ZAKON O OSNOVAMA

BEZBEDNOSTI
SAOBRAAJA NA
PUTEVIMA

tako da se na njima u svako doba moe odvijati bezbedan i

nesmetan saobraaj.
Pri odravanju javnih puteva posebna panja mora se
posvetiti otklanjanju nedostataka na tim putevima usled kojih
na odreenim mestima dolazi do saobraajnih nezgoda.
Samoupravne interesne zajednice, organiza-cije i organi
koji upravljaju javnim putevima duni su da obezbede
sredstva i da sa preduzeima planiraju radove na odravanju
puteva, tako da se obezbede uslovi za trajan, bezbedan i
nesmetan saobraaj na javnim putevima.

I. OSNOVNE ODREDBE
lan 5.
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se osnovni uslovi kojima
moraju da odgovaraju javni putevi, osnovna pravila
saobraaja na putevima, sistem saobraajnih znakova,
dunosti u sluaju saobraajne nezgode, osnovi za
osposobljavanje kandidata za vozae i polaganje ispita za
vozae, vuenje vozila, osnovni uslovi za sticanje prava na
upravljanje motornim vozilima, ureaji i oprema koje moraju
da imaju vozila u saobraaju, koji su jedinstveni za celu
tertoriju Republike.
lan 2.
Drutveno-politike zajednice i njihovi organi i
organizacije, mesne zajednice, preduzea i druge
samoupravne organizacije i zajednice i njihova udruenja,
drutveno-politike organiza-cije i druge drutvene
organizacije, udruenja graana i graani duni se da, na
osnovama drutvene samozatite, organizovanjem i sprovoenjem saobraajno-obrazovnog i preventivnog rada,
razvijanjem saobraajne svesti, kulture i solidarnosti i
meusobnim odnosima uesnika u saobraaju, jaanjem
njihove discipline i odgovornosti i preduzimanjem potrebnih
mera, stvaraju uslove za bezbedno i uredno odvijanje
saobraaja i spreavanje saobraajnih nezgoda i drugih
opasnosti.
Drutveno-politike zajednice preko saveta, komisija
ili drugih drutvenih tela za bezbednosti saobraaja, dune su
da posebnu panju posvete razvijanju preventive,
ostvarivanju koordinacije i podsticanju saradnje na
unapreivanju bezbednosti saobraaja i prouavanju
pojedinih pitanja iz te oblasti.
lan 3.
Uesnici u saobraaju duni su da razvijaju humane
odnose meu ljudima radi zatite zdravlja i ivota drugih lica,
a naroito dece, invalida, starih i nemonih lica, i da se brinu
o zatiti ivotne sredine.
Uesnici u saobraaju ne smeju da oteuju put ili
objekte na putu i da ometaju saobraaj.
lan 4.
Projektni zadaci za izgradnju ili rekonstrukciju puteva
moraju, saglasno propisu, da sadre zahteve kojima se
garantuje bezbedno odvijanje saobraaja.
Preduzea i druge samoupravne organizacije odn.
zajednice i organi koji projektuju javne puteve duni su da ih
projektuju tako da budu osposobljeni za bezbedan i nesmetan
saobraaj.
Preduzea i druge samoupravne organizacije odn.
zajednice koje izgrauju ili rekonstruiu javne puteve dune
su da ih izgrade ili rekonstruiu tako da se saobraaj na njima
moe odvijati bezbedno i nesmetano.
Preduzea i druge samoupravne organizacije ili
zajednice koje odravaju javne puteve moraju ih odravati

Preduzea i druge samoupravne organizacije, odn.

zajednice i organi koji koluju i obuavaju kandidate za
vozae motornih vozila duni su da obuku izvode na nain
koji e obezbediti da kandidati naue i usvoje pravila
saobraaja i etiku u saobraaju, ovladaju tehnikom upravljanja
vozilom i steknu ostala znanja i vetine potrebne za bezbedno
uestvovanje u saobraaju.
Obrazovne i druge organizacije i zajednice treba da
doprinose vaspitanju stanovnitva, a naroito dece i omladine
u kolama radi podizanje opte saobraajne kulture.
Preduzea i druge samoupravne organizacije odn.
zajednice, i organi koji se bave javnim informisanjem, kad se
u obavljanju svojih delatnosti bave pitanjima iz oblasti
bezbednosti saobraaja, nastojae da doprinose vaspitanju
stanovnitva radi podizanja opte saobraajne kulture.
lan 6.
Preduzea i druge samoupravne organizacije odn.
zajednice kao i pojedinci koji samostalno obavljaju delatnost
linim radom sredstvima u svojini graana, kad proizvode,
odravaju, popravljaju ili prepravljaju vozila ili stavljaju u
promet vozila, ureaje, rezervne delove i opremu za vozila,
duni su da vozila, ureaje, delove i opremu proizvoda
stavljaju u promet, odravaju, odn. popravljaju prema
propisanim uslovima neophodnim za bezbedno uestvovanje
vozila u saobraaju na putevima.
lan 7.
Preduzea i druge samoupravne organizacije odn.
zajednice i organi duni da se brinu o tome da vozai njihovih
vozila ispunjavaju propisane zdravstvene i druge uslove
neophodne za bezbedno upravljanje vozilima.
Preduzea i druge samoupravne organizacije odn.
zajednice, organi i pojedinci koji koriste vozila u saobraaju
na putevima duni su da preduzmu potrebne mere da njihova
vozila budu ispravna i da imaju propisane ureaje i opremu.
lan 8.
Samoupravne organizacije, preduzea i druge
organizacije i organi koji se brinu o javnim putevima i
odravaju ih duni su da organizuju i trajno obavljaju kontrolu
nad stanjem i odravanjem javni puteva i objekata na njima,
nad
postavljanjem
saobraajnih
znakova
i
nad
obezbeivanjima uslova za bezbedan i nesmetan saobraaj na
javnim putevima.
Organizacije i zajednice iz st.1 ovog l., dune su da se
brinu o postavljanju i odravanju saobraajnih znakova i
posebnih ureaja za odgovarajue osvetljavanje i oznaavanje
obeleenih peakih prelaza.
Preduzea i druge samoupravne organizacije i organi
koji obavljaju javni prevoz i prevoz za vlastite potrebe,
preduzea i druge samoupravne organizacije i organi koji
koluju ili obuavaju kandidate za vozae vozila na motorni
pogon i organizacije kod kojih se polau vozaki ispit duni su
da organizuju i trajno obavljaju kontrolu nad ispunjavanjem

propisanih uslova rada vozaa ili vozaa instruktora, uslova

za obuavanje kandidata za vozaa vozila na motorni pogon i
vozaa koji polau vozaki ispit, nad tehnikom ispravnou
vozila i nad ispunjavanjem uslova predvienih drugim
propisima od kojih zavisi bezbednosti saobraaja na
putevima.
lan 9.
Saobraaj na javnom putu moe da se ogranii ili
zabrani samo kad je to neophodne radi spreavanje ili
otklanjanje opasnosti za uesnike u saobraaju, spreavanja
oteenja javnog puta ili izvoenja radova na javnom putu.
lan 10.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju
sledea znaenja:
1) put je svaki javni put i nekategorisani put na kojima
se obavlja saobraaj,
2) javni put je povrina od opteg znaaja za saobraaj
koju svako moe slobodno da koristi pod uslovima
odreenim zakonom koju je nadleni organu proglasio za
javni put, kao i ulice u naselju,
3) auto-put je javni put posebno izgraen i namenjen
iskljuivo za saobraaj motornih vozila, koji je kao auto-put
oznaen propisanim saobraajnim znakom, koji ima dve
fiziki odvojene kolovozne trake (zeleni pojas, zatita ograda
i sl.) za saobraaj iz suprotnih smerova, bez ukrtanja sa
poprenim putevima i eleznikim ili tramvajskim prugama u
istom nivou i u iji se saobraaj moe ukljuiti, odn. iskljuiti
samo odreenim i posebno izgraenim prikljunim javnim
putevima na odgovarajuu kolovoznu traku auto-puta,
4) put rezervisan za saobraaj motornih vozila je javni
put po kome se mogu saobraati samo motorna vozila i koji
je kao takav oznaen propisanim saobraajnim znakom,
5) meunarodni put je javni put koji je meunarodnim
aktom, koji je ratifikovala Republika, svrstan u mreu
meunarodnih puteva,
6) magistralni put je meunarodni put i javni put koji je
koji povezuje glavne gradove ili vanija privredna podruja
republike ili autonomnih pokrajina,
7) regionalni put je javni put koji povezuje privredna
podruja jedne republike ili autonomne pokrajine ili koji je
od posebnog znaaja za Republiku ili autonomnu pokrajinu,
8) lokalni put je javni put koji povezuje naselja na
teritoriji optine ili koji je znaajan za saobraaj na teritoriji
optine,
9) nekategorisani put je povrina koja se koristi za
saobraaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veem broju
raznih korisnika ( seoski, poljski i umski putevi, putevi na
nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih
pumpi, parkiralita i sl.),
10) zemljani put je put bez izgraenog kolovoza i
kolovoznog zastora pa i kad na prikljuku javnom putu ima
izgraen kolovoz,
11) kolovoz je dio povrine puta namenj
en prvenstveno za saobraaj vozila,
12) trotoar je posebno ureena saobraajna povrina
namenjena za kretanje peaka, koja nije u istom nivou sa
kolovozom puta ili je od kolovoza odvojena na drugi nain,
13) obeleeni peaki prelaz je deo povrine kolovoza
namenjen za prelaenje peaka preko kolovoza, obeleen
oznakama na kolovozu ili odgovarajuim saobraajnim
znakom,
14) biciklistika traka je izgraena saobraajna
povrina namenjena za saobraaj bicikala i bicikala sa
motorom koja se protee uzdu kolovoza i koja je od njega
odvojena i obeleena propisanim saobraajnim znakom,
15) biciklistika traka je deo kolovoza namenjen za
saobraaj bicikala sa motorom koja se protee du kolovoza i
koja je obeleena uzdunom linijom na kolovozu,

16) kolovozna traka je uzduni deo kolovoza namenjen

za saobraaj vozila u jednom smeru, sa jednom saobraajnom
trakom ili vie saobraajnih traka,
17) saobraajna traka je obeleeni ili neobeleeni
uzduni deo kolovoza ija je irina dovoljna za nesmetan
saobraaj jednog reda vozila,
18) saobraajna traka za spora vozila je uzduni deo
kolovoza namenjen za tea vozila i druga vozila koja sporom
vonjom ( npr. na uzbrdici) smanjuju protonost saobraaja,
19) saobraajna traka za prinudno zaustavaljanje vozila
je obeleeni uzduni deo kolovoza na auto-putevima i na
odreenim mestima na putevima vieg reda, u tunelima i
galerijama,
20) saobraajna traka za ubrzavanje je deo kolovoza
namenjen za ukljuivanje vozila u saobraaj sa sporednog
puta, odn. drugih prilaznih puteva sa objekta pored puta
(benzinske pumpe, parkiralita, moteli i sl.),
21) saobraajna traka za usporavanje je deo kolovoza
namenjen za iskljuivanje vozila iz saobraaja na putu,
22) naselje je prostor na kome se redovi ili grupe zgrada
nalaze s jedne ili s obe strane puta, dajui mu izgled ulice i
ije su grnaice oznaene saobraajnim znakovima za
obeleavanje naseljenih mesta,
23) peako ostrvo je uzdignuta ili na drugi nain
obeleena povrina koja se nalazi na kolovozu i koja je
odreena za privr
emeno zadravanje peaka koji prelaze preko kolovoza
ili ulaze u vozilo i izlaze iz vozila javnog saobraaja,
24) raskrsnica je povrina na kojoj se ukrtaju ili spajaju
dva ili vie puteva, kao i ira saobraajna povrina (trgovi, i
sl.) koja nastaje ukrtanjem, odn. spajanjem puteva,
25) vozilo je svako prevozno sredstvo namenjeno za
kretanje po putu, osim pokretnih stolica bez motora za
nemona lica i deijih prevoznih sredstava,
26) vozilo na motorni pogon je svako vozilo koje se
pokree snagom sopstvenog motora, osim vozila koja se kreu
po inama,
27) motorno vozilo je takov vozilo na motorni pogon
koje je prvenstveno namenjeno za prevoz lica i stvari na
putevima ili koje slui za vuu prikljunih vozila namenjenih
za prevoz lica i stvari, osim vozila za prevoz lica i stvari koja
se kreu po inama, bicikala sa motorom, traktora i drugih
vozila na motorni pogon koja nisu prvenstveno namenjena za
prevoz lica i stvari,
28) bicikl je vozilo koje ima najmanje dva toka i koje
se pokree iskljuivo snagom vozaa,
29) bicikl sa motorom je vozilo na motorni pogon sa
dva ili tri toka, ija radna zapremina motora nije vea od 50
cm3 i koje na ravnom putu ne moe da razvije brzinu veu od
50 km na sat,
30) motocikl je motorno vozilo na dva toka, sa bonom
prikolicom ili bez nje, kao i motorno vozilo na tri toka.ako
njegova masa nije vea od 400 kg,
31) putniki automobil je motorno vozilo namenjeno za
prevoz lica koje, pored sedita za vozaa, ima najvie osam
sedita,
32) autobus je motorno vozilo namenjeno za prevoz lica
koje, pored sedita vozaa, ima vie od osam mesta,
33) trolejbus je motorno vozilo namenjeno za prevoz
lica koje, pored sedita za vozaa, ima vie od osam sedita i
koje je, radi napajanja motora elektrinom energijom, vezano
za elektrini provodnik,
34) teretno vozilo je svako motorno vozilo koje je
namenjeno za prevoz stvari,
35) kombinovano vozilo je motorno vozilo namenjeno
za istovremeni prevoz lica i stvari,
36) traktor je vozilo na motorni pogon konstruisano da
vue, potisk
uje ili nosi izmenljiva orua, odn. da slui za pogon
takvih orua ili za vuu prikljunih vozila,
37) prikljuivo vozilo je vozilo namenjeno da bude
vueno od vozila na motornih pogon, bilo da je konstruisano
kao prikolica bilo kao poluprikolica,

38) laka prikolica je prikkljuno vozilo ija najvea

dozvoljena masa nije vea od 750 kg,
39) skup vozila ine vozilo na motorni pogon i
prikljuna vozila koja u saobraaju na putevima uestvuju
kao celina,
40) zapreno vozilo je vozilo koje koje vue upregnuta
ivotinja,
41) nosivost je dozvoljena masa do koje vozilo sme da
se optereti prema deklaraciji proizvoaa vozila,
42) masa vozila je masa praznog vozila sa punim
rezervoarom goriva i priborom i opremom predvienim za
vozilo,
43) ukupna masa je masa vozila zajedno sa masom
tereta koji se prevozi na vozilu, ukljuujui i masu lica koja
se nalaze na vozilu, kao i masu prikljuenog vozila sa
teretom - ako je ono pridodato vozilu,
44) najvea dozvoljena masa je masa vozila zajedno sa
njegovom nosivou,
45) osovinsko optereenje je deo ukupne mase kojim
se osovina vozila optereuje kolovoz na putu u stanju
mirovanja vozila,
46) uesnik u saobraaju je lice koje u saobraaju na
putu upravljanja vozilom ili se nalazi u vozilu ili na vozilu,
koj tera, vodi ili jae ivotinju koja se kree po putu, kao i
peak ili lice koje svoje radne poslove i zadatke obavlja na
putu. Pod izrazom uesnik u saobraaju, u skladu s ovim
zakonom, podrazumeva se i lice koje na putu klizi
klizaljkama, skijama, sanjkama ili se vozi na koturaljkama,
47) voza je lice koje upravlja vozilom,
48) peak je lice koje uestvuje u saobraaju a ne
upravlja vozilom niti opremom u vozilu ili na vozilu, lice
koje vlastitom snagom gura ili vue runa kolica, zapreno
vozilo ili vozilo na motorni pogon, deije prevozno sredstvo,
bicikl, bicikl sa motorom ili pokretna kolica za nemona lica
koja pokree vlastitom snagom ili snagom motora ako se pri
tome kree brzinom oveijeg hoda, kao i lice koje klizi
klizaljkama skijama, sanjkama ili se voz

lan 11.
Putevi, kao osnova na kojoj se odvija saobraaj, moraju
se projektovati, izgraivati, opremati i odravati tako da
odgovaraju svojoj nameni i zahtevima bezbednosti saobraaja.
lan 12.
Javni putevi, njihovi pojedini delovi i objekti na njima
mogu se pustiti u saobraaj tek poto se utvrdi da sa gledita
bezbednosti saobraaja ispunjavaju propisane tehnike
normative.
lan 13.
Mrea javnih puteva, zavisnosti od njihovog drutvenog
i privrednog znaaja, ine magistralni, regionalni i lokalni
putevi, kao i ulice u naseljima.
O javnim putevima i objektima na njima vodi se
evidencija.
lan 14.
Javni put sainjavaju donji i gornji stroj puta (trup puta),
putni graevinski objekti, saobraajni znakovi oprema puta i
objekti za potrebe puta, a javne puteve van naselja - i zemljini
pojas s obe strane puta irine najmanje 1m, raunajui od linije
koju ine krajnje take poprenih profila puta i vazduni
prostor iznad kolovoza u visini od 7 metara raunajui od
najvie take kolovoza.
lan 15.

i na koturaljkama,
49) zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila
na putu u trajanju od 15 minuta, osim prekida koji se obavlja
da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se regulie
saobraaj,
50) parkiranje vozila je prekid trajanja vozila u trajanju
duem od 15 minuta, osimprekida koji se obavlja da bi se
postupilo po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj,
51) mimoilaenje je prolaenje vozilom pored drugog
vozila koje se po istom kolovozu kree iz suprotnog smera,
52) preticanje je prolaenje vozilom pored drugog
vozila koje se kree u istom smeru,
53) obilaenje je prolaenje vozilom pored
zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugog objekta koji se
nalazi na saobraajnoj traci kojom se vozilo kree,
54) proputanje vozila je radnja koju u odreenim
sluajevima voza duan da izvri zaustavljanjem vozila,
smanjivanjem brzine kretanja ili prekidanjem radnje koju
izvodi vozilo, i to na nain koji ne prinuava vozaa drugog
vozila da naglo menja pravac ili brzinu kretanja,
55) kolona je niz vozila koja su zaustavljena na putu ili
se kreu istom saobraajnom trakom u istom smeru, pri emu
se brzina kretanja vozila i postupanja vozaa meusobno
uslovljeni i izmeu kojih ne moe bez ometanja ui u drugo
vozilo,
56) smanjena vidljivost postoji ako zbog nepovoljnih
atmosferskih ili drugih prilika (magla, sneg, kia, praina, din
isl.) voza ne moe jasno da uoi druge uesnike u
saobraaju na udaljenosti od najmanje 200 m na putu izvan
naselja,odn. od 100 m u naselju,
57) saobraajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je
uestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je
jedno lice ili vie lica poginulo ili povreeno ili je izazvana
materijalnih teta.
II. PUTEVI

Javni putevi moraju imati najmanje 2 saobraajne i 2

ivine trake ili ivinjake u ravni kolovoza, a ulice - trotoari i
umesto ivinih traka - ivinjake.
Izuzetno od odredaba st.1 ovog l., lokalni put moe da
ima samo jednu saobraajnu traku, s tim da, zavisno od
preglednosti puta na rastojanju od najvie 500m, ima
odgovarajue proirenje, a ulica samo jednu saobraajnu traku
bez proirenja.
lan 16.
Javni putevi moraju biti osposobljeni da podnesu
osovinsko optereenje do najmanje 10 tona po osovini.
Izuzetno od odredaba st.1 ovog l., lokalni putevi i ulice
odreene odlukama nadlenih organa u RS, moraju biti
osposobljeni da podnesu osovinsko optereenje od najmanje 6
tona.
lan 17.
Iznad kolovoza javnog puta mora da postoji slobodan
prostor u visini ode najmanje 4,5m od najvie take kolovoza.
lan 18.
Magistralni putevi moraju ispunjavati sledee uslove:
1) da saobraajne trake budu iroke najmanje 3,5 m, s
tim to se zavisno od konfiguracije terena, gustine i strukture
saobraaja, irine saobraajne trake moe smanjiti do 3 m,
2) da ostali elementi puta (poluprenike, krivine,
uzduni nagib i dr.), omoguavaju bezbedan saobraaj za vee
brzine, a najmanje za brzinu od 60 km na sat, a izuzetno i 40

km na sat na planinskim prevojima i drugim nepovoljnim

planinskim terenima,
3) da raskrsnice budu izvedene tako da se vozila mogu
bezbedno ukljuivati na put i iskljuivati sa puta.

magistralnog I regionalnog puta - pet metara od lokalnog puta

- tri metra raunajui od krajnje take poprenog profila puta.
lan 22.

Magistralne puteve i kriterijume za utvrivanje

magistalnih puteva, kao i njihove oznake utvruju Savezno
izvrno vee (u daljem tekstu: SIV).
lan 19.
Auto-putevi su namenjeni iskljuivo za saobraaj
motornih vozila i moraju ispunjavati sledee uslove:
1) da imaju dve fizki odvojene kolovozne trake, sa
najmanje dve saobraajne trake za svaku kolovoznu trake, s
tim to svaka kolovozna traka mora da bude iroka najmanje
3,75m a da se, zavisno od konfiguracije terena irina
saobraajne trake moe smanjivati do 3,25m,
2) da ukrtanje auto-puta sa bilo kojim putem ili
eleznikom ili tramvajskom prugom bude van nivoa,
3) da svaka kolovozna traka ima posebnu traku irine
2,5m za prinudno zaustavljanje vozila du cele trake ili du
pojednih njenih delova na pogodnim rastojanjima, zavisno od
terenskih uslova, a u tunelima I galerijama moe, umesto
posebne trake, da na pogodnim mestima ima ureene
prostore za prinudno zaustavljanje vozila,
4) da prikljuivanje javnog puta na auto-put bude
izvedeno prilaznim objektima koji opbezbeuju da se
ukljuivanje vozila na auto-put, odn. njihovim iskljuivanjem
sa auto-puta ne ometa saobraaj,
5) da ostali elementi puta (poluprenik krivine, uzduni
nagib idr.)omoguavaju, zavisno od konfiguracije terena,
vee brzine, a najmanje brzinu od 80 km/h.
Putevi rezervisani za saobraaj motornih vozila moraju
ispunjavati sledee uslove:
1. da svaka saobraajna traka bude iroka najmanje
3,50 m, a da se, zavisno od konfiguracije terena, irina
saobraajne trake moe smanjiti do 3,00 m,
2. da ostali elementi puta (poluprenik krivine, uzduni
nagib I dr.) omoguavaju bezbedan saobraaj odn. najmanju
brzinu od 70 km/h, I samo izuzeetno 60 km/h, zavisno od
konfiguracije terena.
lan 20.
Na mostovima, I u tunelima, galerijama I drugim
objektima na javnom putu irini kolovoza ne sme da bude
manja od kolovoza javnog puta.
Autobuska stajalita za ulazak I izlazak putnika na
javnom putu van naselja, kao I na delu magistralnog puta u
naselju moraju da budu van kolovoza.
lan 21.
Radi osiguranja bezbednijeg I nesmetanog saobraaja
na javnim putevima, zabranjeno je podizati objekte, ureaje
ili postrojenja, saditi sadnice ili postavljati predmete kojima
se umanjuje preglednost puta I eleznike pruge sa kojom se
put ukrta u istom nivou, kao I preglednost na raskrsnici, ili
obavljati bilo kakve radnje koje bi mogle da ugroavaju ili
ometaju saobraaj na javnom putu ili da oteuju javni put I
objekte na njemu.
Na javnom putu I nanjegovom zatitnom pojasu nije
dozvoljeno podizati spomenike I postavljati krajputae I
druge spomen znakove, prodavati proizvode isl.
Na zatitnom pojasu puta izvan naselja mogu se
postavljati natpisi za kulturno-istorijske spomenike I spomenobeleja I reklame I to: pored auto puta I puta rezervisanog
za saobraaj motornih vozila na udaljenosti od najmanje 7m,

Preduzea I druga pravna lica koja izvode radove na

javnom putu duni su da pre poetka radova obezbede mesto
na kome se radovi izvode, da radove izvedu u to kraem roku
bez zastoja u radu I da za vreme trajanja radova organizuju
bezbedan saobraaj na mestu izvoenja radova.
Preduzee I dr. pravna lica iz st.1 ovog l., duni su da
po zavretku radova uklone sa javnog puta ostatke materijala,
sredstva rada, sabraajne znakove, branike I druge predmete
koje su postavili prilikom izvoenja radova.
lan 22a.
Naplata naknade za koritenje auto-puteva, njihovih
delova ili pojedinih objekata (mostovi, tuneli I dr.) mora se
organizovati tako da se obezbedi protok vozila bez zastoja.
lan 23.
U sluaju prekida ili ugroavanja saobraaja na javnom
putu zbog smetova, odronjavanja ili klizanja terena ilidrugih
uzroka, kao I u sluaju oteenja kolovoza koja u veoj meri
ugroavaju bezbednosti saobraaja, moraju se odmah
preduzeti mere za otklanjanje smetnji i uspostavljanje
bezbednog saobraaja,
lan 24.
Samoupravne interesne zajednice za puteve, zajednice
za puteve, odn. preduzea I dr. organizacije koje se brinu o
putevima I koje ih odravaju dune su da pravovremeno I
tano obavetavaju javnost o ogranienju I zabrani saobraaja
na javnim putevima I o vanrednim uslovima I posebnim
merama za saobraaj na njima, kao I prohodnosti javnih
puteva, u zimskomperiodu I u sluaju elementarnih nepogoda
ili vanrednih dogaaja zbog kojih je nastao prekid saobraaja,
odn. zbog ega su znatno oteani uslovi saobraaja.
Samoupravne interesne zajednice za puteve, zajednice
za puteve, odn. preduzee I druge organizacije koje se brinu o
putevima I koje ih odravaju dune su da, istovremeno sa
obavetavanjem javnosti, dostavljaju auto-moto savezu RS
podatke o prohodnosti javnih puteva koji su mu potrebni u
obavljanju javnih ovlatenja utvrenih zakonom.
lan 25.
Ako je saobraaj motornih vozila na javnom putu van
naselja vrlo gust, ukrtanje tog puta sa drugim putem mora da
bude van nivoa.
Ukrtenje javnog puta sa eleznikom prugom mora da
bude van anivoa u sluaju vrlo gustog saobraaja motornih
vozila I uestalog eleznikog saobraaja, kao I kada to
zahtevaju terenski ili
tehniki uslovi ili razlozi bezbednosti saobraaja.
lan 26.
Javni putevi van naselja moraju imati, na pogodnim
rastojanjima, posebne povrine za zadravanje vozila van
kolovoza, a na delovima sa veim uzdunim nagibom - I
posebnu saobraajnu traku za kretanje sporih vozila, u sluaju
vrlo gustog saobraaja.

Samoupravne interesne zajednice za puteve, zajednice

za puteve, odn. preduzea I druge organizaicje koje se brinu o
javnim putevima I koje ih odravaju dune su da organizuju I
trajno obavljaju brojanje vozila na magistralnim putevima.
Brojanje vozila I voenje tih podataka, obavlja se po
jedinstvenoj metodologiji.
III. PRAVILA SAOBRAAJA
OPTE ODREDBE
lan 27.
Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu
sa propisima I pravilima saobraaja, saobraajnim znakovima
postavljenim na putu I znacima I naredbama koje daju
ovlatena lica.
Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu
sa saobraajnim znakovima postavljenim na putu I kad time
odstupaju od propisa I pravila saobraaja.
Uesnici u saobraaju duni su da postupaju prema
svetlonosnom saobraajnom znaku I kada se taj znak
razlikuje od pravila o prvenstvu prolaza izraenom na istom
mestu drugim saobraajnim znakom.
Uesnici u saobraaju duni su da postupaju I prema
zahtevima izraenim pomou znakova ili po naredbama koje
aju ovlatena lica I kada time odstupaju od propisanih pravila
saobraaja ili znaenja saobraajnih znakova postavljanih na
putu.
lan 28.
Oteena vozila,predmeti i materija koju mogu da
ometaju ili ugroze bezbednost saobraaja ne smeju da se
ostavljaju na putu ili bacaju na put.
Voza je duan da sa kolovoza ukloni predmete koji sa
njegovog vozila padnu na put I predmete koje je prilikom
zaustavljanja vozila stavio na put.
Ako je u mogunosti I ako time ne ometa bezbednost
saobraaja, voza je duan da se kolovoza ukloni I predmete
na koje naieu toku vonje, a ako nije u mogunosti, duan je
da o tome obavesti nadleni organ, odn. organizaciju koja se
brine o odravanju puteva.
lan 29.
Voza je duan da vozlio dri na takvoj udaljenosti od
drugih vozila u saobraaju da, s obzirom na brzinu kretanja
vozila I druge okolnosti saobraaja, ne izaziva opasnost I ne
ometa druge vozae.
lan 30.
Voza je duan da obrati panju na peake koji se
nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz. Kada prilazi
obeleenom peakom prelazu voza mora da upravlja
vozilom sa naroitom opreznou I da vozi takvom brzinom, I
da u sluaju potrebe, moe da zaustvai vozilo ispred
peakog prelaza.
Na delu puta po kome se kreu deca ili su postavljani
zakonovi o ueu dece u saobraaju, voza je duan da vozi
sa naroitom opreznou I takvom brzinom da u sluaju
moe vozilo zaustaviti.
lan 31.
Slepa lica, kada samostalno uestvuju u saobraaju,
treba da nose beli tap kao znak raspoznavanja.

Vozilo koje je podeeno da njime upravlja lice iji su

ekstremiteti bitni za upravljanje vozilom oteeni, moe, na
zahtev tog lica, biti obeleeno posebnim znakom.
lan 32.
Voza vozila koje se kree pored vozila javnog prevoza
putnika ili pored autobusa kojim se obavlja prevoz za vlastite
potrebe, zaustavljenog na stajalitu, mora da se kree
smanjenom brzinom tako da ne ugroava lica koja u to vozilo
ulaze, odn. iz njega izlaze.
Lica iz st.1 ovog l., kada radi ulaska u vozilo ili po
izlasku iz vozila treba da preu preko kolovoza duni su da to
ine na nain propisan u l.107, 109 ovog zakona.
Voza mora da zaustavi svoje vozilo iza vozila iz st.1
ovog l., kada lica, ulazei u to vozilo, odn. izlazei iz tog
vozila, moraju da preu preko saobraajne trake I biciklistike
staze ili trake kojom se vozilo kree.
Voza vozila koje se kree iza vozila kojim se prevoze
dece, kao I voza vozila koji tom vozilu dolazi u susret na
putu sa dve saobraajne trake duni su da se zaustave kada je
vozilo kojim se prevoze deca zaustavljeno na kolovozu dok
deca ulaze ili izlaze iz vozila.
Ako se vozilom obavlja organizovani prevoz dece,
vozilo mora biti obeleeno posebnim znakom.
lan 33.
Za vreme vonje u naselju voa je duan da vozilu
javnog gradskog prevoza putnika (u daljem tekstu: JGSP) ili
posebno obeleenom vozilu kojim se obavlja organizovani
prevoz dece omogui ukljuivanje u saobraaj kada ta vozila
izlaze sa stajalita koja se nalaze van kolovoza, odn. sa
proirenja saobraajne trake koja slui za stajalite.
Voza vozila JGSP ili posebno obeleenog vozila kojim
se obavlja organizovan prevoz dece duan je da pomou
pokazivaa pravca najavi svoju nameru da se ukljkui u
saobraaj I da to ukljuivanje obavi na nain kojim se ne
ugroavaju drugi uesnici u saobraaju.
lan 34.
Lice koje se prevozi vozilom ne sme ninakoji nain da
ometa vozaa u upravljanju vozilom ni da utie na vozaa da
upravlja vozilom na nain kojim se umanjuje bezbednost
saobraaja.
lan 35.
Voza motornog vozila u koje su ugraeni sigurnosni
pojasevi I lice koje se prevoz tim vozilom duni su da budu
vezani tim pojasevima za vreme dok se vozilo kree u
saobraaju na javnom putu.
lan 36.
U putnikom automobilu na prednjem seditu do vozaa
ne sme se prevoziti dete mlae od 12 godina, kao ni lice koje
je oikledno pod utecajem alkohola.
lan 37.
Vozila ne smeju na prednjoj strani da imaju svetlosne,
svetlosno-signalne ili reflektujue ureaje ili materije koje
daju svetla crvene boje, a na zadnjoj strani - ureaje ili
materije koji daju svetla bele boje.

Odredba st.1 ovog l., u pogledu svetla bele boje, ne

odnosi se na svetlo za osvetljavanje puta pri vonji unazad,
pokretno svetlo za istraivanje (reflektor), svetlo za
osvetljavanje registarske tablice I registarsku tablicu
prevuenu belom reflektujuom bojom.
Odredba st. 1 ovog l., ne odnosi se na crveno trepue
svetlo na posebnim motornim vozilima koja prate vozila pod
pratnjom.
2. Radnje vozilom u saobraaju
lan 38.
Voza koji namerava da na putu obavi neku radnju
vozilom (pomeranje vozila udesno ili ulevo, menjanje
saobraajne trake, preticanje, obilaenje, zaustavljanje,
skretanje u desno ili levo, polukruno okretanje, vonja
unazad i sl.) sme da otpone takvu radnju samo ako se
predhodno uverio da to moe da uini bez opasnosni za druge
uesnike u saobraaju ili imovinu, vodei pri tome rauna o
poloaju vozila I o pravcu I brzini kretanja.
Voza je duan da postupi po odredbi st.1 ovog l. I
kada se ukljuuje u saobraaj (izlazak vozila iz garae ili
dvorita ili sa drugi slinih povrina).
lan 39.
Pre obavljanja radnje vozilom iz l.38 ovog zakona,
voza je dua da druge uesnike u saobraaju jasno I
pravovremeno obavesti o svojoj nameri, dajui im znak
pomou pokazivaa pravca ili - ako oni nepostoje odgovarajui znak rukom.
Ako znak iz st.1 ovog l., voza daje pomou
pokazivaa pravca, on mora da ga daje za svo vreme
obavljanja radnje vozilom, ako izvrenoj radnji - mora
prestati da ga daje.
Izuzetno od odredbe st.1,2 ovog l., voza nije duan
da po izvrenom preticanju drugog vozila da znak da
namerava da se vrati na saobraajnu traku kojom se kretao
pre preticanja.

smatra motornim vozilom, osim na delu puta ispred raskrsnice

ili drugog mesta na kome se vozilo skree ulevo.
lan 42.
Na putu sa kolovozom za saobraaj vozila u oba smera
na kome postoje najmanje etiri saobraajne trake, voza ne
sme vozilom da prelazi na kolovoznu traku namenjenu za
saobraaj vozila iz suprotnog smera.
Na putu sa kolovozom za saobraaj vozila oba smera na
kome postoje najmanje tri saobraajne trake, voza ne sme
vozilom da se kree saobraajnom trakomkoja se nalazi uz
levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila.
Na putu na kome su kolovozne trake fiziki odvojene
jedna od druge, voza ne sme vozilom da se kree
kolovoznom trakom namenjenom za saobraaj vozila iz
suprotnog smera.
Na putu sa kolovozom za saobraaj vozila u jednom
smeru, voza ne sme vozilom da se kree u zabranjenom
smeru.
lan 43.
Voza koji namerava da se kree vozilom unazad moe
da obavi tu radnju samo u kratkom delu puta I ako time ne
ugroava I ne ometa druge uesnike u saobraaju.
Kada se voza kree vozilom unazad duan je da se
kree onom stranom kolovoza kojojm se do tada kretao
vonom unapred.
lan 44.
Voza ne sme da menja nain upravljanja vozilom
naglim smanjenjem brzine kretanja vozila, osim u sluaju
neposredne opasnosti. Voza koji ima nameru da znatnije
smanji brzinu kretanja vozila duan je da to uini, osim u
sluaju neposredne opasnosti, na nain koji nee ugroziti ili u
veoj meri ometati druge vozae koji se kreu iza njega, kao I
te vozae o svojoj nameri upozori ukljuivanjem top svetala
ili davanje odgovarajueg znaka rukom.

3. Kretanje vozila po putu

4. Brzina

lan 40.

lan 45.

Voza mora za kretanje svog vozila da koristi

iskljuivo put, odn. kolovoz ili saobraajnu traku,odn.stazu
namenjenu za saobraaj one vrste vozila kojoj njegovo vozilo
pripada, osim u sluaju opasnosti.
lan 4l.
Vozilo se kree desnom stranom kolovoza u smeru
kretanja. Voza je duan da vozilo u kretanju dri to blie
desnoj ivici kolovoza I na tolikoj udaljenosti od nje, da s
obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraaja I na
stanje I osobine puta, ne ugroava druge uesnike u
saobraaju I ne izlae sebe opasnosti.
Izuzetno od odredbe st.2 ovog l., na putu u naselju sa
kolovozom na kome za saobraaj vozila u istom smeru
postoje najmanje dve obeleene saobraajne trake, voza
moe za kretanje svog vozila da koristi I saobraajnu traku
koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza ako time ne ometa
ostala vozila koja se kreu iza njegovog vozila.
Odredba st. 3 ovog l., ne odnosi se na vozaa teretnog
vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg,
vozaa vozila koje na ravnom putu ne moe razviti brzinu
kretanja veu od 40 km/h I na vozaa vozila, koje se ne

Voza je duan da brzinu kretanja vozila prilagodi

osobinama I stanju puta, viljivosti,preglednosti, atmosferskim
prilikama, stanju vozila I tereta, gustini saobraaja I drugim
saobraajnim uslovima, tako da vozilo moe pravovremeno da
zaustavi pred svakom preprekom koju, pod datim uslovima,
moe da predvidi.
Voza ne sme da smanji brzinu kretanja vozila do te
mere da njegovo vozilo priinjava smetnju normalom
odvijanju saobraaja.
lan 46.
Na putu u naselju voza ne sme da se kree brznim
veom od 60 km/h, odn. brzniom veom od brzine dozvoljene
sabraajnim znakom, zua celo naselje ili njegov deo.
Izuzetno od odredbe st.1 ovog l., na putu u naselju, iji
saobraajno-tehniki elementi to omoguavaju, moe se
saobraajnim znakom dozvoliti I kretanje vozilom I brzinom
veom od 60 km/h.
Na put van naselja voza ne sme vozilom da se kree
brznim veom od:
1) 120km/h na auto-putevima,

2) 100 km/h na putevima rezervisanim za saobraaj

motornih vozila,
3) 80 km/h ostalim putevima.
Na putu van naselja voza ne sme vozilom da se kree
brzinom veom od brzine odreene saobraajnim znakom
postavljenim na putu.
lan 47.
Brzina kretanja motornih vozila na putu, pod
normalnim uslovima saobraaja, ne sme da se ogranii
saobraajnim znakom ispod 40km/h.
lan 48.
Na putevima brzina kretanja ograniava se za sledea
vozila:
1. na 80 km/h - za autobuse I autobuse sa lakom
prikolicom kao I za teretna vozila ija najvea dozvoljena
masa nije vea od 7.500 kg,
2. na 80 km/h - za motorna vozila koja vuku prikolicu
za stanovanje (karavan),
3. na 70 km/h - za autobuse kada se obavlja
organizovani prevoz dece, za zglobne autobuse bez mesta za
stajanje i za teretna motorna vozila sa prikljunim vozilom,
4. na 50 km/h - za autobuse sa prikljunim vozilom za
prevoz lica, za gradske autobuse, autobuse koji, pored
ugraenih sedita, imaju I odreena mesta za stajanje I
teretna vozila koja u tovarnom sanduku obavljaju skupni
prevoz lica,
5. na 30 km/h - za traktore.
Kad upravljaju motornim vozilom iz st.1 ovog l.,
vozai su duni da se pridravaju brzina propisanih u st.1
ovog lanai na putu na kome je ovim znakom ili postavljenim
saobraajnim znakom dozvoljena vea brzina.
Motorna vozila iz take 1,3,4 I prikljuna vozila iz
take 3,4 st.1 ovog l., koja su registrovana u RS, osim vozila
oruanih snaga RS, moraju na levoj polovini zadnje strane na
vidnom mestu imati oznaku u obliku kruga ute boje,
oivienog crvenom ivicom, u kome je crnom bojom ispisan
broj koji oznaava najveu dozvoljenu brzinu kretanja tih
vozila.
5. Skretanje
lan 49.
Voza vozila koje se kree u desno duan je da
skretanje obavi kreui se krajnjom saobraajnom trakom
koja se protee uz desnu ivicu kolovoza, osim ako
saobraajnim znakom na putu nije drugaije odreenom.
Voza vozila koje skree u levo duan je da skretanje
obavi kreui se krajnjom levom saobraajnom trakom koja
se protee uz sredinju liniju I uz zamiljeni ili obeleni luk
koji spaja dve sredinje linije bonih kolovoza, odn.
saobraajnom trakom koja se protee uz levu ivicu puta sa
jednosmernim saobraajem, osim ako saobraajnim znakom
na putu nije drugaije odreeno.

Voza vozila koje na raskrsnici skree u levo duan je

da propusti vozilo koje, dolazei iz suprotnog pravca na
raskrsnici zadrava pravac svog kretanja ili skree u desno,
osnim ako postavljanim saobraajnim znakom nije drugaije
odreeno.
Izuzetno od odredaba st.1,2 ovog l., vozilo koje se
kree na inama ima prvesnstvo prolaza na raskrsnici ili u
susretu sa drugim vozilom, bez obzira na to sa koje mu strane
ono nailazi, osim ako postavljenim saobraajnim znakom nije
drugaije odreeno.
Voza koji ulazi vozilom na put koji je saobraajnim
znakom oznaen kao put sa prvenstvom prolaza duan je da
propusti sva vozila koja se kreu tim putem.
Voza je duan da propusti sva vozila koja se kreu
putem na koji ulazi I kad taj put nije oznaen saobraajnim
znakom kao put sa prvenstvom prolaza ako taj put nije
saobraajnim zankom oznaen kao put sa prvenstvom prolaza
ako vozilom aulazi sa zemljanog na put sa kolovoznim
zastorom ili ako na put ulazi sa povrine na kojoj se ne obavlja
saobraaj.
Voza koji pri skretanju vozila preseca biciklistiku
stazu ilitraku duan je da propusti vozilakoja se kreu po
biciklistikoj stazi ili traci.
7. Saobraaj na raskrsnici
lan 51.
Voza koji se pribliava raskrsnici mora da vozi sa
poveanom opreznou koja odgovara uslovima saobraaja na
raskrsnicama.
Voza koji se pribiliaava raskrsnici duan je da vozi
takvom brzniom da se moe zaustaviti I propustiti vozila koja
na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza.
Voza je duan da na dovoljnoj udaljenosti
predraskrsnicom vozila zauzme poloaj na onoj saobraajnoj
traci koja mora da proe kroz raskrsnicu.
lan 52.
Na raskrsnici I na drugom mestu na kome je saobraaj
posebno regulisan ureajima za davanje svetlosnih
saobraajnih znakova, svetlosni saobraajni znakovi imaju za
uesnike u saobraaju sledea znaenja:
1. crveno svetlo - zabrana prolaza,
2. zeleno svetlo - slobodan prolaz,
3. uto svetlo - zabrana prolaza, osim za vozila koja se,
u asu kada se uto svetlo pojavi, nalaze na tolikoj udaljenosti
od svetlosnog znaka da se ne mogu bezbedno zaustaviti a da
ne preu taj znak, a za ostale uesnike - zabrana prolaza osim
za peake koji su ve poeli da prelaze kolovoz.
uto svetlo upaljeno istovremeno sa crvenim svetlom
slui za upozorenje uasnilka u saobraaju na skori prestanak
zabrane prolaza I na pojavu zuelenog svetla.
uto trepue svetlo obavezuje sve uesnike u
saobraaju da se kreu uz poveanu opreznost.
Zeleno trepue svetlo slui za upozorenje uesnika u
saobraaju na skori prestanak slobodnog prolaza I na pojavu
utog, odn. crvenog svetla.
lan 53.

6. Prvenstvo prolaza
lan 50.
Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom voza je
duan da propusti vozilo koje nailazi s njegove desne strane.

Ako je ureaju za davanje svetlosnih saobraajnih

znakova za regulisanje saobraaja na raskrsnici dodat jedan ili
vie dopunskih znakova u obliku zelene svetlee strelice,
voza moe vozilom da proe svetlosni znak I da krene u
pravcu oznaenom zelenom svetleom strelicom I za vreme
dok je upaljeno crveno ili uto svetlo, pri emu ne sme da

ometa saobraaj vozila koja se kreu po putu na koji ulazi I

mora da propusti peake koji prelaze preko kolovoza.
Ako zeleno svetlo na ureaju za davanje svetlosnih
saobraajnih znakova ima oblik strelice, voza vozilom sme
da se kree samo u pravcu koji pokazuje strelica.
lan 54.
Voza koji je vozilom uao u raskrsnicu na kojoj je
saobraaj regulisan ureajima za davanje svetlosnih
saobraajnih znakova moe da napusti raskrsnicu ne ekajui
da svetlonosnim saobraajnim znakom saobraaj bude
otvoren u pravcu kojim namerava da produi kretanje, pod
uslovom da propusti sve uesnike u saobraaju koji se kreu
pravcem u kome je saobraaj otvoren.
lan 55.
Voza kome je svetlonosnim saobraajnim znakom
dozvoljen ulazak u raskrsnicu ne sme vozilom da ue u
raskrsnicu ako je gustina saobraaja takva da se on sa
vozilom oigledno mora da zaustavi u raskrsnici I da na taj
nain pri promeni svetlosnog znaka ometa ili onemogui
saobraaj vozila koja dolaze sa bonih kolovoza.
8. Mimoilaenje
lan 56.
Pri mimoilaenju voza je duan da sa svoje leve
strane ostavi dovoljno rastojanja izmeu svog vozila vozila sa
kojim se mimoilazi, a, po potrebi, I da svoje vozilo pomeri ka
desnoj ivici kolovoza.
Ako zbog neke prepreke na putu ili zbog drugh
uesnika u saobraaju voza ne moe da postupi prema
odredbama st. 1 ovog lana, duan je da uspori kretanje svog
vozila I da ga, po potrebi, zaustavi da bi propustio vozilo iz
suprotnog pravca.
Kada na raskrsnici vozila dolaze iz suprotnih smerovai
skreu u levo, voza mimoilazi vozilo iz suprotnog smera na
taj nain to ga proputa sa svoje desne strane.
Ako je zbog nedovoljne irine puta ili zbog neke
prepreke na putu mimoilaenje onemogueno, voza kome je
to, s obzirom na osobine puta I okolnosti saobraaja, lake da
izvede duan je da se prvi zaustavi I da, po potrebi, kretanjem
unazad ili na drugi nain, pomeri svoje vozilo I zauzem na
putu poloaj koji omoguava mimoilaenje.
lan 57.
Na delu puta sa velikim uzdunim nagibom (planinski I
drugi) na kome je mimoilaenje vozila nemogue ili veoma
oteano, voza vozila koje se kree niz nagib duan je da
zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu ako primeti da mu
drugo vozilo ide u susret uz nagib.
Izuzetno od odredbe st.1 ovog l., na putu iz tog stava
voza koji se kree uz nagib duan je da zaustavi svoje vozilo
ako ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje koje
omoguava bezbedno mimoilaenje I ako bi, u sluaju da
tako ne postupi, mimoilaenje zahtevalo kretanje unazad
jednog od vozila.
Na putu iz st.1 ovog l., kada jedno od vozilakoja se
mimoilaze mora da se kree unazad, kretae se unazad: svako
vozilo koje se susrelo sa vozilom koje vue prikljueno
vozilo, teretno motorno vozilo koje se susrelo sa autobusom,
lako vozilo koje se susrelosa vozilom tee kategorije, a ako
se mimoilaze vozila iste kategorije - vozilo koje se kree niz

nagib osim ako je, s obzirom na uslove i poloaj vozila na

putu, lake da to uini voza vozila koje se kree uz nagib.

9. Preticanje i obilaenje
lan 58.
Preticanje i obilaenje voza sme da vri samo ako time
ne ometa normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog
smera i ako na putu ima dovoljno prostora za bezbedno
izvoenje tih radnji.
Voza ne sme da vri pretecanje i obilaenje kada time,
s obzirom na karakterstike puta i postojee okolnosti na putu i
u sobraaju ili s obzirom na tehnika svojstva vozila kojim
upravlja, ugroava druge uesnike u saobraaju.
lan 59.
Preticanje i obilaenje obavlja se s leve strane.
Preticanje mora da se obavlja s desne strane ako je
vozilo na kolovozu zauzelo takav poloaj i njegov voza daje
takav znak da se sa sigurnou moe zakljuiti da to vozilo
skree u levo.
Vozilo koje se kree po inama postavljenim na sredini
kolovoza ne sme da pretie s leve strane.
To vozilo moe da se pretie s desne strane ako izmeu
njega i desne ivice kolovoza postoji saobraajna traka.
lan 60.
Ako se na sredini kolovoza nalazi peako ostrvo, ili
obeleen ili na drugi nain ozanen prostor za parkiranje
vozila, ili neka druga povrina koja nije namenjena za
saobraaj vozila, ili neki objekat ili ureaj, vozila morajuda ih
obilaze s desne strane.
Ako se povrine, objekti ili ureaji iz stava 1 ovog lana
nalaze na sredini puta s jednosmernim saobraajem, a
postavljenim saobraajnim znakom nije drugaije odreeno
oni mogu da se obilaze s obe strane.
lan 61.
Voza kojem je dat znak za preticanje s njegove leve
strane duan je da pomeri svoje vozilo ka desnoj ivici
kolovoza.
Voza ne sme da poveava brzinu kretanja svog vozila
dok ga drugo vozilo pretie.
Ako zbog nedovoljne irine kolovoza ili njegovog stanja
preticanje nije mogue bez ugroavanja bezbednosti
saobraaja, voza vozila koje se kree sporije nego vozila koja
se kreu neposredno iza njega, duan je da pomeri svoje
vozilo to vie u desno, a ako to nije dovoljno - da im to bude
mogue zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu da bi
propustio bra vozila.
lan 62.
Voza ne sme vozilom da otpone preticanje ili
obilaenje:
1. kolone vozila,
2. ako je voza koji se kree iza njega otpoeo
preticanje,
3. ako je voza ispred njega na istoj saobraajnoj traci
dao znak da namerava da pretekne ili oboe vozilo koje je
ispred njegovog vozila, ili da obie drugu prepreku na putu,

4. ako saobraajna traka kojom namerava da izvi

preticanje nije slobodna na dovoljnom rastojanju tako da bi,
vodei rauna o razlici izmeu brzine kretanja svog vozila i
brizne kretanja vozila drugi uesnika kreranja u saobraaju
koje namerava da pretekne, preticanjem ugrozio bezbednost
saobraaj, ili omeo saobraaj iz suprotnog smera,
5. ako po izvrenom preticanju ili obilaenju nebi
ponovo mogao da zauzme poloaj na saobraajnoj traci
kojom se kretao pre preticanja ili obilaenja, i to bez
ometanja ili ugroavanja ostalih uesnika u saobraaju, osim
kada za preticanje ili obilaenje koristi saobraajnu traku koja
je zabranjena za saobraaj vozila iz suprotnog smera,
6. saobraajnom trakom koja je namenjena prinudnom
zaustavljanju vozila.
Voza koji pretie duan ja da svoje vozio dri na
potrebnom rastojanju od vozila koje pretie, tako da ga ne
ometa niti ugroava u saobraaju.

lan 67.
Na putu na kome postoje najmanje dvije saobraajne
trake namenjene za saobraaj vozila u istom smeru i na kome
su kolone vozila, voza vozila koje se nalazi na krajnjoj desnoj
saobraajnoj traci moe da napusti traku na kojoj se nalazi
samo radi skretanja ulevo ili udesno ili radi parkiranja vozila.
Na putevima i pod uslovom iz st.1 ovog lana, bre kretanje
vozila na jednoj traci od kretanja na drugoj traci ne smatra se
preticanjem. Ne smatra se preticanjem ni prolaenje sa desne
strane vozila koje po odredbi l.41. st.3. ovog zakona ne
koristi za svoje kretanje saobraajnu traku uz desnu ivicu
kolovoza.
10. Zvuni i svetlosni znaci upozorenja
lan 68.

lan 63.
Posle preticanja ili obilaenje, jednog ili vie vozila,
voza je duan, im bude mogue da to uini bez ometanja ili
ugroavanja ostalih uesnika u saobraaju,da vozilom
ponovu zauzme poloaj na sabraajnoj traci kojom se kretao
pre preticanja,odn. obilaenja.
lan 64.
Na kolovozu na kome se saobraaj obavlja u dva smera
voza ne sme da pretie drugo vozilo ispred vrha prevoja
puta ili u krivini kada je preglednost puta nedovoljna osim
ako na tim mestima postoji vie saobraajnih traka
obiljeenih uzdunim oznakama na kaolovozu i namenjenih
iskljuivo za kretanje vozila u pravcu kretanja njegovog
vozila.
lan 65.
Voza ne sme da pretie drugo vozilo, osim bicikla,
bicikla sa motorom i motocikla bez bone prikolice,
neposredno ispred raskrsnice ili na raskrsnici koja nije sa
krunim tokom saobraaja ili neposredno ispred i na prelazu
puta preko eleznike ili tramvajske pruge u nivou bez
branika ili polubranika.
Neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici voza sme
da pretie:
- vozilo koje skree u levo,a pretie se sa desne stane (
l.59 st.2.),
- vozilo koje skree u desno ali da pri tom svojim
vozilom ne prelazi na deo namenjen za saobraaj vozila iz
suprotnog smera,
- vozilo se kree na putu sa prvenstvom prolaza, kao i
kada je saobraaj na raskrsnici regulisan svetlosnim
saobraajnim znakovima ili znacima koje daje ovlateno lice.
Neposredno ispred ili na prelazu puta preko eleznike
ili tramvajske pruge u istom nivou bez branika ili polubranika
voza sme da pretie drugo vozilo kada je saobraaj na
takvom prelazu regulisan ureajima za davanje svetlosnih
saobraajnih znakova na raskrsnici.

Voza je duan da uptrebi zvuni znak upozorenja kada

god to zahtevaju razlozi bezbednosti saobraaja, a naroito:
1. na putu van naselja radi upozorenja drugom uesniku
u saobraaju da ga eli pretei ili obii, ako bi, kad taj znak ne
bi bio dat, postojala opasnost od saobraajne nezgode:
2. ako se pored kolovoza nalaze deca koja ne obraaju
panju na kretanje vozila:
3. na putu van naselja, prije ulaska u nepreglednu i
uzanu krivinu ili prije dolaska na prevoj, na kojima je teko
mimoilaenje. Voza je duan da davanje zvunog znaka
upozorenja svede na neophodnu meru.
lan 69.
Od prvog sumraka do potpunog svanua ( nou ) voza,
po pravilu, umesto zvunog znaka upozorenja upotrebljava
svetlosni znak upozorenja. Taj znak voza moe da upotrebi i
u naselju prilikom preticanja drugog vozila. Svetlosni znak
upozorenja voza moe da upotrebi i danju ako takav nain
upozorenja drugim uesnicima u saobraaju vie odgovara
uslovima na putu. Svetlosni znak upozorenja daje se kratkim
uzastopnim paljenjem velikih svetala, ili uzastopnim
paljenjem oborenih svetala za osvetljavanje puta ili
naizmeninim paljenjem, u kratkim razmacima, velikih i
oborenih svetala, vodei rauna da se time ne zaslepljuju
vozai koji dolaze iz suprotnog smera.
11. Zaustavljanje i parkiranje
lan 70.
Voza ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na mestu na
kome bi ono ugroavalo bezbednost drugih uesnika u
saobraaju ili predstavljalo smetnju za normalno odvijanje
saobraaja ili kretanje peaka. Na putu, mestu, odn. prostoru
namenjenom za zaustavljanje i parkiranje vozila, kao i na
posebno ureenoj saobraajnoj povrini namenjenoj za
kretanje peaka ne smeju se ostavljati vozila koja se ne
upotrebljavaju u saobraaju zbog dotrajalosti ( neregistrovana
) kao i drugi predmeti kojima se ometa odvijanje saobraaja i
ugroava ovekova sredina.
lan 71.

lan 66.
Voza ne sme da pretie drugo vozilo koje se
pribliava obiljeenom peakom prelazu ili koje prelazi
peaki prelaz ili koje je stalo radi proputanja peaka na tom
prelazu.

Na javnom putu van naselja voza je duan da uvek

kada za to postoji mogunost zaustavi ili parkira vozilo van
kolovoza. Voza koji je zbog neispravnosti na vozilu,
saobraajne nezgode ili drugog opravdanog razloga prinuen
da vozilo zaustavi na kolovozu duan je da preduzme sve
mere da zaustavljenim vozilom ne dovede u opasnost druga

vozila i da ga to pre ukloni sa kolovoza. Ako je voza zbog

neispravnosti na vozilu, saobraajne nezgode ili drugog
opravdanog razloga prinuen da vozilo zaustavi na inama,
duan je da ga sa ina odmah ukloni, a ako je to nemogue da odmah preduzme potrebne mjere da lica koja upravljaju
vozilima koja se kreu po inama na vreme budu upozorena
na opasnost.

4) na mestu na kojem bi parkirano vozilo onemoguilo

pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak nekom ve
parkiranom vozilu,
5) na trotoaru odn. na peakoj stazi, ako to nije izriito
regulisano saobraajnim znakom. Ako je parkiranje
dozvoljeno, mora se ostaviti najmanje 1,6 m irine po povrini
za kretanje peaka, s tim da ta povrina ne moe biti uz ivicu
kolovoza.

lan 72.
lan 76.
Voza koji zaustavlja ili parkira vozilo na javnom putu
duan je da ga zaustavi, odn. parkira neposredno uz desnu
ivicu kolovoza, a na javnom putu na kojem se saobraaj
odvija samo u jednom smeru - moe da ga zaustavi odn.
parkira uz desnu ili levu ivicu kolovoza.
Ako se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili
druge ine, voza moe da zaustavi ili parkira vozilo uz levu
ivicu kolovoza.
Voza moe da zaustavi ili parkira vozilo na mestima
koja se nalaze na sredini kolovoza samo ako su u ta mesta
obeleena odgovarajuim saobraajnim znakom ili oznakom
na kolovozu.

Voza je duan da motorno vozilo, traktor ili prikljuno

vozilo, osim motocikla bez bone prikolice, koje je
zaustavljeno na kolovozu, obelei posebnim znakom kojim se
oznaava zaustavljeno vozilo na kolovozu, i to:
1. kada je bio prinuen da svoje vozilo zaustavi na
mestu ili delu puta iz l. 74 ovog zakona,
2. kada je vozilo zaustavljeno na kolovozu i na takvom
mestu da vozai vozila koja nailaze istim smerom ne mogu ili
teko mogu pravovremeno da ga uoe,
3. nou, i usluaju smanjene vidljivosti na auto-putu i
putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, kao i na delu
puta koji nije dovoljno pregledan.

lan 73.
Na zaustavljenom ili parkiranom vozilu ne smeju da se
otvaraju vrata ako se time ometa kretanje drugih uesnika u
saobraaju ili ako se ugroava bezbednost saobraaja.
lan 74.
Voza ne sme da zaustavi ili parkira vozilo, naroito:
1) na obeleenom peakom prelazu i na udaljenosti
manjoj od pet metara od tag prelaza kao i na prelazu
biciklistike staze preko kolovoza,
2) na prelazu puta preko eleznike ili tramvajske
pruge i istom nivou,
3) na eleznikim i tramvajskim prugama i u blizini tih
pruga, ako se time spreava saobraaj vozila koja se kreu po
inama,
4) na raskrsnici i na udaljenosti manjoj od 5 metara od
najblie ivice poprenog kolovoza,
5) u tunelima, na mostovima, u podvonjacima i na
nadvonjacima, kao i na delovima puta ispod mostova i
nadvonjaka,
6) na delu puta u blizini vrha prevoja i u krivini gde je
preglednost puta nedovoljna i gde se obilaenje vozila nebi
moglo vriti bez opasnosti,
7) na delu javnog puta gde bi irina slobodnog prolaza
od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane
uzdune linije na kolovozu, ili do suprotne ivice kolovoza ili
do neke prepreke na putu bila manja od 3 metra,
8) na mestu na kome bi vozilo zaklanjalo postavljeni
saobraajni znak ili ureaj za davanje svetlosnih saobraajnih
znakova,
9) na biciklistikoj stazi odn. traci,
10) na delu kolovoza koji je kao stajalite za vozila
javnog saobraaja obeleen oznakama na kolovozu.

Znak iz st.1 ovog l., postavlja se na kolovoz iza

zaustavljenog vozila, u vertikalnom poloaju i na dovoljnoj
udaljenosti koja na putu van naselja ne moe biti manja od 50
m, tako da vozai motornih vozila koja nailaze iz smera na
kome je znak postavljen mogu pravovremeno da zaustave
svoja vozila, odn da bezbedno obiu zaustavlljeno vozilo. Na
isti nain taj znak se postavlja i kada je na putu zaustavljena
kolona motornih vozila, s tim to se umesto jednog znaka,
postavljaju na kolovoz dva znaka, jedan pored drugog.
Ako je u motorno vozilo ugraen ureaj za istovremeno
ukljuivanje svih pokazivaa pravca, u sluaju iz st. ovog l.,
taj ureaj mora biti ukljuen.
lan 77.
Pre nego to napusti vozilo, voza koji ostavi vozilo na
putu duan je da preduzme sve mere kojima se spreava da
vozilo samo krene s mesta na kome je ostavljeno.
lan 78.
Voza ne sme vozilom da preseca kolonu dece, vojnika,
pogrebnu povorku i svaku drugu organizovanu povorku
graana koja se kree po kolovozu.
lan 79.
U saobraaju na javnom putu, vozilu na motorni pogon
mogu da budu pridodata najvie dva prikljuna vozila za
prevoz tereta odn. jedno prikljuno vozilo za prevoz lica, a na
auto-putu i putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila samo jedno prikljuno vozilo.
Vozilom na motorni pogon sme da se vue samo
prikljuno vozilo koje bitno ne umanjuje njegovu stabilnost.

lan 75.
Osim u sluajevima iz l. 74, ovog zakona, voza ne
sme da parkira vozilo naroito na:
1) na delu puta ispred prelaza puta preko eleznike ili
tramvajske pruge u istom nivou, i to na udaljenosti manjoj od
15 m od tih prelaza,
2) na udaljenosti manjoj od 15 m ispred i iza znaka
kojim je obeleeno stajalite za vozila javnog saobraaja,
3) ispred kolskog ulaza u zgradu, dvorite ili garau,
kao i iznad prikljuka u vodovodnu mreu i ulaza u
kanalizaciju ili drugu mreu komunalnih organizacija,

lan 80.
Vozilom na motorni pogon sme da se vue drugo vozilo
na motorni pogon samo ako ono, zbog neispravnosti ili
nedostataka pojednih delova, ne moe samo da se kree.
Vozilom na motorni pogon ne sme da se vue motocikl
bez bone prikolice ili drugo vozilo na dva toka.
lan 81.

Vozilo na motorni pogon sme da se vue nou, kao i

danju u sluaju smanjene vidljivosti, samo ako na svojoj
zadnjoj strani ima upaljena crvena svetla za oznaavanje
vozila ili ako ga vue motorno vozilo koje ima, i pri vui
koristi, uto rotaciono svetlo.
lan 82.
Za vreme vuenja vozila iz l. 80 st.1 ovog zakona, oba
vozila moraju biti oznaena znakom kojim se oznaava
zaustavljeno vozilo na kolovozu(sigurnosni trougao). Na
motorno vozilo koje vue drugo vozilo trougao se postavlja s
prednje, a na vueno vozilo sa zadnje strane.
lan 83.
Vozilo na motorni pogon na putu moe da se vue
pomou ueta, krute veze (rude) i oslanjanjem ili veanjem
vozila o vuno vozilo.
Pomou ueta ne sme da se vue vozilo na motorni
pogon kome su neispravni ureaji za zaustavljanje niti teretno
motorno vozilo i autobus.
Krutom vezom ne sme da se vue vozilo na motorni
pogon koje nema ispravan ureaj za upravljanje niti vozilo na
motorni pogon tee od vunog vozila, ako mu je neispravna
radna konica.
lan 84.
Ako se vozilo na motorni pogon vue pomou ueta ili
krute veze, lice koja koje upravlja vuenim vozilom mora da
ima odgovarajuu dozvolu za upravljanje vozilonm one
kategorije kojoj pripada vozilo koje se vue.
lan 85.
Vuenje natovarenog vozila sa prikljunim vozilom ili
bez prikljunog vozila, odn. traktora sa prikljunim vozilom
dozvoljeno je samo do prvog mesta pogodnog za pretovar
tereta, a izuzetno i do prvog mesta na kome se moe
otklonitit neispravnost na vozilu.
lan 86.
Odgajanje izmeu vunog i vuenog vozila na motorni
pogon, ako se vue uetom, mora da iznosi tri do pet metara,
a ako se vue pomou krute veze moe da iznosi i manje od
tri metra.

bela svetla na prednjoj strani i paran broj crvenih svetala na

zadnjoj strani,
2) na biciklu sa motorom i na motociklu bez bone
prikolice - najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani i
najmanje jedno crveno svetlo na zadnjoj strani,
3) na biciklu - jedno belo svetlo na prednjoj strani i
jedno crveno svetlo na zadnjoj strani,
4) na zaprenom vozilu - najmanje jedno belo svetlo na
prednjoj strani i najmanje jedno crveno svetlo na zadnjoj strani
ili samo jedna svetiljka koja je izraena tako da se sa prednje
strane vozila vidi belo svetlo, a sa zadnje strane vozila crveno svetlo.
Ako se na zaprenom vozilu jedno svetlo nalazi na
prednjoj strani, a drugo na zadnjoj strani, ta svetla moraju biti
postavljena i na uzdunoj osi vozila ili na njegovoj levoj
strani, a ako se na zaprenom vozilu nalazi samo jedna
svetiljka - ona mora biti postavljena na levoj strani vozila.
U uslovima iz st.1 ovog l., zapreno vozilo mora da
ima i dva katadioptera crvene boje, a simetrino postavljena
na zadnjoj strani vozila, a bicikl - jedan katadiopter crvene
boje na zadnjoj strani i po jedan katadiopter ute ili
narandaste boje na svakoj strani pedale.
Kad vozilo na motorni pogon vue jedno ili dva
prikljuna vozila, na zadnjoj strani posljednjeg prikljunog
vozila, moraju da budu upaljena najmanje dva crvena svetla, a
ako irina prikljunog vozila iznosi vie od 1,60 m, na
prednjoj strani prvog prikljunog vozila moraju biti upaljena
dva bela svetla.
Na motociklu, za vreme vonje na putu van naseljenog
mesta, moraju da budu upaljena oborena svetla.
lan 89.
Izuzetno od odredaba l.88 ovog zakona, ne mora da
ima upaljena svetla:
1) vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na
osvetljenom delu puta, tako da se jasno vidi sa dovoljne
udaljenosti,
2) vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na za to
posebno odreenom mestima na kolovozu ili van njega ili na
ulicama sa slabijim saobraajam,
3) bicikl, bicikl sa motorom i motocikl bez bone
prikolice koji nema akumulator - kad su zaustavljeni ili
parkirani u naselju uz samu ivicu kolovoza,
Vozilo na motorni pogon ija duina nije vea od 8 m, a
irina od dva metra i kome nije pridodato prikljuno vozilo
moe da ima, kad je zaustavljeno ili parkirano na ulicu u
naselju, umesto svetala iz lana 88 st.1 taka 1 ovog zakona,
upaljeno samo jedno svetlo koje se sa prednje strane vidi kao
belo svetlo i sa zadnje strane kao crveno svetlo i koje je
postavljeno na strani suprotnoj od ivice kolovoza uz koju je
vozilo zaustavljeno ili parkirano.

lan 87.
lan 90.
Vozilo na motorni pogon koje na putu vue drugo
neispravno vozilo na motorni pogon ne sme se kretati
brzinom veom od 40 km na sat.
Vuenim vozilom zabranjeno je prevoziti lica.
14. Upotreba svetala u saobraaju
lan 88.
Od prvog sumraka do potpunog svanua (nou), kao i
danju u sluaju smanjenje vidljivosti, na voziilu u saobraaju
na putu moraju da budu upaljena svetla, i to:
1) na vozilu na motorni pogon - osim na bicikla sa
motorom i na motociklu bez bone prikolice - najmanje dva

Od prvog sumraka do potpunog svanua (nou), kao i

danju u sluaju smanjenje vidljivosti, moraju da nose upaljena
svetla kad se kreu po kolovozu van naselja:
1) grupa peaka koja se kree u organizovanoj koloni i
povorci - najmanje jedno belo ili uto svetlo na elu kolone,
odn. povorke i najmanje jedno crveno svetlo na njenom
zaelju,
2) vodii tegleih, tovarnih i jahaih ivotinja i gonii
stoke - najmanje jedno belo svetlo ili uto svetlo napred i
najmanje jedno crveno svetlo pozadi.
Umesto svetala iz st.1 ovog l., mogu da se
upotrebljavaju reflektujue materije.

lan 91.
Za osvetljavanje puta voza vozila na motorni pogon,
po pravilu, upotrebljava velika svetla. Voza vozila na
motorni pogon duan je da umesto velikih svetala za
osvetljavanje puta upotrebljava oborena svetla:
1) pre mimoilaenja sa drugi vozilom na udaljenosti sa
koje oceni da svetlom svog vozila zaslepljuje vozaa vozila
koje mu dolazi u susret, a pri mimoilaenju sa drugim
vozilom - kada voza tog vozila pree na oborena svetla ili
kad naizmeninim paljenjem i gaenjem svetala upozorava da
mu velika svetla smetaju, a uvek na udaljenosti manjoj od
200 m,
2) za vreme kretanja sa drugim vozilom na kratkom
odstojanju u takvom poloaju da velikim svetlima ovog
vozila zaslepljuje vozaa ispred sebe,
3) za vreme dok vozilom prolazi pored organizovane
kolone ili povorke peaka,
4) kada se kree putem koji se prua neposredno pored
plovnog puta ili pored eleznike ili tramvajske pruge . u
susretu da plovilom, odn. sa vozilom koje se kree po
inama, a koje nailazi iz suprotnog smera.
Nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, voza
vozila na motorni pogon mora, za vreme vonje, da ima na
vozilu upaljenja najmanje oborena svetla za osvetljavanje
puta.
lan 92.
Svetla za oznaavanje vozila na motorni pogon
upotrebljavaju se u uslovima iz l.88 st.1 ovog zakona kod je
vozilo zaustavljeno ili parkirano na putu.
Svetla za oznaavanje vozila na motorni pogon moraju
da budu upaljena za vreme dok su upaljena bilo koja svetla za
osvetljavanje puta ili posebna svetla za maglu.
lan 93.
Po magli, voza vozila na motorni pogon mora na
vozilu da ima oborena svetla za osvetljavanje puta ili svetla
za maglu, ili oba svetla istovremeno.
Svetla za maglu mogu da se upotrebljavaju samo po
magli ili u sluaju smanjene vidljivosti.
Svetla za maglu koja se nalaze na prednjoj strani vozila
mogu biti bele ili ute boje, a na zadnjoj strani - crvene boje.

Odredbe l.27-94 ovog zakona shodno se primenjuju i

na saobraaj tramvaja i drugih vozila koja se na putut kreu po
inama, osim ako to ne iskljuuju konstrukcione osobine tih
vozila ili nain njihovog kretanja.
17. Saobraaj bicikala, bicikala sa motorom i motocikala
lan 97.
Voza bicikala i voza bicikla sa motorom duni su da
se kreu to blie desnoj ivici kolovoza, a ko postoji
biciklistika staza - po biciklistikoj stazi odn. traci. Ako se
dva ili vie vozaa bicikala ili bicikala sa motorom kreu u
gurpi, duni su da se kreu jedan za drugim.
Ako na putu postoji posebno ureena biciklistika staza,
voza bicikla sa motorom i voza bicikla moraju se kretati
desnom biciklistikom stazom u odnosz na smer kretanja
saobraaja.
Na biciklistikim stazama ureenim i obeleenim za
saobraaj bicikala i bicikala sa motorom u oba smera, vozila
se moraju kretat desnom stranom u smeru kretanja vozila.
Voza bicikala i voza bicikala sa motorom mogu da se
kreu samo po onim saobraajnim povrinama po kojima je
kretanje takvih vozila dozvoljeno.
Voza bicikla sa motorom ne sme da se kree
biciklistikom stazom, odn. trakom brzinom veom od 25
km/h.
lan 98.
Voza bicikla sa motorom i motocikla mora da upravlja
vozilom na nain kojim se ne umanjuju stabilnost vozila i ne
ometaju drugi uesnici u saobraaju, a naroito ne sme da
skida ruke sa upravljaa, da se pridrava za drugo vozilo, da
prevozi, vue ili gura predmete koji mogu da ga ometaju u
upravljanju vozilom ilida ugroavaju druge uesnike u
saobraaju.
lan 99.
Voza bicikla, biickla sa motorom i motocikla moe da
prevozi druga lica samo ako na vozilu postoje posebna sedita,
a voza motocikla - i u bonoj prikolici.

15. Odstojanje izmeu vozila

lan 100.
lan 94.
Voza je duan da dri potrebno odstojanje kad se
kree iza drugog vozila, tako da ne ugroava bezbednost
saobraaja.

Voza motocikla ili bicikla sa motorom i lica koje se

prevoze na tim vozilima moraju da nose zatitnu kacigu za
vreme vonje na putu.
18. Saobraaj zaprenih vozila i kretanje stoke

lan 95.
lan 101.
Kad se na javnom putut van naselja, koji ima samo po
jednu saobraajnu traku namenjenu za saobraaj vozila u
jednom smeru, kreu jedno za drugim vozila na motorni
pogon ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg ili
ija je duina vea od 7 metara vozai su duni da izmeu
svakog od tih vozila dre odstojanje od najmanje 100 metara.
Odredba st.1 ovog l., ne odnosi se na deo puta na
kome je preticanje zabranjeno.

Voza zaprenog vozila mora da upravlja vozilom za

sve vreme dok se vozilo kree na putu i duan je da vozilo dri
to bilie desnoj ivici kolovoza.
Zapreno vozilo ne sme da se ostavlja bez nadzora na
putu.
lan 102.
Stoka se ne sme ostavljati na putu bez nadzora gonia

16. Saobraaj tramvaja i drugih vozila na inama

stoke.
lan 96.

Stoku koja se kree po javnom putu, goni stoke mora

da se dri to je mogue blie desnoj ivici puta.

19. Kretanje peaka

lan 103.
Peak ne sme, po pravilu, da se kree i zadrava na
kolovozu.
Ako se peak kree po kolovozu, on mora da se kree
to blie ivici kolovoza, i to veoma paljivo i na nain kojim
se ometa ili spreava saobraaj vozila.

znacima koje daje ovlateno lice, peak je duan da pre

stupanja na peaki prelaz obrati panju na udaljenost i brzinu
vozila koja mu se pribliavaju.
lan 109.
Peak koji namerava da pree preko kolovoza na mestu
na kome ne postoji obelen peaki prelaz ne sme da stupi na
kolovoz ako time ometa saobraaj vozila.
20. Obaveze vozaa prema peacima

lan 104.
lan 110.
Na putu koji ima trotoar ili drugu povrinu odreenu za
kretanje peaka, odn. povrinu pored kolovoza pogodnu za
kretanje peaka, peak je duan da se kree po tim
povrinama.
Na putu na kome ne postoji trotoar ili druga povrina
odreena odn. pogodna za kretanje peaka ili na putu na
kome postoji trotoar ili druga povrina odreena, odn.
pogodna za kretanje peaka, a koju peaci ne mogu da koriste
iz bilo kog razloga, peaci mogu da se kreu po kolovozu.
lan 105.
Kad se peaci kreu po kolovozu na kome bezbednosti
saobraaja to zahteva, a naroito u sluaju slabe preglednosti
puta, smanjenje vidljivosti ili jakog saobraaja vozila, duni
su da se kreu jedan iza drugog.

Ako je saobraaj na obeleenom peakom prelazu

regulisan svetlosnim zankovima ili znacima ovlatenog lica,
voza je duan da svoje vozilo zaustavi ispred peakog
prelaza kada mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu
je na takvom prelazu dozvoljen prelaz - voza ne sme da
ometa prolaz peaka koji su ve stupili na peaki prelaz.
Ako se obeleeni peaki prelaz iz st.1 ovog l., nalazi
na ulazu na boni put, voza koji skree na taj put duan je da
skretanje obavlja smanjenom brzinom i da propusti peake
koji su ve stupili ili stupaju na peaki prelaz a, po potrebi, i
da zaustavi svoje vozilo.
Ako na oblinjem peakom prelazu saobraaj nije
regulisan ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih
znakova, ni znacima ovlatenog lica, voza je duan da se
takvom peakom prelazu pribiava dovoljno umerenom
brzinom da ne ugroava peake koji su ve stupili na peaki
prelaz a, po potrebi, i da zaustavi vozilo i da ih propusti.

lan 106.
lan 111.
Peak koji se kree po kolovozu na javnom putu van
naselja duan je da se kree uz levu ivicu kolovoza u pravcu
kretanja.
Izuzetno od odredbe st.1 ovog l., peak moe da se
kree uz desnu ivicu kolovoza samo kada je takvo kretanje za
njega sigurnije (nepregledna krivina, provalija, usek, zasek,
odron isl.).
Peak koji gura runa kolica, bicikl, bicikl sa motorom
ili motocikl, lica koja se kreu pomou pokretnih stolica za
nemona lica, kao i organizovana kolona peaka, moraju da
se kreu uz desnu ivicu kolovoza u pravcu kretanja.
lan 107.
Peak je duan da preko kolovoza i biciklistike staze
ili trake prelazi paljivo i najkraim putem, poto se pre
stupanja na kolovoz uveri da to moe uiniti bezbedno.
Na putu koji ima obeleene peake prelaze ili posebno
izgrane prelaze, odn. prolaze za peake, peak je duan da
se pri prelanju puta kree tim prelazima, odn prolazima ako
oni nisu od njega udaljeni vie od 100 m.
lan 108.
Na obeleenom peakom prelazu na kome je
saobraaj peaka regulisan svetlosnim saobraajnim
znakovima za peake, peak je duan da postupa prema tim
znakovima.
Na oblinjem preakom prelazu na kome saobraaj
peaka nije regulisan posebnim svetlosnim saobraajnim
znakovima za peake, ali je saobraaj vozila regulisan
svetlosnim saobraajnim znakovima za vozila ili znacima
koje daje ovlateno lice, peaci mogu da prelaze preko
kolovoza samo dok je to datim znakom dozvoljeno.
Na oblinjem peakom prelazu na kome saobraaj
nije regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ni

Voza koji skree na boni put na ijem ulazu ne postoji

obeleen peaki prelaz duan je da skretanje izvri
smanjenom brzinom i ne sme da ugrozi peake koji su ve
stupili na kolovoz.
21. Saobraaj na prelazu puta preko eleznike pruge
lan 112.
Voza koji se vozilom pribliava prelazu puta preko
eleznike pruge u istom nivou duan je da kretanje vozila
podesi tako da ga moe zaustaviti pred ureajem za zatvaranje
saobraaja na prelazu ili pred ureajem za davanje znakova
kojima se najavljuje pribliavanje voza, odn. da moe
zaustaviti vozilo pre nego to stupi na elezniku prugu.
lan 113.
Uesnici u saobraaju duni su da se zaustave pred
prelazom puta preko eleznike pruge u istom nivou ako je
ureaj za zatvaranje saobraaja sputen, ili ako se taj ureaj
ve poeo sputati, ili ako se daju svetlonosni ili zvuni znaci
koji upozoravaju da e taj ureaj poeti da se sputa, odn da se
prelazu puta preko eleznike pruge pribliava voz.
lan 114.
Pred prelazom puta preko eleznike pruge u istom
nivou na kome su postavljeni svetlosni saobraajni znaci,
uesnici u saobraaju duni su da se zaustave kada se pojavi
crveno trepue svetlo ili crveno neprekidno svetlo.

Uesnici u saobraaju koji prelaze preko eleznike

pruge u istom nivou duni su da to ine sa potrebnom
opreznou i kada svetla na prelazu nisu upaljena.
Na prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou
na kome nema ureaja za zatvaranje saobraaja niti ureaja
za davanje znakova kojima se najavljuje pribliavanje voza,
uesnici u saobraaju mogu da preu preko eleznike pruge
tek poto se predhodno uvere da prugom ne nailazi neko
drugo vozilo koje se kree po inama.
22. Saobraaj na auto-putu i putu rezervisanom za
saobraaj motornih vozila
lan 115.
Atuo - putem ne smeju da se kreu peaci i stoka ni
vozila koja se, prema odredbama ovog zakona, ne smatraju
motornim vozilima.
Auto - putem ne smeju da se kreu ni motorna vozila
koja po svojim konstrukcionim svojstvima ne mogu da se
kreu brzinom od najmanje 40 km.
Odredba st.2 ovog l. ne odnosi se na vozila OS RS.

Voza koji se motornim vozilom ukljuuje na saobraaj

na auto - putu duan je:
1) da koristi posebnu traku za ubrzavanje, kada takva
traka postoji u produenju prikljunog puta, i da se u saobraaj
na auto - put ukljui dajui odgovarajui znak, na nain kojim
se ne ugroava saobraaj vozila koja se kreu po auto - putu,
2) da propusti vozila koja se kreu po auto - putu ako na
mestu na kom se ukljuuje u saobraaj na auto - putu ne
postoji posebna traka za ubrzavanje.
Voza koji se vozilom iskljuuje iz saobraaja na auto putu duan je da svojim vozilom pravovremeno zauzme
poloaj na krajnjoj desnoj saobraajnoj traci i da to pre pree
na posebnu traku za usporavanje, ako takva traka postoji na
ulazu u prikljuni put.
lan 121.
Odredbe l.115 - 120 ovog zakona primenjuju se na
saobraaj na putu koji je rezervisan za saobraaj motornih
vozila.

lan 116.
Na auto - putu voza ne sme da zaustavlja motorno
vozilo, osim na povrinama van kolovoza koje su za to
posebno ureene i obeleene.
Voza koji je zbog neispravnosti na vozilu ili zbog
drugih razloga prinuen da zaustavi vozilo na kolovzu auto puta duan je da ga zaustavi na posebnoj traci za prinudno
zaustavljanje ako ona na tom mestu postoji i da preduzme
potrebne mere da vozilo to pre ukloni sa kolovoza.
Na auto - put voza ne sme da obavlja polukruno
skretanje vozilom iz jednog smera saobraaja u suprotni, niti
kretanje vozilom unazad.
lan 117.
Na auto - put ne sme da se ukljui motorno vozilo koje
vue drugo motorno vozilo koje zbog ne ispravnosti ili
nedostatka pojedinih delova ne moe da se kree.
Izuzetno od odredbe st.1 ovog l., vuenje vozila iz tog
stava dozvoljeno je auto - putem ako je razlog za vuu nastao
za vreme kretanja motornog vozila na auto - putu, ali samo
krajnjom desnom saobraajnom trakom do prvog prikljunog
puta kojim se vuno vozilo moe iskljuiti iz saobraaja na
auto - putu.
lan 118.
Auto - putem motorna vozila moraju da se kreu
krajnom desnom saobraajnom trakom koja nije zakrena
vozilima u koloni.
Odredba l.41 st.3 ovog zakona ne primenjuje se na
vozila koja se kreu delom auto - puta koji prolazi kroz
naselje.
lan 119.
Na auto - putu sa 3 ili vie saobraajnih traka,
namenjenih za saobraaj vozila u jednom smeru, vozai
teretnih motornih vozila ija je najvea dozvoljena masa vea
od 3.500 kg i skupova vozila ija je duina vea od 7 m
smeju da koriste samo dve saobraajne trake koje se nalaze
uz desnu ivicu kolovoza.
lan 120.

23. Saobraaj u tunelu

lan 122.
Voza koji se vozilom kree tunelom ne sme da
zaustavlja vozilo u tunelu niti da obavlja polukruno okretanje
niti kretanje unazad.
lan 123.
Voza vozila na motorni pogon duan je da za vrema
kretanja kroz tunel duan je da na vozilu dri upaljena oborena
svetla za osvetljavanje puta.
24. Vozila pod pratnjom
lan 124.
Pod vozilima pod pratnjom, u skladu sa ovim znakom,
podrazumevaju se vozila kojima je dodeljena pratnja
pripadnika milicije ili vojnih lica na posebnim motornim
vozilima snadbevenim ureajima za davanje posebnih
svetlonosnih I zvunih znakova, i to za vreme dok se ti
znakovi daju.
Voza koji na putu susretne vozilo ili kolonu vozila pod
pratnjom i voza koga sustigne vozilo ili kolona pod pratnjom
duni su da zaustave svoje vozilo, da nou umesto velikih
svetala upotrebe oborena svetla, da se strogo pridravaju
naredaba koje im daju lica iz pratnje i da kretanje nastave tek
poto prou sva vozila pod pratnjom.
Vozila pod pratnjom imaju pravo prvenstva prolaza u
odnosu na sva druga vozila (l.50), osim u odnosu na vozila
koja se kreu raskrsnicom na kojoj je saobraaj regulisan
svetlosnim saobraajnim znakovim aili znacima ovlatenog
lica, i na njih se ne primenjuju odredbe ovog zakona o
ogranienju brzine (l.46,48), o zabrani preticanja i obilaenja
kolone vozila (l.62 st.1.taka 1)i o zabrani presecanja kolone
peaka (l.78), pod uslovom da ne ugroavaju bezbednost
drugih uesnika u saiobraaju.
Da bi omoguili nesmetan prolaz vozilima iz st.1 ovog
l., peaci su duni da se uklone sa kolovoza dok ta vozila
prou.

25. Vozila sa pravom prvenstva prolaza

dimenzijaa 50x50 cm, obojena naizmjenino kosim trakama

reflekzujue narandaste i bele boje i postavljena uspravno na
uzdunu osu vozila.

lan 125.
lan 128.
Na vozila hitne pomoi, vatrogasne slube organa
unutranjih poslova i OS RS kada posebnim ureajima daju
svetlonosne i zvune znake ne primenjuju se odredbe ovog
zakona o ogranienju brzine (l.46,48), o zabrani preticanja i
obliaenja kolone vozila (l.62.st1. taka 1) i o zabrani
presecanja kolone peaka (l.78).
Ta vozila imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na
sva druga vozila (l.50), osim u odnosu na vozila pod
pratnjom (l.124)I vozila koja se kreu raskrsnicom na kojoj
je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ili
znacima ovlatenog lica, pod uslovom da ne ugroavaju
bezbednost drugih uesnika u saobraaju.
Da bi omoguili prolaz vozilima iz st.1 ovog l., peaci
su duni da se sklone sa kolovoza, a ostala vozila da ih
propuste i da se, po potrebi, zaustave dok ta vozila prou.
Kad vozilo organa unutranjih poslova i OS RS
upotrebom dva plava svetla obezbeuje prolaz jednom vozilu
ili koloni vozila koja se kreu iza njega, vozai su duni da
obrate panju i na vozila kojima se obezbeuje prolaz, da ih
propuste i da po potrebi zaustave svoja vozila dok ta vozila
prou.
U pogledu meusobnog prava prvenstva prolaza vozila
iz st.1 ovog l., vae odredbe ovog zakona o prvenstvu
prolaza.
Ureaj za davanje posebnih svetlosnih i zvunih
znakova smeju se ugraivati i upotrebljavati samo na
vozilima kojima pripadnici milicije ili vojna lica obavljaju
pratnju (l.124 st.1) i na vozilima sa pravom prvanstva
prolaza iz st.1,3 ovog lana.
26. teretna vozila
lan 126.
Vozilo u saobraaju na putu ne sme da se optereti peko
svoje nosivosti koja je upisana u saobraajnu dozvolu ili
preko dozvoljenog optereenja, ili preko najvee dozvoljene
mase ili preko mogunosti koje dozvoljavaju osobine puta i
tehniko-konstrukcione mogunosti vozila.
Teret na vozilu mora da bude tako rasporeen i, po
potrebi privren i pokriven da:
1) ne ugroava bezbednost uesnika u saobraaju i ne
nanosi tetu putu i objektima na putu,
2) ne umanjuje u veoj meri stabilnost vozila i ne
oteava upravljanje vozilom,
3) ne umanjuje vozaku preglednost nad putem,
4) ne stvara suvinu buku i ne rasipa po putu,
5) ne zaklanja svetlosne i svetlosno-signalne ureaje na
vozilu, registarske tablice i druge propisane oznake na vozilu.
lan 127.
Teret na vozilu ne sme da pree najudaljeniju taku na
prednjoh strani vozila vie od jednog metra. Teret koji se
prevozi na vozilu i prikljunom vozilu moe da pree
najudaljeniju taku na zadnjoj strani vozila najvie za jednu
estinu svoje duine koja je kontinualno prostor . ako se
vozilom prevozi teret u kombinaciji koja se sastoji od vunog
vozila i jednoosovinske prikolice, pod duinom vozila
podrazumeva se ukupna duina vunog vozila i
jednoosovinske prikolice. Ako teret na vozilu prelazi vie od
jednog metra najudaljeniju taku na zadnjoj strani vozila,
najisturenija taka vozila mora da bude oznaena crvenom
tkaninom. Najisturenija taka tereta koji se prevozi teretnim
motornim ili prikljunim vozilom mora u sluaju iz st. 4 ovog
l. da bude oznaena tablom. Ta tabla je kvadratnog oblika,

Nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti,

najisturenija taka na teretu koji se prevozi vozilom mora da
bude oznaena:
1. u sluaju l. 127 st. 4. svetlom i reflektujuom
materijom crvene boje,
2. kada teret na vozilu na motorni pogon ili na
prikljunom vozilu bono prelazi za vie od 40 cm. Spoljnu
ivicu prednjeg ili zadnjeg svetla za oznaavanje vozila svetlom i katadiopterom koji sa prednje strane daje belo
svetlo, a sa zadnje strane - crveno svetlo.
IV. SAOBRAAJNI ZNAKOVI
1. Opte odredbe
lan 129.
Javni putevi moraju da se obelee propisanim
saobraajnim znakovima, kojima se uesnici u saobraaju
upozoravaju na opasnost koja im preti na odreenom javnom
putu ili delu tog puta, stavlja im do znanja ogranienje,
zabrane i obaveze koji se uesnici u saobraaju moraju
pridravati i daju potrebno obavetenje za sigurno i nesmetano
odvijanje saobraaja.
Saobraajnim znakovima moraju da se obelee i
opasnosti privremenog karaktera ( koje nastanu usled
iznenadnog oteenja, onesposobljavanja puta, privremena
ogranienja, privremene zabrane saobraaja i moraju se
ukloniti im prestanu razlozi zbog kojih su postavljeni.
Saobraajni znakovi su: znakovi opasnosti, izriitih
naredbi i obavetenja, sa dopunskom tablom koja je sastavni
deo saobraajnog znaka i koja blie odreuje znaenje
saobraajnog znaka, ili bez nje, svetlosni saobraajni znakovi,
oznake na kolovozu, trotoaru i sl. i svetlosne i druge oznake na
putu.
Uesnici u saobraaju duni su da se pridravaju
ogranienja, zabrana i obaveza izraenih pomou postavljenih
saobraajnih znakova.
lan 130.
Saobraajni znakovi postavljaju se i odravaju tako da
uesnici u saobraaju mogu na vreme i lako da ih uoe i danju
i nou i da pravovremeno postupe u skladu sa njihovim
znaenjem.
Saobraajni znakovi moraju da se uklone, dopune ili
zamene ako njihovo znaenje ne odgovara izmenjenim
uslovima saobraaja na putu ili zahtevima bezbednosti.
lan 131.
Na saobraajni znak zabranjeno je da se stavlja bilo ta
to nije u vezi sa znaenjem samog saobraajnog znaka.
Zabranjeno je neovlateno uklanjanje i oteivanje
saobraajnih znakova i opreme puta ili izmena znaenja
saobraajnih znakova.
lan 132.

Na javnom putu ne smeju da se postavljaju table,

znakovi, svetla, stubovi ili sl. predmeti kojima se zaklanja ili
umanjuje vidljivost postavljenih saobraajnih znakova ili koji
svojim oblikom, bojom, izgledom ili mestom postavljanja
podraavaju ili lie na neki saobraajni znak, ili zaslepljuju
uesnike u saobraaju ili odvraa njihovu panju u meri koja
moe biti opasna za bezbednost saobraaja.
lan 133.
Zankovi opasnosti slue da se uesnici u saobraaju
upozore na opasnost koja preti na odreenom mestu, odn.
delu puta i da se obaveste o prirode te opasnosti.
Znakovi izriitih naredbi stavljaju do znanja
uesnicima u saobraaju na putu - zabrane, ogranienja i
obaveze kojih se moraju pridravati.
Znakovi obavetavanja pruaju uesnicima u
saobraaju potrebna obavetenja o putu kojim se kreu i
druga obavetenja koja im mogu biti korisna.
lan 134.
Znakovi opasnosti iznakovi izriitih naredbi na auto putu, putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila,
magistralnom i regionalnom putu moraju biti prevueni
reflektujuim materijalima ili osvetljeni sopstvenim izvorom
svetlosti.
Znakovi opasnosti i znakovi izriitih naredbi koji se
postavljaju ili zamenjuju na loklanim putevima moraju
ispunjavati uslove iz st.1 ovog l.

Dopunski svetlostni znakovi iz st.1 ovog l., smetaju se

sa odgovarajue strane svetlosnog saobraajnog znaka, i to na
visini na kojoj se nalazi zeleno svetlo.
lan 138.
Na ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih
znakova kojima se na kolovozu sa vie od 2 saobraajne trake
obeleene uzdunim linijama saobraaj regulie za svaku
saboraajnu traku posebno i koji se nalazi iznad saobraajne
trake- crveno svetlo znai zabranu saobraaja du sabraane
trake iznad koje je postavljeno, a zeleno svetlo - slobodan
prolaz odnodnom saobraajnom trakom.
Crveno svetlo iz stava 1 ovog l., ima ukrtenih linija, a
zeleno svetlo - oblik strelice sa vrhom okrenutim nadolje.
lan 139.
Za regulisanje saobraaja peaka mogu da se
upotrebljavaju i posebni ureaji za davanje saobraajnih
znakova dvobojnim svetlima crvene i zelene boje i ureaji za
davanje zvunih signala.
Ta svetla moraju da budu postavljena po vertikalnoj osi,
jedno ispod drugog, i to: crveno svetlo gore, a zeleno svetlo
dole.
Svetlaiz st.1 ovog l., sastoje se od svetlee povrine
crvene ili zelene boje na kojoj se nalazi tamna silueta peaka
ili od tamne povrina na kojoj se nalazi svetlea silueta peaka
crvene ili zelene boje.
Ta svetla ne smeju da budu upaljena istovremeno.
lan 140.

3. Svetlonosni saobraani znakovi i svetlosne oznake

lan 135.
Za regulisanje saobraaja upotrebljavaju se ureaji
kojaima se daju svetlosni saobrajni znakovi trobojnim
svetlicama crvene, ute i zelene boje.
Na ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih
znakova trobojnim svetlima, svetla se postavljaju po
vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno gore, uto u
sredini,a zeleno dole.
Ako je ureaj za davanje svetlosnih saobraajnih
znakova postavljen i iznad saobraajne trake, svetla mogu
biti postavljena po horizontalnoj osi, jedno pored drugog i to:
crveno levo, uto u sredini a zeleno desno.
Ta svetla su u obliku kruga, a zeleno svetlo moe da
bude u obliku jedne strelice ili vie strelica smetenih u krugu
crne boje.

Ako se ivice kolovoza na javnom putu obeleavaju

svetlosnim saobraajnim oznakama, one se obeleavaju
svetlima, refleksnim staklima ili reflektujuim materijama, i to
desna strana kolovoza oznakom crvene boje, a leva strana oznakom leve boje.
Ivice kolovoza na delu puta kroz tunel moraju biti
obeleene oznakama iz st.1 ovog lana.
Ako vrhovi peakih ostrva, ostrva za usmeravanje
saobraaja i drugi objekti na kolovozu nisu nou dovoljno
osvetljeni, moraju se obeleiti svetlima, refleksnim staklima ili
reflektujuom materijom ute boje.

4. Oznake na kolovozu
lan 141.

lan 136.
Na ureajima za davanje svetlosnih saobrajih znakova
trobojnim svetlima:
1. crveno i zeleno svetlo ne smeju da budu upaljena
istovremeno,
2. uto svetlo moe da bude upaljeno kao samostalno
svetlo u vremenskom razmaku od prstanka zelenog do pojave
crveno svetla ili istovremeno sa crvenim svetlom pre pojave
zelenog svetla.

Oznake na kolovozu slue za regulisanje saobraaja na

putevima i za obavetavanje i voenje uesnika u saobraaju.
Oznake na kolovozu mogu se postaviti same ili uz druge
saobraajne znakova ako je potrebno da se znaenje tih
znakova jae istakne, odn potpunije odredi ili objasni.
Oznake na kolovozu ine linije, strelice, natpisi i druge
oznake.
Oznake na kolovozu mogu imati i reflektujua svojstva.
lan 142.

lan 137.
Ureaji za davanje svetlosnih signalnih saobraajnih
znakova trobojnim svetlima moe da se doda dopunski
svetlosni znak u obliku zelene svetlosne strelice ili vie
takvih znakova.

Oznake na kolovozu postavljaju se na putevima sa

savremenim kolovozom.
Na javnom putu van naselja, sa savremenim kolovozom
za saobraaj u oba smera na kome postoje samo dve
saobraajne trake, te trake moraju da budu odvojene

odgovarajuom uzdunom linijom na kolovozu, a na

magistralnom putu - obeleene i ivinim linijama.
6. Obeleavanje radova i prepreka na putu
5. Obeleavanje prelaza preko puta preko eleznike pruge
lan 149.
lan 143.
Na delu puta ispred prelaza puta preko eleznike
pruge u istom nivou moraju da budu postavljeni odgovarajui
saobraajni znakovi.
Izuzetno od odredbe st.1 ovog l., znakovi iz tog stava
nemorauj da budu postavljen na mestu ukrtanja peakih
staza sa eleznikom prugom u istom nivou.
lan 144.
Na prelazima puta preko eleznike pruge u istom
nivou, pored saobraajnih znakova iz l.143 ovog zakona,
postavljaju se i branici i polubranici, odn ureaji za davanje
znakova kojima se najavljuje pribliavanje voza ako to
zahteva gustina saobraaja ili drugi uslovi na prelazu puta
preko eleznike pruge u istom nivou.
Uslovi u kojima ureaj iz st.1 ovog l., moraju biti
postavljeni utvruju se znakom ili propisom donesenim na
osnovu zakona.
lan 145.
Svetlonosni znakovi kojima se najvljuje pribliavanje
voza na prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou
daju se naizmeninim paljenjem dva crvena trepua svetla
koja su u obliku kruga.

Deo puta na kome su nastale prepreke koje se ne mogu

odmah otkloniti ili na kome se uzvode radovi mora da se
vidno obelei i da se na njemu obezbede uesnici u
saobraaju.
Obeleavanje dela puta iz st.1 ovog l., obavlja se
postavljanjem odgovarajuih saobraajnih znakova, a
obezbeenje uesnika u saobraaju - postavljanje branika.
Branici moraju biti obojeni naizmenino crvenom i
belom bojom, snadbeveni refleksnim staklima ili prevueni
reflektujuim materijama odgovarajue boje, a nou, kao i
danju u sluaju smanjenje vidljivosti, na njima moraju biti
postavljena trepua svetla narandaste boje.
7. Znaci koje daju ovlatena lica
lan 150.
Uesnici u saobraaju moraju a postupaju po zahtevima
izraenim pomou znakova ili po naredbama milicionera ili
drugih lica koja, na osnovu ovlatenja iz zakona, obavljaju
kontrolu i regulisanje saobraaja na putevima (u nastavku
teksta: ovlateno lice).
Ovlateno lice duno je da sepri davanju znakova
postavi na put tako da ga uesnici u saobraaju kojima su
znaci iz st.1 ovog l., mogu da se daju i iz vozila.
lan 151.

lan 146.
Na prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou
na kome postoji ureaj za davanje svetlosnih znakova kojima
se najavljuje pribliavanje voza, odn. sputanje branika ili
polubranika, tome ureaju moe da se doda i ureaj za
davanje zvunih znakova.
Na prelazima zemljanog puta sa slabim saobraajme i
peake staze preko eleznike pruge u istom nivou,
obezbeenje uesnika u saobraaju moe da se obavlja samo
ureajem za davanje zvunih znakova.

Znaci koje uesnicima u saobraaju daje ovlateno lice

jesu znaci koji se daju rukama i poloajem tela, vuni znaci i
svetlonosni znaci.
Znaci iz st.1 ovog l., moraju da se daju tako da njihovo
znaenje za uesnike u saobraaju bude jasno i
nedvosmisleno.
V. DUNOSTI U SLUAJU SAOBRAAJNE NEZGODE
lan 152.

lan 147.
Na prelazima puta preko eleznike pruge u istom
nivou branici ili polubranici moraju biti naizmenino obojeni
crvenom i utom bojom.
Branici i polubranici, kao i saobraajni znakovi
postavljeni na delu puta ispred prelaza puta preko eleznike
pruge u istom nivou moraju biti snadbeveni refleksnim
staklima ili prevuene reflektujuim materijama odgovarajue boje.
Branici i polubranici moraju biti opremljeni trepuim
crvenim svetlom.
lan 148.
Na prelazima puta preko eljeznike pruge u istom
nivou branici i polubranici moraju biti naizmjenino obojeni
crvenom i utom bojom. Branici i polubranici, kao i
saobraajni znakovi postavljeni na delu puta ispred prelaza
puta preko eljeznike pruge u istom nivou moraju biti
snadbeveni refleksnim staklima ili prevuene reflektujuim
materijama odgovarajue boje. Branici i polubranici moraju
biti opremljeni trepuim crvenim svetlom.

Lice koje se zatekne ili naie na mesto saobraajne

nezgode u kojima ima povreenih duno je da ukae pomo
licima povreenim u saobraajnoj nezgodi.
lan 153.
Uesnik u saobraajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio
ivot ili je bio povreen ili je nastala vea materijalan teta
duan je:
1) da ostane na mestu saobraajne nezgode, s tim to se
moe privremeno udaljiti samo radi pruanja pomoi
povreenom u saobrajnoj nezgodi ili ako mu je samom
potrebne ljekarska pomo,
2) da preduzme sve to je u njegovoj moi da se otklone
nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobraajne
nezgode i da se omogui normalno odvijanje saobraaja i da
se nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode I da se
sauvaju postojei tragovi pod uslovom da poduzimanje tih
mera ne ugroava bezbednosti saobraaja,

3) da o saobraajnoj nezgodi obavesti najblii nadleni

organ i da se vrati na mesto saobraajne nezgode i saeka
dolazak slubenog lica koje obavlja uviaj.
Nadleni organ koji je obaveten o saobraajnoj
nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreeno duan je da o
tome odmah obavesti najblie zdravstveno preduzee.
lan 154.
Voza koji se zatekne ili naie na mesto saobraajne
nezgode duan je da na zahtev ovlatenog lica preveze
povreeno u saobraajnoj nezgodi do najblieg zdravstvenog
preduzea.
Voza je duan da postupi po st.1 ovog l., i pre
dolaska ovlatenog lica, osim ako se nezgoda dogodila na
mestu na kome se ne moe oekivati brzi dolazak vozila hitne
pomoi ili ako voza zakljui da se nestrunim nainom
prevoza stanje povreenog lica moe pogorati.

teta podvrgnue neposredne uesnike nezgode ispitivanju

pomou odgovarajuih sredstava i aparata ili e ih uputiti na
struni pregled radi proveravanja dali imaju alkohola u
organizmu, ovlateno lice koje obavlja uviaj odredie da im
se uzme krv ili krv i urin radi analize.
Ako u saobraajnoj nezgodi ima poginulih, ovlateno
lice koje obavlja uviaj odredie da se neposrednim
uesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrivanja da li su
pod utecajem alkohola.
U sluajevima iz st.2,3 ovog l., lekar moe odluiti da
se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile
tetne posledice po zdravlje uesnika u saobraajnoj nezgodi.
lan 158.
Ovlateno lice koje obavlja uviaj duno je da
organizuje popis imovine koja na mestu dogaaja ostaje iza
lica koje je u saobraajnoj nezgodi poginulo ili tee
povreeno, da obavesti organizaciju koja uklanja vozila i
stvari sa puta ili zainteresovano lice i prui pomo radi zatite
ako na mestu dogaaja nema lica koje tu imovinu moe
preuzeti.

lan 155.
Ako je zdravstveno preduzee obaveteno o
saobraajnoj nezgodi ili je primilo na leenje lice povreeno
u saobraajnoj nezgodi duno je da o tome odmah obavesti
nadleni organ unutranjih poslova.
Ako lice povreeno u saobraajnoj nezgodi umre od
zadbijenih povreda ili ako postoji opravdana sumnja da je
kod vozaa usled povrede dolo do smanjenja psihike i
fizike sposobnosti za upravljanje motornim vozilom ili
tramvajem, zdravstveno preduzee duno je o tome odmah
obavestiti nadleni organ unutranjih poslova.
lan 156.
Ovlatena lica duna su da izau na mesto saobraajne
nezgode u kojoj ima poginulih ili povreenih lica ili je
nastala vea materijalna teta i da saine zapisnik o uviaju
Ako na mestu saobrajne nezgode iz st.1 ovog l., nije
prisutan vlasnik odn. korisnik drugog vozila koje je
uestvovalo u saobraajnoj nezgodi , prisutni voza, uesnik
u saobraajnoj nezgodi, duan je da odsutnom vlasniku, odn.
korisniku drugog vozila dostavi ime i prezime i adresu stana.
Ako voza u saobraajnoj nezgodi u kojoj je nastala
samo manja materijalna teta na drugom vozilu, zbog
odsutnosti vozaa drugog vozila,nije u mogunosti da da
line podatke i podatke o osiguranju vozila, duan je da o
nezgodi obavesti nadlenih organa unutranjih poslova i da
tom organu da svoje line podatke i podatke o oteenom
vozilu.
Posle saobraajne nezgode u kojoj je prouzrokovana
samo manja materijalna teta, vozai su duni da odmah
uklone vozila sa kolovoza i da razmene line podatke i
popune i potpiu Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi.
Nadlenih organ unutranjih poslova duan je da izae
namesto saobraajne nezgode u kojoj je nastala manja
materijalana teta ako to zahteva jedan od uesnika
saobraajne nezgode.

lan 159.
Voza koji je vozilom uestvovao u sabraajnoj nezgodi
u kojoj ima poginulih ili povreenih, kao i drugo lice koje je
neposredno uestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da trae
line podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kada se
nezgoda dogodila.
lan 160.
Ako je vozilo zbog saobraajne nezgode ili
neispravnosti onesposobljeno za dalje kretanje na putu, voza
ili vlasnik, odn. korisnik vozila duan je da vozilo, teret, stvari
ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza.
Ako voza ili vlasnik, odn. korisnik nije u stanju da
postupi prema st.1 ovog l., ovlateno lice koje se zatekne na
mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraie od
organizacije za odravanje puteva ili druge ovlatene
organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo, teret, stvari ili
drugi rasuti materijal sa kolovoza.
Organizacija za odravanje puteva ili duna ovlatena
organizacija duna je da na zahtev ovlatenog lica hitno
preuzme sve potrebne mere za uklanjanje i uvanje vozila sa
teretom, stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da
osigura prohodnost puta.
Ako organizacija za odravanje puteva ili druga
ovlatena organizacija ne postupi po odredbama st.3 ovog l.,
a zbog onesposobljenosti vozila ili prepreka na kolovozu
stvorenih od tereta, stvari i drugog materijala bude
onemogueno kretanje drugim uesnicima u saobraaju,
nadleni organ unutranjih poslova preduzee druge
odgovarajue mere da se omogui normalno odvijanje
saobraaja.
VI. VOZAI
1. Uslovi za upravljanje vozilima

lan 157.
lan 161.
Lice koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi u kojoj
ima poginulih ili povreenih ili je nastala vea materijalna
teta ne sme uzimati alkoholna pia, opojne droge i lekove na
kojima je oznaeno da se ne sme upotrebljavati pre i za
vreme vonje dok se ne obavi uviaj.
Ovlateno lice koje obavlja uviaj saobraajne nezgode
u kojoj ima povreenih ili je nastala samo vea materijalna

Motorno vozilo u saobraaju na putu moe samostalno

da upravlja samo lice koje ima vaeu vozaku dozvolu,
stranu ili meunarodnu vozaku dozvolu.
Voza je duan da za vreme upravljanja motornim
vozilom koristi pomagala koja su upisana u vozaku dozvolu.

lan 162.
lan 167.
Voza koji upravlja voziom u saobraaju na putu mora
da bude telesno i duevno sposoban da upravlja vozilom i da
za to ima potrebno znanje i vetinu.
lan 163.
Voza koji je u tolikoj meri umoran ili bolestan ili je u
takvom psihikom stanju da je nesposoban za sigurno
upravljanje vozilom, kao i voza pod dejstvom opojnih droga
ili lekova na kojima je oznaeno da se ne smeju
upotrebljavati pre i za vreme vonje ne sme da upravlja
vozilom u saobraaju na putu.
lan 164.
Voza ne sme da upravlja vozilom u saobraju na putu
ni da pone da upravlja vozilom ako je pod dejstvom
alkohola.
Smatrae se da je pod dejstvom alkohola lice za koje se
analizom krvi i urina ili drugom metodom merenja koliine
alkohola u organimu utvrdi da sadrina alkohola u krvi iznosi
vie od 0,5g/kg ili kao je prisustvo alkohola u organizmu
utvreno
odgovarajuim
sredstvima
ili
aparatima
(alkometrom i dr) za merenje alkoholnosti, to odgovara
koliinama veim od 0,5g/kg, ili kod koga se , bez obzira na
sadrinu alkohola u krvi, strunim pregledom utvrdi da
pokazuje znake alkoholne poremeenosti.
Ne sme da uzma alkoholna pia niti da otpone
upravljanje vozilom ako u organizmu ima alkohola ili ako
pokazuje znake alkoholne poremeenosti:
1. voza motornog vozila kategorije CiD - dok upravlja
vozilom te kategorije,
2. voza vozila kojim se obavlja javni prevoz - dok tim
vozilom obavlja javni prevoz,
3. voza vozila kome je upravljanje vozilom osnovno
zanimanje - dok upravlja vozilom obavljajui poslove tog
zanimanja,
4. voza instruktor - dok osposobljava kandidata za
vozaa u praktinom upravljanju vozilom.
2. Osposobljavanje vozaa motornih vozila
lan 165.
Vozaki ispit za vozaa motornog vozila moe polagati
kandidat koji se pripremio za polaganje vozakog ispita kod
pravnog ili fizikog lica koje je za to ovlateno u skladu sa
zakonom i ako ispunjava i druge uslove za stecanje prava za
upravljanje motornim vozilom.
Kandidat za vozaa motornog vozila polae vozaki
ispit kod nadlenog organa ,odn. pravnog ili fizikog lica
koje je za to ovlateno u skladu sa zakonom.
O uspeno zavrenoj obuci kandidata za vozaa
motornih vozila izdaje se potvrda.
O poloenom vozakom ispitu izdaje se uverenje.
lan 166.
Kandidat za vozaa koji se priprema za polaganje
vozakog ispita moe, radi osposobljavanja, i pre poloenog
vozakog ispita da upravlja na putu motornim vozilom one
kategorije za koju priprema ispit ako vozilom upravljanja pod
nadzorom vozaa instruktora.
Za vreme upravljanja motornim vozilom, kandidat za
vozaa mora da ima kod sebe uverenje da je telesno i
duevno sposoban za upravljanje motornim vozilomi duan
je da ga pokae na zahtev.

Svojstvo vozaa instruktora stie se poloenim ispitom

za instruktora ili zavrenom odgovarajuom kolom.
Voza instruktor moe da bude lice koje je savladalo
odgovarajui plan i program obrazovanja i vaspitanja I poloio
zavrni ispit ili lice koje je steklo srednje obrazovanje i
poloilo ispit za vozaa instruktora.
lan 168.
Motorno vozilo na kome se kandidat za vozaa
osposobljava u praktinom upravljanju vozilom mora da bude
oznaeno posebnim tablicama.
Tablice iz st.1 ovog l., imaju oblik kvadrata, plave su
boje i na njima je belom bojom napisano "L".
lan 169.
Program osposobljavanja kandidata za vozaa motornih
vozila obuhvata naroito:
1. pravila saobraaja na putevima, saobraajne znakove
i njihovo znaenje, znake koje daju ovlatena lica i opasnosti
koje nastaju zbog nepropisabnog preduzimanja radnji u
saobraaju (pogrena procena brzine, nepropisno preticanje,
neustupanje prava prevenstva prolaza...),
2. izvoeenje motornim vozilom radnji znaajnih za
uspeno i bezbedno upravljanje vozilom u skladu sa pravilima
saobraaja i u sluajevima na putu i saobraaju,
3. osnove funkcionisanje ureaja na motornom vozilu
znaajnih za bezbednosti saobraaja na putu (ureaji za
zaustavljanje, ureaji za upravljanje, ureaji za davanje
svetlosnih znakova i za osvetljavanje puta i vozila , kao i
pneumatici i sigurnosni pojasevi),
4. utecaj nedovoljnog znanja i vetine za upravljanje
vozilom, alkohola, opojnih droga i lekova na kojima je
oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vonje,
umora, bolesti i drugih nepovoljnih psihofizikih stanja,
prirodnih inilaca (sneg, magla idr. klimatski uslovi) i stanja
vozila i puta na bezbednosti saobraaja,
5. sadraje koji doprinose razvijanju humanih odnosa i
odnosa uzajamnog potovanja i razumevanja meu svim
uesnicima u saobraaju, na naelima drutvene samozatite i
solidarnosti, kao i postupanje u sluaju saobraajne nezgode
(dunosti u sluaju nezgode, radnje kojima se spreava
nastupanje smrti usled povreda, nain prevoza povreenih
lica).
Na vozakom ispitu utvruje se da li kandidat za vozaa
motornog vozila poznaje materiju predvienu programam iz
st.1 ovog l.
3. Sticanje prava na upravljanje motornim vozilom
lan 170.
Pravo na upravljanje motornim vozilom moe da stekne
lice koje ispunjava sledee uslove:
1. da je duevno i telesno sposobno da upravlja
motornim vozilom,
2. da je navrilo 18 godina,
3. da je poloilo vozaki ispit za upravljanje motornim
vozilima odreene kategorije,
4. da mu odlukom nadlenog organa nije zabranjeno
upravljanje motornim vozilom.

Izuzetno od odredbe take 2 st.1 ovog l., pravo na

upravljanje autobusima i trolejbusima moe da stekne lice
koje je nsvrilo 21 godinu, pravno na upravljanje
motociklima sa motorom ija zapremina ne prelazi 125 cm3 lice koje je navrilo 16 godina.
Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D
moe da stekne voza koji ima pravo da upravlja motornim
vozilom kategorije C:
1. ako je upravljao motornim vozilom kategiorije C
najmanje 2 godine,
2. ako je upravljao motornim vozilom kategorije BiC
ukupno najmanje 3 godine.
Savezni sekretar za narodnu odbranu, u sporazumu sa
funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave
nadlenim za unutranje poslove i funkcionerom koji
rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove
saobraaja i veza, moe propisati posebne uslove u pogledu
starosnih godina za vozae motornih vozila kategotrije C u
skupnom prevozu ljudi i uslove za upravljanje i nain prevoz
na odreenim kategorijama motornih vozila i vozila na
motorni pogon OS RS.

Izuzetno od odredbe st.3 ovog l., vozaka dozvola se

moe izdati ili se njeno vaenje moe ograniiti i na rokove
krae od rokova utvrenih u tom stavu na osnovu nalaza i
miljenja zdravstvenog preduzea i uverenju o zdravstvenoj
sposobnosti lica.
lan 173.
U vozaku dozvolu upisuju se sve kategorije vozila
kojima voza ima pravo da upravlja prema l.172 ovog
zakona.
Voza ima pravo da upravlja samo motornim vozilom
one ili onih kategirja koje su upisane u vozakoj dozvoli.
lan 174.
Vozaka dozvola za koju je izdat duplikat ne sme se
koristiti u saobraaju.
lan 175.

lan 171.
Vozaka dozvolaizdaje se za upravljanje motornim i
prikljunim vozilima koja se razvrstavaju u kategorije A, B,
C, D i E.
U kategoriju A spadaju motocikli.
U kategoriju B spadaju motorna vozila, osim vozila
kategorije A, ija najvea dozvoljena masa nije vea od 3.500
kg i koja nemaju vie od osam sedita ne raunajui sedite
vozaa.
U kategoriju C spadaju motorna vozila za prevoz tereta
ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg.
U kategoriju D spadaju motorna vozila za prevoz lica
koja, osim sedita za vozaa imaju vie od 8 sedita.
U kategoriju E spadaju skupovi vozila ij vuna vozila
spadaju u kategoriju B,C ili D, a prikljuna vozila su mase
vee od 750 kg.
Voazi motornih vozila B,CiD imaju pravo da
upravljaju motornim vozilima tih kategorija i kada su im
pridodata lake prikolice, a vozai motornih vozila kategorije
B - i vozilima te kategorije kad im je pridodato prikljuno
vozilo ija masa nije vea od mase vunog vozila, a najvea
dozvoljena masa tih vozila nije vea od 3.500 kg.
Voza kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje
vozilima kategorije DiE ima pravo da upravlja motornim
vozilom kategorije D i kada mu je pridodato prikljuno
vozilo ija je najvea dozvoljena masa vea od 750 kg.
Voza kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje
vozilom D kategorije ima pravo da upravlja i motornim
vozilom kategorije BiC, a voza kome je izdata vozaka
dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije C ima
pravo da upravlja motornim vozilom kategorije B.

Vozaka dozvola izdaje se na obrascu iji je oblik ,

boja, sadrina, vrsta i kvalitet materijala jednoobrazni za celu
teritoriju RS.
Ako su podaci koji seunose u vozaku dozvolu ispisani
irilicom, oni se za koritenje vozake dozvole u instranstvu
moraju ispisati i latinicom.
O izdatim vozakim dozvolama vodi se evidencija.
lan 176.
Vozaki ispit u vojsci RS moe polagati vojno lice koje
je u vojski RS osposobljeno za upravljanje motornim
vozilima.
Vojnom licu koje poloi vozaki ispit u Vojsci RS
vozaku dozvolu izdaje organ nadlean za izdavanje vozakih
dozvola po mestu polaganja ispita.
Program osposobljavanja kandidata za vozae iz st.1
ovog zakona obuhvata najmanje, sadraj iz l.169 ovog
zakona.
lan 177.
Stranci koji privremeno borave u RS i dravljanin RS
koji boravi ili prebiva u inostranstvu pa privremeno doe u RS
, mogu, na osnovu vaee strane vozake dozvole koju izda
nadleni organ strane drave i pod uslovom reciprociteta, da
upravljaju motornim vozilom na teritoriji RS za vreme svog
privremenog boravka.
lan 178.

lan 172.
Vozaka dozvola izdae se licu, na njegov zahtev, ako
ispunjava uslove iz l.171 ovog zakona.
Vozaku dozvolu izdaje nadleni organ u RS na ijem
podruju lice kojem se izdaje dozvola ima prebivalite.
Vozaka dozvola izdaje se licu i produava se rokom
vaenja od 10 godina, a licima starijim od 65 godina ivota sa rokom vaenja od tri godine.
Rok vaenja vozake dozvole od 10 godina rauna se
od dana njenog izdavanja, odn. produenja njenog vaenja.
Licima koja u vreme izdavanja vozake dozvole imaju
vie od 55 godina vozaka dozvola izdaje se sa rokom
vaenja do navrene 65 godina ivota, s tim da taj rok ne
moe biti krai od tri godine.

Strana vozaka dozvola za upravljanje motornim

vozilom kategorije D nee se priznati licima koja nemaju 21
godinu, a stara vozaka dozvola za upravljanje motornim
vozilima kategorijeBiC - licima koja nemaju 18 godina.
lan 179.
Stanac kojem je odobreno stalno nastanjenje u RS i
dravlljanin RS koji se iz inostranstva vrati, odn. doe u RS da
u njoj stalno ostane kao i osoblje diplomatskih i konzularnih
predstavnitava i misija stranih drava i predstavnitva
meunarodnih organizacija u RS, stranih trgovinskih,
saobraajnih, kulturnih i drugih predstavnitava i stranih
dopisnitava mogu da upravljaju motornim vozilima na

osnovu vaee vozae dozvole za vreme od 6 meseci od

ulaska u RS.
Licima iz st.1 ovog l., vaea strana vozaka dozvola
zamenit e se pod uslovima iz l. 171 st.1 taka 1, 2,4 I st. 2,3
ovog zakona, na njihov zahtev, bez polaganja vozakog
ispita, jugoslovenskom vozakom dozvolom za upravljanje
onim kategorijama motornih vozila za ije su upravljanje
ovlatena starom vozakom dozvolom.
Izuzetno i pod uslovam reciprociteta, od osoblja
diplomatskih i konzularnih predstavnitava i misija stranih
drava i predstavnitava meunarodnih organizacija u RS
prilikom zamene strane vozake dozvole nee se zahtevati
dokazi o ispunjenju uslova iz l.171 st.1 taka 1 ovog zakona.
Dravljanu RS zamenit e se strana vozaka dozvola
domaom dozvolom i ako u zemlji u kojoj mu je izdata
vozaka dozvola boravio due od 6 meseci.
Strana vozaka dozvola iz ijeg se teksta ne moe
zakljuiti za koju je kategoriju, odn. vrstu motorni vozila
izdata, i da li joj je istekao roku vaenja moe se zameniti u
skladu sa stavom 3 ovog l. samo ako podnosilac zahteva
priloi ispravu iz koje se vidi kojim motornim vozilom moe
da upravlja, odn. da joj nije istekao rok vaenja.
lan 181.
Odredbe l. 178,179, 180 stav 1 ovog zakona o
upravljanju motornim vozilima na osnovu strane vozake
dozvole shodno se primenjuju i na upravljanje motornim
vozilima na osnovu vaee meunarodne vozake dozvole.
Meunarodna vozaka dozvola priznae se samo ako
su je izdali nadleni organi ili organizacije strane drave. Ta
dozvola ne moe da se zameni jugoslovenskom vozakom
dozvolom.

lan 184.
Kandidati za vozaa motornih vozila duni su da se pre
poetka praktinog dela obuke podvrgnu zdravstvenom
pregledu.
Vozai motornih vozila duni su da se podvrgavaju i
kontrolnim zdravstvenim pregledima.
lan 185.
Na zdravstvenim pregledima utvruje se da li kandidat
za vozaa ima potrebnu telesnu i duevnu sposobnost za
upravljanje motornim vozilima.
Zdravstvene preglede kandidata za vozaa i vozaa
obavljaju zdravstvena preduzea koja su osposobljena i
opremljena tako da mogu uspeno da obave te preglede.
lan 186.
Na kontrolni zdravstven pregled upuuje se voza
motornog vozila za koga se osnovano sumnja da iz
zdravstvenih razloga vie nije sposoban da sigurno upravlja
motornim vozilima onih kategorija za koje mu je izdata
dozvola.
Zahtev za upuivanje na kotrolni zdravstveni pregled
moe da donese svaki organ nadlean za kontrolu saobraaja
na putu, javno tuilatvo, sud sudija za prekraje, kao i
preduzee i druga organizacija ili organ u kome je voza
zaposlen.
Upuivanje nakontrolni zdravstveni pregled obavlja
organ kod koga se voza vodi u evidenciji.

lan 182.
lan 187.
Vozau kome je izdata jugoslovenska vozaka dozvola
za upravljanje motornim vozilom moe se, na njegov zahtev,
izdati i meunarodna vozaka dozvola.
Meunarodne vozake dozvole izaju organizacije
AMS. Te organizacije su dune da vode registar izdatih
meunarodnih vozakih dozvola.
Meunarodna vozaka dozvola ne moe se izdati
vozau kome je izreena mera bezbednosti ili zatitna mera
zabrane upravljanja motornim vozilom dok ta zabrana traje.
Meunarodna vozaka dozvola ne moe se izdati
vozau kome je izreena mera bezbednosti ili zatitna mera
zabrane upravljanja motornim vozilom dok traje ta zabrana.
Meunarodna vozaka dozvola izdata u SFRJ ne moe
da se koristi za upravljanje vozilima na teritoriji SFRJ.
Nadzor nad izdavanjem meunarodnih vozakih dozvola u
voenje registra obavlja nadleni organ u RS.
lan 183.
Kad upravlja motornim vozilom, voza mora kod sebe
da ima odgovarajuu vozaku dozvolu i duan je daje pokae
na zahtev ovlatenog lica.
Vlasnik, odn.nosilac prava raspolaganja vozilom ne
sme dati vozilo na upravljanje licu iz l. 163 i 164
Ovog zakona, kao ni licu koje nema pravo da upravlja
motornim vozilom, odn. licu koje nema pravo da upravlja
kategorijom motornih vozila u koju spada to vozilo.
Vlasnik, odn nosilac prava raspolaganja vozilom duan
je da, na zahtev ovlatenog slubenog lica, da podatke o
identitetu lica kome je dao vozilo na upravljanje.

4 zdravstveni pregled vozaa

Preduzea i druge organizaicje i organi, kao i privatni

auto - prevoznici koji zapoljavaju vozae ne smeju da
dozvole da njihovim motornim vozilima upravlja voza koji se
nije podvrgao kontrolnom zdravstvenom pregledu na koji je
upuen.
5. trajanje upravljanja motornim vozilom
lan 188.
Voza koji upravlja autobusom ili teretnim motornim
vozilom ili skupom vozila ija je najvea dozvoljena masa
vea od 3,500 kg ne sme neprekidno da upravlja vozilom due
od 5h.
Neprekidnim upravljanjem vozilom iz st.1 ovog l.
smatra se vreme za koje voza nije imao prekid od najmanje
pola sata.
Izuzetni od odredbe st.1 ovog l., neprekidno
upravljanje vozilom JGSP regulisae se samoupravnim optim
aktom.
Ukupno trajanje upravljanja motornim vozilima iz st.1
ovog l., ne sme da bude due od 8h u toku 24 h.
lan 189.
Voza koji upravlja vozilom iz l.188 st.1 ovog zakona
mora, pre poetka svog radnog dana, da ima neprekidan
odmor od najmanje 10h.
Ako se u upravljanju vozilom iz l.188. st.1 ovog
zakona smenjuju 2 vozaa i ako se u vozilu nalazi ureen leaj
koji omoguava jednom od njih da se odmara u leeem
poloaju, svaki voza mora da ima neprekidan odmor od
najmanje 8 h u toku svakih 30h putovanja.

Neprekidan odmor voza mora da koristi van vozila.

Izuzetno od odredbe 3 ovog l., ako se u vozilu nalazi
ureen leaj koji omoguava jednom od njih da se odmara u
leeem poloaju, voza moe da koristi odmor na takvom
leaju pod uslovom da se za to vreme vozilo ne kree.
Ukupno trajanja upravljanja vozilom, odmori vozaa i
naini rada udvojenih posada na vozilima, u obimu koji utie
na bezbedno upravljanje motornim vozilom, kao i obrazac
individualne kontrole knjiice i uputstvo za njeno
popunjavanje utvruju se propisom donesenim na osnovu
ovog zakona.
Kada upravlja motornim vozilom voza mora kod seba
da ima inidividualnu kontrolnu knjiicu i da u nju upisuje
svoje aktivnosti i duan je da je pokae na zahtev
ovolatenog lica.
Izuzetno od odredbe st.6 ovog l., individualnu
kontrlonu knjiicu ne mora da ima voza ako je u vozilu
ugrane ureaj koji obezbeuje opisivanje vremena vonej
lanova posade, vremen provedenog u obavljanju
profesionalne aktivnosti koja ne spada u upravljanje vozilom,
kao i vremena odmora, brzine vozila i preenog rastojanja.
lan 190.
Voza koji upravlja autobusom, teretnim motornim
vozilom ili skupom vozila ija je najvea dovoljena masa
vea od 20 t, kada u toku 24 h prelazi vie od 500 km mora
biti zamenjen dugim vozaem najkasnije nakon 8h
upravljanja u skladu sa odredbom l.188 ovog zakona, odn.
nakon preenih 500km puta.
lan 191.
Odredbe ovog zakon ao trajanju upravljanja motornim
vozilom i odmorima vozaa primenjuju se i na vozae
motornih vozila registrovanih u inostranstvu kada tim
vozilima upravljaju na teritroiji RS, ako meunarodnim
ugovorom nije drugaije odreeno.
VII. VOZILA

lan 194.
Motorna i prikljuna vozila koja se pojedinano
proizvode ili prepravljaju ili su im oteeni sklopovi i ureaji
bitni za bezbedno uee u saobraaju moraju se pre putanja
u saobraaj podvrgnuti ispitivanju u pogledu bezbedonosno tehnikih karakteristika.
Bezbedonosno - tehnike karatkeristike prepravljenog
motornog i prikljunog vozila ne mogu odstupiti od
karakteristika vozila, osim ako je takvu preravku predvideo
proizvoa vozila.
O izvrenom ispitivanju i tehnikoj ispravnosti motornih
vozila iz st.1 ovog l., izdaje se uvrenje.
Uverenje iz st.1 ovog l., izdaje organizacija koju
ovlasti nadleni organu u RS.
2. Registracija motornih i prikljunih vozila
lan 195.
Motorna i prikljuna vozila koja uestvuju u saobraaju
na putu moraju biti registrovana.
Izuzetno od odredbe st.1 ovog l., ne moraju biti
registrovana:
1. lake prikolice,
2. motorna i prikljuna vozila koja su prepravljana ili
popravljana i kojima se vri probna vonja radi ispitivanja i
prikazivanja njihovoh svojstava ili koja se kreu od sedita
organizacije udruenog rada u kojoj su proizvedena do
skladita, kao i motorna i prikljuna vozila koja se kreu od
mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome e
biti registrovana - pod uslovom da su oznaena posebnim
tablicama za privremeno oznaavanje takvih vozila u
saobraaju na putu (probne tablice).
Za vozila iz take 2 ovog lana izdaje se potvrda o
koritenju probnih tablica. Kada upravlja vozilom koje je
oznaeno probnim tablicama, voza mora kod sebe da ima
vaeu potvrdu i duan je da je pokae na zahtev ovlatenog
lica.
O registrovanim vozilima vodi se evidencija.

1. Opte odredbe
lan 196.
lan 192.
Vozila u saobraaju na putu moraju da ispujavaju
propisane uslove u pogledu dimenzija, ukupne mase i
osovinskog optereenja, kao i da imaju ispravne propisane
ureaje i opremu.
Vozila koja ne ispunajvaju propisane uslove u pogledu
dimenzija, ukupne mase i osovinskog optereenja, mogu da
uestvuju u saobraaju na javnom putu ako ispunjavaju
posebne uslove koji omoguavaju bebzedan i nesmetan
saobraaj, utvrenju u odobrenju koje je izdao nadleni organ
u RS, na ijoj teritoriji uestvuju u saobraaju.

Registrovati se mogu samo ona motorna i prikljuna

vozila za koja se na obaveznom tehnikom pregledu utvrdi da
su ispravna.
Za registrovano vozilo izdaje se saobraajna dozvola i
registrarske tablice.
Saobrana dozvola izdaje se sa rokom vaenja do 1
godine.
Vlasnik, ako ne produi registraciju vozila u roku od 30
dana od dana isteka vaenja saobraajne dozvole, duan je da
vrati registarske tablice nadlenom organu.
Vlasnik, duan je da u roku od 1 dan odjavi vozilo ako
je otueno, nestalo, uniteno ili otpisano ili ako je vlasnik
promenio stalno prebivalite odn. sedite.
U istom roku, vlasnik, duan je da prijavi promenu bilo
kog podatka koji je upisan u saobraajnu dozvolu.

lan 193.
lan 197.
Motorna i prikljuna vozila registrovana uinostranstvu
mogu da uestvuju u saobraaju na teritoriji RS ako imaju
ispravne
ureaje
i
opremu
propisane
vaeom
meunarodnom konvencijom o saobraaju na putevima, a u
pogledu dimenzija, najvee dozvoljene mase i osovinskog
optereenja - ako ispunjavaju uslove propisane za motorna i
prikljuna vozila registrovana u RS.

Saobraajna dozvola izdaje se na obrascu iji su oblik,

boja, sadrina, vrsta i kvalitet materijala jednoobrazni za celu
teritoriju RS.
Ako su podaci koji se unose u saobr.dozvolu ispisani
irilicom, on se za koritenje saobraajne dozvole u
inostranstvu moraju ispisati i latinicom.

lan 198.
Za vozila koja se registruju u RS izdaje se jedna od
sledeih vrsta registraskih tablica:
1. reg.tablice za motorna vozila, osim za motocikle,
2. reg.tablice za motocikle.
3. reg.tablice za prikljuna vozila,
4. reg.tablice za motorna i prikljuna vozila
diplomatskih i konzularnih predstavnitava i misija stranih
drava i predstavnitava meunarodnih organizacija i
njihovog osoblja, stranih trgovniskih, saobraajnih, kulturnih
i dr.predstavnitava i stranih dopisnitava, odn. stranaca stalnih slubenika stranih dopinitava,
5. reg.tablice za privremeno registrovana motorna i
prikljuna vozila,
6. reg.tablice za motorna i prikljuna vozila OS RS,
7. reg.tablice za odreena motorna i prikljuna vozila
organa unutranjih poslova ,
8. reg.tablioce za motorna i prikljuna vozila koja ne
ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duina,
irina, visina), odn. ija je najvea dozvoljena masa vea od
40t, odn. ija je sopstvena masa vea od dozvoljenih
osovinskih optereenja.
Sve vrste registarskih tablica iz st.1 ovog l.,
jednoobrazne su na celoj teritoriji RS.
Vozilo registrovano u RS ne moe da napusti teritoriju
RS ak ne neosi istaknutu meunarodnu oznaku drave.
lan 199.
Oznake na reg.tablicama sastoje se od odreenih slova
i brojeva.
lan 200.
Motorna vozila u saobraaju, osim motocikla, moraju
da imaju po dve reg.tablice, a motocikli i prikljuna vozila po jednu reg.tablicu.
Reg.tablice na vozilu moraju biti postavljene tako da se
dobro vide i da budu itljive. Lake prikolice koje se ne
registruju moraju u saobraaju na putu, na svojoj zadnjoj
strani, da imaju reg.tablicu sa ponovljenim reg.brojem
vunog vozila.

zapoljavanja ili obavljanja profesionalne delatnosti, pruanja

azila ili priznavanja statusa izbeglica izdato odobrenje za
privremeni boravak dui od 6 meseci ili za stalno naseljenje u
RS, kao i motorna i prikljuna vozila dravljana RS koji se
vrate iz inostranstva, odn. dou u RS da u njoj stalno ostanu,
mogu da uestvuju u saobraaju u RS samo ako su
registrovana u RS.
lan 204.
Motorna i prikljna vozila registrovana u stranoj zemlji
mogu da uestvuju u saobraaju na teritroji RS samo ako
imaju vaeu saobraajnu dozvolu i reg.tablice koji je izdao
nadleni organ zemlje u kojoj je vozilo registrovano kao I
meunarodnu oznaku zemlje registracije.
Strano prikljuno vozilo koje nije registrovano mora da
ima registracijsku tablicu sa ponovljenim reg.brojem vunog
vozila.
lan 205.
Privremeno mogu da se registruju motorna i prikljuna
vozila uvezena iz inostranstva ili nabavljena u RS iji su
vlasnici stranic koji u RS privremeno borave na osnovu vaee
putne isprave i dravljani RS koji radi kolovnaja,
specijalizacije, naunog istraivanja, zapoljavanja ili
obavljanja profesionalne delatnosti privremeno borave u
inostranstvu, motorna i prikljuna vozila koja se koriste na
osnovu ugovora o poslovnoj saradnji ili o zakupu zakljuenog
izmeu domaeg i stranog prevoznika, kao i motorna i
prikljuna vozila radi uea na sajmovima i sportskim
takmienjima.
Vozilo koje u RS sa stranim reg.tablicama na kojima
oznake i broj nisu u skladu sa odredbama meunarodnih
ugovora koje je ratifikovala RS mora se privremeno
registrovati.
Privremena registracija vozila, odn produenje
privremene registracije vozila obavlja se svake godine.
lan 206.
Za privremeno registrovano vozilo izdaje se potvrda o
privremenoj registraciji i reg.tablice. Kada upravlja
privremeno registraovanim vozilom, voza kod sebe mora da
ima vaeu potvrdu o privremenoj registraciji vozila i duan je
da je pokae na zahtev ovlatenog lica.

lan 201.
U saobraaju naputu sme da uestvuje motorno ili
prikljuno vozilo samo za vreme vaenja saobraajne
dozvole izdate za to vozilo.
Kada upravlja motornim ili motornim i prikljunim
vozilom, voza mora da ima kod sebe vaee saobraajne
dozvole izdate za ta vozila i duan je da ih pokae na zahtev
ovlatenog lica.
lan 202.
Vozila OS RS registruju se po propisu koji donosi
savezni sekretar za narodnu odbranu.
lan 203.
Motorna i prikljuna vozila diplomatskih i konzularnih
predstavnitava i misija stranih drava i predstavnitava
meunarodnih organizacija u RS i njihovog osoblja, stranih
trgovinskih, saobraajnih, kulturnih i drugih predstavnitava i
stranih dopisnitava, odn. stranaca - stalnih slubenika stranih
dopisnitava i motorna i prikljuna vozila stranaca kojima je
zbog kolovanja, specijalizacije, naunih istraivanja,

3. tehniki pregled motornih i prikljunih vozila

lan 207.
Radi proveravanja tehnike ispravnosti motornih i
prikljunih vozila obavljaju se tehniki pregledi tih vozila.
Tehnikih pregled motornih i prikljunih vozila obavlja
se najmanje jedanput godinje. Na tehnikom pregledu
utvruje se da li motorno i prikljuno vozilo ima propisane
ureaje, a naroito ureaje za upravljanje, ureaje za
zaustavljanje, pneumatike, za davanje svetlosnih signala,
osvetljavanje puta i vozila i isputanje sagorelih gasova i da li
su ti ureaji u ispravnom stanju, kao i da li ono ispunjava i
druge propisane uslove za uestvovanje u saobraaju.
O izvrenom tehnikom pregledu vozila vodi se
evidencija.
lan 208.
Preduzee i druga organizacija ili organ koji obavlja
tehniki pregled vozila mora biti osposobljen i opremljen tako
da moe uspeno da obavlja taj pregled.

VIII POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI

lan 209.
Ovlateno lice moe vozaa ili vozaa instruktora da
podvrgne ispitivanja pomou odgovarajuih sredstava i
aparata (alkometar...) ili da ga odvede na struni pregled radi
proveravanja da li ima alkohola u organizmu, i da li pokazuje
znake alkoholne poremeenosti odn. da li se nalazi pod
dejstvom opojnih droga ili lekova kojima je oznaeno da se
ne smeju upotrebljavati za vreme vonje.
Voza ili voza instruktor iz st.1 ovog l. duan je da
se podvrgne ispitivanju, odn. strunom pregledu na koji je
upuen.
Analiza krvi ili urina obavlja se kod vozaa ili vozaa
instruktora koji porie da je pod dejstvom alkohola, ije je
prisustvo u organizmu utvreno odgovarajuim sredstvima ili
aparatima, kao i da se nalazi pod dejstvom opojnih droga ili
lekova ako zbog toga ne bi nastupile tetne posledice po
njegovo zdravlje.
Ako je ispitivanjem sprovedenim prema odredbama
ovog l., utvreno da voza ili voza instruktor pod dejstvom
alkohola, opojnih droga ili lekova na kojim na kojima je
ozaneno da se ne smeju upotrebljavati za vreme vonje,
trokove ispitivanja snosi voza, odn. voza instruktor.
lan 210.
Ako je vozau ili vozau instruktoru izreena mera
bezbednosti ili zatitna mera zabrane upravljanja motornim
vozilom, ta zabrana se upisuje u njegovu vozaku dozvolu,
kao i u meunarodnu vozaku dozvolu ako je ima.

Ovlateno lice iskljuie iz saobraaja i vozaa koga

zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaku
dozvolu odreene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme
kada je na snazi bezbedonosna mera ili zatitna mera zabrane
upravljanje motornim vozilom.
Ovlateno lice postupie na nain iz st. 1,3 ovog zakona
prema vozau instruktiru koga zatekne da ospostobljava
kandidata za vozaa pod dejstvom alkohola u skladu sa
lanom 164 st.3 ovog zakona, ili koji pokazuje znake
alkoholne poremeenosti ako i kada ga zatekne da
osposobljava kandidata za vozaa a nema vozaku dozvolu
odreene kategorije ili u vreme kada je na snazi mera
bezbednosti ili zatitna mera zabrane upravljanja motornim
vozilom.
Ovlateno lice postupie na nain iz st.1 ovog l. prema
vozau iz st.188 ovog zakona koji neprekidno upravlja
vozilom due od 5h, odn. koji u toku 24h, upravlja vozilom
due od 8h, ako i prema vozau iz lana 190 st.2 ovog zakona
koji vozilom u toku 24h pree vie od 500km, odn. koji
upravlja vozilom due od 8h.
Ovlateno lice postupie na nain iz st.1 ovog l., prema
vozau iz l.209 st.2 ovog zakona koji odbije da se povrgne
ispitivanju, odn. strunom pregledu na koji je upuen.
Organ iji je radnik oduzeo vozaku dozvolu prema
odredbama st.1,2,4,5,6, ovog l., duan je da vozau vrati
dozvolu im prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta, a
najkasnije u roku od 24h
od sata oduzimanja. Ako voza ne preuzme oduzetu
vozaku dozvolu u roku od 3 dana od dana oduzimanja, a
vozaka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa iji je
radnik tu dozvolu oduzeo, vozaka dozvola e se dostaviti
organu u ijoj se evidenciji vodi.
Ovlateno lice koje je oduzelo dozvolu po odredbama
st.1,2,4,5,6 ovog zakona duno da vozau o tome izda potvrdu
koja sadri:ime i prezime vozaa, broj oduzete vozake
dozvole, dan i sat njenog oduzimanja i nain njenog vraanja.

lan 211.
lan 213.
Ako zdravstveno preduzee prilikom pregleda vozaa
ili vozaa instruktora utvrdi da je postao telesno ili duevno
nesposoban za upravljanje motornim vozilima, duno je da o
svom nalazu i miljenju odmah obavesti nadleni organ
unutranjih poslova, koji e na osnovu toga vozau
instruktoru oduzeti vozaku dozvolu za vreme dok ta
nesposobnost traje.
Vozau ili vozau instruktoru koji ima pravo da
upravlja motornim vozilima vie kategorija, a to pravo mu za
pojedine kategorije bude ogranieno iz razloga predvienih u
st.1 ovog l., izdae se nova vozaka dozvola u koju e se
upisati one kategorije motornih vozila kojima ima pravo da
upravlja.
Vozau ili vozau instruktoru kojji se ne podvrgne
kontrolnom zdravstvenom pregledu na koju je upuen,
vozaka dozvola e se oduzeti dok se ne podvrgne tom
pregledu.
lan 212.
Ovlateno lice e na licu mesta privremeno oduzeti
vozaku dozvolu i iskljuiti iz saobraaja vozaa koga
zatekne da upravlja vozilom ili da pokua da upravlja
vozilom ako je oigledno da voza u takvom psihofizikom
stanju (umor, bolest, dejstvo opojnih droga ili lekova na
kojima je ozaneno da se ne sme upotrebljavati pre i za
vreme vonje) da nije sposoban da bezbedno upravlja
vozilom.
Ovlateno lice postupie na nain iz st. 1 ovog l.
prema vozau iz l.164 st.3 ovog zakona za koga utvrdi da u
organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne
poremeenosti, kao i prema vozau za koga utvrdi da je pod
dejstvom alkohola iz l.164 st.2 ovog zakona.

Vozau motornog vozila koji je pravosnanom odlukom

kanjen za dva ili vie prekraja iz l.224 osim take 4, 14, 18
i20; l.226, osim take 1, 22, 23, 24, 25, 30, 31, 33, 34, 35, 36
lana 227 osim take 13, 14, 15, 27, 28, 29 I I iz l.228,st2, l.,
229.st.2 I l., 230 st.2 ovog zakona, koji je izvrio u roku od 2
godine prilikom izricanja kazne za naredni prekraj izrie se i
zatitna mera prisustvovanja predavanja i prikazivanju filmova
o posedicama koje prozilaze iz nepotivanja ili nepoznavanja
saobraajnih propisa.
Ako voza kome je izreena mera iz st.1 ovog l., u
istom roku ponovo izvri dva ili vie prekraja iz st.1 ovog l.,
prilikom izricanja kazne za naredni prekraj izrie mu se i
zatitna mera upuivanja na proveru poznavanja saobraajnih
propisa, saobraajnih znakova i vetine upravljanja mtornim
vozilom.
Vozau kome je izreena zatitna mera, a koji se ne
odazove pozivu radi primene zatitne mere obaveznom
prisustvovanju predavanju, prikazivanju filmova sa sadrajem
o posedicama koje proizilaze iz nepotovanja ili nepoznavanje
saobraajnih propisa, odn. provere poznavanja saobraajnih
propisa, saobraajnih znakova, i vetine upravljanja motornim
vozilom, ili ne pokae dovoljno znanja na proveri, privremeno
e se oduzeti vozaka dozvola zadrati sve dok se ne podvrgne
primeni tih mera.
Vozaa motornog vozila kome je izreena zatitna mera
upuivanja na proveru poznavanja saobraajnih propisa,
znakova i vetine upravljanja motornim vozilom, organ u RS
koji sprovodi tu meru moe uputiti i na kontrolni zdravstveni
pregled
O zatitnim merama iz st.1,2 ovog lana, koje su
izreene vozau ije je zanimanje upravljanje motornim
vozilom, nadleni organ koji sprovodi meru obavetavanja i

organizaciju, odn. organ u kome je voza zaposlen, kao i

organ koji je izdao odobrenja za obavljanje javnog prevoza.
lan 214.
Vozau motornog vozila iz l. 213 ovog zakona koji
odbije da se podvrgne proveri ili koji prilikom provere ne
pokae potrebno poznavanje saobraajnih propisa,
saobraajnih znakova i vetine upravljanja motornim vozilom
zadrae se vozaka dozvola sve dok se ne podvrge proveri
ili dok ne toj proveri ne pokae dovoljno znanja bezbedno
uee u saobraaju.
Voza motornog vozila iz l.213 ovog zakona koji na
proveri ne pokae potrebno znanje moe se, na svoj zahtev
podvri ponovnoj proveri posle isteka 15 dana od dana
provere.
Ako voza motornog vozila iz l.213 ovog zakona i
posle 3 provere ne pokae dovoljno znanja, ne moe
pristupiti ponovnoj proveri dok ne protekne 6 meseci od
poslednje provere.
Mere iz l.213, st.1 i l. 214 stav 1 ovog zakona
izvravaju nadleni organi u RS
lan 215.
Voza kome je zabrana upravljanja motornim vozilom
upisana u vozaku dozvolu , voza kome je vozaka dozvola
privremeno oduzeta na licu mesta kao i voza kome je
vozaka dozvola zadrana, ne sme u saobraaju na putu da
upravlja motornim vozilom za vreme trajanja zabrane odn. za
vreme za koje je dozvola oduzeta ili zadrana.

Ako voza ne preuzme oduzetu saob.dozvolu u roku od

3 dana od dana oduzimanja, a saobraajna dozvola se ne vodi
u evidenciji kod organa iji je radnik tu dozvolu oduzeo,
saobraajna dozvola dostavie se organu u ijoj se evidenciji
vozilo vodi.
lan 218.
Na tehniki pregled uputie se motorno ili prikljuno
vozilo koje je iskljueno iz saobraaja zbog tehnike
neispravnosti ureaja za upravljanje ili ureaja za
zaustavljanje vozilo koje je u saobraajnoj nezgodi toliko
oteeno da se opravdano moe zakljuiti da su u njemu
oteeni sklopovi i ureaji koji su bitni sa stanovita
bezbednosti saobraaja, kao i ako se osnovano posumlja da je
na vozilu neispravan ureaj za spajanje vunog i prikljunog
vozila.
lan 219.
Kad ovlateno lice prilikom obavljanja uviaja
opravdano posumlja da su na vozilu koje je uestvovalo u
saobraajnoj nezgodi oteeni sklopovi i ureaji koji su bitni
za bezbednost saobraaja, iskljuie to vozilo iz saobraaja i
privremeno e oduzeti reg.tablice.
Vozilo iz st.1 ovog l., moe se ukljuiti u saobraaj
posle tehnikog pregleda na kome je utvreno da su
otklonjena oteenja i nedostaci zbog kojih je vozilo
iskljueno iz saobraaja.
Ovlateno lice koje je iskljuilo vozilo iz st.1 ovog l.,
duno je da vozau o tome izda potvrdu, koja sadri podatke
iz l., 217 st.4 ovog zakona.

lan 216.
lan 220.
Ako ovlateno lice zatekne vozilo koje zbog tehnike
neispravnosti ugroava ili smeta drugim uesnicima u
saobraaju, ili na kome je teret nepravilno smeten, odn.
nedovoljno obezbeen, ili kojim se bez dozvole prenosi teret
ije dimenzije, odn.masa prekorauju najvee dozvoljene
dimenzije, odn. masu ili osovinsko optereenje, ili koje se
kree bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je
zimska oprema obavezna, naredie vozau da odmah prekine
kretanje vozila i otkloni neispravnost ili da vozilo doveze do
odreenog mesta gde moe otkloniti neispravnost, odn. da
vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste
vozila dozvoljeno odn. da upotrebi zimsku opremu.
Ako voza ne postupi po nareenju iz st.1 ovog l,
ovlateno lice iskljuie vozilo iz saobraaja.
lan 217.
Ovlateno lice iskljuie iz saobraaja vozilo koje nije
registrovano ili koje nema propisane reg.tablice.
Ovlateno lice koje je iskljuilo vozilo iz saobraaja
vozau e, na licu mesta privremeno oduzeti saobraajnu
dozvolu a za prekraje iz st.1 ovog l., i reg.tablice.
Organ iji je radnik privremeno oduzeo saobraajnu
dozvolu prema odredbama ovog l., duan je da vozau vrati
tu dozvolu im prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta a
najkasnije u roku od 24 h od sata oduzimanja a reg.tablice da
dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji.
Ovlateno lice koje jeprivremeno oduzelo saob.dozvolu
ili reg.tablice po oderdbama ovog l. duno je da vozau o
tome izda potvrdu, vrstu i reg.broj vozila, naziv organa koji
je izdao saobraajnu dozvolu ime i prezime vlasnika, i
njegovu adresu, ime i prezime vozaa, razlog oduzimanja,
datum,vreme, put i mesto oduzimanja, nain i vreme vraanja
saobraajne dozvole i peat i potpis ovlatenog lica .

Red vonje u linijskom saobraaju na putu mora da

odgovara minimalnom vremenu vonje koje je na toj liniji
potrebno za bezbedan saobraaj, s obzirom na dozvoljene
brzine, gustinu saobraaja na putu i stanje i tehniko saobraajne karakteristike puta ukljuujui i vreme dolaska i
odlaska sa autobuskih stanica i stajalita.
Organ nadlean za poslove kontrole linijskog saobraaja
na putu moe da obustavi saobraaj na odreenoj liniji ako
utvrdi da ustanovljenim redom vonje nisu ispunjeni uslovi iz
st.1 ovog l.
IX KAZNENE ODREDBE
lan 221.
Novanom kaznom u iznosu od 500 do 8000 DEM (u
dinarskojprotivvrednosti) kaznie se za privredni prestup
preduzee, saoupravna interesna zajednica ili drugo pravno
lice:
1. ako proizvodi, odrava, popravlja ili prepravlja vozila
ili ih stavlja u promet, ureaj ili rezervne delove za vozila
protivno odredbama l.6 ovog zakona,
2. ako ne organizuje ili trajno ne obavlja kontrolu nad
ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaa ili vozaa
instruktora, ili nad ispunjavanjem uslova predvienih za
obuavanje kandidata za vozaa vozila na motorni pogon ili
vozaa koji polau voz.ispit nad tehnikom ispravnou vozila
i nad ispunjavanjem uslova predvienih drugim propisima od
kojih zavisi bezbednosti saobraaja na putevima (l.8st.3),
3. ako ne obezbedi vozau koji upravlja autobusom,
teretnim motornim vozilom ili skupom vozila ija je najvea
dozvoljena masa vea od 3.500kg neprekidan desetoasovni
odmor pre poetka njegovog radnog dana (l.189 st.1),
4. ako ne obezbedi da se voza koji upravlja autobusom,
teretnim motornim vozilom ili skupom vozila ija je najvea

dozvoljena masa vea od 20t, kada u toku 24 h , prelazi vie

od 500km, zameni drugim vozaem najkasnije nakon 8 h
upravljanja vozilom, odn. nakon preenih 500km puta
(l.190),
5. ako red vonje u linijsom saobraaju na putu ne
odgovara uslovima utvrenim u l., 220st.1 ovog zakona,
6. ako obavlja saobraaj na liniji na kojoj je saobraaj
obustavljen po odredbi l.220 st.2 ovog zakona. Odgovorno
lice u preduzeu samoupravnoj inetresnoj zajednici ili
drugom pravnom licu kaznie se privredni prestup iz st.1
ovog l., novanom kaznom od 100 do 400 DEM u dinarskoj
protivvrednosti.
lan 222.
Sa novanom kaznom od 300 do 1.000 DEM u
dinarskoj protivvrednosti kaznie se za prekraj preduzee,
samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice:
1. ako ne organizuje ili trajno ne obavlja kontrolu nad
stanjem i odravanjem javnih puteva ili objekata na njima,
nad postavljanjem saoraajnih znakova, ili posebnih ureaja
za odgovarajue osvetljavanje i oznaavanje obeleenih
peakih prelaza, kao i nad obezbeivanjem uslova za
bezbedan i nesmetan saobraaj na javnom putu (l.8 st.1,2),
2. ako podie objekte, ureaje ili postrojenja, sadi
sadnice ili postavlja predmete kojima se umanjuje
preglednost javnog puta ili eleznike pruge sa kojom se put
ukrta u istom nivou, kao i preglednosti na raskrsnici,ili
obavlja bilo kakve radnje koje bi mogle da ugroavaju ili
ometaju saobraaj na javnom putu ili da oteuju javni put ili
objekte na njemu (l.21 st.1),
3. ako pre poetka radova na javnom putu ne obezbedi
mesto na kome se radovi izvode ili ako za vreme trajanja
radova neorganizuje bezbedan saobraaj na mestu izvoenja
radova ili ako radove ne izvode u to kraem roku bez zastoja
u radu ili ako nakon zavretka radova ne ukloni sa javnog
puta ostatke materijala, sredstva rada, saobraajne znakove,
branike i druge predmete (l.22),
4. ako naknadu za koritenje auto - puteva, njihovih
delova ili pojedinih objekata ne naplauju na nain kojim se
obezbeuje protok vozila bez zastoj u saobraaju (l.22a),
5. ako odmah ne preduzme mere za otklanjanje smetnji
i uspostavljanje bezbednog saobraaja u sluajevima iz l.23
ovog zakona,
6. ako naredi ili dozvoli da se njegovim vozilom na
motorni pogon vue prikljuno vozilo protivno odredbama
l.79 ovog zakona,
7. ako naredi ili dozvoli vuenje natovarenog teretnog
vozila sa prikljunim vozilom ili bez njega, odn. traktora sa
prikolicom protivno odredbama l.85 ovog zakona,
8. ako naredi ili dozvoli da se na njegovo vozilo ugrade
ureaji za davanje posebnih znakova ili da se takvo vozilo
uptrebljava u saobraaju na putu protvno odredbama l.125
st5 ovog zakona,
9. ako naredi ili dozvoli da se njegovo vozilo u
saobraaju na putu optereti preko dozvoljene nosivosti, ili
preko dozvoljenog osovinskog optereenja, ili preko najvee
dozvoljene mase ili preko mogunosti koje dozvoljavaju
osobine puta i tehniko - konstrukcione mogunosti vozila, ili
ako se njegovim vozilom prevozi teret koji nije rasporeen ili
privren na nain odreen u l.126 ovog zakona,
10. ako u pogledu obeleavanja javnih puteva
saobraajnim znakovima ne postupi po odredbama l.129
st.1,2 ovog zakona,
11. ako nepostavi ili ne odrava saobraajne znakove
na putu tako da budu lako uoljivi danju i nou, ili ako ne
ukloni, ne dopuni ili ne zameni saobraajne znakove koji ne
odgovaraju izmenjenim uslovima saobraaja na putu ili
zahtevima bezbednosti saobraaja (l.130),
12. ako na javnom putu postavi table, znakove, svetla,
stubove ili druge sline predmete kojima se zaklanja ili
umanjuje vidljivost postavljenih saobraajnih znakova, ili

koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mestom postavljanje

podravaju ili lie na neki saobraajni znak, ili zaslepljuju
uesnike u saobraaju, ili odvraaju njihovu panju u meri
koja moe biti opasna za bezbednost saobraaja (l.132),
13. ako na javnom putu van naselja, sa savremenim
kolovozom za saobraaj u oba smera, na kome postoje samo
dve saobraajne trake, ne odvoji te trake odgovarajuom
uzdunom linijom na kolovozu, a na magistralnom putu ih ne
obeleava i ivinim linijama (l.142, st.2),
14. ako ne postavi odgovarajue saobraajne znakove,
ispred prelaza puta preko eleznike pruge u istom nivou
(l.143 st.1),
15. ako postupi protivno odredbama lana 147 ovog
zakona,
16. ako ne postavi ureaj za davanje svetlonosnih
znakova ili ureaj za davanje zvunih znakova na prelazu puta
preko eleznike pruge u istom nivou u sluajevima iz l.148
ovog zakona,
17. ako na putu na kome su nastale prepreke koje se ne
mogu odmah otkloniti ili na kome se izvode radovi ne postupi
prema odredbama l.149 st.1,2 ovog zakona,
18. ako ne obavesti nadleni organ unutra
njih poslova o prijemu lica povreenog u saobraajnoj
nezgodi ili o smrti lica povreenog u saobrajnoj nezgodi
(l.155),
19. ako posle saobraajne nezgode, na zahtev
ovlatenog lica, ne preuzme mere za hitno uklanjanje vozila,
tereta, stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza ili ne
osigura prohodnost puta (l160 st 3),
20. ako naredi ili dozvoli da vozilom upravlja voza za
koga se moe zakljuiti da zbog umora, bolesti, tekog
psihikog stanja ili upotrebe opojnih droga ili lekova na
kojima je oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za
vreme vonje nije u stanju da sigurno upravlja vozilom
(l.163),
21. ako naredi ili dozvoli da voza, odn. voza
instruktor koji u organizmu ima alkohola ili pokazuje znake
alkoholne poremeenosti otpone da upravlja vozilom, odn. da
osposobljava kandidata za vozaa u praktinom upravljanju
vozilom protivno odredbama l. 164 st 3 ovog zakona,
22. ako naredi ili dozvoli da njegovim vozilom upravlja
lice koje nema pravo da upravlja motornim vozilom ili nema
pravo da upravlja vozilom one katagorije u koju spada vozilo
(l.183 st2),
23. ako njegovim motornim vozilom upravlja voza koji
se nije podvrgao kontrolnom zdravstvenom pregledu (l. 187),
24. ako voza autobusa ili teretnog motornog vozila ili
skupa vozila ija je najvea dozvoljena masa nije vea od
3.500 kg upravlja vozilom neprekidno due od 5 h (l.188
st.1),
25. ako u saobraaju na putu upotrebljava vozilo koje
neispunjava propisane uslove u pogledu dimenzija, ukupne
mase ili osovniskog optereenja ili nema ispravne propisane
ureaje za upravljanje, za zaustavljanje, spajanje vunog i
prikljunog vozila, tahograf , pneumatike (l 192 st.1),
26. ako postupi protivno odredbama l.194 ovog
zakona,
27. ako na vozilu koristi reg.tablice koje nisu izdate za
to vozilo (l.196 st.2),
28. ako nadlenom organu ne vrati reg.tablice vozila
kome nije produena ragistracjia ni nakon 30 dana od isteka
vaenja registracije ili ako u propisanom roku ne odjavi
vozilo, odn. ne prijavi promenu podataka upisanih u saob.
dozvolu (l.196 st.4,5),
29. ako naredi ili dozvoli da voza kome je zabrana
upravljanja motornim vozilom upisana u voz.dozvolu ili kome
je oduzeta ili zadrana voz.dozvola upravlja motornim
vozilom u saobraaju na putu za vreme trajanja te zabrane,
odn. za vreme za koje mu je voz.dozvola oduzeta ili zadrana
(l.215),
30. ako naredi ili dozvoli da u saobraaju uestvuje
motorno vozilo ili prikljuno vozilo koje je upueno na
tehniki pregled, a nije povrgnuto tom pregledu (l.218),

31. ako naredi ili dozvoli da u saobraaju uestvuje

vozilo na kome nije izvren tehniki pregled a kome su u
saobraajnoj nezgodi oteeni sklopovi i ureaji bitni sa
stanovita bezbednosti saobraaja (l.219 st2).
Za prekraj iz st.1 ovog l. kaznie se novanom
kaznom 50 do 200 DEM i odgovorno lice u preduzeu,
samoupravnoj interesnoj zajednici ili drugom pravnom licu.
Novanom kaznom od 50 do 200 DEM kaznie se za
prekraj iz st.1 ovog l., i odgovorno lice u organu drutvenopolitike zajednice ili drugom dravnom organu.
lan 223.
Novanom kaznom od 200 do 800 DEM kaznie se za
prekraj preduzee,ili drugo pravno lice:
1. ako ostavi na putu oteena vozila, predmete ili
materijale koji mogu da ometaju ili ugroze bezbednost
saobraaja /l.28 st.1).
2. ako naredi ili dozvoli da u sabraaju na putu
uestvuje vozilo za prevoz dece koje nije obeleeno
posebnim znakom (l.32 st.5),
3. ako na svoja motorna ili prikljuna vozila ne stavi
propianu oznaku o najveoj propisanoj brzini kretanja za ta
vozila ( l.48 st3)
4. ako naredi ili dozvoli da se neispravno vozilo vue
protivno odredbama l 83, st2 ovog zakona,
5. ako naredi ili dozvoli da se njegovim vozilom
prevozi teret protivno odredbama l.127 ovog zakona,
6. ako ne obezbedi da teret na vozilu nou kao i danju
u sluaju smanjene vidljivosti, bude oznaen na nain
utvren u l. 128 ovog zakona,
7. ako ukloni ili oteti saobrani znak ili izmeni
znaenje saobraajnog znaka (l.131 st2),
8. ako na auto - putu, putu rezervisanom za saobraaj
motornih vozila, magistralnom, regionalnom i lokalnom putu
znakove opasnosti i znakove izriitih naredbi ne prevue
reflektirajuim materijama ili ih ne osvetli vlastitim izvorom
svetlosti (l.134),
9. ako ivice koloveza na delu puta kroz tunel kao i
vrhove peakih ostrva, ostrva za usmeravanje saobraaja i
druge objekte na kolovozu koji nou nisu dovoljno osvetljeni
ne obelei na nain propisan u l. 140 st2,3 ovog zakona,
10. ako prilikom izvoenja radova na putu postavi
branike koji nisu obojeni odn. osvetljeni na nain propisan u
l.149st.3 ovog zakona,
11. ako motorno vozilo na kome se kandidat za voza
aosposobljava za praktino upravljanje vozilom ne obelei
posebnim tablicama (l.168),
12. ako ne vodi ili neuredno vodi registar izdatih
meunarodnih vozakih dozvola ili izda meunarodnu
vozaku dozvolu vozau kome je izreena mera bezbednosti
ili zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom dok
ta zabrana traje (l.182 st.2,3),
13. ako dozvoli da se kandidat za vozaa motornog
vozila obuava iz praktinog dela obuke bez zdravstveno
g pregleda (l.184 st.1),
14. ako naredi ili dozvoli da njegovim motornim
prikljunim vozilom u saobraaju uestvuje voza bez
individualne kontrolne knjiice, kao i ako u njoj nije upisan
pregled aktivnosti vozaa (l.189 st.6),
15. ako naredi ili dozvoli da u saobraaju na putu
upotrebljava vozilo koje nema propisanu opremu ili ispravne
ureaje, osim ureaja za upravljanje, zaustavljanje, spajanje
vunog ili prikljunog vozila, tahograf i pneumatika 8l. 192
st.1),
16. ako naredi ili dozvoli da njegova neregistrovana
motorna ili prikljuna vozila uestvuju u saobraaju na putu
(l. 195 st1),
17. ako naredi ili dozvoli da njegova motorna ili
prikljuna vozila uestvuju u saobraaju na putu bez

potrebnih tablica ili posle isteka vaenja probnih tablica

(l.195 st.2 taka 2 I st.3),
18. ako naredi ili dozvoli da u saobraaju na putu
uestvuje njegovo motorno ili prikljuno vozilo posle isteka
vaenja saobraajne dozvole (l.201 st.1),
19. ako naredi ili dozvoli da njegovo motorno ili
prikljuno vozilo koje je bilo privremeno registrovano
uestvuje u saobraaju na putu posle isteka vaenja
privremene registracije (l.205 st.3).
Za prekraj iz st.1 ovog lana kaznie se novanom
kaznom od 30 do 150 DEM i odgovorno lice u organizaciji
udruenog rada, ili drugom pravnom licu.
Novanom kaznom od 30 do 150 DEM kaznie se za
prekraj iz st.1 ovog l. odgovorno lice u organu drutvenopolitike zajednice ili drugom dravnom organu.
lan 224.
Novanom kaznomod 50 do 300 DEM kaznie se za
prekraj privatni auto - prevoznik kad lino upravlja svojim
vozilom, kao i kad poveri svoje vozilo drugom licu na
upravljanje:
1. ako ostavi na putu oteeno vozilo, predmete ili
materije koje mogu da ometaju ili ugroze bezbednost
saobraaja (l.28 st.1),
2. ako vozilom na motorni pogon vue prikljuno vozilo
protivno odredbama l. 79 ovog zakona,
3. ako neispravno vozilo vue protivno odredbama l.
83 st 2 ovog zakona,
4. ako na vozilo ugradi ureaje za davanje posebnih
znakova ili ako takvo vozilo upotrebljava u saobraaju na putu
protivno odredbama l. 125 st 5 ovog zakona,
5. ako vozilom prevozi teret protivno odredbama l. 126
ovog zakona,
6. ako vozilom prevozi teret protivno odredbama l. 127
ov g zakona,
7. ako nou ili danju u sluaju smanjene vidljivosti, na
najisturenije take tereta koji vozilom prevozi ne oznaen na
nain utvren u l. 128 ovog zakona,
8. ako upravlja vozilom ili naredi ili dozvoli da
njegovim vozilom upravlja lice za koje se moe zakljuiti da
zbog umora, bolesti, tekog psihikog stanja ili upotrebe
opojnih droga ili lekova na kojima je oznaeno da se ne smeju
upotrebljavati pre i za vreme vonje nee biti u stanju da
sigurno upravlja vozilom (l. 163),
9. ako upravlja vozilom ili naredi ili dozvoli da
njegovim vozilom upravlja lice za koje se moe zakljuiti da
ima alkohola u organizmu ili koje pokazuje znake alkoholne
poremeenosti (l. 164),
10. ako upravlja vozilom ili naredi ili dozvoli da
njegovim vozilom upravlja lice koje nema pravo da upravlja
motornim vozilom ili nema pravo da upravlja vozilom one
kategorije u koju spada to vozilo (l. 183 st 2).,
11. ako upravlja vozilom, a nije se podvrglo kontrolnom
zdravstvenom pregledu ili vozilo da na upravljanje vozau
koji se nije podvrgao kontrolnom zdravstvenom pregledu (l.
184 st.2 i l.187),
12. ako autobusom.teretnim vozilom ili skupom vozila
ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg neprekidno
upravlja due od 5 h (l.188 st.1),
13. ako vozau koji upravlja
autobusom ili teretnim vozilom ili skupom vozila ija je
najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg ne obezbedi
neprekidan desetoasovni odmor pre poetka njegovog radnog
dana (l.189 st.1),
14. ako njegovo vozilo uustvuje u saobraaju bez
individualne kontrolne knjiice, kao i ako u njemu nije upisan
pregled aktivnosti vozaa (l. 189 st.6),
15. ako vozau koji upravlja autobusom ili teretnim
motornim vozilom ili skupom vozila ija je najvea
dozvoljena masa vea od 20t ne obezbedi zamenu drugim

vozaem najkasnije nakon 8 h upravljanja takvim vozilom,

odn. nakon 500 preenih km ili ako te uslove ne potuje kad
samostalno upravlja takvim vozilom (l.190),
16. ako u saobraaju na putu upotrebljava motorno ili
prikljuno vozilo koje ne ispunjava propisane uslove u
pregledu dimenzija, ukupne mase ili osovinskog optereenja,
ili koje nema ispravne propisane ureaje za upravljanje, za
zaustavljanje, za spajanje vunog i prikljunog vozila,
tahograf i pneumatike ili nema tahograf ili ga za vreme
vonje ne ukljui (l.192 st.1),
17. ako njegova neregistrovana motorna i prikljuna
vozila uestvuju u saobraaju na putu (l. 195 st1),
18. ako njegova motorna i prikljuna vozila uestvuju
u saobraaju na putu bez probnih tablica ili posle isteka
vaenja probnih tablica (l. 195 st.2 taka 2 st.39,
19. ako na vozilu koristi reg.tablice koje nisu izdate za
to vozilo (l. 196 st.2),
20. ako nadlenom organu ne vrati reg.tablice vozila
kome nije produena registracija ni posle 30 dana po isteku
registracije ili ako u propisanom roku ne odjavi vozilo, odn
ne prijavi promenu podataka upisanih u saobraajnu dozvolu
(l. 196 st.4,5),
21. ako u saobraaju na putu upotrebljava vozilo posle
isteka vremena vaenja saobraajne dozvole izdate za to
vozilo (l.201 st1),
22. ako u saobraaju na putu uestvuje sa motornim ili
prikljunim vozilom koje je upueno na tehniki pregled, a
nije podvrgnuto tom pregledu (l.218),
23. ako u saobraaju na putu uestvuje sa motornim ili
prikljunim vozilom nad kojim nije izvren tehniki preg
led, a kome su u sabraajnoj nezgodi oteeni sklopovi
i ureaji bitni sa stanovita bezbednosti saobraaja ( l.219
st.2),
Ako je prekrajem iz st. 1 ovog l. neposredna
opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili saobraajna
nezgoda, uinilac e se kazniti novanom kaznom od 100 400 DEM ili kaznom zatvora u trajanju do 60 dana.
Za prekraj iz st.1 ovog l., koji je uinjen iz
materijalne zainteresovanosti, uiniocu se pored novane
kazne moe izrei i kazna zatvora u trajanju do 30 dana.
lan 225.
Novanom kaznom od 50 do 300 DEM kaznie se za
prekraj lice koje u samostalnom obavljanju zanatske
delatnosti linim radom sredstvima u svojini graana,
proizvodi, odrava, popravlja ili prepravlja vozila, ureaje i
rezervne delove protivno propisanim uslovima neophodnim
za bezbedno uestvovanje vozila u saobraaju na putevima
(l. 6).
Ako je prekrajem iz st.1 ovog l., izazvana
neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili
saobraajna nezgoda, uinilac e se kazniti novanom
kaznom 100 do 400 DEM ili kaznom zatvora u trajanju do 60
dana.
Za prekraj iz st.1 ovog l., koji je uinjen iz
materijalne zainteresovanosti, uiniocu se pored novane
kazne moe izrei i kazna zatvora u trajanju do 30 dana.
lan 226.
Novanom kaznom od 40 do 150 DEM ili kaznom
zatvora do 60 dana kaznie se za prekraj:
1) lice koje na javnom putu podie objekte, ureaje ili
postrojenja, i sl. kojima se umanjuje preglednost puta,
eleznike pruge ili raskrsnice, ili obavlja bilo kakve radnje
koje bi mogle da ugroavaju ili ometaju saobraaj na javnom
putu ili da ga oteuju, podie i postavlja spomenike,
reklame, krajputae i druge spomen- -znake, prodaje
prozvode i sl. ( l.21),

2) voza koji ne zaustavi vozilo kada naie na vozilo

kojim se prevoze deca, kada je to vozilo zaustavljeno na
kolovozu radi ulaenja ili izlaenja dece (l.32 st.4),
3) voza koji na putu postupa protivno odredbama l. 42
st 3 ovog zakona,
4) voza koji se vozilom na putu u naselju kree
brzinom koja je za vie od 30 km/h vea od dozvoljene brzine,
odn. voza koji se vozilom na putu van naselja kree brzinom
koja je za vie od 50 km/h vea od dozvoljene brzine (l. 46 I
48 st.1,2),
5) voza koji na putu postupa protivno odredbama l. 52
st.1 ,
6) voza koji na putu postupa protivno odredbama l.59
st.1,2,3
7) voza koji na putu postupa protivno odredbama l. 61
st ,2,
8) voza koji na putu postupa protivno odredbama l.62
st,1
9) voza koji na putu postupa protivno odredbama l.62
st.1 taka 4,
10) voza koji na putu postupa protivno odredbama l.
62 st.1 taka 5,6
11) voza koji na putu postupa protivno odredbama l.
64 ,
12) voza koji na putu postupa protivno odredbama l.
65,
13) voza koji na putu postupa protivno odredbama l.
66,
14) voza koji na putu postupa protivno odredbama
l.110 st.1.
15) voza koji na putu postupa protivno odredbama l.
113
16) voza koji na putu postupa protivno odredbama l.
114 st.1
17) voza koji u saobraaju na putu upotrebljava vozilo
protivno odredbama l. 125 st. 5 ovog zakona,
18) lice koje ukloni ili oteti saobraajni znak ili opremu
na putu ili izmeni znaenje saobraajnog znaka (l.131 st.2),
19) lice koje postupi protivno odredbi lana 132 ovog
zakona,
20) uesnik u saobraaju koji ne postupi po zah
tevu izraenom pomou znaka ili po naredbi ovlatenog
lica l.150 st.1,
21) voza koje na putu postupa protivno odredbama l.
157 st. 1,
22) voza koji upravlja vozilom pod delovanjem
opojnih droga ili lekova na kojima je oznaeno da se ne smeju
upotrebljavati pre i za vreme vonje (l. 163),
23) voza koji upravlja ili je poeo da upravlja vozilom
u saobraaju na putu ili voza instruktor dok osposobljava
kandidata za vozaa u praktinom upravljanju vozilom
protivno odredbama l. 164 ovog zakona,
24) voza koji u saobraaju na putu upravlja motornim
vozilom pre sticanja prava na upravljanje motornim vozilom
l. 171,
25) voza koji upravlja motornim vozilom one
kategorije koja nije naznaena u njegovoj vozakoj dozovoli
l.174 st.2
26) voza koji koristi u saobraaju vozaku dozvolu za
koju je izdat duplikat l. 175 st.3
27) voza koji u saobraaju na putu postupa protivno
odredbama l. 192 st.1
28) voza koji u saobraaju na putu upravlja motornim
ili prikljunim vozilom koje nije registrovano l. 195 st.1,
29) vlasnik vozila koji nadlenom organu ne vrati
reg.tablice vozila kome nije produena ragistracija ni nakon 30
dana od isteka vaenja registracije l.196 st.4 ili koji ne odjavi
vozilo ili ne prijavi promenu podataka upisanih u saobraajnu
dozvolu u roku od 15 dana l.(196 st 4,5),
30) voza koji u saobraaju na putu upravlja motornim
ili prikljunim vozilom posle isteka vaenja saobraajne
dozvole l. 201 st.1
31) voza koji u saobraaju na putu postupa protivno
odredbama l. 209 st.1,2

32) voza koji u saobraaju na putu upravlja vozilom

dok traje zabrana upravljanja motornim vozilom koja je
upisana u njegovu vozaku dozvolu ili za vreme za koje je
vozaka dozvola zadrana ili privremeno oduzeta na licu
mesta l. 215.
Za prekraj iz take 2, 3, 4, 11, 12, 14, 15, 16, 18, 19,
20, 27, 28, 36, 37 st.1 ovog l., vozau ili vozau instruktoru
e se uz kaznu izrei i zatitna mera zabrane upravljanja
motornim vozilom u trajanju od 3 meseca do 1 godine a i za
adruge prekraje iz istog stava ta mera se moe izrei u istom
trajanju za prekraj iz st.1 ovog l., kojim je izazvana
neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraju ili
prouzrokovana saobraajana nezgoda uinilac e se kazniti
novanom kaznim od 50 do 200 DEM ili kaznom zatvora od
30 do 60 dana, a vozau e se uz kaznu izrei i zabrana
upravljanja motornim vozilom u trajanju od 3 meseca do 1
godine.
Ako se prilikom izricanja kazni za prekraje iz take
27, 28 ,29i37 st.1 ovog lana utvrdi da je voza motornog
vozila u toku poslednje dve godine bio kanjen
pravosnanom odlukom za prekraje predviene u navedenim
takama, kaznie se kaznom zatvora u trajanju od 15 do 60
dana.
Za prekraj za koje se moe ili mora izrei zatitna
mera zabrane upravljanja motornim voziom vozau koji u
saobraaju na putu upravlja skupom vozila uz kaznu e se
izrei i zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom
one kategorije u koju spadaju vuna motorna vozila.
lan 227.
Novanom kaznom od 30 do 100 DEM ili kaznom
zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj:
1) lice koje na putu ostavi oteeno vozilo, predmete ili
materije koje mogu da ometaju ili ugroze bezbednost
saobraaja (l.28 st.1),
2) voza koji sa kolovoza ne ukloni predmete koji sa
vozila padnu na put i predmete koje je prilikom zaustavlajnja
vozila ostavio na putu (l.28 st.2),
3) voza koji se nesmanjenom brzinom kree pored
vozila javnog prevoza putnika ili pored autobusa kojim se
obavlja prevoz za vlastite potrebe, zaustavljenog na stajalitu
i time ugrozi lica koja u to vozilo ulaze ili iz njega izlaze (l.
32 st.1),
4) voza koji namerava da na putu obavi neku radnju
vozilom, a predhodne se nije uverio da to moe da uini bez
opasnosti za druge uesnike u saobraaju ili za imovinu
(l.38),
5) voza koji se ne kree desnom stranom kolovoza u
smeru kretanja (l.41 st 1) ili koji vozilo u kretanju dri
protivno odredbama l. 41 st s ovog zakona,
6) voza koji na putu sa kolovozom za saobraaj vozila
u oba smera na kome postoje najmanje 4 saobraajne trake
prelazi vozilom na kolovozu na traku namenjenu za saobraaj
vozila iz suprotnog smera (l. 42 st.1),
7) voza koji se na put sa kolovozom za saobraaj u
oba smera, na kome postoje 3 saobraajne trake, kree
saobraajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u
pravcu kretanja vozila (l.42 st2),
8) voza koji brzinu kretanja svog vozila ne
prilagoava osobinama i stanju puta i drugim saobraajnim
uslovima tako da vozilo ne moe pravovremeno da zaustavi
pred preprekom koju pod datim uslovima moe da predvidi
(l.45 st1),
9) voza koji se pribliava raskrsnici takvom brzinom
da se ne moe zaustaviti i propustiti vozila koja na raskrsnici
imaju prvenstvo prolaza (l.51 st.2),
10) voza koji obavlja preticanje ili obilaenje kad, s
obzirom na karakteristike puta i postojee okolnosti na putu u
soabraaju ili na tehnika svojstva vozila, ugroava druge
uesnike u saobraaju ( l 58 st 2),

11) lice koje postupi protivno odredbama l. 70 st.2

ovog zakona,
12)
voza koji vozilom presee kolonu dece, vojnika,
pogrebnu povorku ili drugu organizovanu povorku graana
koj ase kree po kolovozu ( l 78),
13) voza vozila koji prilikom vuenja prikljunog
vozila postupi protivno odredbama l. 79 ovog zakona,
14) peak, odn. vodi ili goni stoke koji postupi
protivno odredbama l. 90 st 1,
15) goni stoke koji ne nadzire stoku koja se kree po
putu (l. 102 st.1),
16) voza koji u odnosu na peaka koji je stupio ili
stupa na obeleeni peaki prelaz postupa protivno odredbama
l. 110 st.2,3,4,
17) voza koji se vozilom pribliava prelazu puta preko
eleznike pruge u istom nivou, na nain protivdan odredbama
l. 112,
18) voza motornog vozila koje vue drugo motorno
vozila, ako postupi protivno odredbama l. 117 st.1 i l. 121,
19) voza ili peak koji u odnosu na vozila pod
pratnjom postupi protivno odredbama l. 124,
20) voza ili peak koji u odnosu na vozila sa pravom
prvenstva prolaza postupi protivno odredbama l. 125 st 1-4,
21) voza koji vozilom prevozi teret kojim se ugroava
bezbednost uesnika u saobraaju ili nanosi teta putu ili
objektima na putu (l 126 st 2 taka 1),
22) voza koji se vozilom kree saobraajnom trakom
na kojoj je svetlonosnim saobraajnim znakom obeleeno da
je zabranjen saobraaj u smeru u kome se on kree ( l. 138
st.1),
23) lice koje uestvovalo u saobraajnoj nezgodi ako
postupi protivno odredbama l.151 st.1,
24) voza koji na zahtev ovlatenog slubenog lica ne
preveze lice povreeno u saobraajnoj nesrei do najblie
zdravstvene organizacije (l. 154 st.1),
25) voza koji postupi protivno odredbama l. 156 st 4,
26) voza koji postupa protivno odredbama l. 180 st.1,
27) vlasnik vozila koji svoje vozilo da na upravljanje
licu iz l. 183 st.2 ovog zakona,
28) vlasnik vozila koji ne podnese podatke o identitetu
lica kome je dao vozilo na upravljanje (l 183 st 3),
29) voza motornog ili prikljunog vozila koje je
privremeno registrovano ako tim vozilom upravlja nakon
isteka roka vaenja privremene registracije (l.205
st 3),
30) voza koji u saobraaju na putu uestvuje sa
motrnim ili prikljunim vozilom koje je upueno na tehniki
pregled a nije podvrgnuto tom pregledu (l.218),
31) voza koji u saobraaju uestvuje sa motornim ili
prikljunim vozilom na kome nije izvren tehniki pregled, a
kome su u saobraajnoj nezgodi oteenii sklopovi ili ureaji
bitni sa stanovita bezbednosti saobraaja (l. 219 st.2).
Ako je prekrajem iz st.1 ovog l., ako je uinilac
prekraja voza motornog vozila, a prekrajem je izazvana
opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana
saobraajna nezgoda, moe se izrei i zatitna mera zabrane
upravljanja motronim vozilom u trajanju od 30 dana do 6
meseci.
lan 228.
Novanom kaznom od 4 DEM kaznie se na licu mesta
za prekraj:
1) voza koji ne zaustavi vozilo iza vozila javnog
prevoza putnika ili iza autobusa kojim se obavlja prevoz za
vlastite potrebe, zaustavljenog na stajalitu kad lica moraju da
preu preko saobraajne trake ili biciklistike trake kojom se
njegovo vozilo kree (l32 st.3),

2) voza koji menja nain upravljanja vozilom naglim

smanjenjem brzine kretanja vozila (l.44 st.1),
3) voza koji se vozilom na putu u naselju kree
brzinom koja je preko 10-30 km/h vea od dozvoljene brzine,
odn. voza koji se vozilom na putu van naselja kree brzinom
koja je od 30-50 km/h vea od dozvoljene brzine (l.46i48
st.1,2),
4) voza koji prilikom prolaza kroz raskrsnicu postupi
protivno odredbi l. 51 st3 ,
5) voza koji na raskrsnici skrene vozilo u pravcu
oznaenom zelenom svetleom strelicom i pri tome ometa
saobraaj vozila koja se kreu po putu na koju ulazi ili ne
propusti peake koji prelaze preko kolovoza (l.53 st.1),
6) voza koji bavlja mimoilaenje protivno odredbama
l.57,
7) voza koji u sluajevima iz l.61 st.3 ne pomeri
svoje vozio ka desnoj ivici kolovoza, odn. ne zaustavi vozilo
na pogodnom mestu,
8) voza koji posle izvrenog preticanja ili obilaenja
vozilom ponovo ne zauzme poloaj na saobraajnoj traci
kojom se do tada kretao (l.63),
9) voza koji vozilom pretie drugo vozilo koje se
pribliava obeleenom peakom prelazu ili koje prelazi
peaki prelaz (l.66),
10) voza koji pre nego to napusti vozilo ne preduzme
sve mere kojima se spreava da ono samo krene sa mesta na
kome je ostavljeno (l.779,
11) voza koji svojim vozilom nou vue vozilo na
motorni pogon protivno odredbama l.81,
12) voza koji postupi protivno odrebama l. 88,
13) voza vozila na motorni pogon koji u pogledu
upotrebe oborenih svetala postupi protivno odredbama l. 91
st.2,3,
14) voza vozila na motorni pogon koji upotrebljava
svetla za oznaavanje vozila protivno odredbama l. 92,
15) voza vozila na motorni pogon koji po magli ne
upotrebljava propisana sv
etla ili ako ta svetla upotrebljava na nain suprotan
odredbama l.93,
16) voza koji ne dri potrebno odstojanje kad se kree
iza drugog vozila (l.94),
17) voza vozila na motorni pogon ija je najvea
dozvoljena masa vea od 3.500 kg ili mu je duina vea od
7m, ako ne dri svoje vozilo na propisanom odstojanju od
istog takvog vozila ispred sebe (l.95 st.1),
18) voza motocikla i bicikla sa motorom i lica koja se
prevoze tim vozilom, ako u saobraaju na putu ne nose
odgovarajuu zatitnu kacigu za vreme vonje (l.100),
19) peak koji se na putu na kojem ima trotoar ili drugu
povrinu odreenu za kretanje peaka kree kolovozom
(l.104 st.1),
20) peak koji na obeleenom peakom prelazu gde je
saobraaj peaka regulisan svetlosnim saobraajnim
znakovima za peake ne postupi po tim znakovima (l.108
st.1),
21) voza koji ometa prolaz peaka koji su stupili na
obeleeni peaki prelaz na kome je saobraaj regulisan
svetlosnim saobraajnim znakovima ili znacima koje daje
ovlateno lice, a kojim je na takvom prelazu dozvoljen prolaz
(l.110 st.1)
22) uesnik u saobraaju koji prilikom prelaenja
preko eleznike pruge u istom nivou postupi protivno
odredbama lana 114 st.2,3,
23) peak, goni stoke i voza vozila koje se ne smatra
motornim vozilom ili voza motornog vozila koje ne moe da
razvije brzinu od najmanje 40 km/h, ako se kree po auto putu ili putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila
(l.115 st.1,2il.121),
24) voza motornog vozila koji zaustavi vozilo na
auto-putu ili na auto-putu obavlja polukruno okretanje
vozilom iz jednog smera saobraaja u suprotni smer ili
kretanje unazad (l.116 st.1,3),
25) voza motornog vozila koji postupi protivno
odredbama l.119,

26) voza koji vozilom na putu kroz tunel izvodi radnje

ije je izvoenje u tunelu zabranjeno (l.122),
27) voza koji upravlja vozilom koje je optereeno
protivno odredbi l. 126 st.1 ovog zakona,
28) voza koii optereti vozilo kojim upravlja protivno
odredbama l. 126 st.2 taka 2-5,
29) voza koji u pogledu smetaja ter
eta na vozilu ili u pogledu oznaavanja tereta postupi
protivno odredbama l., 127 ovog zakona,
30) voza koji teret na vozilu nou, kao i danju u sluaju
smanjene vidljivosti, ne oznai na nain iz l. 128,
31) voza koji teretnim motornim vozilom ija je
najvea dozvoljena masa vea od 3.500kg ili autobusom
upravlja due od 5h ili kada u toku od 24 h upravlja due od
8h (l.188 st 1,4),
32) voza koji postupa protivno odredbama l. 189 st
2,6,
33) voza koji u saobraju na putu upravlja motornim ili
prikljunim vozilom koje nije oznaeno probnim tablicama ili
ako je probnim tablicama istekao rok upotrebe (l.195 st2
taka 2 st,3)
Ako je prekrajem iz st.1 ovog l. izazvana neposredna
opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana
saobraajna nezgoda, uinilac e se kazniti novanom kaznom
od 30 do 100 DEM ili kaznom zatvora do 60 dana.
Za prekraj iz st.1 ovog l. kojim je izazvana
neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili
prouzrokovan asaobraajna nezgoda, vozau se moe izrei
zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju
od 30dana do 6 meseci.
lan 229.
Novanom kaznom od 3 DEM kaznie se na licu mesta
za prekraj:
1) voza koji upravlja vozilom za prevoz dece koje nije
obeleeno posebnim znakom (l.32.st.5),
2) voza koji ne omogui ukljuivanje u saobraaj
vozilu JGSP ili posebno obeleenom vozilu za prevoz dece,
kad ta vozila izlaze sa stalaita (l.33 st.1),
3) voza vozila JGP putnika, kao i voza posebno
obeleenog vozila za prevoz dece, koji prilikom ukljuivanja u
saobraaj sa stajalita postupi protivno odredbi l. 33 st 2 ovog
zakona,
4) voza ije je vozilo, protivno odredbama l.37 st.1,
ima na prednjoj strani svetlonosne, svetlonosno-signalne i
reflekujue ureaje ili materije koje daju svetla crvene boje, a
na zadnjoj strani svetla bele boje,
5) voza koji pre obavljanja odreenih radnji vozilom
ne obavesti o svojoj nameri druge uesnike u saobraaju
(l.39),
6) voza koji prilikom znatnijeg smanjenja brzine
kretanja vozila postupi poritovno odredi l. 44 st.2,
7) voza koji se vozilom na oputu u naselju kree
brzinom koja je do 10 km/h vea od dozvoljene brzine, odn
kada se na putu van naselja kree brzinom koja je od 10 km do
30 km/h vea od dozvoljene brzine (l.46, 48 st.1,2),
8) voza koji u saobraaju na putu upravlja vozilom na
kome nema propisanu oznaku najvee dozvoljene brzine za to
vozilo (l.48,st.3),
9) voza koji se vozilom ne kree u obaveznom pravcu
oznaenom zelenim svetlom u obliku zelene svetlee strelice
(l.53 st.2),
10) voza kome je svetlonosnim saobraajnim znakom
dozvoljen ulazak na raskrsnicu, ako vozilom ue u raskrsnicu i
ako je gustina saobraaja takva da se na raskrsnici mora
zaustaviti i na taj nain ometa ili onemoguava saobraaj
drugih vozila koja dolaze sa bonih kolovoza (l.55),
11) voza koji je u sluaju iz l.61 st.1 ne pomeri svoje
vozilo ka desnoj ivici kolovoza,

12) voza koji pri preticanju ne dri svoje vozilo na

potrebnom rastojanju od vozila koje pretie (l.62 st.2),
13) voza koji pri zaustavljanju ili parkiranju vozila ne
postupi po odredbama l.71,
14) voza koji zaustavi ili parkira
svoje vozilo protivno odredbama l. 74 I 75,
15) voza koji vozilo zaustavljeno na kolovoz u ne
obelei posebnim znakom na nain propisan u l. 76,
16) voza koji vue neispravno vozilo na motorni
pogon protivno odredbama l. 83 st.2,3,
17) voza koji vue natovareno teretno motorno vozilo,
odn. traktor sa prikljunim vozilom protivno odredbama l.
85,
18) voza koji pri vuenju neispravnog vozila na
motorni pogon postupi protivno odredbama l. 87,
19) voza bicikla ili bicikla sa motorom koji se ne
kree na nain propisan u l.97 ,
20) voza bicikla, bicikla sa motorom ili motocikla koji
postupi protvino odredbama l. 98,
21) voza bicikla ,bicikla sa motorom ili motocikla koji
prevozi drugo lice protivno odredbama l.99 ,
22) voza zaprenog vozila koji ne upravlja zaprenim
vozilom koje se kree po putu ili koji zapreno vozilo ostavi
bez nadzora na putu (l.101),
23) peak koji se nepotrebno zadrava na kolovozu ili
koristi kolovoz na nain kojim se ometa ili spreava
saobraaj vozila (l.103),
24) peak koji se po kolovozu kree protivno
odredbama l. 105,106,
25) peak koji preko kolovoza ili biciklistike staze ili
trake prelazi na nain protivan odredbama l. 107,
26) peak koji na obeleenom peakom prelazu
postupi protivno odredbama l.108 st 2,3,
27) peak koji prilikom prelaenja preko kolovoza na
mestu na kome nije obeleen peaki prelaz ometa saobraaj
vozila (l.109),
28) voza motornog vozila koji na putu rezervisanom
za saobraaj motornih vozila postupi protivno odredbama l.
116 st.1,3 l.117 st.2 i l.119,120 (l.121),
29) voza koji ne zaustavi svoje vozilo na posebnoj
traci za prinudno zaustavljanje vozila i ne preduzme potrebne
mere da ga to pre ukloni sa kolovoza auto - puta ili puta
registrovanog za saobraaj motornih vozila (l.116 st.2,
l.121),
30) voza motornog vozila koji pri vuenju drugog
motornog vozila na auto - putu postupi protivno odredbi l.
117 st.2 ,
31) voza motornog vozila koje se na auto - putu ne
kree krajnjom desnom saobraajnom trakom kada ta tra
ka nije zakrena vozilima u koloni (l.118 st.1),
32) voza motornog vozila koji prilikom ukljuivanja
na auto - put, odn. iskljuivanja sa auto - puta postupi
protivno odredbama l.120 ,
33) uesnik u saobraaju koji se ne pridrava
ogranienja, zabrana ili obaveza izraenih pomou
postavljenih saobraajnih znakova, osim saobraajnih
znakova ogranienja brzine (l.129 st.49,
34) voza koji u saobraaju na putu upravlja vozilom
koje nema ispravne propisane ureaje i opremu, osim ureaja
za upravljanje, za zaustavljanje, za spajanje vunog i
prikljunog vozila, tahografa i pneumatika (l.192 st.1),
35) voza motornog i prikljunog vozila registrovanog
u stranoj zemlji, ako nema vaeu saobraajnu dozvolu,
registarske tablice ili meunarodnu oznaku zemlje,
registracije prema odredbama l.204 st.1,
Ako je prekrajem iz st.1 ovog l. izazvana neposredna
opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana
saobraajna nezgoda, uinilac e se kazniti novanom
kaznom od 30 - 100 DEM ili kaznom zatvora do 40 dan.
Za prekraj iz st.1 ovog l. kojim je izazvana
neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili
prouzrokovana saobrajna nezgoda, vozau motornog vozila

moe se izrei i zatitna mera zabrane upravljanja motornim

vozilom u trajanju od 3 dana do 3 meseca.
lan 230.
Novanom kaznom od 2 DEM kaznie se na licu mesta
za prekraj:
1. lice koje se prevozi vozilom ako na bilo koji nain
ometa vozaa u upravljanju vozilom ili ako utie na njega da
upravlja vozilom na nain kojim se umanjuje bezbednost
saobraaja (l.34),
2. voza ili drugo lice koje se za vreme vonje u
motornom vozilu ne vee sigurnosnim pojasevima (l 35),
3. voza koji u putnikom automobilu prevozi dete
protivno odredbi l.36,
4. voza koji za kretanje svog vozila koristi put, odn.
kolovoznu ili saobraajnu traku, odn. stazu koja nije
namenjena za saobraaj one vrste vozila kojoj to vozilo
pripada (l.40),
5. voza koji prilikom kretanja vozila unazad postupi
protivno odredbama l.43,
6. voza koji smanji brzinu kretanja vozila do te mere da
svojim vozilom priinjava smetnje normalnom odvijanju
saobraaja (l.45 st.2),
7. voza koji se vozilom na putu van naselja kree
brzinom koja je do 10 km/h na sat vea od dozvoljene (l.46
st.3,4,l. 48 st,1,2),
8. voza koji prilikom skretanja postupi protvno
odredbama l. 49,
9. voza koji prilikom naputanja raskrsnice u sluaju iz
l. 54, ne propusti sve uesnike u saobraaju koji se kreu
pravcem u kome je saobraaj otvoren,
10. voza koji obavlja mimoilaenje protivno
odredbama l. 56,
11. voza koji obavlja obilaenje prtivno odredbama
l.60 st.1
12. voza koji zaustavi ili prakira vozilo protivno
odredbi l. 72,
13. voza vozila na motorni pogon koji svojim vozilom
vue drugo vozilo protvno odredbama l. 80,
14. voza koji prilikom vuenja vozila na motorni
pogon ne postupi na nain propisan u l. 82,
15. lice koje upravlja neispravnim vozilom na motorni
pogon koje se vue pomou ueta ili krute veze, ako nema
odgovarajuu dozvolu (l. 48),
16. voza koji neispravno vozilo na motorni pogon vue
pomou ueta ako je odstojanje izmeu vunog i vuenog
vozila krae od 3m (l.86),
17. voza koji prilikom skretanja vozilom na boni put
na ijem ulazu ne postoji obeleen peaki prelaz postupi
protivno odredbi l.111,
18. peak koji se ne zaustavi pred
prelazom puta preko eleznike pruge u istom nivou ako
je ureaj za zatvaranje saobraaja sputen, ili ako je taj ureaj
ve poeo da se sputa, ili ako se daju svetlonosni i zvuni
znakovi koji upozoravaju da e taj ureaj poeti da se sputa,
odn. da se prelazu puta preko eleznike pruge pribliava voz
(l.113),
19. peak koji se ne zaustavi pred prelazom puta preko
eleznike pruge u istom nivou na kome su postavljeni
svetlonosni saobraajni znaci, kada se pojavi crveno trepue
sveto ili crveno neprekidno sveto (l.114 st.1),
20. voza koji u saobraaju na putu upravlja motornim
vozilom, na njegovj dozvoli je istekao rok vaenja (l.161
st.1),
21. ako voza za vreme uprvljanja motornim vozilom ne
koristi pomagala koja su upisana u obrazac njegove vozake
dozvole (l.161 st.29,
22. voza instruktor koji na putu osposobljava kandidata
za vozaa na motornom vozilu koje nije oznaeno posebnim
tablicama (l.168 st.1),

23. voza koji nema kod se be odgovarajuu vaeu

vozaku dozvolu ili je ne pokae na zahtev ovlatenog lica
(l.183 st1),
24. voza koji nema kod sebe vaeu potvrdu za
koritenje probnih tablica ili je ne pokae na zahtev
ovlatenog lica (l. 195 st.3),
25. voza koji motornim vozilom vue laku prikolicu
koja na svojoj zadnjoj strani nema reg.tablicu sa ponovljenim
reg.brojem vunog vozila (l.200 st.3),
26. voza koji nema kod sebe vaeu saob.dozvolu za
vozilo kojim upravlja (l. 201.st.2),
27. voza koji motornim vozilom vue neregistrovano
strano prikljuno vozilo koje na svojoj zadnjoj strani nema
reg.tablicu sa ponovljenim reg. brojem vunog vozila (l.204
st.2),
28. voza koji nema kod sebe vaeu potvrdu o
privremenoj registraciji vozila (l. 206 st2),
Ako je prekrajem iz st.1 ovog l. izazvana neposredna
opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana
saobraajna nezgoda, uinilac e se kazniti novanom
kaznom od 20 - 80 DEM ili kaznom zatvora do 15 dana.
Za prekraj iz st.1 ovog l., kojim je izazvana
neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili
prouzro

Organ koji izrekne kaznu, odn. zatitnu meru ili meru

bezbednosti, duan je da o izreenoj kazni, odn. meri obavesti
organ koji vodi evidenciju o tim kaznama I merama.
Podatke iz evidencije predvienu u st. 1 mogu da koriste
pravosudni organi , organi koji vode pravosudni postupak,
organi unutranjihih poslova, zdravstvena preduzea, organe i
organizacije koji obavljaju javni prevoz ili prevoz na vlastite
potrebe.
Organ unutranjih poslova vodi evidenciju o izreenim
kaznama, zatitnim mermama, merama bezbednosti i
vozaima motornih vozila prema mestu prebivalita, a o
saobraajnim nazgodama prema mestu nastanka nezgode.
lan 235.
Trajanje zatitne mere zabrane upravljanja motornim
vozilom rauna se od dana upisivanja zabrane u vozaku
dozvolu a na osnovu pravosnanog reenja o izvrenju te
mere.
Vreme provedeno na izdravnja kazne zatvorane rauna
se u vreme trajanja zatitne mere iz st.1 ovog l.
lan 236.

kovana saobraajna nezgoda, vozau motornog vozila

moe se izrei i zatitne mera zabrane upravljanje motornim
vozilom u trajanju od 30 dana do 3 meseca.
lan 231.
Novanom kaznom od 1 DEM kaznie se na licu mesta
za prekraj:
1. voza koji prilikom davanja zvunih znakova
upozorenja postupi protivo odredbama l. 68,
2. lice koje na zaustavljenom ili parkiranom vozilu
otvara vrata i time ometa kretanje drugih uesnika u
saobraaju ili ugroava bezbednosti saobraaja (l. 73),
3. goni stoke koji stoku ne dri to blie desnoj ivici
puta (l. 102 st2),
4. voza vozila na motorni pogon koji za vreme
kretanja kroz tunel ne dri upaljena oborena svetla za
osvetlavanje puta (l.123 ),
5. voza motornog vozila koje nema propisani broj
reg.tablica ili na kome su tablice postavljene tako da se dobro
ne vide ili nisu itljive (l.200 st1,2).
Ako je prekrajem iz st 1 ovog l. izazvana neposredna
opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana
sobraajna nezgoda, uinilac e se kazniti novanom kaznom
od10 do 50 DEM.
lan 232.
Novanu kaznu na licu mesta naplauje radnik
nadlenog organa za poslove kontrole i regulisanje
saobraaja na putevima.
lan 233.
Ako je zatitna mera zabrane upravljanja motornim
vozilom izreena vozau instruktoru, on ne sme da se bavi
obuavanjem kandidata za vozaa u upravljanju motornom
vozilom za vreme dok traje zatitna mera.

Organ koji vodi prekrajni postupak moe odloiti

izvrenje zatitne mere zabrane upravljanja motornim
vozilom, osim za prekraj iz take 27,28,36 l.266, pod
uslovom da uinicac prekraja u odreenom roku koji ne moe
biti krai od 1 niti dui od 2 ne ini prekraj za koji se moe
izrei ta zatitna mera.
Izvrenje zatitne mere zabrane upravljanja motornim
vozilom moe se odloiti ako organ koji vodi prekrajni
postupak, nae da se prema okolnostima prekraja i prema
ponaanju uinioca posle izvrenog prekraja a s obzirom na
njegovo ranije ponaanje u u saobraaju, moe oekivati da on
i bez izvrenja te mera nee u budui vritit prekraje u
saobraaju na putu. U reenju o prekraju kojim je izreena
mera iz st.1ovog l., odredie se vreme trajanja te mere, kao
vreme za koje se njeno izvrenje odlae.
lan 237.
Odlono izvrenje zatitne mere zabrane upravljanja
motornim vozilom opozvae se ako uinilac prekraja, u roku
za koji je izvrenje odloio uini novi prekraj za koji je
propisano izricanje ili mogunost izricanja te zatitne mere.
Ako organ koji vodi prekrajni postupak izrekne
uinoicu prekraja novu zatitnu meru zabrane upravljanja
motornim vozilom i opozove odloeno reenje ranije zatitne
mere, vreme trajanja nove zatitne mere sabrae se sa
vremenom trajanja ranije zatitne mera i izrei e se jedna
mera ije ukupno trajanje ne moe biti due od 1godine.
Izvrenje zatitne mere iz st.2 ovog l. ne moe se
odlagati.
lan 238.
Pod uslovom preticanja, protiv vozaa koji ima
prebivalite u RS a u stranoj zemlji uini saobraajni prekraj
po propisima te zemlje pokrenue se u RS prekrajni postupak
ako to zahteva strani organ, a voza za isti prekraj moe biti
kanjen po domaim propisima ako za taj prekraj nije bio
kanjen u zemlji gde je nainjen prekraj.
lan 239.

lan 234.
O izreenim kaznama, zatitnim merama, merama
bezbednosti,
saobraajnim
nezgodama
i
njihovim
posledicama i vozaima motornih vozila vodi se evidencija.

Ako voza koji ima stranu domau dozvolu uini na

teritoriji RS prekraj za koji je ovim zakonom predvieno da
se mora ili moe izrei zatitna mera zabrane upravljanja
motornim vozilom, tom vozau se, umesto zabrane upravljanja

motornim vozilom, moe izrei zatitna mera zabrane

koritenja strane vozake dozvole za isto vreme.
Zatitna mera zabrane koritenja strane vozake
dozvole sastoji se ui zabrani vozau kome je izreena da na
teritoriji RS upravlja motornim vozilom one ili onih
kategorija na koju se zabrana odnosi.
Zabrane koritenja strane vozake dozvole upisae se u
stranu vozaku dozvolu licu kome je izreena, kao i u
meunarodnu vozaku dozvolu ako je ima.
lan 240.
Ako maloljetnik uini prekraj propisa o bezbednosti
saobraaja na putevima, novanom kaznom propisanom za
uinjeni prekraj kaznie se roditelj, usvojilac odn. staralac
maloljetnika ako je prekraj uino kao posledica propusta
dunog staranja o maloljetniku.
lan 241.
Voza instruktor pod ijim se nadzorom kandidat za
vozaka obuava u upravljanju motornim vozilom u
saobraaju na putu, kaznie se za prekraj koji uini kandidat
za vozaa, osim ako nije bio u stanju da sprei prekraj.

Ovlatava se funkcioner koji rukovodi saveznim

organom uprave nadlenim za unutranje poslove da donese
propise o znacima koje uesnicima u saobraaju na putevima
daju ovlatena lica.
Ovlatava se funkcioner koju rukovodi saveznim
organom uprave nadlenim za unutranje poslove, da, u
sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom
uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza, donese propise
o nainu evidentiranja, praenja i objavljivanja podataka o
izreenim kaznama , zatitnim merama merama bezbednosti,
sobraajnim nezgodama, njihovim posledicama, vozaima
motornih vozila, registrovanim motornim i prikljunim
vozilima, i tehnikim pregledima motornih i prikljunih vozila
i o obliku i sadrini obrasca o uviaju saobraajne nezgode.
Obavetava se sekretar za narodnu odbranu da donese
propise o nainu i polaganju vozakog ispita vojnih lica za
vozae motornih vozila i vozila na motorni pogon u vojsci RS.
Ovlauje se sekretar za narodnu odbranu da, u
sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom
uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza, donese blie
propise o posebnim uslovima za upravljanje vozilom
kategorije C u skupnom prevozu lica i uslovima i nainu
prevoza lica na motornim vozilima i vozilima na motornim
pogon u vojsci RS.
XI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

X. OVLATENJA ZA DONOENJE PROPISA ZA

IZVRENJE OVOG ZAKONA.
lan 242.
Ovlatava se funkcioner koji rukovodi saveznim
organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza:
1. da, u sporazumu sa saveznim sekretarom za narodnu
odbranu, donese propise o evidenciji javnih puteva i objekata
na njima, kao i tehnikim podacima za te puteve,
2. da, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovdi
saveznim organom uprave nadlenim za unutranje poslove,
donese propise o saobraajnim znakovima i signalizaciji na
putevima, o registraciji motornih i prikljunih vozila, o
obliku, sadrini i nainu izrade obrazaca saobraajne i
vozake dozvole, o posebnom znaku za oznaavanje vozila
kojima upravlja lice kome su oteeni ekstremiteti bitni za
upravljanje vozilom, o nainu obeleavanja vozila kojima se
prevoze deca,
3. da, u sporazumu sa funkcoinerom koji rukovodi
saveznim organom uprave nadlenim za poslove privrede,
donese propise o dimenzijama, ukupnoj masi i osovinskom
optereenju vozila, o ureajima i opremi koje moraju da
imaju vozila i osnovnim uslovima koje putevi, njihove
elementi i oblekti na njima moraju da ispunjavaju ureaji i
oprema vozila u saobraaju na putevima, kao i osnovnim
uslovima koje putevi, njihovi elementi i objekti na njima
moraju da ispunjavaju sa gledita bezbednosti saobraaja,
4. da u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi
saveznim organom uprave nadelenim za poslove rada,
zdravstva i socijalne zatite, donese blie propise o
zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozai
motornih vozila,
5. da po predhodno pribavljenom miljenju privredne
komore RS, donese blie propise o ukupnom trajanju
vremena upravljanja vozilom vozaa u vezi sa upravljanjem
motornim vozilom, o nainu rada udvojenih posada na
vozilima, u obimu koji utie na bezbednost upravaljanja
vozilom, i o obliku i sadrini obrasca individualne kontrolne
knjiice za vozaa motornih vozila u saobraaju na putevima,
kao i uputstvo za njeno popunjavanje,
6. da po predhodno pribavljenom miljenju, donese
blie propise o metodologiji brojanja saobraaja na
magistralnim putevima.

lan 243.
Usaglaavanje postojeih tehnikih normativa za puteve
sa odredbama ovog zakona koje se odnose na puteve obavlja
se na nain i pod uslovima koji su odreeni propisima RS.