Семинарски рад Сенте Милица

1. УВОД

Железнички систем представљају велики и снажан техничко-технолошки, а

самим тим и економски систем. Превоз робе је доста сложен процес који се одвија од
најмање па до највеће станице на мрежи железнице. Такође је врло важно уочавати
токове кретања робе, а самим тиме и могућности капацитета за прераду исте. Врло
важна ставка у том процесу је прогнозирање обима превоза.
Искоришћеност капацитета и прогноза превоза сагледаће се кроз станицу
Сремска Митровица која је по обиму саобраћаја и превоза робе станица другог ранга.
Да би извршили одговарајуће прорачуне морамо сагледати станицу са више аспеката. У
овом раду ограничићемо се на сагледавање стабилних постројења намењених превозу
робе (утоварно-истоварни колосеци и утоварно-истоварни фронт рада за друмска
возила)
Анализираће се остварени обим превоза колских пошиљака у базној 2012.
години и њихов прорачун за 2014. годину. Такође, утврдиће се стварно стање
утоварно-истоварних колосека, дужина и ширина утоварно-истоварног фронта рада за
друмска возила њихове потребе у базној 2012. години, као и њихово прогнозирање за
2014. годину. На крају рада даће се закључак са предлогом мера за најрационалније
искорошћење станичних капацитета намењених технологији и организацији превоза
колских пошиљака.
Количина прерађене робе зависи од брзине рада, а брзина рада зависи од
технологије и врсте робе којом се манипулише, као и количином робе која дневно
прође кроз прераду. Технологију превоза разматрамо кроз технологију превоза колских
пошиљака.
Квалитети величина превоза зависни су и од дозвољеног осовинског притиска
на пругу, врсте кола које имамо на располагању и стања вучних возила.
На организацију рада утиче се између осталог и прогнозирањем обима превоза.
Прогноза обима превоза за станицу Сремска Митровица вршиће се стопом раста а
прорачун постројења за прераду робе одговарајућим обрасцима.
Сви ови наведени поступци користе нам да сагледамо могућности у погледу
прераде робе за станицу Сремска Митровица.

2. СТАЊЕ СТАБИЛНИХ ПОСТРОЈЕЊА КОЈА СУ НАМЕЊЕНА

КОЛСКИМ ПОШИЉКАМА

АТУСС – Београд 1
Семинарски рад Сенте Милица

Сама природа посла у железничком саобраћају захтева у станицама одговарајућа

стабилна постројења која су условљена технологијом и обимом превоза.
Станица Сремска Митровица према Именику железничких станица отворена је
за пријем и отправљање колских пошиљака.
Станица Сремска Митровица располаже са следећим постројењима која су
намењена технологији и организацији превоза колских пошиљака:
- са једним утоварно-истоварним колосеком чија је укупна дужина Lk9 = 543m и
има везу са станичним колосецима са обе стране

- одговарајућим утоварно-истоварним фронтом рада за друмска возила

(манипулациона површина)

Поред ових постројења станица Сремска Митровица има и одговарајући

прилазни пут за друмска возила.
Шема станице Сремска Митровица дата је у прилогу 1.
Радно време робне благајне је од 07-19 часова, запослени врше своје послове по
турносу 12/36.

АТУСС – Београд 2
Семинарски рад Сенте Милица

3. АНАЛИЗА ОСТВАРЕНОГ ОБИМА ПРЕВОЗА У БАЗНОЈ

2019. ГОДИНИ

На основу података из магацинске књиге отправљања К-117 и магацинске књиге

приспећа К-254 о оствареном обиму превоза у 2019. години станице Сремска
Митровица сачинићемо табелу 1. која ће нам користити за даље прорачуне потребне
дужине утоварно-истоварног колосека, као и потребне дужине утоварно-истоварног
фронта рада за друмска возила. Такође табела 1. ће нам користити за израчунавање
просечног статичког оптерећења по једним колима (Ps) и коефицијента месечне
неравномерности у односу на број превезених тона робе (γ)
Табела 1. Остварени обим превоза колских пошиљака

Обим превоза (t)

Месец Утовар Истовар Укупно
кола тона кола тона кола тона
1 2 3 4 5 6 8
Јануар 221 6170 379 10775 600 16945
Фебруар 385 10768 412 12380 797 23148
Март 381 14488 626 22197 1007 36685
Април 383 11738 469 15686 852 27424
Мај 370 13127 405 10690 775 23817
Јуни 578 18555 657 17701 1235 36256
Јули 529 15568 663 20413 1192 35981
Август 571 15313 604 17488 1175 32801
Септембар 466 14537 529 14612 995 29149
Октобар 488 11729 624 18904 1112 30633
Новембар 576 17809 602 17438 1178 35247
Децембар 595 17427 519 15042 1114 32469
Укупно 5543 167229 6489 193326 12032 360555
Извор: К-117, К-254
На основу података изнетих у табели 1. произилази закључак да је укупан
остварени обим превоза у базној 2019. години: Q2019= 360555 t/god
Просечно статичко оптерећење по једним колима (Ps)

Ps

360555
Ps = 12032 30,02 ≈ 30 t

Ps = 30(t)

Коефицијент месечне неравномерности у односу на број превезених тона робе (γ)

АТУСС – Београд 3
Семинарски рад Сенте Милица

Qmax - број превезених тона робе у месецу максималног обима превоза (t)

Qpr - број превезених тона робе у просечном месецу (t)

Qmax = 36685 t

360555
Qpr = 12 = 30046 t

Quk - број превезених тона робе за целу годину (t)

36685
=1,22
γ = 30046

На основу ових података за прорачун усвојамо коефицијент месечне

неравномерности у односу на број превезених тона робе:
γ = 1,22

АТУСС – Београд 4
Семинарски рад Сенте Милица

4. ПРОГНОЗИРАЊЕ ОБИМА ПРЕВОЗА КОЛСКИХ

ПОШИЉАКА ЗА 2024. ГОДИНУ

Прогнозирање треба да да, тачну процену будућих потреба за услугама и тим се

омогућава:

- правовремено удовољавање захтевима корисника,

- обезбеђивање неопходних капацитета, координисана производња опреме и
уређаја,

- обезбеђивање потребног броја стручних кадрова за вршење одговарајућих

делатности и др.
У основи, саобраћајне прогнозе зависе од политике развоја земље и односа са другим
земљама света, просторног планирања, географије, развоја друштва и изградње
градских и других агломерација, развоја привреде, односно производње и потрошње и
саобраћајне политике земље.
На основу утврђених стопа раста може се прогнозирати обим превоза по
обрасцу:

Qn Qb (1 )n (t)
где је:
Qn – прогнозирани обим превоза у траженој години (t)
Qb – обим превоза који је остварен у базној години (t)
p – планирана стопа раста, задатком је дата стопа раста од 20%
n – број година за које се прогнозира обим превоза (година).

Q2024 = 360555 (1 + )2 = 897176 t/god.

Очекивани обим превоза у 2024 god. је: Q2014 = 897176 t/god.
Остварени и прогнозирани обим превоза колских пошиљака дат је на слици 1.

АТУСС – Београд 5
Семинарски рад Сенте Милица

897176
10³ t

900000
800000
700000
600000 360555 2019
500000 2024
400000
300000
200000
100000
0
obim god.

Слика 1. Дијаграм стопе раста и прогнозираног превоза

колских пошиљака у 2024. години

АТУСС – Београд 6
Семинарски рад Сенте Милица

5. ТЕХНИЧКО-ЕКСПЛОАЦИОНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КОЛА

КОЈА СЕ НАЈЧЕШЋЕ КОРИСТЕ ЗА УТОВАР-ИСТОВАР
КОЛСКИХ ПОШИЉАКА

У Станици Сремска Митровица најчешће се користе кола серија Eas/Eanos,

Habis/Hbis, Regs и Tadds и то:

У отвореним теретним колима обичног типа серије Eas/Eanos се допрема

отпадно гвожђе и арматура у котуровима за потребе фирме „ Sirmium stееl” а
отпремају се кратке челичне гредице исте фирме.
У затвореним теретним колима специјалног типа серије Habis/Hbis се допрема
вештачко ђубриво за потребе фирме „ Petrokemija „
Плато теретна кола обичног типа серије Regs се користе за потребе фирме
„ Sirmium stееl” а у њима се отпремају дугачке челичне гредице.
У специјална теретна кола са покретним кровом серије Tadds врши се утовар
кукуруза за потребе фирме „ Agrium “ , утовар пшенице за потребе фирми „ Agroglobe
„ и„ Agrofert„ и утовар резанаца шећерне репе за потребе фирме „ Eurolog„

5.1. Отворена теретна кола обичног типа серије Eas

Ова кола су четвороосовинска са страницама висине 2 m. Имају бочна врата за

утовар и истовар робе, а роба се може утоварати и одозго, а у појединим случајевима и
преко чеоних преклопних отвора.
Кола су намењена за превоз робе која се може према својим својствима
превозити у отвореним колима, као што су: руда, угаљ, шљунак, цигла, цреп, дрво,
разни отпаци, полупроизводи грађевинарства, производи металне и машинске
индустрије, елементи од преднапрегнутог или обичног бетона, котурови, челичне и
друге конструкције, возила и сл. То је роба која не мора да се штити од атмосферских
утицаја за време превоза (киша, сунце, снег, ветар).
Већина ових кола има ушице па се роба, по потреби, може заштитити
покривачима због атмосферских падавина или то траже царински прописи.
Према Прописима за товарење UIC, Свеска 2 Роба, у отвореним теретним
колима обичног типа серије Eas могу се превозити и:
- пакети лимова са и без повезаних дрвених гредица правоугаоног попречног
пресека,

- осовински склопови са или без кућишта лежишта,

- шине различитих димензија,
- челичне гредице различитих димензија и профила,
- лаки и тешки метални отпаци,

АТУСС – Београд 7
Семинарски рад Сенте Милица

- дрвени прагови импрегнирани тер уљем, упаковани и неупаковани,

- камени блокови, обрађени и необрађени,
- чамци масе до 500 kg и преко 500 kg

Слика 2. Отворена теретна кола обичног типа серије Eas

АТУСС – Београд 8
Семинарски рад Сенте Милица

Табела 2. Преглед техничко-експлоатационих карактеристика отворених теретних

кола обичног типа серије Eas и Eanos

Карактеристике кола Eanos

Eas 595…
537...

A-корисна дужина преко одбојника (m) 14,04 15,74

B-корисна дужина пода (m) 12,8 14,5
С- корисна ширина пода (m) 2,76 2,73
D-ширина врата (m) 1,80 1,80
E-висина врата (m) 1,90 1,90
Број врата 4-6 4
Висина страница (m) 2,0 2,3
Корисна површина пода (m2) 35,3 39,4
Корисна запремина (m3) 70,6 82,5
Размак стожера обртних постоља (m) 9,0 10,7
Размак крајњих осовина (m) - -
Сопствена маса (тара) (t) 22,0 25,0

Eas
A B1 B2 C
90 42,0t 48,0t 50,0t 58,0t
S 42,0t 48,0t 50,0t
(Кола се користе у унутрашњем саобраћају)
Eas
A B1 B2 C D
S 42,0t 48,0t 50,0t
(Кола носе ознаку RIV)
Eanos
A B C D
S 39,0t 47,0t 55,0t 65,0t
SS 39,0t 47,0t 55,0t

(Кола носе ознаку RIV)

5.2. Затворена тертна кола специјалног типа серије H

АТУСС – Београд 9
Семинарски рад Сенте Милица

Ова кола могу бити четвороосовинска или двоосовинска и у принципу намењена

су за превоз робе као и затворена теретна кола обичног типа серије G, али немају
отворе за проветравање.
Специфичност ових кола огледа се у следећем:
- кола подсерије „ i „ омогућавају да се бочне странице по читавој дужини могу
одједном отворити до две трећине (бочне странице отварају се преклапањем).
Погдна су за утовар палета помоћу виљушкара, а да при томе не улазе у кола,
већ да се крећу на висини колосека;

- кола подсерије „ с „ имају врата на чеоним страницама;

- кола подсерије „ сс „ имају врата на чеоним страницама и унутрашњи уређај за

смештај и превоз аутомобила;

- кола подсерије „ f „ , „ f f „ и „ fff „ способна су за саобраћај са Великом

Британијом.

Према Прописима за товарење UIC, Свеска 2 Роба, у затвореним теретним

колима специјалног типа серије Н могу се превозити и:

- лимови у котурима, оса котурова у попречном правцу кола, масе појединачно

или по групи највише 7 тона,

- пакети лимова са и без повезаних дрвених гредица правоугаоног попречног

пресека,
- шпер плоча и пресоване дрвене плоче са или без превлака везане у пакете,

- папир у котурима,

- бурад,

- роба на палетама

Слика 3. Затворена тертна кола специјалног типа серије H

АТУСС – Београд 10
Семинарски рад Сенте Милица

Табела 3. Преглед техничко-експлоатационих карактеристика затворених

теретних кола специјалног типа серије H

Серија кола са
подсеријама
Карактеристике кола
Habis Hbis
275… 225…
А-дужина преко одбојника (m) 20,46 14,61

B-корисна дужина пода (m) 2 ∙ 9,27 12,71

С-корисна ширина пода (m) 2,66 2,67

D-ширина врата (m) 4,81 6,24

Е-висина врата 2,20 2,07

Корисна површина пода (m2) 49,30 33,90

Корисна запремина (m3) 113,4 80,00

Сопствена маса (тара) (t) 26,5 13,0

Habis

АТУСС – Београд 11
Семинарски рад Сенте Милица

A B C
90 37,5t 45,5t 53,5t
S 37,5t 45,5t

(Кола се користе у унутрашњем саобраћају)

Habis

A B C D
S 37,5t 45,5t
(Кола носе ознаку RIV)
Hbis

A B C
90 19,0t 23,0t 27,0t
S 19,0t 23,0t

(Кола се користе у унутрашњем саобраћају)

Hbis
A B C D
S 19,0t 23,0t
(Кола носе ознаку RIV)

5.3. Плато теретна кола обичног типа серије R

У теретном колском парку наших железница ова кола су четвороосовинска, а

могу имати преклопне чеоне странице и стубце, чеоне странице и преклопне бочне
странице, чеоне странице и бочне странице са стубцима, покретне странице и друге
комбинације.
Плато теретна кола обичног типа намењена су за превоз већих комада по
димензијама или предмета велике масе, као што су: грађевинске и пољопривредне
машине, бетонске и друге конструкције, друмска возила, пловна возила, плоче, камени
блокови, металуршки производи и сл.
Приликом утовара више тешких предмета мора се водити рачуна о њиховом
распореду и поштовати прописана правила товарења.
Плато теретна кола обичног типа са подсеријом „ g „ подешена су за превоз
контејнера. На поду кола уграђени су клинови осигурачи (фитинг, наседни шиљак) чији
је распоред подешен дужинама и ширинама стандардизованих контејнера, а четири
нагулице (окова) контејнера належу на клинове осигурача. На овај начин контејнери су
осигурани од попречних и уздужних померања.

АТУСС – Београд 12
Семинарски рад Сенте Милица

Према Прописима за товарење UIC, Свеска 2 Роба, у плато теретним колима

обичног типа серије Regs могу се превозити и:
- бубњеви за каблове,
- изменљиви судови са кодном плочицом Међународне железничке уније (UIC),

- контејнери,

- чамци на приколицама,

- путнички аутомобили, камиони, приколице, багери, булдожери, кранови,

- камене и бетонске плоче на челичном постољу,

- плоче лимова за слогове наређане су једна на другу,

- челичне цеви произвољне спољашње површине (са или без прирубница)

Слика 4. Плато теретна кола обичног типа серије Regs

Табела 4. Преглед техничко-експлоатационих карактеристика плато теретних

кола обичног типа серије Regs

АТУСС – Београд 13
Семинарски рад Сенте Милица

Regs
Карактеристике кола
392…
A-дужина преко одбојника (m) 20,6
В-корисна дужина пода (m) 19,2
С-корисна ширина пода (m) 2,74
Корисна површина пода (m2) 53,0
Број осовина 4
Размак стожера обртних постоља (m) 15,60
Број стубаца 16
Број страница 18
Висина страница (m) 0,40
Сопствена маса (тара) (t) 26,0

A B C
90 38,0t 46,0t 54,0t
S 38,0t 46,0t

(Кола се користе у унутрашњем саобраћају)

A B C D
S 38,0t 46,0t
(Кола носе ознаку RIV)

5.4. Специјална теретна кола са покретним кровом серије Tadds

Кола серије Tadds намењена су за превоз робе у расутом стању и то је роба која
мора бити заштићена од атмосферских утицаја. Утоварује се преко покретног крова, а
истоварује се помоћу гравитације кроз истоварне отворе с обе стране кола.
Појединачно се рукује отворима с платформе на челу кола помоћу посебног
механизма.

Слика 5. Специјална теретна кола са покретним кровом серије Tadds

АТУСС – Београд 14
Семинарски рад Сенте Милица

Табела 5. Преглед техничко-експлоатационих карактеристика специјалних

теретних кола са покретним кровом серије Tadds

Tadds
Карактеристике кола
583...
A-дужина преко одбојника (m) 19,04
В-дужина утоварног отвора (m) 14,60
С-ширина утоварног отвора (m) 1,20
Број силоса 3 или 4
Број левака за пражњење 6 или 8
Корисна запремина (m3) 66,00
Сопствена маса (тара) (t) 23,5

A B C
90 40,5t 48,5t 56,5t
S 40,5t 48,5t

(Кола се користе у унутрашњем саобраћају)

A B C D

АТУСС – Београд 15
Семинарски рад Сенте Милица

S 40,5t 48,5t
(Кола носе ознаку RIV)

На основу техничко-експлоатационих карактеристика теретних кола серије

Eas/Eanos, Н, Reges и Tadds која се најчешће користе за утовар-истовар колских
пошиљака у станици Сремска Митровица усвајамо просечну дужину једних кола:
lk = 20 m

АТУСС – Београд 16
Семинарски рад Сенте Милица

6. ПРОРАЧУН СТАБИЛНИХ ПОСТРОЈЕЊА КОЈА СУ

НАМЕЊЕНА КОЛСКИМ ПОШИЉКАМА

За прорачуне потребни су одговарајући показатељи, а они могу бити одређени

нормирањем, прорачуном или усвајањем. Основни принцип јесте да показатељ треба да
је нормиран или прорачунат, а само изузетно треба га усвојити, при томе, мора се узети
у обзир постојећа технологија и механизација која се користи у станици.

6.1. УТОВАРНО-ИСТОВАРНИ КОЛОСЕЦИ И ЊИХОВИ ПРОРАЧУНИ

Потребни показатељи су:

- годишња количина робе која се утовара и истовара у 2019. Qg = 360555(t/g)
а у 2024 Qg = 897176(t/g)

- коефицијент месечне неравномерности ........................................................ γ = 1,22

- просечна дужина једних кола........................................................................ lk = 20 m
- коефицијент размака кола при манипулацији……………….................... βk = 1,3
- број радних дана на утоварно-истоварним колосецима у току
године.................................................................................................... Т = 365 дана
- просечно статичко оптерећење кола………………………….………....... Ps = 41 t
- време рада на утоварно-истоварним колосецима у току дана ...........Тr = 12 часова
- потребно време за постављање кола на утовар односно истовар ........ tp = 0,3 часа
- потребно време за утовар односно истовар ............................................tui = 3,5 часа
- потребно време за извлачење кола са утовара односно истовара ......... ti = 0,2 часа
- корисна дужина утоварно-истоварног колосека…………...................... Lk = 543m

6.1.1. Стварна (постојећа) корисна дужина утоварно-истоварног колосека и

прерадна способност

Стварна (постојећа) корисна дужина утоварно-истоварног колосека Lk = 543 m

Број достава кола на утоварно- истоварни колосек:

АТУСС – Београд 17
Семинарски рад Сенте Милица

nd
3 dostavе

Број кола по једној достави:

543
nk = 20∗1,3 =20,89≈nk = 21kola

Стварна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у броју тона:

543∗30∗3
Pt 20∗1,3 =1878,9 ≈ Pt
1878 tona

Стварна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у броју кола:

1878
Pk 30 =62,6 ≈Pk = 63 kola

Произилази закључак да ћемо имати две доставе по 20 кола.

6.1.2. Потребна корисна дужина утоварно-истоварног колосека и прерадна

способност у базној 2019. години

Потребна укупна корисна дужина утоварно-истоварног колосека:

Lk
360555∗1,22∗20∗1,3
365∗30∗3 348,82 ≈Lk = 349

Број кола која су потребна за утовар односно истовар у току дана:

360555∗1,22
Nk 365∗30 =40,18 ≈Nk = 40 kolа

АТУСС – Београд 18
Семинарски рад Сенте Милица

Потребна укупна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у

броју тона:

349∗30∗3
=¿
Pt 20∗1,3 1206 , Pt = 1206

tonа

Потребна укупна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у

броју кола:

1206
Pk = 30 = 40, Pk = 40 kola

С обзиром да је стварна дужина Lk = 543 m и nk = 21 kola, можемо ићи са две

доставе по 20 кола

6.1.3. Потребна корисна дужина утоварно-истоварних колосека за прогнозирану

2024. годину

Потребна укупна корисна дужина утоварно-истоварног колосека:

897176∗1,22∗20∗1,3
¿ =¿
Lk 365∗30∗3

867,96≈Lk = 868 m

Број кола која су потребна за утовар односно истовар у току дана:

897176∗1,22
¿ =¿
Nk 365∗30 100,14 Nk = 100
kola

Број кола по једној достави:

868
=¿
nk 20∗1,3 33,38≈nk = 33 kola

АТУСС – Београд 19
Семинарски рад Сенте Милица

Произилази закључак да ћемо имати три доставе од једанаест кола.

Потребна укупна прерадна способност утоварно-истоварног колосека у

броју тона:

868∗30∗3
=¿
Pt = 20∗1,3 3004,61 ≈ Pt
3004 tona

Потребна укупна прерадна спосбност утоварно-истоварног колосека у броју

кола:

3004
=¿
Pk 30 100,13 Pk = 100 kola

На основу извршених прорачуна за корисну дужинуу товарно-истоварног

колосека даћемо резиме у табели 6.
Табела 6. Преглед искоришћености корисне дужине утоварно-истоварног
колосека станице СремскаМитровица у 2019. и 2024. години

2019. 2024.
Стварно
Показатељи Искоришћеност Искоришћеност
стање Потреба Потреба
% %
1 2 3 4 5 6
Корисна
543 349 64,27 868 159,85
дужина (m)
Прерадна
1878 1206 64,21 3004 159,95
способност(t)
Прерадна
способност(k 63 40 63,49 100 158,73
)

Из табеле 6. видимо да станични капацитети намењени колским пошиљкама нису

довољни за обим рада који се очекује у 2014. години, предлог мера даћемо у завршном
делу рада.

6.2. УТОВАРНО ИСТОВАРНИ ФРОНТ РАДА ЗА ДРУМСКА ВОЗИЛА И

ЊИХОВ ПРОРАЧУН

Потребни показатељи за прорачун:

- просечно оптерећење друмског возила......................................................qv = 8t
/возило

АТУСС – Београд 20
Семинарски рад Сенте Милица

- просечна дужина друмског возила, а поставља се подужно у односу на

железничка
кола.............................................................................................................................lv=
8m
- коефицијент размака друмских возила..................................................................βv =
1,2
- потребно време за утовар односно истовар друмског возила.................tv = 1,5
часова

6.2.1. Стварна (постојећа) дужина утоварно-истоварног фронта рада за

друмска возила

Стварна (постојећа) дужина утоварно-истоварног фронта рада за друмска

возила која се постављају подужно у односу на железничка кола:
Lv = Lk = 543 m
Број друмских возила која су потребна за довоз и одвоз у току дана:

1878
=¿
Nv 8 234,75 Nv = 235 vozila (Qd = Pt = 1878)

Потребна усаглашеност између броја достава железничких кола са бројем

достава друмских возила:

235∗8∗1,2∗3
ndv 21∗20∗1,3 = 12,4~13
dostavе

Независно од усаглашавања броја достава могуће је највише достава

друмских возила:

ndv 8 dostava (највише могуће)

Број возила по једној достави:

543
nv 8∗1,2 =56,62 nv = 57 vozila

АТУСС – Београд 21
Семинарски рад Сенте Милица

Усваја се nv = 57 vozila (биће четири достава по 57 возила и једна достава од

седам возила)
У једној достави може се поставити nk = 21 железничких кола и
истовремено подужно nv = 57 друмских возила

Lv nv lv βv 57 543

(Lv ≤ Lk )
6.2.2. Потребна дужина утоварно-истоварног фронта рада за друмска возила у
у базној 2019. години

Број друмских возила која су потребна за довоз и одвоз у току дана:

1206
Nv =
8 150,75 Nv 151 vozila (Qd = Pt
= 1206t)
С обзиром да је стварна дужина Lv = 543 m, можемо ићи са две доставе по 57
возила и једном доставом од 37 возила.

6.2.3. Потребна дужина утоварно-истоварног фронта рада за друмска возила у

у прогнозираној 2024. години

Број друмских возила која су потребна за довоз и одвоз у току дана:

3004
Nv 8 375,5 Nv 375 vozila (Qd =
Pt = 3004)
Потребна усаглашеност између броја достава железничких кола са бројем
достава друмских возила:

375∗8∗1,2∗3
=¿
ndv 100∗20∗1,3
4,15~4 dostava

Произилази закључак да ћемо имати шест достава по 57 возила и једну

доставу од 33 возила.

6.2.4. Потребна ширина утоварно-истоварног фронта рада за друмска возила

АТУСС – Београд 22
Семинарски рад Сенте Милица

Ширина утоварно-истоварног фронта рада (манипулациона површина) за

друмска возила зависи од тога да ли је утоварно-истоварни фронт рада за друмска
возила са једне стране утоварно-истоварног колосека или се налази између, да ли је
једносмерно или двосмерно комуницирање између колосека, као и од дужине и ширине
друмских возила. За прорачун се увек узима управно постављено друмско возило у
односу на колосек.
Као што смо у прорачунима видели у станици Сремска Митровица се користе
друмска возила дужине lv = 8m а комуницирање између колосека је двосмерно и
утоварно-истоварни фронт рада за друмска возила је са једне стране утоварно-
истоварног колосека, па ће потребна ширина утоварно-истоварног фронта рада за
друмска возила износити:
Као што се на слици 6. види потребна ширина утоварно-истоварног фронта рада
за друмска возила у станици Сремска Митровица износи 16 m. Што значи да
постојећа ширина утоварно-истоварног фронта рада од 25 m у потпуности
задовољава потребе корисника превоза.

Слика 6. Потребна ширина утоварно-истоварног фронта рада за друмска возила у

станици Сремска Митровица

У току једне смене у станици Сремска Митровица ради четворо радника и то:
- шеф ТК и КП-а
- станични благајник
- робни благајник
- магационер

друмска саобраћајница
пут
приступни

АТУСС – Београд 23
Семинарски рад Сенте Милица

Lk = Lv = 543 m
9 КОЛОСЕК

РАМПА

МАГАЦИН

МАГАЦИНСКИ ПЕРОН

1 КОЛОСЕК

Слика 7. Шема станице „Сремска Митровица“ са постројењима намењеним

технологији и организацији превоза колских пошиљака

7. ЗАКЉУЧАК СА ПРЕДЛОГОМ МЕРА

Железничка станица као основна јединица железничке организације је носилац

транспорта и од њених могућности у много чему зависи рад железнице.
Железничка станица Сремска Митровица је по обиму превоза путника и робе
станица другог ранга а за такав ранг мора првенствено да захвали повољном положају
(наиме, налази се на некад главној магистралној прузи Београд – Загреб), што је
омогућило већу циркулацију путника и робе. Пошто је пруга опремљена АПБ-ом
(аутоматским пружним блоком) станица располаже са најмодернијим уређајима, који
обезбеђују сигуран саобраћај. Станица је заштићена двозначним светлосним
сигналима, а од 26 скретница 22 су укључене у станични СС уређај што чини 84,6%, а
од 8 исклизница 7 је укључено у станични СС уређај што чини 87,5%.
Од постројења за прераду робе станица Сремска Митровица располаже са
утоварно-истоварним (манипулативним) колосеком за оне кориснике превоза који
немају индустријске колосеке чија је корисна дужина L k9 =543m и рампом димензија
250 x 25 m која се користи за утовар односно истовар војних транспорта.
Искоришћеност капацитета показују следећи подаци: (Табела 6.)
- утоварно-истоварни колосек станице искоришћен је по корисној дужини 64,27%,
по прерадној способности у тонама 64,21% и 63,49% по прерадној способности у
колима у базној 2019. години,
- прогноза за 2024. годину показује да ће утоварно-истоварни колосек станице
бити искоришћен 159,85% по корисној дужини, 159,95% по прерадној
способности у тонама и 158,73% по прерадној способности у колима.

АТУСС – Београд 24
Семинарски рад Сенте Милица

На основу прорачуна, видимо да је искоришћеност капацитета у базној 2019.

години била сасвим задовољавајућа а да ће у прогнозираној 2024. години доћи до
великих потешкоћа у раду станице због закрчености капацитета. Један од предлога је
изградња новог утоварно-истоварног колосека (за шта је потребно доста времена и
финансијских средстава) што је у тренутној ситуацији у којој се налазе држава и
железница практично немогуће. Други предлог, који је сасвим реалан и прихватљив (и
што се тиче времена и што се тиче занемарљивих финансијских средстава који су
потребни за његову реализацију), јесте промена радног времена станице са 12 на 24
часова.

Продужењем радног времена станице са 12 на 24 часова за дужи временски

период би се решили проблеми са капацитетитима станице Сремска Митровица који би
се појавили због константног повећања обима превоза колских пошиљака како у
приспећу тако и у отправљању.

АТУСС – Београд 25
Семинарски рад Сенте Милица

ПРИЛОГ 1.

Шема железничке станице Сремска Митровица

АТУСС – Београд 26
Семинарски рад Сенте Милица

АТУСС – Београд 27
Семинарски рад Сенте Милица

ЛИТЕРАТУРА

1. Глибетић др Сретен: Организација превоза 2, ВЖШСС,

Београд, 2012.

2. Глибетић др Сретен: Организација превоза 3, ВЖШСС,

Београд, 2012.

3. Прописи за товарење UIC, Свеска 2, Роба

4. Део 1 Пословни ред станице Сремска Mитровица

5. Део 2 Пословни ред станице Сремска Mитровица

АТУСС – Београд 28