TEHNIČKA ŠKOLA

VRANJE

Saobraćaj Vozač motornih vozila

područje rada obrazovni profil

ZAVR[NI RAD

Vranje Ristić Miroslav

juna 2000. god kandidat
škola ...............................................................Tehnička škola Vranje
kandidat...........................................................Ristić Miroslav
područje...........................................................saobraćaj
obrazovni profil...............................................vozač motornih vozila
stepen...............................................................treći
predmet profesora............................................Jovčić Stanislav
predmet............................................................motori i motorna vozila

TEMA

SPOJNICA

članovi komisije:

_____________________

_____________________

_____________________ Ristić Miroslav

rad izdao
 SADRŽAJ

UVOD ........................................................................................................................................ 4
1. SPOJNICA ............................................................................................................................ 5
1.1. FRIKCIONA SPOJNICA - JEDNOLAMELASTA ........................................................................ 5
1.2. SASTAVNI DELOVI TANJIRASTE SPOJNICE.......................................................................... 6
1.2.1. Potisni ležaj .............................................................................................................. 6
1.2.2. Potisna ploča ............................................................................................................ 7
1.2.3. Disk (lamela) ............................................................................................................ 7
1.2.4. Spojničko vratilo ...................................................................................................... 8
1.3. DVOLAMELASTA SPOJNICA ............................................................................................... 8
1.3.1. Isključivanje i uključivanje spojnice ........................................................................ 9
1.4. CENTRIFUGALNA SPOJNICA ............................................................................................ 10
1.5. HIDRODINAMIČKE SPOJNICE ........................................................................................... 13
ZAKLJUČAK ......................................................................................................................... 16
LITERATURA: ...................................................................................................................... 17
 UVOD

Spojnica je deo transmisije koja se nalazi između motora i menjača. NJen

zadatak je da prenese snagu motora na menjač, odnosno da obezbedi elastičnu
vezu između motora i menjača. Zahvaljujući elastičnoj vezi koja se realizuje
pomoću spojnice, izbegnuta su moguća mehanička oštećenja na sklopovima
vozila. U slučajevima kada dođe do preopterećenja vozila, spojnice će
obezbediti proklizavanje i na taj način će se izbeći moguća mehanička oštećenja
na delu transmisije.
Na vozilima su, najčešće, u primeni frikcione spojnice.
Prema načinu uključivanja, može se izvršiti podela na:
- spojnice sa prinudnim komandovanjem i
- spojnice sa automatskim komandovanjem.
Prenosni mehanizam može biti:
- mehanički,
- hidrostatički,
- pneumatski i
- kombinovano hidrauličko-pneumatički (servo-uređaj)..
Mehanički i hidrostatički prenosni mehanizam najčešće se koristi kod
putničkih vozila. Kod teretnih vozila i autobusa primenjuje se servo-mehanizam.
 1. SPOJNICA
1.1. Frikciona spojnica - jednolamelasta

Na slici 1 prikazana je spojnica sa tanjirastom oprugom (kružna lepeza)

kod koje je prenos komande hidrostatičkim putem. Ovakva spojnica se sve više
primenjuje na putničkim vozilima.

Slika 1.

Spojnica se isključuje kada vozač pritisne pedalu spojnice i tada dolazi do

pomeranja klipnjače (3) koja vrši pritisak na klip (8) i pokreće ga. Po principu
spojenih sudova klip (12) ostvaruje silu koja posredstvom poluge (16) vrši
pritisak na dvokraku polugu (22). Delovanjem na ovu polugu obezbeđuje se
istovremeno pomeranje potisnog ležaja (24) prema segmentima tanjiraste opruge
(24a). Kada potisni ležaj izvrši pritisak na segmente opruge, krajevi segmenta se
pomeraju prema zamajcu i na taj način se obezbeđuje udaljavanje potisne ploče
(25) od diska (28). Kada se potisna ploča udalji, disk postaje slobodan, samim
tim veza između motora i menjača je prekinuta - spojnica je isključena. Kada se
spojnice uključuju, postupak se realizuje obrnutim redom, odnosno u suprotnom
smeru.
Slobodni hod pedale i potisnog ležaja podešava se pomoću navrtki (14 i 17).
Ova konstrukcija je novijeg datuma u odnosu na spojnicu sa zavojnim
oprugama. Prednost ove konstrukcije je u tome što je manja, jer su u tanjirastoj
opruzi sadržane dve funkcije, funkcija dvokrakih poluga (pipaka) i funkcija
zavojnih opruga.

1.2. Sastavni delovi tanjiraste spojnice

Na slici 2 prikazani su glavni delovi spojnice

Slika 2

1.2.1. Potisni ležaj

 Potisni ležaj (3) nalazi se neposredno do dvokrakih poluga (pipaka) ili
tanjiraste opruge. Zadatak potisnog ležaja je da za vreme aksijalnog (podužnog)
kretanja izvrši pritisak na segmente tanjiraste opruge i preko sistema poluga
obezbedi odvajanje potisne ploče od diska, radi isključivanja spojnice. Potisni
ležaj je aksijalni kuglični ležaj, a ređe se umesto njega koristi grafitni prsten.
Potisni ležaj kod nekih vozila se podmazuje. Za vreme rada motora, kada je
spojnica uključena, potisni ležaj treba da bude slobodan i udaljen od tanjiraste
opruge za 2-5 mm. Ukoliko ne bi bilo zazora, ležaj bi se stalno okretao i vek bi
mu se bitno smanjio. slobodan hod potisnog ležaja je u direktnoj zavisnosti od
hoda pedale spojnice. Tanjirasta opruga (5) ima zadatak da izvrši pritisak na
potisnu ploču (8), koja dalje vrši pritisak na disk-lamelu. Poklopac spojnice (6)
je pričvršćen na zamajcu pomoću zavrtnjeva. Za manja vozila izrađuje se od
presovanog čeličnog lima, a za vozila veće snage od livenog gvožđa.

1.2.2. Potisna ploča

Potisna ploča (8) nalazi se između diska i tanjiraste opruge. Ima zadatak
da, pod dejstvom aksijalne sile od tanjiraste opruge (5), izvrši pritisak na disk,
koji se podužno pomera paralelno s osom spojničkog vratila i naleže na zamajac
motora. Kod spojnice sa jednim diskom postoji jedna potisna ploča, a kod
spojnice sa dva diska postoje dve potisne ploče. Potisna ploča izrađuje se od
specijalnog liva, koji treba da ima dobra frikciona svojstva.

1.2.3. Disk (lamela)

Disk je deo spojnice koji se sastoji od: glavčine (12), nosača frikcionih
obloga (13), frikcionih obloga (10) i zavojnih opruga (15). Unutrašnji deo
glavčine je ožlebljen. Centralni deo izrađuje se od čelika, a nosači frikcionih
obloga od čeličnog lima. Između glavčine i nosača frikcionih obloga nalazi se
određen broj zavojnih opruga čiji je zadatak da obezbede elastičnu vezu između
ovih delova.
Nosač frikcionih obloga je posredstvom zavojnih opruga u vezi sa
glavčinom diska. Nekada je nosač izrađivan kao jedna celina i takvo rešenje je
imalo određene nedostatke, koji su se ogledali u nedovoljno elastičnoj vezi.
Na nosač se pričvršćuju frikcione obloge, koje imaju oblik kružnih
prstenova. Obloge se spajaju sa nosačem pomoću zakivaka od bakra ili
aluminijuma. Za vreme uključivanja spojnice dolazi do sve jačeg pritiska diska
na zamajac, čime se povećava trenje između diska i zamajca, što omogućuje
postepeno prenošenje momenta.
S obzirom da frikcione obloge treba da obezbede maksimalan koeficijent
trenja, izrađuju se od specijalnog materijala. Za izradu frikcionih obloga koristi
se azbest, kao osnovni materijal, kome se dodaju mesing, bakar, cink i dr. Danas
se azbest kao frikcioni materijal sve manje koristi.

1.2.4. Spojničko vratilo

Spojničko vratilo (sl. 1) deo je spojnice koji se jednim krajem nalazi u

kotrljajućem ili kliznom ležaju u kolenastom vratilu (30), a drugim krajem se
oslanja na ležaj koji se nalazi u menjačkoj kutiji. Spojničko vratilo ima zadatak
da prenese snagu motora, odnosno obrtni moment koji prima od diska, na
menjač. Veza između diska i spojničkog vratila je ostvarena pomoću žlebova i
zahvaljujući takvoj vezi, disk se može podužno pomerati po spojničkom vratilu.
Zbog toga su ova dva dela u direktnoj vezi - ili se oba okreću ili oba miruju.
Jedan kraj spojničkog vratila nalazi se u menjaču i najčešće se završava
zupčanikom. Na čeonoj strani u središnjem delu spojničkog vratila nalazi se
ležaj u kome se okreće jedan kraj glavnog vratila menjača. Ležaj je najčešće
igličast.

1.3. Dvolamelasta spojnica

Na slici 3 prikazan je presek spojnice sa dva diska. Ova konstrukcija se

primenjuje na vozilima velike snage motora, odnosno ukupne mase motora.
Pored toga što postoje dva diska, moraju postojati i dve potisne ploče.
Aktiviranje dvolamelaste spojnice vrši se pomoću hidropneumatičkog uređaja
(servo-uređaja). Potrebna sila za aktiviranje obezbeđuje se aktiviranjem klipa
pneumatske instalacije na koji deluje vazduh pod pritiskom (oko 5 bara).
Zavojne opruge (2) imaju zadatak da obezbede dovoljnu silu pritiska na potisnu
ploču. Opruge su jednim krajem oslonjene na korpu (poklopac) spojnice, a
drugim krajem na potisnun ploču. Zbog usluge koju imaju, uvek se nalaze u
prednaponu. Zavojne opruge su raspoređene po potisnoj ploči i poklopcu
spojnice. Na slici 4 prikazan je hidropneumatski prenosni mehanizam.
 Slika 3.

Slika 4

1.3.1. Isključivanje i uključivanje spojnice

Kada vozač pritisne pedalu spojnice (1), vrši se pritisak na polugu (2),
odnosno klip (3). Kretanjem klipa u cilindru sabija se ulje, koje pod pritiskom
otvara ventil (6) i odlazi u kombinovani cilindar (U). Ulje vrši pritisak na klip
(7) koji svojim kretanjem otvara odgovarajući ventil i na taj način omogućava
odlazak vazduha pod pritiskom iz rezervoara (16), preko priključka (S), u
vazdušni cilindar spojnice. Dolaskom vazduha u ovaj cilindar vrši se pritisak na
klip (11), pomera se klip (12) i poluga (14). Pod dejstvom stvorene sile klip (12)
pomera polugu (14) koja uslovljava okretanje osovine (13). Na osovini (13)
nalazi se viljuška (3). Za vreme okretanja osovine viljuške, poluge viljuške (3)
deluju na potisni ležaj (5), tako da on vrši pritisak na dvokrake poluge (7). Pošto
je dvokraka poluga drugim krajem u vezi sa potisnom pločom (10), doći će do
povlačenja potisne ploče (10) prema poklopcu spojnice (9), a time i do sabijanja
zavojnih opruga (2). Pomeranjem prve potisne ploče istovremeno dolazi do
pomeranja i druge potisne ploče, pod dejstvom zavojnih opruga, koje se nalaze
između zamajca (11) i druge potisne ploče.
Na osnovu ovoga može se zaključiti da su diskovi (1) slobodni, jer na njih ne
naležu potisne ploče, a takođe nemaju dodira ni sa zamajcem (11), pa je spojnica
isključena.
Kada se popušta pedala spojnice, zahvaljujući sistemu ventila, ulje i vazduh ne
vrše pritisak na odgovarajuće klipove, jer vazduh odlazi u atmosferu, a ulje se
vraća u cilindar (a). Pod dejstvom opruga (sl. 3) uslovljeno je pomeranje prve
potisne ploče, koja naleže na prvi disk i uslovljava njegovo kretanje podužno po
spojničkom vratilu (4). Ova sila se prenosi dalje na drugu potisnu ploču koja
naleže na disk, čime se stvara veza između motora i menjača - spojnica je
uključena. Bez obzira na tehničko rešenje spojnice, mora se obezbediti
odgovarajući slobodni hod pedale spojnice, jer je to veoma bitno za njen vek
trajanja.

1.4. Centrifugalna spojnica

Kod frikcione spojnice, kao što je već pokazano, obrtni moment sa

zamajca na spojničko vratilo prenosi se trenjem koje nastaje između zamajca
motora, lamele spojnice i potisne ploče. Prilikom kretanja vozila, moment kojim
motor raspolaže na zamajcu mora se postepeno povećavati, odnosno njegova
veličina se mora regulisati. Kod frikcionih spojnica regulisanje momenta postiže
se promenom sile pritiska između tarućih elemenata spojnice, tj. primicanjem ili
odmicanjem potisne ploče od lamele i zamajca, a to se reguliše komandom na
pedalu spojnice. Maksimalni moment koji se prenosi zavisi od maksimalne sile
pritiska potisne ploče na lamelu spojnice, odnosno od ostvarene sile trenja
između ovih elemenata (potisna ploča, lamela spojnice i zamajac motora).
Maksimalna veličina prenetog momenta zavisi isključivo od prečnika lamele i
karakteristika i broja opruga koje pritiskaju potisnu ploču - kod spojnica sa
zavojnim oprugama (sl. 3), odnosno od karakteristike tanjiraste opruge (sl. 2) -
kod spojnice sa tanjirastom oprugom.
 Slika 5

Centrifugalna spojnica je takođe frikciona spojnica. kod te spojnice ugrađen je

teg koji je dvokrakom polugom preko opruge oslonjen na potisnu ploču (sl. 5
D). S promenom broja obrtaja zamajca motora, na teg deluje različita
centrifugalna sila, tj. različitom se silom pritiska potisna ploča (teg preko
dvokrake poluge i opruge) koja vrši pritisak na lamelu i zamajac, odnosno
ostvaruje se različit pritisak između tarućih elemenata spojnice (zamajac, lamela
i potisna ploča). Veličina sile pritiska reguliše se brojem obrtaja motora, tj.
automatski, a ne komandom na pedalu spojnice kao kod klasične frikcione
spojnice. Prilikom polaska vozila, kada je broj obrtaja motora mali, ostvarena
sila pritiska između tarućih površina je mala pa je samim tim i moment koji se
prenosi mali. S povećanjem broja obrtaja motora povećava se i preneti momnet
pa se time automatski uključuje frikciona spojnica.
Na slici 5 A prikazana je isključena, a na slici 5 V uključena centrifugalna
spojnica. Kada motor radi sa nedovoljnim brojem obrtaja, tada je teg u položaju
A. Naime, nema pritiska potisne ploče na lamelu spojnice i u tom slučaju se ne
prenosi obrtni momenat na spojničko vratilo. Kada motor dostigne dovoljan broj
obrtaja, tada, usled centrifugalne sile, dolazi do razmicanja tegova, tako da teg
preko poluge deluje na potisnu ploču i ostvaruje se trenje između potisne ploče,
lamele i zamajca čime je omogućeno prenošenje obrtnog momenta, odnosno
uključivanje spojnice (sl. 5 V). Ovaj tip spojnice primenjuje se kod lakih vozila i
kod motocikla.

Slika 6

Pored ovih, postoje i spojnice kod kojih se sila pritiska između potisne
ploče, lamele i zamajca ostvaruje elektromagnetom (sl. 6). Princip rada spojnice
je identičan kao kod svake frikcione spojnice, a elektromagnet (sl. 6 pod 1)
zamenjuje funkciju opruge. Postoje i elektromagnetne spojnice koje obrtni
momnet prenose na taj način što se u spojnici nalazi ulje sa finim metalnim
opiljcima (sl. 7).
 Slika 7

Kada je spojnica isključena, metalni opiljci koji se nalaze u fluidu

ponašaju se kao i sam fluid. U trenutku uključivanja magneta, stvara se
magnetno polje kroz fluid. Opiljci koji se nalaze u fluidu, u trenutku stvaranja
magnetnog polja, veoma efikasno prenose obrtni moment sa zamajca na
posebno oblikovan disk koji ima ulogu lamele kod frikcione spojnice. Ovakve
spojnice su dugotrajne.

1.5. Hidrodinamičke spojnice

Pored frikcionih spojnica, postoje i spojnice kod kojih se obrtni momenat

prenosi fluidom - tzv. hidrodinamičke spojnice. kod ovog tipa spojnica nema
elemenata koji se dodiruju (kao kod frikcionih spojnica). Naime, kod ovog tipa
prenosnika snage, mehaninčka energija koja se sa motora prenosi preko zamajca
predaje se fluidu, od strane specijalno konstruisanog kola, koje se naziva
pumpno kolo. Prenesena kinetička energija fluida dalje se fluidom predaje
drugom kolu, koje je konstruisano na istom principu kao i pumpno kolo i naziva
se turbinsko kolo.
Znači, hidrodinamička spojnica je sastavljena od:
 - pumpnog kola - koje saopštava energiju fluidu,
- turbinskog kola - koje prima energiju fluida i
- zaštitnog omotača - čiji je zadatak da fluid zadrži u spojnici.

Slika 8

Primer hidrodinamičke spojnice dat je na slici 8. na kojoj se vidi da su

pumpno i turbinsko kolo veoma blizu jedno drugom, a samo pumpno kolo je
direktno vezano sa izlaznim vratilom motora.
Preimućstvo hidrodinamičke spojnice je u sledećem:
- meko polaženje iz mesta,
- mogućnost stabilnog kretanja u direktnom stepenu prenosa,
- prigušenje svih vibracija, što znači da je hidrodinamička spojnica
odličan prigušivač,
- uključivanje spojnice je automatsko, nezavisno od umeća vozača.
Da bi hidrodinamičak spojnica prenoslia obrtni momnet, neophodno je da
se određena energija preda turbinskom kolu, odnosno prilikom rada
hidrodinamičke spojnice uvek postoji proklizavanje između pumpnog i
turbinskog kola. Zbog proklizavanja između pumpnog i turbinskog kola,
naročito pri velikim proklizavanjima, koeficijent korisnosti je mali. Iz tih
razloga se, pri projektovanju hidrodinamičke spojnice, vodi računa da spojnica
radi u oblasti veoma malih proklizavanja 1%-3%. Drugi nedostatak
hidrodinamičkih spojnica je taj što se spojnica nikada potpuno ne "odvaja", pa se
uvek prenosi određen obrtni momenat. Iz tog razloga hidrodinamičke spojnice
se kombinuju sa frikcionom. Mogućnost primene hidrodinamičke spojnice bez
frikcione je kod vozila koja imaju planetarni menjački prenosnik (uključivanje
pojedinih stepena prenosa vrši se kočenjem određenog elementa planetarnog
mehanizma). Kako kod hidrodinamičkih spojnica nema usmeravajućeg kola, to
su momenti na pumpnom i turbinskom kolu jednaki, tj. Mp=Mt.
Karakteristika prenosa obrtnog momenta zavisi od oblika lopatica koje mogu
biti različito izvedene (sl. 9).
 ZAKLJUČAK

Posmatrano kroz istoriju razvoja vozila može se reći da spojnica ima

veliku ulogu u očuvanju vozila. Da nije spojnice ne bi mogla da se prenosi snaga
od motora na menjač. Zahvaljujući elastičnoj vezi koja se realizuje pomoću
spojnice izbegnuta su mnoga mehanička oštećenja na sklopovima motora.
 LITERATURA:

1. Motori i motorna vozila za I, II, III i IV razred, srednje saobraćajne škole,

Josip Lenasi, Tomislav A. Ristanović