УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА

ПРЕДМЕТ: Теорија саобраћајног тока

СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: ЕМПИРИЈСКИ МОДЕЛИ МЕЂУЗАВИСНОСТИ ОСНОВНИХ
ПАРАМЕТАРА САОБРАЋАЈНОГ ТОКА

Професор: Студенти:
др Милош Арсић, дипл. Инж. Јелена Илић СА 467/19
Мирослав Милошевић СА 489/19
Никола Момчиловић СА 459/19
Никола Голoб ИА 226/19

Нови Сад, Новембар, 2020.

1
Садржај
1. УВОД ...................................................................................................................................... 3
2. ЕМПИРИЈСКИ МОДЕЛИ МЕЂУЗАВИСНОСТИ ОСНОВНИХ ПАРАМЕТАРА
САОБРАЋАЈНОГ ТОКА ...................................................................................................... 4
2.1. Емпиријски модели зависности средње просторне брзине саобраћајног тока од
густине саобраћајног
тока ......................................................................................................................... 4
2.1.1. Линеарни модел брзина-густина ...................................................................................... 4
2.1.2. Логаритамски модел брзина-густина ................................................................................
5
2.1.3. Експоненцијални модел брзина-густина ..........................................................................
6
2.1.4. Модел звонасте криве за релацију брзина-густина .........................................................
7
2.1.5. Вишережимски модели брзина-густина ...........................................................................
7
2.1.6. Феномен хистерезе у саобраћајном току ........................................................................
11
3. ЕМПИРИЈСКИ МОДЕЛИ ЗАВИСНОСТИ ПРОТОКА ВОЗИЛА ОД ГУСТИНЕ
САОБРАЋАЈНОГ ТОКА ...........................................................................................................
12
3.1. Параболични модел проток-густина ..................................................................................
12
3.1.1. Модел проток-густина заснован на логаритамској зависности брзине од
густине .............................................................................................................................................
.......... 14 3.1.2. Модел проток-густина заснован на експоненцијалној зависности брзине од
густине .........................................................................................................................................
15
3.1.3. Дворежимски модел проток-густина ..............................................................................
16
3.1.4. Модел проток-густина на путу на коме постоји уско грло .......................................... 17
3.1.5. Хипотетички петорежимски модел проток-густина ......................................................
18
4. ЕМПИРИЈСКИ МОДЕЛИ ЗАВИСНОСТИ СРЕДЊЕ ПРОСТОРНЕ БРЗИНЕ ОД
ПРОТОКА ВОЗИЛА .................................................................................................................. 20

2
4.1. Параболични модел брзина-проток ...................................................................................
20
4.2. Дворежимски модел брзина-проток ...................................................................................
22
4.2.1. Хипотетички петорежимски модел брзина-проток .......................................................
23
4.2.2. Релације брзина-проток које се користе у инжењерској пракси ...................................
24
5. ЗАКЉУЧАК ....................................................................................................................
25
6. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................... 26
7. ПОПИС СЛИКА И ТАБЕЛА .........................................................................................
27
1. УВОД
У овом семинарском раду биће обрађивана тема „Емпиријски модели у описивању
саобраћајних токова у практично идеалним и реалним условима“.
Теорија саобраћајног тока је наука која проучава законитости кретања моторних возила у
саобраћајном току. Кретања возила зависе од бројних фактора због чега и описивање
законитости представља врло сложен процес. Најзначајнији фактори који утичу на начин
кретања возила у саобраћајном току су:
Величина саобраћајног тока, карактеристике тока, возно-динамичке карактеристике
возила, психофизичке особине и мотивисаност возача, карактеристике система за
управљање и контролу саобраћаја те услови околине (видљивост, стање плочника, клима и
др.).

Истовремено деловање више наведених фактора утиче на сложеност описивања

законитости кретања возила у саобраћајном току, а додатно је потенцирано и чињеницом
да су основни утицацјни фактори променљиви у простору и времену.

Због наведених разлога, решења за описивање кретања возила у саобраћајном току нађена
су у моделирању. При томе су се током времена, због различитог начина описивања,
развили модели за две основне поделе врсте тока:
1. Непрекинути ток - ток код којег не постоје спољашњи утицаји који могу
проузрочити прекиде тока, прекиди тока су искључиво условљени интеракцијом
возила (као нпр. на аутопуту, дуже деонице двосмерних путева између
раскрсница...)
2. Прекинути ток – ток код којег долази до повремених заустављања тока услед
начина контроле саобраћаја (семафорски уређаји на раскрсницама са семафорима,
стоп знак на несемафоризованим раскрсницама и сл.)

3
С обзиром на различите услове одвијања тока на појединим елементима саобраћајне
мреже, данас се торија саобраћајног тока бави описивањем одвијања саобраћаја на
отвореним деоницама аутопута, затим на потезима силазно-улазних рампи на
аутопутевима, потезима ванградских и градских двосмерних путева, раскрсницама са и без
семафора.
У ПРВОЈ ТАЧКИ СЕМИНАРСКОГ РАДА ГОВОРИ СЕ о уводном делу семинарског
рада.
У ДРУГОЈ ТАЧКИ СЕМИНАРСКОГ РАДА ГОВОРИ СЕ о емпиријским моделима
међузависности.
У ТРЕЋОЈ ТАЧКИ СЕМИНАРСКОГ РАДА ГОВОРИ СЕ о емпиријским моделима
зависности протока возила од густине.
У ЧЕТВРТОЈ ТАЧКИ СЕМИНАРСКОГ РАДА ГОВОРИ СЕ о емпиријским моделима
зависности средње просторне брзине.
У ПЕТОЈ ТАЧКИ СЕМИНАРСКОГ РАДА ГОВОРИ СЕ о закључку семинарског рада.
ЦИЉ СЕМИНАРСКОГ РАДА је објашњење и дефинисање емпиријских модела у
описивању саобраћајних токова.

2. ЕМПИРИЈСКИ МОДЕЛИ МЕЂУЗАВИСНОСТИ ОСНОВНИХ ПАРАМЕТАРА

САОБРАЋАЈНОГ ТОКА
Пошто су теоријске релације између основних параметара саобраћајног тока засноване на
идеалном саобраћајном току и идеалним путним и амбијенталним условима, који у пракси
не постоје, такве релације немају употребну вредност за описивање услова кретања возила
у реалним саобраћајним токовима нити за решавање практичних инжењерских задатака. 1
Да би се превазишли ови недостаци, тј. да би се нашао начин за примену теоријских
релација на реалне путне и амбијенталне услове, у свету су вршена емпиријска
истраживања. Она су се првенствено бавила зависношћу брзине возила у току од густине
тока и зависношћу брзине возила у току од протока возила у реалним условима.
Емпиријска истраживања су углавном заснована на идеалним или приближно идеалним
условима пута и амбијента и на једносмерном саобраћајном току путничких аутомобила
(приближно идеалан ток). Овакви услови су слични тзв. идеалним условима, те
истовремено служе за проверу теоријских релација између основних параметара
саобраћајног тока.[1]

2.1. Емпиријски модели зависности средње просторне брзине саобраћајног тока од

густине саобраћајног тока

1
[1] FIMEK, Novi Sad, 2020. “Теорија саобраћајног тока”, Novi Sad.

4
Постоје две врсте емпиријских модела зависности средње просторне брзине саобраћајног
тока од густине саобраћајног тока:
- Једнорежимски модели – то су модели код којих иста релација брзинагустина важи
за све вредности независне променљиве, тј. Густине саобраћајног тока;
- Вишережимски модели - то су сложени модели, који се састоје од више
једноставних модела, где се зависност брзине од густине описује путем више
релација, од којих свака важи за одређену област вредности независне променљиве,
тј. густине саобраћајног тока.

2.1.1. Линеарни модел брзина-густина

Vsl∙ g
Полазећи од општег облика линеарне зависности брзине од густине, 𝑉𝑠 =
gmax
Гриншилдс је на основу емпиријских мерења дошао до следеће релације: Vs  740,612g.
На слици 1 приказан је Гриншилдсов линеарни модел брзина-густина.

Слика 1. Гриншилдсов линеарни модел брзина-густина [1]

𝑉𝑠 – средња просторна брзина саобраћајног тока,

𝑉𝑠𝑙 – брзина слободног тока,
𝑔 –густина тока,
𝑔𝑚𝑎𝑥 – теоријски максимална густина тока при којој престаје кретање.
Линеарним моделом је постигнуто задовољавајуће слагање са емпиријским подацима за
токове мале и средње густине. Степен сагласности измерених података са линеарним
моделом је у корелацији са степеном подударности услова у реалном току са условима у
5
идеалном току. Што је реални ток ближи идеалном току, то је слагање линеарног модела
са емпиријским подацима боље. [1]
2.1.2. Логаритамски модел брзина-густина
Полазећи од општег облика логаритамске зависности брзине од густине,
gmax
𝑉𝑠 = 𝑉𝑍𝑇 ∙ , Гринберг је на основу емпиријских мерења у тунелу Линколн у
g
Њујорку дошао до следеће релације:
Vs = 27,7 ∙ ln ¿) ........................................................................................................................(1)
𝑉𝑍𝑇 = 27,7 km/h,
𝑔𝑚𝑎𝑥 = 141 voz/dan.

На слици 2 приказано је Гринбергов логаритамски модел брзина-густина.

Слика 2. Гринбергов логаритамски модел брзина-густина [1]

Овај модел се добро слаже са измереним вредностима за ток велике густине. Међутим, за
ток мале густине, овај модел не даје задовољавајуће резултате. То је последица
логаритамског облика криве зависности, те се за мале густине, блиске нули, добијају
огромне вредности брзина (тј. када густина тежи нули, брзина тежи бесконачно великој
вредности), што нема практичног смисла. [1]

2.1.3. Експоненцијални модел брзина-густина

Андервуд је формулисао модел брзина-густина следећег облика:

6
 g
Vs = Vsl ∙ e – ( ) .........................................................................................................................
zr
(3)

На слици 3 приказан је Андервудов експоненцијални модел брзина-густина.

Слика 3. Андервудов експоненцијални модел брзина-густина [1]

Мана овог модела је то што брзина никада није једнака нули, ма колико велика густина
саобраћајног тока била, што нема практичног смисла. [1]

2.1.4. Модел звонасте криве за релацију брзина-густина

Дрејк са сарадницима је предложио звонасту криву као општи облик модела за релацију
брзина-густина. Овај модел гласи:
1 g 2
Vs = Vsl∙e - ( ) .......................................................................................................................
2 gsr
(4)
На слици 4 приказан је Дрејков модел звонасте криве за релацију брзина-густина.

7
 Слика 4. Дрејков модел звонасте криве за релацију брзина-густина [1]
2.1.5. Вишережимски модели брзина-густина
С обзиром да неки једнорежимски модели брзина-густина имају недостатке који се
испољавају при малим густинама саобраћајног тока (на пример, Гринбергов модел), а
други при великим густинама саобраћајног тока (на пример, Андервудов модел),
истраживачи су дошли на идеју да комбинују различите моделе како би се релација
брзина-густина што тачније описала. Такви комбиновани модели, који се састоје од више
једноставних модела, називају се вишережимским моделима. [1]
Едијев дворежимски модел брзина-густина
Едијев дворежимски модел брзина-густина заправо представља комбинацију
Гринберговог модела за домен великих густина и Андервудовог модела за домен малих
густина. [1]
На слици 5 приказан је Едијев дворежимски модел брзина-густина.

8
 Слика 5. Едијев дворежимски модел брзина-густина [1]
Андервудов дворежимски модел брзина-густина
Андервуд је кориговао свој једнорежимски модел брзина-густина у домену великих
густина тако да при највећој могућој густини тока брзина саобраћајног тока има вредност
нула. [1]
На слици 6 приказан је Андервудов дворежимски модел брзина-густина.

Слика 6. Андервудов дворежимски модел брзина-густина [1]

Диков дворежимски модел брзина-густина
Приликом креирања модела брзина-густина, Дик је кренуо од услова кретања возила на
градским саобраћајницама. Он је претпоставио да је брзина слободног тока ограничена
постојећим ограничењем брзине. У домену већих густина користио је Гриншилдсов или
Гринбергов модел. [1]
На слици 7 приказан је Диков дворежимски модел са Гриншилдсовим моделом (горе) и
Гринберговим моделом (доле).

9
 Слика 7. Диков дворежимски модел са Гриншилдсовим моделом (горе) и
Гринберговим моделом (доле) [1]
Хипотетички петорежимски модел брзина-густина
Путем хипотетичког петорежимског модела се дефинишу међузависности основних
параметара саобраћајног тока у реалним, али приближно идеалним путним и саобраћајним
условима са циљем пружања основе за што поузданију интерпретацију међузависности
основних параметара саобраћајног тока у реалним условима, ради дефинисања алата за
практичне саобраћајне прорачуне, и са циљем истицања стања саобраћајног тока
(слободан, нормалан, засићен, форсиран) које се користи у решавању практичних
задатака. [1]
На слици 8 приказан је хипотетички петорежимски модел брзина-густина.

10
 Слика 8. Хипотетички петорежимски модел брзина-густина [1]
У идеалним путним (1 саобраћајна трака, права, равна, довољно широка, без бочних
сметњи) и саобраћајним условима (ток путничких аутомобила), оквирне вредности
основних параметара саобраћајног тока за поједине режиме су дате у табели 1.
У табели 1 приказан је оријентационе вредности граничних густина саобраћајног тока.
Табела 1. Оријентационе вредности граничних густина саобраћајног тока [1]

Наведене граничне вредности густине саобраћајног тока нису једнаке у свим путним,
амбијенталним и саобраћајним условима. Највеће расипање брзине саобраћајног тока
остварује се у условима слободног тока, а како густина саобраћајног тока расте, тако
расипање брзина саобраћајног тока постаје мање. [1]

2.1.6. Феномен хистерезе у саобраћајном току

11
Феномен хистерезе у саобраћајном току односи се на појаву да се иста брзина
саобраћајног тока остварује при различитим густинама саобраћајног тока у фази пре и
после уског грла.
Ову појаву су забележили Трајтерер и Мајерс, који су из хеликоптера снимали саобраћај
на једној улици у граду Охају (САД). Возила су била принуђена да на једном месту успоре
(тј. локација уског грла). Анализирајући њихове путање, истраживачи су дошли до
закључка да се фаза успорења (испред уског грла) и фаза убрзања (иза уског грла),
разликују по томе што просечна одстојања између возила (па тиме и густине саобраћајног
тока) нису једнака код истих тренутних брзина. Имајући у виду карактеристичан облик
криве која описује релацију брзина-густина, ова појава је названа феноменом хистерезе у
саобраћајном току. [1]
На слици 9 приказан је феномен хистерезе у саобраћају.

Слика 9. Феномен хистерезе у саобраћају [1]

На слици 10 приказано је пример уског грла на путу.

Слика 10. Пример уског грла на путу [1]

12
 3. ЕМПИРИЈСКИ МОДЕЛИ ЗАВИСНОСТИ ПРОТОКА ВОЗИЛА ОД ГУСТИНЕ
САОБРАЋАЈНОГ ТОКА
Криву која описује релацију између протока возила и густине саобраћајног тока одликују
следеће карактеристике:
- Ако нема густине, нема ни протока, што значи да крива проток-густина пролази
кроз координатни почетак.
- Ако на саобраћајници има велики број возила на јединицу дужине, тј. ако постоји
велика густина саобраћајног тока, онда нема протока. То је случај када прво возило
у току стане, а остала возила иза њега не могу да прођу.
- Између екстремних вредности густина (𝑔 = 𝑔𝑚𝑖𝑛 = 0 и 𝑔 = 𝑔𝑚𝑎𝑥) налази се домен
густине при којој постоји проток, а у том домену мора бити бар једна вредност
густине у којој се остварује максимални проток.
- Крива проток-густина у реалним путним и саобраћајним условима не мора бити
континуална у целом подручју између екстремних вредности густина. 2
На слици 11 приказан је пример емпиријски добијене криве проток-густина.

Слика 11. Пример емпиријски добијене криве проток-густина

3.1. Параболични модел проток-густина
Параболични модел ток-густина заснован је на Гриншилдсовом линеарном моделу
брзина-густина. На основу основног аналитичког обрасца, 𝑞 = 𝑉𝑠 ∙ 𝑔, и поменутног
линеарног модела, добија се следећа релација: [2]

2
file:///TEORIJASAOBRAJNOGTOKA-PREDAVANJE--.pdf

13
 g g
q = Vs∙ g = (Vsl - Vsl) ∙ g → q = Vslg (1- ) ..................................................................
gmax gmax
(5)
Вредности густине засићеног тока, при којој се остварује максимални проток, може се
добити рачунањем првог извога горње једначине по 𝑔 и изједначавањем добијеног израза
са нулом: [2]
1
gzr = gmax .................................................................................................................................
2
(6)
Вредности средње просторне брзине засићеног тока, при којој се остварује максимални
q
проток, може се добити заменом једначине 𝑔 = у горњу једначину и рачунањем првог
Vs
извога тако добијене једначине по 𝑉𝑠, a затим изједначавањем добијеног израза са нулом:
1
Vzr = Vsl ....................................................................................................................................
2
(7)
На основу добијених вредности густине и брзине засићеног тока може се написати израз
за максимални проток [2]
1 1 1
qmax = Vs∙g = Vsl∙ gmax = Vslgmax ..................................................................................
2 2 4
(8)

На слици 12 приказан је параболични модел проток-густина.

14
 Слика 12. Параболични модел проток-густина [2]

3.1.1. Модел проток-густина заснован на логаритамској зависности брзине од густине

Ако се у основном аналитичком обрасцу 𝑞 = 𝑉𝑠 ∙ 𝑔 брзина замени Гринберговим
логаритамским моделом зависности средње просторне брзине од густине саобраћаја (𝑉𝑠 =
gmax
𝑉𝑍𝑇 ∙ ( ), добија се следећи, тзв. логаритамски модел проток-густина: [2]
g
gmax
q = g∙Vzt In ( ) .......................................................................................................................
g
(9)

15
Мерењима у тунелу Линколн у Њујорку утврђено је да средња просторна брзина
саобраћајног тока износи 27,7 km/h, а максимална густина саобраћајног тока 141 voz/km.
На основу тога следи да је максимални проток једнак 1437 voz/h и да се остварује при
густини саобраћајног тока од 52 voz/km. [2]
На слици 13 приказан је модел проток-густина заснован на логаритамској зависности
брзине од густине.

Слика 13. Модел проток-густина заснован на логаритамској зависности [2]

брзине од густине
3.1.2. Модел проток-густина заснован на експоненцијалној зависности брзине од густине
Ако се у основном аналитичком обрасцу 𝑞 = 𝑉𝑠 ∙ 𝑔 брзина замени Андервудовим
експоненцијалним моделом зависности средње просторне брзине од густине саобраћаја
g
(𝑉𝑠 = 𝑉𝑠𝑙 ∙ е – ( ), добија се следећи, тзв. експоненцијални модел проток-густина: [2]
gzt

16
 g
q = g∙ Vsle - ( ) .......................................................................................................................
gzr
(10)
3.1.3. Дворежимски модел проток-густина
Дворежимски модел проток-густина представља тзв. испрекидани модел проток-густина,
који се заснива на тврдњи истраживача Едија да се саобраћајни ток различито понаша при
великим и малим густинама. Ова тврдња је позната из релација брзина-густина. Према
овом становишту, постоје две криве проток-густина, које указују на то да се саобраћајни
ток различито понаша у условима када је саобраћајни захтев мањи од капацитета и у
условима када је саобраћајни захтев већи од капацитета. [2]
На слици 14 приказан је испрекидани дворежимски модел проток-густина.

Слика 14. Испрекидани дворежимски модел проток-густина [2]

17
3.1.4. Модел проток-густина на путу на коме постоји уско грло
Уско грло на путу представља део (одсек) пута са релативно неповољнијим техничко-
експлоатационим карактеристикама (сужење, успон, кривина, стање коловоза) у односу на
остале делове пута (испред и иза уског грла), које утичу на погоршање основних
параметара саобраћајног тока, пре свега на смањење брзине и максималног протока, у
односу на параметре које омогућавају остали делови пута на којима не постоји уско грло.
[2]
Уска грла могу бити проузрокована и регулативним мерама, на пример, ограничењем
брзине на вредности које су мање од брзине засићеног тока при којој се остварује
максимални проток.
На слици 15 приказано је уско грло на путу са одговарајућим стањима саобраћајног тока.

Слика 15. Уско грло на путу са одговарајућим стањима саобраћајног тока [2]
На слици 16 приказано је Модел проток-густина на путу на коме постоји уско грло.

18
 Слика 16. Модел проток-густина на путу на коме постоји уско грло [2]
3.1.5. Хипотетички петорежимски модел проток-густина
Хипотетички петорежимски модел проток-густина се заснива на хипотетичком
петорежимском моделу брзина-густина. [2]
На слици 17 приказано је хипотетички петорежимски модел проток-густина.

19
 Слика 17. Хипотетички петорежимски модел проток-густина [2]
У табели 2 приказане је оријентационе вредности граничних густина саобраћајног тока.
Табела 2. Оријентационе вредности граничних густина саобраћајног тока [2]

20
 4. ЕМПИРИЈСКИ МОДЕЛИ ЗАВИСНОСТИ СРЕДЊЕ ПРОСТОРНЕ БРЗИНЕ
ОД ПРОТОКА ВОЗИЛА
На основу релација брзина-густина може се одредити модел за релацију брзина-проток.
На основу претходно изложених међузависности основних параметара саобраћајног тока,
познато је да ће крива која описује релацију брзина-проток имати три унапред познате
тачке:
- Тачка у координатном почетку – када је проток једнак нули, у случају када густина
тежи максималној густини, брзина је такође једнака нули, јер нема услова за
кретање возила;
- Тачка 0, у овој тачки је проток једнак нули, у случају када густина тежи нули.
Пошто тада владају услови слободног тока, јер се на путу налази врло мали број
возила, средња просторна брзина тежи максималној, тј. слободној брзини.
- Тачка , - максималан проток се остварује при брзини засићеног тока. [2]
Све остале тачке криве брзина-проток зависе од облика криве брзина-густина.

4.1. Параболични модел брзина-проток

Параболични модел брзина-проток се заснива на Гриншилдсовој линеарној зависности
брзине и густине. [2]
На слици 18 приказано је параболични модел брзина-проток.

Слика 18. Параболични модел брзина-проток [2]

Модел брзина-проток заснован на логаритамској зависности брзине од густине

21
Овај модел се добија када се у основни аналитички образац 𝑞 = 𝑉𝑠∙ 𝑔 уврсти Гринбергов
логаритамским модел зависности средње просторне брзине од густине саобраћаја (𝑉𝑠 =
gmax
𝑉𝑍𝑇 ∙ ln ( )) [2]
g
На слици 19 приказано је Модел брзина-проток заснован на логаритамској зависности
брзине од густине.

Слика 19. Модел брзина-проток заснован на логаритамској зависности

брзине од густине [2]
Модел брзина-проток заснован на експоненцијалној зависности брзине од густине
Овај модел се добија када се у основни аналитички образац 𝑞 = 𝑉𝑠 ∙ 𝑔 уврсти Андервудов
логаритамским модел зависности средње просторне брзине од густине саобраћаја (𝑉𝑠 =
g
𝑉𝑠𝑙 ∙ 𝑒 – ( ) [2]
gzt
На слици 20 приказан је модел брзина-проток заснован на експоненцијалној зависности
брзине од густине.

22
 Слика 20. Модел брзина-проток заснован на експоненцијалној зависности брзине од
густине [2]
4.2. Дворежимски модел брзина-проток
Дворежимски модел брзина-проток је дефинисала Лабораторија за истраживања на
путевима из Енглеске. По овом моделу, брзина је константна при малим вредностима
протока, а затим линеарно опада након достизања граничне вредности протока. Конкретан
облик криве зависи од ширине коловоза. [2]
На слици 21 приказан је дворежимски модел брзина-проток.

23
 Слика 21. Дворежимски модел брзина-проток [2]
4.2.1. Хипотетички петорежимски модел брзина-проток
Овај модел се заснива на петорежимском моделу брзина-густина.
На слици 22 приказан је хипотетички петорежимски модел брзина-проток.

Слика 22. Хипотетички петорежимски модел брзина-проток [2]

24
4.2.2. Релације брзина-проток које се користе у инжењерској пракси
Због једноставности примене, у инжењерској пракси се најчешће користе линеарне
релације брзина-проток. Други разлог је то што је густину саобраћајног тока тешко
мерити. [2]
Емпиријски обрасци за линеарну зависност брзине од протока имају следећи општи
облик:
Vs = Vsl - K ∙q ............................................................................................................................
(11)
где су:
𝑉𝑠𝑙- брзина слободног тока [km/h];
𝑞 – проток возила [voz/h];
𝐾 – коефицијент који се одређује статистичким прилагођавањем података мерења брзине
и протока са моделом праве линије.
На сличан начин су утврђене и следеће релације:
На градским саобраћајницама где је брзина мања од 40 km/h:
q+ 430
Ако нема паркирања: Vs = 50 - (km/h)
2−(w−6)
q+ 430
Ако има паркирања: Vs = 50 - (km/h)
2w
q+370
На ванградским путевима где је брзина већа од 40 km/h: Vs = 65 - (km/h)
13(w−18)
где су:
𝑉𝑠 – средња просторна брзина [km/h];
𝑤 – ширина коловоза [ft]. [2]

25
 5. ЗАКЉУЧАК
У овом семинарском раду обрађивана је тема „Емпиријски модели у описивању
саобраћајних токова у практично идеалним и реалним условима“.
За велике системе, као што је транспортни систем, моделирање је метод који замењује
примену саобраћајних решења без претходне провере очекиваних ефеката. Модел који
добро опонаша систем може се користити да би се тестирале и квантификовале реакције
система на примену планерских или управљачких мера.
Употреба одређеног модела зависиће од расположиве улазне базе података, сврхе
испитивања саобраћајне мреже као и познавање карактеристика мреже и понашање
путника.
Модели се користе и за прогнозу понашања система и омогућавају да се научна
достигнућа из области истраживања
Транспортни модел града је свеобухватни информациони систем који садржи скуп
референтних података, индикатора и параметара саобраћајног система и коришћења
земљишта, који заједно са одговарајућим софтверским пакетом формирају скуп
саобраћајних подмодела којима је могуће симулирати, тестирати и формирају скуп
саобраћајних подмодела којима је могуће симулирати, тестирати и вредновати различите
стратегије и/или сценарија управљања саобраћајном потражњом.
Постоје две врсте емпиријских модела зависности средње просторне брзине саобраћајног
тока од густине саобраћајног тока:
- Једнорежимски модели – то су модели код којих иста релација брзинагустина важи
за све вредности независне променљиве, тј. Густине саобраћајног тока;
- Вишережимски модели - то су сложени модели, који се састоје од више
једноставних модела, где се зависност брзине од густине описује путем више релација, од
којих свака важи за одређену област вредности независне променљиве, тј. густине
саобраћајног тока.

26
 6. ЛИТЕРАТУРА
[1] FIMEK, Novi Sad, 2020. “Теорија саобраћајног тока”, Novi Sad.
[2] file:///TEORIJASAOBRAJNOGTOKA-PREDAVANJE--.pdf (10.11.2020. 17:22)

27
 7. ПОПИС СЛИКА И ТАБЕЛА
Слика 1. Гриншилдсов линеарни модел брзина-густина ..........................................................
5
Слика 2. Гринбергов логаритамски модел брзина-густина ....................................................
6
Слика 3. Андервудов експоненцијални модел брзина-густина ................................................
6
Слика 4. Дрејков модел звонасте криве за релацију брзина-густина .....................................
7
Слика 5. Едијев дворежимски модел брзина-густина .............................................................
8
Слика 6. Андервудов дворежимски модел брзина-густина .....................................................
8
Слика 7. Диков дворежимски модел са Гриншилдсовим моделом (горе) и
Гринберговим моделом (доле) ......................................................................................................
9
Слика 8. Хипотетички петорежимски модел брзина-густина ............................................
10
Табела 1. Оријентационе вредности граничних густина саобраћајног тока .....................
10
Слика 9. Феномен хистерезе у саобраћају ..............................................................................
11
Слика 10. Пример уског грла на путу ......................................................................................
11
Слика 11. Пример емпиријски добијене криве проток-густина ...........................................
12
Слика 12. Параболични модел проток-густина .....................................................................
14
Слика 13. Модел проток-густина заснован на логаритамској зависности
брзине од густине .......................................................................................................................
15

28
Слика 14. Испрекидани дворежимски модел проток-густина ............................................ 16
Слика 15. Уско грло на путу са одговарајућим стањима саобраћајног тока ....................
17
Слика 16. Модел проток-густина на путу на коме постоји уско грло ................................
18
Слика 17. Хипотетички петорежимски модел проток-густина ........................................
19
Табела 2. Оријентационе вредности граничних густина саобраћајног тока .................... 19
Слика 18. Параболични модел брзина-проток .......................................................................
20
Слика 19. Модел брзина-проток заснован на логаритамској зависности
брзине од густине .......................................................................................................................
21
Слика 20. Модел брзина-проток заснован на експоненцијалној зависности брзине од
густине ........................................................................................................................................ 20
Слика 21. Дворежимски модел брзина-проток ......................................................................
21
Слика 22. Хипотетички петорежимски модел брзина-проток ...........................................
23

29