3.

SPOJNICE
 Slu`e za spajanje dva saosna ili pribli`no saosna ma{inska
elementa (vratila, ali redje i zup~anika, lan~anika, remenica i
sl.), a radi preno{enja obrtnog kretanja sa jednog obrtnog dela
(pogonskog), na drugi (gonjeni).
 Osnovna podela je na: nerazdvojive i razdvojive.

 1. Nerazdvojive. Kod ovih spojnica posti`e se stalna veza

spojenih delova koja se mo`e razdvojiti samo rasklapanjem

spojnice.
Ove nerazdvojive spojnice mogu biti: krute i prilagodljive.
a) krute spojnice.
 Kruta spojnica sa obodima (slika). Sastoji se od po dve
glav~ine sa obodima koji su spojeni vijcima. Vijci mogu
biti pode{eni(a) ili nepode{eni (b), a mo`e se staviti i
poluprsten za centriranje (c)
 Izgled krute spojnice

Sa obodom Sa gumenim vencem

^aurasta spojnica
 ^auraste spojnice su jednostavne konstrukcije i
primenjuju se tamo gde je saosnost vratila unapred
obezbedjena, a pod uslovom da se bar jedno od
njih mo`e osno pomerati pri ugradnji spojnice.
b)prilagodljive spojnice.

 Kardanova (zglobna) spojnica. Omogu}ava spoj vratila

~ije se ose seku pod uglom od koga zavisi broj obrta na
izlaznom (gonjenom) vratilu. Ovaj ugao (α) mo`e biti i
stalan, ali je naj~e{}e promenljiv u granicama 50<a<300.
 Bitno obele`je i nedostatak ovakve Kardanove spojnice je periodi~na
promenljivost ugaone brzine i obrtnog momenta gonjenog vratila, pri
stalnim vrednostima ugaone brzine i obrtnog momenta pogonskog
vratila, tj. asinhronost obrtanja. Pri konstantnoj ugaonoj brzini
pogonskog vratila 1 (na slici), ugaona brzina gonjenog vratila 2, do
pola kruga (obrta) se pove}ava, a u toku druge polovine se smanjuje.
Da bi se ovaj problem otklonio, sinhrono obrtanje pogonskog i
gonjenog vratila posti`e se rednim vezivanjem dve ili vi{e
asinhrone Kardanove spojnice pod odredjenim uslovima.
Izgled dvostruke Kardanove spojnice kod ~etvorostrane

rendisaljke
 Spojnica sa elasti~nim vencem.
 Obodi ove spojnice obuhva}eni su elasti~nim vencem.
 Potreban pritisak se ostvaruje pomo}u prstenova
pritisnutih zavrtnjima uz obode.
2.Razdvojive spojnice.
 Kand`asta spojnica (sl.5.75) ima ve}i broj radijalnih
zubaca (kand`i) k, ~iji je broj obi~no 15-60 trouglastog ili
trapeznog oblika. Aksijalno pomeranje pokretnog oboda
(1) ka i od nepokretnog oboda (2), vr{i se pomo}u
elektromagneta (3), koji je napajan strujom preko
prstenova (4). Veza glav~ine (5) i pokretnog oboda (1)
ostvaruje se pomo}u `ljebnog ili zup~astog spoja.
 Izgled razdvojive spojnice
Sa kandžama Sa valjcima
 Frikcione spojnice prenose obrtni moment pomo}u otpora
klizanju, koje nastaje na dodirnim povr{inama oboda
vezanih za vratila ili za druge obrtne elemente. Obrtni
moment se postepeno prenosi i pove}ava – srazmerno
pritisku na tarnim povr{inama, zahvaju}i proklizavanju
prilikom uklju~ivanja.
 Prednost ovih spojnica su postepeno i du`e trajanje
procesa uklju~ivanja, ~ime se smanjuju inercijalne sile ili
udari usled spajanja.
 Nedostatak ovih spojnica ogleda se u ja~em zagrevanju i
potrebi odvodjenja toplote razvijene radom sila trenja za
vreme klizanja; pored toga mala ~vrsto}a frikcionih
materijala za obloge tarnih povr{ina uslovljava ve}e
pre~nike i ve}i broj delova.
1) sa ravnim tarnim povr{inama
2) sa konusnim tarnim povr{inama.

 Ove spojnice
mogu biti sa
jednom (sl. a) ili sa
dva para tarnih
povr{ina (sl. b).
Aksijalna sila
uklju~ivanja kod
spojnice sa dva
para tarnih
povr{ina je znatno
manja nego kod
spojnice sa jednom
ravnom tarnom
povr{inom.
 Elektro-magnetna frikciona spojnica

 Lamele sa unutra{njim
ozubljenjem (4) `ljebno su
spojene sa telom spojnice
(1), koje je nepokretno na
pogonskom vratilu (3).
Lamele sa spolja{njim
o`lebljenjem (5) su `ljebno
spojene sa ku}i{tem
spojnice (2), koje je u
ovom slu~aju vezano za
zup~anik (10). U telu (1)
sme{ten je elektromagnet
(6), koji privla~i kotvu
(9), a ona pritiska slog
lamela (4 i 5).
 hidrodinami~ka spojnica
 Spojnica se sastoji iz pumpnog
kola (1) na pogonskom vratilu,
zavrtnjevima spojenog sa
omota~em (3) u kojem je
turbinsko kolo (2).
Pokretanjem pumpnog kola
radni fluid (naj~e{}e ulje)
struji kroz medjulopati~ne
kanale oba kola, rad se prevodi
u kineti~ku energiju fluida
koja se na turbinskim
lopaticama opet pretvara u
mehani~ki rad obrtanja
gonjenog vratila, pri ~emu je
ugaona brzina gonjenog manja
od ugaone brzine pogonskog.