1.

ЗАШТИТА ЈАВНИХ ПУТЕВА

Пут представља изграђену, односно утврђену површину коју као саобраћајну

површину могу да користе сви или одређени учесници у саобраћају, под условима
одређени законом и другим прописима, док јавни пут представља пут који испуњава
прописане критеријуме за категоризацију од стране надлежног органа.

Заштита јавних путева у Републици Србији уређује се на основу закона о јавним

путевима и обухвата 30 чланова овог закона (од 27. до 56. члана). Овим законом утврђује
се још и положај јавних путева, услови и начин њиховог управљања и одржавања,
инспекцијски надзор, извори и начин финансирања јавних путева, као и посебни услови за
њихову изградњу и реконструкцију [2].

Један од многобројних задатака управљача јавног пута огледа се у давању

сагласности извођачу радова за извођење радова на јавном путу, како би се спречило
угрожавање стабилности јавног пута, несметано одвијање саобраћаја и режим саобраћаја
на јавном путу [2].

У заштитном појасу поред јавног пута који се налази ван насеља забрањена је
изградња, осим изградње саобраћајних површина и свих пратећих садржаја који служе
подребама јавног пута и саобраћаја на јавном путу. У заштитном појасу поред јавног пута
ван насеља могу да се изводе радови и градња само уз прибављену сагласност управљача
јавног пута који садржи саобраћајно-техничке услове. Управљач пута је дужан да изврши
контролу извођења радова који се изводе према предходном ставу. Код државног пута
првог реда односно аутопута, са сваке стране јавног пута, ширина заштитног појаса и са
једне и са друге стране износи 40 метара, а код осталих државних путева првог реда
ширина заштитног појаса износи 20 метара. Што се тиче државних путева другог реда,
ширина заштитног појаса износи 10 метара, док код општинских путева ширина
заштитног појаса износи 5 метара. Код државних путева првог и другог реда ширина
заштитног појаса може бити и већа, ако је планским документом предвиђена изградња
бензинске станице. Ширина заштитног појаса на јавном путу важи и у насељу осим ако
није другачије одређено урбанистичким планом. Објекти се могу градити у појасу
контролисане изградње ако је то дозвољено урбанистичким планом. У овом појасу
забрањено је отварање рудника, каменолома и депонија отпада и смећа [2].

Државни пут првог реда не сме да се укршта у нивоу са железничком пругом. На

прегледност јавног пута не смеју да утичу ограде, дрвеће и засади, како не би дошло до
угрожавања безбедности саобраћаја. Приликом укрштања раскрснице јавног пута са
другим путем или са железничком пругом у истом нивоу, потребно је да се обезбеди
потребна зона прегледности, која мора бити у складу са прописима. У зонама које су
намењене за прегледност није дозвољена никаква градња објеката, или постављање било
каквих постројења која би утицала и пре свега ометала прегледност јавног пута. Ако на
прегледност јавног пута утичу ови објекти, или постројења, власник ових објеката је
дужан да их уклони на захтев управљача јавног пута. У том случају власници ових
објеката имају право на надокнаду од стране управљача пута, због ограничења коришћења
свог земљишта [2].

Сви објекти или постројења која су уграђена у јавни пут, морају да имају свог
управљача, нпр. ЈКП „Водовод” чија је улога да се брине и управља водоводном мрежом
која је уграђена у јавни пут. Одржавање оваквих објеката мора да се одвија на начин да се
не оштећује јавни пут, као и да се не угрожава безбедност саобраћаја. Када дође до квара
или оштећења, нпр. пуцања цеви за воду, управљач овог објеката, у овом случају ЈКП
„Водовод”, дужан је да без одлагања отклони квар, а поред тога мора да обавести
управљача јавног пута о предузетим радовима. Отклањање квара или оштећења, уколико
дође до њега, мора се обавити уз придобијену сагласност управљача јавног пута и
реализовано на начин којим се не оштећује јавни пут и не угрожава безбедност саобраћаја.
Трошкови који настану, односно трошкови извођења радова и враћања јавног пута у
првобитно стање, сноси управљач објеката или постројења, у овом случају ЈКП „Водовод”
[2].

На местима која се налазе поред државног пута на коме се одвија саобраћај велике
густине, где се окупљају грађани у великом броју или где се држи стока у већем броју,
неопходна је изградња ограде, како би се раздвојила ове површине од државног пута и на
тај начин повећао ниво безбедности саобраћаја и заштите државног пута од оштећења, са
тим шти ограда не сме никако да смањи прегледност на државном путу. Подизање и
одржавање ограде, односно њену потребу, начин и услове подизања утврђује Јавно
предузеће, а ограду су дужни да подигну власници објеката или земљишта. Ако власници
не подигну ограду, ту улогу ће преузети на себе јавно предузеће, ако буде потребе за њом,
али ће све трошкове, односно трошкове изградње и одржавања сносити власници објеката
или земљишта. Поред јавног пута забрањено је остављање грађевинског или неког другог
материјала, ако се на тај начин умањује прегледност на јавном путу [2].

Управљач јавног пута мора дати сагласност, како би се градио прикључак

прилазног пута на јавни пут. Ако се ради о државном путу, онда је одговорно Јавно
предузеће које мора дати сагласност, како би се градио прикључак општинског пута или
улице на државни пут, у виду раскрснице или укрштаја. Сагласност Јавног предузећа
огледа се у садржају који је прописан у смислу посебних услова изградње, као и потребне
саобраћајне сигнализације и опреме, која је потребна при овој изградњи. Министарство је
дужно да изда одобрење у случају услова изградње, који се огледају у изградњи нових
саобраћајних трака, острва за одвајање саобраћајних трака, увођење семофора ради
регулисања саобраћаја, као и осветљења на државном путу. Међутим, ако за ове радове
одобрење претходно не изда Јавно предузеће, онда одобрење које је издато од стране
Министарства не важи. За изградњу посебних услова на основу којих би се прикључио
општински пут на државни пут, потребно је одобрење и од стране Јавног предузећа и од
стране Министарства. Што се тиче издавања сагласности за прикључивање општинског
пута на државни пут, Јавно предузеће неће издати сагласност за повезивање ова два
поменута јавна пута, и то у случајевима ако већ постоји повезаност између њих, ако би се
овим прикључком смањио проток и капацитет на државном путу и ако би се
прикључивањем општинског пута на државни пут смањио ниво безбедности саобраћаја и
настали штетни утицаји који се односе на државни пут. Јако је важно напоменути да
трошкове изградње и трошкове постављања саобраћајне сигнализације и опреме сноси
инвеститор овог пројекта, односно прикључка општинског пута на државни пут.
Техничком прегледу, пре пуштања саобраћаја, мора да присуствује и представник Јавног
предузећа [2].

Када је реч о укрштању или прикључивању земљаног пута на јавни пут, земљани
пут мора да испуњава одређене услове. Међу значајнијим условима јесте то да мора да
буде изграђен од тврде подлоге, или да има коловозни застор као јавни пут на одређеним
деловима пута. Разлог тога је да се на јавни пут не би износило блато, или друге материје
које би утицале на безбедно одвијање саобраћаја. Поред тога требало би да има ширину од
најмање 5 метара на месту на ком се прикључује, односно укршта са јавним путем и то
изграђену од материјала о коме је већ било речи у претходним реченицама. Што се тиче
дужине земљаног пута изграђеног од тврдог материјала или од коловозног застора, она
зависи од врсте јавног пута, па је приликом укрштања или прикључивања на државни пут
првог реда та дужина износи 40 метара, на државни пут другог реда 20 метара и на
општински пут 10 метара. Исти услови као што су описани у предходним реченицама
важе и за прилазне путеве. Све трошкове који прате ове пројекте, односно изградње
прикључнице на јавни пут, сноси инвеститор чији је интерес прикључивање на јавни пут,
као и трошкове постављање тврде материје или коловозног застора на земљани или
прикључни пут. Међутим, ако се врши изградња, или се измешта јавни пут, онда све
трошкове сноси инвеститор јавног пута [2].

Ако се врши реконструкција државног пута, пројекат се прави на тај начин што се
сва улагања врше у циљу повећања капацитета и протока, на тај начин што се смањује
број прикључница на државном путу. Исто тако се регулише и када је у питању изградња
новог државног пута, међутим, законом није дефинисано за изградњу, већ само за
реконструкцију државног пута. Када је реч о изменама саобраћајних површина које прате
јавни пут, за сваку измену је потребна сагласност управљача јавног пута [2].

Сусед јавног пута, односно житељ, мештанин или грађанин, у зависности од тога
где јавни пут пролази, дужан је да омогући отицање воде и одлагање снега са јавног пута
на његово земљиште. Уколико настане штета приликом ових активности, власник има
право на надокнаду штете. Такође, сусед јавног пута дужан је да омогући прилаз јавном
путу или путном објекту са стране његовог земљишта, приликом одржавања јавног пута
или путног објеката. Када се на коловозу задржава вода, али нема услова за изградњу
одводних канала или неких других уређаја који би регулисали одводњавање те воде на
јавном путу, управљач јавног пута потписује уговор о изградњи ових објеката на
земљишту суседа, односно власника тог земљишта. Коришћење суседовог или
власниковог земљишта може бити и у друге сврхе, засађивањем засада, како би се
смањила бука, како би се заштитио јавни пут од лавина и сл. [2].

Како би се заштитио јавни пут од одрона или спирања, најчешће се косине на

насипу, усеку или засеку прво насипавају хумусом, који је погодан за траву и разноврсно
растиње. То је хумус који се скида приликом почетне експроприације земљишта, а у
каснијим радовима се врши његово насипавање, а затим и садња ових биљака које утичу,
на одроњавање и спирање земљишта, а самим тим и на заштиту јавног пута. Ово растиње
и биљке требају да се одржавају, и не смеју да утичу на прегледност јавног пута [2].

Када је реч о натписима, односно рекламама које се постављају поред јавног пута,
када је реч о државним путевима, њихово постављање је дозвољено на удаљености од 7
метара од спољне ивице коловоза и 5 метара када је реч о општинским путевима. Да би се
поставио натпис неопходно је одобрење управљача јавног пута. Натписе је дужно да
одржава лице које је захтевало њихово постављање. Постављање натписа је дозвољено на
аутопуту у појасу ширине преко 60 метара [2].

Јавни пут је првевенствено намењен саобраћају разних учесника. Из тог разлога на

јавном путу нису дозвољене одређене активности. Није дозвољено заузимање јавног пута,
било привремено или трајно, у било ком смислу. Забрањени су радови који нису у вези са
одржавањем или реконструкцијом на јавном путу. Забрањено је из личних интереса
бушити пут. Сви радови којима се оштећује јавни пут, од стране надлежних лица је
забрањено, као и испуштање отпадних вода, или других течности на пут, што се може јако
негативно одразити на безбедност кретања возила, поготово у летњем периоду. Забрањено
је и спречавање отицања воде са пута, као и из путног јарка. Није дозвољено ни
просипање и бацање разних материја на јавни пут, као ни замашћивање јавног пута
мазивом, или другим материјама, што има велики утицај на безбедност саобраћаја. На
јавном путу и поред њега није дозвољено постављање разних светала, која би ометала
одвијање саобраћаја, као и извођење разних пољопривредних радова на банкинама,
косинама и земљишном појасу. Забрањено је вући разне предмете по јавном путу, из
разлога што би на тај начин дошло до оштећења јавног пута. Никакве активности нису
дозвољене на косинама насипа, усека и засека. Никакво паљење ватре на јавном путу није
дозвољено, као ни наношење блата на њега са прилазног пута. Пуштање стоке без надзора
на јавном путу, било какво маневрисање у виду окретања пољопривредних машина и
запреге, као и кочење запрежних возила спречавањем окретања точка на јавном путу, је
забрањено. Укључивање и искључивање возила на путу је дозвољено искључиво на месту
предвиђеном за укључивљње и искључивање возила. Никако није дозвољено остављање и
заустављање возила на јавном путу, на начин на који се омета његово коришћење.
Детаљнији прописи о заустављању и паркирању одређене су законом о безбедности
саобраћаја. Забрањено је свако оштећење јавног пута, као и ометање саобраћаја на њему
[2].

Управљач пута мора да спроводи активности у циљу заштите јавног пута, као и
заштитног појаса, како би се спречило њихово оштећење. У случају да усред ових
активности увиди неке недостатке или оштећења, дужан је да поднесе пријаву инспекцији
за јавне путеве.

Ако се на јавном путу догоди да саобраћај није могућ или је могућ код појединих
врста возила, такође и да саобраћај појединих врста возила буде штетан за јавни пут, као и
да то захтевају основани разлози који се односе на заштиту јавног пута и безбедност
саобраћаја, управљач јавног пута треба да покрене поступак за ограничавање коришћења
јавног пута код Министарства или градског органа надлежног за саобраћај. Управљач
јавног пута у исто време када покрене тај поступак, треба да предузме одређене мере тако
што ће поставити одговарајућу саобраћајну сигнализацију и обавестити министарство
надлежно за унутрашње послове и јавност путем средстава јавног информисањa [2].

Точкове са пнеуматицима на јавним путевима морају имати моторна и прикључна

возила, осим возила са гусеницама. Возила са гусеницама могу саобраћати на јавном путу
са савременим коловозним застором, једино у случају када су гусенице заштићене
облогом са равним површинама или другим одговарајућим облогама. Возила војске
Србије и Црне Горе не морају да имају гусенице које су заштићене облогама, па самим
тим услови који су предвиђени овим чланом за њих не важе. У случају да се деси нека
штета која је тиме проузрокована, управљач пута има право на накнаду. Запрежна возила
која имају укупну масу преко 3 тоне, могу саобраћати на јавном путу једино ако имају
точкове са пнеуматицима [2].

Ванредним превозом у смислу овог закона, сматра се превоз возилом које само или
са теретом премашује прописима дозвољено осовинско опретећење, укупну масу, ширину,
дужину или висину. На јавним путевима може се обављати ванредни превоз на територији
Републике Србије, односно у међународном превозу у друмском саобраћају, на основу
посебне дозволе које издаје управљач јавног пута за сваки појединачни превоз којом се
одређују начин и услови превоза као и износ накнаде за ванредни превоз. Када управљач
јавног пута изда дозволе он обавештава министарство надлежно за унутрашње послове,
министарство надлежно за послове саобраћаја, односно надлежни орган општине, као и
лице које врши послове на одржавању јавних путева на којима ће се обавити јавни превоз.
Ако се не изда ова дозвола, ванредни превоз може да се обавља на јавном путу у случају
интервенције, приликом елементарних и других непогода, као и за потребе одбране земље.
Лице које обавља ванредни превоз без дозволе, дужно је да превоз усклади са управљачем
јавног пута пре почетка обављања превоза. Ово лице је такође дужно да о обављању тог
превоза обавести министарство надлежно за унутрашње послове [2].

Овлашћено службено лице министарства надлежног за унутрашње послове,

овлашћено лице министарства надлежног за послове саобраћаја, односно овлашћено лице
општинског органа надлежног за послове саобраћаја, врши контролу ванредног превоза
као и контролу највећих дозвољених осовинских оптерећења, укупне масе и димензија
возила која саобраћају на јавном путу. Лице које обавља ванредни превоз дужно је да тај
превоз обавља са дозовлом коју издаје управљач јавног пута. У случају да лице које
обавља ванредни превоз направи неку штету на јавном путу, дужно је да надокнади ту
штету управљачу јавног пута [2].

Привремено или трајно учешће теретних возила може бити више од 50% у свим
извршеним превозима терета на одређеном јавном путу или његовом делу за потребе
превоза лица које врши извођење радова, на изградњи или реконструкцији или за потребе
обављања привредне делатности чија природа захтева тако извршене превозе као што су
експлоатација камена, дрвета, угља и сл. У том случају коришћење јавног пута, односно
његовог дела, за сврхе које су предходно наведене, сматра се да је прекомерно, а на избор
лица које ће изводити ове радове или обављати привредне делатности, утиче управљач
јавног пута на основу ПГДС1-а теретних возила чија је носивост виша 11,5 тона и то
1
Просечан годишњи дневни саобраћај.
најмање четвороструким бројањем саобраћаја на изворној-циљној локацији. У случају
причињења штете грубом непажњном, предходно поменуто лице је дужно да надокнади
штету управљачу јавног пута [2].

У случају да је возило које се налази на јавном путу или земљишном појасу

онеспособљено за даљу вожњу или је терет пао са возила, ималац возила, односно терета
дужан је одмах да одклони са трупа јавног пута возило, односно терет. Уколико из неког
разлога то није могуће одмах остварити, ималац је дужан да изврши предходно поменуту
радњу најкасније у року 2 часа од тренутка онеспособљавања возила, односно падања
терета на јавном путу или у року од 12 часова на земљишном појасу, а у случају да се ни
то не може остварити, потребно је да уклањање изврши управљач пута (државног пута)
најкасније у року од 12 часова од тренутка онеспособљавања возила, односно падања
терета на јавном путу или у року од 24 часа на земљишном појасу, а о трошку имаоца
возила, односно терета. Уклањање возила, односно терета мора се извршити тако да се не
нанесе штета на јавном путу. Уклањање заустављеног или остављеног возила којим се
омета коришћење општиноског пута и улица, уређује и обезбеђује општина, односно град
[2].

Уколико се на јавном путу, његовом делу или путном објекту, осим на аутопуту,
врши одржавање спортске или неке друге манифестације, орган који је надлежан за
техничко регулисање саобраћаја (у смислу закона којим се уређује безбедност саобраћаја
на путевима), може на тој деоници забранити одвијање целокупног саобраћаја или
одређене врсте возила, под условом да је могуће преусмеравање саобраћаја на друге јавне
путеве. Да би се ова радња могла реализовати, потребно је предходно обавестити орган
надлежан за унутрашње послове, као и управљача јавног пута и прибавити његову
сагласност. Исто тако управљач је дужан да о предходно извршеној забрани благовремено
обавести јавност путем средстава јавног информисања или да на други уобичајени начин
предузме потребне мере обезбеђења [2].

Управљач јавног пута мора обављати и низ других дужности. Он има задатак да,
уколико је потребно, поставља, замењује, допуњује и обнавља саобраћајну сигнализацију,
опрему пута и објекте и опрему за заштиту пута, саобраћаја и околине, на основу решења
о техничком регулисању саобраћаја које издаје Министарство или општински, односно
градски орган надлежан за послове саобраћаја. Такође је дужан да редовно чисти
саобраћајну сигнализацију и опрему пута и да благовремено и на погодан начин
обавештава јавност и кориснике јавних путева о стању и проходности тих путева, а у
случају ограничења, обуставе и забране саобраћаја на јавном путу, у року од 48 часова пре
почетка примене наведених мера. Управљач јавног пута такође може предложити забрану
целокупног саобраћаја или саобраћаја одређене врсте возила органу надлежном за
техничко регулисање саобраћаја на јавном путу, у случајевима [2]:

 ако се јавни пут налази у таквом стању да се на њему не може одвијати саобраћај
или се не може одвијати саобраћај одређене врте возила,
 ако би учешче одређених врста возила у саобраћају наносило штету јавном путу,
његовом делу или путном објекту,
 ако то захтева извођење радова на реконструкцији и одржавању јавног пута,
  ако то захтевају други разлози заштите јавног пута и безбедности саобраћаја на
јавном путу.
Општа забрана саобраћаја на јавном путу, његовом делу или путном објекту, може
бити привремена, а забрана саобраћаја за одређене врсте возила на јавном путу, његовом
делу или путном објекту, може бити привремена или стална.