ZAKON

O ŽELEZNICAMA REPUBLIKE SRPSKE

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 58 od 14. novembra 2001, 110/03, 113/05, 59/08, 24/12)

I - OSNOVNE ODREDBE

lan 1.
Ovim zakonom jedinstveno se ure uju na teritoriji Republike Srpske uslovi i tehni ki elementi za izgradnju,
rekonstrukciju i održavanje železni kih pruga, postrojenja, ure aja i oprema na njima; uslovi koje treba da ispunjavaju
železni ka vozila, ure aji i oprema na njima, kao i na in kontrole i održavanja istih; uslovi vršenja železni kog
saobra aja i organizacija prevoza putnika i stvari; uslovi koje treba da ispunjavaju železni ki radnici koji neposredno
u estvuju u vršenju železni kog saobra aja; ukupno radno vreme i posebne mere bezbednosti, bezbednost
saobra aja i red na železnici, nadzor nad bezbednim organizovanjem železni kog saobra aja, kao i odre ena pitanja
industrijske i gradske železnice i ži are, i pruga uzanog kolosijeka.

lan 2.
Na teritoriji Republike Srpske osniva se železni ko preduze e za javni prevoz i upravljanje infrastrukturom pod
nazivom Železnice Republike Srpske.
Železnice Republike Srpske imaju znak sopstvenosti i amblem.
Preduze e Železnice Republike Srpske u organizacionom smislu ine: menadžer infrastrukture i operator za javni
prevoz.
Železnice Republike Srpske su jedini menadžer infrastrukture u Republici Srpskoj.
Sredstva preduze a Železnice Republike Srpske ini celokupna železni ka imovina Republike Srpske.

lan 3.
Železni ku infrastrukturu Železnice Republike Srpske u smislu ovog zakona ine:
1. železni ke pruge i objekti na železni kim prugama,
2. elektro-energetika i stabilna postrojenja elektri ne vu e sa pripadaju im objektima,
3. signalno-sigurnosna postrojenja sa pripadaju im objektima.
4. telekomunikaciona i informati ka postrojenja u železni kom saobra aju sa pripadaju im objektima,
5. zemljišta u pružnom i zaštitnom pojasu, zgrade železni kih stanica, depoi i ostali objekti na železni kim
stanicama koji su u funkciji železni kog saobra aja.
Železnice Republike Srpske e posebno knjigovodstveno prema osniva u iskazati troškove železni ke
infrastrukture u odnosu na troškove operatora.
Željeznice Republike Srpske, kao menadžer željezni ke infrastrukture dužne su da u roku od pet godina podnesu
zahtjev Regulatornom odboru željeznica Bosne i Hercegovine za izdavanje dozvole za upravljanje željezni kom
infrastrukturom i potvrde o bezbjednosti.

lan 4.
Djelatnosti Željeznica Republike Srpske su:
1. Poslovi željezni kog operatera:
a) prevoz putnika u unutrašnjem i me unarodnom saobra aju,
b) prevoz stvari u unutrašnjem i me unarodnom saobra aju,
v) vu a vozova i održavanje tehni ko-eksploatacione ispravnosti lokomotiva, elektromotornih i dizel-vozila i
tehni ki pregled vozila,
g) održavanje, remont, rekonstrukcija i novogradnja voznih sredstava, ure aja i opreme, rezervnih dijelova koji se
ugra uju u vozna sredstva, održavanje njihove funkcionalne sposobnosti i tehni ko-eksploatacione ispravnosti i
tehni ki nadzor.
2. Poslovi menadžera infrastrukture su:
a) organizovanje i regulisanje željezni kog saobra aja, obezbje enje pristupa i koriš enja željezni ke
infrastrukture svim željezni kim operaterima koji ispunjavaju zakonom propisane uslove, u estvuje u odre ivanju
visine i naplati naknada za koriš enje željezni ke infrastrukture, izdavanju izjave o mreži, raspodjeli infrastrukturnih
kapaciteta i objavljivanja reda vožnje,
b) održavanje, remont, rekonstrukcija i novogradnja pruga i objekata na pruzi, stanicama i službenim mjestima,
regeneracija i popravka dijelova, sklopova i ure aja, pružnih postrojenja, kontaktne mreže sa postrojenjima i signalno
sigurnosnih i telekomunikacionih ure aja, održavanje funkcionalne sposobnosti i tehni ko-eksploatacione ispravnosti
i tehni ki nadzor.
 Željeznice Republike Srpske mogu se baviti i drugim djelatnostima koje su u vezi sa osnovnom djelatnoš u.

lan 5.
Pravilnike i uputstva kojima se propisuju mjere i radnje utvr ene ovim zakonom donosi ministar saobra aja i veza
(u daljem tekstu: ministar).
Kontrolu kvaliteta i standarda pri izradi ure aja, dijelova materijala i opreme koji se ugra uju na prugama i
željezni kim vozilima vrše stru ne institucije ovlaš ene od Ministarstva saobra aja i veza (u daljem tekstu:
Ministarstvo).

lan 6.
Železnice Republike Srpske uz saglasnost Vlade Republike Srpske, donose dugoro ni i srednjoro ni plan razvoja
infrastrukture kao i godišnji program održavanja infrastrukture, kojim se odre uje obim održavanja infrastrukture
utvr en tehni kim normama za obavljanje i bezbednost saobra aja kao i potrebna sredstva za njegovo izvršenje.
Sredstva za održavanje i upravljanje željezni kom infrastrukturom obezbje uju se iz budžeta Republike Srpske i
od naknada za koriš enje željezni ke infrastrukture.
Na in koriš enja sredstava koja se obezbje uju iz budžeta reguliše se ugovorom izme u Željeznica Republike
Srpske i Vlade Republike Srpske.

lan 7.
Železnice Republike Srpske sti u i pribavljaju sredstva za obavljanje delatnosti, modernizaciju i razvoj iz:
1. prihoda koji ostvare po osnovu upravljanja željezni kom infrastrukturom, te prihoda od putni kog i teretnog
saobra aja,
2. budžeta Republike Srpske,
3. finansijskih kredita,
4. izdavanja i prodaje hartija od vrednosti,
5. ulaganja doma ih i stranih lica,
6. drugih izvora u skladu sa zakonom.
Željeznice Republike Srpske dužne su da obezbijede transparentnost svih prihoda po vrstama, te njihovu
raspodjelu, poštuju i me unarodne ra unovodstvene standarde i praksu.

lan 8.
Železnice Republike Srpske su mati no željezni ko preduze e za sve imaoce železnice i operatore registrovane
na teritoriji Republike Srpske.
Željeznice Republike Srpske, kao željezni ki operater dužne su da podnesu zahtjev Regulatornom odboru
željeznica Bosne i Hercegovine za izdavanje licence i potvrde o bezbjednosti.
Železnice Republike Srpske e delovati u skladu sa obavezuju im me unarodnim konvencijama i imaju pravo da
stupe u lanstvo me unarodnih i profesionalnih organizacija, te da deluju u skladu sa pravilima i standardima koja su
usvojena u okviru Me unarodne unije (UIC).
Železnice Republike Srpske mogu se udruživati i u druge organizacione oblike na teritoriji BiH radi ostvarivanja
pojedinih zajedni kih interesa.

lan 9.
Poštuju i tržišne zakone, Željeznice Republike Srpske bez diskriminacije e obezbijediti slobodan pristup
željezni koj infrastrukturi, operaterima koji posjeduju licencu i potvrdu o bezbjednosti koju je izdao Regulatorni odbor
za željeznice Bosne i Hercegovine, a na osnovu prioritetnih zahtjeva koje utvrdi Ministarstvo saobra aja i veza
Republike Srpske.

lan 10.
Niže navedeni izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede e zna enje:
1. "željezni ko preduze e" zna i bilo koje javno ili privatno preduze e koje je menadžer infrastrukture i železni ki
operator;
2. "železni ki operator" zna i bilo koji javni ili privatni operator iji je osnovni posao pružanje železni ko-
transportnih usluga za prevoz stvari i/ili putnika uz obavezu da operator osigura vu na vozila;
3. "menadžer infrastrukture" zna i bilo koje preduze e koje je posebno odgovorno za uspostavljanje i održavanje
železni ke infrastrukture kao i za rukovanje signalno-sigurnosnim sistemima;
4. u esnici u železni kom saobra aju su svi železni ki radnici i radnici drugih operatora koji neposredno u estvuju
u vršenju železni kog saobra aja na železni koj stanici, pruzi i vozu, kao i lica koja se kre u železni kom prugom ili
se nalaze u vozu;
5. prevoz za sopstvene potrebe je prevoz lica ili stvari koje Železnice Republike Srpske, odnosno druga
preduze a vrše železni kim transportnim sredstvima za svoje potrebe;
6. železni ko podru je je površina zemljišta na kome se nalaze železni ka pruga, objekti, postrojenja i ure aji koji
neposredno služe za vršenje železni kog saobra aja;
7. saobra ajna mesta na pruzi su službena mesta iz kojih se reguliše železni ki saobra aj (železni ke stanice,
ukrsnice, saobra ajna otpremišta, odjavnica, rasputnica, mesta prelaza sa dvokolose ne na jednokolose nu prugu) i
stajališta;
8. železni ka stanica je saobra ajno mesto na pruzi iz koga se reguliše saobra aj suprotnih i uzastopnih vozova i
obavlja ulaz i izlaz putnika i utovar i istovar stvari;
9. ukrsnica je saobra ajno mesto na pruzi iz koga se reguliše saobra aj suprotnih i uzastopnih vozova, a može se
obavljati i ulaz i izlaz putnika i utovar i istovar stvari;
10. stajalište je saobra ajno mesto na pruzi na kome se obavlja ograni en putni ki saobra aj i koje služi isklju ivo
za ulaženje i izlaženje putnika u vozove namenjene za prevoz putnika;
11. pružni pojas je prostor izme u železni kih koloseka, kao i pored krajnjih koloseka, na odstojanju od najmanje
osam metara, a ako železni ka pruga prolazi kroz naseljeno mesto na odstojanju od najmanje šest metara,
ra unaju i od ose krajnjeg koloseka;
12. zaštitni pružni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge, širine 200 metara, ra unaju i od ose krajnjih
koloseka;
12a. Trougao preglednosti predstavlja prostor u zoni putnog prelaza kojim se obezbje uje preglednost za
u esnike u drumskom saobra aju da pod normalnim uslovima imaju nesmetan vidik na željezni ku prugu s obje
strane puta radi pravovremenog uo avanja voza tako da se mogu bezbjedno zaustaviti ispred saobra ajnog znaka
Andrejev krst;
13. odvojena skretnica je skretnica kojom se sa otvorene pruge odvaja druga pruga ili pruga druge železnice ili
industrijski kolosek;
14. nagib nivelete je podužni nagib pruge koji se meri tangensom ugla prema horizontali i izražava se u promilima;
15. auto-stop ure aj je ure aj za automatsko zaustavljanje voza kod signala koji pokazuje da je dalja vožnja
zabranjena, odnosno ure aj za automatsku kontrolu smanjene brzine kretanja voza od signala koji pokazuje da je
dalja vožnja dozvoljena smanjenom brzinom;
16. budilnik je ure aj koji služi za automatsko zaustavljanje voza u slu aju nebudnosti ili nesposobnosti
mašinovo e vu nog vozila;
17. železni ko vozilo je namenjeno za kretanje po železni koj pruzi (lokomotiva, motorna kola, putni ka i teretna
kola i specijalna kola, tramvajska motorna kola i prikolice, vagoni, uspinja e, te kabine i sedala na ži arama);
18. železni ka putni ka i teretna kola su železni ka vozila konstruisana za kretanje po železni koj pruzi,
namenjena za prevoz lica (putni ka kola), odnosno za prevoz stvari (teretna kola);
19. motorna kola su elektro-motorna kola, elektromotorne garniture, dizel-motorna kola, dizel-motorne garniture i
šinobusi;
20. vu no vozilo je železni ko vozilo sa sopstvenim pogonom (dizel-lokomotive, elektri ne lokomotive, motorna
kola i motorna vozila za posebne namene);
21. voz je propisano sastavljen i zaka en niz železni kih, putni kih i teretnih kola sa jednim vu nim vozilom ili sa
više vu nih vozila sa sopstvenim pogonom ili samo vu no vozilo sa sopstvenim pogonom;
22. registruju i brzinomer (tahograf) je ure aj za registrovanje brzine pre enog puta i drugih podataka u toku
vožnje vu nog vozila;
23. vanredni doga aj u železni kom saobra aju je udes, nezgoda ili elementarna nepogoda, u koje je jedno lice ili
više lica poginulo ili je povre eno ili je izazvana materijalna šteta, odnosno u kome je došlo do prekida, ugrožavanja
ili otežavanja železni kog saobra aja;
24. udes je vanredni doga aj u železni kom saobra aju u kome je jedno ili više lica poginulo ili teže povre eno ili
je nastala znatna materijalna šteta ili je nastao ve i prekid u železni kom saobra aju. Udesom se smatra i svaki
nastali sudar vozova, nalet voza ili iskliznu e voza;
25. nezgoda je vanredni doga aj u železni kom saobra aju u kome je jedno ili više lica povre eno ili je nastala
manja materijalna šteta ili manji prekid železni kog saobra aja ili je nastalo ugrožavanje ili otežavanje železni kog
saobra aja;
26. elementarna nepogoda je vanredni doga aj u železni kom saobra aju prouzrokovan višom silom koja je
uticala ili je mogla uticati na bezbednost železni kog saobra aja (klizanje i odronjavanje terena, poplava, zavejavanje
pruge, snežne lavine, zemljotres, bura, atmosferska pražnjenja, aerozaga enje i drugo);
27. slobodan profil (gabarit) pruge je ograni en prostor u popre nom preseku upravnom na sredinu koloseka, u
koji ne smeju da se ugra uju, postavljaju i da u njega zadiru postrojenja, objekti, signali i signalne oznake, naslage
materijala ili neki drugi predmeti;
28. profil vozila je ograni en prostor u popre nom preseku upravnom na sredinu koloseka (sredinu odstojanja
izme u kolose nih šina), koji ne sme prelaziti šinsko vozilo nijednim svojim delom, bilo da je prazno ili zajedno sa
teretom;
29. putni prelaz je mesto ukrštanja železni ke pruge i puta na istom nivou;
30. peša ki prelaz je mesto ukrštanja železni ke pruge i prelaza za pešake u istom nivou;
31. ko na masa je zbir ko nih masa železni kih vozila od kojih je sastavljen voz, kojom se obezbe uje pouzdano
ko enje voza;
32. radionica za održavanje željezni kih vozila je željezni ki objekt sa odgovaraju im postrojenjima, opremom i
ure ajima u kojem se vrši priprema, održavanje i popravka željezni kih vozila;
33. tehni ka stanica je železni ki objekat sa odgovaraju im postrojenjima i ure ajima u kome se vrši priprema
železni kih putni kih i teretnih kola;
34. maksimalna brzina voza je brzina voza na železni koj pruzi ili delu pruge navedene u redu vožnje ili propisana
na drugi na in, koja se ne sme prekora iti;
35. najve a dopuštena (dozvoljena) brzina voza je propisana najve a brzina voza na pruzi ili delovima pruge, s
obzirom na tehni ko stanje pruge i železni kih vozila, ili druge uslove;
36. industrijska železnica je železnica kojom preduze e u oblasti saobra aja, industrije, rudarstva, šumarstva i u
drugim oblastima privrede prevozi lica i stvari za sopstvene potrebe;
37. industrijski kolosek je železni ki kolosek koji se priklju uje na železni ku prugu i služi za dopremanje i
otpremanje stvari za nosioca prava koriš enja tog koloseka;
38. razmak koloseka je rastojanje izme u osa koloseka;
39. osovinsko optere enje je zbir sopstvene mase praznog ili natovarenog železni kog vozila podeljen brojem
osovina na vozilu;
40. masa vozila po dužnom metru je zbir sopstvene mase praznog ili natovarenog železni kog vozila, podeljen
dužinom vozila u metrima, merenim od ela do ela nesabijenih odbojnika (odbojnih ure aja), odnosno automatskih
kva ila;
41. domicilna jedinica je organizaciona jedinica u kojoj je radnik zaposlen;
42. obrtna jedinica je organizaciona jedinica u kojoj radnik prekida obavljanje rada do po etka slede e smene;
43. rekonstrukcija pruge, postrojenja, ure aja i objekata na pruzi i železni kog vozila podrazumeva takve izmene
(prepravke) koje menjaju osnovne tehni ke i konstrukcione karakteristike.
44. serijska proizvodnja podrazumeva proizvodnju železni kih vozila, koja je saobrazna odobrenom prototipu
železni kog vozila;
45. spojna stanica je železni ka stanica u kojoj se povezuje železni ki saobra aj izme u dve železni ke
kompanije;
46. železni ka pruga opremljena auto-stop ure ajem je pruga, odnosno deo pruge na kojoj je, ili kojem je, kod
ulaznih i izlaznih signala u svim saobra ajnim mestima i kod prostornih i zaštitnih signala ugra en auto-stop ure aj;
47. imaoci železnice u smislu zakona smatraju se vlasnici industrijske železnice, industrijskih koloseka, ži are i
gradske železnice.

II - ŽELEZNI KE PRUGE
1. Izgradnja i rekonstrukcija pruga

lan 11.
Izgradnja železni kih pruga, postrojenja, ure aja i objekata na pruzi vrši se u skladu sa odgovaraju im prostornim,
odnosno urbanisti kim planom, a na osnovu odobrenja za izgradnju.
Odobrenje iz stava 1. ovog lana, izdaje nadležno ministarstvo.

lan 12.
Železnice Republike Srpske i imalac železnice dužni su da pre otpo injanja radova, a najmanje 60 dana ranije,
objave po etak radova na izgradnji ili rekonstrukciji železni ke pruge u dnevnim listovima ili na drugi uobi ajen na in,
da bi preduze a i druge organizacije koje se staraju o objektima ugra enim na železni kom podru ju (cevovodi,
vodovodi, elektri ne, telefonske i telegrafske vazdušne linije, podzemni kablovi i druge sli ne instalacije i ure aji), kao
i oni koji nameravaju da takve objekte izrade, mogli da usklade radove na tim objektima sa radovima na izgradnji
železni ke pruge.
Investitor, preduze a i organizacije iz stava 1. ovog lana utvr uju ugovorom me usobna prava i obaveze u vezi
sa izvo enjem radova na izgradnji železni ke pruge i radova na objektima ugra enim ili koje e graditi na
železni kom podru ju.
Investitor, preduze e ili organizacije iz stava 1. ovog lana utvr uju ugovorom me usobna prava i obaveze u vezi
sa izvo a em radova na izgradnji železni ke pruge i radova na objektima ugra enim ili koje e graditi na železni kom
podru ju.

lan 13.
Novoizgra ene i rekonstruisane železni ke pruge moraju da ispunjavaju slede e osnovne uslove:
1. širina koloseka izme u unutrašnjih ivica glava šine mora iznositi 1.435 mm, s tim što ne smeju biti manja od
1.430 mm, ni ve a od 1.470 mm, uklju uju i i proširenje koloseka u krivini;
2. polupre nik krivine na otvorenoj pruzi mora iznositi najmanje 300 metara, a na glavnom prolaznom koloseku u
stanici najmanje 500 metara. Spoljna šina zavisno od veli ine polupre nika krivine i dozvoljene brzine, mora biti
nadvišena, ali ne više od 150 mm;
3. nagib nivelete na otvorenoj pruzi može iznositi najviše 25 promila;
4. nagib nivelete u stanici može iznositi; i to za stanicu u pravcu od jednog promila, a za stanice u krivini do 2,5
promila, zavisno od polupre nika krivine;
 5. razmak koloseka u stanici mora biti toliki da izme u slobodnih profila tih koloseka postoji potreban prostor za
bezbedno kretanje putnika i drugih lica i za postavljanje postrojenja, naprava i stubova za signalne ure aje, elektri nu
kontaktnu mrežu, osvetljenje i drugo;
6. razmak koloseka u stanici mora iznositi najmanje 4,75 m, a razmak koloseka izme u kojih se postavljaju peroni
visine najmanje 0,5 m, ra unaju i od gornje ivice šine, mora iznositi najmanje 6 metara;
7. razmak koloseka na otvorenoj pruzi kod dvokolose nih i paralelnih pruga mora iznositi najmanje 4 metra;
8. osovinsko optere enje magistralnih pruga mora iznositi najmanje 22,5 tone po osovini i 8 tona po dužnom
metru, a ostalih pruga - 18 tona po osovini i 6,4 tone po dužnom metru;
9. železni ke pruge moraju se projektovati, graditi i održavati tako da odgovaraju utvr enoj i propusnoj mo i
pruge, brzini vozova, osovinskom optere enju, masi natovarenih vozila po dužnom metru, zahtevima bezbednosti
železni kog saobra aja, kao i drugim uslovima koji su propisani za odnosnu prugu, a železni ke pruge koje služe
me unarodnom tranzitnom saobra aju moraju ispunjavati i uslove koji su utvr eni me unarodnim ugovorima i
10. uzane pruge grade se sa kolosijekom širine 760 mm i osovinskog optere enja do 10 t po osovini i moraju da
ispunjavaju ostale uslove i tehni ke normative definisane propisima koji ure uju ovu oblast.
Železni ke pruge moraju da ispunjavaju propisane uslove slobodnog profila za otvorenu prugu, za mostove, za
tunele i stanice, zavisno od toga da li je pruga elektrificirana ili nije.
Ostali uslovi i tehni ki normativi koje moraju ispunjavati železni ke pruge iz stava 1. ovog lana utvr uju se
posebnim propisom donesenim na osnovu ovog zakona.

lan 14.
Mesta izme u koloseka i pored koloseka predvi ena za ulaz i izlaz putnika moraju biti osvetljena i izdignuta iznad
nivelete šine na visini koja omogu ava putnicima nesmetano i bezbedno ulaženje u voz i izlaženje iz voza.

lan 15.
Na mestima podložnim odronjavanju, eroziji, bujici, izloženim snežnim nanosima i jakim vetrovima koji mogu
ugroziti železni ku prugu i bezbednost saobra aja moraju se izgraditi, odnosno postaviti stalni objekti (potporni,
obložni i pregradni zidovi, galerije, vetrobrani, zaštitni šumski pojasevi i sli no) ili privremene naprave (ži ane mreže,
snegobrani i sli no).

lan 16.
Ako železni ku prugu treba izmestiti zbog gradnje drugog objekta, kao što je javni put, rudnik, kamenolom,
akumulaciono jezero, aerodrom i sli no, deo pruge koji se izmešta mora biti izgra en sa elementima koji odgovaraju
kategoriji te pruge bez obzira na stvarno stanje u kome se nalazila u momentu izmeštanja.
Troškove izmeštanja železni ke pruge iz stava 1. ovog lana snosi investitor objekta zbog ije izgradnje se vrši
izmeštanje železni ke pruge, ako se druga ije ne sporazumeju investitor i Železnice Republike Srpske ili imalac
železnice.

lan 17.
Železni ke pruge i postrojenja, objekti i ure aji na pruzi mogu se predati saobra aju tek kad se tehni kim
pregledom utvrdi da sa gledišta bezbednosti saobra aja ispunjavaju propisane uslove i tehni ke normative i druge
uslove koje moraju da ispunjavaju u pogledu tehni kog i tehnološkog jedinstva u železni kom saobra aju.
Tehni kom pregledu iz stava 1. ovog lana podležu i novoizgra ene i rekonstruisane železni ke pruge i
postrojenja, objekti i ure aji na pruzi, a vrši se kada je završena njihova izgradnja, odnosno rekonstrukcija u celini ili
faza u kojoj se mogu uklju iti u saobra aj.
Tehni ki pregled pruga i postrojenja, objekata i ure aja iz stava 2. ovog lana vrši nadležni organ u Republici, koji
je izdao odobrenje za njihovu izgradnju, odnosno rekonstrukciju.
Na in i uslov obavljanja tehni kih pregleda i predaje saobra aju železni kih pruga i postrojenja, objekata i ure aja
na pruzi iz st. 1. i 2. ovog lana utvr uju se posebnim propisom donesenim na osnovu ovog zakona.

lan 18.
Železni ke pruge, prema nameni i obimu saobra aja, privrednog zna aja ili zna aja koji imaju za unutrašnji i
me unarodni saobra aj, mogu biti magistralne i ostale.
Magistralne železni ke pruge su glavne i pomo ne pruge koje su uvrštene u me unarodnu železni ku mrežu
evropskih pruga.
Magistralne pruge iz stava 2. ovog lana, njihovu kategorizaciju, klasifikaciju i oznake utvr uje nadležni organ
Republike.
Ostale železni ke pruge, kategorizaciju i klasifikaciju tih pruga i njihove oznake utvr uju Železnice Republike
Srpske i imalac železnice.
Železnice Republike Srpske ili imalac železnice dužni su da o železni kim prugama i postrojenjima, objektima i
ure ajima na pruzi vode evidenciju i druge tehni ke podatke koji su od zna aja za bezbednost železni kog
saobra aja, na na in utvr en posebnim propisom donesenim na osnovu ovog zakona.
 lan 19.
Me usobno ukrštanje železni kih pruga i ukrštanje železni ke pruge sa drugom prugom (prugom industrijske
železnice, industrijskim kolosekom, tramvajskom prugom i sli no), mora biti van nivoa.

lan 20.
Zajedni ki most za železni ku prugu i javni put može se graditi na istim stubovima ili sa zajedni kom
konstrukcijom pod uslovom da su pruga i kolovoz puta potpuno odvojeni sigurnosnom ogradom.

lan 21.
U pružnom pojasu mogu se graditi samo železni ki objekti i postrojenja.
Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, u pružnom pojasu mogu se, uz prethodnu saglasnost Železnice
Republike Srpske i imaoca železnice, graditi objekti i postrojenja drugih preduze a, koji služi za utovar i istovar robe
na železnici.
U zaštitnom pružnom pojasu mogu se graditi gra evinski i drugi objekti, podizati postrojenja, na odre enoj
udaljenosti od pruge, zavisno od njihove vrste i namene i saditi drve e prema uslovima i uz primenu mera koje
obezbe uje bezbednost ljudi i saobra aja u skladu sa zakonom.

lan 22.
Razmak izme u železni kih pruga i puta mora biti toliki da se izme u njih mogu postaviti svi ure aji i postrojenja
potrebni za obavljanje saobra aja na pruzi i putu, s tim da iznosi najmanje 8 m, ra unaju i od ose najbližeg koloseka
do najbliže ta ke gornjeg stroja puta.
Na brdovitim i teškim terenima, u klisurama i na drugim sli nim konfiguracijama terena, razmak izme u železni ke
pruge i puta koji nema svojstvo autoputa može biti i manji od 8 m, pod uslovom da im se slobodni profili ne dodiruju i
da se izme u njih mogu postaviti signalno-sigurnosni ure aji, telekomunikacioni ure aji, stabilna postrojenja,
elektrovu e i drugi ure aji neophodni za bezbedno odvijanje saobra aja, s tim da pruga bude najmanje 1 m iznad
nivelete puta.
Ako postoje i put ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog lana, na putu se moraju postaviti sigurnosne ograde, u
skladu sa zakonom.

2. Ukrštanje železni kih pruga i puteva

lan 23.
Ukrštanje železni kih pruga i autoputeva vrši se van nivoa.

lan 24.
Ukrštanje železni ke pruge imaoca železnice i javnih puteva, koji nemaju svojstvo autoputa, mora biti van nivoa,
ako to zahteva gustina saobra aja na putevima i frekventnost železni kog saobra aja kao i ako to zahtevaju posebni
uslovi na mestu ukrštanja, posebni tehni ki razlozi bezbednosti saobra aja.
Pod gustim saobra ajem, na mestima ukrštanja železni ke pruge sa javnim putem, podrazumeva se prolaz preko
7.000 drumskih vozila u 24 asa.
Pod frekventnim saobra ajem na pruzi podrazumeva se prolaz preko 72 voza u 24 asa.
Posebni uslovi koji zahtevaju ukrštanje van nivoa su:
- kada je udaljenost putnog prelaza od bližeg službenog mesta (železni ka stanica i drugo) takva da je vreme
dolaska voza do putnog prelaza kra e od propisanog vremena za aktiviranje ure aja za zatvaranje saobra aja na
putu.
- kada to zahtevaju razlozi opšte bezbednosti ili teški terenski uslovi.

lan 25.
Prelaženje drumskih vozila preko železni ke pruge dozvoljeno je samo na putnim prelazima, a prelaženje lica
preko železni ke pruge dozvoljeno je samo na peša kim ili putnim prelazima.
Vozovi u železni kom saobra aju imaju na putnim prelazima pravo prvenstva prelaza u odnosu na drumska vozila
i druge u esnike u saobra aju.
Za prelazak preko putnog prelaza vozila koja saobra aju na putevima sa posebnom dozvolom za vanredan
prevoz, ako drumsko vozilo sa teretom na njemu ili bez tereta prekora uje propisanu najve u dozvoljenu ukupnu
masu ili najve e dozvoljeno osovinsko optere enje, ili najve u dozvoljenu visinu, potrebna je saglasnost menadžera
infrastrukture na ijem se podru ju taj prevoz vrši.

lan 26.
Za osiguranje bezbednosti saobra aja, na mestu ukrštanja pruge normalnog koloseka Železnice Republike
Srpske ili imaoca železnice, putni prelaz u nivou mora ispunjavati slede e uslove:
a) na mestu ukrštanja sa magistralnim putem mora imati automatski ure aj za zatvaranje saobra aja na putu,
 b) na mestu ukrštanja sa regionalnim putem mora imati ure aj kojim se automatski najavljuje u esnicima u
drumskom saobra aju nailazak voza,
v) na mestu ukrštanja sa lokalnim i nekategorisanim ili putem koji nema svojstvo javnog puta mora imati trouglove
preglednosti, a ukoliko nije mogu e ostvariti trouglove preglednosti mora se primeniti jedan od vidova zaštite
(svetlosno-zvu na signalizacija ili putno-prelazni branik) što sporazumno odre uju organizacije koje upravljaju putem
i prugom.

lan 27.
Na in ukrštanja i tehni ke mere, odnosno trouglove preglednosti, za osiguranje bezbednosti saobra aja na
putnom prelazu u nivou, saglasno odredbama Zakona i propisima donesenim na osnovu Zakona, utvr uju se u
tehni koj dokumentaciji.
Tehni kom dokumentacijom utvr uje se ispunjavanje uslova za odre eni vid zaštite bezbednosti saobra aja.

lan 28.
Ukrštanje železni ke pruge sa javnim putevima van gradskog podru ja u na elu izvodi se njihovim svo enjem na
najneophodniji broj, usmeravanjem na dva ili više javnih puteva na zajedni ko mesto ukrštanja.
Razmak izme u dva ukrštanja javnog puta i pruge ne može da bude manji od 2.000 metara.
Ukrštanje železni ke pruge sa nekategorisanim putevima izvodi se usmeravanjem tih puteva na najbliži javni put,
koji se ukršta sa odnosnom prugom. Ako to nije mogu e treba me usobno povezati nekategorisane puteve i izvesti
njihovo ukrštanje sa prugom na zajedni ko mesto.
Zajedni ko mesto ukrštanja iz stava 3. ovog lana odre uje investitor pruge u skladu sa uslovima za ure enje
prostora, u sporazumu sa zainteresovanim preduze ima, a u saglasnosti sa opštinskim organom.
Protiv akta organa iz stava 4. ovog lana može se izjaviti žalba nadležnom ministarstvu.

lan 29.
Železnice Republike Srpske, imaoci železnice i preduze a za puteve, odnosno druga upravna ustanova koja
upravlja putevima ili koja ima pravo koriš enja nad njima, dužni su da primenjuju mere za bezbedan i nesmetan
saobra aj na mestu gde se ukrštaju pruge i putevi u istom nivou (putni prelaz) kao i da putne prelaze održavaju u
stanju koje osigurava bezbedan i uredan saobra aj.
Mere za bezbedan i nesmetan saobra aj kao i održavanje putnih prelaza iz stava 1. ovog lana bliže se ure uju
posebnim propisom.

lan 30.
Na železni koj pruzi, ispred putnog prelaza, moraju biti postavljeni propisani signalni znakovi za obaveštavanje
voznog osoblja o približavanju voza putnom prelazu i o obavezi davanja propisanih zvu nih signala vu nog vozila.

lan 31.
Ako do ukrštanja železni ke pruge i javnog puta dolazi zbog izgradnje nove pruge, odnosno novog javnog puta,
troškovi izgradnje nadvožnjaka, odnosno putnih prelaza snosi investitor nove pruge, odnosno novog javnog puta.
Ako do ukrštanja železni ke pruge i javnog puta, odnosno nekategorisanog puta dolazi zbog izgradnje nove
pruge, ili po zahtevu zainteresovane opštine, preduze a ili drugih privrednih subjekata, troškovi izgradnje
nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza, troškove postavljanja ure aja i naprava i druge troškove
osiguranja bezbednog i nesmetanog saobra aja na putnom prelazu, snosi investitor nove pruge, odnosno podnosilac
zahteva.

lan 32.
Ako je ukrštanje izvedeno izgradnjom podvožnjaka za javni ili nekategorisani put, izgra eni podvožnjak smatra se
objektom železni ke pruge i o njegovom održavanju staraju se Železnice Republike Srpske i imalac železnice.
Kolovoz u podvožnjaku iz stava 1. ovog lana, zajedno sa eventualnim instalacijama (osvetljenje, drenaža i drugo)
potrebnim za pravilno i bezbedno koriš enje puta, smatraju se objektima puta.
Ako je ukrštanje izvedeno izgradnjom nadvožnjaka za javni ili nekategorisani put, izgra eni nadvožnjak smatra se
objektom puta.
Železni ka pruga u nadvožnjaku iz stava 3. ovog lana, zajedno sa eventualnim instalacijama i postrojenjima
potrebnim za pravilno i bezbedno koriš enje pruge, smatraju se objektima železnice i o njihovom održavanju staraju
se Železnice Republike Srpske i imalac železnice.

lan 33.
Ako je ukrštanje pruge i puta izvedeno u istom nivou, izgra eni putni prelaz smatra se sastavnim delom pruge sa
obe strane koloseka u širini 3 m, ra unaju i od ose koloseka.
O održavanju dela putnog prelaza iz stava 1. ovog lana, kao i o osiguranju bezbednog i nesmetanog saobra aja
na putnom prelazu, staraju se Železnice Republike Srpske i imalac železnice, s tim da se kolovoz na putnom prelazu
mora održavati tako da se preko njega može vršiti bezbedan i nesmetan drumski saobra aj.
Ostale delove puta sa obe strane putnog prelaza, održava preduze e koje održava puteve, odnosno druga
upravna organizacija koja upravlja putevima, na na in koji omogu ava bezbedan i nesmetan železni ki saobra aj.

lan 34.
Troškove održavanja putnog prelaza i troškove osiguranja bezbednog i urednog saobra aja na putnom prelazu
snose:
1. Željeznice Republike Srpske i imalac željeznice, koji odgovaraju za ispravnost:
a) kolosijeka i dijela puta na širini od tri metra od ose kolosijeka,
b) signalnih znakova na pruzi,
v) saobra ajnih znakova na putu: "Andrejev krst" i "Zabrana saobra aja za vozila ija ukupna visina prelazi
odre enu visinu",
g) ure aja za zaštitu bezbjednosti saobra aja na pruzi i putu,
d) zaštitne kapije na elektrifikovanoj pruzi i
2. Organizacija koja upravlja putem odgovara za:
a) održavanje preostalog dijela puta i trougla preglednosti u zoni putnog prelaza i
b) ostale saobra ajne znakove koji ozna avaju mjesto ukrštanja pruge i puta, saobra ajni znak stop, saobra ajni
znak približavanje prelazu puta preko željezni ke pruge i saobra ajni znak ograni enja brzine.
Troškove održavanja ure aja za davanje znakova kojima se u esnicima u saobra aju na putevima najavljuje
približavanje voza putnom prelazu, ure aja za obezbe enje saobra aja na putnom prelazu, troškove elektri nog
osvetljenja putnog prelaza i druge neophodne troškove za osiguranje urednog i nesmetanog saobra aja na putnom
prelazu snose ravnomerno Železnice Republike Srpske, imalac železnice i odgovaraju e preduze e koje upravlja
putem.
Ako se zaštita saobra aja vrši iz službenog mesta iz kojeg se vrši regulisanje saobra aja na putnom prelazu,
Železnice Republike Srpske ili imaoci železnice nemaju pravo na naplatu troškova za obezbe enje saobra aja na
putnom prelazu.

lan 35.
Železnice Republike Srpske i imalac železnice i organ, odnosno ustanova iz lana 33. stav 3. ovog zakona,
ugovorom ure uju bliže me usobne odnose u pogledu putnih prelaza i u tim okvirima utvr uju: vrstu i obim radova na
održavanju kolovoza i vreme izvo enja tih radova, visinu troškova za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobra aja
na putnim prelazima, na in pla anja troškova i regulišu druga pitanja iz tih odnosa.

lan 36.
Ako se putni prelaz zamenjuje nadvožnjakom, odnosno podvožnjakom ili se ukida zbog usmeravanja puta,
troškove izmena izvršenih zbog toga na pruzi i putu, ako se druga ije ne sporazumeju snose:
1. Železnice Republike Srpske ili imaoci železnice, ako je ta promena uslovljena potrebama železni kog
saobra aja;
2. organ, odnosno upravna organizacija iz lana 33. stav 3. ovog zakona ako je ta promena uslovljena potrebama
drumskog saobra aja, a na putu koji koristi, isklju ivo ili pretežno, odre eno preduze e, troškove izmena na pruzi i
putu u celosti snosi to preduze e.
U slu aju svih drugih promena u vezi sa ukrštanjem, uklju uju i prilago avanje i poboljšanje sigurnosti i drugih
ure aja, troškove izmena na pruzi i putu iz stava 1. ta . 1. i 2. ovog lana snose zajedni ki Železnice Republike
Srpske, imaoci železnice i organ, odnosno upravna organizacija iz lana 33. stav 3. ovog zakona, srazmerno
potrebama železni kog i drumskog saobra aja, koje su uslovile te promene, ako se druga ije ne sporazumeju.

lan 37.
Putni prelaz koji služi isklju ivo za pešake, može se izgraditi i koristiti uz saglasnost koju daju Železnice Republike
Srpske ili imaoci železnice.
Troškovi izgradnje, opremanja potrebnim ure ajima i znakovima i održavanje putnog prelaza iz stava 1. ovog
lana snosi preduze e, drugi subjekat, ili opština koja je zahtevala izgradnju tog prelaza.
Protiv akta o saglasnosti iz stava 1. ovog lana, može se uložiti žalba nadležnom ministarstvu Republike.

lan 38.
Zemljane puteve koji se ukrštaju sa železni kom prugom u istom nivou, mora pokaldrmisati sopstvenik, odnosno
nosilac prava koriš enja na tim putevima u dužini najmanje po 20 metara sa obe strane pruge i u celoj njihovoj širini.
Ako izgradnjom železni ke pruge do e do njenog ukrštanja sa putem iz stava 1. ovog lana, troškove
kaldrmisanja zemljanog puta snosi investitor radova na izgradnji železni ke pruge.

lan 39.
 Sistem veza železnica mora se graditi i održavati tako da predstavlja jedinstvenu tehni ku i tehnološku celinu u
pogledu funkcionisanja i koriš enja i da zadovoljava potrebe za obezbe enjem bezbednog odvijanja železni kog
saobra aja.
Osnovni uslovi za izgradnju i održavanje sistema veza železnica, zavisno od zna aja i kategorije pruge, utvr uje
se po propisima donesenim na osnovu zakona.

3. Rekonstrukcija i održavanje železni kih pruga, ure aja i objekata na prugama

lan 40.
Pod rekonstrukcijom železni ke pruge, postrojenja, ure aja i objekata na pruzi, podrazumevaju se takve izmene
(prepravke), koje menjaju njihove konstruktivne elemente i tehni ke karakteristike, radovi koji mogu biti od uticaja na
stabilnost pruge, objekata na pruzi, izvo enje radova na izgra enom objektu koji odstupaju od uslova pod kojima je
odobrena izgradnja, promena osnovne karakteristike trase pri menjanju položaja trase pruge u pojasu njenog
osnovnog pravca.
Ne smatraju se rekonstrukcijom u smislu ovog zakona, zamene i obnove elemenata gornjeg stroja pruge
(skretnica, koloseka i kolose nih veza), istim ili drugim tipom, kojim se ne pove ava osovinski pritisak i brzina, radovi
na donjem stroju pruge (odvodnjavanje, ure ivanje i sanacija) i zamena i obnova istim ili drugim materijalima,
propusta i mostova do 10 metara dužine, ako se ne menja njihov otvor, zamena i dopuna elemenata signalno-
sigurnosnih i telekomunikacionih ure aja, zamena i dopuna elemenata stabilnih postrojenja elektro vu e kao i ostalih
elektri nih postrojenja adaptacija i popravka privrednih zgrada kojima se ne menja njihova konstrukcija i spoljni
izgled.

lan 41.
Izgradnja, odnosno rekonstrukcija i opravka železni kih objekata, vrši se u skladu sa standardima i tehni kim
normativima, materijalom i rezervnim delovima, koji su snabdeveni atestima izdanim od strane nadležnih organa.
Ugradnja novog tipa ure aja ili opreme koji se prvi put ugra uju na prugama Republike Srpske vrši se nakon
provjere njihove usaglašenosti sa postoje im tehni ko-tehnološkim sistemom osiguranja i upravljanja saobra ajem u
Republici Srpskoj.
Provjeru usaglašenosti iz stava 2. ovog lana vrši komisija koju imenuje Ministarstvo saobra aja i veza.

lan 42.
Pri izgradnji, odnosno rekonstrukciji nadvožnjaka, tunela, galerija, vijadukata, pasarela i sli no iznad elektrificiranih
pruga ili pruga koje su planirane za elektrifikaciju, investitor je dužan da obezbedi vodonepropustljivost tih objekata
radi zaštite kontaktne mreže.
Prilikom iš enja snega sa nadvožnjaka iznad elektrificiranih pruga mora se obezbediti odgovaraju a mehani ka
zaštita od obrušavanja snega na kontaktnu mrežu.
Odobrenje za izgradnju, odnosno rekonstrukciju nadvožnjaka iznad pruge izdaje se uz prethodnu saglasnost
Železnice Republike Srpske ili imaoca železnice.

lan 43.
Saobra ajna mesta iz kojih se vrši upravljanje i regulisanje železni kog saobra aja (stanice i ukrsnice) na
železni koj pruzi, zavisno od maksimalno dozvoljene brzine kretanja voza, moraju biti opremljena signalno-
sigurnosnim ure ajima i postrojenjima i to:
1. Za brzinu kretanja voza na ostalim železni kim prugama, preko skretni kog podru ja, ve u od 50 km/h,
odnosno bez obzira na propisanu brzinu kretanja voza na magistralnim prugama, ulaznim signalima i predsignalima.
Ulazni signali moraju biti u tehni ki uslovljenoj me usobnoj zavisnosti i u zavisnosti od položaja skretnica u putu
vožnje, tako da signališu da je dalja vožnja dozvoljena redovnom ili smanjenom brzinom.
2. Za brzinu kretanja voza ve u od 100 km/h ulaznim signalima i predsignalima i izlaznim signalima koji su u
takvoj tehni koj uslovljenoj zavisnosti od puta vožnje da se mogu postaviti u položaj koji dozvoljava dalju vožnju
samo po prethodno obezbe enom putu vožnje i ako je pruga slobodna u smeru kretanja voza do narednog ulaznog ili
prostornog signala. Izlazni signali susednih saobra ajnih mesta na jednokolose noj pruzi moraju biti u takvoj
me usobnoj tehni ki uslovljenoj zavisnosti da se mogu postaviti u položaj koji dozvoljava vožnju samo u jednom
smeru.
3. Kod ulaznih i izlaznih signala na stanicama, prostornih i zaštitnih signala za brzinu kretanja voza ve u od 100
km/h, moraju biti ugra eni auto-stop ure aji.
Magistralne železni ke pruge moraju za brzinu kretanja voza ve u od 100 km/h biti opremljene ure ajima preko
kojih se uspostavlja radio-veza izme u osoblja vu nog vozila i osoblja dispe erskog centra.
Ako se železni ka pruga, koja nema ugra ene pružne auto-stop ure aje priklju uje na prugu sa ugra enim
autostop ure ajima, ulazni signali i predsignali priklju ne pruge na stanici ili na drugom saobra ajnom mestu (ukrsnici
ili rasputnici), priklju enja moraju biti opremljena auto-stop ure ajima ili zaštitnom skretnicom u putu vožnje.
 lan 44.
Elektrifikacija železni kih pruga vrši se primenom monofaznog sistema 25 kV i 50 Hz.

lan 45.
Na mestima na kojima je kontaktna mreža pod naponom i na mestima na kojima su postavljeni ure aji te mreže,
gde postoji opasnost po život ljudi, moraju se sprovesti odgovaraju e zaštitne mere.
Na signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim postrojenjima i ure ajima ili na delovima tih postrojenja ili ure aja
koji se nalaze u neposrednoj blizini kontaktne mreže, moraju se sprovesti odgovaraju e mere zaštite od štetnih
(opasnih i ometaju ih) elektri nih uticaja.

lan 46.
Kontaktni provodnik monofaznog sistema (25 KV, 50 Hz) iznad putnog prelaza u nivou mora biti postavljen u visini
od najmanje 5,5 m ra unaju i od gornje ivice šine, s tim što se na obe strane putnog prelaza moraju postaviti zaštitne
kapije za drumska vozila ija ukupna visina, zajedno sa teretom na njemu prelazi Zakonom propisanu najve u
dozvoljenu visinu na rastojanju od najmanje 8 m od najbliže šine, mereno po osi puta i na visini od najmanje 4,5 m
iznad kolovoza puta.
Na propisanoj udaljenosti od zaštitnih kapija, s jedne i druge strane putnog prelaza, moraju se postaviti
odgovaraju i znaci zabrane saobra aja za drumska vozila ija ukupna visina, zajedno sa teretom na njemu, prelazi
Zakonom propisanu najve u dozvoljenu visinu, sa naznakom visine zaštitne kapije radi bezbednog odvijanja
drumskog saobra aja preko putnog prelaza.
Izuzetno od odredaba iz stava 1. ovog lana, zaštitne kapije za drumska vozila ija ukupna visina, zajedno sa
teretom na njemu prelazi Zakonom propisanu najve u visinu mogu biti postavljene na visini manjoj od 4,5 m, ali ne
manjoj od 4,2 m iznad kolovoza puta.

lan 47.
Železni ke stanice i druga saobra ajna mesta na pruzi u kojima se reguliše železni ki saobra aj, moraju imati
propisane prostorije, ure aje za osvetljavanje, naprave i opremu, kao i druge propisane ure aje koji omogu avaju
bezbedno upravljanje saobra ajem.
Prostorije i mesta za primanje, smeštanje i otpremanje putnika, prtljaga i pošiljki u železni kom saobra aju, moraju
biti osvetljeni i snabdeveni odgovaraju im ure ajima, postrojenjima i opremom koji su potrebni za bezbednost putnika
i bezbedno vršenje poslova na tim mestima.
U železni kim stanicama i stajalištima dvokolose ne pruge, sa velikom frekvencijom putnika i vozova, pristupi do
vozova moraju biti izvedeni tako da putnici ne prelaze preko koloseka (podzemni prelazi, eoni peroni i drugo).
Stajališta na dvokolose nim prugama moraju imati perone povezane prolazima ispod i iznad pruge ili perone sa
pristupnim prelazima za usmeravanje putnika na obezbe eni putni prelaz ili peša ki prelaz ili moraju biti zašti eni
železni kim signalima.
Stajališta na dvokolose nim prugama iz stava 4. ovog lana, osim stajališta sa ostrvskim peronima moraju imati
ogradu izme u koloseka.

lan 48.
Cevovodi i vodovodi, elektri ne, telefonske i telegrafske vazdušne linije i podzemni kablovi i druge sli ne
instalacije i ure aji, koji služe za opšte potrebe, mogu se postaviti na železni ko podru je i ukrštati se sa železni kom
prugom, odnosno izvoditi paralelno sa železni kom prugom na železni kom podru ju i van železni kog podru ja, pod
uslovima da se njihovim postavljanjem, izvo enjem i koriš enjem ne ugrožava bezbednost železni kog saobra aja,
niti ometa njegovo vršenje i razvoj.
Postavljanje instalacija i ure aja iz stava 1. ovog lana, na železni ko podru je vrši se po prethodnoj saglasnosti
Železnice Republike Srpske ili imaoca železnice.

lan 49.
Železni ke pruge, postrojenja, ure aji i objekti na pruzi moraju se održavati u takvom stanju koje osigurava
bezbedan, nesmetan i uredan železni ki prevoz.
Železnice Republike Srpske ili imalac železnice i druga preduze a koja vrše održavanje, kontrolu i povremene
preglede železni kih pruga i postrojenja, objekata i ure aja na njima, moraju ispunjavati propisane uslove za vršenje
tih poslova.
U ovom cilju moraju se vršiti stalni nadzori i povremeni pregledi, kao i otklanjati utvr eni nedostaci.
Održavanje pruga mora se vršiti u skladu sa ovim zakonom, drugim pozitivnim zakonskim propisima i
podzakonskim aktima (pravilnici, uputstva).

lan 50.
Održavanje zajedni kih stubova i konstrukcija na mostu izgra enom za železni ku prugu i javni put vrše Železnice
Republike Srpske ili imalac železnice u skladu sa saobra ajno-tehni kim propisima.
 Troškove održavanja zajedni kih stubova i konstrukcija na mostu iz stava 1. ovog lana, snose zajedni ki
Železnice Republike Srpske ili imalac železnice i organ, odnosno upravna organizacija iz lana 33. stava 3. ovog
zakona.

lan 51.
Ako na železni koj pruzi do e do prekida saobra aja zbog elementarnih nepogoda (poplave, snežne lavine, velika
zavejavanja, odronjavanja zemljišta u ve em obimu), a Železnice Republike Srpske ili imalac železnice nije u stanju
sam da otkloni nastale smetnje i uspostavi saobra aj u što je mogu e kra em roku, opština na ijoj je teritoriji došlo
do prekida saobra aja, pruža pomo i u saradnji sa imaocem železnice omogu uje mere za otklanjanje smetnji i
uspostavljanje saobra aja u najkra em mogu em roku. U slu aju da za otklanjanje elementarnih nepogoda iz stava
1. ovog lana, koristi usluge fizi kih i pravnih lica, tehni ka sredstva i materijal, odgovaraju a naknada pada na teret
Železnice Republike Srpske ili imaoca železnice.

4. Zaštita pruga

lan 52.
U zaštitnom pojasu pored železni ke pruge mogu se graditi zgrade, postavljati postrojenja i ure aji i graditi drugi
objekti samo pod uslovima odre enim ovim zakonom i odgovaraju im prostornim, odnosno urbanisti kim planom.
U naseljenim mestima, brdovitom i mo varnom terenu i drugim mestima gde uslovi terena to zahtevaju, može se
dati saglasnost za: otvaranje rudnika, kamenoloma, gra enje ciglana i kre ana, podizanje industrijskih zgrada i
postrojenja, kao i sli nih objekata u zaštitnom pojasu pored železni ke pruge, ako se zemljište na kome se ovi objekti
i postrojenja izgra uju, nalazi u okviru podru ja koje je opština svojom odlukom odredila za izgradnju takvih objekata i
postrojenja, ali ne bliže od 50 metara, ra unaju i od ose krajnjeg koloseka.
U naseljenim mestima i na zemljištu iz stava 2. ovog lana, može se dati saglasnost za gra enje stambenih,
poslovnih i pomo nih i sli nih zgrada, kopanje bunara, rezervoara, septi kih jama i sli no, podizanje dalekovoda u
zaštitnom pojasu pored železni ke pruge, ali ne bliže od 8 m ra unaju i od ose krajnjeg koloseka.
Kablovi, elektri ni vodovi niskog napona za osvetljavanje, tramvajskih i trolejbuskih kontaktnih vodova, mesta
ukrštanja železni ke pruge sa javnim putem i sli ni objekti i postrojenja, osim telegrafskih vazdušnih linija i vodovoda,
mogu se postavljati u zaštitnom pojasu pored železni ke pruge samo uz saglasnost Železnice Republike Srpske ili
imaoca železnice.

lan 53.
Saglasnost iz st. 2, 3. i 4. lana 52. ovog zakona izdaju Železnice Republike Srpske ili imalac železnice.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog lana može se podneti žalba nadležnom ministarstvu.
Odredbe lana 52. ovog zakona u pogledu širine zaštitnog pojasa primenjuju se i u nenaseljenim mestima, osim
ako urbanisti kim planom nije druga ije odre eno.

lan 54.
U pružnom pojasu zabranjeno je izvo enje radova i skladištenje materijala na kojima bi se mogli oštetiti pruga i
pružni objekti, umanjiti stabilnost terena ili ometati, odnosno ugrožavati železni ki saobra aj, saditi drve e, postavljati
znakove, oznake, izvore koji daju obojenu svetlost, koji otežavaju uo avanje železni kih signala, ili koji mogu dovesti
u zabludu železni ke radnike u pogledu zna enja železni kih signala.

lan 55.
Preduze a koja vrše pošumljavanje goleti i ure enje ulica i pored železni ke pruge i Železnice Republike Srpske
ili imalac železnice sporazumno utvr uju u eš e u troškovima pošumljavanja goleti i ure enja ulica i vododerina,
imaju i u vidu zna aj i obim ovih radova za zaštitu železni kih pruga.

lan 56.
Na mestima gde železnica prolazi kroz šumu ili pored šume, odnosno zemljišta zasa enog poljoprivrednim
kulturama koje su lako zapaljive u vreme sazrevanja, Železnice Republike Srpske ili imalac železnice dužni su
preduzeti propisane protivpožarne mere na železni kom podru ju pruga na kojima saobra aju lokomotive i druga
vozila koja se lože vrstim gorivom, kao i na tim vozilima.
Korisnici, odnosno sopstvenici šuma i zemljišta iz stava 1. ovog lana, dužni su da u zaštitnom pojasu u šumama
širine 10 m uredno otklanjaju rastinje i liš e, a u zaštitnom pojasu na drugom zemljištu širine 5 m blagovremeno
sazrele poljoprivredne kulture i po potrebi preduzimaju druge mere zaštite od požara.
Širina zaštitnog pojasa iz stava 2. ovog lana ra una se od spoljne ivice pružnog pojasa.

lan 57.
Železnice Republike Srpske i imalac železnice dužni su da utvrde objekte od posebnog zna aja za bezbednost
železni kog saobra aja i da organizuje fizi ku i tehni ku zaštitu tih objekata.
 Kriterijumi za odre ivanje objekata iz stava 1. ovog lana i mere zaštite za obezbe enje tih objekata utvr uju se
posebnim propisom koje donose Železnice Republike Srpske ili imalac železnice.
Radnik koji obavlja poslove neposredne fizi ke zaštite odre enih objekata može biti naoružan odgovaraju im
vatrenim oružjem i može ga upotrebiti u skladu sa zakonom.
Pored radnika iz stava 3. ovog lana i drugi radnici dužni su da samoinicijativno preduzimaju mere za zaštitu
objekata od posebnog zna aja za bezbednost železni kog saobra aja.

III - ŽELEZNI KA VOZILA

lan 58.
Železni ka vozila, ure aji i oprema koja se ugra uje u ta vozila mora ispunjavati uslove propisane ovim zakonom,
propisanim standardima i tehni kim normativima, propise o zaštiti od požara i druge uslove za bezbedno koriš enje u
železni kom saobra aju.
Železni ka vozila namenjena za koriš enje u me unarodnom železni kom saobra aju moraju ispunjavati i uslove
utvr ene obavezuju im me unarodnim propisima.

lan 59.
Železni ka vozila sa teretom ili bez tereta, moraju u pogledu gabaritnih dimenzija vozila, osovinskog optere enja i
mase po dužnom metru ispunjavati propisane uslove za pruge na kojima saobra aju.
Železni ka vozila koja ne ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog lana mogu saobra ati na prugama Republike
Srpske ako ispunjavaju posebne uslove koji omogu avaju bezbedan saobra aj, utvr ene u odobrenju koje izdaju
Železnice Republike Srpske ili imalac železnice, ako ta vozila saobra aju samo na prugama tog preduze a (vanredni
prevoz stvari u unutrašnjem saobra aju).

lan 60.
Inostrana železni ka vozila mogu saobra ati na prugama Republike ako ispunjavaju uslove utvr ene u
obavezuju im me unarodnom propisima.
Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, na prugama Republike, u slu aju kada prevoz treba da se izvrši do
odre enog mesta na teritoriji Republike, mogu saobra ati inostrana železni ka vozila pod uslovima propisanim ovim
zakonom, ako su ti uslovi blaži od uslova utvr enih obavezuju im me unarodnim propisima i ako nije u pitanju tranzit
preko teritorije Republike.
Vozila iz st. 1. i 2. ovog lana koja ne ispunjavaju uslove definisane obavezuju im me unarodnim propisima,
odnosno uslove propisane ovim zakonom, izuzetno mogu saobra ati na prugama Republike, ako za to dobiju
odobrenje (vanredni prevoz stvari u me unarodnom železni kom saobra aju).
Odobrenje iz stava 3. ovog lana izdaje nadležni organ Republike na osnovu pribavljenog mišljenja Železnice
Republike Srpske ili imaoca železnice na ijem e podru ju ta vozila saobra ati.

lan 61.
Železni ka vozila koja se proizvode moraju, u pogledu konstruktivnih i eksploatacionih osobina vozila, ure aja i
opreme, kao sastavnih delova tih vozila, odgovarati uslovima propisanim ovim zakonom, propisanim standardima i
tehni kim normativima propisanim za prototip železni kog vozila.
Prototip železni kog vozila mora biti odobren. Odobrenje za prototip železni kog vozila na osnovu kojeg e se
serijski proizvoditi železni ko vozilo izdaje Ministarstvo.
Železni ka vozila koja se predaju saobra aju moraju odgovarati odobrenom prototipu.
Tehni ke uslove koje mora ispunjavati prototip železni kog vozila, na in i postupak odobrenja prototipa
železni kog vozila i obrazac odobrenja prototipa železni kog vozila propisuje Ministarstvo.

lan 62.
Nova, novonabavljena i rekonstruisana železni ka vozila podležu obaveznom tehni kom pregledu.
Tehni ki pregled železni kog vozila vrši se pre njegovog puštanja u saobra aj.
Na tehni kom pregledu utvr uje se da li železni ka vozila koja se serijski ili pojedina no proizvode, prepravljaju ili
uvoze, imaju propisane ure aje, a naro ito ure aje za upravljanje, za zaustavljanje vozila, za davanje svetlosnih
signala i zvu nih signalnih znakova, za osvetljavanje pruge i vozila i sli nu propisanu opremu, i da li ta vozila
ispunjavaju i druge uslove za bezbedno u estvovanje u železni kom saobra aju i uslove koje moraju ispunjavati u
pogledu tehni kog i tehnološkog jedinstva na železnici.
Tehni ki pregled iz stava 2. ovog lana vrši ustanova ili preduze a koja odredi nadležni organ u Republici.
Za železni ko vozilo koje je tehni ki pregledano izdaje se rešenje o utvr enoj tehni koj ispravnosti u skladu sa
zakonom.
Drugi uslovi koje moraju ispunjavati železni ka vozila o bezbednom u estvovanju u saobra aju i uslovi koje ta
vozila moraju ispunjavati u pogledu tehni kog i tehnološkog jedinstva na železnici utvr uju se propisima koja se
donose na osnovu zakona.

lan 63.
Železni ka vozila koja su tehni ki pregledana i primljena, pre predaje saobra aju, moraju biti upisana u evidenciju
železni kih vozila koja sadrži vrstu, seriju, nosivost, godinu proizvodnje, evidencioni broj i druge potrebne podatke,
zavisno od vrste vozila.
Železnice Republike Srpske, imaoci železnice i drugi operatori koji raspolažu železni kim vozilima dužni su da o
železni kim vozilima vode evidenciju i druge tehni ke podatke koji su od zna aja za bezbednost železni kog
saobra aja, na na in utvr en propisom koji se donosi na osnovu ovog zakona.

lan 64.
Železni ka vozila moraju se održavati u stanju koje obezbe uje bezbedan železni ki saobra aj.
U tom smislu železni ka vozila u saobra aju moraju biti:
- redovno kontrolisana i negovana,
- redovno upu ivana na kontrolne tehni ke preglede,
- redovno upu ivana na investicione opravke.
Na železni kim vozilima mogu se vršiti i vanplanske opravke.
Delovi, oprema, ure aji i materijali koji se ugra uju u železni ka vozila moraju biti snabdevena atestom izdatim od
strane nadležnog organa i žigom ovlaš enog proizvo a a.
Sve vrste kontrole i opravki moraju biti popra ene propisanom dokumentacijom, a za neka železni ka vozila, pre
predaje u saobra aj obavezna je probna vožnja.
Na in kontrole i nege, pregleda, održavanja, evidentiranja, predaje u saobra aj i drugi uslovi od zna aja za
bezbedno odvijanje železni kog saobra aja utvr uju se propisom koji se donosi na osnovu ovog zakona.

lan 65.
Železni ka vozila moraju biti opremljena ure ajima za automatsko ko enje.
Ure ajima za ru no ko enje (ru nim ko nicama) moraju biti opremljena železni ka putni ka kola, a pritvrdnim
ko nicama moraju biti opremljena vu na vozila.
Pritvrdne ko nice za obezbe enje železni kih vozila od samopokretanja ili ru ne ko nice mora imati i odre eni
broj železni kih teretnih kola u odnosu na ukupan broj železni kih kola uklju enih u vozni park Železnica Republike
Srpske i u odnosu na ukupan broj železni kih teretnih kola uvrštenih u voz.
Broj železni kih teretnih koja u voznom parku Železnica Republike Srpske, odnosno u vozu, koja moraju imati
pritvrdne ko nice u obimu od zna aja za bezbednost železni kog saobra aja, utvr uje se propisom donesenim na
osnovu zakona.
Lokomotive, putni ka i motorna kola moraju biti opremljena ure ajima za brzo ko enje u slu aju opasnosti.
Ure aji za brzo ko enje u slu aju opasnosti, ugra eni u putni kim i motornim kolima, moraju biti dostupni
putnicima.

lan 66.
Vu na vozila u saobra aju na železni kim prugama koje su opremljene auto-stop ure ajima moraju imati
ugra ene auto stop ure aje.
Na železni kim prugama opremljenim auto-stop ure ajima u izuzetnim slu ajevima, mogu saobra ati vu na vozila
bez ugra enog auto-stop ure aja ili sa neispravnim auto-stop ure ajem (vožnja voza sa pruge bez ugra enog auto-
stop ure aja na prugu sa ugra enim auto-stop ure ajem i obrnuto, vožnja voza po obilaznoj pruzi, produženje vožnje
do prve mogu e zamene vu nog vozila, u slu aju kvara autostop ure aja za vreme vožnje, doprema vu nog vozila u
radionicu i sli no), a u skladu sa uslovima i merama za obezbe enje bezbednog odvijanja železni kog saobra aja
utvr enog propisom donesenim na osnovu zakona.
Vu na vozila u saobra aju na magistralnim železni kim prugama na kojima je dozvoljena brzina preko 100 km/h
moraju biti opremljena radio ure ajima kojima se uspostavlja radio-veza sa dispe erskim centrom.

lan 67.
Vu na vozila moraju biti opremljena ure ajima za davanje zvu nih i svetlosnih signala, registruju im brzinomerom
(tahografom), priborom za prvu pomo i drugim priborom.
Dizel lokomotiva, elektri ne lokomotive i motorna kola moraju biti opremljeni budnikom.
Pribor i oprema kojom se opremaju vu na vozila odre uju se propisom donesenim na osnovu zakona.

lan 68.
Putni ka kola moraju biti opremljena ure ajima za grejanje, za elektri no osvetljavanje, sanitarno-higijenskim
ure ajima i moraju biti podešena za bezbedno prelaženje putnika iz jednih kola u druga.
Na in i vreme ispunjavanja uslova iz stava 1. ovog lana utvr uju se posebnim propisima donesenim na osnovu
zakona.

lan 69.
Na vu nim vozilima, putni kim kolima, teretnim vozovima i vozilima za železni ke potrebe i drugim železni kim
vozilima moraju biti sprovedene mere zaštite od požara.
Na in zaštite od požara, opremanje vozila i vozova aparatima za gašenje požara i druge mere zaštite, utvr uju se
propisima donesenim na osnovu zakona.

lan 70.
Železni ka vozila za prevoz opasnih materija koje mogu ugroziti život lica i naneti ekološku i drugu štetu, moraju
omogu avati primenu odgovaraju ih mera zaštite za svaku vrstu transportovane materije.
Mere zaštite iz stava 1. ovog lana utvr uju se propisima donesenim na osnovu posebnog zakona.

lan 71.
Na delovima železni kih vozila koji mogu do i pod elektri ni napon i dovesti u opasnost živote lica, moraju se
sprovesti propisane zaštitne mere.
Zaštitne mere iz stava 1. ovog lana utvr uju se propisima donesenim na osnovu posebnog zakona.

lan 72.
Železni ka vozila van saobra aja moraju se uvati, negovati i povremeno pregledati radi održavanja u mobilnom
stanju i spre avanja njihovog ošte enja.
Na in uvanja, negovanja i povremenog pregledanja utvr uje se posebnim propisom koji donose Železnice
Republike Srpske, imalac železnice i drugi operatori.

IV - ORGANIZACIJA PREVOZA ŽELEZNICOM

1. Javni prevoz

lan 73.
Prevoz putnika i stvari u železni kom saobra aju može se vršiti kao javni prevoz ili prevoz za sopstvene potrebe.
Javni prevoz u smislu ovog zakona je prevoz putnika i stvari koji je pod jednakim uslovima dostupan svakom i vrši
se na osnovu zaklju enog ugovora o prevozu izme u Železnice Republike Srpske ili drugog operatora i korisnika
njihovih usluga.
Prevoz za sopstvene potrebe je prevoz koji obavljaju Železnice Republike Srpske, drugi operatori i imaoci
železnica za svoje potrebe.

lan 74.
Železnice Republike Srpske, drugi operatori i imaoci železnica dužni su da trajno vrše kontrolu bezbednosti i
urednosti saobra aja, kao i da blagovremeno preduzimaju potrebne mere za otklanjanje utvr enih smetnji i
nedostataka.
Na in vršenja kontrole utvrdi e se posebnim propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

lan 75.
Objekti, ure aji, postrojenja i oprema koji su u funkciji železni kog saobra aja ine jedinstven tehni ko-tehnološki i
ekonomski sistem Železnice Republike Srpske.
Tehni ko-tehnološko jedinstvo železni kog saobra aja obezbe uje se unifikacijom, standardizacijom i tipizacijom
železni ke infrastrukture i transportnih sredstava, jedinstvenim redom vožnje, informacionim sistemom i operativnim
upravljanjem železni kim saobra ajem, a ekonomsko jedinstvo se ostvaruje jedinstvenom tarifom, komercijalnom i
tržišnom politikom poslovanja.
Drugi subjekti (preduze a koja projektuju železni ke pruge, proizvode vozila, školuju i obu avaju kandidate za
obavljanje poslova i zadataka u železni kom saobra aju i drugo), dužni su da postupaju u skladu sa ovim zakonom.

lan 76.
Železnice Republike Srpske posluju po tržišnim uslovima.

lan 77.
Prevoz putnika i stvari u unutrašnjem i me unarodnom železni kom saobra aju vrše Železnice Republike Srpske i
drugi operatori sredstvima železni kog saobra aja.
Železnice Republike Srpske mogu da vrše prevoz putnika i stvari i drugim prevoznim sredstvima pod uslovom
propisanim za prevoz tim prevoznim sredstvima.

2. Organizacija prevoza u železni kom saobra aju

 lan 78.
Ako Železnice Republike i drugi operatori nisu u mogu nosti da uredno i kvalitetno izvršavaju obaveze prevoza
putnika i stvari usled ve ih poreme aja saobra aja koji su nastali zbog elementarnih nepogoda, ve ih udesa, teških
ošte enja železni ke infrastrukture, saobra ajnih zagušenja, dužne su da preduzmu potrebne mere za otklanjanje
štetnih posledica i uspostavljanje urednog saobra aja i o tome izveste nadležno ministarstvo.
U slu aju iz stava 1. nadležno ministarstvo može predložiti dodatne mere, utvrditi red prvenstva u prevozu po
potrebi odrediti vanredne mere za otklanjanje posledica i poreme aja u prevozu.

lan 79.
U slu aju proglašavanja vanrednog stanja nadležni organ Republike Srpske može pored mera utvr enih
posebnim Zakonom, da naredi mere fizi ke i tehni ke zaštite sistema železnica i obim funkcionisanja železni kog
saobra aja (vozova i pravaca na kojima e se saobra ati pri prevozu putnika i stvari).

lan 80.
Železnice Republike Srpske i drugi operatori mogu trajno obustaviti prevoz putnika i stvari na odre enoj
železni koj pruzi ili delu pruge uz prethodnu saglasnost Vlade.
Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su odrediti rok obustave prevoza, koji ne može biti kra i od
šest meseci, ra unaju i od dana podnošenja zahteva za dobijanje saglasnosti iz prethodnog stava.
Vlada je dužna da donese odluku o zahtevu u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva.

lan 81.
Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su da uz zahtev iz prethodnog lana dostave obrazloženje koje
mora sadržavati podatke o železni koj pruzi ili delu pruge za koju se traži saglasnost za trajno obustavljanje prevoza i
to: u obimu prevoza, ostvarenim prihodima, troškovima, transportnim sredstvima i njihovom tehni kom stanju, predlog
mera kojima bi se mogla posti i rentabilnost te pruge, o mogu oj zameni železni kog saobra aja drugim
saobra ajem, broju zaposlenih radnika podnosi se izveštaj o infrastrukturi pruge koja je predmet razmatranja i
mogu nost zapošljavanja tehnološkog viška radnika.
Predlog koji ne sadrži obrazloženje i podatke iz prethodnog stava, vra a se Železnicama Republike Srpske i
drugim operatorima na dopunu a u tom slu aju rok podnetog zahteva se ra una od dana dostavljenih dopuna.

lan 82.
Vlada može uskratiti saglasnost za trajno obustavljanje prevoza na odre enoj železni koj pruzi ili delu pruge, ako
utvrdi da je:
1. obavljanje železni kog saobra aja nezamenjiv uslov života i rada gra ana ili rada drugih preduze a na tom
podru ju,
2. Železnicama Republike Srpske i drugom operatoru priznata razlika u cenama,
3. Železnice Republike Srpske i drugi operatori svojim poslovnim merama u ostvarivanju usvojenog programa
razvoja ili svojom tarifskim politikom, organizacijom ili tehnologijom rada prouzrokovale nerentabilnost odre ene
železni ke pruge ili dela pruge.

lan 83.
Ako Vlada uskrati saglasnost za trajno obustavljanje prevoza na odre enoj pruzi ili delu pruge iz razloga
navedenog u ta ki 1. prethodnog lana, Vlada i zainteresovane opštine, odnosno korisnici železni kih usluga,
nadoknadi e Železnicama Republike Srpske i drugim operatorima negativnu razliku u poslovanju za odre enu prugu
ili deo pruge, za koju je zatraženo trajno obustavljanje prevoza.
U slu ajevima iz ta . 2. i 3. iz prethodnog lana, Vlada nije obavezna Železnici Republike Srpske i drugim
operatorima nadoknaditi negativnu razliku za poslovanje na odre enoj pruzi ili delu pruge za koju je zatražena
saglasnost za trajno obustavljanje prevoza.
Odlukom o uskra ivanju davanja saglasnosti iz prethodnog lana utvr uje se na in i vreme pla anja negativne
razlike u poslovanju.

lan 84.
Po zahtevu za saglasnost za trajnu obustavu prevoza na odre enoj pruzi ili delu pruge, Vlada može odlu iti da se
odre ena pruga ili deo pruge pretvori u industrijsku železnicu i da organizovanje prevoza poveri drugom
zainteresovanom operatoru.

lan 85.
U slu aju potrebe ubrzavanja utovara i istovara stvari pri prevozu železnicom, Železnice Republike Srpske i drugi
operatori mogu sa korisnicima prevoznih usluga zaklju ivati ugovore o skra ivanju rokova utovara, istovara, istovara
u dane državnih praznika, nedeljom i no u.

lan 86.
Ako nastanu vanredne okolnosti, poreme aji u privredi, elementarne nepogode i drugo, Vlada može odrediti
prioritet u prevozu odre enih lica i stvari, odre enih korisnika železni kih usluga, utvrditi skra ene rokove za utovar i
istovar, uvo enje obaveznog istovara na dane državnih praznika, nedeljom i no u.

lan 87.
Na in funkcionisanja železni kog saobra aja, održavanje pruga i postrojenja, signalno-sigurnosnih i
telekomunikacionih ure aja, voznih sredstava, prioritet u izvršenju prevoza i mere zaštite železni ke imovine, za
vreme neposredne ratne opasnosti i za vreme ratnog stanja, utvr uje se propisima koje donose Železnice Republike
Srpske uz saglasnost nadležnog ministarstva.

3. Pravila saobra aja

lan 88.
Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su da organizuju i vrše železni ki saobra aj prema
jedinstvenom tehni kom i tehnološkom procesu, u skladu sa zakonom.
Železni ki saobra aj mora se vršiti prema propisanim uslovima o na inu regulisanja i vršenja železni kog
saobra aja, o sastavu voza, i o ko enju voza u saobra aju, u zavisnosti od tehni ke opremljenosti pruge.
Prevoz putnika i stvari u železni kom saobra aju vrši se železni kim vozilima koja moraju odgovarati uslovima
propisanim za bezbedno odvijanje železni kog saobra aja.
Vozovi za prevoz putnika moraju biti sa strane obeleženi putokaznim tablama koje ozna avaju relaciju na kojoj
voz saobra a.
Na in regulisanja i vršenja železni kog saobra aja, sastava vozova i rasporeda vozila u vozu, kao i na in ko enja
vozova u saobra aju, u zavisnosti od tehni ke opremljenosti pruge, utvr uje se na jedinstven na in, propisima
donesenim na osnovu ovog zakona.

lan 89.
Saobra aj putni kih i teretnih vozova vrši se prema unapred utvr enom redu vožnje, s tim što se red vožnje koji se
odnosi na redovan prevoz putnika mora objaviti na uobi ajen na in, najmanje 15 dana pre njegovog stupanja na
snagu.
Železnice Republike Srpske i drugi operatori moraju se pridržavati utvr enog reda vožnje i moraju preduzimati
mere za njegovo bezbedno izvršenje i u njemu deklarisanog kvaliteta usluga.
Pri utvr ivanju reda vožnje pravo u estvovanja imaju svi registrovani operatori.

lan 90.
Voz u saobra aju na pruzi mora imati propisani broj železni kih radnika odgovaraju e stru ne spreme i
obu enosti, zavisno od vrste voza, vrste vu nog vozila u vozu i opremljenosti pruge i vozila signalno-sigurnosnim i
telekomunikacionim ure ajima.

lan 91.
Ko enje voza vrši se automatskim ko nicama koje se stavljaju u dejstvo iz vu nih vozila ili sa pojedinih vozila,
odnosno koje deluju automatski kada se voz raskine.
Ko enje voza može se vršiti i ru nim ko nicama u slu aju iznenadnog kvara ure aja za automatsko ko enje voza
i u drugim propisanim posebnim slu ajevima koji uslovljavaju da se ko enje vrši ru nom ko nicom.

lan 92.
Sastav voza i raspored vozila u vozu moraju biti takvi da obezbe uju sigurno kretanje i efikasno ko enje voza i da
voz može bezbedno saobra ati prema utvr enom redu vožnje.
U voz se može uvrstiti železni ko vozilo koje odgovara propisanim uslovima i tehni kim normativima, ako je
sposobno za saobra aj, ako je u granicama propisanog profila, i ako ne prekora uje najve e dozvoljeno osovinsko
optere enje ili najve u dozvoljenu masu po dužnom metru, utvr enu za pruge na kojima vozilo treba da saobra a.
Ako vozilo zajedno sa tovarom ili bez tovara prekora uje granice propisanog tovarnog profila ili najve eg
dozvoljenog osovinskog optere enja ili najve u dozvoljenu masu po dužnom metru, pruga na kojima treba da
saobra a, takvo vozilo može se izuzetno uvrstiti u voz i može u estvovati u saobra aju na železni kim prugama ako
ispunjava posebne uslove utvr ene u odobrenju iz lana 59. stav 2. i lana 60. stav 4.

lan 93.
Teretna kola natovarena materijama koje mogu biti opasne po ljudski život, bezbednost okoline i saobra aja,
moraju biti obeležena, a prevoz tih materija u železni kom saobra aju mora se vršiti u skladu sa zakonom i drugim
propisima o prevozu opasnih materija.

lan 94.
Na železni koj pruzi voz može saobra ati brzinom koja odgovara tehni koj sposobnosti pruge i postrojenja i
ure aja na pruzi na kojoj saobra a, sposobnosti železni kih vozila uvrštenih u voz, kao i vrsti ko enja i ko noj masi
voza.
U železni kom saobra aju brzina kretanja voza mora se prilagoditi propisanim brzinama na odre enoj pruzi ili na
delu te pruge, a propisana maksimalna brzina voza ni u kom slu aju ne sme se prekora iti.

lan 95.
Voz mora biti opremljen propisanim aparatima sa hemijskim sredstvima za gašenje požara i pribora za prvu
pomo , smeštenim na lako dostupnim mestima.
Voz za prevoz putnika mora no u a u tunelima u kojima vožnja traje duže od tri minuta i danju, biti unutra osvetljen
na propisan na in.
Kola u vozu za prevoz putnika moraju biti na propisan na in zagrejana ako je spoljna temperatura niža od plus 12
stepeni Celzijusa.

lan 96.
Pre zapo injanja radova na pruzi ili postrojenju, objektu ili ure aju na pruzi, kao i za vreme održavanja železni kih
pruga ili postrojenja, objekata i ure aja na pruzi, moraju se preduzimati propisane i druge neophodne mere za
bezbednost saobra aja i sigurnost radnika koji izvode te radove.
Preduze e koje izvodi radove, odnosno koje održava železni ku prugu, postrojenja, objekte i ure aje na pruzi,
dužno je da pre po etka radova obezbedi mesto na kome e se radovi izvoditi.
Železnice Republike Srpske dužne su da za vreme trajanja radova iz stava 2. ovog lana organizuju bezbedan
saobra aj na mestu izvo enja tih radova.
Po završetku radova iz stava 1. ovog lana preduze e koje izvodi te radove dužno je da sa železni ke pruge
ukloni ostatke materijala, sredstava rada, signalne znake i oznake i druge predmete koje je postavilo prilikom
izvo enja radova i da postavi opremu, telekomunikacione, signalno-sigurnosne i druge ure aje koji su neophodni za
bezbedno odvijanje železni kog saobra aja.

lan 97.
Za svaki voz moraju se voditi podaci o njegovom sastavu, posadi, ko enju i kretanju i o doga ajima u vezi sa
njegovim saobra ajem.

4. Sistem signalizacije i signalnih oznaka

lan 98.
U vršenju železni kog saobra aja primenjuju se železni ki saobra ajni signali, koji moraju biti takvi da se pomo u
njih železni ki radnici mogu brzo i pouzdano me u sobom obaveštavati i sporazumevati o saobra aju vozova, pri
manevrisanju, o dozvoli ili zabrani vožnje preko odre enog mesta, o stanju pruge, o ograni enju brzine kretanja
vozova i drugo.

lan 99.
Železni ke pruge moraju se opremiti propisanim signalima i signalnim oznakama kojima se železni ki radnici i
druga lica upozoravaju na opasnost koja im preti, stavljaju im do znanja ograni enja, zabrane i upozorenja kojih se
moraju pridržavati i daju neophodna obaveštenja za bezbedno odvijanje železni kog saobra aja i njihovu li nu
bezbednost.
Železni ki saobra ajni signali, saobra ajni znaci i oznake na pruzi, vrsta, zna enje, oblik, boja i najmanja daljina
vidljivosti signalnih znakova i oznaka, kao i mesta njihove ugradnje, odnosno postavljanja i na in njihove upotrebe
utvr uje se posebnim propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

lan 100.
Železni kim signalima i signalnim oznakama moraju se ozna iti i opasnosti privremenog karaktera naro ito one
koje nastanu usled iznenadnog ošte enja pruge i privremena ograni enja i zabrane u saobra aju.
Ti signali i signalne oznake moraju se otkloniti im prestanu razlozi zbog kojih su bili postavljeni.

lan 101.
Sistem signalizacije i signalnih oznaka mora odgovarati organizaciji procesa rada u vršenju železni kog
saobra aja i ispunjavati zahteve bezbednosti saobra aja, a u pogledu zna enja pojedinih signalnih pojmova mora biti
jedinstven za celu teritoriju Republike.
 lan 102.
Železni ki radnici moraju se, u vršenju saobra aja, pridržavati ograni enja, zabrana i obaveza datih pomo u
signalnih znakova.

lan 103.
Signali se moraju postavljati i održavati i moraju biti osvetljeni sopstvenim izvorom svetlosti i biti prevu eni
reflektuju om materijom tako da ih železni ki radnici i druga lica na koja se odnose mogu na vreme uo iti i danju i
no u i pri smanjenoj vidljivosti.

lan 104.
Za o uvanje li ne bezbednosti železni kih radnika i drugih lica, na odre enim mestima u stanicama i na pruzi
postavljaju se i koriste signali za opomenu.

lan 105.
Odre eni signali u železni kom saobra aju imaju zna enje obaveznog nare enja ili upozorenja. Železni ki radnici
i druga lica na koja se ti signali odnose moraju po njima postupiti.
Ako je zna enje signala nejasno, železni ki radnici i druga lica na koja se signali odnose moraju postupiti tako da
taj signal ima ono zna enje koje obezbe uje ve u bezbednost železni kom saobra aju.

lan 106.
Signali se moraju ukloniti, dopuniti ili zameniti ako njihovo zna enje ne odgovara izmenjenim uslovima saobra aja
na pruzi i zahtevima bezbednosti saobra aja.

lan 107.
Voz mora biti ozna en i to: na eonoj strani no u, a na kraju voza i danju i no u odgovaraju im signalima. No u, a
u slu aju smanjene vidljivosti i danju, ti signali moraju davati svetlost odgovaraju e boje i ja ine.

lan 108.
Na železni kim prugama mogu saobra ati vozovi opremljeni signalima postavljenim na kraju voza koji su
prevu eni reflektuju om materijom tako da reflektuju svetlost odgovaraju e boje i ja ine.

lan 109.
U železni kom saobra aju železni ki radnici moraju davati propisane signalne znake u skladu sa signalnim i
saobra ajnim pravilima.
Železni ki radnici i druga lica na koja se ti signalni znaci odnose moraju postupiti po njima.

5. Dužnosti u slu aju nastanka vanrednih doga aja

lan 110.
Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su da preduzmu mere za spasavanje lica i pružanje pomo i
povre enim licima u vanrednim doga ajima nastalim u železni kom saobra aju.
U slu aju prekida železni kog saobra aja zbog vanrednog doga aja preduze e iz stava 1. ovog lana dužno je da
preduzme mere za uspostavljanje saobra aja u što kra em roku.

lan 111.
Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su da utvrde uzroke vanrednih doga aja nastalih u
železni kom saobra aju i okolnosti pod kojima su nastali.
Ako su u nastalom vanrednom doga aju u estvovali radnici drugog operatora uzrok vanrednog doga aja i
odgovornost radnika, utvr uje komisija Železnice Republike Srpske u ijem je sastavu i predstavnik tog operatora.
Železni ki radnici i druga lica koja se zateknu ili na u na licu mesta vanrednog doga aja nastalog u železni kom
saobra aju, u kojem je bilo povre enih lica, dužni su da u estvuju u spasavanju tih lica, da im pruže pomo i da o
tome odmah obaveste Železnice Republike Srpske ili imaoca železnice, a ako ima poginulih i povre enih lica i
najbližu zdravstvenu organizaciju ili medicinsku instituciju i nadležni organ unutrašnjih poslova.
Na in osposobljavanja železni kih radnika za pružanje prve pomo i povre enim licima u vanrednim doga ajima
nastalim u železni kom saobra aju ure uje se na jedinstven na in propisom koji donose Železnice Republike Srpske
i imaoci železnice.
Železnice Republike Srpske i imaoci železnice kada su obavešteni o vanrednom doga aju u kojem je bilo
povre enih i poginulih lica dužni su da o tome obaveste najbližu zdravstvenu ustanovu.

lan 112.
 Organi koji vrše uvi aj o vanrednim doga ajima nastalim u železni kom saobra aju dužni su da vode ra una da
uvi ajne radnje ne ometaju odvijanje javnog železni kog saobra aja, odnosno uvi aj obave u što kra em roku, tako
da se ometanje saobra aja svede na najmanju meru.

lan 113.
Železnice Republike Srpske i imaoci železnice dužni su da o vanrednim doga ajima nastalim u železni kom
saobra aju koji su imali za posledicu smrt ili težu povredu lica ili znatnu materijalnu štetu, odmah po njegovom
nastanku obavestite nadležni organ Republike, kao i Vojsku, ako je u tim vanrednim doga ajima bilo poginulih ili
povre enih vojnika, vojnih lica ili ošte enja vojnih transportnih sredstava.
Železnice Republike Srpske i imaoci železnice dužni su da o vanrednim doga ajima nastalim u železni kom
saobra aju i o drugim pojavama od zna aja za bezbednost železni kog saobra aja vode evidenciju i da nadležnim
organima Republike najmanje jedanput godišnje dostave izveštaj o stanju bezbednosti železni kog saobra aja sa
odgovaraju im podacima.
Na in evidentiranja i statisti kog pra enja i objavljivanja podataka o vanrednim doga ajima nastalim u
železni kom saobra aju i o drugim pojavama od zna aja za bezbednost železni kog saobra aja, utvr uje se na
jedinstven na in propisom koji donose Železnice Republike Srpske i imaocu železnice.

6. Pristup na železni ko podru je i red na železnici

lan 114.
Pristup i kretanje lica i drumskih vozila na železni kom podru ju dozvoljeni su samo na odre enim mestima.
Lica koja u okviru svojih poslova i radnih zadataka treba da izvrše odre ene poslove na pruzi, izuzev železni kih
radnika, dužna su da o tome obaveste Železnice Republike Srpske i imaoca železnice koji vrše saobra aj na
odnosnoj pruzi i da od njega dobiju pismeno odobrenje o vremenu i uslovima pod kojima mogu izvršiti te radnje.
Izuzetno odredba iz stava 2. ovog lana ne odnosi se na pripadnike organa unutrašnjih poslova i Vojske ako u
vanrednim ili hitnim slu ajevima treba da izvrše odre enu službenu radnju ili da pristupe na železni ko podru je i da
se kre u na tom podru ju i na mestima koja za to nisu predvi ena.
Izuzetno odredbi iz stava 2. ovog lana, Železnice Republike Srpske i imaoci železnice mogu dozvoliti pristup i
kretanje licima na železni kom podru ju i na mestima koja za to nisu predvi ena.

lan 115.
Radi bezbednog odvijanja železni kog saobra aja zabranjeno je:
1. kvariti i ošte ivati železni ku prugu, železni ka vozila ili njihovu opremu,
2. bacati i stavljati bilo kakav predmet na železni ku prugu ili bacati bilo kakav predmet na železni ka vozila ili iz
železni kih vozila,
3. izvoditi radove u blizini železni ke pruge koji bi mogli oštetiti železni ku prugu ili umanjiti stabilnost terena
(klizanje ili odronjavanje terena, hidrografske promene i sli no) ili na bilo koji drugi na in ugrožavati ili ometati
železni ki saobra aj,
4. neovlaš eno otvarati branik putnog prelaza, stavljati ili vešati bilo šta na branik ili na drugi signalno-sigurnosni
ure aj putnog prelaza, ili na bilo koji drugi na in ometati normalno funkcionisanje branika ili drugog ure aja na
putnom prelazu,
5. vršiti poslove, saditi drve e i drugo visoko rastinje ili izvoditi radove u blizini putnog prelaza koji umanjuju,
spre avaju ili na bilo koji na in ometaju preglednost železni ke pruge ili puta,
6. neovlaš eno ukloniti napravu postavljenu radi zaštite železni kog saobra aja na mestu odronjavanja, na mestu
bujice ili na mestu izloženom vejavicama i jakim vetrovima,
7. unositi materije ili predmete u putni ka kola, stani ne prostorije ili druga mesta predvi ena za putnike, kojima bi
se mogla ugroziti bezbednost putnika i drugih lica ili im se naneti šteta,
8. upotrebiti ure aj za ko enje radi zaustavljanja voza, osim u slu aju opasnosti za bezbednost voza, putnika i
drugih lica,
9. ometati uvara pruge, putnog prelaza, mosta, odnosno tunela ili drugog železni kog radnika u vršenju
železni kog saobra aja,
10. pored železni ke pruge, a naro ito u blizini vidnih železni kih signala, saditi visoko drve e i postavljati
znakove, oznake, izvore koji daju obojenu svetlost ili bilo koje druge naprave koje bojom, oblikom i svetloš u ili na
drugi na in otežavaju uo avanje železni kih signala ili koje mogu dovesti u zabludu železni ke radnike u pogledu
zna enja železni kih signala.
Železnice Republike Srpske ili imaoci železnice, u slu ajevima iz ta . 5. i 10. stav 1. ovog lana, ima pravo da bez
posebnog odobrenja ili drugog akta ukloni drve e ili objekte koji mogu da dovedu u zabludu železni ke radnike u
pogledu zna enja železni kog signala.

lan 116.
Na mestima koja su predvi ena za pristup i kretanje na železni kom podru ju i u vozovima sva lica su dužna da
se pridržavaju unutrašnjeg reda u železni kom saobra aju, u skladu sa propisima koje donose Železnice Republike
Srpske i imaoci železnice na osnovu zakona.
Ovlaš eni železni ki radnici staraju se da se lica koja se nalaze na železni kom podru ju i u vozovima pridržavaju
unutrašnjeg reda u železni kom saobra aju.
Ovlaš eni radnici iz stava 2. ovog lana, u sprovo enju unutrašnjeg reda u železni kom saobra aju, imaju i
dužnost da legitimišu lica koja se ne pridržavaju tog unutrašnjeg reda, da preduzimaju mere potrebne za spre avanje
narušavanja i mere za uspostavljanje narušenog unutrašnjeg reda, da oduzimaju predmete koji su upotrebljeni za
ugrožavanje bezbednosti železni kog saobra aja ili za narušavanje unutrašnjeg reda u železni kom saobra aju.
Železni ki radnici sa posebnim ovlaš enjima i odgovornostima i drugi radnici odgovorni za bezbednost
železni kog saobra aja odre eni opštim aktom kojim se ure uje radni odnos, podnose prijave sudiji za prekršaje
protiv lica koja su narušila unutrašnji red u železni kom saobra aju.
Nadležni organi unutrašnjih poslova, na zahtev železni kih radnika, pružaju pomo tim radnicima u spre avanju
narušavanja i uspostavljanja unutrašnjeg reda i u pridržavanju propisa o bezbednosti u železni kom saobra aju na
na in odre en Zakonom.
Nadležni organi unutrašnjih poslova staraju se o javnom redu u vozovima i na mestima koja su predvi ena za
pristup i kretanje na železni kom podru ju.

lan 117.
Železnice Republike Srpske i imaoci železnice dužni su da na mestima odronjavanja, na mestima bujica i na
mestima izloženim vejavicama i jakim vetrovima, na kojima može do i do ometanja ili ugrožavanja železni kog
saobra aja, samostalno ili zajedno sa drugim pravnim licima, blagovremeno preduzima propisane mere tehni ke i
fizi ke zaštite železni ke pruge i objekata na pruzi od elementarnih nepogoda radi obezbe enja bezbednog odvijanja
železni kog saobra aja.
Železnice Republike Srpske i imaoci železnice, u slu ajevima iz stava 1. ovog lana, imaju pravo bez posebnog
odobravanja ili drugog akta, da postavljaju ili održavaju privremene zaštitne naprave i privremeno smešta materijal i
druga sredstva na zaštitni pružni pojas na zemljištu u državnoj svojini i svojini gra ana, ako je potrebno radi
preduzimanja mera za obezbe enje bezbednog odvijanja železni kog saobra aja, odnosno za uspostavljanje
železni kog saobra aja.
Kad prestanu razlozi iz stava 2. ovog lana Železnice Republike Srpske i imaoci železnice dužni su da sa
zaštitnog pojasa u državnoj svojini, kao i na zemljištu u svojini gra ana, uklone privremene zaštitne naprave, materijal
i druga sredstva koja su postavile prilikom preduzimanja mera za obezbe enje bezbednog saobra aja, odnosno za
uspostavljanje železni kog saobra aja, da uspostave pre ašnje stanje i da plate naknadu za koriš enje zemljišta u
skladu sa propisima.

lan 118.
Železnice Republike Srpske, drugi operator i druga preduze a dužna su da u svako doba, a naro ito u zimskom
periodu preduzimaju propisane mere za obezbe enje bezbednog odvijanja železni kog saobra aja.

V - USLOVI KOJE MORAJU ISPUNJAVATI ŽELEZNI KI RADNICI

1. Stru no obu avanje železni kih radnika za vršenje železni kog saobra aja

lan 119.
Železni ki radnici moraju imati propisanu stru nu spremu, moraju biti stru no obu eni za poslove koje obavljaju u
vršenju železni kog saobra aja i moraju ispunjavati druge propisane uslove za vršenje odre enog stru nog posla.
Stru na sprema iz stava 1. ovog lana sti e se u redovnim železni kim školama i drugoj redovnoj školi prema
programu na koji mišljenje obavezno daju Železnice Republike Srpske.
Stru na obu enost iz stava 1. ovog lana sti e se u železni ko-obrazovnim školskim centrima ili na Železnicama
Republike Srpske ili drugim školama po programima koji se utvr uju opštim aktom koji donose Železnice Republike
Srpske.
Železni ki radnici moraju za poslove koje obavljaju imati potreban stru ni ispit i podležu obaveznom stru nom
usavršavanju (pou avanju i sli no) a njihova stru na obu enost može se po potrebi i vanredno proveravati.
Železnice Republike Srpske i drugi operatori ne smeju dozvoliti vršenje odre enih železni kih poslova radniku koji
prilikom proveravanja stru ne obu enosti ne pokaže odgovaraju e znanje za vršenje tih poslova ili koji se ne
podvrgne tom proveravanju.

lan 120.
Stru ni ispit za železni kog radnika može da polaže samo lice koje je prethodno savladalo program stru ne
obu enosti za odre enu vrstu zanimanja i koje se pripremalo za polaganje tog ispita prema utvr enom programu za
odnosnu vrstu zanimanja.
Program za polaganje stru nog ispita iz stava 1. ovog lana u obimu koji je od zna aja za bezbedno odvijanje
železni kog saobra aja, utvr uje se propisom Železnice Republike Srpske.
 2. Sticanje prava na upravljanje vu nim vozilom i na regulisanje železni kog saobra aja

lan 121.
Pravo na upravljanje vu nim vozilom može da stekne lice koje ispunjava uslove:
1. da je fizi ki i psihi ki sposobno da upravlja vozilom,
2. da je navršilo 18. godina života,
3. da ima propisanu stru nu spremu odre enog zanimanja,
4. da se obu avalo pod nadzorom ovlaš enog lica koje je stru no obu eno za upravljanje odre enom vrstom
vozila,
5. da je položilo propisani stru ni ispit za upravljanje železni kim vozilom,
6. da mu odlukom nadležnog organa nije zabranjeno upravljanje vozilom.
Izuzetno od odredaba stav 1. ta ka 2. ovog lana, pravo na upravljanje vu nim vozilom ekspresnih, brzih i
poslovnih vozova za prevoz putnika može da stekne samo lice koje je navršilo 21. godinu.

lan 122.
Pravo na regulisanje železni kog saobra aja može da stekne lice koje ispunjava uslove:
1. da je psihi ki i fizi ki sposobno da reguliše železni ki saobra aj,
2. da je navršilo 18. godina života,
3. da ima propisanu stru nu spremu odre enog zanimanja,
4. da se obu avalo pod nadzorom ovlaš enog lica koje je stru no obu eno za regulisanje železni kog saobra aja,
5. da je položilo propisani stru ni ispit za regulisanje železni kog saobra aja,
6. da mu odlukom nadležnog organa nije zabranjeno da reguliše železni ki saobra aj.

3. Posebni zdravstveni uslovi koje moraju ispunjavati železni ki radnici i provera njihove
zdravstvene sposobnosti

lan 123.
Železni ki radnici moraju ispunjavati propisane posebne zdravstvene uslove i biti psihi ki i fizi ki sposobni za
obavljanje svojih poslova i radnih zadataka.
Zdravstveni uslovi koje moraju ispunjavati železni ki radnici, na in njihovog utvr ivanja i vreme njihovog
proveravanja utvr uju se propisom donesenim na osnovu ovog zakona.

lan 124.
Lice koje se obu ava za vršenje odre enih poslova železni kog radnika dužno je da se pre zasnivanja radnog
odnosa podvrgne zdravstvenom pregledu.
Železni ki radnik je dužan da se pre raspore ivanja na druge poslove i zadatke, odnosno pre upu ivanja na
školovanje i stru no obu avanje podvrgne zdravstvenom pregledu.
Psihi ka i fizi ka sposobnost železni kog radnika mora se periodi no ili vanredno proveravati na periodi nom ili
vanrednom zdravstvenom pregledu.
Na zdravstvenom pregledu utvr uje se da li je lice iz stava 1. ovog lana, odnosno železni ki radnik iz stava 2.
ovog lana psihi ki i fizi ki sposobno za obavljanje poslova odre ene vrste zanimanja, a na periodi nom ili
vanrednom zdravstvenom pregledu da li je železni ki radnik iz stava 3. ovog lana psihi ki i fizi ki sposoban za
obavljanje svojih poslova i radnih zadataka.

lan 125.
Zdravstvene preglede lica koja se obu avaju za obavljanje poslova železni kog radnika periodi ne i vanredne
preglede železni kih radnika i zdravstvenu evidenciju o tim licima, odnosno psihi koj i fizi koj sposobnosti tih lica, vrši
nadležna zdravstvena ustanova koja je osposobljena i opremljena, odnosno koja ispunjava propisane uslove za
obavljanje tih pregleda i vo enje evidencije i koju za to ovlasti nadležni organ u Republici.

lan 126.
Na periodi ni zdravstveni pregled upu uje se železni ki radnik u propisanim rokovima koji zavise od vrste poslova
koje taj radnik obavlja.
Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su da železni kog radnika upute na periodi ni zdravstveni
pregled pre isteka roka propisanog za obavljanje tog pregleda.

lan 127.
Na vanredni zdravstveni pregled upu uje se železni ki radnik za koga se osnovano posumnja da iz zdravstvenih
razloga više nije sposoban da obavlja svoje poslove i radne zadatke i posle svakog udesa, teže povrede, teške i
dugotrajne bolesti i u drugim propisanim slu ajevima.
Upu ivanje radnika iz stava 1. ovog lana na vanredni zdravstveni pregled vrši se na zahtev železni kog radnika
sa posebnim ovlaš enjima i odgovornostima, lekara, lica koje ovlasti organ nadležan za kontrolu železni kog
saobra aja, javnog tužioca, suda, sudije za prekršaje, preduze a u kome je železni ki radnik zaposlen ili na li ni
zahtev radnika.

lan 128.
Železni ki radnik koji ne ispunjava propisane zdravstvene uslove smatra se psihi ki i fizi ki nesposobnim za
vršenje odre enih poslova dok ta nesposobnost traje i takvom radniku ne sme se dozvoliti vršenje tih poslova.
Železnice Republike Srpske i drugi operatori ne smeju dozvoliti železni kom radniku da obavlja poslove ako na
zdravstvenom pregledu ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za te poslove ili ako se nije podvrgao
zdravstvenom pregledu na koji je upu en.

lan 129.
Železni ki radnik ne sme stupiti na rad niti vršiti odre ene poslove ako je u tolikoj meri umoran ili bolestan ili ako je
u takvom psihi kom stanju da je nesposoban da vrši poverene poslove.
Železni ki radnik koji se u toku vršenja svojih poslova ose a umornim i bolesnim ili iz bilo kojih drugih razloga
nesposobnim za dalje obavljanje poslova dužan je da o tome obavesti odgovorno lice na Železnicama Republike
Srpske ili druge operatore i da prekine da vrši posao, ako oceni da ne može da bezbedno vrši svoje poslove i radne
zadatke.
Železni ki radnik ne sme uzimati alkoholna pi a, opojne droge ili psihoaktivna sredstva za vreme obavljanja svojih
poslova, niti stupiti na rad ako u organizmu ima alkohola, ili je pod dejstvom opojnih droga, odnosno psihoaktivnih
sredstava.
Postupak za proveravanje psihi ke i fizi ke sposobnosti radnika iz st. 1, 2. i 3. ovog lana, pre njegovog stupanja
na rad i u toku rada, utvr uje se propisom koji donose Železnice Republike Srpske i drugi operatori.
Železnice Republike Srpske i drugi operatori dužni su da na organizovan na in, iz stava 4. ovog lana, vrše
proveru psihi ke i fizi ke sposobnosti odre enih železni kih radnika pre njihovih stupanja na rad i u toku rada, da
utvrde obim i u estalost provere te sposobnosti, te koji radnici podležu toj proveri i u kojim se organizacionim
jedinicama (stanicama i depoima) vrši ta provera.

lan 130.
Železni kom radniku ne sme se dozvoliti obavljanje poslova ako se prilikom provere njegove psihi ke i fizi ke
sposobnosti utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za obavljanje tih poslova ili ako se utvrdi da je sklon
upotrebi alkohola ili opojnih droga ili psihoaktivnih sredstava.

lan 131.
Železni ki radnik za koga se analizom krvi, ili krvi i urina, ili drugom stru nom metodom merenja koli ine alkohola
u organizmu utvrdi da ima alkohola u krvi ili da pokazuje znake alkoholne poreme enosti, smatra e se da je pod
dejstvom alkohola.

lan 132.
Železni kom radniku ne mogu se poveriti poslovi rukovo enja saobra ajem, regulisanje saobra aja, disponiranja
u saobra aju i kontrole procesa rada u saobra aju ako se utvrdi da je sklon upotrebi alkohola ili opojnih droga ili
psihoaktivnih sredstava.

lan 133.
Železni ki radnik sa posebnim ovlaš enjima i odgovornostima koga ovlaste Železnice Republike Srpske i imaoci
železnice, odnosno lice koje ovlasti organ nadležan za kontrolu železni kog saobra aja, može železni kog radnika
podvr i ispitivanju alkoholisanosti pomo u odgovaraju ih sredstava i aparata ili uputiti na stru ni zdravstveni pregled
radi provere da li ima alkohola u organizmu, ili da li pokazuje znake alkoholne poreme enosti, ili se nalazi pod
dejstvom drugih i psihoaktivnih sredstava.
Železni ki radnik koji neposredno u estvuje u vršenju železni kog saobra aja dužan je da se podvrgne ispitivanju,
odnosno stru nom pregledu iz stava 1. ovog lana na koji je upu en.

4. Ukupno radno vreme, trajanje smene i upravljanje vu nim vozilom, dnevni i nedeljni odmor i
raspored u smenama voznog i stani nog osoblja

lan 134.
Ukupno radno vreme voznog i stani nog osoblja utvr uje se opštim aktom, odnosno Kolektivnim ugovorom, u
skladu sa Zakonom.
Ukupno radno vreme železni kog radnika u toku jedne smene ne može trajati duže od 12 asova.

lan 135.
 Ukupno trajanje smene voznog i stani nog osoblja, ukupno trajanje upravljanja vu nim vozilom voza, dnevni i
nedeljni odmor i raspored u smenama voznog i stani nog osoblja, zavisno od organizacije saobra aja, izvršenja reda
vožnje i drugih uslova koji uti u na psihi ku i fizi ku sposobnost voznog i stani nog osoblja da bezbedno obave svoje
radne obaveze pri vršenju železni kog saobra aja utvr uje se opštim aktom, odnosno Kolektivnim ugovorom.

lan 136.
U železni kim stanicama i depoima u kojima se železni kim radnicima koji vrše poslove voznog osoblja
obezbe uje dnevni odmor, izme u dve uzastopne smene, moraju postojati odgovaraju e prostorije za odmor i
ishranu radnika, koje moraju ispunjavati propisane higijensko-tehni ke uslove.

VI - DUŽNOSTI I ODGOVORNOSTI ŽELEZNI KIH RADNIKA

lan 137.
Železni ki radnici dužni su da se pridržavaju odredaba ovog zakona o regulisanju i vršenju železni kog
saobra aja, o signalima i održavanju železni kih pruga, objekata, postrojenja i ure aja na njima i železni kih vozila.
Nepridržavanje odredaba propisa iz stava 1. ovog lana predstavlja prekršaj i povredu radne obaveze.
Železnice Republike Srpske opštim aktom utvr uju ovlaš enje radnika za vršenje kontrole iz lana 74. ovog
zakona. Ovlaš enja odre enih organa Železnice Republike Srpske i imaoca železnice za pokretanje i vo enje
postupka protiv železni kih radnika za povredu radne obaveze u vršenju železni kog saobra aja, kad tu povredu
u ini radnik tog preduze a, reguliše se opštim aktom.

lan 138.
Železni kom radniku koji pri vršenju železni kog saobra aja u ini povredu dužnosti i radnih obaveza u odnosu na
bezbedno odvijanje železni kog saobra aja, može se izre i mera prestanka radnog odnosa, raspored na drugo radno
mesto ili nov ana kazna.
Železnice Republike Srpske i drugi operatori opštim aktom utvr uju okolnosti i uslove pod kojima e se
železni kom radniku, za u injenu povredu radne obaveze izre i jedna od disciplinskih mera navedena u stavu 1.
ovog lana, postupak za sprovo enje tih mera, kao i prava i obaveze i odgovornosti organa, koji odlu uju o
disciplinskoj odgovornosti radnika za u injenu povredu radne obaveze, odnosno koji izri e te disciplinske mere.

lan 139.
Železni ki radnici ovlaš eni za vršenje kontrole bezbednosti železni kog saobra aja ili drugi radnici odgovorni za
bezbednost železni kog saobra aja dužni su da organizuju i trajno vrše kontrolu nad primenom odredaba ovog
zakona, a naro ito da preduzimaju potrebne mere u pogledu primene odredaba lana 119. st. 1, 4. i 5., lana 124.
stava 3., lana 129. stav 1., l. 130-132., l. 144. i 145., lana 110., lana 137. i lana 138. ovog zakona.
Ako radnici iz stava 1. ovog lana smatraju da u interesu bezbednosti železni kog saobra aja, nadležni organ pri
Železnici Republike Srpske nije primenio potrebnu meru iz lana 129. st. 1. i 2., l. 130-133. i lana 138. ovog zakona
dužni su da pismeno na to upozore taj organ. Ako taj organ i pored upozorenja ne primeni potrebnu meru, radnici iz
stava 1. ovog lana imaju pravo prigovora nadležnom organu upravljanja.
Železni ki radnici iz stava 1. ovog lana, odre eni opštim aktom Železnice Republike Srpske, dužni su da
podnesu prijavu sudiji za prekršaje protiv železni kog radnika ili odgovornog lica koje je u inilo prekršaj pri vršenju
železni kog saobra aja.

VII - POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI

lan 140.
Železni kom radniku privremeno e se zabraniti obavljanje poslova i radnih zadataka i to:
1. ako je psihi ki i fizi ki nesposoban za vršenje poslova i zadataka na osnovu nalaza i mišljenja odgovaraju e
zdravstvene ustanove, za vreme dok ta nesposobnost traje,
2. ako se ne podvrgne zdravstvenom pregledu na koji je upu en, za vreme dok se tom pregledu ne podvrgne,
3. ako prilikom proveravanja stru ne obu enosti ne pokaže odgovaraju e znanje za vršenje poslova i zadataka, za
vreme dok ne pokaže odgovaraju e stru no znanje,
4. ako se ne podvrgne stru nom proveravanju na koje je upu en, za vreme dok se tom proveravanju ne podvrgne.
U slu aju iz stava 1. ta . 1. do 4. ovog lana, privremenu zabranu izri e ovlaš eni železni ki radnik Železnice
Republike Srpske ili drugog operatora koje su tom radniku poverili da obavlja poslove i radne zadatke i donosi
rešenje o privremenoj zabrani vršenja tih poslova za vreme dok se ne ispune ti uslovi zbog kojih je privremena
zabrana izre ena.

lan 141.
Ovlaš eno lice nadležnog organa, odnosno ovlaš eni železni ki radnik Železnice Republike Srpske i ovlaš eno
lice drugog operatora e na licu mesta privremeno udaljiti iz saobra aja železni kog radnika i to:
 1. ako ga zatekne da obavlja poslove i radne zadatke ili ako pokušava da obavlja poslove i radne zadatke iako je
o igledno da je taj radnik u takvom psihofizi kom stanju (umor, bolest, dejstvo lekova, druga ili drugih opojnih
sredstava) da nije sposoban da bezbedno vrši svoje poslove i zadatke,
2. ako ga zatekne da obavlja poslove i radne zadatke i ako utvrdi da u organizmu ima alkohola ili ako pokazuje
znake alkoholne poreme enosti,
3. ako odbije da se podvrgne ispitivanju alkoholisanosti primenom odgovaraju ih sredstava i aparata, ili odbije da
se podvrgne lekarskom pregledu radi provere da li ima alkohola u krvi i da li pokazuje znakove alkoholne
poreme enosti ili se nalazi pod dejstvom droga ili psihoaktivnih sredstava, na koju je upu en,
4. ako ga zatekne da obavlja poslove i radne zadatke duže od dopuštenog trajanja radnog vremena u toku jedne
smene,
5. ako ustanovi da je nepažnjom ili na drugi na in prouzrokovao vanredni doga aj na železnici i na taj na in
ugrozio bezbednost železni kog saobra aja,
6. ako ustanovi da radnik vrši službu bez sredstava za davanje signalnih znakova.
Ovlaš eno lice nadležnog organa, odnosno ovlaš eni železni ki radnik Železnice Republike Srpske ili ovlaš eno
lice drugog operatora, koje je privremeno udaljilo iz saobra aja železni kog radnika po odredbama stava 1. ta . 1. do
5. ovog lana, dužno je da železni kom radniku o tome izda rešenje koje sadrži: ime i prezime radnika, broj rešenja,
vreme trajanja zabrane vršenja posla i zadataka i dan, mesec njegovog izdavanja.

lan 142.
Železni ki radnik kome je po osnovu lana 141. stav 1. ta . 1. do 4. ovog zakona, privremeno zabranjeno
obavljanje poslova i radnih zadataka, odnosno koga po osnovu lana 141. stav 1. ta . 1. do 5. ovog zakona,
privremeno udalji iz saobra aja, ne sme da obavlja poslove i radne zadatke u saobra aju na prugama Železnice
Republike Srpske za vreme trajanja zabrane, odnosno za vreme za koje mu je zabrana izre ena.

VIII - INDUSTRIJSKA ŽELEZNICA I INDUSTRIJSKI KOLOSECI

lan 143.
Industrijska železnica može biti priklju ena na železni ku prugu Železnica Republike Srpske.
Preduze a u oblasti saobra aja, industrije, rudarstva, šumarstva i drugim oblastima privrede mogu imati
industrijske koloseke priklju ene na železni ku prugu u sastavu Republike, kao i postrojenja i objekte na tim
kolosecima, železni ka vozila i druga sredstva koja su izgra ena po posebnim tehni kim elementima i uslovima u
okviru prostora kojim one upravljaju.
Priklju enje industrijskih železnica iz stava 1. i industrijskih koloseka iz stava 2. ovog lana ure uju ugovorom
Železnice Republike Srpske i preduze e ija je industrijska železnica, odnosno industrijski kolosek priklju en.

lan 144.
Preduze a koja vrše javni prevoz stvari i putnika i preduze a koja vrše prevoz stvari i radnika za sopstvene
potrebe na industrijskim železnicama i industrijskim kolosecima, preduze a koja se priklju uju na železni ku prugu,
dužna su da železni ki saobra aj na industrijskim železnicama i industrijskim kolosecima vrše na na in i prema
uslovima utvr enim ovim zakonom ako Zakonom nije druga ije ure eno.
Preduze a koja održavaju industrijske koloseke dužni su da te koloseke održavaju u stanju kojim se obezbe uje
bezbedno odvijanje železni kog saobra aja.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove koje moraju ispunjavati železni ke pruge shodno se primenjuju
na industrijske železnice i industrijske koloseke i postrojenja, ure aje i opremu, kao i vozila kao sastavni deo tih
železnica, ako Zakonom nije druga ije odre eno.

lan 145.
Pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek priklju uje se na prugu Železnice Republike Srpske u stanici, a
izuzetno na otvorenoj pruzi, uz obavezu sprovo enja neophodnih mera bezbednosti saobra aja.
Ako se pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek priklju uje na otvorenoj pruzi, odvojena skretnica mora
biti izvedena sa zaštitnim kolosekom i osigurana signalima sa predsignalima.
Signali moraju da zavise od položaja skretnice koji se kontroliše iz susednog posednutog saobra ajnog mesta na
pruzi.
Odvojena skretnica iz stava 3. ovog lana mora biti posednuta železni kim radnicima, ako se njen položaj ne
kontroliše iz susednog posednutog mesta na pruzi.
Pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek može se priklju iti na železni ku prugu samo ako to odobre
Železnice Republike Srpske na iju se prugu to priklju enje vrši.
Na in priklju ivanja i saobra ajno-tehni ke uslove za priklju ivanje pruge industrijske železnice ili industrijskog
koloseka i mere bezbednosti saobra aja, koje treba sprovesti u vezi sa priklju ivanjem, utvr uju Železnice Republike
Srpske.
Železni ka vozila preduze a koje vrši prevoz stvari i radnika za sopstvene potrebe, kad u estvuju u saobra aju na
prugama Republike, moraju ispunjavati uslove i normative propisane ovim zakonom za železni ka vozila Železnice
Republike Srpske, kao i druge uslove u pogledu bezbednog odvijanja železni kog saobra aja, u skladu sa Zakonom.

lan 146.
Pod uslovima utvr enim ovim zakonom preduze a iz lana 143. stav 2. ovog zakona, mogu na svojoj industrijskoj
železnici vršiti i javni prevoz putnika i stvari.

lan 147.
U okviru industrijske železnice izuzetno se mogu graditi pruge uzanog koloseka sa odgovaraju im železni kim
vozilima.

lan 148.
Polupre nik krivine na pruzi industrijske železnice normalnog koloseka može iznositi na otvorenoj pruzi najmanje
180 metara, a na glavnom prolaznom koloseku 250 metara.
Polupre nik krivine na pruzi industrijske železnice uzanog koloseka može iznositi na otvorenoj pruzi najmanje 80
metara.
Nosivost pruge industrijske železnice normalnog koloseka mora iznositi najmanje 15 t po osovini, a uzanog
koloseka 6 t po osovini.

lan 149.
Pruge industrijske železnice mogu se me usobno ukrštati u nivou, s tim da se mesta ukrštanja opreme
odgovaraju im napravama i znakovima koji omogu uju bezbedan i nesmetan saobra aj.

lan 150.
Radnici preduze a koja vrše prevoz stvari i radnika za sopstvene potrebe i koja raspolažu sopstvenim kolosecima
i železni kim vozilima, kad u estvuju u vršenju saobra aja, moraju u pogledu stru ne spreme, obu enosti, psihi ke i
fizi ke sposobnosti, kao i u pogledu drugih uslova koja su od zna aja za bezbedno odvijanje železni kog saobra aja,
ispunjavati uslove i tehni ke normative utvr ene ovim zakonom.

IX - GRADSKA ŽELEZNICA I ŽI ARA

lan 151.
Gradska železnica (tramvaj, uspinja a i drugo) je železnica sa posebnim saobra ajno-tehni kim osobinama,
kojom se vrši javni prevoz na teritoriji grada, odnosno mesta, ili izme u grada, odnosno mesta i njegove bliže okoline
(javni gradski saobra aj).

lan 152.
Ži are su postrojenja sastavljena od više komponenti, koje su projektovane, proizvedene, sklopljene i koriste se za
prevoz lica.
Pod postrojenjem iz stava 1. ovog lana podrazumijeva se cijeli sistem postavljen na mjesto upotrebe, koji se
sastoji od infrastrukture i sljede ih podsistema:
1. užad,
2. pogoni i ko nice,
3. mašinska oprema,
4. vozila,
5. elektrotehni ki ure aji i
6. oprema za spasavanje.
U ži are iz stava 1. ovog lana ubrajaju se:
1. uspinja e,
2. kabinske ži are i
3. vu nice.
Ži are se projektuju i izra uju na na in koji omogu ava bezbjedno rukovanje, uzimaju i u obzir vrstu postrojenja i
tehni ke osobine terena, okolinu, atmosferske i meteorološke uslove, kao i objekte i prepreke smještene u blizini
trase ži are, vode i ra una da se ne zaga uje okolina i da se ne ugrožava sigurnost tokom rada i održavanja.
Ži are se projektuju, koriste i održavaju u skladu sa sljede im pravilima:
1. uklanjaju se ili, ukoliko to nije mogu e, smanjuju rizici prilikom projektovanja i izgradnje,
2. utvr uju i sprovode neophodne mjere za zaštitu od opasnosti koje nije mogu e otkloniti prilikom projektovanja i
izgradnje i
3. utvr uju i navode preventivne mjere da bi se otklonili rizici i opasnosti iz t. 1. i 2. ovog stava.
Pristup mjestima namijenjenim za ulaz i izlaz korisnika ži are organizuje se tako da se vodi ra una o kretanju i
zaustavljanju vozila i da se garantuje sigurnost lica, posebno na mjestima gdje postoji opasnost od pada, a ako je
ži ara projektovana za prevoz djece ili lica sa smanjenom pokretljivoš u, koriš enje postrojenja mora se prilagoditi
njihovim specifi nim potrebama.
Pravilnik o ži arama donosi ministar.

lan 153.
Postrojenje, podsistemi i sigurnosne komponente koje se ugra uju u postrojenja projektuju se i izgra uju tako da
mogu podnijeti sva optere enja koja nastaju u razli itim uslovima, uklju uju i i ona do kojih dolazi kada se postrojenje
ne koristi, spoljne i dinami ke uticaje i pojavu zamora i uz pra enje tehni kog i tehnološkog razvoja, posebno u
pogledu izbora materijala.
Projektovanje i izgradnja ži are vrši se tako da omogu i sigurno odvijanje održavanja i popravke ži are, kao i da
unutrašnje ili spoljno štetno djelovanje otrovnih plinova, buke ili vibracija bude u okviru propisanih granica.
Za sve planirane ži are neophodno je izraditi sigurnosnu analizu, koja e omogu iti da se pri projektovanju i izradi
ži are obuhvati lokalno okruženje i najnepovoljnije mogu e situacije, te utvrde rizici koji se mogu pojaviti u toku rada.
Sigurnosna analiza iz stava 3. ovog lana obuhvata i sigurnosne ure aje i uticaj sigurnosnih ure aja na
postrojenja i podsisteme iz lana 152. stav 2. ovog zakona.
Postupak za odobravanje izrade i puštanja u upotrebu ži are propisuje ministar uz saglasnost ministra nadležnog
za oblast prostornog ure enja i gra enja.

lan 153a.
Ži ara može po eti da radi samo ako posjeduje odobrenje za rad ži are, koje mora biti istaknuto na vidnom
mjestu.
Rješenje kojim se odobrava rad ži are donosi se na osnovu upotrebne dozvole i podliježe reviziji nakon isteka
roka od godinu dana, a zahtjev za reviziju podnosi se tri mjeseca prije isteka tog roka.
Rješenje iz stava 2. ovog lana donosi ministar.
Ministarstvo vodi evidenciju ži ara koje imaju odobrenje za rad.

X - NADZOR

lan 154.
Nadzor nad sprovo enjem ovog zakona vrši Ministarstvo, a inspekcijski nadzor vrši Republi ka uprava za
inspekcijske poslove u okviru svojih nadležnosti.

lan 155.
(Prestao da važi na osnovu Zakona o inspekcijama RS - "Sl. glasnik RS", br. 113/05)

lan 156.
Železnice Republike Srpske, drugi operator ili imalac železnice dužni su obavestiti nadležni organ inspekcije
železni kog saobra aja o radovima koji e se izvoditi na podru ju ili u blizini železnice, ako ti radovi mogu uticati na
odvijanje i bezbednost saobra aja ili ako mogu ugroziti stabilnost ili bezbednost železnice.

XI - KAZNENE ODREDBE

lan 157.
Nov anom kaznom do 50.000 konvertibilnih maraka kazni e se za prekršaj Železnice Republike Srpske ili drugo
pravno lice:
1. ako ne organizuje ili ako trajno ne vrši kontrolu nad bezbednim odvijanjem železni kog saobra aja, na na in
utvr en Zakonom ili ako ne prati i ne analizira stanje bezbednosti u železni kom saobra aju i ne preduzima mere za
unapre enje bezbednosti u železni kom saobra aju radi otklanjanja nedostataka na železnici ( lan 74.).
2. ako železni ke pruge projektuje, gradi ili održava tako da ne odgovaraju utvr enoj prevoznoj ili propusnoj mo i
pruge ili brzini vozova ili dozvoljenom osovinskom optere enju ili masi natovarenih vozila po dužnom metru ili
zahtevima bezbednosti železni kog saobra aja, ili drugim uslovima koji su propisani za odnosnu prugu, ili ako pruge
koje služe me unarodnom tranzitnom saobra aju ne odgovaraju još i uslovima koji su utvr eni me unarodnim
ugovorima ( lan 13. stav 9.),
3. ako gradi ili održava ili koristi železni ke pruge koje ne ispunjavaju osnovne uslove u pogledu širine koloseka,
polupre nika krivine, nagiba nivelete, razmaka izme u osa koloseka, razmaka koloseka u stanici, razmaka izme u
koloseka na otvorenoj pruzi dvokolose nih paralelnih pruga i dozvoljenog osovinskog optere enja, ili ako gradi
železni ke pruge koje ne ispunjavaju uslove slobodnog profila za otvorenu prugu, za mostove, tunele i za stanice
( lan 13. st. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. i 8.),
4. ako železni ku prugu ili postrojenje ili objekte ili ure aje na toj pruzi preda saobra aju pre nego što se tehni kim
pregledom utvrdi da železni ka pruga, postrojenje, objekat, ili ure aj na toj pruzi ispunjava propisane uslove ( lan 17.
stav 1.),
5. ako mesta izme u koloseka i pored koloseka, predvi ena za ulaz i izlaz putnika ne osvetli i izdigne iznad
nivelete šine na visinu koja omogu ava putnicima nesmetano i bezbedno ulaženje u voz i izlaženje iz voza ( lan 14.),
6. ako je me usobno ukrštanje železni kih pruga ili ukrštanje železni kih pruga sa drugom izvedeno u nivou ( lan
19.),
7. ako na zajedni kom mostu ne odvoji železni ku prugu od javnog puta sigurnosnom ogradom ( lan 20.),
8. ako ne obezbedi propisani razmak izme u pruge i puta u skladu sa lanom 22. stav 1. ovog zakona,
9. ako ne primenjuje mere za bezbedan i nesmetan saobra aj na mestima gde se ukrštaju pruge i putevi u istom
nivou i ako putne prelaze ne održava u stanju koje osigurava bezbedan i uredan saobra aj ( lan 29. stav 1.), i ako
nije ura ena tehni ka dokumentacija za putni prelaz data u lanu 27. ovog zakona,
10. ako zemljane puteve koji se ukrštaju sa železni kom prugom u istom nivou ne pokaldrmiše u dužini najmanje
po 20 m sa obe strane pruge u celoj njihovoj dužini ( lan 38. stav 1.),
11. ako sistem veza ne gradi ni ne održava tako da predstavlja jedinstvenu tehni ku i tehnološku celinu i takav da
ne zadovoljava potrebe za obezbe enje bezbednog odvijanja železni kog saobra aja ( lan 39),
12. ako izgradnju, odnosno rekonstrukciju i opravku železni kih objekata ne vrši u skladu sa standardnim
tehni kim normativima, materijalom i rezervnim delovima koji su snabdeveni atestima od strane nadležnog organa
( lan 41),
13. ako prilikom iš enja snega sa nadvožnjaka iznad elektrificiranih pruga ne obezbedi odgovaraju u mehani ku
zaštitu od obrušavanja snega na kontaktnu mrežu ( lan 42. stav 2.),
14. ako ne opremi saobra ajna mesta na železni koj pruzi signalno-sigurnosnim ure ajima i postrojenjima zavisno
od maksimalno dozvoljene brzine kretanja voza ( lan 43.),
15. ako ne sprovede odgovaraju e zaštitne mere na mestima na kojima je kontaktna mreža pod naponom ili na
kojima su postavljeni ure aji kontaktne mreže, gde postoji opasnost po život ljudi ( lan 45. stav 1.),
16. ako ne sprovede odgovaraju e mere zaštite od elektri nih uticaja na signalno-sigurnosnim i
telekomunikacionim ure ajima ili na delovima tih ure aja koji se nalaze u neposrednoj blizini kontaktne mreže ( lan
45. stav 2.),
17. ako ne postavi kontaktni provodnik monofaznog ili jednosmernog sistema na propisan na in, odnosno ako ne
postavi zaštitne kapije sa jedne i druge strane putnih prelaza za drumska vozila ija ukupna visina zajedno sa
teretom na njemu prelazi propisanu najve u dozvoljenu visinu, kao i odgovaraju i saobra ajni znak zabrane
saobra aja za drumska vozila ija ukupna visina zajedno sa teretom na njemu prelazi propisanu najve u dozvoljenu
visinu na propisanoj udaljenosti od zaštitnih kapija sa jedne i druge strane putnog prelaza ( lan 46.),
18. ako na železni kim stanicama ili na drugim saobra ajnim mestima na pruzi, na kojima se reguliše železni ki
saobra aj, ne obezbedi potrebne prostorije ili ure aje za osvetljavanje, ili naprave i opremu, ili druge potrebne
ure aje koji omogu avaju bezbedno upravljanje saobra ajem ( lan 47. stav 1.),
19. ako mesta za primanje, smeštanje ili otpremanje putnika nisu osvetljena ili nisu snabdevena odgovaraju im
ure ajima, postrojenjima ili opremom, koji su potrebni za vršenje poslova na tim mestima ( lan 47. stav 2.),
20. ako pristupe do vozova na železni kim stanicama ili stajalištima dvokolose ne pruge sa velikom frekvencijom
putnika i vozova ne izvede tako da putnici ne prelaze preko koloseka ( lan 47. stav 3.),
21. ako stajališta na dvokolose nim prugama ne obezbedi peronima povezanim prelazima ispod i iznad pruge ili
peronima sa pristupnim prelazima za usmeravanje putnika na obezbe en putni prelaz ili peša ki prelaz, ako ih ne
zaštiti železni kim signalima ( lan 47. stav 4.),
22. ako na stajalištima dvokolose nih pruga, osim stajališta na ostvrskim peronima, ne postavi ogradu izme u
koloseka ( lan 47. stav 5.),
23. ako postavi ili izvede ili koristi cevovode ili vodovode ili elektri ne ili telefonske ili telefonske vazdušne linije ili
podzemne kablove ili druge sli ne instalacije ili ure aje, tako da ugrožavaju bezbednost železni kog saobra aja ili
ometaju vršenje i razvoj železni kog saobra aja ili ako ove instalacije ili ure aje postavi bez prethodne saglasnosti
železni kog preduze a ( lan 48),
24. ako železni ke pruge i postrojenja, objekte i ure aje na njima, ne održava u stanju koje obezbe uje bezbedan
saobra aj ili ako redovno ne kontroliše ili povremeno ne pregleda železni ke pruge i postrojenja, objekte i ure aje na
njima ( lan 49. st. 1, 3. i 4.),
25. ako ne ispunjava propisane uslove za održavanje, kontrolu i preglede železni kih pruga ( lan 49. stav 2),
26. ako u pružnom pojasu izvodi radove i skladišti materijal kojim bi se mogli oštetiti pruga i pružni objekti, umanjiti
stabilnost terena ili ometati, odnosno ugrožavati železni ki saobra aj: sadi drve e, postavlja znakove, oznake ili
izvore svetlosti koji mogu otežavati uo avanje železni kih signala ili mogu dovesti u zabludu železni kog radnika u
pogledu zna enja železni kog signala ( lan 54.),
27. ako blagovremeno ne preduzme mere tehni ke i fizi ke zaštite železni kih pruga i objekata na pruzi, za
obezbe enje bezbednog odvijanja železni kog saobra aja na mestima odronjavanja, ili na mestima bujica ili na
mestima izloženim vejavicama ili jakim vetrovima, na kojima može do i do ometanja ili ugrožavanja železni kog
saobra aja ( lan 15. stav 1. i lan 117.),
28. ako u svako doba, a posebno u zimskom periodu ne preduzme mere za obezbe enje bezbednog odvijanja
železni kog saobra aja ( lan 118.),
29. ako ne organizuje i ne vrši redovnu proveru stru ne obu enosti radnika koji u estvuju u vršenju železni kog
saobra aja ( lan 119. stav 4.),
30. ako priklju i železni ku prugu na drugu prugu Železnica Republike Srpske van dopuštenog mesta bez
sprovo enja neophodnih mera bezbednosti saobra aja ( lan 145. stav 1.),
31. ako železni ku prugu priklju i na otvorenoj pruzi magistralne pruge, a odvojena skretnica nije izvedena sa
zaštitnim kolosekom, ili ako nije osigurana signalima i predsignalima ( lan 145. stav 2.),
32. ako ne obezbedi posedanje odvojene skretnice železni kom radniku u slu ajevima kada njen položaj ne može
da se kontroliše iz susednog posednutog saobra ajnog mesta na pruzi ( lan 145. st. 3. i 4.),
33. ako koristi železni ka vozila koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom ili propisima standardima ili
tehni kim normativima ili propisima o zaštiti od požara ( lan 58.),
34. ako koristi železni ka vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove za pruge na kojima saobra aju, a u pogledu
gabaritnih dimenzija vozila, osovinskog optere enja i mase po dužnom metru ( lan 59. stav 1.),
35. ako koristi železni ka vozila koja su namenjena za koriš enje u me unarodnom železni kom saobra aju, a
koja ne ispunjavaju uslove utvr ene obavezuju im me unarodnim ugovorima ( lan 60. stav 3.) bez posebnog
odobrenja,
36. ako proizvodi železni ka vozila koja ne odgovaraju uslovima propisanim ovim zakonom, propisanim
standardima i tehni kim normativima propisanim za prototip železni kog vozila ( lan 61. i 70.),
37. ako pusti u saobra aj železni ko vozilo bez izvršenog tehni kog pregleda kojim je utvr ena podobnost za
puštanje u saobra aj ( lan 62.),
38. ako u saobra aju koristi železni ko vozilo koje nije upisano u evidenciju železni kih vozila ( lan 63.),
39. ako železni ko vozilo ne održava u stanju koje obezbe uje bezbedan železni ki saobra aj, ili ako redovno ili
povremeno ne pregleda železni ko vozilo ( lan 64.),
40. ako železni ko vozilo ne opremi ure ajima za ko enje ( lan 65.),
41. ako putni ka kola ne opremi ure ajima za grejanje, ure ajima za elektri no osvetljenje, sanitarno-higijenskim
ure ajima i ako ih ne podesi za bezbedno prelaženje putnika iz jednih kola u druga ( lan 68.),
42. ako železni ko vozilo ne opremi aparatima za gašenje požara ( lan 69.),
43. ako na delovima železni kih vozila koja mogu do i pod elektri ni napon ne sprovede propisane zaštitne mere
( lan 71.),
44. ako vu no vozilo ne opremi ure ajima za davanje zvu nih signala ili registruju im brzinomerom (tahografom)
ili ako dizel-lokomotive, elektri ne lokomotive ili motorna kola ne opremi budnikom ( lan 67. st. 1. i 2.),
45. ako se ne pridržava objavljenog reda vožnje i ako uredno i redovno ne održava saobra aj za vreme važenja
reda vožnje ( lan 89. stav 2.),
46. ako obustavi prevoz na nerentabilnoj pruzi ili njenom delu bez saglasnosti, odnosno pre utne saglasnosti
Vlade, protivno lanu 80,
47. ako vozovi koji saobra aju željezni kim prugama nisu opremljeni signalima postavljenim na kraju voza, koji su
prevu eni reflektuju om materijom tako da reflektuju svjetlost odgovaraju e boje i ja ine ( lan 108.),
48. ako Željeznice Republike Srpske, drugi operater ili imalac željeznice ne obavijeste nadležni organ inspekcije
željezni kog saobra aja o radovima koji e se izvoditi na podru ju ili u blizini željeznice, ako ti radovi mogu uticati na
odvijanje i bezbjednost saobra aja ili ako mogu ugroziti stabilnost ili bezbjednost željeznice ( lan 156),
49. ako postupi suprotno odredbama lana 21. Zakona i
50. ako ne posjeduje odobrenje za rad ži are i ako odobrenje nije istaknuto na vidnom mjestu ( lan 153a. stav
U stavu 2. broj: "1.500" zamjenjuje se brojem: "5.000.
Za radnje iz stava 1. ovog lana kazni e se nov anom kaznom do 1.500 konvertibilnih maraka i odgovorno lice
Železnice Republike Srpske ili nekog drugog pravnog lica.

lan 158.
Nov anom kaznom od 5.000 konvertibilnih maraka kazni e se za prekršaj Železnice Republike Srpske ili drugo
pravno lice:
1. ako ne vodi evidenciju i druge tehni ke podatke o železni koj pruzi i postrojenjima, objektima i ure ajima na
pruzi, koji su od zna aja za bezbednost železni kog saobra aja, na na in utvr en Zakonom ( lan 18. stav 5.),
2. ako u pružnom pojasu gradi objekte i postrojenja koja služe za utovar ili istovar robe, bez prethodne saglasnosti
Železnica Republike Srpske i imaoca železnice ( lan 21. stav 2.),
3. ako ne vodi evidenciju o železni kim vozilima i druge tehni ke podatke koji su od zna aja za bezbednost
železni kog saobra aja na na in utvr en Zakonom ( lan 63. stav 2.),
4. ako vu no vozilo u saobra aju na železni kim prugama ne opremi sopstvenim auto-stop ure ajima ili potrebnim
radio ure ajima ( lan 66.),
5. ako vu no vozilo ne opremi priborom za prvu pomo i drugim priborom ( lan 67. stav 3.),
6. ako železni ki saobra aj ne vrši prema propisanim uslovima o na inu regulisanja i vršenja železni kog
saobra aja, ili o sastavu voza ili o ko enju vozova ( lan 88. stav 2.),
7. ako prevoz putnika i stvari u železni kom saobra aju vrši železni kim vozilima koja ne odgovaraju propisanim
uslovima za bezbedno odvijanje železni kog saobra aja ( lan 88. stav 3.),
8. ako vozove za prevoz putnika ne obeleži sa strane putokaznim tablama ( lan 88. stav 4.),
9. ako saobra aj putni kih i teretnih vozova vrši bez unapred utvr enog reda vožnje, ili ako red vožnje koji se
odnosi na redovan prevoz putnika ne objavi najkasnije 15 dana pre njegovog stupanja na snagu, ili ako se ne
pridržava reda vožnje, ili ako ne preduzima mere za njegovo bezbedno izvršenje i u njemu deklarisani kvalitet usluga
( lan 89. stav 1.),
10. ako voz u saobra aju na pruzi ne poseduje propisani broj železni kih radnika odgovaraju e spreme i
obu enosti ( lan 90.),
11. ako u voz uvrsti železni ko vozilo koje ne odgovara propisanim uslovima i tehni kim normativima, ili je
nesposobno za saobra aj, ili ako nije u granicama propisanog profila, ili ako prekora uje dozvoljeno osovinsko
optere enje, odnosno dozvoljenu masu po dužnom metru ( lan 92. stav 2.),
12. ako teretna kola natovarena materijalima opasnim po ljudski život, bezbednost okoline ili saobra aj, ili ako te
materije ne prevozi u skladu sa Zakonom i drugim propisima o prevozu opasnih materija ( lan 93.),
13. ako saobra a vozom brzinom koja ne odgovara tehni koj sposobnosti pruge ili postrojenja ili ure aja na pruzi,
ili sposobnosti železni kog vozila, ili ko noj masi, ili ako brzinu voza ne prilagodi propisanoj brzini na odre enoj pruzi
ili na nekom njenom delu ( lan 94. st. 1. i 2.),
14. ako voz ne opremi aparatima sa hemijskim sredstvima za gašenje požara i priborom za prvu pomo
smeštenim na lako dostupnim mestima ( lan 95. stav 1.),
15. ako voz za prevoz putnika, za vreme vožnje kroz tunel, koja traje duže od tri minute ne osvetli, ili ako kola za
prevoz putnika ne zagreje, a spoljna temperatura je niža od plus 12 stepeni Celzijusa ( lan 95. st. 2. i 3.),
16. ako pre zapo injanja radova na pruzi ili za vreme održavanja železni ke pruge ne preduzima propisane mere
za bezbednost saobra aja, sigurnost radnika koji izvode radove na pruzi ( lan 96. stav 1.),
17. ako pre po etka izvo enja radova na pruzi ili održavanju tih istih objekata ne obezbedi mesto na kome e se
izvoditi ti radovi ( lan 96. stav 2.),
18. ako za vreme trajanja radova na pruzi ili postrojenju na objektu ili ure aju na pruzi ne organizuje bezbedan
saobra aj na mestu izvo enja tih radova ( lan 96. stav 3.),
19. ako po završetku radova ne ukloni sa železni ke pruge ostatke materijala ili sredstava rada ili druge predmete
koje je postavila prilikom izvo enja radova i ako ne postavi opremu ili telekomunikacione, signalno-sigurnosne i druge
ure aje koji su neophodni za bezbedno odvijanje železni kog saobra aja ( lan 96. stav 4.),
20. ako ne vodi podatke o vozu, njegovom sastavu, posadi, ko enju i kretanju i o doga ajima u vezi sa njegovim
saobra ajem ( lan 97.),
21. ako železni ke pruge ne opremi propisanim signalima i signalnim oznakama ( lan 99.),
22. ako signalima i signalnim oznakama ne ozna i opasnost privremenog karaktera i ako te signale i signalne
oznake ne ukloni im prestanu razlozi zbog kojih su postavljeni ( lan 100.),
23. ako postavi sistem signalizacije i signalnih oznaka koji ne odgovara organizaciji, procesu rada ili zahtevima
bezbednosti saobra aja, ili ako sistem signalizacije i signalnih oznaka nije u pregledu signalnih pojmova ( lan 101.),
24. ako signale ne postavi i ne održava ili ne osvetli sopstvenim izvorom svetlosti ili ne prevu e reflektuju om
materijom tako da ih železni ki radnici ili druga lica ne koja se ti signali odnose mogu lako uo iti ( lan 103.),
25. ako na odre enim mestima na stanicama ili na pruzi ne postavi signale koji služe za o uvanje li ne
bezbednosti železni kih radnika i drugih lica ( lan 104.),
26. ako signale ne ukloni, ne dopuni ili ne zameni u slu ajevima kada njihovo zna enje ne odgovara izmenjenim
uslovima ili zahtevima bezbednosti saobra aja ( lan 106.),
27. ako voz ne ozna i, na eonoj strani no u, a na kraju voza i danju i no u odgovaraju im signalima ( lan 107.),
28. ako ne preduzme mere za spasavanje lica i pružanje pomo i povre enim licima u vanrednim doga ajima
nastalim u železni kom saobra aju ( lan 110. stav 1.),
29. ako ne preduzme mere za uspostavljanje saobra aja u slu aju prekida koji je nastao usled vanrednih
doga aja ( lan 110. stav 2.),
30. ako ne utvrdi uzroke vanrednih doga aja nastalih u železni kom saobra aju i okolnosti pod kojima su nastali
( lan 111. stav 2.),
31. ako je obaveštena o vanrednom doga aju u kome je bilo povre enih i poginulih lica, a o tome ne obavesti
najbližu zdravstvenu ustanovu ( lan 111. stav 4.),
32. ako na železni koj pruzi ispred putnog prelaza ne postavi propisane signalne znakove ( lan 30.),
33. ako za vozilo koje saobra a na putevima sa posebnom dozvolom za vanredni prelaz ne pribavi saglasnost za
prelaz preko putnog prelaza ( lan 25. stav 3.),
34. ako ne utvrdi objekte od posebnog zna aja za bezbednost železni kog saobra aja i ne organizuje i ne vrši
fizi ku i tehni ku zaštitu tih objekata ( lan 57.),
35. ako prugu industrijske železnice ili industrijskog koloseka priklju i na železni ku prugu bez odobrenja
Železnica Republike Srpske ( lan 148. stav 5.),
36. ako ne organizuje uvanje i povremeni pregled vozila van saobra aja ( lan 72.).
Za prekršaje iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice Železnice Republike Srpske ili drugog pravnog lica
nov anom kaznom od najmanje 200 konvertibilnih maraka.

lan 159.
Nov anom kaznom od 500 do 1.000 konvertibilnih maraka kazni e se za prekršaj Železnice Republike Srpske ili
neko drugo pravno lice:
1. ako dozvoli dalje vršenje odre enih poslova železni kom radniku za koga se prilikom proveravanja stru ne
obu enosti utvrdi da nije stru no sposoban za vršenje tih poslova, ili da se nije podvrgao tome proveravanju ( lan
119. stav 5.),
2. ako dozvoli železni kom radniku da obavlja poslove svog zanimanja, mada ne ispunjava propisane zdravstvene
uslove ili se nije podvrgao zdravstvenom pregledu ( lan 138. stav 2.),
3. ako dozvoli dalje vršenje poslova železni kom radniku za koga se utvrdi da ne ispunjava zdravstvene uslove za
vršenje tih poslova ili da radi pod dejstvom alkohola ili opojnih droga ili psihoaktivnih sredstava ili da je sklon upotrebi
alkohola ili opojnih droga ili psihoaktivnih sredstava ( lan 128. i 129. stav 3.),
4. ako u železni kim stanicama ili depoima u kojima se železni kim radnicima obezbe uje odmor izme u dve
uzastopne smene ne obezbede propisane prostorije za odmor i ishranu radnika ( lan 136.),
5. ako železni kom radniku privremeno ne zabrani obavljanje poslova i radnih zadataka u slu ajevima iz lana
140. stav 2. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice Železnice Republike Srpske ili drugog pravnog lica
nov anom kaznom od 50 do 100 konvertibilnih maraka.

lan 160.
Nov anom kaznom od 30 do 50 konvertibilnih maraka kazni e se za prekršaj železni ki radnik - pojedinac,
odgovoran za bezbednost železni kog saobra aja:
1. ako rasporedi železni kog radnika ili mu dopusti da radi protivno odredbama Zakona o ukupnom radnom
vremenu, trajanju smene i upravljanju vu nim vozilom, o dnevnom i nedeljnom odmoru i o rasporedu u smenama
voznog i stani nog osoblja ( l. 135. i 136.),
2. ako ne organizuje i trajno ne obavlja kontrolu bezbednosti železni kog saobra aja ili ne preduzima potrebne
mere u pogledu primene odredaba ovog zakona ( lan 139. stav 1.).

lan 161.
Nov anom kaznom od 30 do 50 konvertibilnih maraka kazni e se za prekršaj železni ki radnik ili drugi radnik kada
u estvuje u saobra aju na pruzi:
1. ako se u vršenju saobra aja ne pridržava ograni enja ili zabrana, ili obaveza datih pomo u signalnih znakova
( lan 102.),
2. ako ne postupi po signalu koji ima zna enje obaveznog nare enja ili upozorenja, a koji se odnosi na njega ( lan
105.),
3. ako ne daje propisane signalne znake u železni kom saobra aju u propisanim slu ajevima ili ne postupi po
njima ( lan 109.),
4. ako vrši poslove za koje nema stru nu spremu i za koje nije stru no obu en ( lan 120. stav 2.),
5. ako vrši odre ene poslove a ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za vršenje tih poslova ( lan 128. stav
1.),
6. ako stupa na rad ili vrši odre ene poslove a u tolikoj je meri bolestan ili je u takvom psihi kom stanju da je
nesposoban da vrši poslove ( lan 129. stav 1.),
7. ako vrši svoje poslove ili stupi na rad pod dejstvom alkoholnih pi a, ili opojnih droga ili psihoaktivnih sredstava
( lan 129. stav 3.),
8. ako se ne pridržava odredaba ovog zakona u pogledu regulisanja ili vršenja železni kog saobra aja ili o
signalima ili o održavanju pruga, postrojenja, objekata i ure aja na njima, kao i železni kih vozila ( lan 137. stav 1.),
9. ako ne ispunjava uslove u pogledu stru ne spreme i obu enosti i psihi ke i fizi ke sposobnosti a u estvuje u
saobra aju na prugama ( l. 121, 122. i 150.).

lan 162.
Nov anom kaznom od 30 do 60 konvertibilnih maraka kazni e se za prekršaj pojedinac:
1. ako u slu aju vanrednog doga aja u kome je bilo povre enih i poginulih lica ne u estvuje u spasavanju i
pružanju pomo i povre enim licima, ili ako o tome odmah ne obavesti Železnice Republike Srpske ili imaoca
železnice, najbližu zdravstvenu organizaciju ili nadležni organ unutrašnjih poslova ( lan 111. stav 2.),
2. ako prelazi prugu van putnog ili peša kog prelaza ( lan 25. stav 1.),
3. ako ometa bezbedno odvijanje železni kog saobra aja ( lan 115. st. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9. i 10),
4. ako se ne pridržava unutrašnjeg reda na železnici i javnog reda na mestima koja su predvi ena za pristup i
kretanja na železni kom podru ju ili u vozovima ( lan 116.).

lan 163.
Uz kaznu za prekršaj iz l. 161. i 162. ovog zakona, u iniocu prekršaja može se izre i zaštitna mera zabrane
vršenja dužnosti železni kog radnika sa posebnim ovlaš enjem ili drugog radnika odgovornog za bezbednost
železni kog saobra aja, odnosno zabrane vršenja poslova železni kom radniku u skladu sa propisima koji ure uju
ovu oblast.

lan 164.
(Brisan)
 XII - ZAVRŠNE I PRELAZNE ODREDBE

lan 165.
Do donošenja propisanih akata (pravilnika i uputstava) iz lana 5. za obavljanje železni kog saobra aja
primenjiva e se postoje i akti ZJŽ, kojima je ure eno obavljanje železni kog saobra aja, ukoliko nisu u suprotnosti
sa odredbama ovog zakona.

lan 166.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje se primenjivati Zakon o osnovama bezbednosti železni kog
saobra aja ("Službeni list SFRJ", broj 21/91), Zakona o železnicama ("Službeni list SR BiH", br. 41/79, 36/87 i 22/90),
u skladu sa lanom 12. Ustavnog zakona za sprovo enje Ustava Republike Srpske.

lan 167.
JOP Železnice Republike Srpske nastavljaju sa svojim radom u skladu sa ovim zakonom.

lan 168.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srpske".