo bih da mi pomogneš u tome, ako imaš vremena, — reče on.
— Razmisliću o tome, — odgovori ona tiho.

57
 by voki

Seo je na stolicu pored nje i primorao ju je da ga pogleda. Skoro da nije

mogla da ga prepozna. Lice mu je bilo hladno i napregnuto. Da se radilo o
nekom drugom, mislila bi da će svakog časa eksplodirati u besu. Ali Rend nije
tako lako gubio dobro raspoloženje ... Ili možda jeste?
Jeste. — Ovo bi trebalo da te ubedi da sam ti govorio istinu o večeri, — reče
on oštro. — Ono što me boli je to što treba da te ubeđujem. Moja reč, trebalo bi
da ti bude sasvim dovoljna. —
— To nije fer! — Viknula je Nikol jetkim glasom. — Namerno si prećutkivao
sastanak sa Lajone-lom. Sta je trebalo da mislim o tome, pošto si se sastao sa
njim i sa generalnim menadžerom, a da mi o tome nisi ništa rekao? Veru-jem ti
ja za priču o dokumentarcu. Radi se o drugoj laži.
— Druga laž? —
Na trenutak je izgledalo kao da bi je rado udavio golim šakama. Prešla je
jezikom preko usana i odjednom joj se učini da bi trebalo da mu se izvini.
Jedno od njih dvoje je moralo to da učini, a po izrazu Rendovog lica, videlo se
da to ovoga puta neće biti on. Zaustila je da kaže nešto.
— Imamo sreće. Evo ljudi koje tražimo, — prenu ih prodoran mlad glas.
Okrenuše se oboje da bi na vratima spazili nasmejano lice. U žutim
pantaionama i zelenoj, kariranoj jakni, Marvin Džed je mogao da zaseni bilo
koje svetio u studiju. Odela su bila Marvinov način da se istakne, a u svakom
drugom pogledu, njegova pojava prolazila je ne-primećena. Lice mu je bilo
prijatno, gusta crna kosa kratko podšišana, a njegov glas prigušeno-monoton.
Uprkos tome, ili baš zahvaljujući tome, najčešće se pojavljivao na reklamama
KSTL-a. Zdepast stranac, stajao je pored Marvina, gledajući ih neodlučno.
Marvin je to primetio i načinio umirujući gest rukom. — Rende! Nikol! Želim
da vam predstavim gospodina Harolda Vestermana. Hari je vlasnik poznatog
lanca prodavnica nameštaja „Vesterman" širom grada i drago mi je da vam
saopštim da se pridružio onima čije reklame idu preko kanala sedam. Kao što
znate Hari, Klarkovi su domaćini našeg programa „Podne sa STL-m. —

58
 by voki

Nikol se nasmešila osmehom tipa „Drago mi je što vas vidim". Rend je ustao
i rukovao se sa gospodinom Vestermanom.
— Baš sam pokazivao Hariju stanicu, — objašnjavao je Marv, — ali mislim
da biste vas dvoje mogli bolje da mi objasnite kako se pravi šou poput vašeg.
— Biće mi drago, — reče Rend.
— Iako ovde pišemo scenario, prava aktivnost se odvija u studiu, pa
predlažem da krenemo odatle. Hoćemo li?— Šarm, Rendovog osmeha preneo
je i na Nikol, da bi joj on zatim pružio ruku.
Zurila je u njegovu šaku. Poznavala je glatku čvrstinu tog dlana, tih dugih
prstiju. Poznavala je zadovoljstvo koje ta šaka može da pruži. Znala je sve to i
uzdčhnula je u sebi.
Nestrpljivo je mrdao prstima. Pružila mu je ruku, ustajući. Obišli su prvo
kontrolnu sobu, sa zidom od televizijskih ekrana, brojnim telefonima i
mnoštvom osvetljenih dugmadi. Kasnije, u studiu, stiskao joj je ruku i
poigravao se njenim prstima. Ljubazno je pokazivao, slobodnom rukom
uređaje i kamere gospodinu Vestermanu, objašnjavajući njihovu funkciju.
Nikol se pitala sve vreme, da li stisak ruke odražava ono što Rend misli, ili je to
samo deo predstave. Da li se on trudi da očuva sliku bračne sreće ili da sačuva,
samu bračnu sreću?
Kad su napuštali studio, Harold je zamolio da mu daju autogram.
— Za moju ženu, — objasni on snebivajući se, a oni razmeniše poglede
razumevanja. Već danima Nikol nije osetila takvu bliskost sa Rendom. U njoj
se podigao veliki talas nade. Rastao je, dok se razumevanje u njegovim očima
pretvaralo u naklonost.
Pošto se potpisala, pogledala je na sat i uzviknula. — Žao mi je, ali moram
da vas napustim. Moram da snimim još neke priloge. Drago mi je što smo se
upoznali gospodine Vesterman. — Okrenula se prema Rendu i izrekla
pogledom i osmehom sve ono što nije mogla tog trenutka, rečima. — Vidimo
se kod kuće čim priča o Mami bude u kameri.
— Misliš, na traci, zar ne? — Šalio se on.

59
 by voki

Nasmejala se zadovoljno. Činilo joj se da je od njegovog poslednjeg

zadirkivanja prošao čitav vek, a ovo je bila njihova interna šala. Posle one noći
kod Mame, odlučila je da snimi prilog za svoju emisiju o noćnom životu u
gradu. Rend se tome odlučno protivio. — To će upropastiti draž tog mesta, —
reče on. — Privućiće pomodare i turiste, pa će uskoro Mama da promeni
izgled svog lokala, tako da se neće razlikovati od drugih. —
— Pesimisto! — Smejala se. — Mislim da će „Kod Mame" uvek biti
jedinstveno mesto. A moraš da priznaš da je veoma prijatno, intervju sa
Mamom će biti strašan. —
— Videćeš šta sam ti rekao, — reče on proročanskim glasom, a ona se
ponovo nasmeja.
Odobrovoljena ovom prijatnom uspomenom, Nikol je uzela tašnu i notes, a
zatim pošla da okupi svoju ekipu. Ted i ton-majstor čekali su na nju, okruženi
gomilom pikavaca i hrpom praznih kesica od slatkiša. Zamolila ih je da je
sačekaju napolju, dok popravi šminku.
Odraz koji je videla u ogledalu, kao da je pripadao nekoj nepoznatoj ženi.
Tamni podočnjaci naglašavali su bledilo lica, pokazujući koliki je danak od nje
uzeo sukob sa Rendom.
Zatvorila je oči i uživala je pri sećanju na dodir Rendovih prstiju. Uveravala
je sebe u to da je rana zaceljena i zamišljala kako će lepa biti predstojeća noć,
njegov čudesan poljubac, dodir i toplina ljubavi. Podiđoše je ugodni žmarci.
Otvorila je oči i videla je u njima novi sjaj.

Završila je sa puderisanjem lica i izašla. Dok je išla parkingom, odjednom je

začula škripu guma iza sebe. Odskočila je u stranu i opsovala. Proklela je još
jedanput kada se automobil zaustavio. Poslednja stvar koju bi sada poželela,
bilo je „prijateljsko ćaskanje" sa Frenkom Voltersom.
— Zdravo, — pozdravio je dok je ona pokušavala da prođe pored njegovog
automobila.
— Zdravo Frenk, i do viđenja, Frenk. —

60
 by voki

Frenk je vozio polako, pored nje, nalaktivši se na prozor. — Moram da ti

priznam da si pravi sportista. —
— Hvala, — reče ona bez zastajkivanja. Brojala je koliko je još kola stajalo
ispred kombija sa ekipom. Još deset, devet, suviše. Trudila se da ne misli o
Frenkovim upadicama.
— Treba imati mnogo sportskog duha da čovek podnese prijavu, znajući da
neće biti ni uzeta u obzir, — nastavio je Frenk.
Zaustavila se. Nije to želela, ali kao da su joj noge same stale. I automobil je
stao. Frenk je isturio glavu kroz prozor. Od tamnih stakala njegovih naočara,
odbijali su se sunčevi zraci i Nikol je videla svoj ljutiti odraz u njima.
— Pretpostavljam da ti je Rend rekao da nema izgleda da angažuju ženu.
Kreig mi je to natuknuo, a reče mi i da Rend zna za to od samog početka.
Naravno, kad sam ga upitao, Rend je to porekao. Čak je poricao i da je na
večeri sa Džoom i Lajonelom pričao o tom poslu, ali to sam i očekivao. —
Razgovarali su povodom izbora filmova i o njegovom dokumentarcu —
odgovori ona mehanički. — Rend treba da bude autor.
— Kako da ne!? —
lako je sebi govorila da se ne obazire na to što Frenk govori, preplavili su je
bes, bol i mnoštvo drugih osećanja. Poželela je, najviše od svega, da smrvi
Frenka zajedno sa njegovim sportskim kolima. Umesto toga, naterala je sebe
da krene napred. — Laku noć Frenk, — reče ona, smatrajući da je razgovor
završen.
— Čudi me da tako sposobna žena, kao što je Eva, nije konkurisala. Mora da
je znala... —
— Imam posla, — prekide ga oštro i ubrza hod. Činilo joj se da joj je
potrebna večnost da dođe do kombija. Sela je do vozača i tresnula vratima, sa
željom da tresak izbriše i Frenka i njegove reči iz njene glave. Bolje da ga nije
ni slušala. Taj čovek je prava zvečarka. Njegov otrov deluje trenutno, a ona ne
zna protivotrov.

61
 by voki

Počele su da je obuzimaju nove sumnje. Da li se ona bori protiv vetrenjača?

Da li joj zaista nisu ni pogledali molbu? Ako je to istina, da li Rend zna za to?
Da li on zna, a ćuti? Da li je to još jedna tajna koju on čuva da bi je „poštedeo"?
Objasnila je Tedu kuda da vozi, a kad su stigli kod Mame, posao je obavila
kao pravi profesionalac. Snimila je dvominutni prilog — Mama je bio divan,
kao što je i znala da će biti — ali Nikol nije uživala u svemu tome. Frenkov
otrov se kroz vene proširio do srca.
Kad su je dovezli do njene zgrade, polako se popela uz stepenice. Odlučila je
da izbaci Frenkove reči iz glave. Nije joj bilo bitno da li govori istinu ili ne.
Ništa nije važno osim da ponovo uspostavi bračnu harmoniju.
Činilo joj se da i Rend tako misli. Kad je ušla, njegov pozdrav ju je podsetio
na prve dane braka, kada su zbog stalne razdvojenosti, u svaki susret unosili
sav žar svoje ljubavi. Suknja joj se zalepršala kad ju je podigao sa zemlje.
— Zdravo dušo, — mrmljao je on, pritiskajući joj usne na sjajnu, crnu kosu.
— Kako je bilo? —
— Da li je tačno da nisu ni mislili da angažuju ženu za taj posao? —
Ujela se za usnu, ali bilo je kasno. I pored sve njene" rešenosti da o tome ne
ovori, pitanje je samo prešlo preko njenih usana. Sada više nije mogla da ga
povuče.
Polako ju je spustio na zemlju i skinuo ruke sa njenog struka. — Gde si to
čula? —
— Od Frenka Voltersa.
— I ti mu veruješ?
— Ne. Zato te i pitam.
— Po čemu misliš da sam ja to znao?
Oborila je pogled. Stiskala je notes takvom silinom, da su joj prsti pobeleli.
— Jesi li znao?
Lupa njenog srca, činila joj se jačom od zvuka uključenog televizora.
Sekunde su prolazile mučno i sporo. Najzad, morala je da ga pogleda, a tada se

62
 by voki

pokajala što je to učinila. Nestalo je ljubavi u njegovom pogledu, lice mu se

pretvorilo u kamen. Kad je progovorio, glas mu je bio leden.
— Već drugi put, danas, budiš u meni želju da te udavim. —
— Ali, da li si... —
— Ne govori to Nikol, — prekinuo ju je. — Ako sumnjaš da ti ne bih rekao
da sam to znao, ne želim uopšte da razgovaram o tome. —
Sve njene narasle emocije, slile su se u gnevnu eksploziju. — Kako da znam
šta bi ti uradio? Ti više ne ličiš na sebe! Ne razgovaraš sa mnom, ne poveravaš
mi se, smucaš se naokolo... —
— Čini mi se da smo iscrpli tu temu. Objasnio sam ti sve.
— Ti to zoveš objašnjenjem? Prerasla sam tu priču „Sve sam to zbog tebe
učinio."
— Ako misliš da mi time celog života trljaš nos, prevarila si se. Ne želim to
ni sada da slušam. — Okrenuo se na petama i otišao u trpezariju.
Gledajući pored njegovog ramena, videla je vinske čaše i svece, kao i
postavljen sto. — Hteo si da me zavedeš, zar ne? — Upitala je zajedljivo, dok je
išla za njim. — Da li si tako mislio da mi olakšaš razočarenje?
Zaustavio se iznenada, tako da je naletela na njega. Brzo se okrenuo, a ona je
odskočila u stranu. Odmeravao ju je od glave do pete, dok je ona besno
stiskala zube.
— U stvari, — otezao je on, — da oboje sebi nešto olakšamo. Da li si
zainteresovana? —
Ljutito je frknula. — Ne s tobom. S tobom nikako!
Trgnuo se, ali se odmah povratio. — To mi potpuno odgovara. U stvari,
poštedeću te u potpunosti svog prisustva. Spavaću na sofi.
— Dobro. Odlično. Ništa me ne bi obradovalo više od toga. Biću srećna ako
mogu da ti pomognem.
— Ne moraš zbog toga toliko da se deranžiraš.
— Neka, biće mi zadovoljstvo.

63
 by voki

Rame uz rame, odmarširali su do ormana. Rend je uzeo ćebe i posteljinu i

gurnuo ih Nikol u naručje. Okrenula se, procedila psovku i oštrim korakom
otišla u dnevnu sobu. Zbacila je jastučiće sa sofe, a zatim počela da je razvlači,
da bi namestila za spavanje.

— Mislio sam da se dame ne služe takvim rečnikom, — rekao je Rend kad se

pojavio iza nje, sa nekoliko jastuka u rukama.
— Da li će ti to biti dovoljno? Možda će ti trebati još koji jastuk, — skresala
mu je ona. — U principu, smatra se da je jedan sasvim dovoljan.
Spustio je jastuke na fotelju. — Ko mi to kaže. Ja barem ne nosim sa sobom
satensko jastuče, kud god krenem. Kao da si za njega vezana pupčanom
vrpcom.
Ošinula ga je pogledom. — Bolje spavam na njemu.
— A ja bolje spavam kad ih ima više.
— Zar ti je žao? — Upita on tiho.
Njegov tihi glas, skoro šapat, smirio je njeno naraslo uzbuđenje. Stajala je
nepomično; napetost je popuštala. Kosa mu je bila razbarušena, uzano lice
pomalo iznureno. U difuznoj svetlosti, njegova polo košulja, krem boje,
presijavala se. Ovo je Rendel Klark, koga samo ona zna. Nije to onaj
nepogrešivi domaćin STL-ovog programa, niti energični reporter aktuelnih
priloga. To je njen Rend. Njen muž, čovek koga voli.
— Da, — šaputala je.
— I meni je. —
Tišina ispuni sobu. Pojačala je tanku nit razumevanja i ljubavi koja ih je
sada spajala. Sada im je svađa izgledala smešno. Kao da bi Rend ikada spavao
na sofi! Čak i u dve poslednje noći, ležao je pored nje u krevetu. Jednom
rukom, Nikol je još uvek držala prekrivač. Ispustila ga je uzdahnuvši. — Ovo
je bila prilično glupava svađa, zar ne? — Bila je ovo prilično glupava s
nedelja.

64
 by voki

Njegov pokajnički osmeh, stegao joj je srce.byvoki Oborila je pogled, želela

je da on skoči preko kreveta i da je uzme u naručje. Zelela je da je ljubi
nesputanom strašću, da mu se preda svom snagom svog bića, a da patnja i bol
nestanu u ljubavnom vihoru.
Umesto toga, Rend ispusti jastuk i upita je da li je jela. Misleći da je svejedno
da li ce ikad više jesti, odgovorila mu je da nije. Kao da je prošla večnost pre
nego što je upitao, — Jesi li gladna ili bi u krevet? —
— U krevet, — reče ona i poče da čeka ne usuđujući se da diše.
Pružio je ruku preko sofe i uhvatio je njen dlan. Pogledala ga je. Osmeh mu
je ublažio tvrde crte lica. — I ja bih, — reče on i uze je u naručje.

6.

Madrac se ugibao pod njihovom težinom. Pali su zajedno, ispreple-tanih

udova i za trenutak oklevali, obasjani blagom svetlošću.
Tada Rendove usne utonuše u crnu kosu, a njegove ruke stizale su da
pokriju svaku tačku na njenom telu. Od ramena, preko leđa, do bokova i nogu,
njegove ruke su neumorno tražile, zahtevale i davale. Vrela i neodložna čežnja,
ispunjavala ju je posle svakog njegovog dodira. Drhtala je. Dok su joj se nokti
zari val i u njegova leđa, pomamno je ljubila njegovobyvoki uvo, vrat, obraz. Usne
su im se spojile u vatrenom poljupcu.
Negde duboko u sebi, po udarcima bila i treperenju nerava, Nikol je
prepoznala nailazak eksplozije strasti. Shvatila je da je to mahnit pokušaj da se
sruše sve barijereizmeđu njih. Predala mu se punog srca.
Nestrpljivo ga je vukla za košulju. Zavukao je ruke pod njenu muslinsku
jaknu i klizio dlanovima po njenim leđima. Našao je patent zatvarač na haljini;
zvuk otvaranja nadjačao je njihovo disanje. Uzdisala je pod tim prstima što su
joj palili leđa.

65
 by voki

Potreba da bude deo njega, da premosti jaz među njima, gonila ju je na

žurbu. Odgurnula ga je enrgičnim pokretom. Pogledao je u nju zbunjeno, zatim
shvati da ona želi da se što pre otrese jakne. U očima mu se obnovila želja i
ustajući poče da svlači svoju košulju.
Odeća je letela u svim pravcima. Njena haljina, odlebdela je na pod. Čarape i
donji veš ležali su na gomili, pored njegovih izbledelih farmerki i njene haljine
na pruge. Oslobođena svih stega, Nikol je legla na leđa i pruzla ruke ka njemu.
On je legao preko nje, pritiska-jući joj grudi svojim telom, utisku-jući bedra
među njena. Ona je za to vreme neprestano gladila poznate obrise, čvrstu kožu
njegovih grudi, njegov mišićav stomak, snažne noge. Kao da nije sebe mogla da
ubedi da je on stvaran. To je bio on, u njenom zagrljaju, ljubio ju je, voleo ju je,
ali uteha koju je priželjkivala, nije još stizala.
Nestrpljenje da dođe do željenog zadovoljenja, savladalo ju je potpuno.
Zarila mu je prste u leđa. Podigla je bokove prema njemu i izvila se. — Sada,
molim te, sada, — preklinjala je.
Poslušao ju je, mada nije bila sasvim spremna, lako je htela, nije mogla da
spreči bolno stenjanje. Odvojio se od nje.
— Ne prekidaj, molim te, —
šaputala je.
— Nisi još spremna. Ne želim da te povredim. —
— Sada Rend, želim te. — Možda nije mogao da oseti pravu prirodu njene
žudnje. Možda nije mogao da oseti neizdrživu žurbu da se spoji s njim, da
obnovi bračnu vezu spajanjem njihovih tela. Pošto je on nastavio da okleva,
obujmila ga je nogama i preuzela inicijativu.
Čekao je još samo trenutak, a zatim je bio njen, potpuno njen.
Kriknula je, ali nije znala da li zbog bola ili od zadovoljstva. To joj nije ni bilo
važno. Bitno je bilo jedino ostvarenje njihovog jedinstva. Biti deo Renda, biti
deo njega, osećati ga kao deo sebe, to je bilo važno. Molila se da ljubav koja ih
povezuje bude čvršća. Tela su im se pomerala u strastvenom grču.

66
 by voki

Znoj mu je natapao kosu, grudi, leđa. Njegov dah, prljio je njen obraz. Mišići
su mu se napinjali, a telo mu se stezalo. Pokreti su mu bivali sve sporiji, da bi
na kraju zamrli, a on je i dalje ležao preko nje.
Preko njegovog ramena, Nikol je gledala kako se zlatni krug svetlosti širi po
tavanici.
Rend podiže glavu. Pramenovi boje ćilimara, zasijali su u njegovoj kosi.
— Žao mi je Koli. Da li sam te mnogo povredio? —
Crna kosa rasu se jastukom, kad je odrečno zamahnula glavom. To stvarno
nije bila laž. Telesni bol je iščilio. Bol koji je sama izazvala u svojoj duši, rušio
se takođe. Iščekivanja se, uostalom, obično završavaju razočaranjem.
Prstima je zamišljeno prelazio « preko prekrivača, da bi zatim rekao, — Nije
ti bilo lepo?

— To nije istina, — rekla je.

— Da si me samo pustila .
— Rend, dragi, želela sam te. Nisi ti kriv ako sam te požurivala. U svakom
slučaju, uživala sam. Zaista.
Skliznuo je sa nje. To joj je teško palo. Zadrhtala je. Turobna usamljenost,
nagrizala joj je dušu.
Nevidljiva barijera, jos uvek je čvrsto stajala između njih. Njihova ljubav nije
bila sposobna da je prevaziđe.
Stresla se. Rend se uspravio i pokrio je, a zatim ustao iz kreveta. Stavio je
ćebe preko prekrivača. Pošao je da ugasi svetio. Obradovala se mraku. Njegovi
koraci su se sve slabije čuli dok se udaljavao; Nikol se uspravi uspaničeno.
Sta on to radi? Da li se sprema da nekud ode. Krv joj jurnu kroz vene, a puls
joj je odjekivao u ušima. Sedela je obuzeta strahom, čekajući da joj kaže kako
je napušta. Sa svakim od njegovih koraka, strah joj se povećavao.
Osetila je da joj je nešto meko palo u krilo. Napipala je svoj satenski jastuk
dok se on vraćao u krevet. Čkiljila je kroz tamu, nesposobna da razazna išta,
osim njegove siluete. Jedva da je videla ruku kad ju je ispružio ka njoj.

67
 by voki

Privukao je u zagrljaj, privili su se jedno uz drugo. — Lepo sanjaj, —

prošapta on.
Postojano kucanje njegovog srca, pružilo joj je onu untehu koju nisu mogli
njegovi vatreni poljupci. Promeškoljila se u njegovom umirujućem zagrljaju.
— Hvala ti, — prošaputala je treperavim glasom.
— Spavaj sada. —
Dok se poslušno privijala uz njega, ponadala se da je razdor među njima
postojao samo u njenoj uobrazilji.
Probudila se sa osećanjem praznine u sebi. I ne pogledavši, znala je da je već
ustao. Nedostajala joj je toplina Kpju je davalo njegovo prisustvo. Činilo joj se
da je krevet suviše veliki.
Praznina u njoj, ispuni se sećanjima na proteklu noć. Srce joj je bolno tuklo
u grudima, dok je slušala zujanje aparata za brijanje i pljuskanje vode. Zurila je
u tavanicu i zamišljala Rendove pokrete, način na koji drži glavu dok se brije,
način na koji prebacuje težinu dok se pere. Slika je bila skoro opipljiva.
Sklopila je oči, ali slika je ostala.
Još juče, činilo joj se da će sve biti u redu posle noći provedene u njegovom
zagrljaju.
Noćas je otkrila koliko je pogrešila. Prisećala se kako je još do skora
smatrala da je krevet jedino mesto gde je uvek sve u redu među njima. Sada je
znala da nema zaklona pred pukotinom koja ih razdvaja.
Nada da je sve to samo njena uobrazilja, nestala je sa dolaskom novog dana.
Od istine se ne može pobeći. Barijera se uzdizala, čak suviše stvarna.
Oboje su bili ambiciozni, željni da se dokopaju vrha u svojoj profesiji; oboje
su se mnogo spremali i teško radili, ne bi li uspeli kao televizijski izveštači.
Bilo je prirodno da oboje žarko žele mesto u večernjim vestima. Međutim, bilo
je mesta samo za jedno od njih. Svejedno koliko su želeli da bude drugačije, to
rivalstvo odrazilo se i na njihovu vezu. Protekle nedelje su to potvrdile.
Nije ih razdvajalo samo rivalstvo. Stvarni problem, bile su posledice tog
rivalstva.

68
 by voki

Strah joj se uvlačio pod kožu. Volela je Renda, ali plašila se da njena ljubav
nije dovoljno jaka da izbriše bol koji bi osetila kad bi on bio primljen. Zaista
nije znala kako da izađe nakraj s tim. Pitala se, takođe, kakva bi bila njegova
reakcija kad bi ona bila izabrana, i pomislila je da on ništa lakše ne bi podneo
poraz od voljene osobe. Ispuni je tuga. Šta će s njima biti?
Kad se Rend vratio iz kupatila, ustala je i otišla pravo pod tuš. Pošto se
okupala, osušila i napuderisala, obukla je kućnu haljinu od puplina, jarko žute
boje, za koju se nadala da će joj doneti dobro raspoloženje. Ako je ikad bio
potreban podsticaj njenom elanu, bilo je to sada. Gledala se u ogledalu, da bi
ustanovila da haljina ništa ne menja. Ispustila je težak uzdah kad je krenula u
kuhinju.
Rend se naslonio na zid, u svom odelu boje škriljca, koje je isticalo njegovu
mišićavu pojavu. To je bilo njeno omiljeno odelo, pa ipak ovog puta ono je u
njoj izazvalo zle slutnje.
— Nije baš neki veseo dan, — reče on, pružajući joj vitamine i čašu soka.
Poslušno je iskapila sok i pogledala kroz prozor. Oblaci su se nadvili nad
zemljom, stvarajući siv pokrivač koji guši dnevno svetio. Sivo nebo,
odgovaralo je njenom raspoloženju. — Izgleda da se sprema oluja.
— U pravu si.
Usiljenost njegovog glasa, privukla joj je pažnju. Polako je skrenula pogled s
prozora na njega.
Uzbudilo je saznanje da je rezervisan prema njoj. Pitala se da li i Rend oseća
jaz među njima.
Ledenim prstima, obuhvatila je solju kafe i posmatrala paru koja se diže.
Mnoštvo misli, rojilo joj se u glavi. Kako da mu kaže koliko ga voli, koliko joj
bola zadaje njihov konflikt, kako očajnički želi da ublaži njegovu patnju?
— Još uvek nešto ne valja, zar ne? — upitala je.
— Da. —
— Nadala sam se, mislila sam da će prošle noći... — zamucala je, da bi zatim
zaćutala.

69
 by voki

Zurio je u svoju solju, a zatim je podigao pogled ka njoj. — I ja sam.

— Volim te, Rend. — Nije znala šta još da kaže.
— Znaš da i ja tebe volim, — reče on i ućuta. Videla je senku nesreće na
njegovom licu i stomak je počeo da joj se grči, — Ali, sama ljubav ne rešava
probleme. Moraćemo da se dogovorimo, ako želimo da ostanemo zajedno, da
održimo naš brak.
Osetila je vrelinu kafe u grlu. Nije je peklo. Kao da joj je njegov glas umrtvio
čula. Njegove reči zvučale su joj strašno. U glavi joj je odjekivalo „Gotovo je,
sve je gotovo." Zamišljeno je spustila solju na sto i zamišljeno rekla — Ne
vidim šta možemo da učinimo. Dok u KSTL-u ne odluče, ruke vu nam vezane.
Možda ni tada nećemo moći ništa da učinimo, pomislila je.
Rend je nervozno drmao nogom i gledao kroz prozor. — Znam da smo se
složili da ovo ne srne da ugrozi harmoniju našeg braka, ali nismo znali kakva
nas iskušenja iščekuju. Moraš da priznaš, Nikol, pritisak je bio strašan.
Pogledao je u nju. Klimnula je glavom. Strah zagospodari njenim srcem. Nije
želela da zna, ali je morala da pita. — Šta hoćeš da kažeš?

— Jedno od nas dvoje mora da povuče prijavu.

Sedela je ukočeno, krutog i neo-setljivog tela. — Mislim da od jednog od nas
dvoje, podrazumevaš mene.
Da li je taj nadmeni glas bio njen? Taj glas, zvučao je tuđe.
— Bilo bi logično da ti...
— Logično? zašto? Zbog toga što sam ja supruga, mala žena koja treba da
podržava svog muža?
— Za početak, to i nije tako loš razlog, — odreza on.
— Bilo bi lepo kad bi za promenu bila na mojoj strani.
Bio je za nju potpuni stranac. Nije poznavala ovog čoveka, koji je gledao s
takvom zlovoljom. Trudeći se da sačuva pribranost, reče, — To nije fer Rendel,
ti to znaš.

70
 by voki

— Nije fer zbog toga što se radije takmičiš sa mnom, nego što se trudiš da
očuvaš naš brak.
Srce joj je tako žestoko tuklo.da nije znala hoće li moći da progovori. Uspela
je da izbaci iz sebe, — Šta si ti radio? Slušao Di i ostatak porodice kako
prosipaju mudrost?
— Valjda u toj mudrosti ima i zrno istine?
— Šta to treba da znači?
— Možda bi koji put trebalo i da ih poslušaš. Možda treba da razmisliš o
tome šta to treba da znači, biti supruga. Kad bi to učinila, povukla bi svoju
molbu.
— Kako to možeš da tražiš od mene? — Viknula je, udarivši pesnicom po
stolu. — Šta je s mojom karijerom? Oduvek si govorio da želiš da stignem do
vrha, a sada, kad smo se našli u takvoj situaciji, ti želiš da budeš taj koji će se
popeti na vrh. Izgleda da moja i karijera nije ni upola tako važna kao tvoja.
— Dovraga, Nikol, više sam godina od tebe u ovom poslu, valjda ja treba da
dobijem to mesto.
— I ja zaslužujem tu priliku. Samo zato što nemam tvoje iskustvo.
— Kažem ti da povučeš prijavu, ako me voliš, — ubaci on oštro.
Gledala ga je s nevericom, otvorenih ustiju. Nije verovala u ono što je
upravo čula. Mora da ju je zaglušila lupa sopstvenih srca. — Da li je to
zapovest? — Upita ga vatreno.
— Volim te toliko da sam već odustao od jednog perspektivnog mesta, samo
da bih bio s tobom — reče on za uzvrat.
— Ali, ti nećeš to isto zbog mene da učiniš. To mi dovoljno govori o tvojoj
ljubavi.
Nije više morala da brine o srcu koje je strašno tuklo. Srce joj je sada
zastalo, za trenutak.
— Ako možeš da se setiš, — reče ona s ledenim mirom, — nikada nisam od
tebe tražila tu veliku žrtvu. U stvari, pokušala sam da te od toga odgovorim. Da
sam znala da ćeš mi to kasnije prebacivati, nikad ne bih dozvolila da zbog

71
 by voki

mene to učiniš. Možda smo mogli sve ovo da izbegnemo, da smo se tada
razišli.
Energičnim pokretom, prosuo je ostatak kafe u.sudoperu. — Možda, —
odgovori on osorno i uputi se prema vratima.
Kad je pošla za njim, on je već izašao iz stana, zalupi vši vrata za sobom.
Otrčala je do prozora, samo da bi videla kako se on udaljava velikom brzinom,
na motoru. Gledala je za njim, sve dok njegov crni šlem nije nestao u daljini.
Naslonila je čelo na prozorsko okno i pitala se šta li je samo učinila.
Nada da je njegov gnev stišala vožnja do Tv-stanice, raspršila se čim je i
sama stigla tamo. Ušla je u kancelariju, a on je odmah izašao. Nije se ništa
promenilo, tokom čitavog jutra. Kad je morao da podnosi njeno prisustvo, nije
je čak ni gledao. Gledao je kroz nju. Bol koji je zbog toga osećala, bio je
neočekivano jak. Nije verovala da nešto može da boli više od njegovih Ijutitih
reči, ali je otrkila da njegovo ćutanje pogađa još više. Najgore od svega bilo je
što nije znala šta da čini. U proteklih šest godina braka, imali su već dosta
svađa, ali nijedna nije bila tako ozbiljna. Rend je i ranije gubio živce — retko,
ali se to ipak dešavalo — ali nikada nije bio ovako ljut. Nije bio od onih koje
ljutnja drži. Ili, bar, ranije nije tako bilo. Očigledno se promenio.
Okolnosti se menjaju, asa njima i ljudi. Jedna od tajni uspesnog braka je u
međusobnom i stalnom prilagođavanju. Do sada je Nikol u tome uspevala.
Rend i ona su se menjali, to je istina, ali tako da ih je svaka godina sve više
zbližavala. Po prvi put, promena ih je razdvajala, a to ju je uplašilo.
Nije imala vremena da razmišlja o tome, pa ipak i sama pomisao na to da
ona i Rend pred kamerama moraju da glume idealan par, bila joj je mučna. Ali,
predstava se mora održati.
Vozeći se sama ka mestu snimanja, Nikol je bila ophrvana mislima; ljutnja,
bol koji joj je nagrizao dušu i mučna briga da joj više neće oprostiti, rojile su joj
se po glavi. Odjednom, bes u njoj, pretvorio se u potrebu da joj bude
oprošteno. On je krivac, jer traži, ne, on zahteva, da ona povuče prijavu. Bol u
njoj se pojačao, briga obnovila tako unedogled.

72
 by voki

Automobili TV-ekipe, bili su parkirani blizu ulaza. Iz jednog kombija štrcala

je antena, dok su iz ostalih kola virili debeli kablovi. Otpozdravila je
tehničarima, pored kojih je prošla.
Ušla je u probni centar za javno snimanje. Tu je već sve bilo spremno za
snimanje. Stolice od pruća bile su postavljene blizu ukrasnog rastinja, s druge
strane nalazila se postavljena bina za regtajm-orkestar koji je trebalo da
nastupi u emisiji. Osam reflektora osvetljavalo je scenu. Beri i Ted stajali su,
naslonjeni na kamere, dok je Šarla proveravala scenario za emisiju. Prostor
oko scene bio je ispunjen radoznalcima.
Nikol je sve ovo obuhvatila jednim pogledom. Renda nije bilo nigde u blizini.
Svalila se u stolicu i izvadila ogledalo i pribor za šminku iz svoje torbice.
Puderom je omekšavala crte lica i ublažavala ljubičaste podočnjake. I pored
toga, njeno lice je ostalo bledo. Nezadovoljna svojim izgledom, nervozno je
frknula i sklopila ogledalo žustrim pokretom. Potrpala je pribor u torbu i
odložila je na sto.
Na sredini stola, bila je postavljena važna sa cvećem, a cveća je bilo i ispred
stola, što je dorpinosi-lo da ambijent bude zaista prijatan. Nikol se odsutno
poigravala laticom žute orhideje i napregnuto je posmatrala ljude na
pokretnim stepenicama, druge kako ulaze i izlaze iz prodavnica u celoj zgradi,
lako Renda nije videla, nije se uzbuđivala. On će se pojaviti na vreme jer je
pravi profesionalac i neće dopustiti da se njegov privatni život umeša u posao.
Dok je razmišljao o tome, čula je uzdahe žena iz publike. Znala je ko stiže.
Zadubila se u žute i ružičaste spise na svom stolu. Rend je seo u stolicu pored
njene. Krajičkom oka videla je rukav njegovog sakoa, boje škriljca. Gorela je od
želje da mu kaže koliko ga voli.

— Bolje bi bilo da pričvrstiš mikrofon, — reče on pošto je pričvrstio svoj na

plavo-belu kravatu.
— Ti ćeš da mi kažeš šta treba da radim, — odbrusi mu ona. Nije u stvari to
želela da kaže, ali bilo je prekasno. Upali su u novu svađu.

73
 by voki

— Uradi to onda, — reče on, a ona je poželela da mu kaže — Kad budem

spremna, staviću ga.
Jedna mlada majka zamolila je da ih zajedno fotografišu. Rend pogleda u
Sari u. Ona mu pokaza da je do početka emitovanja ostalo još dva minuta.
Zatim pogleda u Nikol, a ona klimnu glavom. — Naravno, — reče ženj, koja je
već držala aparat. Nasmešili su se, što se Nikol činilo kao najobičnija ironija.
Zena je napravila dva snimka, zahvalila se i dodala kako su zaista divan par.
— To ti tako misliš, — reče Rend sebi u bradu.
Nikol je to čula i zabolelo je, iako je mislila kao i on. Pričvrstila je mikrofon
na svoju žutu haljinu, rstima koji su se tresli. Kad je arla rekla da se pripreme,
Nikol se uspravila u stolici, odlučna da mu pokaže šta zna i ume. Počeli su i ona
je vedro rekla —Dobar dan i dobro došli u „Podne sa KSTL-om". Gledajući u
crveno svetlo kamere dva, Nikol se instinktivno nasmešila. — Ja sam Nikol
Klark. Nalazim se u prodajnom centru „Ozark", a sa nama su i mnogobrojni
gledaoci.
Šarla rukama pozove publiku, a kao odgovor razleže se aplauz, s Niko od
tih ljudi nije znao šta se krije iza osmeha, koji je Nikol upućivala Rendu, kad je
rekla — Očekujemo dobru zabavu, za koju će se postarati članovi ansambla
„Sent Luis regtajm", a koji će nas obavestiti o nacionalnom festivalu regtajma i
tradicionalnog džeza, koji uskoro treba da se održi. — Ućutala je. Rend je
nastavio recima
— Isto tako, pokazaćemo vam i neka zanimljiva izletnička mesta u okolini. A
sada, pogledajmo vesti.
Naizmenično su čitali vesti, presecani svakog minuta reklamnim porukama.
Za vreme jedne od reklama, Rend prosikta — Šta si to kog đavola uradila?
— Najavila program, — odgovori ona ukočeno. Borila se da potisne osećaj
krivice zbog svog neodgovornog postupka.
Nasmejao se publici i prošaputao tako da je samo ona mogla čuti.
— Trebalo je da ja najavim program.

74
 by voki

— Nemoj da misliš da nisam primetila da uvek ti najavljuješ program, —

prekide ga ona, mašući rukom publici. Osmeh joj je bio okamenjen na licu.
— Učinila si to bez reči upozorenja. Gospode, mogao bih da ti slomim vrat
zbog toga.
— Izvinite što vam skrećem pažnju, — reče Šarla, stojeći van vidokruga
kamere, — ali prema mom scenariu Rend je trebalo da pročita najavu. Šta to
bi?
— Izvini Šarla, — uskoči Rend pre nego što je Nikol uspela da išta kaže. —
Mislio sam da promenim raspored.
Dok je stavljala slušalice na uši, Šarla sarkastično reče: „Ako imate na
repertoaru još neko malo iznenađenje, molim vas, učinite mi uslugu i
zaboravite ga."
— Neće više biti iznenađenja, — obećao je Rend.
— Dobro, — reče Šarla i zauze mesto iza kamera.
— Nisi morao da me braniš, — odreza Nikol Ijutito, jer je bila sigurna da je
on to uradio da bi je naljutio.
— Nisam te branio. Ako sam išta branio, bio je to profesionalni nivo ovog
šoua. Od svih detinjastih, amaterskih... — Evo nas opet u „Podnevu sa STL-
om". — Njegov siguran i poslovni ton, zamenio je osoran glas kojim se njoj
obraćao.
— Danas vam se javljamo iz prodajnog centra „Ozark" ...
Pročitao je sportske rezultate, a ona vremensku prognozu. Predstavio je
zatim, autora knjige o izletištima u, i oko Sent Luisa, a Nikol ga je intervjuisala
sa uobičajenom neusiljenošću. — Hvala vam što ste došli, — završavala je ona
razgovor. — A sada, vreme je za reklame.
Na Šarlin znak, publika je ponovo počela da tapše. Dok se na ekranima
prikazivao spot o hrani za pse, Rend se blago nagnuo u stranu i tiho primetio,
— Bio je to amaterski i detinjast trik, draga moja.
Nasmešila mu se, klimnuvši glavom i pomogla njihovom gostu da skine
mikrofon.

75
 by voki

Gost je otišao, a Nikol je sklanjala spise sa stola. — Jadno, je jedina reč

kojom mogu da opišem tvoje ponašanje, — rece ona još uvek nasmejana. —
Da ne spominjem podmuklost i lažljivost. Osim toga — Evo nas opet zajedno ...
Posle njenog uvoda, Rend je intervjuisao vođu regtajm ansambla o
predstojećem festivalu. Nikol ga je gledala i kajala se u sebi. Nije trebalo da se
posluži takvim trikom; on je u pravu, to je zaista bilo
amaterski od nje. Njen bes od ranije, nije bio opravdanje za takav postupak.
Prikazala se u lošem svetlu. Ceo dan, sve sami promašaji. Poželela je da, može
da počne sve od početka. Želela je da može da izbriše njihovu svađu u kuhinji.
Dok se toga prisećala, jasno joj se pojavilo i Rendovo „Ako me voliš, povuci
prijavu". I bes joj se opet vratio punom silinom.
— Posle ove reklame, čućemo malo regtajma, — reče Rend. Kad se zavalio u
stoiicu da predahne, Nikol poče — Otkud ti ideja da mi govoriš šta da radim.
Nisam ja pas. Ne pokoravam se naređenjima.
On joj uputi zbunjen pogled i ona shvati da on ne razume da ona misli na
svađu u kuhinji. Znala je da je nerazumna, ali inije se ni trudila da to spreči.
Gde to piše, pitala se u sebi, da mora sve vreme da bude razumna?
— Ne nameravam da se povučem. Bolje da to prihvatiš, — dobaci mu.
Ispod maske na njegovom licu, nije se moglo nazreti šta misli. — Sve što
radiš, tvoja je stvar, — reče on hladno. Neznatno se okrenuo u stolici, taman
dovoljno da je ne gleda, a da to drugi ne primete.
Ponovo su bili u programu i posle kratkog uvoda, orkestar je počeo da svira
diksilend. Nikol se zavalio u stolicu i zagledala u svirača na bendžu, trudeći se
da ne primećuje Rendovo prisustvo. To je, naravno, bilo nemoguće. Samo je o
njemu mislila.
Rekao joj je da je voli, pa ipak je postavio zahtev, koji je pre ličio na
ultimatum. To nije bilo pošteno, nije ličilo na Renda i nije znala šta da uradi.
Frenk je rekao kako je zanimljivo do koje mere ambicija može da preobrazi
čoveka. I Rend je samo čovek. Ili je on možda od uvek takav, a tek ga je sada
prozrela.

76
 by voki

Iz njene sete, izroni sada jedno sećanje. Bio je to dan kada je ledeni vetar
rasturao lišće na sve strane, oblio joj obraze rumenilom i njenu kosu divlje
razbarušio. U Rendovom zagrljaju, oslonjena o njega, lakše je podnosila tugu
što ju je ophrvala na sahrani njene babe. Nežno joj je trljao suze i ćutke je
stajao, pun razumevanja za njen bol. Reči utehe joj ništa ne bi pomogle; Znao
je da joj treba podrška i razumevanje. Tada je mislila da bi život bez njega bio
nepodnošljiv.
To je bio pravi Rendel, bez koga bi bilo nezamislivo živeti. Ona voli Renda.
On je rekao da i on nju voli. Gde je onda ta njihova ljubav?
Ljutine je nestalo, ostali su samo bol i tuga. Bilo joj je žao što njih dvoje
moraju jedno drugo da ranjavaju. Sad joj se činilo da se bez potrebe ranjavaju.
Međusobne optužbe neće resiti problem. Ako to njemu nije jasno, neće se ni
ona ponižavati da mu dokaže.
Do kraja programa, oboje su se uzdržali od privatnih komentara. Međutim,
čim su završili, lupila ga je po ramenu. Pogledao ju je ratoborno. — Da te
odvezem do stanice? — Upitala je ona, trudeći se da poziv bude što ljubazniji.
Pogledao je u pravcu Teda i Berija, koji su pakovali opremu. — Ne hvala,
vratiću se s njima.
Veći deo publike se razišao, ali par radoznalaca se zadržalo tu. Nikol je
shvatila da vreme i mesto nisu podesni za razgovor. — U redu, vidimo se
kasnije.
— Možda se danas neću vraćati u stanicu, — reče on.
— Oh. Onda se vidimo kod kuće. Da spremim večeru?
— Nemoj.
— U redu. — Skinula je mikrofon sa kragne njene haljine. Nije gledala u
Renda, dok je govorila, jer joj je tako bilo lakše da sačuva kontrolu. Bila joj je
potrebna sva snaga volje, da ne pokaže koliko u duši pati.
— Zdravo momci, — reče ona naizgled veselo i iziđe iz zgrade.

77
 by voki

7.

Nikol je shvatila da nastavak svađe neće ništa resiti, mnogo pre nego što je
čula zvuk Rendovog motora. Kao što je on i rekao, tako grubo ovog jutra,
postoji samo jedno pravo rešenje. Neko od njih dvoje mora da se povuče iz
trke.
Pošto je dobro promislila o svemu, odlučila je da ona treba da bude ta. Osim
toga, čak i da se Rend povuče, teško da bi ona imala većih izgleda na uspeh, jer
je konkurencija bila jaka. lako u normalnim prilikama nije marila za Frenkovo
mišljenje, ovaj put, on je samo preneo Kreigovu izjavu da se žene neće uzimati
u obzir. Kreig se nalazi na takvom mestu da to može da zna. Htela je te večeri
da ga pita za to, ali je Kreig bio pretrpan poslom, pa je zbog toga odustala.
Sad joj je bilo krivo što ga nije prekinula, mada njegov odgovor verovatno
ne bi ništa izmenio. U ruci je držala pismo, koje je otklonilo njene sumnje.
Stajala je uz prozor i gledala kako Rend silazi s motora i skida šlem.
Menadžer večernjih vesti KSTL-a poziva je na probno snimanje krajem
iduće nedelje. Bila je jedan od osam kandidata koji su ušli u uži izbor. Konačna
odluka doneće se posle probnog snimanja. Pismo se završavalo potpisom
Džozefa Korsinskog.
Pošto je čula korake na stepeništu, Nikol je pošla ka vratima. Sa stola je
uzela jedno pismo. Dok je Rend otključavao vrata, čitala je njegovo ime na
koverti. Vrata su se otvorila i ona je pružila pismo.
— Ovo je za tebe.
Namrštio se i uzeo pismo, zatvorivši vrata nogom. Pogledao je pismo, a
zatim u nju. — Da li si i ti...

78
 by voki

— Da, — odgovori ona, mahnuvši svojim pismom. Gledala ga je kako otvara

pismo i čita ga. Kosa mu se slegla zbog kacige koju je do maločas imao na glavi.
Završio je čitanje pisma, savio ga i vratio u koverat. — Čestitam, — reče ona.
— I ja tebi, — odgovori joj.
— Izvini zbog onog danas, Rend. Bio si u pravu. Ponašala sam se detinjasto i
amaterski i...
— Zaboravi to. Nisam ni ja bio bolji.
— Zaista sam pogrešila što sam onako uskočila. — Nervozno je trljala
dlanove o bedra. Osetila je svoje napete mišiće kroz bele, pamučne pantalone.
Kao i njeni živci, mišići su joj bili napregnuti do krajnjih granica. Ako smesta
ne učini nešto, jednostavno će se rasprsnuti.
— Rekoh ti da to zaboraviš. To je bilo, pa prošlo.
— Ne možemo tek tako da zaboravimo ono što se desilo među nama.
Nadlanicama je trljao oči. Umor mu je preobrazio lice u sivu masku. Kad je
spustio ruke, Nikol vide njegov iscrpljen pogled i to je ispuni tugom.
— Ne, ne možemo da zaboravimo, — složio se on. — Ali nisam u stanju da
na licu mesta raspravljam o našim problemima. Ovo je bio težak dan i ja bih se
prvo istuširao.
— Naravno, — reče ona odmah. — Idi se istuširaj. Imamo celu noć pred
sobom za razgovor.
Licem mu je prešao čudan izraz, kao da se ne slaže, ali je ona to pripisala
prigušenom svetlu. Kad je on otišao da se tušira, pozvala je njihovu omiljenu
piceriju i poručila je jednu veliku mešanu picu s feferonima. Onda je sela na
sofu da sačeka Renda. Skupila je noge i stavila bradu na kolena. Bretela od
bluze skliznula joj je s ramena, ali ona to nije primetila; suviše je bila utonula u
misli. Šta da radi? Pitala se po hiljaditi put. Nije znala kako da smekša Renda.
Namršten izraz, nestao joj jes lica kad je Rend ušao u dnevnu sobu. Na licu
joj se pojavio osmeh.
— Znam da si rekao da nećeš da jedeš, ali sam ja ipak naručila picu. Samo
što je nisu doneli.

79
 by voki

Stao je ispred nje. Mirisao je na šampon, sapun i kolonjsku vodu. Žudno je

udisala te mirise, zatim podigla glavu i pogledala ga. Kosa mu je bila mokra, pa
se nije video karakterističan ton, boje ćilibara. Nasuprot tome, lice mu je bilo
bledo. Usne su mu se istanjile i jedva da su se pomerale dok je govorio.
— Pretpostavljam da ćeš ići na probno snimanje.
lako joj je srce uzbuđeno tuklo, uspela je da izgleda da je prečufa njegov
naglašen ton. — Naravno — odgovori ona na izgled mirno.
— Naravno — ponovio je on s gorčinom u glasu. — Kuda nas to vodi? U
pat-poziciju?
— Pretpostavljam. Dok u KSTL -u ne donesu odluku.

— Ne mogu da verujem da ćeš da dopustiš da nam oni kroje sudbinu.

Podigla se sa sofe. — Nije KSTL u pitanju Rende. Mi smo doneli odluku još
onda kad smo podneli prijave. Sada treba da prihvatimo i to da niko od nas
nema nameru da uzmakne. Ja to svakako ne očekujem od tebe, pa zašto bi ti to
očekivao od mene?
Dugo ju je gledao, a zatim se okrenuo. — Ne očekujem to od tebe. To je
poslednje sto bih od tebe očekivao.
Dodirnula je njegovu ruku. Povukao je ruku ali je pogledao u nju.
— Da li je to, ono sto želiš da uradim, Rend? Stvarno?
Zvono na vratima ih je prekinulo. Stajali su ukočeno, dok se zvonjava nije
ponovila. Uz tihu psovku, Rend je otišao do ulaznih vrata i otvorio ih. — Stigla
je tvoja pica — objavio je on bezbojnim glasom. Znala je da ni noćas neće biti
ništa od njihovog pomirenja.
Nikol je primila kartonsku kutiju od mladolikog dostavljača, koji je
netremice gledao u nju. — Da li ste vi ona gospođa sa televizije? — Raspitivao
se on.
Klimnula je glavom. — Da, ja sam ta. Sačekaj da ovo spustim, pa ću ti doneti
novac. Koliko sam dužna?

80
 by voki

Dok je išla prema trpezarijskom stolu, Rend je izašao napolje. — Vratiću se

kasnije.
Okrenula se. — Rend?
— Vidimo se, — reče on i nestade.
Pošto je držala kutiju s picom u rukama, a mladić joj je bio na putu, nije
mogla da zaustavi Renda. Stajala je sa toplom kutijom u rukama, a na licu joj se
videla uznemirenost.
Mladić je pogrešno protumačio njen pogled i rekao: ,,To je deset dolara i
pedeset tri, gospođo. Jer to tip koji je s vama na televiziji?"
— Tačno, — reče ona, da pokaže dobru volju. Pretvaranje je trajalo samo
dok mladić nije otišao. Čim je zatvorila vrata za njim, Nikol je odjurila u
kuhinju i bacila picu u smeće. Vratila se na sofu i čekala.
Dugo je čekala. Sati su proticali, a on se nije vraćao.
Dok je gledala večernje vesti sa Kreig Mek Kolom, zamislila je sebe na
njegovom mestu i Renda kako je gleda sa zavišću, što je uostalom i zaslužio. U
jedanaest sati, počela je sa zadovoljstvom da zamišlja kako će da mu nanese
bol, kad se bude usudio da promoli nos. U ponoć, opsedale su je slike njegovog
unakaženog tela u nekom jarku, nervozno je šetala po stanu, ne mogavši da se
smiri ni na jednom mestu. Gde je on? Da li je povređen? Mrtav? Ili možda
provodi noć s nekom drugom?
Uprkos kasnom času, pozvala je telefonom nekolicinu njihovih prijatelja,
izvinjavajući se i raspitujući se uzbuđenim glasom. Niko ga nije video. Njen
strah je rastao. Ne javlja se, ne vraća se, mora da je mrtav.
Upravo je zvala policiju, kad su se vrata otvorila. Kad su se susreli, nije se
znalo ko je više iznenađen. Zurio je u nju očima koje su se caklile.
— Gde si bio? — Želela je ona da zna.
— Izvini dragana moja, nisam hteo da se vratim ovako kasno. — Zagrlio je i
pokušao da je poljubi.

81
 by voki

Dah mu je zaudarao na alkohol. Nikol je odvratila glavu od njega i dobila

poljubac u uvo. Zabrinutost se pretvorila u bes. — Zar ti neshvataš šta sam ja
pretrpela? Razbolela sam se od brige za tobom.
Bio sam u Bobijevoj krčmi, — objasnio je. Mislio je da je to sasvim dovoljno
objašnjenje i pokušao je da je još jednom poljubi.
Oslobodi vši se njegovog stiska, Nikol je ustuknula. Zateturao se prema njoj
i još jednom je poljubio. Zinula je u neverici. Viđala je ona njega i ranije
pijanog, ali ju je šokiralo što je baš sada pijan. Nije mogla da veruje da je usred
svađe otišao, ostavivši je da se nervira satima, dok on pije. To ju je dovelo do
besa.
Uhvatila ga je za ramena i držeći ga dalje od sebe, počela da mu čita lekciju.
— Ne moraš da mi pričaš gde si bio. Vidim to i sama. Čak i da ne vidim, osetila
bih te sa petnaest metara. Veruj mi, ni pivara „Anhajzer-Buš" nema takav
zadah.
— Opet preteruješ,' srce. Ne zaudaram kao pivara. Možda kao kafana, ali
nikako kao pivara.
— Mislim da to nije smešno, Rendel. Da li ti je jasno kroz šta sam prošla?
Ponavljam ti, razbole-la sam se od brige.
Pokušao je da je smiri svojim osmehom. Nije uspeo.
— Mogao si barem da se javiš, — hladno je rekla.
— Izvini.
— Uvek mi to govoriš, — prekide ga ona. Mahala je rukama dok je ponovo
padala u vatru. — Ali, od toga što je tebi žao, ja nemam baš ništa. Iskradeš se iz
kuće usred rasprave, ne kažeš mi kuda ideš, ostaviš me da brinem satima, a
onda se ušetaš, ne, uteturaš se unutra, i očekuješ da će me smiriti tvoje
„Izvini." Izvini ti Rende, ali tvoje opravdanje mi nije dovoljno.
— Koli!
Nije sačekala da završi rečenicu. Okrenula se i žurno udaljila. Stala je kod
platnenog ormara i izvadila posteljinu i ćebad, a zatim ih bacila na pod.
Saopštila mu je teatralno da noć neće provesti u istom krevetu.

82
 by voki

Onda je odjurila u spavaću sobu i zalupila vrata za sobom sa takvim

freskom, da je to odjeknulo u čitavom stanu.
Očekivala je naravnog da će Rend krenuti za njom. Ili da će joj se barem
pridružiti u krevetu, kad se istrezni. Međutim, vreme je prolazilo, a njega nije
bilo.
Konačno, ne mogavši da zaspi, pritisnuta usamljenošću, ustala je. Ćasovnik
je pokazivao 3:11. Tiho je ušla u dnevnu sobu. Ležao je na sofi, u dubokom
snu. Nije namestio krevet, već se umotao u ćebad. Potisnula je u sebi želju da
ga probudi, okrenula se i vratila u spavaću sobu, zalupivši vrata za sobom
svom silinom. Želela je da ga taj tresk probudi, ali je sumnjala da će se to
stvarno i desiti.
Još će jedna noć proći, a problem nisu resili. I prvi put, njen muž spava na
sofi.
Dim se kao spirala uvijao nad njim. Nikol je rukom rasterala dim i prišla
Lavovom stolu. — Lajonele, molim te za trenutak. Ovo što imam da ti kažem,
neće ti oduzeti mnogo vremena, — reče dok se sklanjala u stranu da bi
propustila tri zahuktala novinara.
Pogledao ju je preko volje. Bore na njegovom čelu su se produbile. — Ako se
radi o audiciji, to je samo formalnost, fer-plej i tako to. Naravno, mi znamo
kako ti izgledaš na ekranu, ali..
— Ne radi se o probnom snimanju, — ubaci ona nestrpljivo. — Reč je o PBS-
ovoj licitaciji.

U očima mu se pojavi zabrinutost. — Šta je s tim? — Upita on ,,ričući" na

svoj način.
— Ne mogu to da uradim, — reče ona direktno.
— Ne možeš? Šta do đavola misliš pod tim „ne mogu"? Otpuhnuo joj je dim
cigarete u lice. — Naravno da možeš.
— Ali Lajonele ...

83
 by voki

— Pogledaj samo ovo. Iznajmili smo specijalan avion da snime taj prilog, a
oni ga izgube! Izgube ga! Bez tog snimka, prilog o tornadu ne vredi ništa. —
Opsovao je, a zatim izdao naređenje, — Ubacite umesto toga spot o štrajku u
he-mijskoj fabrici. — Dok se Lajonel ljutio, urednik redakcije vesti, me-njao je
scenario. Nikol je strpljivo čekala da se Lajonel izviče. Kad je njegova ćela,
posle crvene poprimila normalnu boju, ona mu se obratila.
— Lajonele, molim te, znaš da ne bih to tražila bez razloga.
Gledao je u nju kao da je vidi prvi put u životu. — Nemam vremena za...
— Melani bi to mogla da uradi, — reče Nikol, spomenuvši reporterku koja je
uvek uskakala kao zamena za nju.
Lajonel pređe rukom preko ćele. Posmatrao ju je stisnutih očiju i uzvrpoljila
se, osećajući da on vidi mnogo više nego što je ona htela da pokaže. Mrzela je
to što mora da ga moli, ali posle prošle noći, nije imala drugog izbora. Morala
je na svaki način da izbegne tu licitaciju.
Energično je odmahnuo glavom, S raspršujući joj nade. — Znaš da je sada
kasno da se bilo šta menja. Ti s i Rend ste Već odavno predviđeni za to. Već
uveliko idu reklame sa vama kao voditeljima za tu licitaciju.
— Ima dotle još dve nedelje, može da se objavi promena.
Gledao je u nju kao da ne razume o čemu govori. — Poštedi me, — molio je.
— Ko će to da plati? Ti? Zaboravi to. Ne možeš sad da se povučeš. Gledaj na to
iz mog ugla. Sada je prekasno.
— Ali, Lajonele?!
— Ne — reče on i okrenu se ka producentu do sebe, sa odlučnošću koja joj
je govorila da bi svaki sledeci pokušaj bio beznadežan.
Utučeno je napustila kancelariju. Nije bila sigurna da će izdržati predstojeće
iskušenje. KSTL je svake godine davao svoj doprinos lokalnoj javnoj licitaciji,
time što je delimično prenosio celodnevni događaj, a nekad je davao i
voditelja, ove godine su Rend i ona imali tu nezahvalnu dužnost, za koju ih
nisu plaćali, a na kojoj bi proveli dvadeset četiri iscrpljujuća časa, od 5 po
podne u subotu, do 5 po podne u nedelju.

84
 by voki

Kad su im saopštili tu vest, oni su prvo protestovali, ali su se potajno

radovali. To je bila ona vrsta neuobičajenog posla u kojoj su uživali. Kako je
mogla da uživa pored Renda, kad zna da je on jedva trpi? Ako on neće ni da
spava s njom, sigurno da neće ni da radi s njom ceo dan.
Nije bio za svojim stolom, što je i očekivala. Izbegava je još od kad su ustali.
Izvinio joj se zbog svog sinoćnog ponašanja i ona je to bez reči prihvatila,
nadajući se da će sada moći da se objasne. Ali, umesto toga, on je opet otišao
na posao motorom. Tada je shvatila da on uopšte ne misli da s njom o tome
priča.
Nikol je bila od onih što teraju do kraja, ali ovo ju je zbunjivalo. Ona je htela
da razgovara sa Rondom, ali nije bila voljna da bog toga prvo povuče svoju
prijavu. Našli su se u ćorsokaku, i to iikvom da je prošla noć još samo
pogoršala stvar.
Nije želela da misli o protekloj noći, pa se zbog toga bacila na posao. Kad je
završila, ostavila je spise na Rendov sto, i otrčala u restoran.
Restoran u zgradi KSTL-a nije bio pogodan za razmišljanje. Čulo se
neprestano zujanje fluorescentnih lampi. Bilo je mnogo prepreka u pogledu
kroz jedini prozor. S jedne strane restorana stajali su automati za napitke i
slatkiše, a s druge strane sudoper, kasa i mikrotalasna pećnica. Razni časopisi i
prepune pepeljare bile su rasejane po stolovima. Njenom raspoloženju,
odgovarala je ovakva atmosfera.
Ubacila je novčiće u automat i uzela kafu. Pošla je prema najbližem
slobodnom stolu i začula da je neko zove.
U uglu, Beri se okrenuo na stolici i rukom je pozivao. Poslušala ga je.
— Šarla mi reče da hoćeš da pričaš sa mnom — reče on.
Da li je to bilo još ovog jutra?
Izgledalo joj je kao da su dani rotekli od njenog razgovora sa arlom.
Nasmešila se, mada preko volje.
— Da. Imaš li vremena danas popodne? Treba da snimim probni snimak.

85
 by voki

— Naravno. Ako se ne otvori zemlja ili se nešto slično ne desi, slobodan sam
ceo dan. Kaži samo kada i obavićemo to.
— Hvala ti, Beri.
— Ma nema problema. — Značajno ju je pogledao. — Čujem, htela bi da se
dokopaš Mek Kolovog mesta, jel?
Ona sleže ramenima i nastavi da priča o probnom snimanju.
— Hm. Mislim da bi bilo najbolje u jedan sat, ako to i tebi odgovara.
— Za tebe srce, stvoriću vreme i ako ga nemam.
Bila je to prilično loša imitacija Bogarta, ali se ona od srca nasme-jala. —
Stvarno ti hvala. To ne bi trebalo da traje duže od deset minuta.
— A šta je s Rendom? — pitao je on, dok je ona srkala kafu. Odmahnula je
glavom. — Hej, da li vas dvoje i dalje planirate da se odselite u neki drugi deo
grada?
Tupo je zurila u solju s kafom. — Ne znam. Možda.
U sebi je mislila da će ona i Rend verovatno potražiti dva nova stana.
— Ako još uvek razmišljate o tome, uzmite u obzir Vest End — reče on.
Svojim dugim prstima, dobovao je po stolu, čudila se njegovim
neproporcionalno velikim zglobovima i pitala se kako to ranije nije primetila.
Tada je shvatila da on još uvek govori i pokuša da obrati pažnju na njegove
reči.
— Taj kraj postaje sve prijatniji za život, stare kuće se renoviraju, a useljava
se pretežno mlad svet.
— Hvala ti na savetu.
— Ma nema problema. Stvar je u tome što smo se Sendi i ja nedavno tamo
odselili.
Upitala ga je za njegovu nevestu i on se nasmejao ozareno. Do kraja
razgovora, sve dok nisu pošli u studio, hvalio je vrline svoje supruge. Setila se
kako je i Rend nju nekada hvalio i bi joj teško. Sada Rend, ne samo da neće da
priča o njoj, nego ni sa njom.

86
 by voki

Osećala je perverzno zadovoljstvo što za vreme emisije mora da joj se

obraća. Ali bio je to mač sa dve oštrice, jer je i ona bila time pogođena. Trpela
je njegovu blizinu i morala je da se pretvara da je sve u redu.
Tokom programa, toliko je ličio na starog Renda, da se Nikol na mahove
čudila njegovoj sposobnosti da izgleda tako ubedljivo. Njegov osmeh delovao
je toliko iskreno, kad joj je odavao kompliment zbog njenog čarobnog
tirkiznog kompleta, što je izgledalo kao da ga prvi put vidi, a u stvari on sam
joj ga je kupio kod „Najman-Markusa". Nije shvatala da i ona izgleda isto toliko
iskreno kad je pohvatala njegov kompliment sa ljupkim osmehom i ljubaznim
,,Hvala". Bilo je to profesionalno iskustvo, što im je omogućavalo da održe
kulise srećnog para.
Čim su se svetla pogasila, otkačila je mikrofon sa revera i odmah otišla.
Rend joj se sada nije smešio. Ne, uopšte. Njegovi su osmesi bili rezervisani
samo za emisiju. Kad bi se ugasilo svetio na kameri, nestao bi i njegov osmeh.
Kako bi se samo gledaoci iznenadili kad bi to znali, pomisli ona smrknuto. Kad
bi samo publika mogla da vidi kako se izbegavaju za vreme reklama. Ili još
bolje, kod kuće...
S naporom je uspela da se oslobodi tih misli. Nije smela da bude tako
raspoložena za vreme probnog snimanja. Sledećih pola časa S provela je u
spremanju materijala za probu. U jedan čas se srela sa Berijem i dala mu listu
na kojoj je bilo označeno vreme svakog priloga na video traci, i vreme njenog
nastupa pred kamerom. Zatim su snimili jedne desetominutne „vesti".
— Kakva sam bila? — pitala je kada je završila.
Beri je iza kamere podigao palac i rekao:
— Ako ovo nisu bile najbolje vesti koje sam snimio, onda nisu bile ništa.
Ispustila je uzdah olakšanja. Osećala se bolje nego ijednom tokom cele
nedelje. Zahvalila mu se još jednom, kad joj je rekao da će joj staviti video
kasetu na sto. Njegovo „Ma nema problema" ispratilo ju je kad je izašla.
Zamišljen osmeh lebdeo joj je na usnama. Baš je Sendi Bosko srećna žena.
Rend ju je čekao u hodniku. Trgnuia se kad ga je spazila.

87
 by voki

— Tvoj snimak oboriće ih s nogu. Napravila si strašan posao.

Za trenutak, ostala je bez reči. Šokiralo ju je što ga tu vidi. Spoznaja da je
Rend prisustvovao snimanju, uznemirila ju je i činilo joj se da je u
podređenom položaju. Dvoumila se da li da joj bude drago zbog njegovog
komplimenta ili da bude ljuta što ju je uhodio.
— Snimak tek treba da bude izrezi ran — reče konačno, pomalo odbojno.
— Ispašće odlično.
— Hvala ti.
— Ne treba da mi zahvaljuješ. To je činjenica. — Zavukao je ruke u džepove
od pantalona i sako mu se nabrao. Zurio je u pod.
— Nikol, izvini.
— U-u-u redu je — promuca ona.
— Nije u redu. Povredio sam te. Nisam hteo, ali to me ne pravda.
— Razumem te.
Podigao je pogled i prodorno je pogledao.
— Zar zaista? Srce joj se steglo.
— To je kao što si i rekao. Ovo suparništvo je pravo mučenje.
— I gore od toga.
Izvukao je ruke iz džepova i okrenuo se da pođe. Htela je da ga dodirne, ali
nije mogla. Razdvajalo Ih je njegovo kruto držanje. Bio je nepristupačan.
Poželela je da vikne: — Nemoj! Nemoj tako da nas razdvajaš. — Međutim,
uspela je da izusti samo:
— Rend?
Okrenuo se prema njoj, a njegov izraz lica bio je nekako tuđ.
— Nikad nisam voleo da budem drugi u nečemu. Znaš i sama. Znaš da ne
volim da gubim.
Glas mu je bio tako dalek da je pomislila da neko drugi govori iz njega.
Skoro ga je omrzla zbog toga.
— Pa? — rekla je.

88
 by voki

— Nije mi lako da to priznam — reče on — ali pomisao na to da ću te

izgubiti, steže mi grlo.
— Kako možeš tako nešto da kažeš?
Na usnama mu zaigra pokajnički osmeh.
— I pored mojih liberalnih stavova, izgleda da sam ipak malo i muški
šovinista. Na neki način, potrebno mi je da budem superiorniji od svoje žene.
Sad je bio na nju red da pilji u pod. Pogled joj se zamaglio, dok na kraju nije
videla ništa osim bola koji je u ovom trenutku jedino i postojao.
— Nekako sam dosad — govorio je on — uvek gledao na tebe kao na svog
štićenika. Ponosio sam se tobom, ali deo mog ponosa, odnosio se na moje
zasluge. Otkrio sam te, pomogao ti da se probiješ. Kada sam shvatio da me
moj štićenik izaziva na megdan u onome u čemu sam najbolji, bilo je to kao
da me je neko udario u stomak.
— Uvek si govorio da hoćeš da me vidiš na vrhu.
— Činilo mi se da to stvarno i hoću. Pogodila si me u slabu tačku kad si rekla
da ja moram da osvojim vrh. Stid me je da priznam, ali ne mogu da se pomirim
sa rivalstvom između nas. — Najednom je prekinuo.
Iz njega je zračila takva napetost, da se Nikol činilo da može da je dodirne.
Počela je da drhti. Zar je do ovoga trebalo da dođe? Da li je ovo sudbina za
dvoje ljudi koji su se pre šest godina zakleli na ljubav, iskrenost i poštovanje?
Uhvatila se za ramena da spreči drhtanje.
— Ne mogu da se povučem, čak ni zbog tebe, Rend.
— Znam. To je jedna od stvari koju kod tebe najviše volim.
Njihove oči su se srele. Usne su mu se iskrivile od tuge, a njeno srce, steglo
se od bola.
— Pitala si me noćas da li želim da se ti povučeš, sećaš se? Gledajući te
danas na snimanju — reče on nežno — poželeo sam da te stisnem u naručje i
da ti pokažem sav ponos i ljubav koju osećam.

89
 by voki

Veliko olakšanje, tugu i strah, preplaviše istovremeno njeno srce. Olakšanje,

jer je još uvek voli, tuga, jer je još uvek tako uzdržan, i na kraju, strah za
njihovu budućnost.
— Ali, istovremeno — dodao je on — mrzeo sam te. Nije bilo fer od mene da
želim da se ti povučeš — ali nisam mogao da se oslobodim mržnje što nisi to
učinila.
— Ali zašto? Zašto bi to tražio od mene? Rend, to ne liči na tebe... — Njen
glas je utihnuo.

Nije imala više ništa da kaže tom strancu što ju je gledao sa takvom
ravnodušnošću i davao tako srce-parajuće izjave.
— Prvo sam mislio — očigledno pogrešno — da ti to ne želiš istom snagom
kao ja. Ali, Nikol, najviše od svega, želeo sam tvoju podršku, a ne da mi se
suprotstavljaš. Zatim sam mislio da ti taj posao znači više od mene. Međutim ...
— To nije fer! — provali iz nje. — Da li ja tebe optužujem da želiš taj posao
više nego mene?
— Znam, znam. — Uzdahnuo je. — Ali ne govorimo o poštenju nego o
osećanjima. Otpužuješ me da to nisam ja. Pa, nisam se tako ni osećao. Bio sam
pun besa i mržnje.
Strah je nadjačao sve drugo. Koraknula je napred i uhvatila ga za ruku.
Istrgao je ruku. Samo je lupanje srca označavalo da vreme ne stoji, dok su njih
dvoje stajali kao skamenjeni i gledali se pogledom punim bola, ljubavi i
rastuće usamljenosti.
— Izvini — reče on. — Stvarno ne želim da te povredim.
— Ali ipak to činiš — prošaputala je.
— Znam — priznao je tužno. — I ja sam povređen. Kao da u poslednje
vreme samo nanosimo bol jedno drugom. Zbog toga mislim da bi trebalo da se
odselim iz...
— Ne!

90
 by voki

— Samo dok ne prebrodimo ovu krizu, Nikol. Ili dok ja to ne uspem. Stalno
smo zajedno, ceo dan i celu noć, odvajanje će nam dati vremena da razmislimo
dobro o svemu.
— Ne čini to Rendele. Ne čini nam to.
Pogladio je prstom po obrazu.
— Radim to zbog nas, zar ne vidiš to?
— Ne, ne vidim — reče ona. — Odvajanje nam neće ništa pomoći. Moramo
to zajedničkim snagama da prebrodimo.
— To je samo privremeno — reče on, ne obazirući se na njene reči.
— Viđaćemo se i dalje svaki dan. Ali samo vreme nam može pomoći.
Nije se s njim slagala ni najmanje, ali prestala je da mu protivreči. Da je neka
druga žena u pitanju, Nikol bi znala kako da se bori. Ali nije sumnjala u
Rendovu ljubav i odanost. Ali, kako da se bori protiv toga, kada je ona sama,
kada su njene i njegove ambicije u pitanju? Nerazmrsiv čvor njihovih ambicija
gušio ju je, ali ona je ipak našla neku skrivenu snagu da mu se osmehne. —
Čovek mora da uradi ono što misli da je najbolje. Tako bar ja mislim.
Preko lica su mu prešli izraz olakšanja, ljubavi i bola.
— Volim te. Nemoj to da zaboraviš.
Klimunla je glavom. Želela je da već jednom krene. Ako još bude tu ostao,
neće više moći da zadrži suze. On se nagnuo i poljubio je u kosu. Jedna suza, a
za njom i druga potekoše niz obraz, a tada je on otišao.

91
 by voki

8.

Proletnja svežina ranog juna, ustupila je mesto vrelom i sparnom letu

Misurija. Oluje i orkani harali su po Misuriju, najavljujući vlažan juli. Uprkos
želji da je sprži grom ili proguta zemlja, Nikol je ostala netaknuta. Samo je
njeno srce krvarilo.
Njenom srcu nije moglo da se pomogne, dok su dani prelazili u nedelje, a
Rend se nije vraćao. Mislila je da će prvi vikend bez njega proći relativno lako.
Konačno, i ranije je živela odvojeno od njega. Međutim, zaboravila je kako to
izgleda. Zaboravila je da je kuva-nje za jednog, obaveza a ne zadovoljstvo;
kako može biti nezanimljivo, gledati televiziju sam; kako je teško probuditi se
ujutru bez ikog da ti poželi dobro jutro. Zaboravila je da život može biti i
ovako bolno prazan...
Crtala je bezbroj krugova i spirala na listovima scenarija i razmišljala o
tome kako je umorna. Nije znala da usamljenost može da bude tako
iscrpljujuća. Stan, koji joj se ranije činio malim, sada je izgledao dovoljno veliki
da u njemu može da se izgubi. Lutala je od sobe do sobe, kao da nesvesno traži
čoveka koga nema tu. Kad više ne bi imala snage da korača, sručila bi se na
krevet, ali nije mogla da utone u san u praznoj i hladnoj postelji. Dok bi se svi
drugi, sa prvim sunčevim zracima, budili svezi i orni za novi dan, ona je
ustajala bleda i premorena.
Pomislila je kako bi mnoge žene, na njenom mestu, brzo našle utehu. Nije to
mogla sebi da dopusti. Mora da živi i radi kao da se ništa nije promenilo. U
početku je sebi govorila da će sve to uskoro proći. Sada je govorila sebi da će
se na to navići.
U ušima joj je odzvanjalo kucanje Rendove pisaće mašine. Bacila je pogled u
tom pravcu.

92
 by voki

Dok ga je gledala, on je prestao da kuca i otpio gutljaj koka-kole iz limenke.

Krv joj je brže potekla u venama i ona je shvatila da se nikad neće navići na to.
Pogledao ju je pre nego što je uspela da okrene glavu na drugu stranu. — Da
li si završila svoj deo scenarija? — Pitao je blago.
Bez reči mu je pružila papire preko stola, izbegavajući da se njihovi prsti
dodirnu.
— Odlično, — reče on kad ih je uzeo. Letimično ih je pogledao. Oči su mu se
blago skupile. Zažalila je što nije obrisala škrabotine sa strane. One su suviše
toga odavale. Nije bila osoba koja gubi vreme na takve stvari i nije želela da on
pomisli kako ona uludo trati vreme. Naravno, nije ništa rekao.
Izuzetno su pazili da ne prekorače granicu službene pristojnosti. Jednom, iz
očajanja, ona mu je prišla i pitala ga kad ima nameru — ako uopšte ima
nameru — da se vrati. Rend je skrenuo pogled. Lice mu je bilo bezizražajno.
Napeto je iščekivala.
— Ne požuruj me, — reče on konačno, a u njoj je nešto ugaslo.
— Ne pada mi na pamet da te požurujem, — reče ona prkosno.
Okrenula se i htela da ustane od stola. Uhvatio ju je za ruku. Ošinula ga je
pogledom i on joj pusti ruku.
— Volim te Nikol. Ti to znaš. —
— Da li znam? Ti to pokazuješ na čudan način. —
Trgnuo se. — To nema veze s onim što osećam prema tebi. Ali, po načinu na
koji se međusobno ranjavamo, osećam da treba da ostanem po strani. Zar ne
vidiš to i sama? —
— Ne, ne mogu to da vidim, — reče ona glasom punim patnje.
— Nikol — Pokušao je da je zagrli, ali se izmaknula i u svojoj velikoj želji da
izbegne srceparajući kontakt, spotakla se o kabl. Zaustavila se i posmatrali su
jedno drugo sa rastojanja. — Nikol, molim te, saslušaj me — poče on opet, ali
ona se već okrenula i izjurila iz studia pre nego što je on stigao da je zaustavi.
Nije više mogla da podnese tu agoniju.

93
 by voki

Nekoliko dana kasnije, prišla je njegovom stolu i bacajući mu scenario,

odrezala, — Evo ti. Uradi to. Uradi i sve ostalo.
Pogledao je u nju iznenađeno. — Šta je ovo?
— Ti čuvaš sve priloge. Trebaće ti i ovaj. Evo ti i ovo, — viknu ona i baci mu
podsetnik u krilo. — Radi ti malo ovaj jalovi posao koji si meni ostavio.
Krenuo je za njom kad je napuštala kancelariju. — Ako hoćeš da
razgovaramo o tvojoj zaslepljenosti, — reče on, — ne zaboravi kako si uporno
previđala svoju sebičnost.
Palo joj je na pamet mnogo toga što bi mogla da mu sruči u lice, ali ništa od
toga nije izustila. Očigledan bol na njegovom licu, vezao joj je jezik. Odveo ju je
do stola, ovog puta uz izvi njen je. Ne usuđujući se da išta kaže, iz straha da će
ih oboje još više povrediti, prihvatila je njegovo izvinjenje i vratila se poslu.
Sledećeg jutra su na njenom stolu ležale trake sa prilozima i beleškom da
ona treba da ih montira i napiše scenario. Od onda, jedva da su uopšte i
govorili, osim kada je on pre dva dana primetio da je bleda. — Šta te se tiče? —
Zarežela je, pre nego što je pobegla u ženski toalet. Od tada su prešli na hladnu
pristojnost. Počela je da se doteruje za emisiju. Polako je stavljala šminku i
ubeđivala sebe da će to sasvim ukloniti njeno bledilo. Videla je u ogledalu
Renda kako iz mašine i vadi poslednji list hartije i broji redove, da bi odredio
vreme trajanja svakog priloga. Kosa mu je padala preko ušiju, skoro dodirujući
okovratnik njegove bele košulje. Zar je zaboravio da treba da ode kod
berberina? U stvari, i nije mu loše stajala. Zamišljala je njenu mekoću pod
svojim prstima, dok mu gladi potiljak.
Kad je vraćala šminku u fioku, pojavila se Šarla i pitala da li je gotov
raspored priloga.
— Skoro. Još samo par minuta. — Reče Rend.
— Izgleda da smo danas u cajt-notu, — primeti Šarla, a u glasu joj se oseti
zabrinutost.
— Uspećemo — uveravao ju je on uz prisan osmeh na licu.

94
 by voki

Nikol ga je mrzela što se tako smeši Šari i, a Šari u je mrzela što je izmamila
od Renda osmeh kakav njoj više ne upućuje. Naglo je ustala i izašla.
Izbegavala ga je od početka emisije i otišla je kući čim se emisija završila.
Očekivalo se od nje da bude odmorna za sutrašnju televizijsku licitaciju. Ona
nije očekivala da će biti odmorna. Nije joj više polazilo za rukom da se dobro
odmori. Najviše čemu se nadala bilo je da na mahove drema do jutra i da
ustane sa olakšanjem što je prošla još jedna noš. Čak je bila spremna da uzme i
pilulu za spavanje, nešto što joj u normalnim prilikama ne bi palo na pamet.
Međutim, ništa više nije bilo normalno.
Nije više iamla snage čak ni da pokuša da ubedi Lajonela da je oslobodi
licitacije. Jedno vreme se nosila mišlju da ode glavnom menadžeru, iza
Lajonelovih leđa, ali nijo to učinila. Za to bi joj bilo potrebno više snage i
nerava, nego Sto je sada imala, lako je to na ivaki način želela da izbegne, Nikol
će provesti vikend sa mužem koji je više ne želi.

***
Žena u ogledalu, izgledala je bajno. Nikol se osećala prilično glupo. Smešno
je nositi večernju haljinu u rano popodne. Izgledaće kao budala kad bude
stigla u studio. Ali ipak, ta žena u ogledalu je divna.
Obula je crne salonke, duboko udahnula vazduh i krenula. Iskreno se nadala
da se Rendel seća njihovog razgovora o Fredu Asteru i Džindžer Rodžers; ako
se ne seća, ubiće ga. Samo su jednom o tome razgovarali i to one noći kad su ih
odredili da vode licitaciju. Smejali su se tada tome kako će biti gala obučeni za
tu priliku. — Dakle, ko bi ti voleo da budeš? — Pitala ga je.
— Fred Aster, — odgovori on bez razmišljanja. — Prefinjeni, gizdavi,
nenadmašni plesač Fred Aster. Oduvek sam želeo da budem prefinjen čovek sa
prefinjenom ženom u naručju.
— Ti samo želiš da budeš čovek sa ženom u naručju. — Rekla je ona dok se
privijala uz njega.
— I to. Ali ti bi bila fantastična Džindžer Rodžers.

95
 by voki

— Zar sa mojom kosom? Ona nikad nije imala ovako tamnu kosu.
— Trebalo je da ima, — mrmljao je on ljubeći joj kosu. — ,,Stari" Fred ni ne
zna šta je propustio ... —
Prešao je usnama od kose preko njenog uha, do vrata i to je bio kraj
njihovom razgovoru. Sa nadom da se on toga seća, a da mu pokaže da se ona
seća, obukla se na ovaj način. Pomislila je da verovatno pravi budalu od sebe
ako se on ne seća, ali mora to da reskira. Odeća će biti nema poruka, koju
njeno srce želi da kaže, a ona ne može da izusti.
Srce joj je tuklo divlje, kad je ušla u studio. Bilo je to smešno, jer je još juče
videla Renda, ali njenim osećanjima nije upravljao razum. Krv joj je i dalje
nemirno strujala, dok je išla za mladim dobrovoljcem koja radi na licitaciji.
Ispred jednih vrata, devojka zastade i reče, — Tu smo. Vaš suprug je već
stigao. Samo uđite.
— Hvala, — reče Nikol, nadajući se da se u njenom glasu ne primećuje
uzbuđenje. Udahnula je duboko i ušla.
Nije zaboravio. Nosio je belu kravatu i frak na kome bi mu pozavideo i sam
Fred Aster. Zurila je kao hipnotisana pojavom tog otmenog gospodina pred
sobom. Da li je to zaista Rend? Da li je porastao? Oslabio? Viši je, vitkiji,
elegantniji od njenog Rendela.
— Hvala Bogu, — reče on, a njegov osmeh ju je definitivno uve-rio da je to
njen Rendel. — Već sam se uplašio da si zaboravila i da ću izgledati kao
izgubljen u ovom odel u.
On joj je govorio, zaista joj je govorio. Glas mu ovog puta nije bio leden, već
topao i prisan. Dala je oduška svojoj sreći, vedrim smehom. — I ja sam se
plašila celim putem da ćeš ti da zaboraviš, pa ću ja izgledati izgubljeno u svojoj
haljini.
— Ja da zaboravim? Da zaboravim na priliku da budem Fred Aster? Ne liči
na mene da zaboravim životni san.

96
 by voki

Za trenutak, te njegove reči, kao da su se isprečile između njih. Gledala je

njegove senzualne usne, preko kojih su te reči prešle i osetila je takav bol da se
začudila što nije kriknula.
Rend je prekinuo napetost time što je uzeo jedan svetao cilindar sa stola iza
sebe. Stavio ga je na glavu, naherio ga i okrenuo se oko sebe. Uputio joj je još
jedan od svojih blistavih osmeha. — Pa? Kako izgledam?
Njena žudnja je postala gorko--slatka. — Izgledaš... baš kao kicoš, — reče
ona nežno.
— Pa šta s tim? — upita on, naslanjajući se na zamišljeni štap. — Fred je
uvek izgledao kicoški.
— Fred nikad nije bio tako gizdav. —
— Preteruješ, draga moja. Ne mogu da budem veći kicoš od Freda. Fred
nikad nije imao ovakvu kravatu. —
Šuštanje haljine joj je odjekivalo u ušima dok mu je prilazila. Počela je da
mu popravlja kravatu. Mirisao je na sapun i dezodorans od limuna, a njen
parfem od jasmina me-šao se sa tim mirisima, ublažavajući im oštrinu.
— To je čarobna haljina, — primetio je Rend.
— Hvala ti.
— Da je Džindžer nosila haljinu poput te, Fred nikad ne bi igrao sa nekom
drugom.
Ruka joj je drhtala; morala je još jednom da veže čvor na njegovoj kravati.
Nije znala kako su došli do toga da počnu da flertuju, ali bilo je to opojno i
opasno. Kad bi Rend shvatio kakvu moć ima nad njom, bila bi još ranjivija.
Rešena da ne ide dalje no što je otišla, povukla se, — Pa ko sada preteruje?
Džindžer je imala pune ormare haljina kao što je ova.
— Ali nikada nije izgledala kao ti sada.
Konačno joj je pošlo za rukom da mu namesti kravatu, a zatim je koraknula
unazad. Sjaj u njegovim očima, zaustavio joj je dah u grlu.
— Sačekaj dok vidiš račun, — smejala se nestašno, — pa ćeš promenuti
mišljenje o ovoj haljini.

97
 by voki

Ako ikad vidiš račun, pomisli ona, a uzbuđenje koje je osećala kad je ušla u
prostoriju, zamrlo je. Ovo nije bilo ništa drugo do gluma, koju su im nametnuli
njihovi kostimi. Stvarnost je bila drugačija. Prazan krevet u praznoj sobi.
— Ništa ne bi moglo da prome-ni moje mišljenje o toj haljini, ili o tome kako
ti izgledaš u njoj, — ali ovog puta to nije zvučalo lakomisleno.
Podigla je ruku kao da ga upozorava. — Nemoj. Nemoj da se igraš sa mnom,
Rendele. Ne mogu to da podnesem.
— Ne igram se. — Koraknuo je napred, a ona unazad. — Nedostaješ mi.
Iskrenost njegovih repi zaustavila je njeno povlačenje. Želela je da je istina
to što vidi. Posle toliko nedelja, nestala je maska sa njegovog lica. Ono što se
sada videlo na njegovom licu, bio je izraz njenih osećanja, ljubavi, čežnje, nade.
Napravio je još jedan korak ka njoj. Stajala je čekajući ga. Vrata se iznenada
otvoriše.
— Sve je spremno za početak, — objavi jedan dubok glas. Okrenuli su se.
Sedokos čovek sa naočarima, ushićeno ih je gledao. — Divno izgledate. Kao
stvoreni za našu licitaciju.
Lorens Keler bio je upravnik licitacije, ali je kao i drugi menadžeri, umeo s
ljudima. Pa ipak, njegov pozdrav je izgledao iskren. Pošto su se rukovali,
objasnio im je šta će raditi sledećeg dana.
— Svakih sat vremena imaćete dosetominutnu pauzu, a u ranim jutarnjim
časovima kada gledanost opadne, moći ćete na smenu da odspavate.
Obezbedili smo vam prostoriju sa ležajevima, a imaćete i sendviče tokom cele
priredbe. —
Izveo ih je napolje i Nikol ga je sledila sa olakšanjem. Bila mu je zahvalna što
ih je prekinuo. Imala je vremena da shvati kakvu je veliku grešku mogla da
počini. Htela je da se baci Rendu u naručje, a to ništa ne bi pomoglo. Morali su
da razgovaraju. Morala je da zna da li je prevazišao svoj unutrašnji konflikt, da
li je sposoban da prihvati njihovo rivalstvo, da prihvati nju.
Studio je ličio na mravinjak. Činilo se da svi govore u isto vreme.

98
 by voki

— Još tri minuta! — viknuo je režiser i uzbuđenje još više je poraslo.

Dobrovoljci su se rasporedili kod telefona. Snimatelji su stavljali slušalice na
glave i zauzimali mesto iza kamera. Nikol i Rend su stajali na sredini bine.
— Nedostajala si mi, — prošaputao je on dok je klimao glavom jednom
poznatom radio komentatoru, koji je bio jedan od prvih aukcionara.
— I ti si meni nedostajao, — reče ona, — ali to ništa ne menja.
— Još jedan minut!
Buka se pojačala, jer su se svi trudili da budu spremni na vreme.
— Gde su do đavola, vrećice sa kokicama? — urlikao je neko.
— Možda i ne menja, — promrmlja Rend, — ali bar...
— Vas dvoje stvarno izgledate fantastično — prekide ih jedna aukcionarka
koja je bila popularan komentator rivalske TV-stanice.
— Hvala, Debi. Mislili smo da na ovaj način podignemo nivo priredbe, —
odgovorila je Nikol, gledajući svoju haljinu.
— Tako i treba! — Javio se režiser. Usred smeha koji su ove reči izazvale,
među osobljem koje se tu našlo, nastavio je Rend razgovor sa „ Nikol. — To je
barem početak. Želeo sam da ti...
Režiser je podigao ruku. Iznad jedne kamere, upalilo se crveno svetio. Rend
se neusiljeno smešio. — Dobro veče. Dobro došli na ovogodišnju danonoćnu
licitaciju ...
Od tog trenutka, malo kad im se ukazivala prilika da razgovaraju. I kad nisu
bili pred kamerama, uvek su morali da se spremaju za slede-ći predmet, ili su
se borili protiv umora.
Ova gužva, kao da nije smetala Nikol, jer ju je onemogućavala da misli o
bračnim problemima. Nije mogla da veruje u čarobni štapić koji će im jednim
zamahom podariti sreću. To ne postoji. Ne, dok između njih stoji to
komentatorsko mesto.
Pre nego što je prvi put otišla na pauzu, ugrabila je priliku da mu kaže kako
će posle ovoga najzad moći da razgovaraju i raščiste stvar. Za razliku od nje,
on nije želeo da razgovara. U tom slučaju, završila je ona, on znači ni ne želi da

99
 by voki

bude s njom. Otišla je, ne dajući mu vremena da joj odgovori. Sledećih deset
minuta je provela u žaljenju što je to rekla. Šta ako je upravo pokvarila začetke
ponovnog uspostavljanja harmonije.
Kad se vratila, Rend ju je čvrsto zagrlio i počeo da je okreće po studiu.
Telefoni su počeli da zvone kao pomahnitali, dok je celokupno osoblje u
studiu pevušilo „Zvezdanu prašinu". Ruke koje su je držale, toliko su joj
značile, da je srce htelo da joj eksplodira od radosti. Zelela je da mu otkrije
koliko ga voli, ali se usudila samo da ga pogleda.

Lice mu se pretvorilo u nežan osmeh. — Igraš sve bolje.

Nije očekivala da će joj to reći. Upitno je podigla obrve. — Oduvek sam
mislila da dobro plešem.
— Zar se ne sećaš predstave koju si priredila na onom brodu na Misisipiju?
— 0 Bože, ne podsećaj me na to. Muka mi je kad se toga setim.
— Sećaš li se kako si uletela u orkestar, kad si pokušala da plešeš?
— Već hiljaditi put ti ponavljam da nisam uletela u orkestar, već se brod
propeo na talasu.
— Svakako, Džindžer, svakako, — složio se, očigledno se šaleći. Zaustavio se
i obratio kameri.
Izgleda da je Rend odlučio da joj veče učini što prijatnijom. Nikol se plašila
da će se probuditi i otkriti da je sve samo san. Ali, časovi su proticali, i sa
svakim novim, njena je sreća rasla.
lako se osećala sveže, Rend je insistirao da ona ipak malo odspava.
— Jednostavno ne shvataš koliko si umorna, — ukori je on. — Pogledaj
samo kakve podočnjake imaš.
— A, podočnjaci? Uvek ih imam.
Zaćutali su. Došlo joj je da pregrize jezik zbog tih svojih reči. Preko njegovog
lica, prešla je senka bola. Međutim, prešao je preko toga.

100
 by voki

— Neću te ostaviti na miru, dok ne odeš da se odmoriš, — pretio je on.

Otišla je bez protivljenja, jer nije želela da ugrozi harmoniju koju su opet
ostvarili.
Legla je, ne očekujući da će da zaspi. Ležaj je bio iznenađujuće udoban.
Ispružila se, zevnula i zaspala. Naravno, sanjala je Renda.
Probudila se sa čudnim osećajem. Pokušala je da se okrene na stranu. Tople
i mišićave muške ruke, držale su je i čuvale je da ne padne sa uskog ležaja.
Pogled joj kliznu preko Rendovih ruku, do njegovog nasmejanog lica. Ovo je
bio njen, dosad najbolji san. Zažmurila je.
— A, ne, nećeš, — reče on nežno i podiže je. — Vreme je da ustaneš i zaradiš
svoju večeru Džindžer.
— Da li me voliš? — Upitala je sanjivo.
— Više nego išta na svetu, — reče on. Pustio ju je i dao joj solju vruće kafe.
Srknula je kafu i upitala ga, — Koliko je sati?
— Pet.
— Pet! To znači da sam spavala tri sata. Trebalo je da me probudiš još pre
jednog časa.
Slegnuo je ramenima. — Mislio sam da će ti taj čas više, dobro doći.
Spustila je solju i ustala. — Ti si na redu.
— Ja u stvari nisam ni umoran. Ovo uopšte nije težak posao. Polovina je već
prošla, a ja se osećam kao da sam tek počeo.
— I ja sam se tako osećala, pa sam ipak otišla na spavanje. — Ispravila je
nabore na haljini i popravila frizuru. — Kakva mi je kosa?
— Božanstvena.
— Rend, ozbiljno te pitam.
— Ja ti ozbiljno i kažem. Sve je na tebi božanstveno.
Neka toplina, razli joj se telom.
— Slatko sanjaj, — reče mu kad je izlazila i pošalje mu poljubac.

101
 by voki

Često je tokom sledeća tri časa pomišljala na Rendove reči, da je voli više od
svega. Zažalila je što u tom trenutku nije bila sasvim budna, jer nije znala da li
je to ozbiljno govorio.
Do kraja aukcije nije uhvatila priliku da ga pita bilo šta, jer su bili rastrzani
na sve strane. Konačno, i poslednji eksponat je bio prodat, a crvena svetla na
kamerama su se ugasila poslednji put. Hala se brzo praznila. Osećaj
iscrpljenosti, ustupio je mesto naletu ushićenja, koji Nikol skoro nije mogla da
izdrži.
Kao i uvek, njena sreća je imala samo jedan izvor — Renda. Skinuo je
kravatu, otkopčao gornje dugme na košulji, a njegov cilindar, bio je udubljen
na više mesta. Pokušala je da spreči kikot, ali se on razvio u radostan smeh. —
Izgledaš, izgledaš, — dahtala je, — kao izgužvan pingvin.
Isprsio se. — Ti si pijana, — optužio ju je.
— F- F- Fred nije nikad izgledao kao pin- pingvin!
Stvarno si pijana, — reče on opet, a ona je klimala glavom i smejala se. —
Toliko si pijana da nećeš moći da voziš do kuće.
— Mrtva pijana, — reče ona, ali je u sebi mislila da je opijena ljubavlju
prema njemu.
— Hajde, vodim te kući, — pozva je on. Uzeo ju je u naručje i izneo napolje.
Posle toliko vremena provedenog unutra, obradovala se obilju svetlosti i
toplini popodnevnog sunca. To je pojačalo njen osećaj nestvarnog. — Gde ti je
motor? — Upita ga ona.
— Ne brini. Vodim te kući. — Spustio ju je na zemlju.
— Stvarno ne treba. Samo sam
se šalila. Mogu i sama da se odvezem do kuće.
— Ja baš hoću da te odvezem do kuće, — reče on. Pružio joj je ruku.
— Želim da se vratim. Da li me primaš?
Pogledala ga je i uzdrhtala. Ali, oni se još uvek nisu objasnili. Da li je to
uopšte važno? Zar nije važnije biti zajedno, biti pored njega, imati ga uz sebe?
Uhvatila ga je za ruku.

102
 by voki

Rend je vozio, a Nikol je dremala. Stigli su i uputili se preko parkinga ka

zgradi. Još uvek ošamućena, naslonila je glavu na njegovo rame, dok su se peli
uz stepenice. Trljao je njenu nadlanicu, što ju je nežno uzbuđivalo, u isti mah.
Činilo joj se da je večnost protekla dok je uspeo da otključa bravu i da otvori
vrata. Unutra su sunčevi zraci ispijali tamu. Oči su joj se brzo privikle na
prigušeno svetio i mogla je jasno da razlikuje predmete oko sebe.
U njoj je počela da se javlja želja. Ukus njegovih usana, dodir njegovih ruku,
toplina njegovog tela — setila se svega, ali sama sećanja nisu mogla da je
zadovolje. Želela je Renda, želela je da opet budu jedno biće.
Izvadila je šnale iz kose i kosa joj pade na ramena kao kap kiše na cvet. U
tamnom slapu njene kose, zablistale su minđuše. Podigla je ruke da bi skinula
ogrlicu, međutim Rend je odmahnuo glavom i prekinuo njen pokret.
— Koli, pusti mene. Dozvoli da te svučem celu.
Pogledi su im se sreli. Bojala se da će joj srce probiti grudi. Polako je
spustila ruke niz telo.
Ne skidajući pogled s nje, pogladio je njene gole ruke i zaustavio se na
ramenima. Njegovi prsti skliznuše ispod tanke bretele. Smaknuo je bretelu, a
zatim je sagnuo glavu i poljubio joj rame. Uzdrhtala je.

Prelazio je prstom preko njenog plavog prslučeta. Poljubac, mekan kao

pahuljica, pratio je trag tog prsta. Sklopila je oči. Ugrizla se za usnu jerje
zadovoljstvo bilo previše veliko. Bilo je to slatko, lagano, izuzetno mučenje.
Toplina njegovog tela zagrevala joj je krv, dok ju je stezao u zagrljaj.
Preleteo je pogledom preko glatkog materijala njene haljine i odlučno je
povukao rajsferšlus.
Njegove usne ljubile su njene grudi, dok su joj bradavice vidno narastale.
Jezikom je prelazio preko čvrstih vrhova i ona više nije mogla da podnese
iščekivanje.
— Rend, nemoj više, molim te...

103
 by voki

— Ali ja hoću još, — nežno je prošaputao, dok mu je dah milovao njene

grudi. — Želim te svu.
— I ja ... želim tebe... — dahtala je ona.
Odgurnula ga je i nogama izula cipele. Zatim je skinula gaćice od ružičaste
svile i pružila ruke ka njemu.
Ne časeći ni časa, Rend je uze u naručje i ponese prema spavaćoj sobi. Ona
je otkopčala dugmad na njegovoj košulji i zavukla prste ispod nje. Raširila je
prste preko čvrstih i toplih mišića njegovih grudi. Vrhom malog prsta, trljala je
njegovu bradavicu i osetila kako ona postaje sve tvrđa, a Pod njenim dlanom,
srce mu je sve brže kucalo. Bože, koliko joj je nedostajao! Spustio ju je na
krevet, a zatim se odmakao da bi se skinuo. Njeno uzbuđenje je raslo kao i
gomila njegovih stvari na podu. Koža mu se zlatno presijavala, što je njoj
izgledalo prirodno, jer je on bio njeno blago.
Opsovao je i ona se podigla na lakat. Nije imao ništa na sebi, osim
raskopčane košulje. — Ove manžete je izmislio sadista koji je pronašao i pojas
nevinosti.
— Nije baš tako dragi, — nasmejala se i pošla rukom od njegovog stomaka
naniže.
Njegov uzdah se skoro pretvori u krik. — Ponovi to, — zatražio je.
Međutim, ona je sela i počela da otkopčava manžete. — Nisi fer. Ti si mene
skinuo. Trebalo je da mi dozvoliš da i ja tebe skinem. —
Krevet se ulegao pod njihovom težinom. Položio ju je na leđa. — Da li
stvarno misliš, — upitao je kad je legao na nju, — da smo dugo na ovo čekali?
Oboje su se nasmejali u isti čas. Plima strasti ispuni čitavu sobu. Usne su im
se stopile u nešto što je bilo više od poljupca. Bilo je to potpuno predavanje.
Dodirivali su se, iznova otkrivajući lepote svojih tela. Milovao joj je kosu,
obraze, ramena, i senzualno joj dražio kožu. Nikol je spuštala ruke niz njegova
leđa, oko njegovih bedara, izazivajući drhtaj u svom i u njegovom telu. Položio
je ruke na njene grudi i gledao kako se one ubrzano nadimaju. Zatim je
podigao glavu i pogledao je u lice.

104
 by voki

— Imam utisak da već godinama čekam da te opet okusim — prošaputa on.

Poljubio ju je u pupak.
Čvrsto ga je uhvatila, a telo joj je drhtalo od žudnje. Međutim, nije ga
požurivala. Ovog puta nije bilo potrebe za žurbom. Ovog puta, sve će ići
spontano.
Polako su otkrivali draži obnovljene ljubavi. Zaobilazio je njene
najosetljivije tačke, uzbuđujući je postepeno, a ona mu je uzvraćala sa istom
željom da sve traje što duže.
Bez njega, njena čula bila su zamrla. Sada su bila potpuno probuđena, a ona
je uživala u ovoj divnoj igri. Bila je srećna u čvrstom zagrljaju njegovih usana.
Gde god bi ga dotakla, on bi osetio toplinu i uzbuđenje.
A gde god bi on nju dotakao, osetila bi raspaljivanje probuđene čulnosti.
Obasipao je poljupcima njene grudi i stomak. Poljupcima i nežnim
milovanjem, doveo je njenu požudu do usijanja. Kad su se konačno spojili, za
nju je prestalo da postoji bilo šta osim njih dvoje.
Zajedno! Najzad zajedno! Vodeći ljubav, ponovo su postali ono što su bili i
što treba da budu — muž i žena.

105
 by voki

9.

Njegovo disanje, postepeno se usporavalo. I ona se opuštala. Zadovoljstvo

se širilo njenim malaksalim telom, ispunjavajući podjednako svaki njegov deo.
Njeno zadovoljstvo nije bilo samo telesno. Njen duh je opet bio potpun. Pro-
meškoljila se pod njegovom težinom i zadovoljno uzdahnula.
Pogrešno je protumačio njen uzdah i izdigao se. Obisnula mu se oko vrata.
— Ostani na meni.
— Zar te nisam prignječio?
— Ne. Čak i da jesi, ništa ne mari. To mi se sviđa.
Legao je pored nje i obujmio je rukama i nogama. — A kako ti se ovo sviđa?
— Božanstveno. Nedostajalo mi je ovo, tako mnogo kao i ti.
Stegnuo ju je jače i zagnjurio lice u njen vrat. Privukla ga je još više sebi, a
on je popustio stisak svog zagrljaja. Toliko je vremena prošlo. Nikad mu više
neće dozvoliti da ode iz njenog života, zarekla se u sebi. Stvoreni su jedno za
drugo.
Trljao je nosem njen vrat i bradu. Zaustavio se zatim, da bi joj na usne
utisnuo bezbroj malih poljubaca. — Ako ikad, — ubaci on između poljubaca,
— učinim opet neku glupost, kao što sam jednom učinio, ubij me.
— Nedostajala sam ti?
— Mislio sam da ću poludeti bez tebe.
Mrsila je njegovu bujnu kosu. — Dobro si to sakrivao. Stekla sam utisak na
poslu, da jedva možeš da podneseš moje prisustvo.
— Upravo tako. Bilo je to mučenje za mene, da budem danju s tobom, a
noću sam.
— Nisi izgledao izmučeno. — Bol se probudio u njoj. — Naprotiv.
— Oprosti ljubavi, — prošaputao je. — Da li mogu nekako da se iskupim?
Šta da učinim, da mi oprostiš?

106
 by voki

Bol se smirivao. Nežno ga je poljubila. — Zar ne vidiš da sam ti već

oprostila?
— Mnogo sam te povredio.
— Sada je sve prošlo, — smirivala ga je i privijala uz grudi. Međutim,
duboko u sebi, pitala se da li je to istina. Pravi uzrok sukoba nije još bio
otklonjen ...
Pritisnuo je usne na njene. Grickala mu je usne, uživajući u njihovoj slasti.
— Da, sada je prošlo, — promrmljao je i njene sumnje su se raspršile.
Nije želela da opet probudi nepoverenje. Sada je trebalo sejati seme
pomirenja. Odlučna da se ne obazire na sumnje, rekla je prvu misao što joj je
prošla kroz glavu.

— Šta ćemo sa tvojim motorom? Hoćemo li odmah po njega ili ćemo

sačekati do sutra posle posfa?
Podigao je glavu i zbunjeno je pogledao. — Pa, u stvari, on je tu.
— Zar nisi motorom išao na aukciju?
— Ne. Dag Sims me je odvezao. Klupko se polako odmotavalo i stvari su joj
postajale jasnije. Počela je da razmišlja naglas. — Od početka si hteo da me
voziš kući.
— Da.
— Zašto?
— Mislim da sam ti to već objasnio. Vraški si mi nedostajala. Bilo mi je
potrebno da budem s tobom.
— Zašto?
— To je teško pitanje, — reče on vragolasto. Zatim se uozbiljio.
— Osećam se kao da sam prošao kroz emocionalni pakao. Bio sam pogođen
kao nikad ranije, a najgore od svega je bilo to što su me pogađale tvoje osobine
koje sam najviše cenio — tvoja nezavisnost, sposobnost, tvoja rešenost da
težiš najboljem.

107
 by voki

Uzbuđenje zbog saznanja da je on nameravao da je vozi kući, bilo je

prigušeno pretnjom koja se nadvila nad njih. U suštini se ništa nije promenilo.
On se vratio, ali stvari koje su ga pogađale, činile su i dalje bit karaktera. Za
sada, njegova ljubav baca u zasenak njegovo ogorčenje. Ali, šta će se sutra
dogoditi?
— Ništa od toga se nije promenilo. Ne razumem šta te je nateralo da se
vratiš kući.
— To nije bila stvar trenutka, Nikol. Mislio sam o nama, o onome što nam se
dogodilo, — dok me glava nije zabolela. Onog dana, kad si mi rekla da radiš
teži deo posla, zamislio sam se i shvatio da sam te godinama sputavao. U video
sam da si bila u pravu. Moj odlazak nije resio problem. Moramo zajedno da ga
prevaziđemo.
— To sam ti i rekla, — reče ona ozbiljno i dodade oprezno, — ali, ti me nisi
poslušao.
— Nisam znao da stvarno tako i misliš. Mislio sam da si me oterala
dođavola. Ne možeš ni da zamisliš kako mi je srce poskočilo od radosti, kada
sam te video u toj haljini. Znao sam da nisi zaboravila. Mislim da sam te u tom
trenutku voleo više nego ikada.
— Misliš da me voliš, a? — Kikotala se.
— Ništa mi ne znači toliko kao ti, kao naš odnos. — Reče on iskreno.
Gledala je ispred sebe. — Čak ni posao? — Upitala je i nije mogla da
prepozna svoj drhtavi glas.
— Čak ni posao.
Prodorno ju je posmatrao. Pokušala je da odvrati pogled, ali joj je on
zadržao rukom bradu. — Gledaj u mene, Nikol. Veruj mi. Posao više nije bitan.
Važni smo samo ti i ja.
— Ali šta ako.
— Nije važno, — preseče je on, — dok smo bili razdvojeni, shvatio sam da
mi ništa nije toliko važno, kao da sam s tobom. Želim da se budim pored tebe,

108
 by voki

da zajedno ulazimo u svaki novi dan, da vodimo ljubav po mesečini. Hoću

samo da budem s tobom. Ništa drugo nije važno.
— Ali?!
— Kaži. Kaži da sve drugo nije bitno, — naredi joj on.
Usne koje su do maločas bile tako nežne i pune ljubavi, sad su poprimile
strog izraz. Prsti koji su je do malopre blago milovali, sada su čvrsto držali
njenu bradu. — Sve drugo nije bitno, — reče ona pokorno.
Međutim, nije verovala u to što govori.
Njegov stisak je popustio a sa lica mu je nestalo strogosti kad je krenuo da je
poljubi. Dok su se ljubili, pomislila je da to neće dugo trajati, da ne može dugo
trajati. On je mislio ono što je i rekao, ali šta će biti kad se pojavi prvo
ozbiljnije iskušenje? Da li će mu biti drago ako je izaberu za naslednika Mek
Kolovog mesta?
Prestala je da razmišlja o tome. Ožiljci treba da zarastu.
— Znaš li koliko si mi nedostajala? — Upita je on najednom. — Čak su mi
nedostajali i tvoji vikleri u kupatilu.
Nasmejala se. — A meni su nedostajale tvoje čarape, razbacane po celoj
sobi.
Odjednom, oboje su se smejali, ljubili i voleli iznova. U toj ekstazi, crv
sumnje je nestao, ali samo privremeno.
— Jesi li ti luda? — Eva je s nevericom gledala u Nikol. Eva je reagovala s
istom nevericom, koju je i Nikol u sebi osećala. Gledala je Nikol, a zatim njen
lik u ogledalu, kao da ne zna šta je slika, a šta prava Nikol.
— Jesi li luda? — Ponovila je povišenim glasom. — Sad ne možeš nazad.
Zašto bi se sada, za ime sveta, povlačila?
Ženski toalet nije baš bio mesto za otvoren razgovor, a ni Eva Ber nije bila
žena kojoj bi se Nikol poverila, ali želja da se nekom poveri, bilo kome,
nadvladala je. Uzdahnula je i počela. — Nije da ja to baš hoću, ali Rend i ja smo
imali izvesnih problema.

109
 by voki

— Mislila sam da ste to resili, — upade Eva. Izbegavala je da pogleda Nikol u

oči i promucala je: „Pa, svi znaju da ste imali nekih problema, ali Dag reče da
mu se čini da ste ih preko vikenda izgladili".
— Da li ovde ikad neko razmišlja o nečem što nije trač? — Pitala je Nikol
besno. — Zaista ponekad mi se čini da je ovo pre studio nego TV-stanica.
— Ali još uvek ne razumem zašto bi morala da se povučeš, — reče Eva,
vrativši se na stvar sa upornošću reportera. — Zašto ne Rend?
Nikol - prevrnu očima. — Budi ozbiljna.
— Slušaj Nikol, tvoj brak je tvoja stvar, ali mogu samo ovo da ti kažem. Da
sam ja pokušala ...
— Ti si konkurisala?
— Ako se to može tako nazvati. Pitala sam Lajonela kakve su mi šanse, a on
se samo nasmejao. Shvatila sam to kao prijateljski sa-vet da ni ne pokušavam
da konkurišem. Međutim, da sam konkurisala, išla bih do kraja. KSTL-u je
potreban ženski komentator, a ti bi bila kao stvorena za taj posao. Ako se
povučeš, to nije udarac samo tvojoj karijeri, već će i druge žene u stanici to
osetiti kao svoj poraz.
Ove reči su je zbunile. Eva ima pravo. Nikol bi bila prva žena kojoj je pošlo
za rukom da probije muško-šovinističku barijeru u KSTL-u. Bez obzira koliko
bi joj prijao uspeh, to bi moglo da pokvari njen odnos sa Rendom. Da li joj je
stvarno potrebna jedna takva gorko-slatka pobeda?
— Mislim da nemam ozbiljnih izgleda na uspeh, — kazala je Nikol.

— Možda, a možda i ne. Radi se o tome da ne možeš da propustiš šansu. Ne

znam šta se dešavalo između tebe i Renda, ali znam ovo — obožava te. To je
ljubav bez kraja. Ona će sve podneti.
— Da, hvala ti što si me saslušala Eva. Razmisliću o ovome što si mi rekla,
stvarno hoću.

110
 by voki

Nije sumnjala u Rendovu, već u svoju ljubav. Da li je njena ljubav toliko jaka
da može da podnese ishod ovog nadmetanja? Nametalo joj se samo jedno
rešenje — povući se. Ako to učini, neće biti ogorčenja, ni krivice.
Rekla mu je da ne može da se povuče, čak ni zbog njega. To je bilo tačno. Ali,
može da se povuče zbog sebe i zbog njih dvoje. Ako se i radi o njenoj žrtvi, kao
što Eva kaže, onda je to žrtva koju Nikol svesno podnosi. Čvrsto je resila da to
učini.
Prvi put, u poslednja dva meseca, osetila se kao prava Nikol Klark. Izašla je
iz toaleta, koračajući odlučno kao nekada. Široki rukavi njene bluze, talasali su
se dok se kretala. Ona je bila žena koja zna šta hoće.
Lajonel je, kao i uvek, bio do guše u poslu. Nije čekala da primeti da je ušla.
Lupila je šakom o sto, ne izvinjavajući se sto ga prekida. — Hoću nešto da ti
kažem Lajonele, — reče ona zapovednički.
Ugasio je cigaretu i zavalio se u stolici. Skrstio je ruke i odmeravao je od
glave do pete. Konačno je zabrundao. — Šta je po sredi ovog puta?
— Povlačim svoju prijavu. Dok je palio cigaretu, promrmaljao je, — Džou
se ovo neće svideti.
— Žao mi je. Znam da je kasno, ali i kad bi mi zapretio otpuštanjem, ne bih
prihvatila.
— Ne bi, a? Zašto ne?
— Moji razlozi su lične prirode. Ne želim da trošite dragoceno vreme,
razmatrajući moju prijavu.
— Plemenito od tebe, — reče on sa blagim sarkazmom. — Naravno, ja neću
da te silim da radiš posao koji ne želiš.
Ne tvrdim da bi uopšte bila izabrana.
— Jel to sve? — upita ona.
— Ako je to ono što želiš — reče on.
— Da, to je upravo ono što hoću.
— U redu, onda.

111
 by voki

— I, Lajonele? — Podigao je pogled, nabravši obrve sa nestrpljenjem. — Ne

želim da iko o ovome nešto sazna.
— Da, naravno. — Vratio se svom poslu. Okrenula se i izašla iz ureda. Sa
svakim korakom raslo je njeno samopouzdanje, jer je osećala da je donela
pravu odluku.
Biće još prilika, prilika u kojima neće morati da se takmiči sa Rendom. Njena
ljubav prema Rendu je iznad svega drugog. Čudila se što joj je trebalo tako
dugo da to uvidi, ali je znala da to više nikad neće zaboraviti.
lako se plašila da će njihova godišnjica braka proći nezapaženo, proslavili su
je u velikom stilu. Rend je na balkonu priredio meso na žaru, dok je Nikol
spremala salate. Uz to su jeli kuvan kukuruz i pili rashlađen šampanjac. Kao
dekor upotpunjavali su buket ruža i dva ukusno spakovana paketa.
— Izgleda da si uživala u jelu, — primetio je Rend.
— Mmm, — potvrdila je, i dok je lizala prste dodala je: — Ove godine je bilo
mnogo bolje nego prošle, zar ne? Stvano, ovo mi se mnogo više dopalo nego
prošlogodišnji izlazak u restoran. Možda je Tonijev restoran najpoznatiji u
Sent Luisu, ali Toni ne može da se po red i s tobom gospodine Klark.
Podigao je njenu ruku i posma-trao joj prste. — Potpuno se slažem. Ovo je
bilo bolje nego prošle godine. — Uronio je njen kažiprst u svoju čašu sa
šampanjcem. — Svaka godina s tobom je bolja od prethodne. — Lizao je
šampanjac sa njenog prsta, a njeno srce punilo se uzbuđenjem. — Srećna Vam
godišnjica braka gospođo Klark.
— Šrećna ti godišnjica. Stavila je prst u čašu šampanjca
i opisala krug oko njegovih usana, a zatim ga poljubila.
— Mmm, ovo je najlepši poljubac, — promrmljao je.
— Ne znam, — reče ona zamišljeno. — Mogla bih da to uradim na barem još
tuce načina.
— Kako još, na primer? — Pogledao ju je naivno. — Pa, postoji još i običan
poljubac za početnike, — objašnjavala je ona kao pravi instruktor. Pokazala
mu je to i praktično, na šta je Rend sa negodovanjem odmahnuo glavom.

112
 by voki

— Sigurno da nije u klasi poljupca sa ukusom šampanjca, — požalio se.

— Nisi precizirao koju vrstu želiš. Tražio si da čuješ načine. Sad ćuti i pusti
me da ih nabrojim. — Položila mu je ruke na ramena i posmatrala njegove
usne sa ozbiljnim izrazom na licu. — Zatim, tu je poljubac tipa ovlaš
razdvojene usne — ali — bez dodira jezika, koji se smatra pogodnim za prve
sastanke.
— Ovo nije prvi.
Ućutkala je njegov protest primerom koji je zatim prešao u poljubac tipa
ovlaš-razdvojene-usne-sa-dodirom-jezika, a ovaj u razne neimenovane
varijante. Nikol se nikad nije osećala srećnijom.
Razdvojila ih je zvonjava telefona. Rend je laktom srušio čašu, prolio
šampanjac i opsovao. Ona se zakikotala i skočila da podigne slušalicu. — Pusti
to, — reče on, ali Nikol je već držala slušalicu.
Dok je ona razgovarala sa svojim roditeljima, Rend je počistio mrvice. Zatim
je on otišao do telefona, a Nikol je počela da sklanja sudove. Pošto je završio
razgovor, isključili su telefon, i nastavili su. tamo gde su stali, negde oko broja
osam.
— Verovatno će nas zvati tvoji roditelji i polovina tvoje rodbine, — reče
ona.
— Baš zato sam i hteo da isključim telefon, — objasnio je on.
— Ako nas stalno budu prekidali, negde ćemo se zabrojati.
— Izvini što ću te razočarati dragi, ali imam bolju ideju.
— Bolju nego što je demonstriranje tipova poljubaca?
— Mnogo, — uveravala ga je. Stavila je ruku na veći paket i izjavila. — Hoću
da vidim šta sam dobila.
Spustio se nad pod pored nje.
— Zašto ne odvežeš vrpcu? Ipak, nije mi jasno, reče on — kao da je
razočaran, — šta može da bude zanimljivije od mojih poljubaca.

113
 by voki

— Polako, — reče ona dok je sa entuzijazmom otvarala paket. Smeđa kutija

nosila je žig jedne čuvene prodavnice iz „Plaze Frontenak". Nikol je tiho
zviznula. — Nadam se da nisi obio neku banku, — dodala je suvo.
— O, pa ostalo je nešto u sefu.

Nikol je izvadila iz paketa vrlo jednostavnu, dnevnu haljinu sa dezenom od

cvetova lavande i spomenak. Bila je to ona vrsta neformalne haljine koja je na
izgled jeftina, a u stvari košta pravo malo bogatstvo.

Skočila je i stavila haljinu na ramena, da bi videla kako joj stoji. Iz haljine je

nešto palo na pod. Pošla je da to podigne, ali je zastala na pola puta. — Oh,
Rend. — Uzdahnula je.
— Oh, Rend.
Podigla je rubin i držala ga prema svetlosti, a on se presijavao crvenom
bojom, među njenim prstima. Dok je to radila, Rend je počeo da trese svoj
paket. — Nadam se, — otezala je ona, — da nisi ništa polomio. Ne znam da li
ću moći da zamenim.
Prestao je da trese. Spustio je paket na pod i pažljivo ga otvorio. U njemu su
bile dve flaše šampanjca ,,Dom Perinjon" iz 1972. godine. Pored ovog, u paketu
je ležala i kravata bakarne boje sa tankim crnim prugama, a za nju je bio
privezan papirić na kome je pisalo: ,,Srećna šesta godišnjica." Rend podiže
pogled. — Volim te, — reče.

***

Došao je dan kada je Džon trebalo da donese odluku. Danas je Rend trebalo
da postane spiker večernjih vesti. Nikol je sa posebnom pažnjom odabirala šta
će da obuče, jer je želela da na ovaj dan izgleda lepo. Obukla je novu haljinu
koju je dobila od Renda za poslednju godišnjicu i stavila je ogrlicu od
ametista. !

114
 by voki

— Uvek sam se pitao kako ti polazi za rukom da svakog dana izgledaš tako
divno. Danas si lepša nego ikad, — govorio joj je Rend i dok su pili jutarnju
kafu.
— To bi isto mogla i ja da kažem za tebe, — rekla je ona i stvarno je tako
mislila. Na sebi je imao njoj omiljeno, sivo odelo, svetio plavu košulju i tamno
plavu mornarsku kravatu koju su mu poklonili njeni roditelji za prvu godi-
šnjicu braka.
Krenuli su na posao i Nikol je bila uverena da je učinila pravu stvar. Rend je
više od njenog muža ili ljubavnika; on je najbolji prijatelj i dostojan je te žrtve.
U stanici se osećala velika napetost u vazduhu. Prošlo je celo pre podne, a
ništa se nije dogodilo. Cak ni Džini nije znala ništa novo. Nikol je pomislila da
će početi da vrišti ako se uskoro nešto ne dogodi.
Izgleda da su i tehničari bili zahvaćeni istom tom atmosferom. Napravili su
dosta grešaka tokom ,,Podneva sa STL-om". Nikol je primetila sa ponosom, da
je Rend jedini koga ova atmosfera nije zahvatila.
Posle programa Nikol se zadržala u ženskom toaletu da uredi kosu. Nije više
osećala nikakvo žaljenje što je povukla prijavu. Novih prilika će još biti, a
Rendel Klark je samo jedan.
Kada je ušla u kancelariju Renda nije bilo tamo. Nikoga nije bilo u blizini,
samo je na svakom stolu ležao komad papira sa dugo očekivanom odlukom
Džozefa Korsinskog.
Na papiru je pisalo da će po odlasku Kreiga Mek Kola, njegovu dužnost
preko nedelje, preuzeti Vinsent Skapela, a da će vikendom to raditi Frenk
Volters.
Nikol je sa nevericom nekoliko puta pročitala ono što je bilo napisano. Mora
da je u pitanju neka greška. Vins i Frenk su dobri, ali ne mogu da se mere 'sa
Rendom. Njena neverica se pretvorila u gnev. Kako su se samo usudili da ne
izaberu Renda! Istrčala je iz kancelarije i sjurila se niz hodnik.

115
 by voki

Pošto Džo nije bio u svojoj kancelariji, odjurila je do Lajonela. Lajonel je sa

nekim razgovarao, ali Nikol se nije dala zaustaviti zbog takve sitnice. Prekinula
ih je usred razgovora. — Sta to dođavola, Džordž misli? —
Dok je to govorila, čula je glas Lajonelovog sagovornika, — Zar nije vreme
da i neka žena dobije šansu. —
Zapanjeno je pogledala Renda. ni njegovo iznenađenje nije bilo manje.
Lajonel je prekrstio ruke i nacerio se.
— Eto, stigla je i gospođa Klark, da upotpuni našu malu predstavu. Nemoj
da mi kažeš zbog čega si tu. Pusti me da pogodim. Stuštila si se ovamo da bi
rekla kako je Rend trebalo da dobije to mesto.
— Da, — priznala je ona, čudeći se otkud Lajonel zna. — Ne mogu da
shvatim zašto ste napravili takvu glupost! Rend je najsposobniji!
— Ono što ja ne mogu da shvatim, — upade Rend sa besom koji ju je
iznenadio — je to da su prevideli tvoje sposobnosti. A Džou možeš da kažeš,
— dodade on, upirući prstom u Lajonela, — da ću u potpunosti da podržim
svoju ženu.
— Ne treba ti mene da podržavaš, — ubacila je Nikol, ali se on nije obazirao.
Još uvek je mahao prstom, dok je iz njega sukljao bes. — Dobro, možda Vins i
jeste bolje rešenje za preko nedelje, ali staviti Frenka ispred Nikol, pa to je
smešno! Ona je daleko sposobnija.
— Ono što ja ne shvatam, — prekinula ga je Nikol, — je kako je neko mogao
da Vinsa smatra boljim od Renda, a da i ne govorimo o Frenku. pošto se džo
krije, mislim da ćeš ti to morati da mi objasniš Lajonele.
Lajonel je prsnuo u smeh. Gledala je u njega, ne verujući svojim očima, a
zatim je pogledala u Renda. I na njegovom licu stajao je izraz zaprepasćenja.
Čekali su bez reči da se Lajonel povrati.
Najzad prestao je da se smeje, i pogledao je u njih. — Dirljivo je kako se
borite jedno za drugo. Međutim, to sada nema efekta. Verujte mi, da je to bilo
moguće, Džo i ja bismo svakako uveli vaše sposobnosti.

116
 by voki

— A zašto to nije bilo moguće? — Htela je Nikol da zna. — Šta nije u redu sa
Rendovim sposobnostima?
— Sve je u redu sa njima, zaista jeste, — cerekao se Lajonel, — ali Džo i ja
ništa nismo mogli da uradimo, pošto ste oboje povukli prijave.
— Povukli! — Uzviknuše Rend i Nikol u jedan glas.
— Povukli — potvrdio je Lajonel.

10.

Rend i Nikol su zurili jedno u drugo, ne verujući u ono što su čuli.

— Zašto si za ime sveta?
— Kako si samo mogao?
— Predlažem vam, — reče Lajonel suvo, — da se vas dvoje na nekom
drugom mestu objasnite, lako će to svakako biti zanimljivo, ne mogu više da
gubim vreme sa vama. Verovali ili ne, ja ovde imam posla.
U tišini su napustili kancelariju.

Otišli su u prazan studio u kome se snima „Popodne sa STL-om". Seli su i

ćutali u mraku i tišini. Da li je ovo samo ružan san?
— Zašto si to učinila? — reče Rend konačno.
— A zašto si se ti povukao? — uzvratila je ona.
— Vec sam ti odgovorio na to pitanje, — reče on sa osmehom. — Ništa mi
nije važnije od naše veze.
— Tvoja karijera bi trebalo da bude važna, ono što si propustio. .. — tužno
je odjekivao njen glas.
— Isto važi i za tebe, — istakao je on. — Pa ipak, rekla si mi da se nećeš
povući. —
— Predomislila sam se.
— Zašto?

117
 by voki

— Lajonel reče da je to plemenitost, ali ja uopšte ne mislim tako, — polako

je počela. — Strah je bio u pitanju. Strah da te ne izgubim, ovog puta zauvek.
Posle one dve nedelje provedene bez tebe, shvatila sam koliko si mi potreban.
— I ti si meni.
Iskrenost njegovih reči, srce joj je ugrejala. — Ispalo je dobro ovog puta, zar
ne? — Počela je da se smeje, a on joj se pridružio.
— Mislim da nisam bila svesna koliko si napora ulagao da naše svađe ne
prerastu u prave bitke, tokom svih ovih godina. Ovog puta si bio ljut, zaista
ljut, i to me je uplašilo.
— Nisam baš primetio da si se mnogo uplašila.
— Da, to je bilo zato što sam i j ja bila ljuta. Uprkos tome što sam znala da si
u pravu kada si rekao da je jedino rešenje da se neko od nas povuče, opirala
sam se. Najviši še zbog toga što si izgledao kao taj gospodar koji od svog sluge
traži da mu se pokori.
— S punim pravom si bila ogorčena na mene, Koli.
— I bila sam, veruj mi. Bila sam šokirana, povređena i gnevna.
Iz vaze na stolu Rend je izvadio beli karanfil i pružio joj ga uz izvinjavajući
osmeh.— Nudim ti pomirenje.
Znala je da će ovo biti odlučujuća prekretnica u njihovom odnosu.
Nesumnjivo, biće tu još kriza u godinama koje dolaze, ali bez obzira šta će se u
budućnosti dogoditi, znala je da će moći da se zajedno suoče sa tim.
— Nisi mogla da budeš više zaprepašćena nego ja, kad sam u sebi otkrio
crte muškog šovinizma. Oduvek sam smatrao sebe savršeno liberalnim
muškarcem. Odjednom sam se suočio sa saznanjem da ne želim da me moja
žena nadmaši. Prezirao sam samog sebe.
— Još uvek ne razumem šta te je nateralo da se povučeš. Mislim, nije trebalo
da se plašiš da ću ja tebe da napustim, — reče Nikol.
— Ali, plašio sam se da mi nećeš dopustiti da se vratim, — odgovorio je on
sa bolom u glasu, — plašio sam se da sam te već izgubio.
Pružila mu je karanfil. — Obećavam da to više nikada neću da spomenem.

118
 by voki

Prihvatio je cvet, zajedno sa obećanjem. — A ja tebi obećavam Nikol, da više

nikada neću tako otići. Od sada ćemo naše probleme rešavati zajedno.
— Držim te za reč.
— Nema potrebe. Sam ću se držati zadate reči.
Srce joj zakuca brže. Razvedrila se. — Hajde da kažemo da ćemo jedno
drugom držati za reč i završimo s tim, — predložila je ona.
— U pravu si. — Smejuljio se. — Nisu za mene usamljene noći na
nekonformnim hotelskim krevetima. Pa sam tako, dok sam provodio ko zna
koju noć u sumornom hotelu, mislio sto uopšte tu radim, kad treba da sam kod
kuće u tvom zagrljaju.
— Dosta ti je i trebalo, — promrmljala je Nikol, a on joj prinese karanfil pod
nos. Smešila se i koketirajući uzela cvet.
— Tada sam odlučio da raščistim stvari koje su se isprečile između nas. To
je podrazumevalo da odem pravo Džou i povučem prijavu.
— To je bilo pre aukcije, zar ne?
— Dan pre, — potvrdi on. Klimnula je glavom. — Znala sam to. Bio si sasvim
drugačiji te noći — moj stari Rend bio je pored mene, u punoj formi.
— Nisi ni ti bila tako loša Džindžer.
Na jedan čaroban način, sećanja su se vratila za trenutak. Zatim je magije
nestalo, a Nikol je uzdahnula teško. Obuzeli su je žaljenje, kajanje i tuga. Sva
ona „da smo samo" provalile u njoj: kako joj je raspoloženje padalo, tako joj je
klonula ruka sa karanfilom. — Sada to izgleda tužno i glupo, zar ne? Trebalo je
da se pomirimo sa tim da će jedno od nas da nadmaši drugo. Umesto toga,
oboje smo ispustili veliku priliku. To je glupo.
— Ono što smo dobili, vredi mnogo više, — reče on blago.
— Ali po koju cenu smo to dobili?! — Rastući osećaj gubitka i nepravde
pojavio joj se u glasu. — Po koju cenu Rend! Ti si reporter, novinar. Ne bi
trebalo da se zakopaš u ovoj „dnevnoj sobi" i da ćaskaš sa ekspetima za lepotu.
— Mislio sam da si zadovoljna ovim.

119
 by voki

Nije mogla da ga pogleda u oči, jer se plašila da neće uspeti da izbegne onu
optužbu koju njegov ton nije odavao. Umesto toga, njen pogled je fiksirao
latice karanfila. — Bila sam, — rekla je tiše,— ali to zadovoljstvo nije. moglo
da traje večno. Sad vidim šta smo mogli da radimo, šta je trebalo da radimo.
Jedno od nas je imalo šansu da uspe, a mi smo to olako prokockali. Kakva
velika glupost.
Rend se nagnuo, uhvatio je za ruku, i počeo da prepliće svoje prste sa
njenim. Sa takvom je než-nošću odagnao tugu iz njene duše, da je jedva bila
svesna preobražaja svojih osećanja. Bila je svesna samo njegovog lakog dodira
i kucanja svog srca u znak odgovora.
Kad je podigao pogled, oči su mu bile obojene dubokim osećanjima.
— Svejedno koliko je to glupost, — prošaputao je — učinio bih opet isto,
samo da te ne izgubim. —
— Oh, Rend! Zastala je, a zatim promuklo nastavila. — To je najluđa stvar
koju si ikad rekao. —
— Hmm, možda. — Kleknuo je pred nju. — Ali znaš, još odavno pamtim reči
jedne stare pesme, „Poljupci su bolja sudbina od mudrosti." I uzimajući u obzir
kako su divni tvoji poljupci, draga moja suprugo, moram da se složim s tim
rečima.
Snažna osećanja koja su je obuzela, pretila su da se izlivaju u bujicu suza
radosnica. Oduprla im se smehom koji je više ličio na grcanje. — To možda ne
bi bila mudra odluka. Otkud znaš na koliko načina umem da ljubim? Sećaš se
da nisam završila sa nabrajanjem.

— Razlog više da odmah nastavimo, — predložio je uz osmeh.

Svaka ćelija njenog tela bila je ispunjena neugasivom ljubavlju prema
njemu. — Nemamo zbog čega da žurimo. Imamo vremena čitav život da ih
brojimo.
— Pa, da, — složio se on dok se polako približavao — ali ništa ne smeta ako
odmah počnemo. Uostalom, imaćemo u buduće i drugih obaveza.

120
 by voki

— Oh? Sta na primer? — upitala je sklanjajući se pred njegovim poljupcem.

Zadirkivala ga je sada i uživala u tome.
— Na primer, da povećamo gledanost i oborimo rekord STL-a, — rekao je
on.
Prislonio je bedro na njeno koleno i položio joj je ruke na ramena. Savila je
vrat i on joj poljubi slepoočnicu.
— Još uvek nam preostaje dovoljno vremena za brojanje, — govorila je
Nikol bez daha.
— Da, ali ćemo u međuvremenu biti zauzeti ubeđivanjem nekoga, — ljubio
ju je on svuda od slepoočnice do usana, — da nas angažuje kao prvi duo muž-
žena u nekoj TV emisiji.
— A ko bi nas to zaposlio? Bilo bi malo suviše. — Duboko je uzdahnula.
— Pa, ako bude neophodno, ići ćemo i u Timbuktu. Treba samo početi. —
Nežno je grickao njene usne. — Ali danas ćemo brojati poljupce, ljubavi. —
— Ne sećam se, — uzdahnula je ona, gde smo ono stali. —
— Koliko se sećam, stigli smo do... -
Prekinula ga je da bi mu pokazala gde su prestali da broje poljupce i
zaključila da je on u pravu, kao i obično. — Poljupci su zaista bolja sudbina...

— kraj—

scan i obrada by voki

121