Vanredni broj 396, maj 2004.

Rozana Beker

Engleska ledi

Balkansko poluostrvo, 2022.

2
„Draga Andrea,

Mislila sam da ću se ponovo navići na Mildstoun ali ranč je za mene kao

zatvor. Radujem se svom novom poslu i jedva čekam da se preselim za
Meiburn. Ovde je veoma toplo. Možda će tek večeras pasti koja kap kiše.
U Londonu sigurno pada kiša? Da li sam pogodila? 0, gospode, koliko mi
nedostaje njen zvuk dobovanja o okna prozora našeg malog stana.
Osećam bolnu nostalgiju za gradskom bukom Londona i njegovih širokih
ulica, po kojima smo znale besciljno da lutamo i svaka naša luda avantura
se završavala u našem malom pabu, uz dobar džez.

Prošlo je samo mesec i po dana od našeg rastanka, a već mi nedostaješ.

Nedostaju mi naše priče, smeh i divni dani koje smo provele na Kembridžu.
Stalno mi se vraćaju naše svakodnevne male zgode i nezgode kroz koje smo
prošle veoma hrabro, a ujedno su krasile naš studenski život.
Ako želiš nešto da znaš o mojoj porodici, mama Lin je odlično. Glavna
preokupacija joj je arheologija, obilazi stare rudnike, kopa po njima tražeći
ostatke bivših civilizacija.

Stiv, moj dragi braca se oženio i prosto ga nisam prepoznala. Odličan je

rančer i dobro se snašao u ulozi mladog supruga. Dobio je neke muževne crte
lica, postao je ozbiljan i veoma zgodan muškarac.

Mark je predivan, naravno, kao i uvek. Da li možeš da poveruješ da je uspeo

da nabavi koncertni klavir? Smestio ga je u dnevni boravak, sva sreća da je
salon veliki, pa je mogao da stane. Dugo sam se pitala gde ga je pronašao,
bolje reći iskopao? Jadničak, mislio je da ću odmah početi sa
komponovanjem, ali sve je uzalud. Još uvek nisam sela za klavir da bih
odsvirala neku notu. Prosto nemam inspiraciju.
Dođi da mi razbiješ monotoniju i da se malo provedemo, ovde kod mene, na moj
način.

1
Voli te tvoja Megan."
Andrea je sedela u udobnoj fotelji i slušala dobovanje kiše o prozorska stakla,
koja je nemilice padala već dva dana. Bilo je hladno, a vlaga se uvlačila u
stanove. Po ovakvom kišovitom vremenu, njoj nije padalo na pamet da promoli nos iz
kuće. Po ko zna koji put, svojim plavim očima prelazila je po uredno ispisanim
redovima pisma.

Osetila je prazninu i dobila. neverovatnu želju da zagrli svoju dragu Megan.

☺☻☺

Andrea i Megan su se upoznale na Kembridžu, gde su studirale muzičku

akademiju. Megan je bila odličan student i to jedan od najboljih na klasi za
kompoziciju i komponovanje, dok je Andrea sa oduševljenjem studirala
odsek za klavir i violinu.

Ponekad je dobijala ludu želju da sve otera do đavola ali Megan je bila njena
pokretačka snaga i njena dobra savest.

Sa setom se setila sa koliko ljubavi je Megan pričala o muzici. Zbog njenog

entuzijazma dobijala je još veću želju da sve ispite da na vreme i pored teškoća
završi akademiju.

Megan je imala neverovatan dar za komponovanjem i za samu kompoziciju.

Toliki dar je čudio Andreu. Bezbroj puta su se do suza smejale, kada bi
Andrea u šali rekla „Megan, jedinu muziku koju si ti mogla da čuješ, jeste
kad krave muču ili ovce bleje".

Hevilendovi su živeli na velikoj farmi u blizini Melburna. Bavili su se

uzgojem rasnih konja za trke. Pored tog unosnog posla bavili su se još
uzgojem ovaca radi prodaje vune i uzgojom krava za priplod i uzgoj teladi.
Megan je imala dva brata, Mark Hevilend je bio stariji od Megan i bavio se
priplodom, uzgojem i odabirom dobrih trkačkih konja. Stiv je bio nešto stariji
od Megan, ali nikada nije pokazivao veliku zrelost niti veliku sposobnost koju
je posedovao Mark. Megan je znala da u šali kaže: „Stiv izigrava levo
smetalo".

2
Mama Lin, kako je Megan iz velike ljubavi zvala, posle očeve pogibije u
avionskoj nesreći, izgubila je svako interesovanje za dešavanjem na ranču.
Naprasno je krenula da se bavi arheologijom. Ukućani su da je to samo
prolazna faza ali gospođa Lin je sve shvatala ozbiljno pa i to. Mark je bio
deset godina stariji od Megan.
Sve se desilo munjevito i brzo, prosto preko noći postao je vlasnik najvećeg
ranča u okrugu i ujedno je želeo da pomogne oko staranja i vaspitavanja
maloletne Megan i Stiva.

Petnaestogodišnja Megan, tinejdžerka odjednom se uozbiljila, a Stiv se trudio

da bude od neke koristi. Mark je tada imao dvadeset i pet godina i normalno
je bilo da pokaže neverovatnu zrelost i odgovornost. Mama Lin je ostala po
strani, za nju je to bio veliki šok. Spas je našla u svojoj staroj ljubavi,
arheologiji.
Dok mu je otac bio živ, Mark se nije zanimao za ranč, sve je prepustio ocu.

Ludovao je danju i noću u prostranom apartmanu u samom centru Melburna.

Obilazio je noćne klubove, odlazio na hipodrom, uživao u trkama konja,
nemilice trošio novac na klađenja. Sretao se sa poznatim ljudima i lepim
ženama svetskog glasa.
Trkalište u Melburnu je bilo jedno od najvećih izložbi dobrih i rasnih trkačkih
konja, lepih žena, uspešnih rančera i biznismena Australije.
Mark je voleo žene ali isto toliko je voleo dobrog, rasnog konja. Oko sebe je uvek imao
neku lepoticu svetskog glasa. Novinari su sa neizmernom radošću punili
stupce njegovim bezbrojnim avanturama, naslađivali se njegovim raskalašnim
životom, a posebno nezgodnom naravi.
Megan je bila veoma lepa devojka i preterano skromna. Dok je boravila u Londonu
mogla je da živi u „Hiltonu", a ipak je stanovala u Andreinoj maloj garsonjeri na
periferiji Londona. Živele su skromno, sve su delile nesebičnom sestrinskom ljubavi. Bile
su srećne. Svakog dana su imale iscrpljujuće vežbe i predavanja na fakultetu do kojeg su
stizale vozom.

Andrea je u velikoj sali sa svojim profesorom Rusom, Nikolajem Andrejevim vežbala do

iscrpljenosti klavir, a drugi dan violinu. Kada bi izašla iz dvorane, osećala se
slomljeno kao da je preko nje prešao parni valjak. Profesor Andrejev je bio
perfekcionista. Tada nimalo nije bila srećna zbog te njegove osobine, a ni

3
svesna, da će njegovo torturno ponašanje od nje stvoriti odličnog pijanistu.
Tokom vremena, sama je uvidela da greši i da sve ima nekog smisla. Marljivo
je vežbala. Raspoloženje i naklonost samog profesora, a i podrška od Megan,
ulili su novu snagu da istraje do kraja.
Uspele su. Svaka je diplomirala na svom odseku, dobile su diplome. Pred
njima je stajala blistava budućnost.

Andrea se sa velikim bolom oprostila od Megan koja je otputovala za

Australiju, gde je dobila mesto upravnika dečijeg hora Melburnške opere.

Andrea je ostala u Londonu u nadi da će pronaći neki dobar aganžman u nekom
orkestru nekoj školi u kojoj bi predavala klavir i violinu. Danas je dobila Meganino dugo
očekivano pismo. Ruke je mirno držala i sa nevericom je gledala u avionsku kartu do
Melburna koja je ležala u njenom krilu. Nije mogla da dođe k sebi od uzbudenja.
Nekoliko puta se uštinula bojeći se da sanja.
U šali je nekoliko puta obećala Megan da će dođi u Australiju ali smatrala je da je još uvek
rano da ide u posetu.
Još jednom je pročitala pismo, značajno pogledala u avionsku kartu i glasno se nasmejala.

- Andrea, kreni da završavaš poslove i polako se pakuj. Australija te čeka — glasno je rekla.
Digla se iz fotelje i krenula da pakuje najosnovnije stvari za put.

☺☻☺

- Mark, dobro znaš šta sam te juče molila? Da li ćeš mi učiniti uslugu ili da
zamolim Rodžera da ode na aerodrom umesto tebe? - ljutila se Megan dok je
stavljala čajnik na štednjak da bi skuvala popodnevni čaj.
- Nisam ti odgovorio jer si suviše dosadna. Dobro znaš da ne moraš da me
moliš ni za šta na svetu. Otići ću po tu tvoju prijateljicu. Kako se ono zove?
Andrea! - razvukao je usne u blagi osmeh.
- Daj, ne budi toliko bezobrazan, pa bezbroj puta sam ti pisala o njoj i maltene
iz tih pisama jc poznaješ skoro kao mene. Samo da si imao mogućnosti da
je vidiš bar jednom, shvatio bi koliko se razlikuje od današnjih devojaka, koliko
jc osobena.

4
- O, ne...! — zavapio jc Mark i ispio viski koji jc nasuo sebi u čašu. — Moraću
da se napijem da bih te saslušao do kraja.

- Jedno mora da ti bude jasno, naša buduća gošća se razlikuje od svih tvojih
devojaka sa kojima si se zabavljao. Ona je fina i...
- Hoćeš da kažeš da moje devojke to nisu?
- Pusti me da završim! Ona je fina, pametna, topla i ima pozitivan stav o
ljudima. Iznad svega veoma je romantična.

- Dobro, molim te, sve znam. Fina je kao ti, završila akademiju, kao ti i voli
muziku, kao ti. Jesam li u pravu? - ustao je iz svoje omiljene fotelje i uhvatio
je za obraz i dobro protresao. - Nemoj da brineš, sve će biti u redu, idem po tu
tvoju Andreu, i dovodim ti je ovamo. Samo da se dogovorimo, nemojte da mi
dosađujete i da me gnjavite. Zabavljajte se same. Hoćete li ovde na ranču ili
u Melburnu, meni je sasvim svejedno.
- Mark - sestra ga je nežno zagrlila. - Nemoj samo da posle tražiš od nas da te
primimo u naše društvo. Nećemo te pustiti, dobro zapamti.
- Nemam druga posla nego da se petljam sa balavicama. Koristite Stivove
drugove -–– oni su još uvek slobodni — nasmejao se grohotom i izleteo iz
kuće.
Brzo je zatvorio vrata pre nego što je do njega doletelo jedno lepo vezeno jastuče
sa troseda.

ndrea je sedela u avionu do prozora i sa neverovatnim uzbuđenjem

A propratila rulanje aviona aerodromskom pistom. Avion se odlepio od

zemlje, uhvatio visinu, blago se nakrivio da bi skrenuo i uhvatio
pravac za dalji let. Zadivljeno je gledala u predgrađe Londona koje se polako
gubilo iz vidokruga i odjednom je uhvatila tuga.

To je bio njen grad za koji se vezala, u kome je živela i studirala. U njenim

svetloplavim očima pojavile su se suze. Skinula je laneni sako, zavalila se u
udobno sedište i sa zanimanjem gledala kroz mali prozor oblake kao da su od
paučine. Vreme joj je brzo prošlo, a stjuardesa je umirujućim glasom saopštila
da ih u Melburnu čeka sunčano vreme i temperatura oko trideset stepeni.
Jedina vesela misao je bila da će se makar na mesec dana osloboditi hladnog
i kišovitog Londona.

5
Izlazila je polagano. Osetila je da joj se čelo orosilo od treme pred susret sa
Megan. Išla je prema digitalnom satu na kojem su se menjala vremena svih
svetskih metropola. Usporila je hod jer ispred nje je bila starija žena sa detetom
u naručju.
Mark Hevilend je stajao u velikom foajeu prizemlja aerodromske zgrade. Prošao
je čitav sat, pre nego što su putnici nakon sletanja aviona iz Londona
pokretnim stepeništem krenuli do terminala za prtljag.

Stao je u podnožje pokretnih stepenica nadajući se da će je prepoznati sa

mnogobrojnih Meganinih fotografija.

Potpuno je pobesneo kada je shvatio da na stepenicama ima sve manje putnika. A

onda je ugledao. Oprezno jc kročila na prvi pokretni stepenik dajući tim gestom
samo urođenu gracioznost.

Da, to je bila ona, pomislio je Mark u sebi. Ne, mnogo visoka, predivne
tamnoplave kose koja je imala blagi sjaj riđe boje u sebi. Beo ten sa krupnim
svetloplavim očima koje su mirnim, a ujedno radoznalim pogledom razgledale
aerodromsku zgradu.

Jednostavna bela haljina joj je dosezala do kolena, a sandale sa niskom petom

odavale su njenu potpunu skromnost. Preko ramena je visila nevelika torba od
pruća, dok joj je preko ruke bio lepo složen sako krem boje. Kosa joj je bila
skoro ravna i slobodno padala preko leđa, izgledala je tako nezaštićeno.
Zadržao je pogled na njenom licu duže nego na licima drugih žena. Ona je bila
upadljiva zbog svoje krhke i nežne lepote, otmenog držanja tela i neke smirenosti
na njenom licu. Već na prvi pogled složio se sa svim onim, što mu je sestra rekla
o Andrei. Kroz glavu su mu prolazile sestrine reči: fina, akademski pametna,
topla, kulturna, iznad svega romantična.

Andrea je prošla tik pored Marka, čak ne pogledavši ga. Krenula je prema terminalu
za prtljag, ostavljajući za sobom senzualni miris blagog parfema. Stajala je sa
strane, ne želeći da se tiska među ostale putnike strpljivo čekala da se gužva
raziđe.

Mark je bio energičan čovek i nije raspolagao tolikom količinom strpljenja.

Užurbano je prišao, ali vodeći računa da joj se obrati sa blage udaljenosti plašeći
se da je ne prepadne.

6
- Gospođica Spenser? - tihim glasom je oslovio, već sasvim siguran da pred sobom
ima pravu osobu.

- Da? - Andrea je potvrdila i radoznalo se zagledala u Markovo lice. On se

usiljeno osmehnu i načini veliki naklon teatralno skinuvši šešir, a iza leđa
izvadi do tada skriveni buket ruža.
- Oh, hvala! Hvala! - bila je iskreno dirnuta i široko se nasmejala. - A, vi ste
sigurno Meganin brat, pustite da pogađam. Mark! Da li sam pogodila? -
progovorila je svojim mekim i baršunastini glasom.

- Da, pogodili ste - Mark se nežno nasmešio, a da nije bio svestan da joj je
uputio svoj najlepši osmeh.
Pred njom je stajao muškarac, muževnih crta lica, sa crnom kosom koja mu je
neuredno padala preko visokog čela. Ten mu je bio taman od sunca dok su njegove
smaragdne oči dominirale i davale tom malo grubom licu neku posebnu meku notu.
Bio je veoma visok, lepo građen, širokih ramena, uskih kukova i dugih nogu.

Prvi put u životu je tako odmerila muškarca. Njeni bledi obrazi su se blago
zarumeneli i stidljivo je spustila pogled. Osetila je blago podrhtavanje tela pri
svakom njegovom novom pogledu.

Mark je uzeo tri Andreine torbe i šaljivo rekao.

- Samo tri torbe? Vi ćctc me naterati da promenim mišljenje o ženama.

Andrea se smešila i ćutala.

- Zašto nije došla Megan sa vama? - upitala je, dok joj je preko lica prešla senka
sete.

- Sprema vam doček, ali tu sam ja. Zar niste zadovoljni? - šeretski se
nasmejao i namignuo levim okom.
- Ne, ne, sve je u redu, samo sam pitala - obrazi su joj goreli, ali je uspela da zadrži
mirnoću glasa i lica.

Andrea je bila iznenađena kada je videla da idu u potpuno suprotnom pravcu od

parkinga. Mark je video njenu zbunjenost i blago joj rekao.

- Idemo avionom do ranča. Brže je.

7
Andrea je samo klimnula glavom. Markova blizina je potpuno paralisala. Nije
pitala ni u kom delu Australije se nalazi njihov ranč, ni koliko će trajati let. U
tom trenutku stigli su do malog belog aviona koji je na oba boka imao
tamnoplavom bojom ispisana slova MILDSTOUN, uokvireno crvenom
elipsom. Tek kada je trebalo da uđe u avion ona se usudila da upita koliko će
trajati let.

- Nešto malo više od pola sata - rekao je dubokim glasom i smestio je na

sedište pored sebe.

- Koji je ovo avion? - pitala je da bi razbila monotoniju, povlačeći rub haljine

bliže kolenima, svesna Markovog pogleda koji je uznemiravao.
- Cesna četiri stotine jedan. Ona je moj ponos.
Stisnula je pesnice pri uzletanju iako se nije plašila leta. Marku to nije
promaklo.
- Valjda se ne plašite? Možete biti potpuno mirni. Solidan sam pilot, sa prilično
dugim stažom.
- Da se plašim, ne bih ni stigla do Australije. Samo sam malo umorna, to je sve, a
nisam navikla na male avione.

- Ako želite, spustite sedište i možete mirno da spavate do kuće. Megan je

spremala ceo dan da bi vas dočekala.

- Hvala. Ljubazni ste - spustila je malo sedište i udobno se smestila, zabacila

glavu i zatvorila oči. Nije osetila kada je zaspala.
Probudila se sa vriskom, Mark je upravljao avionom i pogledao je zapanjeno.

- Izgleda da ste nešto sanjali? Bledi ste kao da ste videli avet - gledao je zabrinuto.

„Kao da je videla avet" odzvanjale su njegove reči u njenoj glavi. „I jesam.

Videla sam tebe."

Niie mogla dugo da dođe k sebi. Sanjala je da su se srušili i da je ona preživela, a

da Mark leži u avionu koji se zapalio... Setila se da joj je Megan pričala
kako je njen otac poginuo. Između sna i priče bilo je dosta istine.

- Šta ste sanjali? - upitao je zabrinuto.

8
- Ne znam, ne mogu da se setim - slagala je.

- Evo nas blizu smo kuće, nadam se da vas je strah prošao.

Andrea ništa nije odgovorila. Tek tada je postala svesna okoline. Kružili su
nad zelenim pašnjacima, na kojim je bilo mnoštvo krava, a u daljini je ugledala krdo
konja koje se dalo u bezglavi trk, preplašen od zvuka motora aviona.
- Pa, ovo je kao u Engleskoj! Očekivala sam pustinju, žutu spečenu zemlju. Ovo je
neverovatno. Tako je lepo. Kakvo prostranstvo — rekla je oduševljeno.

- To je naš „Mildstoun" — rekao je ponosno. — Kada se dobro odmorite

pokazaću vam ga sa zemlje. Iz vazduha ima posebnu draž, ali sa zemlje, tu
je nekako nadohvat ruke.
Dok je pričao o ranču, oči su mu zablistale posebnim sjajem, a lice dobilo
ponosan izraz.

Mark je napravio još jedan krug iznad ranča i spustio avion na lepo uređenu
pistu, na kojoj se nalazio jarkocrveni dvosed.

Andrea je izašla iz aviona i stala ispred širokih stepenica koje su vodile na

lepo uređen trem. Žuto cveće, koje je Andrea videla po prvi put, u
slapovima se spuštalo niz belu ogradu iza koje se čula graja.

Kuća je bila velika, ispred se nalazio širok trem sa okruglim, belim

stubovima koje su krasile uvijene grane bršljana. Iz visećih žardinjera spuštalo
se cveće raznih boja. Do ulaza u kuću koja je bila od drvenog materijala
ofarbana u belo, vodilo je, takođe, široko drveno stepenište. Na svakom
stepeniku se nalazila velika saksija sa roza i plavo-belim cvetovima. Pogledom je
obuhvatila kuću u celosti. Andrea je shvatila da kuća odlično odgovara samom
predelu u kojem je bila smeštena. Mali prozori u potkrovlju su davali opšti
utisak kao kućice u raznobojnom cveću.

Mark je uzeo ispod ruke i poveo iza kuće gde se nalazilo prostrano dvorište
sa ljudima koje ona nije poznavala. Neprimetno se oslobodila Markove ruke
i počela da pogledom traži Megan.

- Evo me, iza tebe sam - čula je njen topao glas. Našla se u čvrstom i srdačnom
zagrljaju njene Megan.

9
- Oh, Megan, tek sada osećam koliko si mi nedostajala - jedva je progovorila dok
su niz lice klizile suze radosnice. - Prosto sam bila kao invalid bez tebe, tek sada
uviđam koliko si mi nedostajala - oči su joj caklile od suza i sreće.

- Sada si tu i neću ti dozvoliti da tako lako odeš - uzela je za ruku i povela

prema skupini ljudi koji su veselo pričali. - Želim da vam predstavirn moju
drugaricu, Andreu Spenser, iz Londona, buduću profesorku ili pijanistkinju
možda jednog dana i svetskog glasa - rekla jc ponosno glasno.

Prolomio se aplauz i Andrea se zahvalila dubokirn naklonom. Megan je bila

srećna i tu radost je želela da podeli sa svojim najbližima.

- Dođi, znam da si umorna ali moraš da upoznaš neke ljude uzela je za ruku
i povela ka jcdnoj grupi mladih ljudi. - Ovo je moj brat, Stiv i njegova zena,
Margaret. Ovi veseli momci su njihovi prijatelji. Nisu mogli da odole izazovu, a
da ne vide jednu Engleskinju.
- Momci, da li ste zadovoljni?

- Vau... - čulo se glasno zviždanje i aplauz.

Stiv je pružio ruku, jednostavno je povukao u zagrljaj i poljubio je u vrele
obraze. Margaret joj je samo pružila svoju usku i negovanu ruku i tiho
progovorila svoje ime.
Pred Andreom je stajala žena nesvakidašnje lepote, crnokosa manekenskog tela.
Sve na njenom licu bilo je kao izvajano, samo je neka hladnoća izbijala iz
nje.
- Margaret je bila poznata manekenka, kao što se to da videti - Megan je
rezervisano držanje svoje snahe želela da ublaži primedbom, koja je naočigled
svih veoma prijala.
Osetila je da Margaret pripada onim ženama koje žele da dominiraju i da
njihova sujeta mora uvek da se pothranjuje novim komplimentima.

- Verujem da je vaše odsustvo sa modne piste privremeno.

- Nadam se - odgovorila je lenjo i prisno se naslonila na Stivovo rame. Megan je
povela do jednog drveta, gde je u hladu sedela mama Lin koja je bila veoma
lepa žena. Veselo je posmatrala ljude i hladila se lepezom.

10
Gospođa Lin je bila prosede duge kose, uredno spakovane u malu punđu i
smaragdnih očiju, sličnih kao u Marka. Ali, njene oči, ipak, su bile drugačije.
Preko njih je bila prevučena koprena tuge i blage odsutnosti. Dugo je gledala u
gospođu Lin i shvatila da jedino Mark neverovatno liči na svoju majku.
Gospođa Lin se srdačno pozdravila i zaželela joj dobrodošlicu na „Mildstoun".
Megan je povela Andreu u kuću. Obe su jedva čekale da ostanu same. Kada je
ušla u salon Andrei se oteo uzvik oduševljenja. Nešto slično videla je samo na
filmu.

Salon se prostirao širinom i dužinom cele kuće. Bio je podeljen u nekoliko

celina. Dominantno mesto je zauzimao crni koncertni klavir, a ništa manje
dominirala je velika i luksuzna biblioteka koja je zauzimala ceo jedan zid od
poda do tavanice. Ispred nje su bile smeštene dve garniture kožnih fotelja sa
okruglim stolovima na kojima su stajale lampe sa abažurima u vitražu. Drveni
pod koji je mirisao na borovinu bio je zastrt ručno tkanim prostirkama. Na
prozorima su bile providne zavese koje su se u blagim karnerima spuštale do
poda. Sa strane prozora visile su teške plišane zavese u boji nameštaja.

Nadomak vrata koja su vodila u kuhinju stajao je sto sa dvanaest stolica

koje su bile urađene u duborezu. Na stolu je stajala samo providna činija od
običnog stakla puna vode i mirišljavog poljskog cveća. Na jednom delu
zida se uzdizalo široko drveno stepenište koje je vodilo na sprat, gde su
bile smeštene sobe.
- Ovo je neverovatno lepo, nisam se nadala da ću ovakve stvari videti ovde.

- Hvala ti na komplimentima. Tata je voleo starine, a mama sada pokušava kroz

arheologiju da pokupi rasute konce svoga života. Mislim da bi ti dobro
došlo da se malo odmoriš i osvežiš. Da li si gladna?

- Ne, nisam gladna, ali zato osećam umor. Verovatno utiće vremenska
razlika.
- Megan, šta kažeš da ja kao tvoj najstariji brat budem domaćin umesto tebe
- iznenada se umešao Mark.

Megan ga značajno pogleda, dok se Andrea ukočila i svojim očima kao u

preplašene srne tražila pomoć od Megan.

11
- Važi, Mark. Budi dobar domaćin našoj gošći, dok ja pomognem Polin oko
večere i ispratim goste.

Andrea se pribrala dok ga je pratila, penjući se stepenicama, ali kada se okrenuo

prema njoj, ponovo je shvatila da nema smelosti da ga gleda u oči. „Takvu boju očiju
još nisam videla."
Mark je uveo u prostranu sobu čiji su prozori bili zastrti teškim zlatastim zavesama-

- Da li volite svetlost ili...

- Svetlost, svakako svetlost - rekla je brzo, dok joj se u glasu osećala nervoza.

- Dobro, tako sam i mislio - odgovorio je jednostavno i na vratima je dobacio. - Da

vas budim? Večera će biti u sedam!
- Ne, nema potrebe, nemam problema s buđenjem!
Oblilo je crvenilo i bila je ubeđena da mu nije promaklo da je u panici. Blago joj se
nasmešio i zatvorio vrata.

P robudilo je kucanje. U prvi mah nije mogla da se seti gde se nalazi. Bacila je
pogled ka prozoru i videla da je napolju mrak. Spavala je dubokim snom i
osvrtala se oko sebe misleći da sanja. Ponovo je čula kucanje. Na vratima
je ugledala nepoznatu ženu koja je obavestila da je čekaju na večeru.

Istuširala se, obukla izbledele farmerke, belu košulju i patike. Kosu je vezala u rep,
bacila poslednji pogled na ogledalo i strčala niz stepenice.

U salonu za velikim stolorn sedela je cela porodica. Na čelu stola sedeo je

Mark, koji je naglo ustao kada je video da se približava. Zaobišao je stolicu i pošao u
susret Andrei. Uzeo je nežno za ruku i doveo do stola, dok je ona pored njega hodala
kao mesečar, a kolena su joj blago klecala. Njegov dodir je izazvao buru nepoznatih emocija
u njoj. Obrazi su joj blago porumeneli. Sa desne strane stola sedela je gospođa Lin. Mark
je povukao stolicu i ona se sa velikim olakšanjem spustila u nju. Za vreme večere
sedela je sa njegove leve strane. Megan je sela do nje i neprestano se kikotala
na svaku Stivovu upadicu. Andrea je crvenela da je u jednom momentu bila
crvena kao bulka. Margaret je sedela i jela odsutno kao da je bila sama u
prostoriji.

12
Ne obraćajući pažnju na Andreino crvenilo i zbunjenost, Megan se smešila i
nutkala je raznim specijalitetima. Trpala joj je u tanjir, ne obazirući se na
Andreino glasno protestovanje.

Polako je jela, bojala se da digne glavu jer je osetila prodoran Markov pogled na
sebi. On je bio potpuno miran. Odsutno je stavljao zalogaj po zalogaj u usta i s
vremena na vreme bi uspeo da uhvati njen preplašeni pogled.

Megan je osetila šta se dešava sa Andreom, pa je pritekla drugarici u pomoć. Tiho

su razgovarale, kada je Polin počela da služi glavno jelo. Uživala je u ukusu
dobre hrane. Gospođa Polin je spremila piletinu u sosu od crnog vina sa povrćem.
Večeru su krunisali veoma ukusnom tortom od bresaka.
Prvu večeru uspela je da progura.
Atmosfera je bila opuštena, toliko različita od one ukočene na engleskim večerama
i zadivljena duhom ove porodice. Spontano su svi pričali i šalili se, u većem delu
razgovora učestvovala je i gospođa Lin sa nekoliko svojih šaljivih upadica.

- Mark će nam pripremiti piće za trem. Vas dvoje zaljubljenih, hoćete li da nam
se pridružite ili po običaju, idete da šetate - mirno je rekla Megan. - Mama, ideš
li?

Stiv i Margaret su se ljubazno zahvalili i zagrljeni, krenuli u večernju šetnju.

Lin se udobno smestila na dvosed od bambusa i rukom pozvala Andreu da sedne
pored nje.

- Lepa je noć! Nije prevruće - rekao je Mark, koji je na poslužavniku nosio piće.-
Šta ćete da pijete, moje dame?

Da bi mu pojednostavila posao, Andrea je brzo odgovorila.

- Isto što i Megan! - u momentu je zaboravila da ona voli jaka pića.

Mark joj je pružio čašu konjaka. U momentu se namrštila i zažalila jer, nije
volela žestoka piča. Ipak, trudila se da to ne pokaže. Megan je uživala, zabavljala
se dok joj je lice prosto sijalo. Veselo je prihvatila od Marka čašu sa konjakom,
dok je sebi sipao viski bez leda i seo u fotelju pored Andree. Ispružio je duge noge u
uskim farmerkama i zagledao se u kaubojske čizme od krokodilske kože.

13
Prigušeno svetlo iz porcelanskih svetiljki jedva je dopiralo do njih. Njegova blizina je
uznemiravala. Ruke su joj se znojile, osećala je nemir. Okrenula je glavu u
suprotnom smeru samo da ne bi gledala u njegovo vitko i muževno telo.

Gospođa Lin je pokazala veliko interesovanje za Andrein život u Engleskoj

i vešto je navela da detaljno priča o školovanju, roditeljima, njihovoj maloj
fabrici tekstila i budućem poslu. Andrea nije primetila sa koliko ushićenja i
žara je pričala o svojoj ljubavi prema muzici, velikoj želji da postane nastavnik
u nekoj školi gde bi deci mogla da prenese stečeno znanje.

- Sta vas dve planirate? Da li sam vam ja neophodan? Megan, ti sigurno imaš neki
plan - iz polutame trgao ih je Markov dubok i baršunasti glas.
- Imam plan, ali ti u taj plan nisi uključen - šeretski mu je odgovorila Megan.
- Lepo...Znači, ja mogu da se vratim svom poslu.

- Mark je veoma uspešan u uzgoju konja za trke. Ima razvijen lanac prodaje rasnih
grla i on je naš čuvar pečata. U Sidneju ima lanac prodavnica za prodaju vune, pravi
je ekspert. Posle tatine pogibije, on vodi naše finansije „Mildstouna". To
mu oduzima mnogo vremena. Dosta putuje veći deo vremena provodi u
Melburnu ili Sidneju - gledala ga je pravo u oči, a sa lica joj nije silazio
onaj šeretski osmeh.
- Hvala sestrice, ni ja ne bih mogao bolje da opišem svoju malenkost, ali
moram da te ispravim, sada ću manje putovati, a više ću ostajati kod kuće.
Posebno sada kada imamo gošću, a mami je potrebna kontrola.

- Prvo nešto da rasčistimo - sa ljubaznim osmehom se okrenula mama Lin —

Andrea, zovi me jednostavno Lin. A, sada da ti objasnim pakosnu primedbu moga
sina. Moj sin misli da ja preterujem u svojoj ljubavi prema arheologiji. On misli da sam
prestara za ekspedicije, mada se ja ne osećam tako. Pre nego što sam upoznala
njihovog oca, završila sam arheologiju. Mnogo sara putovala sa svojim kolegama
i intenzivno sam se bavila istraživanjem. Upoznala sam njihovog oca kada sarn
radila na jednoj iskopini ovde u blizini Ečuke, zaljubili se i uzeli. Tada sam sve
aktivnosti prekinula zbog prevelike ljubavi prema Kevinu, njihovom ocu. Sada
kada ga nema, mogu da nastavim gde sam stala.
- Mama, sve ja to razumem, samo reci Andrei potpunu istinu, pa da čujemo ko je
u pravu, ti ili ja.

15

14
- Ništa strašno, samo se penjem po stenama, spuštam se u napuštene rudnike u
potrazi za starudijama bez kojih ne bismo znali od koga potičemo. Marku smeta što
vrlo često bez najave „odlepršam“, doduše uvek ostavim poruku gde idem. Mislim
da to nije ništa strašno, ja sam sve svoje životne poslove obavila i s punim pravom
uživam u svom slobodnom vremenu i svojoj slobodi. Samo da se razumemo,
vašeg oca još uvek volim i mnogo mi nedostaje.

Po ozbiljnom tonu kojim je majka govorila, Mark je shvatio da je došlo vreme da se

povuče i da žene ostavi same.

- Ostavljam vas sa vašim tajnama. Laku noć, vidimo se uskoro - rekao je i

značajno pogledao u Andreu. - Vi i ja se posebno vidimo - oči su mu sijale
nekim posebnim sjajem.
Lin je uhvatila Andreu za ruku, osetivši blago podrhtavanje. Želela je da
smiri devojku jer zapazila je kako na nju deluju Markovi komentari.
- Uskoro ću te pozvati na jednu malu ekspediciju koju organizuje grupa
arheologa iz Kanade i Australije. Verujem da ćeš poći sa mnom i videti
ambijent u kojem uživam, a nadam se da ćeš i ti - potapšala je po ruci, da
bi smanjila njenu napetost.

- Kada mislite da krenemo? - glas joj je podrhtavao, ali napetost je polako

popuštala.

- Uskoro, obavestiću te na vreme. Idem na počinak, a vas dve nastavite da pričate.

Nadam se da ti nisam bila dosadna.

- Oh, Lin, ne. Uživala sam u vašoj priči. Laku noć.

- Laku noć.

Jedva je čekala da bude nasamo sa Megan, ponovo su se zagrlile, reči nisu

bile potrebne. Sedele su jedna pored druge i gleda1e čisto australijsko nebo,
prekriveno sa bezbroj treperavih zvezda.

- Megan, kako je ovde lepo i tiho. Prosto poželim da se nikada ne vratim za

Englesku.

- Ti si luda, pa ovde je tako dosadno. Ja, samo što nisam poludela. Jedva čekam da
krenem u Melburn.

15
- Da, znam. Tebe je uvek oduševljavao veliki grad, buka, pozorište. Sve to imaš i
ovde. Melburn je prepun pozorišta, pa tu su konjske trke, pa čak, i trke Formule 1.
Šta bi htela više?

- Ne znam. Možda si mi falila baš ti, da sa tom tvojom smirenošću uliješ mi malo
hrabrosti.
- Ja, tebi falila. Ja tebi da ulijem hrabrost! Pa, ti si uvek bila moja pokretačka
snaga, moj motor. Kada ideš za Melburn i kad počinješ da radiš?

- Za nekoliko dana, nemoj da brineš, do tada ćemo se provesti i to ludo.

- Osećam da si sve lepo isplanirala u toj tvojoj pametnoj glavici. Znam, biće nam super
- vragolasto je pogledala u Megan i obe su spontano prasnule u smeh.
- Hajde, idemo na spavanje, umorna sam. Jedva sam dočekala da dođeš. Sada kada
si tu nekako mi je kao da se nismo ni razdvajale - Megan se protegla i zevnula.

☺☻☺

Probudila se pre sedam. Pogledala je kroz prozor. Stara navika. Kod kuće je to
redovno činna pre odlaska u školu, da bi znala šta da obuče. Njena soba gledala je u
baštu na koju bi bio ponosan svaki Englez. Uredno ošišana sočna trava, vodila je do
elipsastih cvetnih tepiha raznih boja. Razgranate krošnje drveća bile su živa ograda
bašte iza koje su se nazirali krovovi staja.
Navukla je šorts i belo-plavu majicu na štrafte i istrčala u baštu. Činilo joj se da
u kući svi spavaju. Izmedu dva bresta otkrila je ljuljašku i polako je zanjihala.
Prijala joj je jutarnja tišina koju je s vremena na vreme prekidao ptičiji cvrkut.

- Lepo je ovde — čula je iza sebc glas.

Naglo se okrenula i videla Lin kako joj prilazi sa knjigom u ruci.

- Dođi da ti pokažem nešto krenul su ka seniku ispod kojeg je bio okrugli sto
sa klupama. Stolnjak i mcki jastuci su bili razbacani po klupama, živih i jarkih
boja izazovno su drečali ispod drvene nastrešnice. Na stolu je već bio čajnik sa
nekoliko šolja. Lin je ponudi čajem.

16
- Ovo je moj dnevnik. Vodim ga od mojih prvih arheoloških dana, od poseta
prvim iskopinama i prvim mojim otkrićima. U okolini Šiplenda prošle godine našli
smo mnoge lepe stvari, grnčariju, lukove i koplja domorodaca, Aboridžina.
Nadam se da se nisi predomislila. Ovog leta se spuštamo u napuštene rudnike
i tražimo, bolje reći, čeprkamo po njima. Sjajna avantura! Davno, posetila
sam Ejers Rok, to je usamljena stena u središtu Australije i poznata je po
pećinskim crtežima iz prekolonijalnog perioda. Volela bih da još jednom odem
tamo i da ti budeš pored mene, tek onda bi shvatila šta je Australija, a koliku
čar i lepotu ima arheologija.

Andrea se samo nasmešila kada je videla kako kod Lin svetlucaju oči od
uzbuđenja, dok joj je pričala o čarima ove zemlje.
- Čvrsto sam odlučila: idem sa vama, biće to jedno novo iskustvo za mene.
Nisam imala šanse ikada da se upoznam sa arheologijom i njenom lepotom ali
zaintrigirali ste me. Biće to luda avantura.
- Šta misliš da napravimo parti u tvoju čast? To je kod nas običaj! - veselo je
potapšala po ruci.

- Pa, juče ste mi napravili lep doček.

- O, to nije ništa, tada se skupe sve naše komšije, bliži i dalji rođaci, biće lepo.
Tada se igra, svira i pravi dobar roštilj. Tvojim dolaskom ova kuća je malo
živnula.
- Dobro jutro! - prilazila im je Megan, bila je znojava. Na sebi je imala farmerke i
kaubojske čizme, dok je u ruci držala šešir sa velikim obodom.

- Već si ustala i bila na jahanju, a sam mislila da sam ranoranilac - kroz smeh
se obraćala Andrea.
- Draga moja, ovde ako želiš da nešto uradiš, moraš mnogo ranije da se
probudiš, nego što si ti uradila. Volim da jašem, relaksira me. Mama, bila sam
do pašnjaka sa ovcama, sve ostalo je u redu, jedino bi bilo poželjno da Rodžer
proveri ogradu. Andrea, kad se malo odmoriš, počećemo sa prvim časovima
jahanja. Jedino što te molim, moraš da nosiš šešir jer ovde sunce zna da bude
veoma žestoko.
- Svakako. Nađi mi šešir takav kao tvoj, rado ću ga nositi. Radujem se što ću
naučiti da jašem uzdahnula je duboko. - Predivno je ovde, širina, sloboda,

17
životinje malo je zastala i pogledala u Megan. - Ovde bih mogla da ostanem
zauvek. Megan, ti nisi svesna šta imaš!

- To je uvek tako, ono što imaš ne znaš da ceniš, tako i ti ne voliš London, a
ja ne volim da sam ovde. Sada smo kvit. Ovde na ranču osećam da se gušim -
uzdahnula je duboko. - Brzo se vraćam, ti uživaj u maminom društvu, a ja
idem da se istuširam. Kad se vratim vodim te da ti pokažem štale. Mark je
odleteo jutros rano, ali je rekao da će do večeri da se vrati.

Na samo pominjanje njegovog imena Andrea je blago porumenela i sagla glavu

da ne bi primetili njen nemirni pogled. Prišao je Stiv, kao da je negde sedeo
u prikrajku i čekao svojih pet minuta.
- Mama, da li bi se ljutila ako ti ukradem Andreu i pokažem joj štale i
konje?

- Dragi moj, samo je vodi ali ne zaboravi da je dovedeš na doručak. Još

nije ništa jela.

Stiv je poveo popločanom stazom na čijem skretanju je počeo niz ambara i

štala iznad kojih se uzdizao vodotoranj.

- Šta više voliš: konje, ovce, ili krave?

- Volim konje iako sa svim tim životinjama nemam nekog iskustva.

Uveo je u štalu sa besprekorno čistim boksovima. Ćim je ušla, Andrea je
oduševljeno uzviknula.

- Ovde je predivno i tako čisto. Stiv, ko ovo sve održava?

Uglavnom Mark sa još nekoliko radnika. Pored ekonomije, Mark je završio i
veterinu. Krenuo sam i ja njegovim stopama - uspravio se i sa ponosom
rekao. - Ostalo mi je još nekoliko ispita i onda sam i ja veterinar. Kad njega
nema, ja se brinem o konjima i čitavom imanju. A, ovo je moj ljubimac -
pokazao je prema boksu na kome je pisalo Blek King.

- Imate samo ovoliko konja, mislila sam da imate više?

- Nisu svi konji u štalama. Samo rasna trkačka grla, ona prvorazred na,
koja su za rasplod i uzgoj ona su u štalama. Obični radni konji su u koralima
i na livadama, slobodno se kreću i slobodno žive. Imamo i krdo divljih konja iz

18
kojeg Mark s vremena na vreme izabere neko dobro grlo koje može da posluži
za priplod. On je savršen u tome.

- Da, kada smo nadletali „Mildstoun", videla sam ih kako slobodno trče po
zelenom prostranstvu. Bio je to veoma lep prizor. Bili su slobodni. neki ridi,
neki beli ili crni. Tu sliku neću zaboraviti.
- Blek King je Markov konj. Samo on sme da ga jaše, on ga je odabrao baš iz
tog krda. Ponekad je veoma divlji ali pod Markom je tako posiušan i krotak.

Konj je bio predivan. Dugonog, potpuno crne, ali neobično sjajne dlake.
Pametnih, crnih očiju, dok su mu se nozdrve pomerale, njušio je nepoznat
miris. Nekoliko puta je udario kopitom u pod. Andrea je pomislila kako
zaista konj i gazda liče, obojica su bili crni i zadivljujuće veliki, a pomalo
divlji.

- Sutra ću te odvesti do torova i korala sa drugim konjima, a ovce i krave ćeš

upoznati kada te budemo naučili da jašeš.

Stiv je predložio da doručkuju i njih dvoje su kao dva stara drugara tamanili
jaja i šunku. Sa Stivom je provela skoro celo pre podne obilazeći imanje, onoliko
koliko je moglo da se obiđe peške. Usput su pričali o mnogim stvarima da ni
sama nije bila svesna kako joj je vreme brzo prošlo.
- Mora da si tamo preko ostavila momka?

- Nemam momka!

- Ne verujem ti, takva devojka da bude bez momka, pa to je nemoguće.

S njim u društvu nije morala da se pretvara, osetila je da će joj on ovde pored
Megan biti iskren prijatelj.

Nadomak kuće Andrea je videla da se na jednom prozoru pomerila zavesa.

Neko ih je špijunirao. Gospode, da nije Margaret ljubomorna na mene,
prostrujalo joj je kroz glavu. Samo je odmahnula glavom, o takvoj gluposti nije
htela da misli dalje. Bila je sve vreme mirna koje je provela sa Stivom,
nijednom nije pomislila na Markove tirkizne oči, osetila je nemir.

- Vrućina je, hajde da se vratimo kući. Tvoja bela koža će pocrveneti.

19
- Hajde da požurimo, moram da pomognem mami i Megan oko organizovanja
prijema u tvoju časat. Tu ne smemo da omanemo. Ubuduće nosi košulje sa
dugim rukavima da ne bi izgorela - zabrinuto i autoritativno joj je rekao.
Prebacio je ruku preko njenih nežnih ramena i zaštitnički je poveo ka kući.
Osetila je neki spokoj i mir kao da ima starijeg brata.
Megan ih je dočekala na tremu s telefonom u ruci.
- Mark je već sve pozvao na parti, sad je na nama da zasučemo rukave.

Jedan spisak obaveza je dala Stivu, a drugi je zadržala za sebe.

- Prijem će biti odličan. Biće prijatno, još noći nisu vrele. Sad ćeš videti kako
se mi ovde na rančevima zabavljamo. Žurim, oprosti što te ostavljam samu ali
moram da napravim spisak gostiju koji će prespavati kod nas.

- Megan, mogu li da vam pomognem? — ponudila se Andrea.

- Ne, ovaj put tebe preskačemo, samo gledaj da se sama zabaviš dok mi zujimo
po kući.

Andrea se povukla u sobu u nadi da će se malo odmoriti, ali osetila je želju da

bude od neke koristi.

Zazvonio je telefon u njenoj sobi. Gledala je u njega kao da ovu spravu vidi
prvi put. Pustila je da zvoni misleći da nije za nju. Ko bi nju tražio ovde u
Australiji? Nikoga nije poznavala, a roditeljima se javila. Ipak, uporna
zvonjava je naterala da podigne slušalicu. Prepoznala je Markov dubok,
muževan glas.
- Šta radi engleska ledi? Da li se dosađuje?

- Ledi se sprema da pomogne ukućanima oko zabave! — prihvatila je njegov

šaljivi ton.
Njegov grohotan smeh iz slušalice mogao je da se čuje po čitavoj sobi.

— Da li vam nešto treba iz Melburna, možda mogu da vam u nečemu

pomognem, moja ledi?
- Hvala, vam. Ne! Vidimo se večeras.

20
- Večeras ne. Moram da obavim još neka posla, vidimo se tek sutra moja ledi -
naglo je spustio slušalicu uz gromoglasan smeh.

Andrea je ostala na sredini sobe potpuno zbunjena dok su joj ruke blago
podrhtavale. Bezbroj puta se pitala. Koja je to moć koju Mark ima nad njom?
Srce joj je tuklo kao ludo, stavila je ruku na grudi plašeći se da će joj srce
iskočiti. Kada se malo primirila, sišla je da pomogne Polin u kuhinji. Zatekla
je kako sprema ručak.

- Jeste li gladni? Uskoro će ručak.

Polin se spretno kretala po kuhinji i nije bilo teško da svako zaključi da je to

njen svet u kojem se odlično snalazila. Ponudila je hladnom limunadom.
- Ja sam komšinica, stanujem nedaleko od ,Mildstouna“, moja kuća je udaljena
sat vremena vožnje automobilom, odavde. Za Hevilendove radim četiri sata,
spremim ručak i večeru i vraćam se kući. Moj brat, Rodžer pomaže Stivu, oko
poslova na ranču, najviše oko šišanja ovaca i održavanja konjušnice koja mora
da bude besprekorno čista. Gospodin Mark tako želi i tako mora da bude.
Na pomen Markovog imena ponovo joj je srce zaigralo jače, sagla je glavu da
Polin ne bi primetila kako je pocrvenela.

- Hajde da zajedno postavimo sto, pre će biti sve gotovo - zamolila je Andrea.
- Pa, ne znam. Vi ste ovde gost - vajkala se Polin.

- Ali to ne znači da ne treba ni prstom da mrdnem. Vi svi ćete se ubiti od posla,

a ja ću se ubiti od dosade!
Andrea je uzela tanjire iz Polinih ruku i sudarila se sa Margaret na vratima. |

- Šta je hteo Mark? Ima li neku poruku za nas ukućane? — Margaret je upita
svojim hladnim glasom.
Stala je kao ukopana. Nije mogla da veruje da je Margaret prisluškivala njen
razgovor koji je vodila sa Markom. Andrea je osetila neprijateljski ton u
njenom glasu, ali i dalje nije mogla da dođe k sebi.
- Gospodin Hevilend je tražio mene lično! Da je želeo da prenesem nešto
porodici, to bih sigurno uradila.

21
Bila je besna na sebe. Pitala se zašto je Margaret uputila svoje pakosne strelice
i uspela da je izbaci iz ravnoteže. “Ne, neću joj to više dozvoliti, više ne!”

Popodne je provela u bašti čitajući neku knjigu o arheologiji koju je pronašla

u biblioteci. Zanesena čitanjem nije ni primetila da je Lin sela pored nje.
- Oprosti što ti smetam. Vidim da se ozbiljno spremaš za našu ekspediciju. To
mi je drago. Da li si se čula sa Markom?

- Da, jesam. Zvao je da pita da li mi nešto treba iz Melburna, za sutra. To je

veoma pažljivo sa njegove strane - dodala je Andrea i blago pocrvenela. - Oh,
zaboravila sam da vam kažem, dolazi tek sutra.

- Znam, čuli smo se. To je moj prvenac. To liči na mog sina. Ništa ne prepušta
slučaju. Čitaj dušo dalje, ne želim da te više uznemiravam - pogledala je
Andreu, dok su joj oči zaiskrile i poprimile neki čudan sjaj.

Ustala je i krenula ka Stivu koji je dolazio u susret. Malo su razgovarali i

zajedno su krenuli ka kući. Andrea ih je ispratila pogledom i osetila se nekako
čudno, kao da pripada ovoj sredini i ovim ljudima. Svi su bili tako ljubazni,
trudili se oko nje, a ona je bila srećna zbog toga. Jedino je zaboravila da pita
Lin kako da se obuče za baštenski parti.

K ad se probudila prva misao je bila da će danas videti Marka. Pred

očima joj je stalno bio njegov lep i samouveren lik, poželela je da sa
nekim može da podeli svoja osećanja. Istuširala se, obukla izbledele
farmerke, kariranu košulju kratkih rukava i patike. Pevušeći neku laganu
melodiju veselo je silazila niz stepenice. Potražila je Megan koja je bila u vrtu.
Stajala je na visokim merdevinama i kačila šarene balone i svetleće lampione.
Vrt je izgledao kao iz bajke.
Megan i Andrea dugo su pričale, dok su obavljale Pripreme za ludu noć.

- Očigledno devojko, da si se zaljubila. Pričaš mi već deset minuta o mom

bratu, a isto toliko puta si pomenula njegovo ime. Ljubav na prvi pogled! Oh,
kako sam srećna zbog toga - čvrsto je zaglila Andreu koja samo što nije pala u
zelenu travu. - Ne mogu da ti opišem koliko sam srećna. Što se baš tebi
dogodilo, uvek pribranoj, samouverenoj mojoj najdražoj Andrei Spenser.
- Megan, nemoj da preteruješ. Oduševljena sam sa svima vama, svi ste tako
ljubazni - bila je crvena u licu, a oči su bile krupne i sjajne.

22
- Da, oduševljena si sa svima nama, ali najviše pričaš o njemu. Priznaj da te je
opčinio. Ludice moja, hvala bogu da se tebi neki muškarac dopadne. Nije što
je moj brat ali moraš da priznaš, Mark je divan.

Andrea je bila toliko zbunjena. Uplašeno je pogledala Megan i utrčala u kuću.

Ne tražeći dozvolu od Polin, preuzela je čišćenje povrća i seckanje voća za
salatu. Polin je pustila živahnu muziku sa radija, a Andrea je tiho pevala.
Zajedno su zapevale da se cela kuhinja orila od zvonkih glasova. Prasnule su
u smeh i nastavile sa daljim radom. Opet je zaboravila da pita Megan kako da
se obuče. Posle ručka Andrea je pokušala da se približi Margaret.

- Kako bi trebalo večeras da se obučem, svečano, ležerno ili sportski?

- Mi ne pridajemo važnosti odeći u ovakvim prilikama, obuci se sportski, nećeš
pogrešiti - rekla joj je Margaret ljubazno.

Srećna što je uspostavila kontakt sa Margaret, povukla se u svoju sobu i počela

da se sprema.

Oprala je kosu. Odlučila je da obuče bele pantalone i belu majicu otvorenih

leđa. Češljala je kosu kad je do nje doprla galama. Čula je Margaret kako deli
komplimente nekoj ženi.

Polako je silazila niz stepenice dok je osećala neko nepoznato uzbuđenje.

Takvo uzbuđenje nije imala ni kada je polagala diplomski ispit. Tad je svirala
pred prepunom dvoranom i svojim strogim profesorom, Nikolajem
Andrejevim.

Nesigurnim koracima je krenula prema salonu, čula je Markov glas i stala.

Nervozno je popravila kosu i na tremu je stala kao ukopana.
Oko nje je stajala grupa ljudi i žena obučena u svečana odela i haljine.
Margaret je prosto sijala u dugačkoj, uskoj haljini boje kajsije koja se pozadi
završavala u obliku lepeze. Pored nje je stajala visoka dugonoga plavuša koja
je imala haljinu od sjajnog tafta i držala Marka ispod ruke.

Htela je da se okrene i da pobegne, nadajući se da je niko nije video, ali

zaustavio je Linin glas.
— Andrea, stani.

23
Osećala se kao da je naga stajala pred ljudima. Njene plave oči su bile pune
suza, dok je nemoćno širila ruke i slegala ramenima. ,Margaret, to mi je ona
smestila. Ali zašto me mrzi?“

Obuzeo je bes koji nije nikada osetila, ona koja je uvek bila smirena sada je
ključala. Kao u snu je prošla pored svih i sela pored Megan. Ljudi su je
posmatrali i u momentu su prestali da govore. Neočekivana pomoć je stigla od
Stiva.

- Naši gosti su stigli ranije, mora da se Marku žurilo da što pre stigne kući.
Andrea, imaš još pola sata do početka prijema koji je u tvoju čast. Imaš
vremena da se presvučeš.
Odmahnula je prijateljski.

- Ako vam ne smeta, ja bih ostala u ovome — rekla je glasno da bi je svi čuli.

- Andrea, meni ne smeta i da si došla u pocepanim farmerkama, ali | ipak bih

volela da te vidim elegantnu u onoj tvojoj crnoj haljini. Sve ovo je
pripremljeno u tvoju čast i tako želimo da ti izrazimo dobrodošlicu - veoma
tihim glasom joj je rekla Megan.

- Ja idem s tobom — rekao je Stiv.

- Hvala, za nekoliko minuta biću spremna.

Odjurila je u svoju sobu. Haljina je uredno visila u ormaru. Tu su joj bile i

sandale sa visokom potpeticom i tankin, crnim kaišićima. Haljina je bila
sasvim obična, čak nije bila ni provokativna, ali je pripadala njenoj baki i ona
ju je volela. Oko vrata je stavila kratak lanac sa priveskom u obliku afričke
maske sa koje su sijale oči od crvenih rubina. Kosu je nekoliko puta snažno
raščešljala i pustila da joj pada niz leđa. Ukrasila je sa dva crna češlja koja su
po sebi imali raznobojne kamenčiće. Izvadila je svoj neseser sa šminkom i
počela pažljivo da se šminka. Čvrsto je rešila da se sada dobro potrudi oko
svoga izgleda.

Mark je sedeo u salonu u blizini stepenica sa čašom viskija u ruci, odsutnog i

namrštenog pogleda, čekao je da se pojavi.

Veoma sigurnim korakom počela je da silazi niz stepenice, drskog pogleda,

gledala ga je pravo u oči. Zinuo je da nešto kaže ali reči su mu zastale u grlu.

24
Bilaje prelepa.

Jednostavna, ali elegantna crna haljina, savršeno joj je pristajala. Njene krupne
oči bile su samo malo naglašene crnim krejonom, a usne namazane ružičastim
karminom koji je isticao njihovu punoću. Stajala je na poslednjem stepeniku
kao da je čekala neki oprost od svih.
Marku je trebalo dosta vremena da bi se koliko toliko sabrao. Ustao je iz
fotelje, nije mogao da odvoji pogled od nje, ali Stiv je bio brži. Uzeo je za
ruku i poveo prema tremu.

- Vau... izgledaš zanosno. Napolju će biti pakao kada te budu ugledali.

Zahvalila mu se na podršci, namestila svoj najlepši osmeh i krenula u susret

gostima, Stiv je uzeo ulogu njenog pratioca. Margaret je stajala nešto dalje
i jedino po očima, koje su sevale, videlo se da puca od besa i ljubomore.
Prišla je Megan i stala nasred trema.
- Predstavljam vam Andreu Spenser, pijanistkinju, vrsnog muzičara i lepu
ženu! - Stiv je bio ponosan na svoj govor.
Izveo je to sa puno šarma. Megan je stajala pored nje i nežno je zagrlila.

- Mi ćemo stajati, a oni neka dolaze da se pozdrave sa tobom. Mnogo si

lepa, neke si ostavila bez teksta - ponosno joj je rekla Megan. Osetila je da
Mark stoji tik iza njenih leđa, pa je još glasnije dodala. – Nekim
muškarcima kada su te ugledali, kao da je maca pojela jezik – Megan se
blago okrenula i svojim lepim modrim očima pogledala u brata.
Pre nego što joj je odgovorio prišla mu je plavuša, uhvatila ga pod ruku i
okrenula se prema Andrei.

- Izgledate sasvim drugačije nego malopre. Pamela - pružila je svoju

negovanu ruku sa dugim, crvenim noktima.

Mark je stajao pored nje i zurio u Andreu kao da je video neko priviđenje,
potpuno nesvestan okoline. Njegova zanesenost nije promakla Pameli,
obesila mu se još jače o ruku, poljubila ga i naslonila mu glavu na rame.

- Dragi, umirem od gladi. Mogao bi sa nečim da me poslužiš. Veoma si loš

domaćin.

25
- Vreme je da pomognem mama Lin i Megan - zbunjeno je rekao Mark i
na peti se okrenuo i otišao u pravcu gospođe Lin koja je sedela u hladovini.

Pamela je streljala svojim zelenim očima, grizla donju usnu.

- Idem do Marka, mora da je bez mene usamljen - rekla je nadmeno.

Besno je pogledala u Andreu, okrenula se, pogledom potražila visoku
figuru Marka i blago njišući kukovima uputila se prema njemu.

Stiv je nije napuštao, odveo je do svojih drugova sa fakulteta koji su

napravili krug oko roštilja.

- Sada ćeš videti kako Australijanci pokazuju divljenje prema lepoj ženi

- upozorio je Stiv.
Samo što je to rekao, njegovo društvo je istovremeno vikalo i zviždalo, dok
je Andrea na njihove povike odgovarala veselim smehom.

- Dobro došla - vikali su, dok se gomila razmicala pred njom.

Nadmetali su se ko će pre da joj doda čašu sa pićem, nudili je raznim
đakonijama sa roštilja i tražili od Stiva da prvo njoj napuni tanjir. Andrea
je ujednom momentu skinula sandale i ostala bosa, njen gest je ponovo bio
propraćen zvižducima i veselim povicima.

Topla trava je golicala umorne tabane jer u visokim potpeticama nije mogla
prirodno da hoda. Njena prirodnost je sve osvojila.
Punog tanjira tražila je mesto gde će da sedne. Stiv je poveo i seo nešto
dalje od roštilja, a njegovi drugovi su se nadmetali ko će više da je nasmeje.
Andrea je bila opuštena i srećna. Prijalo joj je ovo mlado društvo koje je
pravilo neverovatnu buku. Nekoliko puta se srela sa zadovoljnim Lininim
pogledom, a Megan je s vremena na vreme znala šeretski da joj namigne i
slala joj ohrabrujuće osmehe.

- Hej, veselo društvo, dozvolite i drugima da upoznaju našu gošću! - rekla

je gospođa Lin, a njene reči su propratili zvižduci i negodovanje.

26
Krenula je sa Stivom ruku pod ruku ka tremu, sudarila se sa Markom,
noseći sandale u ruci. Čvrsto je uhvatio, da ne bi pala.

- Nasloni se na mene, dok obuvaš sandale — rekao je veoma neraspoloženo

i sa zapovedničkim glasom koji nije trpeo nikakvo protivljenje.
Andrea je zatreptala i počela poslušno da navlači sandale. Osetila je
neverovatno uzbuđenje, prvi put joj je rekao, “ti“. Mark se sagao da joj
pomogne u navlačenju sitnih kaišića, obrazi su im se dodirnuli, a ona je od
njegove glatko izbrijane kože gubila ravnotežu. Kolena su joj klecala,
gubila je dah. Stajala je na jednoj nozi, crveneći dok joj je Mark navlačio
drugu sandalu. Njegovi topli i gipki prsti su šetali oko njenih i lepo
izvajanih članaka, zakopčavajući tanak kaiš sandale. Blokirana, svojim
plavim očima je tražila spas od Megan, koja se veselo smešila.

- Eto, sada je sve u redu — rekao je promuklim glasom i poveo je u susret

nekim ljudima koji su zavaljeno sedeli u garnituri od bambusa.

Lica ljudi nije mogla da vidi, bila je jako uzbuđena. Isprekidano je disala.
Pred njom je stajao neki čovek širokih ramena, visok i zlatne kose. Videla
je da pomera usta ali do nje nije dopirao nijedan zvuk.

— Andrea, ovo je Rik Voker — u poslednjem momentu je čula Marka.

Klimnula je glavom, znala je da se ponaša nepristojno. U stvarnost ju je
vratila Pamela koja se prikrala Marku iza leđa.

— Ljubavi, Andreu slobodno možeš da prepustiš Riku — rekla je mazno,

čvrsto ga držeći oko ruke.

Andrea je nasumice popravljala haljinu i trudila se da se dozove k sebi.

Rik je uzeo pod ruku i otvoreno počeo da joj se udvara. U drugoj prilici bi
mu dobro odbrusila, jer nije volela takav napadan način udvaranja ali
prekoputa nje su stajali Mark i Pamela, koja se uvijala oko njegovog tela
kao zmija. Obavila mu je ruke oko kukova i time svima dala na znanje da
je on njen.

Andrea je u momentu otresla glavu, želela je da izbriše tu sliku. Rik je taj

njen gest protumačio kao pristajanje na njegov predlog da sednu na dvosed
koji se nalazio izdvojen u polutami trema. Sela je pomirljivo i pokušala da

27
ga navede na pristojan razgovor o razlikama i navikama Britanaca i
Australijanaca. Rik je nakratko prihvatio njen način razgovora, a zatim ga
je poveo sasvim u drugom pravcu. Uvideo je da ona ne prihvata flert i
ponudio joj svoje prijateljstvo, tražeći da se ne persiraju.
Njihov razgovor su prekinule Margaret i Pamela, koje su pozvale goste da
pređu u salon kako bi svi videli snimak modne revije na kojoj je Pamela

bila zvezda.

- Hajde da zauzmemo prvi red - pozvao je Rik.

Andrea je tražila pomoć od Stiva ili Megan ali Stiv joj je prvi pritekao u
pomoć.
- Primate li me u društvo? Moram da vidim ovu reviju izbliza. Opet joj je
uspelo - promrmljao je tiho. - Shvatila je da si ti zvezda večeri, a Pamela
to ne podnosi - prošaputao joj je na uvo.

Pamelin nastup je društvo propratilo aplauzom, a ona se sa profesionalnim

umećem klanjala publici, očito uživajući u svojoj lepoti i pažnji koju je
ostvarila.

- Veoma je lepa. Odlična je manekenka - rekla je Andrea.

Pamela i Margaret su klizile po salonu kao na reviji i prišle im.

- Šta kažete? - veselo je govorila Pamela.

Rik joj je delio komplimente, a Stiv je ustao i zagrlio svoju suprugu.

- Pam, bila si OK, kao uvek, ali uvek ćeš biti u senci moje žene.
- Stiv, razumem te. Zaljubljen si u svoju ženu ali ona više ne šeta po

pisti. Sada sam ja glavna.

- Pam, spusti malo nos - Stiv je sevao očima dok je drugom rukom prigrlio
Andreu. - Nije sve u manekenstvu.

- Mogla bi nešto da nam Andrea odsvira na klaviru - čuo se Rikov

podrugljiv glas.

28
Pocrvenela je, potpuno je bila zbunjena. Nije bila svesna trenutka kada se
umešao Mark. |

- Rik, za koncert i sviranje treba da se čovek pripremi fizički i psihički.

Andrea je vrhunski pijanista, a ovo nije kafana i ne možeš da od nje tražiš
da te zabavlja, kada ti hoćeš. Plati ulaznicu pa idi u operu, tamo ćeš je čuti
kako svira - sevao je očima.

Andrea ga je gledala netremice. Bila mu je zahvalna što je odbranio ali nije

bila spremna da svira. Sve vreme prijema osećala se napetom, s vremena
na vreme ruke su joj blago podrhtavale. Dobila je žarku želju da pobegne
negde od svih, da bude sama i da uspostavi ravnotežu duha i tela.
- Ogladnela sam, mogla bih nešto da pojedem - malo se pribrala dok je
tužnim pogledom ispratila Marka i Pamelu koji su se udaljavali.

- Idem ja sa tobom do roštilja, osećam i ja glad - rekla je Megan i prosto je

odvukla od Rika.

- Megan, hvala bogu da si nam dovela ovu predivnu ženu koja hoće da jede
- rekao je jedan riđi momak iz društva,

Andrea i Megan su sele pored njega i sa velikim apetitom jele specijalitete

sa roštilja. Andrea je pojela veliki stek, dok su momci oko nje navijali da
se pusti muzika za ples i jedan po jedan tražili od Andree da im bude
partner.

Pridružio im se Stiv koji je sa velikim zadovoljstvom gledao u sestru i

njenu prijateljicu. Prijalo mu je ovo veselje.

-Polako, polako, kao domaćin ja ću da napravim spisak, zadržavam sva

prava da prvi ples bude moj. Andrea, hoćemo li tamo da igramo na betonu?
- Ne, ovde na travi - brzo je odbacila sandale u stranu i na sočnoj i mekoj
travi zaplesala sa Stivom žestoki rokenrol.

Veselo društvo je zadovoljno pljeskalo, a ona je veselo igrala sa još

nekoliko momaka. Bila je crvena i znojava. Osetila je umor ali osetila se
srećnom.

- Stiže veliki brat - procedila je kroz zube Megan.

29
Mark je ozbiljnim glasom opomenuo Megan i Stiva da Andreu ne odvajaju
od drugih gostiju.

- Šta ja mogu kada ste vi tamo gore dosadni? - Slegao je ramenima Stiv.

Andrei se oteo smeh koji su svi ostali zdušno prihvatili.

- Hajde veliki brate, pridruži nam se, a ne da nas grdiš - rekao je Stiv kroz
smeh.

— Muziku molim — viknuo je Mark i prihvatio njihov izazov.

Onako visok, elegantan u crnom odelu sa kosom koja se presijavala na

svetlosti lampiona, naklonio se duboko pred Andreom i zamolio za ples.

- Vodi računa da ne nagaziš bosonogu plesačicu - dobacila mu je Meganuz

široki osmeh.
- Kakvu muziku volite? - upitao je mladić koji je bio disk-džokej.

- Brzu - viknula je Andrea u panici od njegove blizine.

- Ja bih nešto sporije - rekao je Mark i prigrlio Andreu u svoje naručje.

- Biće kako engleska ledi traži - presekao je neko iz publike.

Prve taktove su odigrali zbunjeno, on je stalno pazio da je kojim slučajem
ne nagazi. Bila je toliko sićušna i nežna u njegovom zagrljaju, prosto je
mogao da je odigne od zemlje i da je ponese po taktovima muzike.
- Mark, skini cipele! - povikao je Stiv.

Andrea se odmakla od njega i hrabrila ga dok se on nećkao. Vesela grupa

je skandila i on se u svoj punoj veličini bosonog u elegantnom odelu našao
pred njom. Ovaj put poveo je sigurno, igrali su uigrano, divlje. Odbacivao
je od sebe, a onda privijao na svoje čvrste grudi. U žaru igre bili su sami,
nesvesni navijača oko sebe. Zajapureni i razbarušeni, klanjali su se
mnogobrojnoj publici koja je radosno pljeskala i tražila još.

Oh, kako bi ostala u njegovom naručju, ali sasekao je Pamelin pogled. Tog
trenutka je shvatila šta znači kad neko kaže pogled koji ubija. Pamela je

30
svojim zelenim očima sevala na sve strane i gledala u oznojanog i
zadihanog Marka.

- Pam, skidaj cipele, rok na travi je nešto što nikada nisi probala.

Pamela je bila šokirana Markovim zahtevom, ćutala je i duboko i besno

disala.
Namerno je seo na ivicu klupe i polako se obuvao. Pamela je zaštitnički
stajala nad njim i popravljala mu kragnu košulje.

- Pusti sad to, prijalo bi mi neko dobro piće - rekao je nervozno.

Andrea je stajala sa strane i primetila da su Pamela i Margaret izmenjale

značajne poglede. Umorna i znojna, pokupila je svoje sandale i pokušala
da se neprimetno izvuče iz veselog društva. Na pola puta do kuće, presekao
je Rik.

- Valjda ne ideš na spavanje?

Jako nije imala tu nameru, ta njegova ideja joj se dopala.

- Idem da se javim Lin, nadam se da mi niko neće zameriti, muči me jaka

glavobolja.

- Vidimo se sutra - dajući joj do znanja da je jedan od gostiju koji će noć

provesti u kući Hevilendovih.

Andrea je u salonu pronašla Lin kako sedi zavaljena u fotelji sa punom

čašom crnog vina.

- Umorna?
Andrea je potvrdno klimnula glavom.

- Onda, da krenemo ti i ja na spavanje - rekla je jednostavno.

☺☻☺

- Spavalice jedna, znaš li koliko je sati? — prekorio je Stiv kroz blagi

smešak.

31
Sedeo je sam za kuhinjskim stolom i pio jutarnju kafu. Prišla je stolu, uzela
crvenu keramičku šolju i nasula sebi kafu. Sela je pored Stiva i glavu
naslonila na ruku. Osećala je neku bratsku prisnost sa ovim čovekom.

- Stiv, bojim se da je Margaret ljubomorna na mene. Sinoć si je zapostavio,

a svu pažnju si posvetio meni.
- Margaret dobro zna pravila, a to su: da si ti stranac u našoj zemlji i naš
gost. Kao dobar domaćin, želeo sam da budem sa tobom, a ona dobro zna
da je zbog toga neću voleti manje. Ona je moja žena i da je nisam voleo
nikada se ne bih oženio sa njom. Jeste, malo je čudna ali te njene bubice
mi uopšte ne smetaju. Jedino kada je Pamela u njenoj blizini zna da
promeni ćud ali to brzo prođe. Za nekoliko dana, idemo kod njenih roditelja
u Sidnej, pa će se smiriti. Qna je gradska devojka i odlično se uklopila u
ovu sredinu. Nemoj da brineš.
- Gde su ostali?

- Svi su već otišli. Mark ih je sve pojurio, bio je jako neraspoložen. Danas
je imao neki neodložan sastanak i morao je da ode do Sidneja. Moje ludo
društvo je otišlo jutros i produžilo je na novu zabavu. A mama te čeka na
tremu, sigurno ti je spremila neki pakleni plan.
Pridružila se Lin koja je sedela u hladovini.

- Ekipa je već stigla. Na terenu su. Ti i ja bismo mogle da im se pridružimo.

Nije daleko. Samo da spakujemo najneophodnije stvari, pa da krenemo.
Nisi umorna?

Ne, nisam - odgovorila je odsutno.

Šta će ona ovde kada je Mark u Sidneju. Pocrvenela je i sagla pogled

uplašena da bez prekida misli na njega. Pa on pripada Pameli, banuo je u
njen život ali u njegovom životu nema mesta za nju. Moram se vratiti u
normalu. Moram da se vratim muzici. A, možda bi bilo najbolje da se
vratim za Englesku.

- Danas se odmori, krećemo sutra u Zoru, pre vrućine - čula je iz daljine

Lin, koja je okretala telefon da bi organizovala njihov odlazak.

32
U
pet sati je bila spremna. Za nekoliko trenutaka stigao je prevoz po
njih. Kratko ošišana trava zatalasala se pod naletom helikoptera
kojise spuštao nedaleko od njih.
- Trebaće mi mnogo više vremena da se naviknem na ovaj vaš prevoz -
jadala se Andrea. Njena suptilna i nežna duša je bila uzdrmana sa mnoštvo
novih iskustava.

- Ja sam Adam - nasmešio se mladi pilot.

Let je trajao nešto više od sata, a Adam je pričao raznorazne dogodovštine

i zasmejavao ih. Spustili su se na crvenu zemlju. Kada je izašla iz
helikoptera prosto je odahnula. Pogledala je okolo i videla da su i stene
koje su ih okruživale iste crvene boje.

- Izgleda kao da smo na Marsu - prosto je uzviknula Andrea.

- Ovo je čudo prirode. Sada ćeš da vidiš. Kada prođeš kroz ovaj usek
videćeš zelenilo.
Andrei je zastao dah kada je ugledala raznobojne šatore između
razgranatog drveća. Podignuti su sa toliko pažnje da bi se sačuvalo
patuljasto ljubičasto cveće koje je krasilo okolinu.
Ošamućena od leta helikopterom i zadivljujućeg prizora, Andrea je
obilazila kamp i tražila mesto da bi se smestila. Lin je pozvala u veliki šator
čija su sva krila bila podignuta. Tu se nalazila trpezarija. Andrea je sela u
prijatnu hladovinu dok joj je Lin pripremala čaj. Adam ih je pozvao, Lin je
bila vesela i sa hitrinom se kretala ka mestu gde se nalazilo staro rudarsko
okno,
Spustili su se otvorenim rudarskim liftom koji je stao kod platforme sa koje
je videla čudesan prizor. Žuto svetlo je izbijalo sa zidova rudnika i
osvetljavalo glave ljudi koji su predano radili.

Adam joj je dao široku četkicu i pokazao parče tla sa kojeg će pažljivo da
uklanja slojeve zelene zemlje.

- Adame, šta treba da tražim? - osetila je uzbuđenje pri pomisli da može

nešto da otkrije.

33
- Možda je tu svetilište Aboridžina. Prošle godine smo pronašli njihove
toteme koje smo prvi put videli,

- Oh, pa to je veliko otkriće.

- Sigurno - rekla je Lin. - Mi smo ozbiljna ekipa.

Posle nekoliko sati rada, Adam je dao znak za pauzu. Svi su mirno stali u
red i čekali da izađu na površinu. Posle kratkog okrepljenja vratili su se u
okno, dok se Andrea dobrovoljno prijavila da opere sudove i spremi ručak.

Posle urađenog posla, legla je ispod jednog drveta i posmatrala njegovu

zelenu krošnju. Lišće je bilo neobičnog oblika, ni listovi ni iglice. Dan sa
arheolozima joj je bukvalno proleteo.
Tri dana u kampu su joj neosetno prošla. Uživala je u samoći i tišini.
Te noći Andrea i Lin su sedele oko logorske vatre dok su muški članovi
ekipe igrali poker i ispijali pivo.

- Da li si me dobro izanalizirala? Vidim da jesi. Osetila sam prema tebi

veliku naklonost i želim nešto da ti ispričam. Potičem iz Londona.
Markovog oca sam srela na Dan krunisanja. Jutro pred paradu je bilo
sunčano i obećavalo je lep provod.

- Posle nekoliko sati - nastavila je Lin svoju priču. - Veliki pljusak je narod
naterao u stampedo u potrazi za bilo kakvim zaklonom. Ja sam uletela u
malu kafeteriju koja je već bila poprilično puna. Tražila sam mesto za
stolom. U jednom uglu sedeli su mladići koji su pravili buku. Verovatno
sam izgledala jadno i bespomoćno jer mi se iz kose cedila voda. Jedna ruka
mi je mahnula i pozvala me da priđem. Sela sam sa zahvalnošću pored
mladića koji mi je mahnuo. Upoznali smo se - Lin je dubokouzdahnula dok
svoj setan pogled je držala prikovan za lagane plamičke vatre. - Robert mi
je ponudio čaj i veselo se smejao mojim naporima da sredim mokru kosu.
Bilo je potrebno samo pola sata da jedno drugome ispričamo svoje
biografije.

Robert je bio moja prva ljubav. Studirali smo zajedno arheologiju. Nije
pristojno da ti sada opisujem koliko nam je teško pao rastanak posle četiri
godine. Otišao je u Afriku. Ambiciozan i ushićen, nisam imala prava da ga
bilo čime sprečim u njegovoj nameri. Tamo je radio na aleksandrijskom

34
platou. Nisam mogla da izdržim, spakovala sam kofere i otišla u
Aleksandriju. Zaljubljeni jedno u drugo i u arheologiju proveli smo tri
nezaboravne nedelje. Ja sam morala natrag u London, a on je potpisao
ugovor sa egipatskom vladom, obezbedivši novac za dalja istraživanja
piramida u Dolini krasljeva.
Bila sam ljuta, ogorčena, pomalo izdana. A sada shvatam da sam bila
ljubomorna. Moja najveća konkurencija je bila arheologija. Mesec dana
posle povratka u London, konkurisala sam za projekat Kraljevskog
arheološkog društva, i dobila posao na Tasmaniji. Bio je besan što idem
čak na Tasmaniju, a on je bio u Africi, za mene je to bilo sasvim isto kada
nismo mogli da budemo zajedno. Bila sam tvrdoglava i, možda,
ljubomorna jer arheologija je bila moja najveća suparnica. Na Tasmaniji
sam doznala da sam u drugom stanju. Rodila sam Marka.
To dete je dete ljubavi. Kada je Mark napunio godinu dana, dobila sam
pismo od Robertovog najboljeg druga, Robert je umro od malarije - tu je
zastala i drhtavom rukom prešla preko umornog lica. - Tugovala sam, bila
sam sama u nepoznatoj zemlji. Morala sam da nasa dalje. Za Kevina,
pokojnog muža, udala sam se kada je Mark trebalo da napuni sedam
godina. Radili smo neka istraživanja u blizini Ečuke koja je u blizini ranča.
Upoznali smo se pored reke. Rodila se ljubav, tiha, mirna.
Iz velikog poštovanja prema meni, Kevin me nikada nije pitao ko je
Markov otac. Iz zahvalnosti prema njemu i velike ljubavi koja se rodila
među nama, nisam nikada želela da se bavim arheologijom. Moj muž je
prihvatio Marka, priznao ga i bio mu nežan i veoma popustljiv otac.
Posvetila sam se tom divnom čoveku, deci i ranču. Mark, Stiv i Megan nisu
moja uteha, oni su moja snaga.

Dugo su ćutale, dok je Andrea prebirala tankim štapićem po vatri.

Zadivljena snagom ove žene koja se nije libila da podeli s njom svoju
intimu, Andrea je odlučila da bude iskrena prema njoj.
- Andrea, da li shvataš zašto sam ti ovo sve ispričala? - rekla je tiho Lin.
Glas joj je još uvek podrhtavao od uspomena.

- Znam. Veruješ mi. Ali, moram da se vratim u Englesku, ne mogu da tvojoj

porodici posejem seme razdora.

35
- Seme razdora? Ne razumem - mirno je rekla Lin. Budi iskrena. Šta te
muči?

- Pa... Mark!

- Šta je sa njim?
- Ja... mislim da ga volim. Zaljubila sam se u njega na prvi pogled, ali on
to ne zna i tiho je zaplakala.

- Znam, osećala sam od samog početka da se između vas nešto dešava,

pretpostavljala sam. Vratimo se na moju priču, zar nisi izvukla neku poruku
iz nje? Pa devojko, shvati, sve ovo sam ti ispričala jer sam iz tvojih očiju
mogla da pročitam ,ljubav“. Mark se izmenio odkada si ti došla, više nije
onaj osorni mladić. Ostani i bori se za njega, to ti je moj savet.

☺☻☺

Dan je provela u fotografisanju crveno žutih stena iz čijih šupljina se

probijalo cveće šarenih boja koje je krasilo neverovatno plavo nebo.
Uživala je zanesena lepotom neviđene prirode. Trgla se, mir i tišinu je
narušio zvuk motora aviona u niskom letu.

Srce je počelo snažno da kuca, a dah joj je bio isprekidan. Osetila je da joj
obrazi gore, a pogled joj se zamaglio. Podigla je glavu i ugledala Markovu
visoku figuru koja je čvrstim korakom grabila ka njoj.

Imao je na sebi izbledele farmerke i istu takvu košulju. Rukavi su mu bili

zavrnuti, tako da su otkrivali njegove snažne, od sunca potamnele ruke.
Okovratnik mu je bio raskopčan i primetila je svetlucanje zlatnog lančića
koji je Mark nosio oko vrata. Šešir mu je bio navučen nešto dublje ka
očima, a njegove predivne oči skrivale su tamne naočari za sunce.
- Dobro jutro, moja ledi, vidim, uživaš. Gde mi je majka?

Pogledala ga je dok su joj noge klecale.

- U oknu - jedva je progovorila, dok joj je glas bio veoma tih i isprekidan.
- Izgledaš kao da si videla duha, po drugi put — nasmejao se i pruži joj
ruku da ustane.

36
-Nisam ugledala duha! Otkud ti?

- Da li ti je Lin rekla da ima srčane tegobe, koje ona uporno ignoriše.

Australijske vrućine nisu više za nju. Trebalo bi da se odmara i da sedi u
hladovini naših brestova. Ona to ne priznaje. Kada pokušavam da je vratim
kući, svaki put bude po njenom.
Mark je primetio njenu zbunjenost, seo je pod jedno drvo. Naslonio se,
stavio ruke ispod vrata, skinuo naočari za sunce i gledao je pravo u oči.

- Lepa si, lepo ti stoji taj šešir, prava si Australijanka - spustio je pogled ka
njenim nogama.

Stajala je pred njim nema, napeta. Gledala ga je prvi put pravo u oči, dok
su joj obrazi goreli. Trudila se da ne skrene pogled. Skinula je nervozno
šešir i njena zlatnocrvena kosa se rasula po leđima.

Oči su mu se smeškale, kao da su je izazivale. Osetila je neverovatno

uzbuđenje, blagi grč joj je zahvatio stomak. Uspela je da se povrati od
zanesenosti.
- Vreme je da potražimo mamu Lin. Sigurno nemaš mnogo vremena za
gubljenje.

- Biti u tvojoj blizini za mene je samo čist dobitak — rekao je nonšalantno.

- Hvala, veoma si ljubazan - okrenula se i krenula u kamp. - Da, zaboravila
sam da te pitam, kako je Pamela?

Grohotom se nasmejao.
- Mislio sam da ćeš me pre pitati kako je Megan. Pamela je dobro, ima
veliku reviju u Sidneju. Sada je okupirana samo sa time.

— A, tobom?

— Verovatno i sa mnom. No, hoću li dobiti neku kafu? - Mark je žurnim

korakom išao za njom.

Andrea je pored njega hodala kao mesečar, dok je on držao ruke u zadnjim
džepovima. Njegova blizina je hipnotisala, osećala je da se gubi. Noge su

37
joj klecale, a rumenilo obraza izdajnički se nije bledelo. Teško je disala,
dok joj je srce i dalje lupalo neverovatnom brzinom.

- Lin, tu si - viknula je.

- A gde bih bila? - odgovorila je Lin začuđeno.

- Videla sam avion, a i očekivala sam ga da dođe u misiju mog spasavanja.
Mark je srdačno poljubio majku i sa grohotnim smehom je okretao u krug.

- Ovaj put imam veoma argumentovan razlog da te nagovorim da skratiš

svoj boravak ovde. Mislim da nije pristojno da Andreu držiš u ovoj divljini.
Ona je mlada, njoj je potrebno društvo, na kraju trebalo bi da je povedemo
u obilazak Australije. Ti je držiš ovde u Šiplendu i na ovim čukama, Andrea
se pobunila da joj je dobro, dok je Lin ćutala.
- Mark, imam jedan predlog! Povedi Andreu sa sobom, a ja ću sa ekipom
ostati još par dana.

- Ne, Lin, želim da ostanem sa tobom, meni je ovde lepo – pobunila se

Andrea.
- Slušaj me dobro, bila si sa mnom i videla šta volim, ali nije fer prema
Megan, na nju si zaboravila. Zato se vrati na Mildstoun, pa će te Mark
povesti u Melburn. Stvarno nije fer sa moje strane da te držim udaljenu od
civilizacije.

- Dobro - pomirljivo je rekla i krenula da pakuje svoje stvari. Čvrsto je

uhvatio za mišicu i poveo je, dok je majci poslao poljubac i mahnuo rukom
i krenuo ka avionu.

☺☻☺

Andrea je sedela pored njega dok je avion rulao po crvenoj zemlji, naglo
se odigao od zemlje i uhvatio pravac. Mark je stavio naočari za sunce i time
je prekinuo svaku moguću komunikaciju.

Obradovala se kada je videla iz vazduha Mildstoun. Posle one nestvarne

prirode, lepo je biti kod kuće. Malo se trgla, i kao da se uplašila da o
Mildstounu razmišlja kao o svojoj kući.

38
Ustrčala je uz stepenice, istuširala se i pošla da traži Stiva i Margaret.

Polin je pevajući uz glasnu muziku spremala ručak. Sela je za veliki

kuhinjski sto, sipala punu šolju kafe i tek tada je Polin opazila.

- Divno, stigli ste. Gde je gospođa Lin? - radoznalo je upitala Polin.

- Samo sam ja stigla. Lin je ostala još nekoliko dana sa ekipom. Gde su
ostali ukućani? Za Megan znam da je u Melburnu. Gde su Stiv i Margaret?

- O, pa oni su otišli kod Margaretinih roditelja u Sidnej. Jadnica, željna je

malo provoda,

Andrea je zanemela, kao da nije mogla da veruje.

Pa, ona je sa Markom bila jedini stanovnik kuće. Uhvatila je panika, počela
je teško i isprekidano da diše. Istrčala je na trem i punim plućima
pokušavala da dođe do vazduha.
Da je imalo posumnjala da će biti sama sa njim u kući, ostala bi još sa Lin
u Šiplendu, Tamo je bila sigurna.
Od čega sigurna? Od Marka ili od same sebe?

Sela je u fotelju, prekrstila noge i zagledala se u raznobojno cveće.

Da, plašila se sebe. Svojih osećanja. Ovakvu burnu reakciju prema

muškarcu nije imala nikada.

Skoro je poskočila u stolici kada je pred sobom ugledala visoku Markovu

figuru. Gledao je neprekidno pravo u oči. Privukao je stolicu bliže i svojom
velikom, toplom i mekom šakom pokrio njenu. Dok ga je gledala pogledom
uplašene srne i dok su njenim telom prolazili milioni žmaraca, on je nežno
i lakim pokretom okrenuo dlan nagore. Njegovi prsti su je jedva osetno
dodirivali dlan, a vrhom kažiprsta je pritiskao mesto gde se osećao puls.
Pogled mu je bio pun čudne vatre i Andrea je instinktivno oborila pogled.

- Andrea, pogledaj me! - zapovedničkim tonom joj je rekao.

39
Ona je panično podigla pogled i videla njegovo lice icoči koje su se blago
smešile.

- Jesi li nekada jahala?

- Ne, nikada - šapatom je rekla. - Nikada nisam ni pomilovala konja.

- Onda idemo do štala da izaberemo nekog mirnog konja, pa krećemo sa
obukom.

- Mark, plašim se.

- Nemaš čega da se plašiš, kada sam ja pored tebe - blago je spustio ruku
na njeno rame.

Posle trećeg pokušaja Andrea je uspela da se popne u sedlo. Kobila koju je

Mark izabrao, bila je jako mirna i veoma strpljiva. Kada se našla u sedlu,
Mark je poveo konja. Dok je koračao pored nje, tihim ali autoritativnim
glasom joj je objašnjavao, kako treba da uskladi svoje kretanje tela sa
kretanjem konja. Andrea se trudila da zapamti šta joj je Mark govorio.
Posle dvadeset minuta, dodao joj je uzde, pokazujući joj kako se pravilno
drže i kako se pomoću njih upravlja kretanjem konja.

Andrea je bila veoma ponosna kada je shvatila da komanduje kobili i daje

ova zaista sluša. Mark se zadovoljno smeškao posmatrajući je kako uživa.
Oči su joj sijale, a sanjenog lepog lica nije silazio zadovoljan osmeh. Pustio
je još malo da jaše u krug, a onda joj je rekao da je za danas dosta. Andrea
je pokušala da se pobuni, jer se u sedlu osećala prijatno i srećno ali joj je
Mark objasnio da će tek kasnije osetiti posledice prvog dana jahanja.

Uhvatio je za ruku i oko struka da ne bi pala. Tela su im se dodirnula.

Osetila je blagi miris losiona koji je bio pomešan sa mirisom njegove kože.
Zavrtelo joj se u glavi. Zažmurila je, bila je u blagom transu, osetila je
vrelinu njegovog tela. Gledao je njene usne. Lagano prstom je počeo da
pala po konturama njenih mekih i poluotvorenih usana. Ovlaš je poljubio.

Nikada je poljubac nije toliko i tako ošamutio i zbunio u isto vreme. Osetila
je tako snažnu želju koja joj je mutila razum dok su joj mišići malaksavali.
Kolena su joj zadrhtala i u zanosu nadolazećih osećanja, počela je da gubi
tlo pod nogama.

40
Ali je osetila dve ruke koje je hvataju, veoma čvrsto. Snažnim rukama je
skoro odigao od tla, gledao je pravo u oči, kao da je vidi prvi put, dok su
mu se oči mutile i postajale sve tamnije, polako je spustio na zemlju i tiho
opsovao.

Šta se to s njom dešava? Prizivala je u pomoć razum, podsećala sebe zašto

je ovde, gospode, pa tu je Pamela. Stresla se.

Rukama se oslonila na njegove čvrste grudi i blago ga odgurnula i otrčala

ka kući.

Ležala je na krevetu otvorenih očiju, gledajući u belu tavanicu. Čula je

Marka kako viče na nekoga. Bila je sigurna to što je besneo i vikao, da se
odnosilo na nju. Videla ga je sa prozora kako juri na svom vrancu.

A ndrea koja je stajala pred ulazom, naglo se trgla iz razmišljanja kada

je naišla Polin.
- Večera će biti brzo gotova - rekla je mirno Polin.

- Odlično, baš sam gladna - uspela je da joj se nasmeši, ali to nije bio
smešak već više bolna grimasa. - Danas ste ostali veoma dugo.
- Došla sam kasno. Unuka se razbolela pa sam morala ćerki da pomognem.

- Dete je sada dobro? - zabrinutim glasom je pitala Andrea.

- O, sve je u redu, samo mala prehlada. Ona je još uvek beba i ovo je prvi
put da je bolesna. Svi smo se zabrinuli. Jedino što me sada brine jeste, da
li možete da sami podgrejete večeru.

- Polin, pa nisam toliko nesposobna. Megan i ja smo u Londonu same

kuvale. Recite samo šta treba da uradim - krenula je za Polin u kuhinju.

- Stavila sam jelo da se greje. U rerni je. Kad zazvoni signalno zvono vi ga
izvadite. Podgrejte i biskvite. Valjda vam neće smetati da sami večerate?
- Sama?

41
- Da gospodin Mark je danas popodne odleteo ali ne znam da li će se vraćati
večeras. Ništa mi nije rekao, samo sam videla da je bio jako besan -
značajno je pogleda Polin.

Andrea nije ništa rekla, već samo je slegla ramenima i sela za sto. Polin je
pozdravi i izlete iz kuće. Suprug je čekao u kolima da bi je vratio na ranč.
Dugo je gledala odsutnim pogledom u vrata iza kojih je zamakla Polin.
Glavu je stavila među ruke, a niz obraze su joj klizile suze. Bila je
zaljubljena, kao neka šiparica. Volela je Marka.

☺☻☺

Noć je bila vedra, a modro skoro crno nebo je bilo prekriveno svetlucavim
zvezdama. Ležala je u mraku sobe. Prozor je bio otvoren. Blagi povetarac
je uneo malo svežine i ona se podigla iz kreveta. Preko providne spavaćice
koja je dosezala do poda, prebacila ružičasti ogrtač. Kosu je skupila
mašnom u rep i bosa, strčala niz stepenice.

Prišla je klaviru i polako podigla poklopac i setno se zagledala u bele dirke

od slonovače. Dugim i mekim prstima je sa velikim poštovanjem prešla
preko njih. Sela je i počela da prebira po njima. Zaneseno je svirala dok je
neverovatna muzika izlazila ispod njenih dugih prstiju. Tonovi i muzika su
bili odraz njenog setnog raspoloženja. Širili su se celom kućom i kao da se
u svakom kutku osećao plač i jecaj ljubavi. Dok je svirala niz obraze su joj
klizile suze. Gospode, šta to radim? Prestala je da svira, naglo je ustala,
spustila poklopac i kao u transu izašla na trem.

Sela je u slamnatu fotelju. Zavalila se u velike jastuke. Skupila je noge

ispod sebe i zagledala se u daljinu. Dvorište je bilo obasjano mesečinom.
Mesec, kao da je bio nadohvat ruke.

U daljini je videla krdo konja koje je mirno paslo. Duboko je udahnula svež
vazduh. Telo joj je blago uzdrhtalo.

U jednom momentu naglo se trgla, skoro je poskočila od straha. Čula je

zvuk upaljača. U najudaljenijem delu trema ugledala je odsjaj žara upaljene
cigarete. Razaznala je Markovu krupnu figuru koja je bila zavaljena u
fotelju sa prekrštenim i ispruženim nogama. Mirno je pušio i nije se
pomerao, pogleda prikovanog negde u daljinu. Nadala se da je nije video.
Naglo je ustala, želeći da pobegne.

42
- Zašto si prestala da sviraš? - zaustavio je njegov zapovedni ali ujedno tih
i baršunast glas.

Dah joj je zastao u grlu. Stajala je kao paralisana, nije mogla da se pomeri.
Bila je zatečena. Polako je ustao i kao mačka se stvorio ispred nje. Mark je
bio toliko blizu da je mogao da je dodirne. Gledao je prodornim pogledom
i želeo je da je zagrli. Danas u štali ona je zadrhtala od njegovog dodira ili
je on sve to od prevelike čežnje za njom izmislio.

Pružio je ruke ka njoj, ali ona se brzo povukla.

Neko vreme među njima je vladala mučna tišina. Zatim je on krenuo prema
njoj, sve dok njena leđa nisu dodirnula drveni zid kuće. Zaustavio se tik
ispred nje, posmatrajući je užarenim pogledom, koji je klizio niz njen beli
vrat, nabrekle grudi, koje su se ubrzano dizale i spuštale. Andrea je duboko
uzdahnula, a odmah potom i njemu se iz grudi oteo uzdah. Pogledi su im
se sreli. Onako visok i snažan nadvio se nad nju, ćutali su. Osećala se kao
u zamci. Nije mogla da pobegne.

Ali, nije želela da pobegne. Neko novo, nepoznato osećanje razdiralo joj je
grudi.

Dugo su se gledali, pogledi su im se stopili u jedno. Sagao se i usne su im

se dodirnule, ona je uzdrhtala, podigla ruke koje je obavila oko njegovog
vrata i počela da ga divlje i čežnjivo ljubi.
Njegove usne su bile svuda u njenoj kosi, njenom vratu, a njenim telom je
prostrujao talas topline. Uzeo je u snažan zagrljaj dok su mu ruke klizile
po njenim leđima, i kosi.
Suze su joj nekontrolisano potekle niz obraze. Ponovo se nagnuo nad nju i
poljubio joj jedno, pa drugo oko, dok se ona nemoćno naslonila na njega.
Bio je tako nežan, a u isti mah snažan i jak.

Drhtavim rukama je klizila po njegovim širokim ramenima. Lice mu je

preplavio izraz neopisive nežnosti. Tela su im bila tako pripijena da su im
se otkucaji mešali.

Ona je podigla pogled ka njemu.

- Mark, ja ne znam šta se to sa mnom zbiva…

43
- Ni ja ne znam - odvratio je promuklim glasom, zatečen pogledom
svetloplavih očiju koje su blistale od suza i zapaljene vatre u njenom telu.

- Ali... zašto? Šta to radimo? - pitala ga je između poljubaca. - Zar smo

oboje poludeli?
- Izgleda da je tako - toplim glasom je prošaputao tik pored njenog uha.
Oči su mu bile tamne i duboke.

- Ti imaš Pamelu, možda ćeš se i oženiti sa njom — podsetila ga je dok su

njegove usne tražile njene.

- Ne, dušo, ćuti. Samo znam da ludo želim da te ljubim.

Andrea je pokušala da uzmakne, da se izvuče iz njegovog snažnog zagrljaja

ali svi pokušaji su bili bezuspešni.
Njegove usne su pronašle njene, drhtali su, svesni da ih je obuzela divlja
strast koju nisu mogli da kontrolišu.

Usne na usnama, telo uz telo, to je bila eksplozija emocija koja ih je zajedno

iznenadila.
Mark je shvatio, sve što je do sada radio, vodilo ga je ka ovoj predivnoj
ženi. Bila je nežna, krhka, nije bila kao ostale žene. Još jedan poljubac i on
je bio izgubljen.
Sa velikom mukom se odvojio od nje. Naslonio se na ogradu trema i ćutke
je posmatrao. Bila je zanosna.

Bila je tako mala, nežna, prosto se topila u njegovom zagrljaju. Njene

nespretne ruke su ga dovodile do ludila. Bio je sa toliko žena ali ona je bila
nešto posebno. Blago se nasmešio, kada se setio svih onih Meganinih
pohvalnih reči. Nežna, pametna, romantična...
Gospode, šta ja to radim.

- Andrea oprosti! - jedva je progovorio. Iz gornjeg džepa izvadio je zlat-

nu tabakeru i drhtavim prstima zapalio cigaretu.

44
Ona je stajala na istom mestu, isprekidano i duboko dišući.

- Zašto da ti oprostim?

- Nisam bio džentlmen prema tebi, oprosti mi. Kod nas postoji pravilo
“Nikada ne koristi nad ženom preimućstvo što se našla pod tvojim
krovom“. Malo je nedostajalo da potpuno zaboravim to pravilo. Uostalom,
sa tobom u društvu mnogo toga sam zaboravio.

Andrea je protresla glavom kao da je želela da se oslobodi koprene koja joj

je prekrila i zamaglila mozak. Ove Markove reči su joj pomogle da se
osvesti.

- Ja sam... samo sam ja odgovorna za ono što činim. Mark, nisam balavica
ali nisam neka sa velikim ljubavnim iskustvom — rekla mu je staloženim
glasom. - Ti nemaš nikakvo preimućstvo zbog toga što sam u tvojoj kući.
Uostalom svesna sam šta činim - poslednju rečenicu je izgovorila sa blagim
treptajima u glasu.

- Razumem te, samo moraš jedno da znaš. Ja kao muškarac želim da

osvajam, a ne da budem osvojen. Možeš li sama do sobe ili da te ispratim?
— upitao je šapatom.

Bili su udaljeni nekoliko koraka ali iskre su sevale među njima. Ona je
blago zadrhtala, što njegovom oštrom i znalačkom oku nije promaklo.

— Idi u svoju sobu, dok ne poludim — okrenuo se i zapovedničkim glasom

rekao.
Drhtavih nogu, polako se odvojila od zida kuće i kao da sanja krenula je u
svoju sobu.

Bacila se na veliki krevet, zagrlila meki jastuk i zaplakala. Iz grudi su joj

se oteli glasni jecaji.

Pomislila je da sanja kada je osetila lagani dodir nečije ruke. Nežno je

prolazila kroz njenu kosu, osetila je da kao neka nevidljiva sila je podiže i
njiše. Kroz suze je nazirala Markovo lice. Držao je u naručju, a njegove
meke i tople usne su klizile po njenim suzama. Umorna i umirena utonula
je u Markove grudi. Sklupčana u njegovom zagrljaju držala se za njegovo
rame kao davljenik.

45
- Smiri se mila moja, uvek ću biti uz tebe, samo želim da te držim u naručju
- šaputao je.

Podigla je glavu, njene usne su tražile njegove. Ljubio je nežno, polagano,

lebdela je i osećala se zaštićenom. Povijala se u njegovom zagrljaju dok je
on vodio u nepoznati i nedoživljeni svet. Sva je gorela, osećala je bol koji
joj je razdirao telo. Bila ga je željna. Ljubila ga je strasno i divlje. Njegovi
prsti bili su u njenoj kosi. Osetila je njegov vreo dah na svom licu, vrelinu
njegovog tela koje je bilo sasvim priljubljeno uz njeno. Želela je da snažno
pripadne ovom čoveku, kao nikom do sada. Ali, on se odmače od nje. Dugo
je gledao.

To je to, pomislila je Andrea. Volim ga beznadežno, on je sve što želim.

— Mi pripadamo jedno drugome, ti to znaš.

Andrea je nemo klimnula glavom.

— Mark, ja te volim!

Izgovorila je to tako tiho i suptilno sa blagim bolom u glasu.

- Sada spavaj, sutra te čeka naporan dan. Vodim te na jahanje i u obilazak
imanja. - Spustio je nežan poljubac na njene vrele usne i krenuo ka vratima.
Nesvesna svoje kretnje, držala je ruke u vazduhu kao da ga je dozivala da
joj se vrati. Zastao je, duboko je uzdahnuo i zatvorio vrata za sobom.

Ležala je sama u krevetu. Vrela, uzbuđena i prosto se postidela sama sebe

i svoje požude.

B
rzo su doručkovali i krenuli u obilazak imanja. Mark je bio
vidno neraspoložen. Svoj šešir je nabio nisko na oči i poterao
svog dugonogog i kao noć crnog vranca u kas. Andrea je jahala
mirnu kobilu koja je nezainteresovano ali polako pratila
Markovog konja.
Čvrsto je sedela u sedlu i posmatrala okolinu. Tamne farmerke i karirana
košulja su joj pripijeno stajali uz telo. Šešir je stavila niže ka očima jer je
zaboravila naočari za sunce. Mark joj je dao Meganine kaubojske čizme.
Ličila je na pravu Australijanku.

46
Divila se zelenim poljima koja su se belela od stada ovaca koja su mirno
pasla sočnu i zelenu travu. Nedaleko je bio veliki koral u kojem su bili
smešteni radni konji. Zastala je i divila se veličini i snazi tih životinja.

Nedaleko od korala su se nalazile dve manje kuće u kojima su živeli radnici

koji su pomagali pri ispaši ovaca i krda krava.
Andrea se upoznala sa nekoliko radnika i nastavila dalje da obilazi imanje.
Blek King je rzao nezadovoljan sporom šetnjom po širokom prostranstvu.
Svakog časa je želeo da poleti u trk, samo što je Mark svojim autoritativnim
glasom obuzdavao njegovu divlju strast.

Došli su do jednog proplanka. Andrei je zastao dah.

Ispod njih se nalazilo malo jezero koje je obraslo velika vrba čije su
razgranate krošnje nadvile nad samu vodu. Boja njihovog lišća bila je za
nijansu zelenija od boje jezera.
Vrućina je bila velika. Andrea je skinula šešir i nadlakticom obrisala znoj
sa čela. Mark je sjahao i prišao, da bi joj pomogao da siđe sa konja.
Dodir njihovih tela je raspalilo tinjajuću vatru koja se samo razbuktala. Lud
od dodira njenih nabreklih i čvrstih grudi počeo je divlje da je ljubi. Svojim
dugim prstima je milovao svaki delić njenog glatkog tela. Pogledi su im se
sreli, Andrea je bila van sebe od uzbuđenja.

Da bi se smirio, on je uzeo njenu ruku i podigao je do svojih usana, gde je

spustio jedan nežan poljubac od kojeg je Andrea još više zadrhtala. Taj
nežni dodir usana delovao je na nju kao strujni udar. Toplota njegovog tela
i vreli poljupci palili su svaki delić njene kože. Poljupcima je prekrivao
svaki delić njenog lica, polako se spuštao ka mekom vratu i zadržao se na
nabreklim grudima. Gubio je razum.

Želeo je do ludila.

Želela je i ona njega.

Nespretnim prstima je otkopčavala dugmad na njegovoj košulji i pred njom

su se ukazale jake i mišićave grudi. Toplina i miris njegove čvrste kože,

47
koja se presijavala, pomutili su joj razum i ona je nagonski i prislonila usne
na njegove grudi. Osetila je koliko njegovo srce snažno kuca.

Uzeo je u naručje i poneo do obale jezera. Polako je spustio na topli pesak

i počeo da joj telo oslobađa odeće. Skidao je deo po deo prekrivajući svaki
otkriveni deo vrelim poljupcima. Kada je ostala naga, malo se odmakao od
nje i divio se njenoj lepoti.

Zatvorila je oči, nije mogla da podnese jačinu i težinu njegovog pogleda.

Oči su mu bile tamne od strasti. Mrsio joj je dugu kosu. Ljubio svaki deo
njene nage puti, a ona se sve više privijala uz njegova.

Njeno telo je gorelo snažnom vatrom, a njegove usne su bile po čitavom

njenom telu, dok su ruke klizile i milovale njenu napetu put. Ljubeći je
tragao je za najskrivenijim mestima, sve dok mu ona nije potpuno otvorila
svoje telo i slobodno se prepustila poljupcima i milovanjima. Osetila je
kako joj koža gori, kako Joj telo vapi za njegovim nežnostima, a onda su
se oboje prepustili ludilu strasti koje ih je vodilo ka vrhuncu. Bez ikakvog
razmišljanja predala mu se.

Mark je bio uz nju. Osetila je takvu nezasitu želju koja se pretvorila u

neverovatan bol. U tom trenutku za nju nije postojala ni prošlost ni
budućnost, postojao je taj trenutak predavanja prvom čoveku u njenom
životu. To je bio trenutak neopisive sreće i uživanja.
- Sada pripadaš meni - rekao je on dok su umorni ležali jedno pored drugog.
- Zauvek!

- Zauvek! - prošaputala je i zagrlila ga je. Oči su joj blistale, a obrazi su joj

plamteli.
- Zašto mi nisi rekla ? Da sam znao, bio bih nežniji.

- Bio si divan - pri tome, gledala ga je pravo u oči.

- Nema više povratka.

- Ne... Nikad me nemoj pustiti da odem.

- Dodirni me, ne stidi se - rekao je muklo. - Miluj me.

Njena ruka je polako počela da klizi niz njegovo telo.

48
- Oh! - nije izdržao i samo za nekoliko minuta njih dvoje su ponovo postali
jedno. Sve što je u tom trenutku znala, bilo je da pripada Marku i dušom i
telom.

Sunce se gotovo izgubilo iz vidokruga, a njegove zlatne boje još su se igrale

po nebu, slab povetarac strujao je kroz grane, dok je lišće treperalo, a grane
njihale. Čak i voda jezera igrala je sitnim talasićima po površini. Njih dvoje
su još uvek ležali zagrljeni i nezasiti jedno drugog.

☺☻☺

- Gazda, hvala bogu da ste se vratili. Maestra je počela da se ždrebi ali

bojim se da nešto može da se iskomplikuje.
- Odvedi Andreu do kuće, a ja idem da vidim šta je sa mojom lepoticom -
značajno je pogledao u Andreu.
Ona se blago nasmešila.

- Mark, molim te, dozvoli da ti pomognem, valjda ću biti od neke koristi.

- Dođi - pružio je svoju ruku i nežno je zagrlio.

Ušli su u konjušnicu gde su bili boksovi za priplodne kobile.

- Ovo je ženski deo konjušnice. Ovde su kobile koje su noseće i uskoro

treba da nam se oždrebe još četiri. Da li se bojiš? - Upita je Mark i nežno
je poljubio.
- Ne, ne bojim se kada si ti tu. Samo mi je žao životinje.

- Sve će biti u redu, studirao sam veterinu da bih bio od koristi.

Ušao je u boks gde se nalazila Maestra. Bila je nervozna i vrtela se u krug.

- Ostani tu sa strane. Nervozna je zbog ždrebljenja. Budi strpljiva, pomoći

ćeš mi kada je nateram da legne. Moram da je pregledam.

Mark je uhvatio kobilu za uzde govoreći nežne reči i Maestra se postepeno

smirila i poslušno legla na čistu slamu. Dahtala je. Tada Mark dade znak
Andrei da mu se pridruži. Pažljivo je ušla u boks i sela pored Maestre, koja

49
je gledala svojim krupnim i pitomim očima. Andrea je uzela njenu glavu i
stavila sebi u krilo. Mazila je i šaputala umirujuće reči. Nije se plašila.

Mark je pregledao Maestru i zaključio da sve ide kako treba. Seo je nešto
dalje od Andree i posmatrao je njeno zabrinuto lice.
- Nemoj plakati, to je sve tako prirodno i normalno. Evo samo što se nije
oždrebila, ali moram malo da sačekam da ždrebe zauzme pravi položaj.

- Zao mi je, zato što je boli.

- Znam da je boli ali to je prirodan proces. Dobro je sve. Ima raznih

slučajeva kada se vrše razne intervencije. Kada je prirodno, tada je najbolje.

Gledao je i divio se njenoj nežnosti i lepoti. Poželeo je da je uzme u naručje

i da je neprestano grli i ljubi, ali Maestra je zaječala i on se dozvao k sebi.
Posle nekih deset minuta na svet je došlo malo dugonogo kao ugalj crno
muško ždrebe.

- Mark, prekrasan je. Odmah je potražilo majku čim je stao na noge -

ushićeno je viknula Andrea.
- Da, biće prelep vranac. Samo dlaka im se menja tokom vremena.
Videćemo tek za godinu dana da li je pravi trkački konj ili dobar
priplodnjak - Mark ga je ubrzano brisao slamom želeći da ga što pre osuši.
- Otac mu je tri puta uzimao titulu prvaka Australije. Čak su ga njegove
gazde vodile u Englesku na trke i tamo je pobeđivao. Neka bude samo deo
svog oca, onda ja sam uspeo. Da li si umorna? - nežno joj je prišaoi zagrlio.
Telom su joj prošli trnci.

- Ne, nisam umorna - zagrlila ga je oko pasa i stavila mu glavu na grudi.

Nežno je posmatrala novo biće koje je došlo na svet.
- Mark, kako ćeš mu dati ime?

- To prepuštam tebi, daj mu ime ti. Bila si od velike pomoći. Maestra je u

tvojim rukama bila veoma mirna, verovala ti je. To je najbitnije da ti
životinja veruje.

- Kakav je običaj, po čemu se daju imena?

50
- Konjima se daju imena po nekom osobenom znaku, a ti izaberi po čemu
god hoćeš - spustio je nežan poljubac na njene poluotvorene usne.

- Setila sam se. Zvaće se Hepi Najt - značajno je pogledala u Marka.

- Da li si stvarno srećna?
- Da, srećna sam.
- Hajde da idemo do kuće, već je ponoć. Mora da si umorna.

- Malo, ali sam srećna - prišla mu je i nežno naslonila glavu na njegove

grudi.
Zagrljeni, ćutke su krenuli ka glavnoj kući.

- Da li si gladna?
- Zavisi čega! Hrane pomalo - šeretski se nasmejala.

Prišao je nežno i zagrlio, vatra je zahvatala njihova tela. Uzeo je tako lako
i poneo uz stepenice. Andrea je prestala da misli. Prepustila se da je sudbina
nosi.

ndrea je osetila kako je greje sunčev zrak i lenjo se protegla. Zatim

A je osetila nečije snažne mišice na svojim grudima. Markova ruka

je bila prebačena preko njenih grudi, on je ležao pored nje i
posmatrao kako spava.

Pogledala ga je snenim očima i kada je pomislila na ono što se desilo te

noći među njima, samo je jarko pocrvenela. Pogledala je u mirno Markovo
lice, shvatila je odjednom da je pokrivač spao s njenog tela i da je potpuno
izložena njegovom vatrenom pogledu. Pri tom, nije znala koliko je on već
dugo posmatra.

Njena kosa je bila rasuta po jastuku i ona je nežno provukao prste kroz nju.
Okrenula je glavu na drugu stranu.

- Rekao bih da je malo kasno za stidljivost, moja ledi!

Ona je pokušavala da povuče pokrivač ali on ga nije puštao.

- Šta to radiš? - upitala ga je.

51
- Uživam u lepom pogledu - odvratio je. Nagnuo se nad njom i pokrio je
svojim telom. Gorela je.

- Mark, molim te! Želim da se obučem.

- Baš šteta. Sve što je lepo kratko traje. Lepo su me upozorili.

- Molim te, nemoj tako da me gledaš! - molila ga je.
- Lepo je gledati te dok spavaš. Tako si lepa i nežna... - osmeh je prekrio
njegovo lice. - Poljubi me za dobro jutro - zamolio je promuklim glasom
od strasti.

Njegove usne su bile na njenima. Osećala je kako raste napetost u

njegovom telu i kako, poput zaraze prelazi na nju. Senka tuge je prešla
preko njenog lica, setila se Pamele. Sada nije želela da misli o njoj, misliće
posle.

- Diži se. Da li znaš koliko je sati? - veselo je pozvao Mark.

- Ne, i ne zanima me. Prija mi da ležim i to je sve.

- Skoro je podne. Sva sreća što sam otkazao Polin da dođe pre podne, danas
moram da idem po mamu Lin. Javila se radio-vezom. Hajde, diži se. Dok
se ti obučeš ja idem da obiđem Hepi Najt - krenuo je ka vratima, kada je
ona skočila iz kreveta i glasno povikala.
- Čekaj me, hoću da vidim moje kumče.

- Ludice moja. Idem dole da skuvam kafu, ako ostanem još malo tu sa
tobom, osvanuće drugi dan i tako u nedogled.
Prišao je, uzeo je u naručje i strasno je poljubio i izleteo iz sobe.

- Idem da spremim nešto za doručak, ti siđi, kada budeš gotova – vikao je

dok je silazio niz stepenice.

☺☻☺

Vratili su se iz štale srećni. Ždrebe je bilo uz majku. Maestra je bila

predivna i nežna majka, lepo ga je prihvatila. Za samo nekoliko sati Hepi
Najt je već je bio mnogo stabilniji na nogama.

52
- Hoćeš li sa mnom po mamu Lin ili da idem sam? - pogledao je svojim
smaragdnim očima kojima ni jedna žena nije mogla da odoli.

- Da, ići ću sa tobom iako ne volim da letim malim avionom.

Mama Lin je bila srećna kada je ugledala Marka i Andreu kako izlaze iz
aviona. Mark je bio veoma pažljiv prema Andrei, njihova zaljubljenost nije
promakla Lininom iskusnom pogledu.

- Da li su se Stiv i Margaret vratili iz Sidneja?

- Nisu, mama - Mark je nonšalantno odgovarao na mnoga provokativna

pitanja svoje majke.

- Pričajte šta ste radili dok ste bili sami i da li ima nešto novog na
Mildstounu?
Andrea je bila crvena i blago je spustila pogled.

- Pobogu, mama, pa nismo bili potpuno sami, tu je bila Polin i ostali radnici.
Na ranču je sve u redu. Andrea je naučila da jaše — mirno je nastavio da
govori — Maestra se oždrebila, dobila je predivno crno ždrebe, a Andrea
mu je kuma. Nazvala ga je Hepi Najt.

- Da, da, da - gledala je Lin njihova srećna i zaljubljena lica. Osetila je

neizmernu sreću što su se konačno pronašla ova dva skladna bića.
Lin je blago zadrhtala i kao da je osetila neku hladnoću oko srca. Pogledom
zabrinute majke pogledala je u srećno lice svoga sina. Srce joj je bilo puno
sreće, ali oči su odavale neku tugu. Dugo je gledala u Andreu, koja je svaki
čas crvenela. Bila je tako mila ova nežna devojka, koju je neizmerno
zavolela.

☺☻☺

Na ranču ih je dočekala cika. Pamela je dovela društvo koje se ponašalo

kao da je u svojoj kući. U drugoj prilici Lin to ne bi primetila, ali danas je
imala žarku želju da je otera do đavola.
Tog momenta Stiv je izašao iz salona i gledajući svoju majku, jednostavno
slegao ramenima, Ni njemu ovolika gužva nije odgovarala, taman su

53
doputovali. Margaret se naslonila na njegovo rame i bila tužna kao da ih je
ovo veselo društvo u nečemu prekinulo.

- Šta je vama, da nije neko umro? - veselo je cvrkutala Pamela. Obesila se o

Markovo rame, pružajući svoje nakarminisane usne na poljubac.
Mark je ošinu pogledom. Hteo je da joj dobro odbrusi, ali pomogla mu je njegova
sposobnost da se savlada.

- O, to si ti, Pamela, nisam te očekivao danas. Šta ima novo u svetu mladosti i
zabave? Mislio sam da nemaš vremena za ludovanja jer spremaš reviju.

- U svetu mladosti i zabave je sve po starom. Mislila sam da će ti prijati da me

vidiš — napućila je usne. — Možda bismo mogli da odletimo do „ludog Maksa“
Večeras je tamo igranka. Obuci farmerke i. kariranu košulju, pa da slavimo i
da lumpujemo!

- A, šta slavimo?

Pamela je privukla Marka sebi i rekla dovoljno glasno da svi dobro čuju.

- Dragi, postaćeš otac!!!

Pamelino društvo je urlalo od sreće i vikalo „Venčanje, venčanje. Ko će biti
kum?"

Andrea je u momentu izgubila ravnotežu. Sve se okretalo oko nje. Gubila je tlo
pod nogama. Neki unutrašnji glas joj je govorio „Samo hodaj, samo hodaj".
Zujalo joj je u ušima, olovno teškim nogama je prešla preko trema kao ranjena
zver, bez velike želje i snage da se osvrne i vidi kako je Mark primio vest kojoj
su se svi radovali. Kada se konačno domogla salona, bleda kao smrt,
prošaputala je.

- Lin, da li možemo da razgovaramo?

- Sada treba prvo da se odmoriš! Dete, šta je tebi? Šta se desilo?

- Volela bih da popričamo odmah - jedva je progovorila Andrea, dok joj je glas
bio na ivici plača.

43

54
Videvši Andreino lice bez kapi krvi, Lin je shvatila da je ovoj miloj i povređenoj
devojci bila veoma potrebna.

- Šta ti je, dete? Šta se događa? — upita je ponovo.

Zagrlila je čvrsto Andreu oko krhkih ramena i polako joj pomogla da ustane iz
fotelje. Povela je u svoj radni kabinet. Lin je sela preko puta nje. Uhvatila je
za ruku koju su krasili dugi, tanki prsti i sa zebnjom čekala, da čuje šta se
dogodilo.

Andrea je drhtala, borila se da zvuči što prirodnije. Posmatrala je veliku crno-belu

fotografiju uramljenu iznad radnog stola. Na njoj su bile tri male piramide koje su
iako zbijene jedna pored druge, u pustinjskom prostranstvu izgledale tako
usamljene.
- Ova fotografija je veoma lepa - Andrea se polako vraćala u sadašnji svet.

- To sam snimila dan pre odlaska iz Egipta. To je bio poslednji susret sa

Robertom. Za mene ove piramide imaju posebno značenje i kada ih vidim ovako
zbijene, liče mi na malu porodicu. Dugo sam verovala da smo mogli biti Robert, ja i
Mark. Kada sam se udala za Kevina, piramide su dobile potpuno drugo značenje.
Dobile su imena po mojoj deci. Kao što vidiš, život me je naučio da iz svog
velikog bola izvučern ono najbolje. Reci šta te muči.
- Rekla sam ti da volim Marka - zastala je dok su joj se oči punile suzama. -
Ovde dok smo bili sami bilo nam je predivno - obrazi su joj goreli, a oči
svetlele posebnim sjajem. – Čak - tužno se osmehnula bila je na ivici suza.
Lin je osetila đa joj je želela nešto drugo, mnogo intimnije da saopšti i strpljivo
je čekala. - Čak smo... - jecaji su potresali njena slaba ramena. - Pamela je...
ona je malopre objavila da čeka Markovo dete, Lin! - gledala je svojim
uplakanim očima. - Moram da odem iz Australije.

Lin je ustala i nežno je zagrlila.

- Trgni se, Andrea. Zbrka koja je nastala može samo da se izbegne ako slušaš
svoje srce i ako budeš iskrena i poštena prema sebi. Bori se žestoko i strasno!
Nemam nameru da te podučavam životu, to je nezahvalno, to ne činim ni mojoj
deci. Za ono što želiš moraš se izboriti sama, bekstvo ne donosi rešenje. Naprotiv,
stvari tako ostaju nedorečene i čini čoveka nesrećnim, bespomoćnim. Mislim da

44

55
si me razumela, a ako nisi, daću ti grub prevod. Ako voliš Marka, onda se za
njega bori, bez obzira na sve.

Lin se zamislila, stala pored prozora i duboko razmišljala. Mora da postoji neki
razlog što je Pamela napravila ovakvu predstavu. Ko saopštava daje u drugom
stanju pred gomilom sveta? To je neki njen trik. Njena majčinska intuicija
govorila je da joj je sin u opasnosti. Dobro je poznavala Marka i bila je uverena
da je reč o prevari.

Nadam se da je dovoljno jak da se izbori sa ovim što ga je snašlo. Osetila je u

dubini duše da, se između Marka i Andree desilo nešto mnogo dublje nego što su
oni želeli da predstave.
Andreaje dobro shvatila poruku koju je uputila Lin.
- Idemo malo da se okrepimo - Lin je bukvalno izgurala Andreu sobe.

Probudila je u Andrei nadu i prkos. Zajedno su izašle na trem.

Lin je sela nešto dalje u svoju omiljenu slamnatu fotelju, a Andrea se naslonila
na ivicu ograde i pila hladnu limunadu. Razgovor sa Lin joj je prijao. Osetila je
veliku naklonost prema toj hrabroj i jakoj ženi. Verovala joj je.

Pamela se približavala veoma sigurnim i gracioznim hodom, uzdignute glave, pravo

gledajući Andreu u oči.
- Andrea, koliko misliš da ostaneš ovde u Australiji da se mučiš? - pitala je
zajedljivim i pakosnim glasom.

- Nemam nameru još da idem. Imam još toliko toga da vidim u vašoj uzbudljivoj
zemlji. Izvini me Pamela, moram da se presvučem - okrenula se veoma smelo
i ušla u kuću.

Mark je seo blizu Lin i nemo posmatrao

Bio je zreo muškarac. Oduvek je sanjao da ima porodicu, ali sa ovom ženom ne.

Pamela mu je prišla mazno i obesila mu se o vrat.

- Ljubavi, hajde da jašemo - sela mu je u krilo i uvijala se oko njega.

56
Pogledao je u Pamelu kao da je prvi put vidi u životu. „Ona da bude majka mom
detetu?" Naježio se. Strogo je vodio računa i bio pristalica sigurnog seksa. Potpuno
je kontrolisao taj deo svog života. Njegov um nije prihvatio nijednu reč koju mu
je Pamela izgovorila. On je čak nije pitao kada je ustanovila da je u drugom
stanju.
Pamelina ruka na njegovom ramenu pekla ga je, prosto je izazivala gnev u
njemu. U glavi su mu se nizale slike. Zažmurio je. Ona nije mogla da bude u
drugom stanju. Započcla jc opasnu igru. Videćemo dokle će sve da ide,
razmišljao je.

Pamela je sijala od sreće i primala čestitkc svog društva. Mark je pokušao da se

udalji i da se povuče u samoću. Lice mu je bilo smrknuto, a smaragdne oči su
sevale. Želeo je da se dozove od šoka.

- Ljubavi ponovo mu je prišla Pamela. Obećala sam društvu da će videti

Mildstoun. Znaš dragi, mnogi od njih nikada nisu bili na ranču. Hajde, učini mi
to...

Njeno prenemaganje i uvijanje mu je išlo na nerve.

- Dobro, idem da se samo presvučem - ustao je iz stolice i nevoljno je ušao

u kuću.
Krenuo je da se penje uz stepenice. Na samom vrhu drvenog stepeništa nalazila
se Andrea. Stajala je u šorcu i beloj majici koja joj je tesno bila pripijena uz telo.
Lepo izvajane noge su tokom vremena dobile bakarnu boju te su se isticale
bele patike. Svoju dugu kosu je smestila pod šešir dok je u ruci nosila veliku
knjigu i fotoaparat.
- Izgledaš kao učenica, ko bi rekao da si završila akademiju i da si budući
profesor - prišao je blizu želeći da je poljubi.

Andrea je namerno prećutala njegov komentar i vešto izbegla njegove usne.

- Idem da slikam Hepi Najt. Želim da imam njegove slike, kada budem otišla za
Englesku. A, posle ću, možda, otići do jezera da se malo okupam i da slikam
one žalosne vrbe - dok mu je govorila glas joj je podrhtavao, a posebno je
naglasila „žalosne" - Hoćeš li da mi se pridružiš? - izazivala je.

57
- Bockaš, bockaš, nisam znao za tu tvoju osobinu - rekao je potišteno. Ali,
vratiću ti jednog dana.

- Naravno, sada nemaš vremena - otelo joj se.

- Draga moja, cinizam ti ne stoji baš lepo.

- Izvini, to mi nije bila namera. A, gde si ti krenuo?
- Društvo je izrazilo želju da jaše, a kao domaćin moram da im izađem u
susret.

- I Pamela! Pa, zar to nije malo rizično za nju u njenom stanju?

Mark se ukočio.

- U kakvom stanju? - sevao je besno očima i jedva je progovorio od besa.

Andrea se uplašila. Znala je da je preterala.

Mark ju je zgrabio za bradu i prislonio uza zid. Osetila je svaki delić

njegovog tela.
Bila je povređena i ranjiva. Toliko joj je trebao. Svaki delić njene meke puti
je vapio za njegovim dodirom.
- Sad nemaš kud, moraš da me saslušaš! - gledali su se, oči u oči. - Rekao
sam da nema uzmicanja.

Pokušala je da okrene glavu da ne bi video bol i suze u njenim očima ali on je bio
brži, spustio je nežan ali veorna vreo poljubac na njene meke usne koje su
poluotvorene mamile na poljubac. Uzvraćala mu je poljupce zaneseno i željno. Upijala se
u njegovo mišićavo telo kao da joj je bio poslednji dan života.
Za trenutak je odvojio od sebe i stade dugo da je gleda.

- Čekam te večeras na tremu, tačno u ponoć. Moramo da razgovaramo!

Stajala je na stepeništu i gledala u njegova široka ramena i visoku figuru kako

nestaje u hodniku ka svojoj sobi. Želela je da poleti za njim i da mu kaže „Oh,
pristajem na sve, samo da budem sa tobom. Cak pristajem na to da ćeš se oženiti
Pamelom i da ćeš imati dete. Sve bih uradila za tebe, iako je to suprotno mojim
principima i shvatanjima". Bože, ja sam luda. Gubim razum!

58
S edela je u štali, tu je našla mir. Zadovoljno je posmatrala Hepi Najt. Crno
ždrebe se svaki čas umiljavalo oko majke, a pitoma i dobra Maestra,
svojim velikim jezikom ga je svaki čas umivala. Razneženo je sedela
i uživala u toj idili. škljocala je aparatom i ovekovečila svaki nežni mo-
menat između brižne majke i Hepi Najta. Tu je našla spokoj svojoj uza-
vreloj i nemirnoj duši. Tišina i mir su joj preko bili potrebni jer se nalazila
na ivici ludila. Na samu pomisao na Marka ona bi se tresla od lude želje za njim.

Trgla se i ugledala Megan koja je bila u elegantnom teget kostimu, oivičen

belom satenskom trakom.
Andrea joj je poletela u zagrljaj i bujica suza je počela da klizi niz njeno izmučeno lice.

- Hej, hej, šta to vidim! Pa ti nikada nisi bila takva. Šta te je izbacilo iz ravnoteže?
- Dobro je da si tu - i dalje je plakala i jedva je uspevala da između gorkih jecaja
progovori. - Mark...
- Znam da si zaljubljena u njega, ali šta dalje, pričaj?

- Šta da pričam kada sigurno sve znaš.

- Znam nešto, mama Lin me je jutros zvala i ja sam ovde. Hoću od tebe da čujem
sve. Šta imaš da kažeš?

- Volim Marka, mislim da sam luda za njim. Bili smo sami na ranču i... pa
kako da ti kažem...
- Pa, reci već jednom, sigurno ste vodili ljubav i onda?

- On će da oženi Pamelu.

- Zašto bi on oženio Pamelu? - podigla je obrvu i značajno je pogledala.

- Pa, ipak, ne znaš sve. Parnela je trudna i čeka Markovo dete! Volim ga do ludila. Osim
njega ne postoji niko. Jedva se vučem, ne mogu da sviram, da mislim, niti da
spavam. Ja sam luda, luda za njim. Oh, Megan, da li možeš to da shvatiš?

47

59
- Da, mogu, jer je u pitanju Mark. Da je neki drugi muškarac u pitanju ne
bih mogla da ti poverujem.

- Saznanje da če on uskoro postati otac i Pamelin muž, ubija me. Pre nekoliko
sati mislila sam da bi bilo najbolje da se vratim u Englesku. Ali, odlučila
sam da se borim za Marka i njegovu ljubav. Mnogo mi je pomogla mama
Lin.

- Takvu te volim! Budi strpljiva i ne očajavaj. Marka dobro poznajem. Sad

me dobro slušaj, on je moj polubrat i ja ga do ludila volim. Mama Lin misli
da ja i Stiv ne znamo pravu istinu, ali smo je doznali tako što je različit dan
Markovog rođenja i datum kada ga je tata usvojio. Možda od tada Marka
volim više nego što sam ga ranije volela. Poštujem i respektujem ga. Smiri
se, idemo redom. Koliko sam ja videla, moj veliki brat se zaljubio u tebe,
ali treba da mu daš vremena da sredi stvari sa Pamelom.
- Kako si tako sigurna, samo me tešiš ili mi ulivaš hrabrost?

- Polako, Mark je ozbiljan i ništa ne radi preko noći. On se upleo u Pamelinu

mrežu i samo čekam trenutak kada će prozreti njenu igru. Mark je lep,
uspešan, bogat i pravi mamac za devojke poput Pamele. Otac ga je mnogo
voleo, jeste da je pravio ekcese ali otac mu je gledao kroz prste jer mu je u
svemu bio desna ruka. Završio je veterinu i ekonomiju i postao jedan od
najpoželjnijih muškaraca od Sidneja do Melburna. Kada je otac poginuo,
desila se neverovatna promena. Radio je po dvanaest sati dnevno i izgubio
svaki kontakt sa normalnim životom. Ranije je bio u društvu lepih žena.
Pamela je Margaretina drugarica ali Margaret se udala za Stiva iz ljubavi i
došla da živi na ranč. Ona koja je gradska devojka, veoma lepo se snašla
Margaret se u mnogo čemu razlikuje od samožive Pamele koja voli samo
sebe i gleda da što pametnije investira u svoju budućnost. Ona voli Marka,
ali više od njega voli njegov novac, njegov položaj koji ima u društvu. U
našoj porodici postoji strogo pravilo da niko ne utiče na izbor onog drugog.
Mama i tata su nam to negovali od malih nogu. Roditelji su nam usadili da
imamo potpunu slobodu izbora, ali da sami snosimo svoju odgovornost.
Mark se uvek dobro nosio sa svim svojim problemima ali sada je pred njim
ambis. Napravio je zid oko sebe. Postao je razdražljiv, a uzrok si ti.
- Zašto ja?

60
- Ti si unela zbrku u njegov život. Prvi put da se u nekoga zaljubio. On je
sa Pamelom, a ludački želi tebe! Ako je sve to istina u vezi deteta, onda
unapred žalim moga brata jer ga čeka pravi pakao. Ali, ja sumnjam u to, jer
znam čemu nas je učio, posebno kada nam je govorio o slobodnom seksu. Učio
nas je da to mora biti siguran seks!
- O, Megan, ti sumnjaš da je Pamela u drugom stanju? — Andrea se prosto
zagrcnula.

- Imam razloga za to, ali bi bilo bolje da o tome ne govorim, plašim se

- Megan, pa drugarice smo, o čcmu govoriš, reci mi, nemoj da me mučiš! —

pogledala je svojim uplakanim očima iz kojih su ponovo tekle suze.
- Pa... čudno je što jc Pamela, kako mi je mama na brzinu rekla, objavila da je u
drugom stanju tako javno. Koliko je meni poznato to su intimne stvari. Pre nego
što si ti došla na ranč, nagovarala je Marka da je prati po evropskoj turneji.
Poslednjih nedelja Mark ju je izbegavao, a na prijemu u tvoju čast, čula sam delić
razgovora između nje i Rika. Cula sam jasno kako joj je rekao da su aduti u
njenim rukama i da mora da požuri Marka. Verujem da su Pamela i on nešto
gadno pripremili, neku podlost, a posebno ne smemo da zanemarimo da je on
doktor.
- Ali, to su užasne stvari. To moraš da kažeš Marku, pa radi se o tvom bratu, a ne
o meni, radi se o njegovom životu. Moraš mu reći! Ne smem Marka ostaviti u
njenim kandžama — rekla je samouvereno.

- Takvu te volim, dobro došla u Markove obožavaoce!

Dok su prilazile kući, primetile su da se društvo preselilo u kuću, koja je

svetlela od trema do krova. Nebo je bilo crveno tako da je kuća dobila oblik
ploveće lađe.

Oko jedanaest sati, veselo društvo je krenulo na počinak. Andrea je sedela u

svojoj sobi i posmatrala zvezde koje su treperile kao što je podrhtavalo njeno
telo. Počela je da se sprema za sastanak sa Markom. Na samu pomisao na taj
sastanak strah je bio sve veći.

Obukla je jednostavnu teget haljinu od streča sa urezanim ramenima i pristojne

dužine, dva prsta iznad kolena i baletanke iste boje. želela je da izgleda lepo,

48

61
zanosno i skromno. Vlažnu kosu je samo začešljala i pustila da joj slobodno pada
niz ramena. Bila je spremna za nekoliko minuta. Bilo je još vremena do ponoći.

Upitala se šta sada? Nervozno je ustala sa kreveta, sela u veliku fotelju, mesto je nije
držalo, nervozno je koračala gore-dole po sobi.
Konačno, ponoć je!
Oprezno je silazila niz stepenice, pazeći da nekog slučajno ne probudi. U kući je
vladala potpuna tišina. Bila je u grču, želela je da što pre sazna šta će joj Mark reći.

Mark je sedeo u ljuljašci. Mirno je povlačio dim cigarete. Izgledao je spokojno i

veoma mirno. Posmatrala je njegov profil. Sve na njemu je bilo savršeno i
proporcionalno. čelo, pravilan nos, brada, sve je bilo kao izvajano.
Razneženo ga je gledala sa pristojne daljine. Dobila je neodoljivu želju da mu
dodirne kosu i da svoje duge prste uplete u njegove crne vlasi, da je mrsi i da mu
šapuće nežne reči. Susprezala je ludu želju da mu poleti u zagrljaj i da mu bez velikog
ustezanja kaže koliko ga voli i da pristaje na sve njegove uslove.

On se nije pomerao, bio je kao kip, čekao je da mu se približi. Stala je ispred njega.
Tu sam! - tiho je prošaputala.

Uhvatio je za ruku i povukao u krilo. Snažno je obavio ruke oko nje i prislonio svoj
sveže obrijan obraz uz njen, ne govoreći ništa. Osetila je kako im srca ujednačeno
kucaju. Želela je kao nikad do tada da postoji večnost i da je nikada ne pusti iz
njegovog toplog zagrljaja. Ali, trgla se, on je bio pred brakom sa Pamelom. Sama
pomisao na njeno ime, stomak joj se zgrčio i počela je da se guši. Tople suze su
počele da klize niz njeno lice i kanuše na njegov obraz.

- Ne plači, skoro svaki naš susret zalivaš suzama - u šali je rekao. - Obećaj mi nešto.
Ma šta da se dogodi, moraš da mi veruješ, a iz Australije nemoj otići bez pozdrava!
Važi?

- Moram da odem, Mark. Ne mogu da ostanem ovde više.

- Zašto?
- Pa, ti ćeš se oženiti, spremati sobu za bebu, a ja to ne mogu da podnesem, previše
te volim.

62
- Ludice jedna, volim i ja tebe! Svojim životom upravljam samo ja, zapamti to! Obećaj
mi da nećeš otići bez pozdrava. Obećaj! - bio je uporan.

- Obećavam! - tiho je rekla.

Uhvatila ga je za ramena i privukla ga sebi. Ljubila ga je dugo i zaneseno. Bio je

iznenaden njenim izlivom nežnosti. Iz grla mu se oteo čežnjivi jecaj pun želje.
Odgovarala mu je sa puno strasti, kao da ga poslednji put ljubi. Ljubila ga je po
vratu, kosi. On je čvrsto držao, i nije mogao da veruje kao da sanja. Poželeo je da
nikada ne stane, ali ona je iznenada stala, isto onako kako je i počela da ga obasipa
poljupcima.

Andrea se malo odmakla i gledala ga kao da želi da zapamti svaki delić njegovog lica.
- Ti nisi slobodan čovek, Mark i ja ne mogu da budem uzrok tuđe nesreće. Laku noć -
ustala je iz njegovog krila i uputila se ka ulazu u kuću. Okrenula se da pogleda njegov
perfektno izvajan profil, ali tada je ugledala čoveka skrhanog od bola sa spuštenim
rukama niz stolicu i klonulom glavom na grudima.

Bili su izgubljeni.
Sedela je na verandi i veselo pričala sa Lin o njenom istraživanju na Tasmaniji ali
razgovor je prekinuo iznenadni dolazak Rika Vokera.

- Došao sam da pozovem vašu gošću na doktorski bal.

- O, trebalo bi Andrea da budeš počastvovana time, što je neko seo u avion i
došao, čak, ovamo da ti lično uruči poziv - veselo je rekla Lin.

Andrea je gledala raširenih očiju, želeći da pročita neki znak sa Lininog lica
ali ona je bila mirna i uzdržana. Polako se podigla iz svoje slamnate fotelje i ušla
u kuću.

Rik je bio veoma ljubazan, ponudio joj je prevoz do Melburna, pa čak i da

je vodi u razgledanje grada ili u kupovinu, ako nema adekvatnu haljinu za bal.

- Kada je taj veliki događaj? - upitala je zamišljeno.

- Za tri dana!
- Dobro, biću spremna. Imam šta da obučem, nema potrebe da idem u
kupovinu - rekla je mirno.

63
Njeno dobro raspoloženje je pokvarila njegova opaska da mu je došlo vreme
za ženidbu i porodicu.

- Eto, i Mark koji je nešto stariji od mene, misli ozbiljno s Pamelom. Radujem
se njihovom uspehu, pogotovu što će brzo imati i dete. Super su to
isplanirali - rekao je usputno.
Andrea je ovu rečenicu doživela kao udarac u stomak. Setila se Meganinih
reči u štali. Rika je gledala sa oprezom. Ali, osetila je neverovatan bol pri
svakom pomenu Pamelinog imena.

- Rik, to se ne planira, to se jednodstavno dogodi - odgovorila mu je skoro

ljutito.
- Ti si romantična i to mi se kod tebe jako dopada. Danas ima veoma malo
takvih devojaka.

Njegove komplimente je prihvatila veoma ravnodušno. Veče je provela sa

Lin gledajući TV. Gledale su dobar dokumentarac o biljnom i životinjskom
svetu Australije. Iz razmišljanja je trgao zvuk telefona. Pustila je da zvoni,
sve dok Lin je nije opomenula da konačno podigne slušalicu.

- Zovem te iz bolnice da proverim da li si usamljena - čula je Rika - Zapamti,

moraš biti najlepša - rekao je kroz smeh.
Andrea je ćutala i osetila blagu nelagodnost. Nervirao je njegov napadan stav. Rik
nije gubio vreme, krenuo je u napad.

- Ne brini, haljina je savršena i ja ću biti spremna, sigurno me se nećeš postideti,

Rik - pokušala je da bude vesela.

Lin je pogledala svojim začuđenim pogledom i na licu joj se moglo pročitati doza
zaprepašćenja. Ovo nije bila Andrea, iz nje je izbijala neka druga osoba,
nezadovoljna i povređena. Nije imala hrabrosti da je teši niti da je hrabri i
sama je bila svesna delikatne situacije između nje, Marka i Pamele.

ska haljina od voala boje rđe koju su pridržavale bretele upletene u

U tanke pletenice pripijala se uz Andreino vitko telo. Sandale i tašna

su bile od istog materijala. Kosu je pokupila u punđu i dobila malo
strožiji i ozbiljniji izraz lica. Blaga šminka je isticala plavetnilo njenih očiju koje

51
64
su došle nešto krupnije, a od bola tuge imale su neki poseban sjaj. Oko leđa je
prebacila zlatno-crni šal. Bila je spretnna da pođe.

U dnu stepenica stajao je Rik i prosto je gutao svojim pogledom. Polako je silazila
i uzdržano je prihvatila njegove komplimente.
- Hvala, Rik ali ti si isto veoma elegantan - na sebi je imao crno odelo bez
kragne. a njegova kosa je bila još upadljivija.

- Veoma si lepa i to treba da istakneš. Taj šal bi trebalo da nosiš kao modni
detalj, a ne da skrivaš svoj seksi torzo - dok je govorio prosto ju je gutao
očima.

- Prestani, Rik, uobraziću se - rekla mu je nešto oštrijim tonom crvenih

obraza.
Dok je avion aterirao prosto je skakutao po pisti, čvrsto se držala. za ručke od
stolice i poželela da mu glasno kaže, kako Mark to mnogo bolje radi od njega.

Rik je bio pažljiv i džentlmenski joj pomogao da izađe iz aviona. Ponosno je

otvorio vrata sportskog automobila sa dva sedišta. Andrei se nije dopadao
luksuz koji je on forsirao i kojim je želeo da pokaže nešto, a sve je bilo u
neskladu i kosilo se sa njegovim pozivom.

Na balu je on prilazio ljudima i predstavljao Andreu kao vrsnu pijanistkinju iz

Engleske. Ljutila ju je njegova razmetljivost i pokušala je da glumi malu glupaču.
Sva sreća da je dobro plesao, pa je mogla da uživa u igri i muzici.

lzmeđu dva plesa veoma predano joj je objašnjavao ko je ko u dvorani. Bila je

umorna od njegovog razmetljivog ponašanja i samog plesa, pa mu je
predložila da je vrati na ranč, kući.

- Ne bih ti to preporučio, vidiš sprema se oluja, nije bezbedno za let.

- Pa šta da radimo? - pogledala ga je iskosa i ispod oka.

- Sačekaćemo da nevreme prode kod mene.

Takva ideja joj se nimalo nije dopadala. Puna nemira i straha sela je u kabriolet.
Posle dvadeset minuta lude vožnje videla je kako je centar grada daleko iza njih.

- Gde idemo? - upitala je tiho.

65
- U moju vilu. Još malo pa ćemo stići.

Pritisnuo je jedno dugme i krov.automobila je počeo da se zatvara nad njihovim

glavarna. Krupne kapi kiše su počele da udaraju svom snagom u platneni krov
automobila, dok je jak vetar pomalo zanosio automobil. Kola je zaustavio ispred
dvospratne vile, koju nije imala kada da pogleda, bežeći od kiše.
Rik je u početku bio veoma prijatan domaćin ponudio joj je kupatilo da se uredi
i osuši. Dok je bila u kupatilu, zaklela bi se, dok je razgovarao telefonom da je rekao
,,Sve je dobro, Pam, sve ide po planu". Ali, protresla je glavom pomislila, koliko je
ogorčena na tu ženu da je počela da halucinira.

Rik je nastavio sa napadnim komplimentima i njegove aluzije su jc potpuno

smele. Mislila je da će na lep način znati da izađe s njim na kraj. Smatrala
je da je veoma neumesno da je ispituje o njenom materijalnom stanju, njenim
roditeljima.
- Moji roditelji nisu bogati, poseduju jednu malu tkačnicu u okolini
Mančcstera, žive skromno i bezbrižno. Skoro svc pare su uložili u moje
školovanje kojc nimalo nije bilo jeftino.

Usred rečenice Rik ju jc poljubio. Andrea se najcžila od njegovih m,ekih. poljubaca

i svom snagom ga jc odgurnula od sebe.
- Zašto si to učinio? Ko ti jc dozvolio? Nisam ti dala nikakav povod - vikala je
histerično.

- Pobogu, devojko, pa ovo je Australija. Mi nismo uštogljeni Englezi, mi

pokazujemo kad nam se neko dopada, nismo škrti ni u čemu.

Pokušao je da joj skloni kosu sa očiju ali ona se izmakla od njega sevajući očima.

- Prestani, vodi me kući odmah!

- Hej, smiri se, nećemo da se bijemo!

Andreu je sve više obuzimao bes, dok se Rik zabavljao.

- Nema odlaska, mila moja. Napolju tutnji oluja, ti nisi svesna i ne znaš
štamerim jer želim da sačuvam i tvoju, a po najviše, svoju glavu. Nijedan
avion sada ne poleće, prema tome, biraj ležaj! Pre toga bismo mogli da se

66
malo bolje upoznamo i da malo proćaskamo. Glupo je da noć provedemo ispod
istog krova, a nismo se nimalo upoznali - zlobno se smejao.

- Da li mogu da se poslužim telefonom?

- Da, svakako, samo nemoj da paničiš. U ovoj zemlji se niko ne uzbuđuje to što
ćeš noć provesti sa mnom, to kod nas ne znači ništa.
Slegla je ramenima.

- Rik, samo želim da telefoniram - dobila je „Mildstoun". Kada je čula baršunast

i dubok Markov glas, pretrnula je od straha i stida. Da li mogu da dobijem
Lin?

- Ona spava. Šta se dogodilo, gde si ti? - oštro je pitao.

Bila je između dve vatre. Nije smela da ljuti Marka, a isto tako nije smela da
provocira Rika. Pokušala je da joj glas deluje normalno.

- Ovde je nevreme, ne mogu da stignem kući, javljam se samo da ne brinete.

- Gde si? ponovio je Mark oštro.

Kod gospodina Vokera, on će me vratiti kući sutra, kad prođe nevreme.

Sa đruge strane telefonske žice bio je tajac. Bojala se da ga pozove po
imenu, pa je i ona ćutala. Pogled je prikovala za brojčanik telefona.

- Gde se tačno nalaziš, u njegovom apartmanu u gradu ili u vili? Zaboga da li

znaš uopšte gde si? - dreknuo je da je maltene ispala slušalica iz ruke.

Mislim da sam van grada - tada jc podigla poglcd i vidcla Rika kako jc pomno
posmatra, dok mu je oko usana titrao zlokobni osmeh. - Nalazim se u gostima,
nevreme jc napravilo problem.

- Kakav problem? Koliko znam, Rik je dobar pilot i ovo malo kiše za njega ne može
da predstavlja nikakvu opasnost.

Osetila je da je uhvaćena u zamku, ponovo jc spustila pogled i nervozno vrtela gajtan

od telefona.

- Andrca, slušaj mc dobro! Za manjc od sata biću na Rikovorn travnjaku, dolazim

po tebe.

67
Tresnuo jc slušalicu, a ona je nema i zblanuta ostala sa svojom slušalicom u ruci.

- Stiže kerber? - Rik sc glasno i podrugljivo nasmcjao. Stiže tvoj princ u

avionu.

- Rik, trebaćc mi mnogo višc vremena da se naviknem na neka vaša životna

pravila. Kod vas u Australiji poljubac izgleda nema isti značaj kao u Engleskoj.
Za vas je provala oblaka kišica, a razdaljina od pet stotina kilometara je sitnica,
još ga smatrate komšilukom.

- Dobar pokušaj! Samo ja neću da nasedam na tvoj engleski fazon. Kad god se
nađete u nekom škripcu vi povedete razgovor o vremenu, samo ja nemam nameru
da nasedam na to. Umesto toga biću direktan, po tvojim merilima i grub. Dopadaš
mi se i neću odustati da se borim za tebe. Videćeš kada me bolje upoznaš da
sam dobra prilika za ženidbu, a posebno sada kada je Mark zauzet oko Pamele.
Sa njime samo gubiš vreme. On je skoro oženjen čovek. Pamela je pustila svoje
pipke i ni za živu glavu ga neće prepustiti drugoj. Oni će biti idealan par, njena
lepota i negov novac. Zar to nije idealno? Kod mene je sve jasno, kada nešto
želim, ja to i dobijem.

Andrea je bila besna, sva crvena u licu. Ljutito je stegla šake u pesnice. Bes je
savladao njen strah od grmljavine i Rika, pojurila je napolje. Bljesak munje je
osvetljavao konzole od belog mermera. Nalet kiše je naterao da se povuče nazad,
dok je njena elegantna haljina u potpunosti bila mokra. Niz leđa joj se slivala
voda i ona u jednom momentu izgubi tlo pod nogama kada je osetila Rikove
ruke na svojim ramenima.

- Božanstvena si kada si ljuta!

Okrenuo je prema sebi i čvrsto je priljubio usne uz njene. Pokušala je da se
izvuče iz njegovog zagrljaja ali neuspešno. Držao je ruke na leđima, mlatila je
nogama i pokušala da viče ali on je poljupcima gušio njene krike.

Uspela je da mu štiklu zabije u butinu i tako je uspela nekako da se izvuče i da

napravi kako-tako rastojanje. On se ponovo kao razjarena zver bacio rukama na
nju i uspeo da joj otkine jednu tanku bretelu sa haljine. Njegovo crveno i
izbezumljeno lice koje je videla nad sobom, dalo joj je neverovatnu snagu.
Onako krhka i nežna, svom silinom ga je udarala nogama dok je on pokušavao
da je svuče. Uspela je da ga se oslobodi, sa rukama na grudima ona je trčala po
šljunkovitoj stazi. Napolju je lilo. U strahu da je Rik kojim slučajem ne prati, trčala je

68
koliko je noge nose, uspela je čak da preskoči živu ogradu i pala je na sveže ošišanu
travu. Presavila se od bola.

Sklupčala se na mokroj travi bez želje da se pomeri. Oko nje je sve tutnjalo, a
svetlost je bivala sve jača. Pomislila je da se nebo obrušava ali tada se prisetila.
To je bio avion!
- Mark, Mark...! boleo je svaki mišić. Ipak je ustala i trčala je u susret avionu
koji je rulao po betonskoj pisti.

Mark je iskočio, zgrabio je u naručje i strpao u avion. Nije progovorio ni reč, samo
je rekao.

- Polećemo.
Andrea je pokušavala svojim drhtavim rukama da nekako popravi pokidanu bretelu
haljine da bi prikrila svoje obnažene grudi, povlačeći haljinu sve više ka
bradi. Mark joj je ljutito bacio svoju kožnu jaknu u krilo. Nije mogla da se pomeri.

Umorna i očajna glavu je naslonila na prozor. Hladnoća prozora joj je veoma prijala.
Pogledala je svoje ruke, pokušala je da pokupi kosu jednom preostalom šnalom
ali toliko se tresla da je na kraju odustala. Nije mogla da ga pogleda.
Napetost u kabini je rasla. Mark je s vremena na vreme tiho psovao, dok ga
je ona kroz suze molila da je ništa ne pita.
Da li neko zna da si pošao po mene?

- Ne - rekao je kroz stisnute zube.

- Tako je najbolje. Nemam mnogo snage da bilo kome šta objašnjavam.

Volela bih da budem sama.

Nije imao srca da joj odbije molbu. Sedeo je u fotelji u mraku njene sobe
dok se ona tuširala. Uvukla se u krevet i zajecala. Bio je bespomoćan, plašio se i da
se pomeri. Nije znao šta da radi u ovakvoj situaciji.

- Andrea, smem li da ti priđem? — upitao je tiho.

- Da - samo je kratko odgovorila.

69
Legao je pored nje i uzeo je u naručje. Još je drhtala. Sklonio joj je kosu sa lica i ljubio
je nežno iako su ga gušili bes i ljubomora. U glavi mu je tutnjalo. Zar može da Rik
bude takav nitkov?

Spavala je dubokim snom samo bi joj se povremeno oteo dubok uzdah.

☺☻☺

- Šta ti je uradio onaj bednik? Moraš da ga tužiš, odmah - gnevno je šetao po sobi
i urlao.

Glava joj je pucala, a niz lice su joj tekle suze.

- Ostavi me na miru. Samo mi fali da se vučem po australijskim sudovima,

moja reč protiv njegove. On je prešao granicu ljudskog ponašanja. Ja neću
ništa preduzeti, jedino što ću uraditi, a to je da se vraćam u Englesku. To
je najbolje za sve.
Gledao je zgranuto.

- Andrea - prišao je i uzeo za ramena i okrenuo ka sebi. - Ne tražim i ne

želim da mi prepričavaš detalje tog gnusnog događaja, video sam dovoljno,
reci mi samo da li, da li je... nije imao hrabrosti da izgovori tu reč.

Ne, nije me silovao, ako si mislio na to. Ali, pokušao je da me privoli na

ljubav i to je sve što treba da znaš. Ostalo je samo moja stvar i nikog više.
Molim te, neka ovo ostane samo među nama, ne bih želela da zna, čak ni
Megan. Ovaj užas moram što pre da zaboravim.
Zakoračio je da bi je zagrlio i utešio, ali ona je ustuknula.

- Molim te odlazi, ovo je moj život, ti s Pamelom imaš svoj.

- Odlazim u Sidnej da završim neke poslove. Ako ti zatrebam, sarno me

pozovi.

Kad je izašao, bacila se na krevet i gorko zaplakala. Gospode, pa on pripada

drugoj. Samo štetu i bol nanosim ovoj porodici!

Čula je kucanje na vratima i ugledala Stiva. Gledala je u njega kao da ga

prvi put vidi.

70
- Sidi dole, želimo nešto da proslavimo sa tobom - dugo je gledao. - Ponovo si plakala, ali
shvati, biće sve u redu - nežno je prišao i zagrlio je kao veliki brat. Naslonila je glavu na
njegovo rame i još jače zaplakala. Tako su stajali neko vreme i ona se odvojila od njega.
Pogledala ga je.
- Šta slavimo? — brišući dlanom suzne oči.
- Hajde, sredi se, obradovaćeš se kao što smo se svi obradovali.

Lin je sedela u svojoj omiljenoj fotelji. Margaret je stajala zagrljena sa Stivom, dok su
joj oči sijale neverovatnim sjajem. Megan se smešila i prišla prijateljici.

- Pričaj kako je bilo na balu? Ja nikad nisam videla takva mesta - rekla je
veselo.
- Bilo je interesantno, videla sam mnogo sveta kojem ne pripadam - rekla je
odsutno.

- Kao da sam noćas čula Markov avion, on te je dovezao kudi — upitno je posmatrala Lin.
- Zar nije mogao Rik da to učini?

— Ne, Rik se plašio da vozi po oluji, pa sam pozvala Marka i on je došao po mene - kratko
je odgovorila.

- Da, to je moj sin - tiho je prošaputala. Imam nešto važno da ti saopštim. Stiv i Margaret će
imati bebu. A, ja ću biti baka - ponosno je rekla Lin.
Oh, Margaret i Stiv, čestitam, baš ste me obradovali - oboje ih je srdačno zagrlila. Znači
prinova u kući. Gospode, divne li vesti! Baš ste mi osvežili dan - oči su joj se napunile
suzama.
Polin je dotrčala na trem, sva usplahirena.

- Gospodine Stiv, hitno vas zove gospodin Mark.

- Mora daje nešto veoma važno, Mark se veoma retko javlja u ovo doba
rekla je Lin, i preko lica joj je prešla senka zabrinutosti.

Stiv je stajao na vratima, videlo mu se po licu da bira reči.

- Dogodila se nesreća, zapalio se Pamelin avion kojim je letela na modnu

reviju u Kambeni. Pamela i još troje ljudi se nalaze u bolnici. Idem u Sidnej da

71
vidim šta mogu da pomognem - rekao je Stiv. - A ti Margaret, pozovi njene
roditelje, ponudi im pomoć iako je to već uradio Mark.

Andrea, Megan i Lin su bile bez reči.

Stiv, da li joj je život u opasnosti? Šta ti je rekao Mark?

- Još ništa ne zna. Samo zna da je Rik pored nje.
- Megan, šta treba đa se radi na ranču? Ako budem sedela ovako, izludeću -
rekla je Andrea.

- Stiv je sve već poslove podelio. Nas dve bismo mogle da išetamo konje i da ih
istimarimo - mirno je rekla Megan.

- Megan, moram nešto da ti kažem.

- Znam, reci, jer vidim da ćeš pući po šavovima.

- Plašim se, ne bih htela da me pogrešno razumeš, ja bih svim srcem želela da
Pamela živi. Ne samo što to želim svakom čoveku, već zato što za Marka
mogu da se borim samo sa živom Pamelom. Za moju ljubav ima mnogo više
nade ako ona živi. Vidiš, moje želje su i sebične. Ja ne smem da vidim Marka,
njegova patnja će me ubiti.

Megan je ćutala i nije mogla da uteši Andreu, smatrala je da je sve glupo

što bi rekla. Jedino što je ostalo jeste da se moli bogu za Pamelin život.

tiv je stigao predveče. Dugo je pričao. Sreća u nesreći, vatra nije

S dohvatila Pamelu, ona je bila bez svesti, bila je prikačena na aparate

i lekari nisu želeli da daju nikakve prognoze.
Kada smo Mark i ja stigli, zatekli smo pored nje Rika, bio je uplakan i
izbezumljen. Mark je skoro poludeo kada je video Rika. Skoro je došlo do
tuče. Bilo mi je veoma neprijatno. Frktali su pored jadne Pamele. Mark mu je
nonstop ponavljao „siledžijo, sposoban si samo da budeš siledžija". Verovatno
su se obojica izgubili zbog te užasne nesreće.

Andrea je ukočeno sedela i ćutala. Bilo je pitanje dana kada će se njih dvojica
sresti i sukobiti.

- Da li je Mark nešto poručio? Treba li mu neka pomoć? — upitala je Lin.

72
- Ne, mama, ti dobro znaš Marka, sve drži pod kontrolom. Pre nego što sam
krenuo kući, pošao je na aerodrom da bi dočekao Pameline roditelje iz
Perta. Ponudio im je da budu njegovi gosti u našem apartmanu ali oni su
izrazili želju da budu u Pamelinom stanu.
Lin je preuzela obavezu oko Stivove večere. Margaret je sedela pored Andree
i ćutala.

- Andrea, oprosti mi što sam bila gruba prema tebi, navijala sam za Pamelu,
ali ona je sebična i nimalo mi se nije svidelo što želi Marka da uvuče u bračne
vode putem deteta. U brak treba ući bez opterećenja, u njega treba uneti prvo
ljubav, pa sve ostalo. Jedino što me čudi, niko ne govori o detetu. Sta je sa
Pamelinim detetom?
- Ne znamo - mirno je rekao Stiv.

- Verujem da niko nije spreman da ide na spavanje i da bulji u plafon - reklaje

Lin. - Hajde Megan, izaberi neki film, pa da skratimo vreme do novih vesti.

- Mama, može „Moja Afrika"? - rekla je Megan i nežno se osmehnula majci. - Ovo
je najdraži mamin film, da li neko ima nešto protiv?

- Niko - rekla je Lin i svi su se nasmejali.

Andrea je buljila u ekran ali nije imala pojma šta se dešava na njemu. Misli su joj
bile negde daleko. Pitala se šta sada radi Mark? Da li će ga Pamelina nesreća
promeniti? O, gospode, koliko mi nedostaje, tako bih želela da sam sa njim i da
mu pružim malo utehe.
- Gledaj film, prestani da misliš – došapnula joj je Megan i nežno je zagrlila.

Pokušala je da se koncentriše na film ali joj nije polazilo za rukom. Lin je

naglo ustala ne čekajući kraj filma i pokušala da pozove Marka ali posle
nekoliko neuspelih pokušaja, odustala je.

Sigurno je kod Pamele u bolnici. Hajde deco, idemo na spavanje.

☺☻☺

Andrea je šetala, po sobi gore-dole. Polako je sišla do trema i sedela i gledala u

crnu noć. Nebo je bilo tmurno, bez i jedne zvezde, prekriveno teškim i sumornim

73
oblacima. Gospode, pa i sama priroda izgleda kao i njena ranjena duša. Ne, ona
ne sme više da ostane ovde. Mora da ode.

Svanulo je. Negde daleko na horizontu izranjalo je sunce, probijajući se svojom

silinom između oblaka da bi najavilo novi dan. Glavu je stavila u šake, gorela je
kao da je bila u transu.
Popela se do svoje sobe kao mesečar, bez izraza na licu i ošamućena otišla do
kupatila. Skoro se uplašila kada se videla u ogledalu.

Njene plave, krupne oči bile su upale, oivičene velikim, tamnim kolutovima, bez
sjaja i želje za borbom. Sela je na ivicu kade i pokušala mlazevima hladne vode da
se osveži. Svaki delić tela ju je boleo, osećala se kao da je preživela nervni šok.
Bacila se na krevet i zaspala dubokim snom.
Ukućane je našla na okupu. Bilo joj je jasno da su dobili nove vesti od Marka.

- Već smo se zabrinuli za tebe. Znaš li da je prošlo podne? - veselo joj je rekla
Lin. - Mark se javljao iz bolnice. Pamela je i dalje bez svesti, njeni roditelji su
pored nje. Za dva sata lekari će imati rezultate analiza i snimke. Tek onda će
reći svoje prognoze. Javiće se ponovo.

- Popodne odlazim u Sidnej, neko od nas mora biti uz Marka. Verovatno će mu

prijati da sa nekim može da priča - rekao je Stiv.
- Stiv, kako bih volela da pođem sa tobom, ali ja moram da odem, otputovaću
sutra, ne želim da vam pravim više zbrku.

Lin je pogledala i samo slegla ramenima.

- Devojko, kako hoćeš, vidim da si tvrdoglava i osećam se razočarano jer iz
mojih priča nisi izvukla nikakvu pouku - okrenula se i prinela joj veliku šolju
crne kafe.
- Lin, ali morarn, shvati me, Pamela će ozdraviti, on će se oženiti. Već dugo se
pitam, šta tražim više ovde!

- Rekla sam šta sam imala da ti kažem, ali ja bih, ipak, sačekala Marka da se vrati
iz Sidneja, glupo bi bilo da odeš bez pozdrava - tog momenta joj je prošlo kroz
glavu da je čvrsto obećala Marku da neće otići iz Australije bez pozdrava. - U redu,
Lin.

74
Stiv je zatekao Marka i Rika u sobi za posetioce. Njih dvojica su se žučno
raspravljali. Stiv je stajao po strani u nadi da će ga brat primetiti. U jednom
momentu Mark je zgrabio Rika za kragnu i s gnušanjem ga odgurnuo da je
ovaj pao preko stolica na patos.
- Mark, stani! Šta to radiš, smiri se, - ovo je bolnica.

- On je bednik, siledžija, prevarant! Neću da se smirim.. Da li znaš da je hteo da

napastvuje Andreu! Hteo je da je siluje! Da bi je srozao u mojim očima. On je
bolestan! Smislio je pakleni plan. Uhvatio sam ga kako ljubi Pamelu. Mislio sam
da je njegovo bdenje pored nje sasvim normalno, on je lekar! Ali, u svojoj
bolesnoj zanesenosti otkrio je svoje prljave namere. Njegovi poljupci nisu bili
prijateljski. On je zaljubljen u Pamelu! Čuo sam ga kako moli boga da mu
oprosti grehe i da je spasi. Njegova ispovest pored besvesne Pamele je šokantna.
On je planirao da se oženi njome ali tek posle, da, dobro si čuo, tek posle
ostvarenja svog prokletog plana. Prvo pošto opelješi mene, a Andreu izbaci iz
igre. To što voli Pamelu ništa strašno! Ali njegovoj bolesnoj nameri isprečila
se Andrea. Ako se ja zaljubim u nju, onda ništa od mog i Pamelinog venčanja, a
onda ništa ni od para. Jedino još ne znam koliki je Pamelin udeo u ovoj prljavoj
igri. Pretpostavljam veliki!
Stiv je bio preneražen. Pokušavao je da smiri brata koji je i dalje besneo. Saterao je
Rika u jedan ugao i nije mu dozvolio da se pomeri.

- Mark, praviš skandal u bolnici - upozorio ga je brat.

- Skandal, baš me briga za skandal, ovog neću pustiti iz ruku dok mi ne kaže celu
istinu. Idemo - vukao je Rika za sobom koji nije progovarao.

- Gde si namerio? Osvesti se — trčao je Stiv za njim.

- Idemo kod Pamelinog lekara, ona je trudna, čeka moje dete, tako mi je
ona rekla pred svima vama! Vreme je da saznamo za sudbinu tog deteta i da
nam stručnjaci kažu da li je trudna ili ne!
- Nemoj to da radiš - cvilio je Rik. - Izgubiću posao.

75
- Izgubićeš posao, zato što si ti, ništavilo sa lekarskom titulom, smislio da me
Pamela ucenjuje lažnom trudnoćom. Sigurno si bio spreman da mi poturiš i
lažne dokaze za to.

- Ja ću ti reći istinu. kunem ti se Painelinim životom

- Bedniče, time se kuneš.

Stiv se isprečio ispred Marka.

- Dosta je, zaustavi se. Vidiš da je čovek spreman da kaže istinu.

- On ne zna šta istina znači, njemu je taj pojam stran - urlao je Mark.
- Molim te, zaustavi se - preklinjao ga je Stiv - Nemoj sebe da dovodiš u
neprijatnu situaciju. Evo, ja ću da razgovaram s lekarima. ja ću da pitam kako
je dete i da li postoji.

- To može da pita samo rodbina, neko ko joj je blizak, a ja to, na svu sreću,
nisam. Ona ne može da bude u drugom stanju sa mnom u to sam siguran
hiljadu posto. Jedino ko može da pita u vezi trudnoće jesu njeni roditelji.
Ali, to im neću prirediti, očajni su i zabrinuti za zdravlje kćerke - rekao je
umorno Mark.

- Šta nameravaš dalje?

- Vodi me odavde! Nadam se da će doći dan kad će Pameia biti u stanju da

mi objasni sav ovaj košmar. Do tada, skloni mi se Rik, i budi srećan ako te
ne tužim za pokušaj silovanja. To si zaslužio, a jasno ti je da bi tada
izgubio posao i, što je još gore, dobio bi trajnu zabranu da se baviš
lekarskim pozivom.

Stiv je uhvatio brata pod ruku i vodio ga prema liftu. Nekoliko ljudi u belim
mantilima začudeno ih je gledalo.

- Predosećao sam da njih dvoje nešto mute. Na to me je upozorila Megan,

ali ovo prevazilazi sve - rekao je Stiv potpuno beo u licu.

76
- Kod kuće ćemo razgovarati, sada nisam u stanju, molim te. Javi se kući
i reci im da lekari prognoziraju da će se Pamela uskoro probuditi.

M
arkov apartman je bio udaljen samo dva bloka od bolnice.
Stiv nije želeo da odmah idu u apartman, već je tražio neko
zgodno mesto gde bi mogli da popiju piće koje bi dobro
došlo obojici. Želeo je da to bude negde gde će biti
okruženi svetom, Mark će se tako pre sabrati.

Prijalo mu je saznanje da je starijem bratu potrebna njegova pomoć. Sidnej

je vrveo od sveta. Stiv se probijao kroz ulice koje su bile zakrčene automobilima.
Kola je zaustavio ispred kluba zatvorenog tipa čiji je član bio njegov otac,
a sada Mark.
Klub je bio uređen u kolonijalnom stilu. Jedna mlada i šarmantna devojka
ih je odvela do praznog stola koji se nalazio u jednom uglu blizu prozora.
Prijatna hladovina povratila je Marka, koji je u dva gutljaja popio dupli viski
bez leda. Posle treće čaše izgledao je umorno. ali došao je k sebi, pribrao
se.

- Umoran sam, Stiv i voleo bih da sve ovo prespavam. Nisam uludo protraćio

život. U biznisu sam uspeo ali moj privatan život je potpuni promašaj.
Radio sam s uživanjem mislio sam da su svi konci mog života u mojim
rukama. U vezu sa Pamelom sam uleteo glupo i nepromišljeno. Ona je uvek
bila tu u mojoj blizini a nikada se nisam zapitao kako joj je to uspevalo.
često je bila na Mildstounu, mislio sam da je to zbog Margaret jer su prijateljice
od ranog detinjstva. U Sidneju ili Melburnu, posle napornog dana, uvek je bila
spremna da provede veče u mom društvu. Pozivala me na noćne zabave,
otkrivala mi život kojeg sam se odrekao posle očeve pogibije. Malo-pomalo sam
dozvolio da mi organizuje noći. Mesecima sam mislio da je sve OK, nisam
preispitivao svoja osećanja, sve je to bilo prazno, samo zasnovano na seksu i
ničem više. Kad me je zaprosila, nemoj da se čudiš, ona je mene prosila, lagao
san da mi nije godilo. Ali, iza toga je usledilo osvešćenje. Posmatrao sam tvoju
Margaret, koja je prihvatila život na ranču sa puno ljubavi. Voli te iskrenom
ljubavlju.

- Mark, moram da ti kažem, ipak, postoji jedna lepa vest u ovom košmaru, a to
je da Margaret čeka bebu.

77
- Oh, Stiv, znači biću stric - ustao je sa svoje stolice i Stiva zagrlio svojim
snažnim rukama. - Srećan sam zbog vas oboje. Margaret je predivna žena.
Kad god sam bio sa Pamelom na ranču, uvek sam mislio da se može preobratiti
u ženu, dobru majku ali i na ranču ona je uvek bila nešto drugo, u svakom
momentu manekenka koja pozira, nešto kao hladna modna fotografija. Stiv,
kada sam ugledao Andreu na stepenicama aerodroma, znao sam da je sve sa
Pamelom bila greška, zabluda u koju sam upao sam iz mog arogantnog stava,
da sam uspešan u svemu. Zaljubio sam se u Andreu prvog dana i sama pomisao
na nju mi ispunjava život. Mora, kroz koju prolazim, nije ništa u poređenju sa
strahom da bih je mogao izgubiti. Sanjam je kao tinejdžer, sećam se svakog
trenutka koji sam proveo sa njom. Zamišljam svoju decu sa njenim očima i
osmehom. Stive, tvoj stariji brat je lud! Ali, lud od ljubavi prema Andrei. Kada
bi ona kojim slučajem tražila da ostavim sve, posao i ranč, kunem ti se da bih
sve ostavio i pošao za njom kao njen rob, gde god bi ona poželela.
- Mark, nemoj da piješ toliko, uspori malo.

- Ne brini, potpuno sam trezan i znam šta govorim. Ljut sam na Rika i Pamelu,
samo zato što su me odvojili od Andree, zato što znam da užasno pati, baš me
briga za njih dvoje. Samo da se Pamela probudi, ja se vraćam na ranč Andrei, ako
me bude još htela! Ti ćutiš, ti nešto kriješ!

- Ne, ne krijem, samo se plašim da je izjavila da želi da napusti Australiju.

- Zašto mi nisi ranije rekao? Idemo u apartman, moram da zovem mamu. Moram
da je sprečim - lice mu se iskrivilo u bolnu grimasu. Ne sme da ode. Ne sme da
mi to uradi. Molio sam je da ne sme da ode iz Australije bez pozdrava. Oh, gospode,
koje li zbrke.
- Mama, čim se Pamela probudi, vraćam se na ranč. Da li je Andrea još tu? —
maltene je vikao u slušalicu.

- Mark, smiri se. Jeste, još je tu. Ti si pijan — rekla je Lin zabrinuto.
- Da, mama, pijan sam od ljubavi prema Andrei. Samo jedno te molim da je podsetiš
na dato obećanje, ona će znati na šta mislim.

- U redu, preneću joj poruku, a možda bi mogao sam da joj kažeš.

- Ne, mama, isuviše sam iscrpljen. Samo je podseti na dato obećanje, molim te!

78
 ☺☻☺

Telefon je zvonio uporno, Stiv je besno zgrabio slušalicu i maltene se prodrao u

nju.

- Alo!
- Ovde doktor Smit, tražim gospodina Marka Hevilenda.

- Samo trenutak - Stiv je spustio slušalicu i prodrmao usnulog brata.

- Primi poruku, ne mogu da se pomerim — ječao je Mark hvatajući se za glavu.

- Imam lepe vesti za vas. Gospodica Pamela je došla k svesti, sve je u najboljem
redu, samo...

Stiv se naježio i zastao mu dah, sada će da kaže da je trudna ili da je izgubila dete!
Samo, veoma mi je neprijatno što moram na to da podsećam, neko mora da
podmiri troškove njenog lečenja. Koliko sam shvatio, njeni roditelji to nisu u
stanju - rekao je Smit.
- Hvala vam na obaveštenju, brat i ja ćemo biti za pola sata u bolnici. Što se tiče
troškova, to je naša briga doktore Smit.

- Ustaj, Pamela je u redu, zovu te u bolnicu - drmao ga je Stiv, da bi ga probudio.

- Polako, Stiv, budan sam. Molim te, daj mi kafu, neka bude jaka, moram da se
povratim. Glava mi puca. Idem pod hladan tuš, a ti javi vesti kući i zamoli mamu da
me izvini kod Andree, neka joj kaže da ćemo pričati kada budem došao kući. Neka
me čeka.

U sobi pored Pamele zatekli su njene roditelje i Rika. Čim ih je ugledao, Rik je
izašao iz sobe.

- Dobro došla, Pam! - ona se sa naporom osmehnula Stivu i bojažljivo gledala

u Marka.

- Lepo je da si ponovo sa nama. Da li te nešto boli? - upitao je Mark hladno.

— Malaksala sam i sve mi se muti pred očima.

79
- Sve si nas zabrinula, ali sada je sve dobro - ocenio je da je isuviše rano za ozbiljan
razgovor sa Pamelom.

Pozvao je njenog oca napolje.

- Sve troškove oko bolničkog lečenja platiću ja.

- To je veoma neprijatna situacija za nas. Znate, mi nemamo toliko novca ali
mislili smo da naša Pam dobro zarađuje, veoma bogato je živela. Videli smo njen stan
veoma je luksuzno opremljen!

- O tome ćete kasnije da razgovarate sa svojom ćerkom. Da sada još malo

popričamo sa Pamelom - namerno je požurivao kako bi njenom ocu prekratio
mučnu situaciju u kojoj se našao.
Pamela je ležala bleda sa raspuštenom kosom, izazivala je sažaljenje i želju
da što pre pobegne.

- Pam, doći ćemo ponovo - ali po njenom pogledu videlo se da je jedva čekala
da odu.

- Mark, stani, idem da popričam sa doktorom Smitom, sačekaj me ovde! - reko je Stiv
i žurno pošao hodnikom do kancelarije doktora Smita. Mark ga je pratio u
stopu, dok mu je licc bilo kameno, bez izraza.

Pravo je čudo da gospođica Pamela nema nikakve unutrašnje povrede, nema

lomova, ima nekoliko ožiljaka. Nažalost, njeni saputnici su prošli mnogo gore,
imaju teške opekotine, ali sva sreća, preživeše.

- Znači, ona će moći da nastavi život normalno? Mark se, ipak, stresao na
pomisao da je mogla da pogine.

- Da, posle mesec dana kućnog lečenja biće sasvim u redu, jedino što će morati
svakih šest meseci dolaziti na kontrolu, ipak je ona preživela težak potres
mozga.

- Doktore, imam još jedno pitanje. Izlazio sam sa Pamelom i trebalo je da se

venčamo, molim vas, moram da znam šta je sa detetom?
Dr Smit je skinuo naočari i čudno pogledao Marka..

80
- Gospodine Hevilend, gospodica Pamela nije trudna, možda sam vas razočarao,
možda ste vas dvoje to želeli, ali beba nije na putu.

Mark samo što nije poskočio od sreće. Samo se nasmešio doktoru, a sa

neizmemom srećom i ozarenog lica je gledao u Stiva. Došao je kraj mojim
mukama, sretno je pomislio.
- Stive, brate, sve je gotovo, slobodan sam, nema više laži i prevara, vraćamo se
kući - grlio je zbunjenog brata koji nije stigao ništa da ga pita. - Čuo si, nema
bebe, Pamela nije trudna. Nema razloga da odlažemo odlazak kući, polazimo
odmah!

Na izlasku iz bolnice Mark je pozvao mamu Lin.

- Mama, sve je u redu, dolazimo Stiv i ja. Da li je Andrea još tu? — upitao je
zabrinuto, namrštenog čela.

- Da, tu je, rekla mi je da neće otići dok se ne pozdravi sa tobom i Stivom. Da

je zovem? Da li imaš nešto da joj kažeš? - veselo je govorila Lin.

- Mama, imam toliko toga da joj kažem. Samo joj reci da me čeka u konjušnici,
ona će već shvatiti.

- Mark, prestani da govoriš u šiframa. Dobro, preneću joj. Znači u konjušnici, ali
gde tačnije u konjušnici - Lin se glasno smejala.
- Mama, zna ona tačno gde da me čeka! Dolazimo!

- Stiv, idemo u juvelirnicu da mi pomogn. eš da kupim verenički prsten za Andreu.

- Ovaj - pokazao je Stiv na jedan od belog zlata sa malim rubinima koji su

podsećali na one koje je Andrea nosila oko vrata.

- Kako da moj avion nije spreman za let! Koliko još treba da čekam? - vikao je Mark na
mehaničara.

- Pa, oko pola sata — odgovorio je mehaničar ležerno.

- Čoveče, meni se žuri, u pitanju je... Mark se besno i nervozno vrteo ukrug.

- Nema nam druge, moramo da sačekamo - ubeđivao ga je Stiv.

81
- Ne, iznajmićemo avion - grozničavo je rekao Mark i već je trčao preko aerodromske piste
do upravne zgrade.

- Treba mi avion, i to odmah — dreknuo je na devojku koja je radila na šalteru.

Ona ga je čudno pogledala, dok se on posle nekoliko sekundi izvinjavao molio je da požuri
s procedurom oko iznajmljivanja letelice. Mark je nervozno provlačio ruku kroz kosu i
maramicom brisao znoj sa čela. Posle navale besa, ućutao se.

Mark se usredsredio na let. Kada su dotakli zemlju, iskočio je iz aviona i u trku jurnuo
prema konjušnici. Vrata konjušnice su bila širom otvorena. Polako je ušao i pokušao da se
smiri dlanovi su mu bili mokri i svaki čas ih je brisao o izbledele farrnerke.

Koračao je ka boksu gde se nalazila Maestra sa Hepi Najtom. Vrata su bila

otvorena i ugledao Andreu, koja je mazila Maestru, dok joj se oko nogu
motao Hepi Najt. Sagla se i nežno ga poljubila u vrh njuške.

- Da li mogu da dobijem jedan takav poljubac i ja? — tiho je rekao Mark,

dok mu je glas blago podrhtavao.

Naglo se okrenula i gledala ga je pogledom, u kojima se mogla pročitati nada.

Poletela mu je u zagrljaj, ljubeći ga strasno i željno. Nije se stidela svoje želje
koja se lako čitala u njenim očima. Gladno je upijala njegove poljupce, grčevito
se držeći za njega poput davljenika. Nije to bila samo obostrana strast, niti žudnja za
njihovim nežnostima, već je to bio strah od života jednog bez drugog.

- Oh, Andrea, Andrea... — mrmljao je on i zagnjurio glavu u njenu bujnu

kosu. Mislio sam da ću umreti bez tebe. Imam nešto za tebe.
Izvadio je plavu plišanu kutijicu i podigao poklopac, ne skidajući pogled sa
njenih sjajnih očiju.

- Udaj se za mene, ostani ovde pored mene na Mildstounu, ili ako ne želiš
da živiš na ranču, živećemo tamo gde ti budeš želela - nežno je govorio.

— Mark, odrekao bi se ranča zbog mene? — držala je prsten u ruci i sa

nevericom ga gledala.
Da, zbog tebe bih se odrekao svega.

Prislonila se uz njega, želela je da se utopi u njegovo snažno telo.

82
— Da, Mark, udaću se za tebe rekla je tiho. Samo imam jednu malu molbu.

- Reci.

- Želim da delim život sa tobom ovde na Mildstounu i ne želim da živim

nigde drugde. Živeću tamo gde budeš samo ti, jer bez tebe mislim da više
ne mogu da zamislim život. Ima samo još nešto - odmakla se od njega i sa
neizmernom ljubavlju ga je gledala. - želela bih da Hepi Najt bude moj
konj, ne bih mogla da se odvojim od njega. Može li?

- Sve može kada si ti u pitanju.

Ona je osetila kako je grlo steže i kako je oči peku. Nežno je milovala
njegovu crnu kosu i upijala strasnc poljupce sa njegovih usana.
- Daj da ti stavim prsten, sada si potpuno moja.
- Da, Mark, tvoja sam od onog trenutka kada sarn te videla na aerodromu.
Samo što tada nisam ni mogla da pretpostavim da je to ljubav na prvi
pogled. Oh, Mark, volim te, volim te - srce joj je ludo lupalo u grudima.

- Moram da te pitam šta je sa Pamelom?

- Kvarimo trenutak ali reći ću ti. Pamela nije u drugom stanju. Ona i Rik su
sve smislili - svojim snažnim rukama je odigao od zemlje i digao visoko iznad
glave. - Ali to ne isključuje mogućnost da za devet meseci na Mildstounu
se ne rodi još jedna beba. Šta misliš o tome moja najdraža, engleska ledi? —
polako je spustio na zemlju i obavio je svojim snažnim rukama u nežni
zagrljaj.
Andrea mu je obavila ruke oko vrata, svet oko nje je prestao da postoji. Jedino
što je za nju postojalo u tom trenutku, bila je ljubav prema Marku, koja je bila
jača od svega. Znala je da ovog puta više niko neće moći da je razdvoji od
čoveka koga ludo voli.

KRAJ

83