VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

U ZRENjANINU

Miloš Stanisavljević

KONTROLA VRATILA PUTNIČKOG VOZILA

JUGO 55

Završni rad

Zrenjanin, 2021. godina

 VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
U ZRENjANINU

KONTROLA VRATILA PUTNIČKOG VOZILA

JUGO 55

Završni rad

Miloš Stanisavljević Мentor

Br. indeksa Mi 31/18 Mr Spasoje Erić

Zrenjanin, 2021. godina

 SADRŽAJ

Rezime.................................................................................................... 1
Uvod....................................................................................................... 2
1. Pogonsko vratilo..................................................................................... 4
1.1. Automobilsko pogonsko vratilo............................................... 4
1.2. Karakteristike forme vratila..................................................... 5
1.3. Materijal vratila........................................................................ 8
2. Tolerancije i naleganja.......................................................................... 10
2.1. Tolerancije dužinskih mera.................................................... 10
2.2. Označavanje tolerancija......................................................... 11
2.3. Tolerancija hrapavosti površina............................................. 13
2.4. Vrste i sistemi aleganja.......................................................... 15
3. Merenje i kontrola................................................................................ 17
3.1. Statistička obrada i prikazivanje podataka.............................19
3.2. Greške pri merenju i uzroci pojave grešaka.......................... 24
3.3. Kontrolne liste i kontrolne karte............................................ 26
3.4. Kontrolnici – tolerancijska merila za osovine....................... 26
4. Komparator........................................................................................ 28
4.1. Oblast primene i podela........................................................ 28
4.2. Konstrukcija i način upotrebe............................................... 30
4.3. Baždarenje i kalibracija........................................................ 32
5. Rezultati merenja.............................................................................. 34
5.1. Kontrola spoljašnjeg prečnika............................................. 34
5.2. Kontrola kružnosti............................................................... 36
5.3. Kontrola ravnosti................................................................. 38
5.4. Kontrola paralelnosti........................................................... 41
5.5. Kontrola koncentričnosti i koaksijalnosti............................ 42
6. Zaključak.......................................................................................... 43
7. Literaturni izvori............................................................................... 44
8. Prilozi............................................................................................... 45
 Rezime
Iako je problematika mašinskih elemenata dosta dobro pokrivena opštom literaturom,
smatralo se da ipak treba napisati rad koji bi na jednom mestu prikazao pregled opšteg mašinskog
znanja sa kojima se najćešće susrećemo kod klasičnih cilindričnih proizvoda. Cilj je bio da se
prikaže geometrija vratila, podela prema funkciji, standardizacija i tolerancije, dobre i loše strane
svake vrste, materijali od kojih su napravljena, kao i osnovnim tehnikama upotrebe kontrolnih
instrumenata: komparatora i račve.

U radu je dat prikaz relativno novih definicija tolerancija oblika i položaja delova kružnog
oblika (kružnost, cilindričnost i koaksijalnost). Takođe je dat prikaz instrumenta za merenje
kružnosti tzv. uređaja za merenje odstupanja i izvršeno upoređivanje nove “poluosovine” sa
korišćenom tj. odstupanje istrošenosti vratila od zadatih polaznih veličina.

Tokom rada je uložen značajan napor kako bi se obimna i složena problematika sažela u
nekoliko poglavlja, koje je moguće obrazložiti u kratkoj usmenoj prezentaciji.

Na kraju želim da se zahvalim profesorima Mašinskih elemenata, Konstrukciji vozila i

Tehnika merenja na prenešenom znanju, eventualno uočenim greškama i dobronamernim
primedbama, sve u cilju poboljšanja kvaliteta ovog rada.

1
 Uvod
Prema stručnjacima koji se bave tehnologijom mašinogradnje, odnosno mašinskom
obradom generalno, znatno češće se srećemo sa delovima kružnih oblika u odnosu na ravne.
Geometrija delova kružnih oblika konroliše se pomoću tolerancija oblika i položaja
definisanih međunarodnim standardima ISO, odnosno domaćim JUS/SRPS. Kružnost i
cilindričnost definisane su kao tolerancije oblika, a koncentričnost kao tolerancija položaja.
Nedostaci delova kružnog oblika postaju posebno važni ako oni rotiraju, a što je veoma čest slučaj
u praksi. Pri rotaciji navedenih delova, posebno u zavisnosti od broja obrtaja, javljaće se vibracije
i /ili buka.
Pored niza uređaja za milimetarska (0,001 m) i mikrometarska (0,000001 m) merenja,
uređaja za merenje cilindričnosti, u USA je razvijen uređaj za merenje kružnosti tzv. Roundness
Machine (RM), pa je i naziv na Engleskom jeziku.
Zbog nemogućnosti korišćenja navedenog uredjaja za merenje, upotrebom komparatora
(mernog instrumenta za merenje odstupanja) može se odrediti kružnost i cilindričnost kontrolom
i uporedjivanjem sa zadatim vrednostima.

Vratila su nosači obrtnih mašinskih delova kao što su: zupčanici, kaišnici, lančanici,
frikcioni točkovi, spojnice i dr. Najčešće omogućavaju obrtanje delova koji se nalaze na njima,
spajanje u funkcionalnu celinu i prenošenje konstantnog opterećenja, a retko prenose dinamička
oscilatorna opterećenja. Za razliku od osovina, vratila pored uzdužnih i poprečnih sila, prenose i
snagu, odnosno obrtni moment, pa su izložena složenom naprezanju.
Osnovna podela vratila je izvršena prema položaju uzdužne ose: prava i kolenasta vratila.
Prava vratila mogu biti puna (punog poprečnog preseka) i sa uzdužnim centričnim otvorom-šuplja
vratila. Praktično se mogu podeliti na: vratila prenosnika, pogonska vratila i specijalna vratila.

2
Ovaj rad će se baviti kontrolom automobilskih pogonskih vtarila iz dva dela (poluvratila).

Slika 1. Podela vratila1

1
http://mit.mas.bg.ac.rs/E_Biblioteka/OWP_2010/Elementi1/lekcije/lekcija3.1.html

3
 1. Pogonsko vratilo
Za prenos velikih obrtnih momenata imedju radnog agregata i pokretnih pogonskih sklopova
na koji se prenosi snaga, kao i zbog velike medjusobne udaljenosti, upotrebljavaju se kardanska i
pogonska vratila. Upotreba pogonskog vratila se javlja kod teretnih, putničkih, dvotočkaških,
šinskih, morskih vozila i sl. Kada je reč o automobilskim pogonskim vratilima, pogonsko vratilo sa
homokinetčkim zglobom formira Kardansko vratilo, gde homokinetički zglob obavlja funkcije
krstastog zgloba kardanskog vratila i prenosi snagu sa vratila dalje na vratilo koje je uzubljeno sa
točkom. Klasično automobilsko kardansko vratilo je prednjim krajem spojeno sa menjačem kao
radnim agregatom, a drugim krajem za diferencijal kao izvršnim agregatom na zadnjem delu
vozila (motor napred pokreće točkove na zadnoj osovini).

Slika 2. Kardanska vratila

1.1 Automobilsko pogonsko vratilo

Pri klasičnom pogonu automobila (motor napred-pogon na prednjim točkovima), obtni

moment se iz menjačkog prenosnika snage na točkove prenosi preko dva vratila (poluvratila-
„poluosovine“). Jednim krajem, „poluosovina“ je zglobom fiksirane u točku, dok drugi kraj „šeta“
u menjačkom prenosniku snage. Budući da točak, koji se oslanja na opruge, vertikalno osciluje u
toku vožnje (samim tim se menja razmak izmedju menjačkog prenosnika i točka) mora i
„poluosovina“ da prati te promene. Zbog toga se na spoljašnjim krajevima „poluosovina“ nalazi
po jedan kuglasti zglob koji može pratiti ta pomeranja (slika 3). Prenošenje obrtnog momenta se
može realizovati i jednim vratilom velike dužine, ali zbog vertikanih oscilovanja točka na
oprugama prilikom prelaska preko neravnina i zbog poprečnih sila usled skretanja, dolazi do

4
porasta amplitude oscilovanja, velikih vibracija, buke, pa čak i loma vratila. Pored uzdužnih i
poprečnih sila, vratilo prenosi i snagu, odnosno obrtni moment, pa je izloženo uvijanju i smicanju
tj. složenom naprezanju. Spoljašnji kraj „poluosovine“ je preko kuglastog zgloba spojeno
razdvojivom navojnom vezom, a trenja koja nastaju u menjačkom prenosniku smanjuju razni
ležajevi. Trenje koje se ne može smanjiti nastaje na samoj „poluosovini“ u dodiru sa manžetnom
tj. radijalnom gumenom zaptivkom menjačkog prenosnika.

Slika 3. „Poluosovina“ sa kuglastim zglobom2

Na slici broj 4 je prikazana „poluosovina“ u krajnjoj poziciji smaknutih osa vratila i homokinetičkog
kuglastog zgloba. U ovom položaju je vratilo najviše izvučeno iz menjačkog prenosnika i najveće
su sile koje deluju na vratilo (uvijanje, savijanje, izvijanje, smicanje, zatezanje i pritisak...). Na slici
3 i 4 se na suprotnom kraju od zgloba vidi ispolirani deo „poluosovine“ koji ima za zadatak da
obezbedi naleganje i smanji trenje u dodiru sa radijalnom zaptivkom.

Slika 4. Krajnji položaj „poluosovine“3

2
Fotogradisao Miloš Stanisavljević
3
Fotografisao Miloš Stanisavljević

5
1.2 Karakteristike forme vratila

Automobilsko pogonsko vratilo je glatko vratilo tj. poprečni presek vratila mora biti
konstantan duž vratila. Usled koncentracije opterećenja koja deluju na vratilo, ono mora
ispunjavati odredjene geometrijske zahteve. Zbog pravosti glatkog vratila, lako je uočiti i izmeriti
svako tolerancijsko odstupanje koje će manje ili više uticati na funkciju i klavitet sklopa. Kod ovog
vratila („poluosovine“) meriće se tolerancije oblika i položaja, tolerancije spoljašnjih dužinskih
mera i tolerancija kvaliteta površine. Ako govorimo o karakteristikama forme pravog vratila,
„poluosovina“ mora da poseduje odredjenu tačnost dimenzija. Kada tačnost svedemo na
spoljašnje dužinske mere, onda su bitne i sledeće tačnosti oblika i položaja: pravost, ravnost,
kružnost, cilindričnost, paralelnost, koncetričnost i koaksijalnost, nagib, hrapavost. Sve ove
karakteristike utiču na krajnju referentnu vrednost ukupnog bacanja „poluosovine“ (aksijalno i
radijalno bacanje).
Ukratko će biti pojašnjeni navedeni nazivi karakterističnih oblika sa prikazanim slikama
kontura ivica4 za svaki oblik, a u sledećem poglavlju će se objasniti obeležavanje tolerancija tih
oblika.

• Spoljašnje dužinske mere

Utvrdjivanje stvarne spoljašnje mere se u

ovom slučaju izvodi na više načina. Dužinu
„poluosovine“ dobijamo tako što postavimo
fiksna pomoćna uzvišenja na čeone površine Slika 5. Utvrdjivanje spoljašnje mere
i odredimo rastojanje izmedju njih, što je zapravo stvarna dužina „poluosovine“. Prečnik se lako
odredjuje, bez upotrebe pomoćnih merila, postavljanjem pipaka kljunastog merila na cilindrične
površine „poluosovine“.

4
Grafički dizajn – Miloš Stanisavljević

6
 • Kružnost ≠ Ovalnost

Kružnost predstavlja konturu pojedinačnih kružnih površina

cilindra na idealnom preseku upravnim na osu „poluosovine“.
Slika 6. Odstupanje od idealne kružnosti

• Cilindručnost
Cilindričnost predstavlja konstantnost kružnosti duž „poluosovine“, što bi
moglo da se definiše i kao ravnost cilindrične površine (biće detaljnije
objašnjeno). Zelenom bojom je prikazan idealna cilindričnost, dok su
šrafurom prikazana odstupanja (nagib, konveksnost i konkavnost)
stvarnog profila od idealnog.
Slika 7. Odstupanje od
idealne cilindričnosti

• Koncentričnost i koaksijalnost

a) b) c)
Slika 8. a)zajednisčka osa simetrije b)nesaosnosti c)osna deformacija vratila
Pojam koncentričnosti i koaksijalnosti se odnosi na osu poluosovine. Tačnije, govori da promena
prečnika „poluosovine“ mora zadržati istu osu koju je „poluosovina“ imala pre promene tj. da osa
uvek mora biti idealno prava i da se nalazi izmedju cilindričniih površina. Kao i u prethodnom
objašnjenju, ovo značenje bi moglo da se okarakteriše i kao saosnost ili pravost „poluosovine“.

• Paralelnost ≠ nagib

a) b)
Slika 9. a)paralelnost cilindričnih površina b)nagib cilindrične povešine

7
Paralelnost više površina ili simetralnih linija tj. posmatrana površina mora da se nalazi izmedju
dve paralelne ravni. U slučaju „poluosoviine“, gornja i donja ravan moraju biti paralelne, što je u
sprezi sa definicijom kružnosti i cilindričnosti.

Dok nagib površine pod zadatim uglom, ili neželjenim uglom, nalazi se izmedju dve idealno ravne
i paralelne ravni na definisanom rastojanju radi merenje i odredjivanja tog ugla, ili hrapavosti
površine.

Slika 10. Teorijski 3D prikaz nagiba povešine

• Hrapavost cilindrične površine

a) b)
Slika 11. a)vizuelno glatka površina b)efektivna površina
Na kraju se javljaju neravnine površine mašinskog dela koje se ne mogu izbeći, jer nastaju kao
posledice primene različitih postupaka mašinske obrade. Utiče na mikro povećanje prečnika
poprečnog preseka u odnosu na idealni prečnik, takodje utiče na trenje kliznih površina,
hermetičnost i estetski izgled proizvoda.

• Posle ispunjenja svih navedenih karakteristika, definiše se ukupno bacanje

„poluosovine“ preko aksijalnog i radijalnog bacanja izmedju idealno paralelnih ravni
na unapred odredjenom rastojanju, u odnosu na cilindričnu površinu.

8
1.3 Materijal vratila

Izbor materijala vratila se vrši na osnovu potrebne čvrstoće, izdržljivosti, tvrdoće, osetljivosti
na neravnomernu raspodelu opterećenja, obradivosti, troškove izrade i dr. Uzimajući sve ovo u
obzir, vratila se najčešće izrađuju od konstrukcionih čelika, čelika za poboljšanje i čelika za
cementaciju.
Konstrukcioni čelici (Č.0460, Č.0545, Č.0645 i Č.0745) se često koriste bez obzira na manju
izdržljivost, čvrstoću i tvrdoću u odnou na druge čelike, jer su jeftiniji i pogodniji za obradu. Veću
izdržljivost, čvrstoću i tvrdoću imaju ugljenični чelici i uglavnom su prisutne oznake legiranih
čelika: Č.3230, Č.4131, Č.4730, Č.4731, Č.4732, Č.4734. Kada je reč o čelicima za cementaciju
(Č.1121, Č.1221, Č.4320, Č.4321, Č.5421, Č.4720, Č.4721), odlikuju se velikom površinskom
tvrdoćom i upotrebljavaju se za izradu vratila kod kojih su pojedini delovi izloženi klizanju (npr.
oslonci kao klizna ležišta). Koriste se i za izradu vratila izjedna sa nekim drugim elementima (u
ovom slučaju je “poluosovina” izjedna sa homokinetičkim zglobom). Svaki broj iz prethodnih
oznaka čelika govori neku karakterističnu informaciju o toj leguri čelika, za šta je potreban veliki
broj tabela kako bi se očitala informacija koji taj broj obeležava. Dopunom i izmenom JUS
standarda, oznakom čelika je prikazana potpuna standardizacija čelika tj prikazani su standardu
koji regulišu potrebnu oznaku, podela u odgovarajuće grupe, sadržaj drugih legurajućih
elemenata. Jedna takva oznaka po SRPS standardu bi bila zapisana u sledećoj formi:

S355J2G3+Z25
Prava vratila se najčešće izrađuju postupcima obrade metala rezanjem na strugu, posle čega
sledi obrada brušenjem. Ranije su se primenjivali postupci hladnog izvlačenja, kada su
“poluosovine” prenosile manja opterećenja. Naročita pažnja se posvećuje obradi rukavaca, jer su
oni izloženi trenju i habanju, zbog toga se rukavci podvrgavaju termičkoj obradi, posle čega sledi
brušenje a često i poliranje.
Izbor legure čelika predstavlja vrlo složen, važan i odgovoran zadatal, On zavisi od toga da
je materijal prilagodjen uslovima rada, načinom izrade, cenom (troškovima obrade, nabavke,
transporta...). Odredjeno uputstvo za izbor čelika ne postoji, pa se u nedostatku sopstvenog
iskustva treba osloniti na već izvedene i proverene legure.

9
 2. Tolerancije i naleganja

Zbog nemogućnosti izrade mašinskih elemenata sa stvarnim merama potpuno jednakim

nazivnim merama, uvedena su dozvoljena odstupanja od nazivne mere, ili tolerancije. Apsolutno
tačan oblik i dimenzije mašinskog dela nije moguće dobiti zbog netačnosti mašina za obradu
metala, habanja reznog, steznog i mernog alata, nedovoljne pažnje radnika, pa se zbog toga
unapred propisuju dozvoljena odstupanja dužinskih mera, oblika, položaja i kvaliteta hrapavosti
obradjenih površina. Tolerancije se mogu primeniti kod vratila i rupe istih nazivnih mera.

2.1 Tolerancije dužinskih mera

U slučaju “poluosovine” bavićemo se spoljašnjim dužinskim merama tj. utvrdjivanjem stvarne

mere izvan cilindričnih i čeonih površina. Pored ove, postoje još dve grupe mera: unutrašnje i
neodredjene. Dužinske mere se dalje dele na tolerisane i slobodne.

Tolerisana mera je veličina čija tačnost izrade utiče na funkcionisanje mašinskog sklopa.
Njena dozvoljena odstupanja se unose direktno na kotu pre izrade svakog dela. Tolerisane mere
se koriste kod delova koji su predvidjeni da budu zamenjeni, kada treba da obezbede ispravno
funkcionisanje, željeno naleganje...

Slika 12. Numerićko prikazivanje tolerisane mere

Slobodna mera je veličina koja nema posebnog značaja na funkcionalnost mašinskog sklopa.
Na crtežu se upisuje samo nazivna mera, a u napomeni se navodi željena tačnost izrade. Ove
mere smanjuju troškove proizvodnje, ali i ne moraju biti u odredjenim granicama.

Slika 13. Prikaz slobodne mere na crtežu

10
 • Osnovne veličine tolerancija dužinskih mera:
− Nazivna mera je mera od koje se mere odstupanja i koja se unosi u tehničku
dokumentaciju. Može i ne mora biti stvarna mera, u zavisnosti da li je unutar
tolerancijskog polja,
− Nulta linija je zamišljena prava linija koja odredjuje nazivnu meru, Od nulte linije se mere
odstupanja, koja mogu biti pozitivna i negativna,
− Stvarna mera je mera koja se utvrdjuje merenjem. Kod ispravnog dela se nalazi izmedju
gornje i donje granične mere,
− Gornja granična mera je najveća dozvoljena mera ispravno izradjenog dela,
− Donja granična mera je najmanja dozvoljena mera ispravno izradjenog dela,
− Gornje odstupanje je računska razlika izmedju gornje granične mere i nazivne mere,
− Donje odstupanje je računska razlika izmedju nazivne mere i donje granične mere,
− Stvarno odstupanje je računska razlika izmedju nazivne mere i stvarne mere.

2.2 Označavanje tolerancija

Tolerancije se na tahničkoj dokumenraciju mogu prikazati slovnim i brojčanim oznakama

(slika 14). Prema ovom sistemu, položaj tolerancijskog polja se označava malim slovom (za
otvore se upisuju velika slova), a kvalitet tolerancijskog polja brojem iza slova tog polja.
Upisivanjem oznake za toleranciju iza nazivne mere se ukazuje se na tolerisanu meru.

Slika 14. Označavanje tolerancija

Na ovaj način crtež je rasterećen od velikog broja brojčanih vrednosti. Time se postiže veća
jasnoća crteža i smanjuje se verovatnoća pojave slučajne greške pri očitavanju brojčanih
vrednosti.

11
 Kvalitet tolerancije zavisi od području primene, postoji 18 kvaliteta tolerancije. Najmanja
odstupanja imaju kvaliteti od 1 do 7 i koriste se u preciznoj mehanici i izradi mernog alata.
Kvaliteti od 5 do 11 se koriste u opštem mašinstvu za proizvode za koje je potrebno više različitih
postupaka obrade.

Slika 15. Položaj tolerancijskih polja

Tolerancijska polja od a do h spadaju u grupu labavog naleganja, polja od h do m u grupu

neizvesnih naleganja, a od n do z u čvrsta naleganja. Detaljnije objašnjenje o naleganjima je
prikazano u poglavlju 2.4.
Kao što se pri izradi elemenata ne mogu postići idealne mere, tako se ne mogu postići ni
idealni oblici površina. Pa zbog toga nije dovoljno definisati samo tolerancijske mere, jer je
moguće da su za tačne veličine mera, oblici površina neodgovarajući. “Poluosovina” može na
svakom merenom mestu imati isti prečnik, pa da opet bude škart zbog neodgovarajućeg oblika
po dužini tj. zbog neodgovarajuće ose simetrije. Odstupanje od idealnog položaja i oblika se
označavati simbolima za svaku karakteristiku iz poglavlja 1.2 i prikazani su u tabeli 1.

Tabela 1. Simboli za tolerancije oblika i položaja

12
2.3 Tolerancija hrapavosti površine

Hrapavost površine se slobodno može izdvojiti kao zasebna nauka mašinskih elemenata, pre
svega što postoji 12 klasa hrapavosti površine (tabela 2). Svaka klasa manje ili više utiče na sve
karakteristične oblike koji su navedeni u poglavlju 1.2. Ako “poluosovina”, i svako vratilo
generalno, ispunjava sve zahteve oblika i položaja iz tehničke dokumentacije, može se desiti da
zbog netačne hrapavosti površine bude izdvojeno kao škart. Hrapavost površine je u opštem
smislu mikrogeometrijska nepravilnost površine, koja nastaje tokom obrade ili drugih uticaja.
Veličina hrapavosti se obično meri na srednjoj aritmetičkoj liniji odstupanja mikroprofila Ra, na
odredjenoj dužini l. Manji broj označava finiji kvalitet. može se reći da je hrapavost površine
karakterisana oblikom i veličinom neravnina.
Tabela 2. Klase hrapavosti

Kao što postoji mnogo klasa hrapavosti koje zavise od nekoliko faktora, a koje utiču na
opterećenja “poluosovine”, mikroodstupanja oblika, naleganja, proračun, itd, tako postoje i
posebni simboli koji se koriste za obeležavanje hrapavosti usled uticaja raznih faktora. Osnovna
oznaka obradjene površine mašinskog dela sastoji se od dva kraka pravih linija koji se crtaju pod
uglom od 60 u obliku kukice (slika 16).

13
 Slika 16. Osnovna oznaka označavanja
kvaliteta povrine

Razlika simbola za kvalitet obradjenih površina se definiše dodavanjem sitnih delova

osnovnoj oznaci, u daljem tekstu će biti navedene varijacije osnovne oznake za kvalitet površine.

• za površine koje su nastale odradom skidanja strugotine,

koristi se osnovna kukica zatvorena pravom linijom.
Slika 17. Dopuna
osnovne oznake br1

• za obradu materijala bez skidanja strugotine,

koristi se osnovna kukica zatvorena kružićem.
Slika 18. Dopuna
osnovne oznake br2

• kada je potrebna dopunska oznaka za

bilo koju varijaciju simbola, onda se na
Slika 19. Dopuna duži krak dodaje horizontalna linija.
osnovne oznake br3

Dopunskim oznakama se misli na klasu hrapavosti, maksimalnu dozvoljenu vrednost

hrapavosti, Ra (verdnost srednjeg aritmetičkog odstupanja mikroprofila), postupak izrade, pravac
prostiranja neravnina.

14
2.4 Vrste i sistemi naleganja

Kroz poglavlja se može primetiti da se svako poglavlje nadovezuje na prethodno ili na

nekoliko prethodnih poglavlja tj. svako naredno poglavlje zahteva poznavanje prethodnog.
Naleganje je odnos spoljašnjih i unutrašnjih mera delova isih nazivnih mera jednog sklopa
npr. osovina i otvor. Unapred se planiraju potrebna naleganje, ali u praksi na to utiče stvarna
mera. Prema tome, naleganje mogu biti čvrsta (naleganje sa preklopom), labava (naleganja sa
zazorom) i neizvesna naleganja. Preklop je razlika izmedju stvarne mere otvora i stvarne mere
osovine, stim da je stvarna mera otvora manja od stvarne mere osovine. Zazor je razlika izmedju
stvarne mere otvora i stvarne mere osovine, stim da je stvarna mera otvora manja od stvarne
mere osovine.

Kod čvrstog naleganje glani uslov je da prečnik osovine bude veći od prečnika otvora tj. da
donja granična mera osovine uvek bude veća od gornje granične mere otvora. Ako se ispuni ovaj
uslov, svaka druga granična mera nazivnih mera će formirati preklop. Čvrsto naleganje nastaje
nasilnim utiskivanjem osovine u otvor, najčešće hidraučičnom presom.

Slika 20. Hidraulična presa5

5
https://www.pitstop.co.rs/hidraulika-prese/1529-hidrauli%C4%8Dna-presa-10t-stona-ty10003-tl0500-1-
19310.html

15
 Zbog tolerancija tj opsega graničnih mera, preklop varira izmedju najveće i najmanje
vrednosti, pa se zbog toga računa najveći i najmanji mogući prekolop. Po pravilu je da kvalitet
osovine uvek bude za jedno polje veći od kvaliteta otvora.
Labavo naleganje se naziva naleganje kod kog postoji zazor, a zahtevi i odnosi su suprotni od
onih kao kod čvrstog naleganja. Dakle, gornja granična mera osovine je manje od donje granične
mere otvora tj. mera otvora mora u najnepovoljnijem slučaju biti veća od mere osovine. Kao i
kod preklopa, obavezno se mora računati maksimalni i minimalni zazor.
Neizvesno laganje se ostvaruje različitim kombinacijama graničnih mera u cilju ostvarivanja
preklopa ili zazora. Najveći mogući preklop je najveći preklop čvrstog naleganja, a najveći zazor
je najveći zazor labavog naleganja.

Iz ekonomskih razloga se uvode sistemi naleganja: Sistem zajedničke unutrašnje mere (SZUM)
i Sistem zajedničke spoljašnje mere (SZSM). U slučaju „poluosovine“, preporučuje se preciznija
izrada u tolerancijskom polju h, a željeno naleganje se dobija varijacijom položaja tolerancijskih
polja otvora. To bi bio sistem zajedničke mere osovine (SZSM), a sistem zajedničke mere otvora
(SZUM) je izrada svih prečnika otvora u tolerancijskom polju H i varijacija položaja tolerancijskih
polja osovine.
Obzirom da su najučestaliji srednji prečnici delova, najverovatnije je da će i naleganja imati
srednje vrednosti zazora i preklopa.
Tolerancija naleganja je veličina dozvoljene neizvesnosti zazora ili preklopa.

16
 3. Merenje i kontrola

Merenje je skup radnji izvršenih sa ciljem utvrdjivanja jedne veličine tj u praksi je merenje
uporedjivanje merene veličine sa nazivnom merom. Osnovni zahtev sprovodjenja merenja je
postizanje kvaliteta proizvoda.
Kontrolom mere se vrši uporedjivanje jedne ili više veličina istovremeno tj utvrdjuje se
odstupanje izmerene veličine sa zadatim propisanim granicama. Rezultati merenja se izražavaju
opisnim ocenema „unutar granica“, „ispod donje granice“ ili „iznad gornje granice“.
Osnovna razlika izmedju merenja i kontrole je ta što se merenje češće primenjuje za npr.
merenje jednog komada serije proizvedenih elemenata ili merenja prečnika „poluosovine“ ne
jednom mestu, pri čemu se dobija manji broj dobijenih vrednosti. Dok se kod kontrole primenjuje
merenje veličine na više pozicija jedne „poluosovine“ ili na većem broju proizvedenih
„poluosovina“, gde se dobija veći broj izmerenih vrednosti.
Merenje i kontrola geometrije proizvoda se uglavnom odredjuje preko sledećih veličina:
• Mere predmeta;
• Oblik predmeta;
• Položaj mesta, pravca i površine predmeta;
• Pravilnost obrtanja površina oko ose predmeta;
• Površinska hrapavost.
Svako odstupanje rezultata merenja od dozvoljenih vrednosti se naziva greška merenja, koja
može biti sistemska i slučajna.
Bitna karakteristika merenja je kvalitet merenja, koje prati ispunjenje sledećih uslova:
tačnost, preciznost, osetljivost, učestalost i pouzdanost.

Tačnost ili istinitost merenja predstavlja najveće postignuto približavanje nazivnoj vrednosti
merene veličine. Za vrednost najbližu nazivnoj uzima se srednja vrednost velikog broja merenja
od strane više istraživača korišćenjem više mernih instrumenata istog tipa.

17
 Preciznost merenja je definisana kao veličina odstupanja pojedinačnih rezultata od srednje
vrednosti. Srednja vrednost je kvantitativna mera preciznosti i naziva se još i standardna
devijacija. Merenje ne mora da bude potpuno tačno, ali svako tačno merenje mora imati
dovoljnu preciznost.

Osetljivost merenja je reagovanje mernog instrumenta pri promeni veličine koja se meri,
definisana je promenom prikazane veličine sa promenom merene veličine.

Učestalost ili vernost je osobina da pri višestrukom ponavljanju merenja jednog istraživača
istom metodom na istom instrumentu daje što približnije rezultate. Merilo je ispravnost
instrumenta i uslova rada. Naziva se još i mera ponovljivosti.

Pouzdanost ili objektivnostt ukazuje da se pri višestruko ponovljenim serijama merenja

postižu što približniji rezultati čak i pri promeni istraživača, uslova rada, instrumenta i metode tj
izbegnut je ili kontrolisan uticaj tih faktora. Nepouzdanost obično ukazuje na postojanje grubih
grešaka.

Osnovna metoda merenja zasnovana je na definisanju merene veličine, a komparativna

metoda na poređenju vrednosti merne veličine tj. kontrole sa poznatom vrednošću iste veličine.
Obe metode spadaju u grupu direktnih metoda.

Konstante veličine (parametri) su karakteristike koje se vremenom ne menjaju

(nepromenljive).

Varijabla (promenljiva veličina) je karakteristika predmeta ili procesa koja može da ima više
različtih vrednosti (promenljive). Varijable mogu biti kvantitativne i kvalitativne.

Merenje i kontrola geometrijskih elemenata uglavnom je odredjena sledećim veličinama: mera,

oblik, položaj mesta, pravca i površine, pravilnost obrtanja površina oko ose i površinska
hrapavost.

18
3.1 Statistička obrada i prikazivanje podataka

Statistika je skup metoda za organizovanje, obradu, analizu i prikazivanje svih vrsta

podataka na efikasan i ekonomičan način. Dakle, statistika je objektivno sredstvo za donošenje
zaključaka putem analize podataka i ima izuzetan značaj u mnogim oblastima naučne i praktične
primene.
Kada se pomene reč statistika većina ljudi pomisli na brojeve, tabele i grafikone u kojima
se predstavljaju podaci o nekom brojnom stanju, rastu ili padu proizvodnje, meteorološki podaci
i dr. Medjutim, reč statistika ima drugo značenje koje je poznato samo ljudima koji su je izučavali.
Statistika je deo primenjene matematike i ima svoje sopstvene simbole, terminologiju, sadržaj,
teoreme i tehnike. U primeni statističke metodologije često je potrebno da se naprave neke
pretpostavke čiji broj varira od slučaja do slučaja. Na primer, za statističare se kaže da su to osobe
koje vuku matematički preciznu liniju od neosnovane pretpostavke do pouzdanog zaključka. Ili,
jedno od optužujućih mišljenja o tehnikama i metodologijama koje se primenjuju u statistici kaže
da se pod statističkom analizom, gde se često podrazumeva manipulacija višeznačnim podacima
uz pomoć zbunjujućih metoda da bi se rešio problem koji nije definisan. Statistika se primenjuje
u svim oblastima života, odnosno svuda gde zaključak mora da se donese na osnovu nekompletne
informacije.
Metode i rezultati matematičke statistike primenjuju se i mogu se primenjivati samo na
skup objekata iste vrste, odnosno na skup rezultata merenja izvedenih na objektima iste vrste.
Ovakav skup merenja nazivamo populacijom. Populacija može imati konačno ili beskonačno
mnogo članova i to predstavlja broj “n” (obim te populacije). Međutim, ako populacija ima
konačno, ali veoma mnogo, (ili ako merenje posmatrane grupe dovodi do uništavanja elementa
na kojem se merenje vrši) tada se o svojstvima populacije zaključuje na osnovu merenja izvršenih
samo na izvesnom broju članova populacije – uzorku. Za razliku od populacije, uzorak uvek ima
konačno mnogo članova i to se naziva obim uzorka. Odabir uzorka vršimo metodom slučajnog
odabira gde svaki segment “poluosovine” ima jednake šanse da bude izabran. Druga metoda je

19
stratifikovano “uzorkovanje” gde prethodno populaciju delimo u odgovarajuće grupe članova
koje imaju nešto zajedničko (prečnik, metodu mašinske obrade...).
Postoji dve vrte statistike. Oblast statistike koja se bavi numeričkim opisivanjem
(deskripcijom) podataka naziva se deskriptivna statistika. Deskriptivna statistika je korišćenje
brojeva u cilju sumiranja informacija i sastoji se iz sledećih oblasti: sakupljanje podataka, grafičko
prikazivanje i numerička karakterizacija podataka. Urenivanjem podataka postiže se bolja
preglednost podataka, a time mogu da se dobiju vrednije informacije. Jedni isti podaci mogu da
se urede i grafički predstave na različite načine, a koji ćemo izabrati zavisi od toga koje informacije
želimo da dobijemo. Pod numeričkom karakterizacijom podrazumeva se izračunavanje različitih
veličina kojima mogu da se opišu odrenene karakteristike skupa.
Organizovanje podataka uz pomoć metoda koje obuhvata deskriptivna statistika koristi
se u naučnim granama u kojima je samo sakupljanje podataka od velikog značaja, na primer u
meteorologiji i demografiji. Menutim, u nekim naučnim disciplinama nije dovoljno samo sakupiti
podatke, već je potrebno i iz njih izvući odredjeni zaključak. Grana statistike koja se bavi
izvodjenjem zaključaka uprkos početnoj nesigurnosti (neizvesnosti), odnosno izvodjenjem
zaključaka na bazi nekompletne informacije naziva se inferencijalna statistika. Za kontrolu i
merenje eventualne greške, odnosno odredjivanje stepena nesigurnosti u donošenju zaključka
takodje se koriste statističke metode.
Način izražavanja rezultata merenja veličine X mora biti takav da sadrži informaciju o
izmerenoj vrednosti X, kao i o grešci sa kojom je to merenje izvršeno. Takav kompletan prikaz
merenja izgleda ovako:

X = 22,96 ± 0,01 mm = 𝑥1 ± x (1)

gde je sa 𝑥1 predsavljena srednja vrednost, dok x predstavlja apsolutnu grešku.

Srednja vrednost skupa prikupljenih podataka se najčešće i najlakše računa kao količnik
zbira dobijenih rezultata i braja ponovljenih merenja n:

∑ 𝑥𝑖
𝑥𝑠𝑟 = (2)
𝑛
20
 Statistička kontrola kvaliteta veoma široko koristi pregledno i slikovito prikazivanje
dobijenih rezultata pomoću tabela i dijagrama, i to u vidu kontrlone liste i kontrolnih karata o
kojima će se opširnije pisati.
U kontroli je čest slučaj da postoji čitav niz dobijenih rezultata gde je, na prvi pogled,
veoma teško sagledati tendencije tih rezultata. Ako je skup izmerenih vrednosti mali, tada je
moguće svaku vrednost posmatrati posebno, odnosno posebno prikazati na grafiku.

Slika 21. Grafičko prikazivanje svake izmerene vrednosti

Kada je skup vrednosti veliki, tada je jednostavnije te vrednosti grupisati u klase i

posmatrati te klase umesto pojedinačnih vrednosti. Jednostavan metod za uvid u takav niz
vrednosti je metod prikazivanje pomoću histograma (slika 22.).

Slika 22. Grafičko prikazivanje klasa izmerenih vrednosti

-HISTOGRAM-6

Klase se odredjuju tako da im dužine budu medjusobno jednake, na šta utiče prethodno
odredjivanje granica klasa, broja klasa (intervala vrednosti), kao i pripadnost pojedinoj klasi.

6
Grafički dizajn: Miloš Stanisavljević

21
 Drugi način grafičkog prikazivanje velikog broja dobijenih vrednosti je u sprezi sa
prethodnim slučajem i predstavlja prikazuje apsolutnih frekvencija. Kada se u koordinatnom
sistemu predstavi vrednost svake klase u vidu tačke i te tačke se spoje linijom, dobija se poligon
apsolutnih vrednosti.

Slika 23. Grafičko prikazivanje poligona frekvencija

-GRAFIKON-7

Nije teško uveriti se u preklapanje HISTOGRAMA i GRAFIKONA, a slika 24 će to i dokazati.

Slika 24. Uporedni grafički prikaz dobijenih vrednosti

na dva načina8

Pri odredjivanju veličine klasa, histogrami teže grupisanju vrednosti oko neke maksimalne
vrednosti, dok se sve manje vrednosti rasporedjuju prema krajevima. Ovakav model prikazivanja
ne samo da odredjuje raspored vrednosti veličine X unutar područja varijacije, već omogućava da
se na lak i brz način odrede parametri lokacije, disperzije i oblika rasporeda. Normalna Gausova

7
Grafički dizajn: Miloš Stanisavljević
8
Grafički dizajn: Miloš Stanisavljević

22
raspodela je posebno značajana pri analizi tačnosti mašinske obrade pomoću metoda statističke
kontrole kvaliteta, a isto tako i u teoriji grešaka. U praktičnim problemima statističke kontrole
kvaliteta interval varijacije karakteristike je konačan i ograničen relativno uskim granicama
(granice tolerancije), pa se nameće praktično pitanje u kojim granicama su sadržane vrednosti
promenjive.
Iz prethodnog teksta se može zaključiti da ni jedna od srednjih vrednosti ne daje dovoljno
potpunu sliku o posmatranom skupu podataka. U statistici postoji nekoliko načina kojima se meri
rasejavanje podataka: raspon skupa podataka, srednja devijacija, varijansa i standardna
devijacija.
Rasponom R skupa podataka (𝑥1 , 𝑥2 ,...,𝑥𝑛 ) nazivamo razliku između najvećeg i najmanjeg
od tih podataka:

R = 𝑥𝑚𝑎𝑥 -𝑥𝑚𝑖𝑛 (3)

Srednja devijacija se odredjuje izrazom:

1
= ∑𝑛𝑖=1⌊𝑥𝑖 -𝑥⌋ (4)
𝑛

Pošto svojstva apsolutne vrednosti prave veliki probleme, izvodi se obrazac za preciznije
definisanje neke veličine u kojoj se apsolutne vrednosti neće pojavljivati. Takva veličina je
varijansa i definiše se:

1
2 = 𝑛 ∑𝑛𝑖=1⟨𝑥𝑖 -𝑥⟩² (5)

Standardna devijacija je jednaka pozitivnom kvadrtnom korenu iz varijanse, kao što je

prikazano sledećom formulom:

1
 = √∑𝑛𝑖=1(𝑥𝑖 − 𝑥)² (6
√𝑛−1

23
3.2 Greške pri merenju i uzroci pojave grešaka

Svaku fizičku pojavu u prirodi možemo da posmatramo kvantitativno (opisno). To bi

značilo da je moguće objasniti karakteristike te fizičke pojave, kao i načine, uslove i uzroke
promena. Da bi sve to dobilo naučni karakter, mora se ekperimentalno dokazari.
Tačnost merenja je relativan pokazatelj kvaliteta proizvoda koji pokazuje da se tačnijim
merenjem približavamo stvarnoj vrednosti merene veličine. Svako eksperimentalno merenje
neke fizičke veličine podrazumeva njeno uporedjivanje sa standardnom veličinom koja je uzeta
kao osnovna jedinica. Greška merenja predstavlja neusaglašenost između rezultata merenja i
standardne vrednosti merene veličine. Osnovne greške koje se javljaju u svim merenjima su:
sistematske, slučajne i grube greške
Sistemska greška je, usko gledano, greška koja se javlja kao posledica nesavršenosti mernog
instrumenta. Sistemske greške se ponašaju prema nekom odredjenom zakonu i znaju se uzroci
njegovih nastajanja tokom ukupnog vremena merenja, više uzastopnih merenja, ili se menjaju na
predvidiv način.
Slučajna greška, kao što im naziv govori, imaju karakter slučajnosti i ne može se izbeći iako se
koristi “idealno tačan” merni instrument. Slučajna greška nastaje pod uticajem različitih slučajnih
i promenjivih faktora, koji se ne mogu kontrolisati i ne ponašaju se u skladu sa utvrdjenim
zakonima. Za procenu nastajanja slučajne greške koristi se Gusova (za veći broj rezultata merenja)
i Studentova verovatnoća.
Gruba greška je veliko odstupanje stvarne od nazivne mere tj. kada je vrednost greške veća od
trostruke vrednosti standardizovanog odstupanja. Nastaje pogrešnim očitavanjem dobijene
vrednosti i najčešće je rezultat nemara operatera, što svakako nije dozvoljeno.

Iz navedenih objašnjenja, greške se prema načinu izražavanja mogu svrstati u dve grupe:
− Apsolutna sistemska greška se definiše kao odstupanje tog merenja od srednje vrednosti:

𝑎𝑖 = 𝑥𝑖 – x (7)

Ako imamo veći broj merenja i svaki ima svoju apsolutnu grešku, onda se za konačnu
sistemsku grešku uzima najveća od pojedinačnih odstupanja.

24
 − Relativna sistemska greška se definiše kao odnos apsolutne greške i srednje vrednosti, i
obično se izražava u procentima.

Uzroci koji dovode do grešaka su:

- greške koje izazivaju sredstva rada, mašine, alati, pribori i uređaji,
- greške koje izaziva metrološki uslovi,
- greške koje izazivaju merna sredstva i merne metode,
- greške koje izazivaju uslovi i organizacija rada.

Parametri koji određuju ostvareni kvalitet proizvoda, čije se vrednosti utvrđuju merenjima a na
koje deluju uzroci grešaka, određeni su:
1. tačnošću izrade zadatih dimenzija proizvoda u procesu obrade;
2. kvalitetom obrađenih površina;
3. tačnošću geometrijskog oblika i odnosa obrađenih površina.

Uticaj okoline u kojoj se obavlja merenje, utiče na objekat merenja, operatera, pa i na

mernu opremu. Spoljašnji uticaju deluju na karakteristike mernog objekta i mernog instrumenta,
a operateru stvara poteškoće u postupcima pravilnog merenja.
Laboratorijski uslovi merenja moraju zadovoljavati sledeće zahteve:
− temperatura prostorije 20 ± 1 C,
− vlažnost vazduha 30-50%,
− buka <30 dB,
− prašina 0,15 mg/m3,
− bez vibracije.
Operater mora biti obučen za rad, ne samo na konkretnom mernom instrumentu, već
mora znati mnogo više o teorijskim osnovama o proizvodnom merenju. Od operatera se
zahteva koncentracija, kako bi se izbegle grube greške prilikom očitavanja mernog
instrumenta.

25
3.3 Kontrolne liste i kontrolne karte

Kontrolni list, koja ima oblik tablice, omogućava pregledno i jednostavno praćenje podataka
odredjene karakteristike uzorka. Na jednom kontrolnom listu za odredjeni proizvod i operaciju
merenja, upisuje se redni broj uzorka, pozicija kontrole, jedinicu merenja, izmerena vrednost i na
kraju srednja vrednost i raspon merenja. Zbog dalje statističke analize karakteristika kvaliteta i
konstrukciju kontrolnih karata, potrebno je upisati i ime operatera, datum i vreme, kao i uslove
okruženja u kome je izvršena kontrola.
Kontrolne karte se izradjuju na osnovu podataka iz kontrolnih lista i predstavljaju prezentaciju
karakteristika kvaliteta, u vidu dijagrama, svakog ispitanog uzorka. Jedan dijagram mora sadržati
centralnu liniju (linije srednje vrednosti) i kontrolne granične vrednosti (granica akcije gde se
očekuje najveći broj kontrolnih vrednosti i granice upozorenja u kojima se sa 95% očekuje pojava
kontrolne vrednosti).

X karta sadrži podatke jednog kontrolnog uzorka svake serije i imaju širi opseg graničnih
vrednosti. Ove karte daju dosta grubu procenu o tačnosti, pa prema tome i malu mogućnost
efikasnog upravljanja procesom kontrole.

R karta jedne serije kontroliše vise uzoraka, ili jedan uzorak više puta. Stoga se dobija opseg
rezultata koji se grafički predstavlja.

3.4 Kontrolnici – tolerancijska merila za osovine

Kontrolnicima se proverava da li se kontrolisana veličina nalazi u dozvoljenim graničnim

odstupanjima, ali se ne utvrdjuje vrednost kontrolisane veličine. Stoga ova merila
prevashodno služe za kontrolu kvaliteta proizvoda velikoserijske proizvodnje, ali iz istih
razloga svoje mesto pronalaze i u maloserijskoj proizvodnji. Za kontrolu spoljašnjih prečnika
se koristi kontrolnik u obliku potkovice ili račve, koji može biti: jednostrani jednostavni,
jednostrani IDE-NE IDE, dvostrana IDE-NE IDE i podesiva.

26
 a) b)
Slika 25. Diferencijalni tolerancijski kontrolnici a)Dvostrani i b)Jednostrani

Prema nameni se dele na:

- radionička (koriste se za kontrolu delova u procesu njihove izrade),
- prijemna (koriste se u procesu završne kontrole kvaliteta proizvoda od strane
proizvodjača ili prijemne kontrole kvaliteta korisnika proizvoda),
- reviziona (koriste se za kontrolu kvaliteta radioničkih i prijemnih merila, radi utvrdjivanja
njihove istrošenosti i pri izradi novih merila (radni etaloni)).

Diferencijalna merila (dvostrana i jednostrana) imaju jednu IDE stranu i drugu NE IDE, koje
se koriste za kontrolu prečnika valjkastih tela koja su obradjena u tolerancijama utvrdjenim
standardima. Ako se stvarna mera prečnika osovine nalazi u predvidjenom tolerancijskom polju,
onda će osovina prolaziti kroz otvor na strani IDE, a neće moći da prodje kroz otvor sa strane NE
IDE.
Jedna račva nosi potpunu oznaku tolerancije, što znači da je naznačena nazivna mera,
kvalitet obrade, položaj tolerancije i odgovarajuća odstupanja (gornje na strani IDE, a donje na
strani NE IDE). Strane IDE-NE IDE se lakše mogu prepoznati po različitim utisnutim oznakama: IDE
ima utisnuto P ili MAX, strana NE IDE ima utisnuto NP ili MIN. Osim toga, najuočljivije za potpunog
amatera je crvena boja na strani NE IDE i oborene su ivice vrha te strane.

27
 4. Komparator

Komparator (slika 26) se u teoriji može nazivati i „uporednik“, zbog toga što je koren nazivne
reči preuzet iz Engleskog jezika: „Compare“ /kəmˈpeə(r)/ što u prevodu znači “uporediti”. Ali,
zadržaćemp se na nazivu Komparator-Komparator.

Slika 26. Komparator

4.1 Oblast primene i podela

Komparatori spadaju u grupu mernih instrumenata za odredjivanje odstupanja od nazivnih

mera. Mogu se koristiti za kontrolu grešaka oblika predmeta, uporedna merenja (utvrdjivanje
razlike) sa odgovarajućim etalonom, takodje se mogu koristiti za apsolutna merenja ako veličina
koja se meri ne izlazi iz granica merne skale. Najčešće se komparatori koriste za merenje
odstupanja rotirajućih elemenata kao što su kolenastog vratila, disk kočnice i dr, tako što se meri
svako odstupanje (bacanje), odnosno stepen osovinske iskrivljenosti. Jasno je da se komparatori
odlikuju svojom univerzalnom primenom i visokom tačnošču. Opseg merenja komparatorom je
ograničen podeonom skalom u kućištu komparatora i kreću se od najrasprostanjenijeg 0,01mm,

28
pa do 0,0005mm preko 0,005mm, 0,002mm i 0,001mm koji se koristi u specijalnim slučajevima
precizne mehanike. Sve nabrojane tačnosti merenje karakterišu odredjene podeone merne skale.
Pored podele komparatora prema tačnosti merenja, dele se i prema različitim principima rada.
Najčešće korišćena konstrukcijska rešenja rade na:
− mehaničkom,
− električnom,
− elektronskom,
− pneumatskom,
− kombinovanom principu.

Pored navedenih podela koje će biti pojašnjene u daljem tekstu, svi navedeni komparatori
se mogu podeliti u dve velike grupe: za kontrolu spoljašnjih mera i za kontrolu unutrašnjih mera,
a razlika izmedju njih je u kontrukciji kontaktnih elemenata.

Mehanički komparatori je najčešće korisćeni princip (slika 26). Komparator je

prepoznatljiv po izgledu merne skale koja podseća na časovnik, čiji dizajner je bila firma Carl Zeiss,
a prenos sa merne igle na mernu skalu se ostvaruje preko poluge, zupčanika i lisnate opruge.

Električni komparator je odlikovan zvučnik signalom. Princip rada je zasnovan na

pretvaranju mehaničke promene u električni signal, koji se dalje još može prenositi na sijalice
različith boja: bela-dobra mera, zelena-potrebna je dorada komada i crvena-škart.

Kod pneumatskog komparatora se promena veličine registruje preko promene pritiska ili
količine isticanja vazduha. Koristi se za daljinska merenja i merenja na nepristupačnim
merenjima, a izmerena vrednost se očitava na manometru.

Elektronski ili digitalni komparator koristi bilo koji od navedenih principa, ali ga odlikuje
očitavanje izmerenih veličina sa displeja na kom su prikazani numerički podaci te veličine.

29
 Najtačnije merilo za spoljašnja merenja je komparator kontruisan specijalno za potrebe
kontrole oblika i položaja spoljašnjih cilindričnih površina (slika 27).

Slika 27. Komparator za spoljašnja merenja

Princip rada je isti kao i kod mehaničkog komparatora, ali se razlikuje telom instrumenta
koji je u obliku račve-potkovice, a poseduje jedan fiksni merni oslonac i jednu mernu iglu pod
oprugom baš kao kod mehaničkog komparatora. Fiksni oslonac može biti zamenjljiv, u zavisnosti
od veličine nazine mere predmeta koji se kontroliše.

4.2 Konstrukcija i način upotrebe

Obzirom da se kroz teoriju pozivamo na mehanički komparator, a i kontrola „poluosovine“

za potrebe praktičnog dela rada će se izvršiti komparatorom koji radi na tom principu, na slici 28
će biti prikazan izgled takvog instrumenta sa obeleženim delovima koji su od značaja za pravilno
rukovanje. U daljem tekstu će se objasniti uloga svakog navedenog dela i napomenuti njihova
medjusobna povezanost. Pored eksternog-vidljivog sklopa, unutar komparatora se nalazi
kompleksniji sklop zupčanika i opruga, koji je bitan konstruktoru ali ne i samom operateru.

30
 Slika 28. Delovi komparatora
1. Kućište (telo) u kojem su delovi sklopa (mehanizma za prenos) sastavljeni u jednu celinu,
2. Rotirajući prsten za podešavanje položaja skale 1/100mm u željeni položaj,
3. Ulazna (vodeća) čaura obezbedjuje pravilan rad merne igle i za čauru se pričvšćuje držač,
4. Merna igla je veza izmedju vrha mernog vrha i mehanizma za prenos smeštenog u kućištu,
5. Vrh merne igle je pričvšćen navojnom vezom za mernu iglu, postoji više oblika vrha (slika 29)
i u ovom slučaju je korišćen vrh br5 sa slike 29,
6. Skala 1/100 je deo kućišta i ima vrednost 0.01mm. Služi za indirektno očitavanje merene
vrednosti, u kombinaciji sa delovima br 7, 5, 4 i prenosnog mehanizma,
7. Kazaljka podeone skale 1/100mm,
8. Milimetarska skala pokazuje broj obrtanja kazaljke stotih delova milimetra.
9. Kazaljka milimetarske skale se pomeri za jedan podeok kada glavna kazaljka 1/100 skale
predje ceo krug,
10. Klizni tolerancijski reperi koji se mogu nezavisno pomerati ispod dela br.2 i postavljaju se na
granice tolerancijskog polja,
11. Zavrtanj za fiksiranje kazaljke kazaljke glavne skale.
12. Nosač (držač) komparatora.

31
 Slika 29. Oblici mernog vrha komparatora

Merenje se obavlja preko merne igle. Merna igla je preko mehanizma u kućištu spojena sa
glavnom kazaljkom. Pomeranjem merne igle, rotira kazaljka i na glavnoj skali se očitava hod igle
tj veličina odstupanja. Prilikom merenja, igla komparatora mora da naleže na površinu
kontrolisanog objekta po celom obimu rotacije, ne sme da ima prazan prostor. Takođe, sam
komparator mora da se učvrsti i da ne mrda tokom merenja. Pre merenja se pričvrsti postolje u
blizini merenog objekta. Podešavanjem zglobnih nastavaka postolja, postavi se komparator tako
da je igla pod pravim uglom u odnosu na merenu površinu. Zategnu se svi kraci da bi se osigurala
stabilnost komparatora. U tom položaju obavlja se nuliranje, obrtanjem brojčanika i
postavljanjem nule naspram vrha kazaljke. Na taj način se resetuje instrument. Tokom merenja
posmatramo brojčanik pod pravim uglom, jer pogled sa strane može da dovede do greške u
očitavanju. Lagano se rotira mereni objekat i očitava se minimalno odstupanje skazaljke. Daljim
laganim rotiranjem posmatra se odstupanje kazaljke. Očitana vrednost je odstupanje (bacanje)
cilindrične površine u odnosu na osno obrtanje.

4.3 Baždarenje i kalibracija

Baždarenje – to su postupci koji se sprovode u akreditovanim laboratorija koje poseduju

potrebnu opremu. Baždare se instrumenti i oprema pomoću kojih se sprovodi merenje.

32
Proverava se da li je svaki podeok skale ispravno baždaren, a to se sprovodi prema propisanoj
proceduri korišćenjem etalona.

Etaloni imaju veoma važnu ulogu u hijerarhijskom lanci prenošenja mera i koriste se za proveru
merila kojima se želi postići odredjena tačnost koja se deli u 5 grupa.
Za svaki merni instrument se izdaje dokument “atest” koji potvrdjuje da li je instrument ispravan.
Svaki dokument ima ograničen rok, pa po isteku “atesta” treba ponoviti baždarenje, bez obzira
da li je instrument po isteku roka ispravan ili ne.

Kalibracija – ovo je metrološka ispravnosti instrumenta pre upotrebe, koju sprovodi korisnik tog
instrumenta. Tokom kontrole ispravnosti, ispituje se da li instrument poseduje potrebne
karakteristike. Kalibracija se sprovodi na instrumentima za koje nisu postavljeni strogi uslovi kao
kod etalona. Uredjaji za kalibraciju se nazivaju kalibratori.

33
 5. Rezultati merenja

Prikupljanje podataka radi kontrole odstupanja linija profila “poluosovine” se može podeliti
u više segmenata: kontrola spoljašnjeg prečnika, kontrola kružnosti-ovalnosti-cilindričnosti,
kontrola ravnosti linije, kontrola paralelnosti cilindričnih površina, kontrola koaksijalnosti. Linije
koje se kontrolišu su u dodiru sa ravnom površinom plastičnog nosača gumene radijalne zaptivke
“poluosovine”. Pravost izvodnice cilindra se kontroliše stezanjem “poluosovine” šiljcima struga
(slika 30), jer već ima zabušena središnja gnezda preko kojih je obavljena obrada pri proizvodnji.
Komparator se postavi na levu ili desnu početnu tačku kontrolisane površine (slika 33) i izvrši se
nulovanje.

Slika 30. Postavljenje radnog predmeta na kojem se vrši kontrola

5.1 Kontrola spoljašnjeg prečnika

Kontrola spolja[njeg prečnika spada u kontrolu spoljašnjih dužinskih mera, što je ustvari
širina “poluosovine”. Definiše se utvrdjivanjem stvarnih prečnika dela “poluosovine” (dužine
65mm na više različitih pozicija) koji ostvaruje labavo naleganje sa radijalnim elastičnim zaptivnim

34
prstenom tj. odstupanja stvarnih mera prečnika od nazivne mere, pa i računanje srednje
vrednosti prečnika tog dela “poluosovine”.

Slika 31. Grafički prikaz rezultata prečnika merenja korišćene “poluosovine”

Rezultati merenja (tabela 3) su iskorišćeni za računanje srednje vrednosti vela

„poluosovine“ koji ostvaruje naleganje.

Tabela 3. Rezultati merenja mikrimetrom (korišćene „poluosovine“)

Pozicija Pozicija Pozicija Pozicija Pozicija Pozicija
1 2 3 4 5 6
24,97 mm 24,98 mm 24,95 mm 24,95 mm 24,97 mm 24,94 mm

Srednja vrednost skupa podataka 6 slučajno izabranih uzoraka se odredjuje prema obrascu 2:

∑ 𝑥𝑖 (24,94+24,95+24,95+24,97+24,97+24,98) 149,76
𝑥𝑠𝑟 = = =
𝑛 6 6

𝒙𝒔𝒓 =24,96 mm
Stvarne mere prečnika nekorišćene “poluosovine” su prikazane na slici 32.

Slika 32. Prikaz rezultata merenja prečnika nekorišćene “poluosovine”

∑ 𝑥𝑖 (24,96+24,97+24,98+24,98+24,98+24,98) 149,85
𝑥𝑠𝑟 = = =
𝑛 6 6

𝒙𝒔𝒓 =24,975 mm
35
5.2 Kontrola kružnosti

Kontrola kružnosti se sastoji u proveri odstupanja stvarnog profila izvodnice poprečnog

preseka cilindričnog oblika “poluosovine”. Komparatorom za spoljašnja merenja (slika 27) se
može tačno definisati oblik uzorkovane pozicije, ali pošto je “poluosovina” pri radu oslonjena
jednim krajem u menjačkom prenosniku snage a drugim krajem u točku vozila Zastava Jugo 55,
onda se primenje sistem kontrole izmedju dva šiljka struga. Ovalnost ili greška kružnosti se
manifestuje na različite načine, u zavisnosti od stvarnog oblika profila prema idealnom i najčešće
je: elipsastog oblika izvodnice, poligonalnog (najčešće trouglastog) oblika i retko epileptičnog
oblika.

Slika 33. Početna pozicija merenja i

smer kontrolisanja cilindrične površine

Tabela 4. Rezultati merenja kružnosti (1) komparatorom na strugu

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120
-0,005 -0,01 -0,025 -0,05 -0,07 -0,09 -0,105 -0,1 -0,06 -0,065 -0,07 -0,075
130 140 150 160 170 180 190 200 210 220 230 240
-0,08 -0,085 -0,09 -0,095 -0,1 -0,105 -0,095 -0,08 -0,07 -0,055 -0,04 -0,02
250 260 270 280 290 300 310 320 330 340 350 360
-0,02 -0,01 -0,01 -0,005 0 0 0 0 0 0 0 0
*prva pozicija izvršene kontrole ja na 0mm tj. na početku površine dužine 65mm

U početnom položaju na 0 je igla komparatora bila na 0mm glavne skale, a najveće odstuoanje
od početne tačke je 10,5 stotih delova milimetra. Primećuje se neravnomerno habanje kružnog
oblika izvodnice načežiće površine, tačnije na 180 je najveća potrošenost materijala.

36
Tabela 5. Rezultati merenja kružnosti (2) komparatorom na strugu
10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120
-0.055 -0.055 -0.055 -0.06 -0.065 -0.07 -0.07 -0.08 -0.09 -0.1 -0.11 -0.105
130 140 150 160 170 180 190 200 210 220 230 240
-0.105 -0.1 -0.11 -0.115 -0.115 -0,12 -0,13 -0,14 -0,065 -0,065 -0,06 -0,07
250 260 270 280 290 300 310 320 330 340 350 360
-0,07 -0,075 -0,08 -0,075 -0,55 -0,05 -0,03 -0,02 -0,015 -0,025 -0,03 -0,045
*druga pozicija izvršene kontrole ja na 2,8mm udaljenosti od početne pozicije

U početnom položaju na 0 je igla komparatora bila na 0,05mm glavne skale, a najveće

odstupanje od početne tačke tačke je 11 stotih delova milimetra na 200. Opet se primećuje
naravnomerno habanje , ali sa nešto većim skokovima habanja. Što nije bio slučaj kod prvog
merenja. gde su primećeni blaži porasti habanja rotiranjem “poluosovine” za po 10.

Tabela 6. Rezultati merenja kružnosti (3) komparatorom na strugu

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120
-0.12 -0.12 -0.13 -0.13 -0.15 -0.16 -0.16 -0.18 -0.2 -0.21 -0.215 -0.22
130 140 150 160 170 180 190 200 210 220 230 240
-0.22 -0.225 -0.23 -0.23 -0.235 -0.24 -0.245 -0.25 -0,25 -0,25 -0,25 -0,25
250 260 270 280 290 300 310 320 330 340 350 360
-0,25 -0,25 -0.25 -0.24 -0.23 -0.22 -0,21 -0,2 -0,18 -0,16 -0,145 -0,13
*druga pozicija izvršene kontrole ja na 5,9mm udaljenosti od početne pozicije

U početnom položaju na 0 je igla komparatora bila na 0,12mm glavne skale, a najveće odstupanje

od početne tačje tačke je 13 stotih delova milimetra na 200. Na trećoj pozicji je zabeleženo
habanje koje se može dovesti u zavisnost sa prethodna dva slučaja.

Slika 34. Obeleženi delovi “poluosovine” u tolerancijskim granicama i

37
 sa odstupanjima od kružnosti
Odstupanje od kružnog oblika izvodnice nije uočeno ni na jednoj poziciji duž „poluosovine“ do
kontrolisane površine dužine 65mm. Takodje, pri kontroli „poluosovine“ koja nije bila izložena
opterećenjima, rotiranje se ne uočava pomeranje kazaljke glavne skale komparatora, što dalje
govori da nema odstupanja kružnosti tj. oblika izvodnice.

5.3 Kontrola ravnosti

Za kontrolu ravnosti se može reći da je direktni pokazatelj bilo kog odstupanja oblika i
položaja. Kontrola ravnosti je ustvari odredjivanje najviše i najniže tačke cilindrične ravni, a to se
odredjuje kontrolom komparatorom i direktnim očitavanjem skale stotih delova milimetra.
Kontrola ravnosti se vrši na više izvodnica uzdužnog preseka, tako što se pri svakoj ponovljenoj
kontroli “poluosovina” zarotira za 90. Pri kontroli ravnosti se polazi iz pozicije iz 0mm, kao što je
slučaj kod početne pozicije kod kontrole kružnosti, a komparator se dalje pomera za 0,5mm po
liniji izvodnice i tako redom za svaku sledeću poziciju.

Tabela 7. Rezultati kontrole izvodnice nekorišćene “poluosovine”

1 2 3 4 5 6 7
0 0 0,01 0 0,02 0 0
8 9 10 11 12 13 14
0 0 0 0 0 0 /

*grafikon je radjen na osnovu podataka iz tabele 7

38
 Slika 35. Grafički prikaz pravosti linije cilinrične površine nekorišćene “poluosovine”

Na osnovu slike broj 35, koja prikazuje pravost linije izvodnice uzdužnog preseka
neupotrebljivane “poluosovine”, odrediće se odstupanje svake pozicije upotrebljene
“poluosovine”. Naravno, procedure mora biti sprovedena sledećim koracima pri kontroli
upotrebljene “poluosovina”: korak postavljanja komparatora na narednu poziciju je 0,5mm,
očitavaće se i beležiti odstupanje svake pozicije i grafički će se prikazati odstupanje pravosti linije
izvodnice upotrebljene “poluosovine”.
Tabela 8. Rezultati kontrole izvodnice po uzdužnoj osi korišćene “poluosovine” (pozicija 0)
1 2 3 4 5 6 7
0 0 0 0 0 -0,08 -0,08
8 9 10 11 12 13 14
-0,05 -0,04 -0,04 -0,05 -0,075 -0,135 /

*grafikon je radjen na osnovu podataka iz tabele 8.

Slika 36. Grafički prikaz pravosti (neravnosti) cilindrične površine (0)

Očitavanjem podataka iz tabele 8. i uporedjivanjem sa tabelom 7, primećuje se odstupanje

ravnosti izvodnice tj cilindrične površine posle žleba u koji se postavlja gumena radijalna zaptivka.
Očitavanjem grafikona sa slike 36, svaki operater bez iskustva bi posle uporedjivanja sa slikom
35. primerio da postoji odstupanje u ravnosti.
Tabela 9. Rezultati kontrole izvodnice po uzužnoj osi korišćene “poluosovine” (pozicija 90)
1 2 3 4 5 5 7
-0,07 -0,07 -0,07 -0,075 -0,075 -0,18 -0,135
8 9 10 11 12 13 14
-0,13 -0,125 -0,12 -0,13 -0,16 -0,24 /

39
 *grafikon je radjen na osnovu tabele 9.

Slika 37. Grafički prikaz pravosti (neravnosti) cilindrične površine (90)

Iz tabele broj 9, odnosto sa grafičkog prikaza slike 37 se uočava odstupanje ravnosti posle žleba
radijale zaptivke, kao što je prikazano prethodnom tabelom i grafikonom.

Tabela 10. Rezultati kontrole izvodnice po uzužnoj osi korišćene “poluosovine” (pozicija 180)
1 2 3 4 5 6 7
-0,11 -0,11 -0,11 -0,11 -0,105 -0,19 -0,18
8 9 10 11 12 13 14
-0,16 -0,15 -0,15 -0,15 -0,18 -0,25 /

*grafikon je radjen na osnovu tabele 10.

Slika 38. Grafički prikaz pravosti (neravnosti) cilindrične površine (180)

40
Ne zapažaju se velika odstupanja od slika 36. i 37, ali svakako je slika 38. odstupa od slike 35, na
osnovu čega se može definisati oštećenje “poluosovine”.
Tabela 11. Rezultati kontrole izvodnice po uzužnoj osi korišćene “poluosovine” (pozicija 270)
1 2 3 4 5 6 7
-0,02 -0,02 -0,02 -0,02 -0,02 -0,08 -0,04
8 9 10 11 12 13 14
-0,05 -0,04 -0,04 -0,03 -0,06 -0,12 /

*grafikon je radjen na osnovu tabele 11.

Slika 39. Grafički prikaz pravosti (neravnosti) cilindrične površine (270)

Pri poslednjoj kontroli ravnosti cilindrične površine “poluosovine” koja je u kontaktu sa nosačem
gumene radilajne zaptivke tj. očitavanjem tabele 11. i slike 39. se primećuje epileptično
odstupanje ravnosti od slike 35. na kojoj je prikazana ravnost izvodnice cilindrične površine
neupotrebljene “poluosovine”.

5.4 Kontrola paralelnosti

Kontrola paralelnosti koristi podatke prikuljnje kontrolom ravnosti i uporedjivanjem istih.

Podaci koji su očitani pri početnom-nultom položaju “poluosovine” tj. kada je komparator bio
postavljen na 0, uporedjuju se sa podacima očitanih sa skale komparatora kada se “poluosovina”
rotirala na 180 (slika 40.). Na isti način se uporedjuju podaci prikupljeni kada je “poluosovin” bila
u položajima na 90i 270 (slika 41).

41
 Slika 40. Uporedni prikaz Slika 41. Uporedni prikaz
naspramnih površina na pozicijama 0 i 180 naspramnih površina na pozicijama 90 i 270

Na osnovu datih parova ravnosti izvodnice cilindrične površine može se utvrditi paralelnost
naspramnih površina. Prikazana odstupanja su bila utvrdjena kontrolom ravnosti, ali slikom 40. i
41. su uparene i prikazane površine pod navedenim stepenima rotacije.

5.5 Kontrola koncentričnosti i koaksijalnosti

Za kontrolu koaksijalnosti je veoma teško propisati neka opšta uputstva, jer se ona svode na niz
kontrolnih operacija zavisno od oblika predmeta i specifičnih zahteva. Jedan od načina, koji ne
zahteva niz različitih merenja i upotrebu specijalnih instrumenata, je uporedjivanje prikupljenih
padataka, kao što je to bio slučaj kod kontrole paralelnosti. Time se prilikom kontrole i dobijeh
rezultati koji govore da nema odstupanja, mogu eliminasati npr. kružnosti, paralelnost... Postoje
slučajevi gde se zbog greške u osnim pravcima, pokazuju nepravilnosti kružnosti, paralelnosti...
Ako je to slučaj, onda dobijamo epileptično rotiranje “poluosovine”, koje utiče da rad ostalih
elemanata sklopa.

42
 6. Zaključak

Obzirom da se danas automobilska industrija, pa i sama proizvodnja, susreće sa jakom i

oštrom konkurencijom, kvalitet je postao osnovni argument svih proizvodnih procesa. Cilj
stvaranja i održanja kvaliteta je doslovno zadovoljavanje kvaliteta izrade proračuna, odabira
materijala, procesa mašinske obrade, kontrole proizvoda i na kraju kvalitet ugradnje.
Zadovoljavanje svih navedenih zahteva procesa izrade imaju za cilj zadovoljavanje zahteva
kupaca. Obezbedjenjem kvaliteta proizvodnje postiže se ekonomičnija proizvodnje (manje škarta,
manje dorade odnosno prekida proizvodnje, brža proizvodnja, smanjeni troškovi kontrole
proizvoda).
U poglavlju Rezultati merenja, uočena su mikrometarska odstupanja od pravilnih oblika i
položaja forme mašinskog elementa koji je pokazivao nepravilnosti u radu. Time se ceo sklop
dovodi u stanje nepravilnog rada, što dovodi do promene opterećenja, dalje do bržeg habanja i
oštećenja tih delova, sve do nefunkcionalnosti sklopa, pa i samog automobila čija funkcionalnosti
zavisi od pravilnog funkcionisanja niza sklopova elemenata. Ako se uzme u obzir da nazivna mera
odstupa od stvarne mere za 0,02mm, onda je jasno da se kontrola kvaliteta mora sprovoditi od
prvih koraka proizvodnog procesa., koji su zasnovani na malim promenama koji često dolaze od
ideja samih radnika.
Vrlo je teško definisati kvalitet proizvoda, a rezultatima merenja odstupanja je uočeno da ni
kvalitet tek izradjenog proizvoda nije potpuno tačan. Mora se razumeti aktivnost kontrole
kvaliteta, a to je da je to jedan pozitivan koncept. Niko nije protiv kvaliteta i svi žele veći kvalitet,
ali to mora biti prva misao kada se planira proizvodni proces. Kvalitet se dugo pamti, čak i kada
se cena zaboravi.

43
 7. Literaturni izvori

1. Nikolić V., Mašinski elementi, Mašinski fakultet, Kragujevac, 2004.

2. Ognjanović M., Miltenović V., Mašinski elementi. 2-Elementi za prenos snage, Mašinski
fakultet, Beograd, 1995.
3. Popović B., Kamberović B., Merenje i kontrola geometrijskih proizvoda, Naučna knjiga,
Beograd, 1986.
4. Gligorijević Ž., Industrijski menadžment, Ekonomski fakultet, Niš, 2003.
5. Šotra V., Merenje i kontrola, Visoka tehnička škola strukovnih studija, Beograd, 2013.

44
 8. Prilozi
➢ Pojmovi:
- “poluosovina” – poluvratilo (polovina dužine pogonskog vratila);
- Semering – radijalna gumena zaptivka;
-
➢ Popis slika:
- Slika 1. Podela vratila
- Slika 2. Kardanska vratila
- Slika 3. „Poluosovina“ sa kuglastim zglobom
- Slika 4. Krajnji položaj „poluosovine“
- Slika 5. Utvrdjivanje spoljašnje mere
- Slika 6. Odstupanje od idealne kružnosti
- Slika 7. Odstupanje od idealne cilindričnosti
- Slika 8. Koncentričnost i koaksijalnost: a)zajednisčka osa simetrije b)nesaosnosti c)osna
deformacija vratila
- Slika 9. Paralelnost: a)paralelnost cilindričnih površina b)nagib cilindrične povešine
- Slika 10. Teorijski 3D prikaz nagiba povešine
- Slika 11. Hrapavost površine: a)vizuelno glatka površina b)efektivna površina
- Slika 12. Numerićko prikazivanje tolerisane mere
- Slika 13. Prikaz slobodne mere na crtežu
- Slika 14. Označavanje tolerancija
- Slika 15. Položaj tolerancijskih polja
- Slika 16. Osnovna oznaka označavanja kvaliteta povrine
- Slika 17. . Dopuna osnovne oznake br1
- Slika 18. Dopuna osnovne oznake br2
- Slika 19. Dopuna osnovne oznake br3
- Slika 20. Hidraulična presa
- Slika 21. Grafičko prikazivanje svake izmerene vrednosti
- Slika 22. Grafičko prikazivanje klasa izmerenih vrednost i-HISTOGRAM

45
- Slika 23. Grafičko prikazivanje poligona frekvencija -GRAFIKON-
- Slika 24. Uporedni grafički prikaz dobijenih vrednosti na dva načina
- Slika 25. Diferencijalni tolerancijski kontrolnici a)Dvostrani i b)Jednostrani
- Slika 26. Komparator
- Slika 27. Komparator za spoljašnja merenja
- Slika 28. Delovi komparatora
- Slika 29. Oblici mernog vrha komparatora
- Slika 30- Postavljenje radnog predmeta na kojem se vrši kontrola
- Slika 31. Grafički prikaz rezultata merenja prečnika korišćene “poluosovine”
- Slika 32. Prikaz rezultata merenja prečnika nekorišćene “poluosovine”
- Slika 33. Početna pozicija merenja i smer kontrolisanja cilindrične površine
- Slika 34. Obeleženi delovi “poluosovine” u tolerancijskim granicama i sa odstupanjima od
kružnosti
- Slika 35. Grafički prikaz pravosti linije cilinrične površine nekorišćene “poluosovine”
- Slika 36. Grafički prikaz pravosti (neravnosti) cilindrične površine (0)
- Slika 37. Grafički prikaz pravosti (neravnosti) cilindrične površine (90)
- Slika 38. Grafički prikaz pravosti (neravnosti) cilindrične površine (180)
- Slika 39. Grafički prikaz pravosti (neravnosti) cilindrične površine (270)
- Slika 40. Uporedni prikaz naspramnih površina na pozicijama 0 i 180
- Slika 41. Uporedni prikaz naspramnih površina na pozicijama 90 i 270

➢ Popis tabela:
- Tabela 1. Simboli za tolerancije oblika i položaja
- Tabela 2. Klase hrapavosti
- Tabela 3. Rezultati merenja mikrimetrom (korišćene „poluosovine“)
- Tabela 4. Rezultati merenja kružnosti (1) komparatorom na strugu
- Tabela 5. Rezultati merenja kružnosti (2) komparatorom na strugu
- Tabela 6. Rezultati merenja kružnosti (3) komparatorom na strugu
- tabela 7. Rezultati kontrole izvodnice po uzdužnoj osi nekorišćene “poluosovine”
- tabela 8. Rezultati kontrole izvodnice po uzdužnoj osi korišćene “poluosovine” (0)

46
- Tabela 9. Rezultati kontrole izvodnice po uzužnoj osi korišćene “poluosovine” (90)
- Tabela 10. Rezultati kontrole izvodnice po uzužnoj osi korišćene “poluosovine” (180)
- Tabela 11. Rezultati kontrole izvodnice po uzužnoj osi korišćene “poluosovine” (270)

47