SEMINARSKI RAD

Tema: Drumski saobraaj

Profesor-mentor: *ime mentora

Student: *Vase ime, razred

20 0!

SADRAJ

UVOD................................................................................................................................3 SAOBRAAJ SRBIJE......................................................................................................3 DRUMSKI SAOBRAAJ SRBIJE....................................................................................5 ZAKLJUAK ..................................................................................................................10 LITERATURA..................................................................................................................11

UVOD
Republika Srbija ima razvijenu saobraajnu infrastrukturu. Kroz Srbiju prolaze dva panevropska koridora: Koridor 1 - drumsko-!elezni"ki koridor koji spaja dr!ave severne #vrope i ju$oisto"ne #vrope i Koridor % - evropski vodni put reke Dunav koji povezuje sve evropske dr!ave u slivu sa dr!avama &rnomorsko$ podru podru"ja. Srbija ima izvanredne uslove za razvoj lokalno$ saobraajno$ sistema i nje$ovu inte$ra&iju u evropski i svetski saobraajni sistem. Konfi$ura&ija terena obezbe'uje i najkrae rastojanje u odnosu na re$ionalne lo$isti"ke &entre predstavljaju dobru osnovu za najekonomi"niju iz$radnju saobraajne infrastrukture odnosu na susedne balkanske zemlje. ( ovom seminarskom radu bie prikazano stanje i zna"aj drumsko$ sistema u Srbiji. Saobraaj Srbije i nji)ove prednosti e biti predstavljene u vidu re"no$* aero* drumsko$ i !elezni"ko$ saobraaja. +vom temom i "injeni&ama koji se odnosi na saobraaj predstavie se jedan zna"ajan deo Srbije* i koliko ustvari ona vredi.

SAOBRAAJ SRBIJE
Bitni resursi srbije: ,utna mre!a: - ..-/ km 0elezni"ka mre!a: 1.. 2 km ,lovne reke: Dunav - /.. km* Sava - 2 % km* Tisa 3e'unarodni aerodromi: 4eo$rad* 5i6* ,ri6tina

S"i#a ! Medjunarodni koridori1

1

5eboj6a Kolari* Menadment u saobraaju* 4eo$rad * 2

7.* str. 1%.

Drumski saobraaj: ,utna mre!a Republike Srbije prostire se na oko - ..-/ km i nju "ine: /./2/ km dr!avni) puteva prvo$ reda 11./- km dr!avni) puteva dru$o$ reda 21.%. km lokalni) puteva ,utna mre!a sadr!i: -2. km autoputeva pod naplatom putarine 117 km poluautoputeva pod naplatom putarineDrums#i sao$ra%a& 117 km poluautoputeva pod naplatom putarine

DRUMSKI SAOBRAAJ SRBIJE

5a podru"ju 8rada postojea putna i uli"na mre!a svojom radijalnom dispozi&ijom spaja i povezuje u &entralnoj zoni primarne saobraajne prav&e. Sa o"ekivanim porastom mobilnosti i stepenom motoriza&ije postojea uli"na mre!a nije u stanju da pri)vati vee za)teve saobraajno$ sistema. 5edovoljna iz$ra'enost putne i uli"ne mre!e i njena neprila$o'enost za)tevima je osnovni problem ote!ano$ odvijanja saobraaja u 8radu. ( vr6nim optereenjima na pojedinim prav&ima &entralno$ podru"ja 8rada pojavljuje se "esto zasienje saobraaja. ,risutna su re6enja putne i uli"ne mre!e zasnovana na realiza&iji tan$e&ialni) i prstenasti) saobraajni) prava&a koja treba da stvore uslove za razdvajanje i preraspodelu saobraajni) tokova. ,lanira se iz$radnja i rekonstruk&ija deoni&a uli"ne mre!e koja omo$uava me'usobno povezivanje kontinualni) profila u funk&ionalne sredine. +d strate6ki) putni) prava&a prednost je data zavr6etku iz$radnje autoputske obilazni&e na deoni&i od Dobanova&a do 4ubanj potoka sa popravkom mosta na Savi. ,reko deoni&a obilazno$ autoputa ostvaruje se neposredno povezivanje dva me'unarodna puta 9#-% i #-%/:* odnosno Koridora ; 9<apad-=stok* Sever->u$:* kao i deoni&a za spajanje sa ?r6&em i Rumunijom. =z$radnjom isto"ne deoni&e Spoljne ma$istralne tan$ente 9S3T: sa prelaskom Dunava rastereuje se &entralno podru"je od teretno$ saobraaja koje $ravitira ka privrednim zonama na severnim uvodnim putnim prav&ima 9<renjanin i ,an"evo:. ( kontinentalnom $radskom podru"ju iz$radnja mosta @ tunela treba da pove!e levu i desnu obalu Save. Sa novom planiranom trasom isto"ne tan$ente 9deo (3,-a: formirae se poluprsten oko 6ire$ &entra 8rada i stvoriti uslov alternativno$ povezivanja obodni) delova &entralno$ podru"ja. ,oveanje kapa&iteta mre!e i nivoa uslu$e direktno se odra!ava na vreme putovanja* potro6nju ener$enata* bezbednost saobraaja i kvalitet prirodne sredine. ,redstoje i aktivnosti na re$ulativno A re!imskim merama koje podrazumevaju obnavljanje* osavremenjavanje svetlosne si$naliza&ije i $ra'evinske interven&ije na jednom broju deoni&a i raskrsni&a. Sa uvo'enjem od$ovarajue svetlosne si$naliza&ije i obezbe'enjem prioriteta stvaraju se i solidni uslovi vozilima za prevoz robe i javno$ prevoza putnika koji ispunjavaju potrebe privrede i dru6tva. =z$radnja i rekonstruk&ija saobraajni&a obezbe'uje i ra&ionalnije* bezbednije kretanje teretni) vozila koja po odre'enom saobraajnom re!imu treba da dovezu@odvezu robu koja ima zavr6nu ili po"etnu ta"ku na trasi kretanja u 8radu. Re6enje budue$ javno$ $radsko$ i pri$radsko$ prevoza putnika zasniva se na revitaliza&iji postojei) vidova i postepenom uvo'enju savremni) $radski) 6inski) sistema. ,ored unapre'enja i moderniza&ije postojei) vidova treba da se uvede novi vid 6insko$ prevoza koji ima prednost u trasi i prevoznim kapa&itetima. ,oseban kvalitet predstavlja mo$unost postepene transforma&ije postojei) u nove sisteme prevoza. ,rema va!eem planskom dokumentu vi6e$ reda kao i novim 8(,-om 4eo$rada kon&ipiran je du$oro"ni razvoj preduzea. +snovne smerni&e polaze od pretpostavke da budui nosila& /

javno$ prevoza u 4eo$radu bude laki 6inski sistem* 6to treba da obezbedi mo$unost unapre'enja i moderniza&ije postojee$ tramvajsko$ sistema. 5a sistem bi se oslanjali autobusi i trolejbusi koji imaju napojno-distributivnu ulo$u. ,ovoljniji dru6tveno-ekonomski uslovi treba da obezbede nastavak realiza&ije postojei) &iljeva razvoja koji se odnose na novu politiku poslovanja i investi&ione pro$rame* konsolida&iju* revitaliza&iju vozno$ parka i opreme. Realiza&ijom planova i mera stvaraju se pretpostavke za dalji razvoj funk&ije prevoza putnika prema kon&ipiranom du$oro"nom pro$ramu. ( $radsko-pri$radskom prevozu putnika !elezni&a sa moderniza&ijom* iz$radnjom dopunski) koloseka i stajali6ta treba da dobije na$la6eniju ulo$u. Sa zavr6etkom iz$radnje beo$radsko$ !elezni"ko$ "vora $radsko-pri$radska !elezni&a ima mo$unost za novu mre!nu liniju u sistemu putni"ko$ prevoza. Reor$anizovane autobuske linije treba da napajaju novi 6inski sistem i obezbede od$ovarajui pouzdan javni prevoz dru$im delovima 8rada. 5a postojeem nivou treba da ostane mre!a trolejbuski) linija sa novim voznim parkom i rekonstruisanim ener$etskim sistemom 9=S* K3 i 5K:. ,lanirane aktivnosti u razvoju javno$ saobraaja u osnovi obu)vataju prevozna sredstva* rekonstruk&iju postojee$ tramvajsko$ i trolejbusko$ sistema* iz$radnju dela novo$ kapa&itetno$ 6insko$ sistema* ... <a me'u$radska i me'unarodna autobuska putovanja 9zbo$ prostorni) o$rani"enja vezani) za buduu or$aniza&iju sadr!aja i saobraajni) re6enja: pored postojee loka&ije u Savskom amfiteatru planira se i alternativno re6enje na podru"ju 5ovo$ 4eo$rada.
Na terminalima i vanijim stajalitima inskih sistema razvijae se mrea prigradskih terminala koji treba da smanje vreme obrta i poveaju prelaznu sposobnost uz nie eksploatacione trokove.

5ajvea kon&entra&ija investi&ija upravo u ovom sektoru obja6njava se "injeni&om da se srpska privreda najvi6e i oslanja na ovaj vid transporta. +snovni prav&i razvoja drumsko$ saobraaja su: ,obolj6anje infrastrukture i te)nolo$ije rada na $rani"nim prelazima* 6to iziskuje i uveanje investi&ija u ovaj sektorB

Stvaranje i primena savremeno$ modela upravljanja putevima* koji uklju"uje i stvaranje savremene baze podataka o putevima i dono6enje optimalni) investi&ioni) odluka sa aspekta mre!e i dru$i) izabrani) kriterijumaB Treba raditi na poveanju bezbednosti saobraaja* u velikim a$lomera&ijama i obolj6anja strukture putni"ki) automobila* autobusa = teretni) vozila* zbo$ smanjenja za$a'enja i 6tednje ener$ije u drumskom saobraaju. +snovni &ilj razvoja putno$ transporta je finaliza&ija $lavni) arterija koje se nalaze uz panevropski Koridor ;. +vaj koridor na svom osnovnom prav&u od Sal&bur$a do oluna povezuje osam* a uklju"ujui krake* jo6 6est dr!ava. +d ukupne du!ine saobraajni&e koja iznosi 2.17 kilometara* kroz Srbiju prolazi . kilometara. Trenutno je manje od / C putno$ prav&a kroz 7

Srbiju 91. kilometara:* pun autoput* oko 17/ kilometara koridora je u formi poluautoputa* dok deoni&a du$a 2// kilometra ima samo dve trake. =z$radnja i moderniza&ija Koridora ; je od veliko$ zna"aja za razvoj tr$ovine 9kroz iz$radnju veliki) tr!ni) &entara i skladi6ta du! autoputa* blizu vei) $radova:* turizma* komunika&ija* saobraaja i industrije. Srbiji. 8lavni prav&i autoputa koje treba razviti su: ma'arska $rani&a-4eo$rad* 5i6-bu$arska $rani&a* >u!ni >adran4eo$rad* 5i6$rani&a 3akedonije i zaobilazni&a oko 4eo$rada. Tako'e* treba razmotriti i sva "etiri $rani"na prelaza na Koridoru ;. P anirani !rojekti su: Dutoput #-% 4eo$rad- ,an"evo-?r6a&-rumunska $rani&a* koji predstavlja najkrau i $eo$rafski najpovoljniju vezu <apadne #vrope sa 4liskim =stokom. =z$radnja je po"ela 12%2. $odine iz prav&a 4eo$rada i <a$reba. <adr!av6i trasu i koridor ve postojee$ puta* ura'eno je pro6irenje i nado$radnja staro$ puta. Radovi su trajali do 122 .$odine. 5ajvei do puta je u formi moderno$ autoputa sa fizi"ki razdvojenim jednosmernim kolovozima. ( 122 . $odini ,8DS 9,rose"an 8odi6nji Dnevni Saobraaj: je na svim deoni&ama autoputa iznosio oko 1/ vozila@dan. Raspad SER> je doveo do znatno$ smanjenja obima saobraaja i $ubitka dotada6nje$ zna"aja ovo$ puta pojavom alternativni) prava&a. Dutoputem #-%/ Suboti&a - 4eo$rad - ,re6evo se uspostavlja funk&ionisanje saobraaja na prav&u Sever->u$ i uklju"ivanje u mre!u evropski) saobraajni&a. 3e'unarodni put #-%/ je svrstan u T#3 puteve 9Trans #uropean 3otorFaGs:* koji za jedan od &iljeva imaju povezivanje )ladni) i topli) mora #vrope. +vaj autoput zauzima istaknuto mesto u putnoj mre!i Srbije* jer prolazi kroz privredno razvijena podru"ja sa velikom $ustinom naseljenosti i povezuje doline reke Save* Dunava i 3orave. Kod 4eo$rada se ukr6taju koridori autoputeva #-%/ i #-% * a ne6to ju!nije* kod 5i6a* koridori autoputeva #-%/ i #-. . <a realiza&iju ovo$ projekta potrebno je obezbediti sredstva kroz kon&esije* strana ula$anja = kredite. =nvesti&iona vrednost na deoni&i Suboti&a-4eo$rad 91.7*. km: iznosi 11. mil. (SD* a na deoni&i 4eo$rad-,re6evo 91%. km: iznosi 7%. mil. (SD. ?eznim prava&em na putu #-. >u!ni >adran-4ar-,od$ori&a-,e-,ri6tina5i6 = 5i6-Dimitrov$rad se ostvaruje najkraa veza sa Dtlantskim okeanom* od Hisabona do 3ale Dzije u ukupnoj du!ini na teritoriji >u$oslavije od 22-*/ km. =z$radnjom ovo$ putno$ prav&a na6a zemlja se povezuje sa privredama zemalja kroz koje prolazi 9,ortu$alija* Ipanija* Eran&uska* =talija* 4u$arska* Turska kao = zemlje 3ale Dzije: i ostvaruje zna"ajne u6tede u ransportu roba i putnika. Kako se ovaj put nastavlja i delom preko >adransko$ mora od luke 4ar do 4arija* ostvaruje se zna"ajna dobit od pretovara roba. =nvesti&iona vrednost ula$anja na deoni&i 5i6-Jrna 8ora pro&enjena je na 1.212 mil. (SD* koju treba obezbediti putem kon&esija* strani) ula$anja i kredita. Dutoput na prav&u #-%71 4eo$rad-,o!e$a-,od$ori&a->u!ni >adran ( okviru postojee i planirane mre!e puteva* prema usvojenom ,rostornom planu Srbije* koridor autoputa 4eo$rad >u!ni >adran jedan je od najzna"ajniji)* jer spaja najzna"ajnije privredne i dru6tvene &entre u SR> 92..*.km:. Danas u okviru koridora funk&ioni6u: !elezni"ka pru$a 4eo$rad-4ar* kao deo evropski) pru$a #-%2 i ma$istralni put 4eo$rad-Ka"ak-(!i&e* kao deo sistema evropski) puteva sa oznakom #-%71 i #-. @7/. =nvesti&iona vrednost iz$radnje autoputa 4eo$rad->u!ni >adran pro&enjena je na 1.2/2 mil. (SD* koja treba da se obezbedi putem kon&esija* strani) ula$anja i kredita. %

Deoni&a transju$oslovensko$ puta od Dobanova&a do 4ubanj potoka 9+bilazni&a 4eo$rada: je zajedni"ka deoni&a dva evropska puta: #-%/* koji iz 3a'arske vodi ka 8r"koj i 4u$arskoj i puta #-% * koji iz =talije i Dustrije vodi ka Rumuniji. =z$radnja je zapo"eta jo6 122 . $odine* a vrednost radova ovako definisane = faze iznosila je oko 2% miliona (SL* dok je u$ovoreni rok zav6etka svi) radova bio kraj 122/. Radi operativnije$ $ra'enja* a i projektovanja = izvr6enja investitorski) poslova* deoni&a je prema spe&ifi"nostima pojedini) delova trase podeljena na 6est sektora: sektor 1: od po"etka trase do sela Sur"in 9%*. km:B sektor 2: od sela Sur"in do kanala ,e$ra& u sur"inskom Donjem polju 9-*2 km:B sektor 1: zona mosta na Savi 9-*1 km:B sektor -: od petlje sa Savskom ma$istralom do petlje sa =barskom ma$istralom 9%*% m:B sektor /: od =barske ma$istrale do prelaska preko po!areva"ke pru$e 9/*- km:B sektor 7: od ,o!areva"ke pru$e do kraja deoni&e 9%*- km:. 5aru"ila& posla je tada6nje Republi"ko S=< za puteve* koje je zbo$ velike investi&ione vrednosti projekta 92% miliona (SL je iznosila u$ovorena vrednost iz$radnje = faze +bilazni&e: moralo odre'eni iznos da obezbedi kroz zajam od #vropske investi&ione banke 9#=4:* sa rokom vraanja od / $odina. Einansijska konstruk&ija za iz$radnju obilazni&e je iz$ledala ovako: /1C taksa od $oriva* 11C #=4 zajam* 1 C putarina i dru$i izvori i .C bud!etski fondovi. Raspad SER> i uvo'enje sank&ija na6oj zemlji doveli su do prekida finansiranja projekta od strane #=4. Direk&ija za puteve Srbije je* u te6kim finansijskim okolnostima* napravila ,ro$ram nastavka radova na klju"nim objektima - nastavljeni su radovi na iz$radnji mosta preko reke Save* tunelu MHipakM* sana&iji klizi6ta MHipakM* tunelu MStra!evi&aM* kao i radovi na izme6tanju instala&ija 9,TT* elektro* $asovod:. 8rani"ni prelaz Nor$o6* u okviru panevropsko$ Koridora ;* je najzna"ajnije "vori6te saobraaja ju$oisto"ne i severozapadne #vrope* na autoputu #-%/ = obu)vata povr6inu od 1 *.7 )ektara. Stari $rani"ni prelaz Nor$o6 je i pored nekoliko interven&ija i dalje neadekvatan za realiza&iju i inspek&iju po$rani"no$ saobraaja. 5ovi prelaz e se sastojati iz 1 dela: $rani"no$ prelaza* od po . traka na ulazu i izlazu iz zemlje* "etiri trake za utni"ka vozila* dve za autobuse i isto toliko za kamione* robno-&arinsko$ terminala i pratei) sadr!aja. #DR finansira iz$radnju $rani"no$ prelaza pored Nor$o6a sa 2.2 miliona evra* dok ?lada Republike Srbije za realiza&iju ovo$ projekta treba da izdvoji oko 1/ miliona dinara. ,rojektant $rani"no$ prelaza je preduzee Jentroprojekt* a izvo'a" radova Konzor&ijum Nor$o6 #-%/* koji "ine dve ma'arske firme* dok poslove stru"no$ nadzora obavlja fran&uska firma 4J#+3. .

8rani"ni prelazi 4atrov&i i ,re6evo se isto nalaze na Koridoru ;. ,ro&enjena vrednost radova na $rani"nom prelazu 4atrov&i iznosi 1 miliona evra. Radove finansira #DR* koja je za prvu fazu projekta obezbedila - miliona evra. ( toku je analiza dokumenta&ije i pro&ena potrebni) sredstava za iz$radnju $rani"no$ prelaza ,re6evo. 5a6a zemlja bi trebalo da zajedno sa Rumunijom predlo!i uspostavljenje novo$ evropsko$ koridora: Krajova-OPerdapQ-5i6-,ri6tina,e-3ate6evo->u!ni >adran. To je zna"ajno i za 3akedoniju i 8r"ku i nji)ovu razmenu sa Rumunijom uz znato skraenje prevozno$ puta.

'rafi# ! Pre"o# robe i !utnika !o $ranama saobraaja u %&&'( $odini )!rika# u !ro*entima+%

Stojan 5ovakovi* Ekonomika saobraaja* #konomski fakultet* 4eo$rad* 2

%.* str. 1/.

ZAKLJUAK

,ovoljan saobraajno-$eo$rafski polo!aj Srbije preko koje prolaze zna"ajni robni tokovi ukazuje na potrebu za uvo'enjem moderni) transportni) te)nika. Time bi se u uslovima vee robne razmene omo$uilo smanjenje 6tetni) posledi&a intenzivno$ drumsko$ transporta uz istovremeno podizanje kvaliteta pru!ene prevozne uslu$e. ,oten&ijali za implementa&iju i razvoj intermodalni) te)nika prevoza robe su zna"ajni* pre sve$a kada su u pitanju robni tokovi koji se poklapaju sa prav&ima pru!anja panevropski) transportni) koridora ?== i ;. 3e'utim i pored prvi) koraka koji su napravljeni u &ilju za!ivljavanja ovakvo$ oblika prevoza u Srbiji* dosada6nji rezultati su jo6 uvek veoma skromni i vezani su pre sve$a za tranzitni saobraaj. Sve vei broj za)teva kada je u pitanju uvoz i izvoz robe* ukazuju na neop)odnost zna"ajnije$ ula$anja u osposobljavanje saobra&aja u Srbiji za pri)vat ovakvi) prevozni) te)nika* kao i iz$radnju neop)odne infrastrukture.

LITERATURA

11

 #ri Dejan* ,"od u menadment* #konomski fakultet* Ki$oja* 4eo$rad* 2 5eboj6a Kolari* Menadment u saobraaju* 4eo$rad * 2 7.* str. 1%.

.* str. 2..

Radmanova& 3* O!ra"danost u"o-enja no"i. te.no o$ija u e e#ni/kurobnu stani*u 0o"i Sad* 2 -.* str. 77. Stojan 5ovakovi* Ekonomika saobraaja* #konomski fakultet* 4eo$rad* 2 ?eselin. Kolari* =. 5emarnik* 3arketin$ u saobraaju. 4eo$rad* 2 %.* str. -/* /

2.* str 1%. -.* str. 11.

?ladana 4o!i&a* Ekonomija saobraaja* #konomski fakultet 4eo$rad* 2

12