TEHNIKA KOLA

MATURSKI RAD IZ PREDMETA

MOTORNA VOZILA

Tema: DOBO KONICA

Profesor: Uenik:

2017.
 Sadraj:

1. UVOD.3

2. DOBO KONICE..4

3. PRINCIP RADA DOBO KONICA4

3.1. Simpleks konice.5

3.2. Dupleks konice...6

3.3. Duo-Dupleks konice..6

4. MEHANIZMI ZA AKTIVIRANJE KONICA8

5. PERFORMANSE KONICA9

5.1. Odreivanje zakona raspodele preko pomeranja taaka na

oblozi..11

6. ZAKLJUAK..12

LITERATURA..13

2
 1. UVOD

Konica kao izvrni organ konog sistema, predstavlja i njegov najvaniji deo. U
konicama se ostvaruje koni moment potreban za usporavanje i zaustavljanje vozila,
odnosno za pretvaranje kinetike energije vozila u toplotu. Konice treba da obezbede
potrebnu snagu za brzo i efikasno zaustavljanje, ali i odgovarajue energetske kapacitete za
preuzimanje i dalji transfer toplotne energije koja se razvija tokom koenja. Od vie razliitih
reenja konica, ove zahteve najpotpunije zadovoljavaju frikcione konice.

Najvanija reenja frikcionih konica su dobo konice, kao predstavnik radijalnih

konica. Kod putnikih vozila velikih masa, kakva su npr. veina vozila koja se proizvode u
SAD, jo uvek veoma esto koriste dobo konice. Ovo je, pre svega, rezultat mnogih dobrih
osobina dobo konica, a svakako i pomenutih potekoa u vezi sa parkirnim koenjem. Zbog
toga u narednim godinama ne treba oekivati potpuno eliminisanje dobo konica sa
putnikih vozila, posebno sa zadnjih osovina vozila veih masa.

Slika 1. Ilustracija sastavnih delova osnovnog konstrukcionog reenja dobo konice

3
 2. DOBO KONICE

Dobo konice predstavljaju jedno od najstarijih konstruktivnih reenja koje je primenjeno

na motornom vozilu. Princip rada ostvaren je tako to pritisak deluje na frikcionu povrinu
izvedenu u obliku cilindra ili doboa, cilindrina povrina moe biti spoljna ili unutranja.
Ako se cilindrina povrina doboa spolja pritiskuje, nepokretni elementi pomou kojih se
koi dobo mogu da se izvode kao spoljne papue ili trake. Ova dva naina se vrlo retko
koriste kod dananjih vozila. Od svih dobo konica, konice kod kojih je cilindrina
frikciona povrina unutranja, tj. konice sa unutranjim papuama se koriste daleko najvie.
Doboi se obino izrauju od posebnog, tzv. frikcionog, sivog liva (ree od nodularnog,
elinog ili temper liva), a papue i nosea ploa od presovanih i zavarenih elinih limova.
Kone obloge su sloene smese vie materijala formirane tako da obezbeuju visok i stabilan
koeficijent trenja i adekvatnu mehaniku vrstou i otpornost na habanje, visoke temperature i
hemijski uticaj kone tenosti, vode, i neistoa.

Savremene frikcione obloge sainjene su od veziva (npr. fenolnih smola ili kauuka),
ispune (npr. bakarita, liskuna, aluminijum-oksida ili metalnog praha od gvoa, mesinga,
bakra i sl.), vlaknaste strukture koja obezbeuje vrstou obloga (organskih vlakana aramida,
ugljenika ili poliakrilnitrila ili eline vune) i tzv. frikcionih modifikatora za obezbeenje
stabilnog koeficijenta trenja (npr. antimonsulfida, praha od formaldehidne smole, estica
metala i metalnih oksida i podmazujuih materijala kao to je grafit). Standardne obloge
ostvaruju koeficijente trenja reda veliine oko 0.35 (granice koje se pominju u literaturi
najee lee izmeu 0.3 i 0.45). Obloge se vezuju za kone papue zakivanjem ili lepljenjem.

2.1. Princip rada dobo konica

Prilikom koenja, papue se ire pod dejstvom sila aktiviranja koje generiu koni
cilindri, zakreu se oko oslonaca na noseoj ploi i preko frikcionih obloga dolaze u kontakt
sa unutranjom povrinom doboa. Ostvarene sile trenja na dobou su suprotnog smera od
smera njegove rotacije, usled ega se ostvaruje koenje. Dobo prima i odvodi u okolinu
najvei deo (oko 95%) toplote stvorene pri koenju. Veliine realizovanih sila koenja zavise
od veliine sila aktiviranja i koeficijenta trenja izmeu doboa i frikcionih obloga na
papuama, ali i od smera obrtanja doboa u odnosu na papue. Naime, trenje na papue deluje
tako da tei da ih povue u smeru obrtanja doboa, pri emu rezultujue sile trenja deluju
ekscentrino (na kraku) u odnosu na obrtni oslonac papua. Iz tih razloga, sile trenja stvaraju
momente ije se dejstvo, zavisno od smera obrtanja doboa, moe sabirati ili protiviti dejstvu
sila aktiviranja od strane konih cilindara.

Ukoliko je smer obrtanja takav da sile trenja deluju od vrha ka osloncu papue,
rezultujui momenti dopunski pritiskaju papuu ka dobou, pa dolazi do (samo)pojaanja sile
koenja koju ostvaruje ta papua, a takva papua se naziva "nailaznom". U suprotnom, kada
sile trenja deluju u smeru od oslonca ka vrhu papue, rezultujui moment tei da odvoji
papuu od doboa i umanjuje ukupnu silu pritiska izmeu papue i doboa, pa takva,
"silazna", papua ostvaruje manju silu koenja. Za prosene veliine koeficijenta trenja,
nailazne papue ostvaruju oko dva puta veu silu koenja nego silazne.

4
 3. TIPOVI DOBO KONICA

3.1. Simpleks konice

Najjednostavnije reenje dobo konica je tzv. dobo konica prostog dejstva koja se esto
naziva i simpleks konica[1]. Sastoji se od dve papue na kojima se nalazi frikcioni materijal,
oslonjene su na jednom kraju. Na suprotnom kraju papue deluje se silom koja tei da
razmakne papue i ostvari silu trenja izmeu frikcionog materijala na papui i doboa
konice. Ostvarena sila trenja ima razliito dejstvo na same papue, tako da su i efekti koenja
pojedinih papua razliiti, tj. pritisak papua na dobo konice je razliit. Papua koja
ostvaruje vei efekat koenja naziva se nailazna papua dok se druga naziva silazna papua.
Sa promenom smera kretanja doboa menja se efekat koenja pojedinih papua, naime,
papua koja je bila nailazna postaje silazna, i obrnuto.

Glavne komponente dobo konica su obrtni dobo (2) za koji se vezuje toak, dve kone
papue (1) sa frikcionim oblogama po obodu, povratna opruga (5) koja skuplja papue po
prestanku koenja i nepokretna nosea ploa (4), sa osloncem papua (6), koja se vrsto
vezuje za nosa toka u okviru mehanizma za oslanjanje. U vozilima sa hidraulikom konom
instalacijom, aktiviranje konice, odnosno irenje papua, ostvaruje se pomou hidraulikog
konog cilindra (3), dok se u vozilima sa pneumatikom konom instalacijom, konica
aktivira mehaniki preko mehanizma sa bregom ili sa klinom koji je pogonjen pneumatikim
konim cilindrom. Pored pomenutih elemenata, u dobo konice se po pravilu ugrauje i
mehanizam za manuelno ili automatsko regulisanje zazora izmeu papua i doboa to je
potrebno usled troenja frikcionih obloga.

Slika 2. ematski prikaz dobo konica prostog dejstva (Simpleks) sa hidraulikim

aktiviranjem - osnovni elementi: 1 - papua sa frikcionom oblogom, 2 - dobo, 3 - koni
cilindar, 4 - nosea ploa, 5 - povratna opruga, 6 - oslonac papua na noseoj ploi (2)

5
 3.2. Dupleks konice

Dupleks konice ili konice dvostrukog dejstva se izvode tako da se na jednom kraju
konice nalaze mehanizam za aktiviranje prve i obrtni oslonac druge papue, dok se na
suprotnom kraju nalazi oslonac prve i mehanizam za aktiviranje druge papue. Zbog ovakve
strukture, dupleks konice imaju dva kona cilindra sa po jednim klipom. Usmerenost papua
u odnosu na smer rotacije doboa se usvaja tako da obe papue budu nailazne pri kretanju
vozila unapred. U takvim uslovima, a za istu silu aktiviranja, dupleks konice ostvaruju vee
kone sile nego simpleks konice. Sa druge strane, pri promeni smera obe papue postaju
silazne i konica ostvaruje znaajno manju silu koenja (koja je manja i od sile koenja
odgovarajuih simpleks konica).

Slika 3. Prikaz dupleks konice

3.3. Duo-Dupleks konice

Duo-dupleks konice su dobo konice koje su konstruisane tako da omoguavaju da obe

papue budu nailazne nezavisno od smera kretanja vozila. Reavaju se sa dva kona cilindra
sa po dva klipa. U duo-dupleks konicama svaka papua ima dva oslonca (na svakom kraju
po jedan), sa kojima se alternativno spree u zavisnosti od smera obrtanja doboa. Prilikom
aktiviranja konice, u poetku se svi klipovi ravnomerno ire. Meutim, kada papue dou u
kontakt sa doboem, klipovi ka kojima deluje sila trenja bivaju potisnuti nazad u kuite
cilindra s obzirom da na njih deluje reaktivna sila koja je vea od sile aktiviranja (reaktivna
sila je rezultanta zbirnog dejstva sile aktiviranja drugog konog cilindra i sile trenja izmeu
doboa i papue).

6
 Slika 4. Prikaz Duo-Dupleks konice

Zajedno sa uvlaenjem klipova, pomeraju se i papue, koje preko odgovarajuih ispusta

dolaze u kontakt sa obrtnim osloncima, obino izvedenim u vidu osovinica na noseoj ploi
konice. U nekim konstrukcijama se kao obrtni oslonci papua koriste i sami klipovi konih
cilindara.

3.4. Duo-Servo konice

Najvei koni moment daje tzv. servo konica, i u ovom sluaju obe papue su nailazne,
samo prva nailazna papua (1) nema nepokretni oslonac ve se preko poluja (7) oslanja na
drugu nailaznu papuu (2), koja je na suprotnom kraju oslonjena na osovinicu (6) i nosa
papua (5). Druga nailazna papua ima oslonac koji kod nekih konstrukcija moe da bude
plivajui, sa paralelnim ili kosim oslonim povrinama.

Slika 5. Duo-servo konica 1-Opruga automatskog podeivaa; 2-Nailazna papua; 3-

Opruga veznog elementa; 4-Privrsna osovinica; 5-Ploa za voenje papua; 6-Vezni
element parking konice; 7-Podloka; 8-Osigura poluge parking konice; 9-Silazna papua;
10-Opruga za dranje papua; 11-Poluga parking konice;12-Kuite kabla parking konice;
13-Povratna opruga nailazne papue;14-Povratna opruga silazne papue; 15-Automatski
podeiva; 16-Kuka kabla[2]

7
 Na taj nain, prva nailazna - primarna aktivira drugu nailaznu - sekundarnu papuu, i to
silom koja je znatno vea od sile kojom se aktivira prva nailazna papua. Zato druga nailazna
papua ostvaruje jo vee kone efekte od prve, pa servo konica u celini ostvaruje vee
kone momente od dupleks konice. Pri promeni smera obrtanja doboa, servo konica
postaje veoma malo efikasna. Obe papue su silazne, a druga se aktivira jo manjim silama od
prve. U ovom sluaju servo konica je praktino neupotrebljiva. Zato se i u ovom sluaju ide
na takva reenja sistema aktiviranja i oslanjanja koja omoguavaju promenu oslonca, tako da
obe papue budu uvek nailazne.

To su tzv. duo-servo konice. Naelno imaju dobre osobine i razvijaju visoke kone
momente za odreenu silu aktiviranja. Velika ima je mana, meutim, to su veoma osetljive
na promenu koeficijenta trenja, to posebno dolazi do izraaja kod velikih brzina kretanja[1].
Njihovo osnovno polje primene su traktori i poljoprivredne prikolice, kao i slina vozila
manjih brzina kretanja i manjih ukupnih masa.

4. MEHANIZMI ZA AKTIVIRANJE KONICA

Mehanizmi za aktiviranje papua, odnosno konice, mogu da se ree kao mehaniki ili
kao hidrauliki. Prve dve konstrukcije su mehanizmi sa bregom, i to konstrukcija pod a) sa
ravnim, a pod b) sa bregom "S" oblika. Konstrukcija na slici 5c odgovara kulisnom
mehanizmu, koji se rado koristi kod mnogih konica veih kapaciteta, dok je pod d) ematski
prikazan mehanizam sa klinom.

Slika 6. Prikaz mehanikih mehanizama za aktiviranje

Mehanizmi sa bregom koriste se mnogo ee, pri emu se breg kod svih ovih
konstrukcija nalazi na vratilu, kome se preko odgovarajue poluge, van konice, saoptava
moment potreban za aktiviranje konice. Na ovu polugu brega moe se delovati direktno
mehanikim prenosnim mehanizmom ili pneumatikim cilindrom. Valjii na vrhovima
papua, prikazani kod reenja 5b ("S" breg) znatno smanjuju trenje na dodiru brega i papua,
pa se vei deo momenta dovedenog brega koristi za ostvarivanje konog momenta.

8
 Mehanizmi sa klinom postali su rado korieno reenje, posebno za vozila velikih masa
nakon razvoja mehanizma za automatsko podeavanje, ime je prevazien problem
podeavanja hoda klina posle odreenog stepena istroenja obloga. U ovim sluajevima
obino se primenjuje pneumatiko aktiviranje papua. Kod hidraulikog aktiviranja papua,
koni cilindar je smeten u samoj konici. Breg je zamenjen cilindrom ije slobodno kretanje
u cilindru omoguava uravnoteenje pritisaka na obe papue, omoguujui im pomeranje i
meusobni prenos sila koje one podnose. Ovo je prednost u odnosu na komandu preko brega
sa fiksiranim uleitenjem, gde je rotacija brega ograniena pokretanjem papue koja je
najblia dobou tj. papue ija je obloga najmanje pohabana. U zavisnosti od vrste konice
koriste se jedan ili dva cilindra razliitih konstrukcijskih reenja. Kod konica koje se
aktiviraju hidrauliki, za parkirnu konicu koristi se poseban mehaniki mehanizam. Ovaj
mehaniki mehanizam mora da bude sasvim nezavisan od mehanizama koji se koriste za
radno koenje pri emu ne sme da ometa osnovnu funkciju konice.

5. PERFORMANSE KONICA

Osnovni zadatak konice kao izvrnog organa je da ostvari potrebni koni moment. Da bi
se ovaj zadatak ispunio, konstrukcija konice mora biti takva da dovedenu silu aktiviranja
pretvori u silu trenja, koja deluje na odreenom polupreniku, tzv. polupreniku trenja. Radna
karakteristika konice obuhvata sve konstrukcione parametre konice, a koje povezuje silu
aktiviranja i moment koenja kao ulaznu i izlaznu veliinu ukljuujui raspoloivi koeficijent
trenja izmeu frikcionih povrina. Ona predstavlja "unutranji" prenosni odnos, ili drugim
reima kapacitet konice. Ova karakteristika, koja se esto naziva i C karakteristika konice,
predstavlja odnos sile trenja, Ftr , i sile aktiviranja, Fs , odnosno:

Kod najee primenjivanog reenja dobo konice sa dve papue, svaka papua
predstavlja posebni koni element, koji samostalno uestvuje u stvaranju ukupne sile trenja.
Tako da se C karakteristika za celu konicu moe izraziti preko radnih karakteristika konih
elemenata u njenom sastavu, odnosno:

1 2
= 1 + 2 = +
1 2

Kod realnih dobo konica kone obloge zahvataju vei deo lune duine papua, tako da
su izrazi koji odreuju karakteristiku C znatno sloeniji, ali obino mogu da se svedu na
oblik:
1
=( )

9
 Gde su A, B i D konstante koje zavise od konstrukcije konice (luna duina obloge i njen
poloaj na papui, vrsta i mesto oslonaca papue i dr.). To govori da kod konice uvek vai
relacija:
= ()

Stvarni oblik funkcije = zavisi od konstrukcije konice. Ovo se najbolje vidi na slici
6 koja prikazuje naelne odnose radnih karakteristika tipinih konstrukcija dobo i disk
konica. Sa dijagrama je oigledno da disk konica sa stegom ima najmanje vrednosti radne
karakteristike, odnosno mogunosti razvijanja konog momenta za odreenu silu aktiviranja,
a najvee vrednosti imaju servo (odnosno duo-servo) dobo konice, dok se na istom nivou
nalaze i lamelaste disk konice sa punim zahvatom. Prikazana radna karakteristika dupleks
konice odnosi se na sluaj kretanja vozila unapred. Pri promeni smera kretanja, obe papue
postaju silazne i njihova C karakteristika ima znaajno manju vrednost koja je prikazana
isprekidanom linijom.

Kako se kod svih konih sistema kod kojih se aktiviranje konica vri iskljuivo
miinom energijom vozaa, sila aktiviranja konica neposredno vezana za silu na pedali,
dolazi se do zakljuka da je sa konicama koje imaju visoke vrednosti S karakteristike lake
koiti vozilo, odnosno lake zadovoljiti zahteve koji se postavljaju pred kone sisteme. To
znai da se ovim konicama mogu koiti vozila veih masa i da se u sluaju ugradnje konica
sa visokim radnim karakteristikama ne moraju u prenosni mehanizam ugraditi pojaala ili
drugi dopunski izvori energije za koenje vozila. Moe se zakljuiti da sa stanovita
izvravanja osnovne funkcije konog sistema, konice sa visokim vrednostima S
karakteristike imaju znaajne prednosti nad konstrukcijama ije su radne karakteristike niske.

Slika 7. Radne karakteristike tipinih konstrukcija konica

10
 5.1. Odreivanja zakona raspodele preko pomeranja taaka na oblozi

Odreivanje zakona raspodele je u naelu veoma sloen zadatak, jer raspodela

povrinskog pritiska zavisi od krutosti doboa, paapua i obloga, naina oslanjanja papua,
oblika naleue povrine papua. Problem se pojednostavljuje uvoenjem sledeih
pretpostavki:

Dobo i papua se pri koenju deformiu;

Debljina obloge u neoptereenom stanju je konstantna;
Frikciona obloga je elastina i povinuje se Hukovom zakonu tj. vai:

Gde je:

p- povrinski pritisak;
S- debljina obloge;
E- mudul elastinosti.

Koeficijent trenja ne zavisi od povrinskog pritiska;

U neoptereenom stanju spoljni poluprenik obloge r0 jednak
je unutranjem polupreniku doboa rD;
Virtualno pomeranje obloge srazmerno je povrinskom povrinskom pritisku.

11
 6. ZAKLJUAK

Moemo primetiti da je sistem za koenje jedan od najvanijih sistema na motornom

vozilu. On nam omoguava bezbedno uestvovanje u saobraaju tako da ne ugroavamo ni
nau ni bezbednost ostalih uesnika u saobraaju. Ovaj sistem nam omoguava da izbegnemo
opasne situacije koje se svakodnevno deavaju u saobraaju, zato je ovome sistemu
poklonjena i najvea panja.
Koionom sistemu je potrebno posvetiti najveu panju iz razloga da bi se izbegla mogua
otkazivnja i ugroavanje drugih uesnika u saobraaju. Zaustavni put vozila koje poseduje
ispravan sistem za koenje je mnogo krai nego kod neispravnog. Iz tog razloga dolazi do
estih stradanja na putevima. Dobo konice i dalje nalaze veoma veliku primenu kako kod
teretnih tako i putnikih vozila.

12
 LITERATURA

1. Motori i motorna vozila; Josip . Lenasi, Tomislav A.Risti;

2. http://nikolavujic.weebly.com/uploads/3/4/8/0/3480733/sistem_za_kocenje.pdf
pristupljeno 06.08.2017;

3. http://www.motorna-vozila.com/tag/dobos-kocnica/ 07.08.2017.

13