REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

9. PROJEKTOVANJE MOSTOVA
9.12.10 INSTALACIJE NA MOSTOVIMA

BEOGRAD, 2012.

Izdava:

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:
Br.

Datum

30.04.2012.

Opis izmena i dopuna

Prvo izdanje

Instalacije na mostovima

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

SADRAJ
9.12.10.1
9.12.10.2
9.12.10.3
9.12.10.4
9.12.10.5
9.12.10.6
9.12.10.7
9.12.10.8
9.12.10.9
9.12.10.10

UVODNI DEO
UVOD
OSNOVNA PRAVILA VOENJA INSTALACIJA PREKO MOSTOVA
INSTALACIJE U FUNKCIJI GRADSKIH I KOMUNALNIH POTREBA
INSTALACIJE U FUNKCIJI SAOBRAAJA, MOSTA I PUTA
RASTOJANJA IZMEU INSTALACIJA
VEANJE I OSLANJANJE INSTALACIJA
PRELAZ INSTALACIJA SA MOSTA NA PUT
AHTOVI I KOMORE ZA REVIZIJU
ODRAVANJE, KONTROLA I ZAMENA INSTALACIJA

JP Putevi Srbije

1
1
2
4
7
9
9
10
10
12

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

9.12.10.1 UVODNI DEO

9.12.10.1.1 Predmet smernice
Komunalne instalacije pojavljuju se na svim
objektima, a naroito na objektima u
gradovima i naseljima.
Veoma je vano da se unapred sagledaju
sve potrebe za komunalnim instalacijama jo
za vreme izbora koncepcije i projektovanja
objekta da bi blagovremeno mogla da se
izabre konstrukcija koja e omoguiti prelaz
tim instalacijama.
Komunalne instalacije treba voditi preko
objekata tako da bude
omogueno
jednostavno
odravanje,
zamena
ili
dodavanje.
Komunalne instalacije treba odravati na
osnovu projekta odravanja objekta. Sve
greke i oteenja na instalacijama treba
blagovremeno otkloniti.
Smernica 9.12.10 "Instalacije na mostovima"
odreuje pojedinane instalacije i njihov
poloaj na mostovima.
Data su osnovna pravila voenja instalacija
preko mostova, kao i nain prelaza sa mosta
na put.
9.12.10.1.2 Referentni normativi
Predmetna smernica ukljuuje domae i
inostrane standarde, norme i tehnike
propise.
- JUS B.82.741
- JUS B.82.754
- JUS N.B4.901
- Pravilnik o tehnikim normativima za
zatitu
niskonaponskih
mrea
i
pripadajuih transformatorskih stanica
- Richtlinien fr das Verlegen und
Anbringen von Leitungen an Brcken
(Ausgabe 1994)
- ZTV-KOR 92
- ZTV-K 88
- DIN 1076
- DIN 1998.
9.12.10.1.3 Terminologija
Instalacije su cevi ili kablovi za prenos
materije ili energije.
Uzemljenje je provodna veza izmeu
elektrinih aparata ili metalnih delova i
zemlje, a predstavlja zatitu od udara groma.
Katodna zatita je zatita elinih delova
konstrukcije od korozije.

JP Putevi Srbije

Instalacije na mostovima

Monitoring oznaava praenje konstrukcije

sa udaljenog mernog mesta.
Kontrolni
aht
omoguava
kontrolu
instalacija koje su ugraene u hodnik objekta.
Prelazni aht slui za savlaivanje visinske
razlike, raspodelu instalacija u osnovi po
objektu i kompenzaciju razliitih deformacija
rasponske konstrukcije i instalacija.
Komora predstavlja zatvoreni prostor koji je
prikljuen na krajnji stub i ima isti zadatak
kao i prelazni aht. Namenjena je veem
broju instalacija koje se pojavljuju naroito
kod gradskih mostova.
9.12.10.2

UVOD

Pored
svoje
osnovne
namene
za
premoavanje
prirodnih
i
vetakih
prepreka, savremeni mostovi moraju da
omogue i prelaz instalacija. Ovo vai kako
za objekte na autoputevima tako i za objekte
na kategorisanim putevima van naselja i u
naseljima.
Na mostovima postoje dve vrste instalacija:
- instalacije u funkciji gradskih i komunalnih
potreba i
- instalacije u funkciji saobraaja, mosta i
puta.
Instalacije
u
funkciji
gradskih
i
komunalnih potreba:
- elektrine instalacije
- telekomunikacione instalacije
- vodovod
- otpadne vode (gradska kanalizacija)
- toplovodi (instalacije centralnog grejanja)
- gasovodi
- naftovodi
Preduzea i ustanove koje ele da koriste
mostove za prevoenje instalacija i vodova
moraju se u pisanoj formi obratiti investitoru
sa svim potrebnim podacima o vrsti i
karakteru instalacija i vodova ve u fazi
izrade studije opravdanosti, odnosno idejnog
projekta.
Instalacije u funkciji saobraaja, mosta i
puta:
- kanaliziranje i odvoenje vode sa mosta,
- rasveta,
- instalacije za poziv u hitnim sluajevima,
- saobraajne
i
signalno-sigurnosne
instalacije,
- uzemljenje mosta,
- katodna zatita,
- monitoring praenje,
- instalacije za grejanje kolovoza.
Za sve navedene instalacije postoje tehniki
propisi, upustva i preporuke koje treba
1

Instalacije na mostovima

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

dosledno potovati. Samo u tom sluaju

moe se obezbediti njihovo besprekorno
delovanje.

Instalacije moraju da budu ugraene na

mestima koja omoguavaju lak pristup radi
odravanja, uklanjanja ili dodavanja.

Jako je vano da se kapacitet instalacija

odredi jo za vreme izrade plana za
projektovanje mosta uzimajui u obzir
trenutne potrebe i potrebe u budunosti.

Neki mostovi su izloeni intenzivnom

saobraajnom optereenju koje prouzrokuje
velike vibracije i deformacije. Kod takvih
mostova treba izabrati gornju konstrukciju
koja e imati to manje vibracije i
deformacije. Instalacije se polau to dalje od
kolotraga. Instalacije se privruju na
noseu konstrukciju pomou elastinih
spojnica.

Projektant treba da izabere konstrukciju

mosta koja moe da ponudi vie prostora za
voenje instalacija, jer se vremenom
poveavaju potrebe za energijom, vodom,
gasom itd.
Treba izbegavati konstrukcije koje ne mogu
da obezbede odgovarajui prelaz razliitim
instalacijama.
Detaljnija reenja prelaza instalacija preko
mosta reavaju se izradom posebnih
projekata.
Optereenja koja prouzrokuju instalacije
moraju se na odgovarajui nain uzeti u obzir
pri statikom proraunu. Pri projektovanju
treba izabrati konstrukciju koja omoguava
proirenje
kapaciteta
instalacija.
To
proirenje kapaciteta u budunosti mora da
se uzme u obzir i pri statikom proraunu.
9.12.10.3 OSNOVNA PRAVILA VOENJA
INSTALACIJA PREKO
MOSTOVA
Instalacije se preko mosta vode samo onda
kada su druge mogunosti iz tehnikih ili
ekonomskih razloga neprihvatljive.
Ako postoji mogunost, instalacije treba
ugraivati paralelno sa mostovima, a u
izuzetnim sluajevima se izrauju posebni
objekti preko kojih se premoavaju
instalacije. Ovo se posebno odnosi na
gasovode, naftovode i cevovode kroz koje
prolaze razne hemikalije koje bi u sluaju
havarije mogle da prouzrokuju veliku tetu i
na samim mostovima
Instalacije se ne smeju ugraivati u stubove i
nosee
betonske
elemente
gornje
konstrukcije koji su nepristupani.
Sve instalacije koje prolaze kroz mostove
moraju biti ugraene u zatitne cevi. Po
potrebi cevi se mogu zatiti materijalima za
izolaciju i privrstiti za konstrukciju. Na
mestima na kojima konstrukcija to zahteva
zatitne cevi se razdvajaju (dilatiraju).

Instalacije kroz koje protie tenost mogu da

izazovu dodatne sile koje deluju na
konstrukciju mosta. Ovu pojavu treba uzeti u
obzir pri projektovanju mostova.
Polaganje i privrivanje instalacija na ve
izgraene mostove dozvoljeno je samo ako
to omoguavaju statike i konstruktivne
osobine mosta i ako se time ne naruava
izgled mosta. Sva naknadna proirenja
instalacija ne smeju da prolaze kroz noseu
rasponsku konstrukciju mosta. Za naknadna
proirenja
treba
obezbediti
potrebne
saglasnosti.
Za realizaciju navedenih zahteva treba
pripremiti:
- odobrenje naruioca
- odobrenje projektanta
- izradu nacrta
- odravanje mosta i komunalnih instalacija
ne sme da bude oteano
- mora da se obezbedi mogunost zamene
i odravanja komunalnih instalacija.
Komunalne instalacije koje se ugrauju u
mostove treba rasporediti tako da:
- ne smanjuju bezbednost saobraaja na i
pod mostovima
- ne smanjuju svetli, odnosno protoni profil
- ne ugroavaju trajnost mosta i njegove
opreme
- ne nastupe oteenja na pojedinim
elementima mosta ili samim instalacijama
prilikom izvoenja radova na naknadnom
ugraivanju instalacija (npr. armaturi,
kablovima za prednaprezanje, zatiti od
korozije itd.)
- ne umanjuju spoljanji izgled mosta
- ne ometaju nadzor i ispitivanje mosta
- ne utiu na ouvanost mosta i opreme.
Za sve vrste komunalnih vodova treba izraditi
projekat sa obraenim tehnikim reenjima,
uputstvima za montau i sigurnosne
intervencije. Pored toga treba napraviti
zajedniki projekat za sve instalacije kojim e

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

biti tano odreen njihov meusobni poloaj.

Pojedine instalacije ne smeju da se vode
jedna pored druge, odnosno mora da se
obezbede odgovarajui meusobni razmak i
zatita.
Svi metalni delovi mosta moraju da se
uzemlje radi spreavanja eventualnog spoja
sa elektrinim ureajima ili udarima groma.
Poloaj instalacija treba odrediti ve u fazi
izrade mosta uz potovanje statikih i
konstruktivnih zahteva.
Poloaj instalacija treba da obezbedi lak
pristup, odravanje, ispitivanje konstrukcije,
kao i eventualno izvoenje radova na
podizanju konstrukcije (zamena leita,
izjednaavanje sleganja i dr.).
Ugraivanje
instalacija
na
vidljivim
povrinama mostova, ukljuujui i unutranje
i krajnje stubove, u naelu nije dozvoljeno.
Kada se instalacije ugrauju na spoljanjim
konzolama, onda se izgled mosta moe
poboljati:
- izradom nia
- izradom maski od metala ili betona
- usklaivanjem boje instalacija sa bojom
betona
- izradom ivinog venca sa poveanim
vertikalnim delom do 1,0 m (slika
9.12.10.1)
- time to donja ivica instalacija mora da
bude vii od donje ivice gornje
konstrukcije.

Instalacije na mostovima

9.12.10.3.2 Voenje instalacija i zatitnih

cevi u ivinim vencima
Instalacije se ugrauju u ivine vence samo
onda kada je duina mosta manja od 50 m, a
a most je zasnovan tako da kolovozna ploa
mosta nema konzole ispod kojih bi se mogle
ugraditi instalacije, odnosno kada hodnici
imaju malu visinu (7 cm uz ivinjak) u koju ne
mogu da se ugrade cevi.
Navedeni primer pojavljuje se esto kod
mostova koji su zasnovani kao okvirna
konstrukcija.
U ivine vence mogu da se ugrade tri cevi
125 mm ili est cevi 80 mm. Dimenzije
ivinih venaca treba prilagoditi broju cevi koje
se ugrauju. (Slika 9.12.10.2a i 9.12.10.2b).

Slika 9.12.10.2a: 3 cevi 125 mm u ivinom

vencu

Slika 9.12.10.1: Ivini venac sa poveanim

vertikalnim zakljukom do 1,0 m
9.12.10.3.1 Voenje instalacija u zatitnim
cevima u hodniku
Cevi za instalacije ugrauju se samo u one
hodnike koji uz ivinjak imaju minimalnu
visinu 18 cm iznad kote asfalta. Ako je visina
hodnika uz ivinjak manja (7 cm), onda se
instalacije ugrauju ispod konzole.

JP Putevi Srbije

Slika 9.12.10.2b : 6 cevi 80 mm u ivinom

vencu

Instalacije na mostovima

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

9.12.10.4

za direktno isticanje vode u sluaju kvara ili

havarije cevovoda. Vodovodi i cevovodi za
otpadnu vodu mogu da se ugrade u
unutranjost sanduastog preseka samo
kada je taj presek prohodan.
Ako popreni presek ima oblik ploe onda se
cevovodi ugrauju ispod konzola (slika br.
9.12.10.7). Ako presek ima oblik ploe sa
rebrima onda se ugrauju izmeu rebara
(slika 9.12.10.3).

INSTALACIJE U FUNKCIJI
GRADSKIH I KOMUNALNIH
POTREBA

9.12.10.4.1 Elektrine instalacije

Na mostovima mogu da se pojave sledee
elektrine instalacije:
- niskonaponske elektrine instalacije
- visokonaponske elektrine instalacije
Elektrine instalacije mogu da se ugrade
ispod konzole rasponske konstrukcije (slika
9.12.10.3), izmeu rebara kod rasponskih
konstrukcija koje se sastoje od ploe sa
rebrima, a kod sanduastih preseka u
unutranjost sanduka (slika 9.12.10.5 ).
Ugraivanje instalacija iznad konzole, u
hodniku (slika 9.12.10.6) ili ivinim vencima
(Slika 9.12.10.2a i 9.12.10.2b) vri se samo u
sluajevima kada bi drugi nain voenja
prouzrokovao
nepovoljan
uticaj
na
konstrukciju i njeno oblikovanje, kao i u
sluajevima kada nisu potrebni kontrolni
ahtovi (kratki objekti).
Zatitne cevi za instalaciju ne smeju da
ometaju ugraivanje armature.
Elektrine instalacije ugrauju se u plastine
ili eline cevi koje su zatiene od uticaja
korozije.
9.12.10.4.2 Telekomunikacione instalacije
Telekomunikacione instalacije mogu da se
ugrade
ispod
konzole
rasponske
konstrukcije, izmeu rebara kod konstrukcija
koje se sastoje od ploe sa rebrima ili u
unutranjost sanduka kod ovog tipa
konstrukcije.
Ugraivanje instalacija iznad konzola, u
hodniku ili ivinim vencima vri se samo u
sluajevima kada bi drugi nain voenja
prouzrokovao
neponoljan
uticaj
na
konstrukciju i njeno oblikovanje, kao i u
sluajevima kada nisu potrebni kontrolni
ahtovi (kratki objekti).
Zatitne cevi za instalaciju ne smeju da
ometaju ugraivanje armature.
Telekomunikacione instalacije ugrauju se u
plastine ili eline cevi koje su zatiene od
uticaja korozije.
9.12.10.4.3 Vodovod i cevovod za
otpadne vode (kanalizacija)
Vodovodi i cevovodi za otpadne vode
ugrauju se u sanduaste preseke rasponske
konstrukcije tako to se veaju na gornju
plou (slika br. 9.12.10.6) ili tako to se
poloe na donju plou preseka. Kod ovakvog
ugraivanja obavezno treba predvideti otvor
4

Vodovode i cevovode treba obloiti zatitnim

cevima i na odgovarajui nain toplotno
zatititi. U cevima vodovoda i kanalizacije
temperatura vode je konstantna, dok se
temperatura konstrukcije stalno menja pod
uticajem temperature vazduha. Zbog toga su
rastezanja cevi i rasponske konstrukcije
razliita. Ove razlike u deformaciji treba
premostiti na odgovarajui nain. Cevi ne
smeju da se vrsto veu za konstrukciju, dok
se na odreenim mestima privruju u cilju
spreavanja pomeranja koja mogu da
nastanu
zbog
uticaja
saobraajnog
optereenja.
Teinu
napunjenih
vodovodnih
i
kanalizacionih cevi treba uzeti u obzir kao
stalno optereenje i ukljuiti u statiki
proraun.
Voenje vodovoda treba obraditi u posebnom
projektu koji treba da bude na raspolaganju
projektantu ve na samom poetku
projektovanja i izbora koncepcije rasponske
konstrukcije. Na taj nain projektant moe
blagovremeno da predvidi potrebne prostore
za ugraivanje naprava za isputanje
vazduha iz cevovoda.
9.12.10.4.2 Voda za daljinsko
zagrejavanje toplovodi
U pravilu se cevi toplovoda veaju ispod
konzole objekta (slika br. 9.12.10.4), odnosno
izmeu rebara (slika br. 9.12.10.3) ako je
popreni presek u obliku ploe sa rebrima.
Cevi toplovoda moraju da se dobro izoluju da
ne bi dolo do velikih gubitaka energije. Cevi
su izloene i promenama duine usled
temperaturskih razlika koje treba na
odgovarajui nain premostiti.
Cevi se ne smeju vrsto vezati za
konstrukciju, dok se na odreenim mestima
privruju radi spreavanja pomeranja koja
mogu da nastanu usled uticaja saobraajnog
optereenja.
Teinu napunjenih toplovodnih cevi treba
uzeti u obzir kao stalno optereenje i ukljuiti
u statiki proraun.
Ako se ispod objekta preko kojeg ide
toplovod odvija saobraaj, onda treba ispod
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Instalacije na mostovima

cevi postaviti oluke koji e prikupiti i odvesti

vruu vodu koja iz bilo kojih razloga istee iz
cevi.

Voenje gasovoda obrauje se u posebnom

projektu koji treba da bude na raspolaganju
projektantu ve na samom poetku
projektovanja i pri izboru koncepcije
rasponske konstrukcije. Samo na taj nain
projektant moe blagovremeno da predvidi
potrebne otvore za postavljanje i voenje
gasovoda.

9.12.10.4.3 Gasovod
Gasovodi pod visokim pritiskom se u naelu
ne smeju ugraivati na ili u objekte, ako je
pritisak u cevi vei od 16 bara.
Gasovod se zbog bezbednosti ugrauje
ispod spoljanje konzole objekta (slike br.
9.12.10.3 i 9.12.10.6).
Ugraivanje gasovoda unutar sanduastog
preseka
nije
dozvoljeno
iz
razloga
bezbednosti. U izuzetnim sluajevima
dozvoljeno je ugraivanje gasovoda na
donjoj strani, ako se gornja konstrukcija
sastoji od ploe sa rebrima, kod dvodelnih
gornjih konstrukcija koje se sastoje od ploe i
rebara, kao i kod sanduastih nosaa.

9.12.10.4.4 Naftovod
Prevoenje naftovoda preko mostova nije
dozvoljeno. Bolje je predvideti poseban
objekat preko koga e prei naftovod i
savladati prepreku. I pri prelasku pomou
posebnog objekta treba zadovoljiti sve
zakonom predviene odredbe, a posebno
kada je u pitanju zagaenje okoline u sluaju
eventualne havarije.

Slika 9.12.10.3:

Slika 9.12.10.4:

Slika 9.12.10.5:
JP Putevi Srbije

Instalacije na mostovima

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 9.12.10.6:

Slika 9.12.10.7

Slika 9.12.10.8

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

9.12.10.5

INSTALACIJE U FUNKCIJI
SAOBRAAJA, MOSTA I PUTA

9.12.10.5.1 Odvodnjavanje i kanalisanje

vode sa mosta
Znaaj, obim i specifinosti odvodnjavanja i
kanalizacije mostova obraeni su u Smernici
9.12.4.
9.12.10.5.2 Rasveta
Rasveta spada u onu vrstu instalacija koje se
pojavljuju kod gradskih mostova ili mostova
na osvetljenim raskrsnicama.
Elektrina instalacija koja napaja sistem
osvetljenja ugrauje se u hodnike mosta.
Zatitne cevi elektrine instalacije ne smeju
da ometaju ugraivanje armature.
Elektrina instalacija polae se u plastine ili
eline cevi zatiene od uticaja korozije.
Kontrolni ahtovi ugrauju se uz svaki
kandelaber koji se nalazi na mostu, kao i na
poetku i kraju mosta.
Mostovi na kojima se ugrauje osvjetljenje
moraju da budu uzemljeni.
9.12.10.5.3 Instalacije za poziv u sluaju
opasnosti
Instalacije za poziv u sluaju opasnosti
ugrauju se ispod konzole rasponske
konstrukcije, izmeu rebara kod konstrukcija
sa rebrima i ploom ili u unutranjosti
sanduka rasponskih konstrukcija.
Ove instalacije mogu da se ugrade iznad
konzole, u hodniku ili ivinom vencu kod
kratkih mostova kod kojih nisu potrebni
kontrolni ahtovi i ahtovi za ugraivanje kao
i u sluajevima kod kojih bi ugraivanje na
drugim mestima negativno uticalo na
konstrukciju i njen izgled. Zatitne cevi ne
smeju da ometaju ugraivanje armature. Ove
instalacije polau se u plastine cevi ili
metalne koje su zatiene od uticaja korozije.
9.12.10.5.4 Saobraajne i signalnosigurnosne instalacije
Saobraajne i signalno-sigurnosne instalacije
pojavljuju se na svim mostovima, a posebno
na mostovima u naseljima i gradovima.
Elektrine instalacije koje napajaju sistem
semaforizacije ugrauju se u hodnike
mostova.
Elektrine instalacija koja napaja ostalu
saobraajnu-sigurnosnu opremu ugrauje se

JP Putevi Srbije

Instalacije na mostovima

ispod konzole rasponske konstrukcije ili

izmeu rebara kod ovakvog tipa konstrukcije.
Ako se radi o sanduastim presecima, onda
se ugrauju u unutranjosti sanduka.
Zatitne cevi ne smeju da ometaju
ugraivanje armature.
Elektrine instalacija ugrauje se u plastine
ili metalne cevi koje su zatiene od uticaja
korozije.
Kontrolni ahtovi se izrauju ispred i iza
mosta, ako je most krai od 50,0 m, a kod
duih mostova na razdaljini 30-40 m.
9.12.10.5.5 Uzemljenje
Ako se na mostu nalaze elektrine instalacije,
javna rasveta ili saobraajne i signalnosigurnosne
instalacije,
koje
zahtevaju
elektrinu energiju, onda moraju da se
uzemlje svi metalni delovi mosta.
Metalna ograda na mostu na kome nema
elektrinih instalacija mora da se uzemlji
zbog mogunosti udara groma.
Ako je metalna ograda povezana sa
armaturom hodnika, onda projektant treba da
donese odluku da li postoji potreba da se
uzemljenji ograda na mostu. Uzemljenje
mora da izradi ovlaena organizacija koja se
bavi projektovanjem elektrinih instalacija.
9.12.10.5.6 Katodna zatita
Katodna zatita je zatita metalnih delova
konstrukcije od korozije. Upotrebljava se za
one delove konstrukcije koji se nalaze u vodi
ili zemlji. esto se upotrebljava kod cevovoda
ili rezervoara u zemlji. U poslednje vreme ova
zatita
se
upotrebljava
i
kod
armiranobetonskih konstrukcija.
Katodnom zatitom smanjuje se potencijal
izmeu ograde i elinog elementa (katode)
koga treba zatititi. Ovo smanjenje postie se
pomou kontrolisane elektrine struje izmeu
anode i katode ime se spreava topljenje
metala.
Katodna zatita se moe izvesti i tako to se
na eline delove konstrukcije koju treba da
se zatiti privrste "rtvujue elektrode". Ove
elektrode su ploice magnezijuma, cinka ili
aluminijuma
koje
poseduju
negativniji
elektrohemijski potencijal nego to ga imaju
elini delovi konstrukcije. Ploice "rtvujue
elektrode" propadaju, odnosno oksidiraju
umesto metalnih delova konstrukcije.

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Instalacije na mostovima

Slika 9.12.10.9: Uzemljenje

-

objekat sa unutranjim stubovima

objekat bez unutranjih stubova

Katodnom zatitom tite se i kablovi za

prednaprezanje
u
armiranobetonskim
konstrukcijama. Gustina elektrine struje koja
se preporuuje za katodnu zatitu iznosi 5
2
20 mA/m . Ispitivanja vodonikove krtosti
prednapregnutih kablova su pokazala da
krtost nastupa pri mnogo veoj gustini
elektrine struje od one koja je potrebna za
katodnu zatitu. Izradu katodne zatite treba
obraditi u posebnom projektu koji izrauje
struno lice za katodnu zatitu uz saradnju sa
projektantom.
9.12.10.5.7 Monitoring
Monitoring je naroito opravdan i poeljan
kod velikih i znaajnih mostova koji se nalaze
u loim klimatskim uslovima ili u agresivnoj
okolini.
Potrebu za uvoenjem monitoringa za
pojedine mostove, donosi investitor mosta na
osnovu projektnog zadatka.
Monitoring je praenje stanja konstrukcije sa
udaljenog mernog mesta.
Mogu se osmatrati:
- nosivost konstrukcije

stepen korozije
uinak okoline

Monitoring nosivosti konstrukcije prati

stabilnost mosta za vreme graenja i
upotrebe. Evidentiraju se statiki i dinamiki
parametri mosta koji predstavljaju vaan
faktor za odreivanje stepena bezbednosti i
upotrebljivosti mosta. Trajno praenje stanja
mosta posebno je vano u sluajevima
vanrednih optereenja (teki vangabaritni
tereti, jaki vetrovi, zemljotres). Senzori za
monitoring nosivosti konstrukcije povezani su
sa centralnim mestom na kome se pomou
raunara belei ponaanje i odgovori
konstrukcije. Na taj nain prate se relativne
deformacije, temperatura konstrukcije i
veliina ubrzanja. Ovi podaci omoguavaju
proraun napona u konstrukciji i veliinu i
brzinu pomeranja konstrukcije.
Monitoring korozije predstavlja praenje
stepena korozije onih elinih elemenata
konstrukcije koji su ugraeni u beton ispod
kote terena ili su poloeni u cevima. Na ovaj
nain se prate geomehaniki ankeri, kablovi
za prednaprezanje i ugraena armatura.
Senzori za monitoring korozije ugrauju se
na kritinim mestima konstrukcije.
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Na osnovu podataka koji se dobijaju pomou

sistema monitoringa i redovnih pregleda
mosta mogu da se izvedu pravovremene
intervencije koje spreavaju pojavu oteenja
i propadanje konstrukcije.
9.12.10.5.8 Instalacije za grejanje
kolovoza
Kod veih mostova koji se nalaze u tekim
klimatskim
uslovima
treba
analizirati
mogunost ugraivanja instalacije za grejanje
kolovoza. Kolovoz se moe grejati gasom ili
elektrinom energijom. Odravanje ovakvog
objekta je lake, poto posipanje soli po
kolovozu i ienje snega nije potrebno.
Ovim se eliminiu uzroci pojave oteenja na
konstrukciji.
Konstruktorska reenja za grejanje moraju da
se obrade u posebnom projektu. Ove
instalacije zahtevaju deblji sloj asfalta.
9.12.10.6

Instalacije na mostovima

9.12.10.7

VEANJE I OSLANJANJE
INSTALACIJA

Konstrukcije veanja i njihove uticaje na most

treba raunski dokazati. Sve naprave za
veanje moraju da budu zatiene od uticaja
korozije.
Konstrukcije veanja mogu da se ugrauju
naknadno zavrtnjima (slika 9.12.10.10). U
toku graenja mogu se ugraditi odgovarajui
profili.
Razmak naprava za privrivanje iznosi
priblino 2,0 m. Ovaj razmak zavisi od
prenika cevi, krutosti cevi i materijala od
koga je cev izraena.
Sredstva za privrivanje instalacije ne
smeju da otete armaturu.
Instalacije se ne smeju vrsto vezati za
rasponsku konstrukciju zbog razliitih uticaja
(temperatura, reologija).

RASTOJANJA IZMEU
INSTALACIJA

Svetli
razmak
izmeu
instalacija
i
konstruktivnih elemenata mora da bude
minimalno 2xD (D = prenik cevi).
Horizontalni razmak izmeu telefonskih i
elektroenergetskih instalacija do 1 kV mora
da iznosi minimalno 0,3 m.
Horizontalni razmak izmeu telefonskih i
elektroenergetskih instalacija iznad 1 kV
mora da iznosi minimalno. 0,5 m.
U sluaju kada se meusobni razmaci ne
mogu postii treba primeniti zatitne mere
koje vae za elektroenergetske instalacije.

Slika 9.12.10.10: Detalj priivrivanja

instalacija ispod konzole

Slika 9.12.10.11: Radioniki nacrt veanja za etiri cevi

JP Putevi Srbije

Instalacije na mostovima

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

U podruju prekida zidova komora, instalacije

se elastino polau na podlogu, a
istovremeno moraju da budu pokretne u
podunom i poprenom smeru.
Otvori treba da budu dovoljno veliki da
omoguavaju prolaz cevi i zatite oko cevi.

Pri podizanju gornje konstrukcije objekta ne

sme da se ugrozi funkcija instalacija. Po
potrebi mogu da se predvide veze sa
razdvajanjem.
U
podruju
dilatacione
spojnice, odnosno na prostoru za slobodno
pomeranje,cevi za instalaciju treba dilatirati.
U podruju dilatacijonih spojnica mostova,
naroito na prelazima rasponske konstrukcije
i krajnjim stubovima, treba izvesti i dilatiranje
cevi za instalacije.
9.12.10.8

PRELAZ INSTALACIJA SA
MOSTA NA PUT

9.12.10.8.1 Mostovi na autoputevima

Mostovi na autoputevima imaju samo one
instalacije koje omoguavaju upotrebu mosta
i puta, a navedene su u taki 9.12.10.5.
Na skoro svim mostovima prisutne su
instalacije za odvodnjavanje i kanalisanje,
koje mogu neometano da prelaze sa mosta u
trup put. Ovi prelazi mogu da se izvedu na
vie naina:
- nastavljaju se u trup puta preko ahtova i
bez ahta, ako se radi o kraim objektima
- spuste se ispred krajnjeg stuba

prolaze kroz krajnji stub

Ostale instalacije na autoputevima (poziv u

sluaju opasnosti, saobraajna i signalnosigurnosna instalacija), prelaze u trup puta
preko ahtova u bankini ili u pojasu za
razdvajanje.
9.12.10.8.2 Mostovi u gradovima i
naseljima
Preko mostova u gradovima i naseljima esto
prelaze brojne instalacije za komunalne i
gradske potrebe. Prelaz ovih instalacija sa
mosta na put omoguava se preko kontrolne
komore koja se izvodi u podruju krajnjog
stuba sa kojim je povezana preko zglobova.
9.12.10.9

AHTOVI I KOMORE ZA
REVIZIJU

Treba razlikovati:
- ahtove na konstrukciji mosta koji slue
za kontrolu instalacija koje su ugraene u
hodniku. Izvode se kod mostova duih od
50,0 m;
- prelazni ahtovi ispred i iza mosta koji
slue za savlaivanje visinske razlike,
poloaja
instalacija
po
objektu
i
kompenzaciju
razliitih
deformacija
rasponske konstrukcije i instalacija;
- komore iza krajnjeg stuba koje se izrauju
kod gradskih mostova sa velikim brojem
instalacija.

Slika 9.12.10.12: aht za reviziju sa metalnim poklopcem

10

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

9.12.10.9.1 ahtovi za reviziju na

mostovima
ahtovi za reviziju nalaze se na mostu u
podruju hodnika ukoliko kroz njega prolaze
instalacije. Predvieni su samo kod duih
mostova (duina vea od 50,0 m).
U hodniku se pojavljuju samo u sluajevima
kada je na mostu ugraena instalacija za
osvetljenje. U ovom sluaju ugrauju se uz
svaki kandelaber. Veliina ahta zavisi od
broja cevi koje prolaze kroz hodnik.
ahtovi za reviziju nisu dozvoljeni u podruju
kolovozne ploe.
U podruju hodnika su plitki. Moraju da se
uredno odvodnjavaju, a zatvoreni su elinim
poklopcem (slika 9.12.10.12).
U hodniku mogu da se ugrauju samo cevi
maksimalnog prenika 110 mm.

Instalacije na mostovima

9.12.10.9.2 Prelazni ahtovi za reviziju

Prelazni ahtovi za reviziju su zidani prostori
koji
su
zatvoreni
armiranobetonskim
poklopcem.
Prelazni ahtovi se uvek grade ispred i iza
mosta kada preko mosta prelaze razliite
instalacije. Prelazni ahtovi se planiraju na
mestima na kojima se poloaj instalacija
menja po visini i/ili rasporedu u osnovi. Grade
se i na mestima, na kojima su predvieni
ventili, ventilacije, zatvarai itd.
Poloaj instalacija u podruju puta razlikuje
se od poloaja na objektu. U veini sluajeva
treba savladati visinsku razliku, razvesti
instalacije
na
odgovarajui
nain
i
kompezovati razlike u duinama. ahtovi za
reviziju u potpunosti zadovoljavaju samo u
sluajevima kada broj instalacija nije veliki.
Prelazni ahtovi moraju da imaju uredno
reeno
odvodnjavanje.
Zatvoreni
su
armiranobetonskim poklopcem, a isti mogu
da imaju i vee dimenzije (slika 9.12.10.13).

Slika 9.12.10.13: Prelazni aht za reviziju sa betonskim poklopcem za cevi ugraene u hodnicima

JP Putevi Srbije

11

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Instalacije na mostovima

Slika 9.12.10.14: Poloaj prelaznih ahtova u osnovi

9.12.10.9.3 Komore za reviziju

Ako preko mosta prelazi vei broj razliitih
instalacija onda se ispred i iza objekta
predviaju komore za reviziju.
U komorama se rasporeuju instalacije,
savlauje visinska razlika i kompezuju razlike
u duinama. Kroz komore mogu naknadno
da se ugrauju i druge instalacije.
Minimalne dimenzije komora su 2,0 x 2,0 m,
a mogu da budu i vee ukoliko to prilike
zahtevaju.
Proboji zidova komora izvode se u podruju
blokova za leita, a moraju da budu
vodonepropusni. Otvori za instalacije u
komorama moraju da omogue eventualna
obrtanja leita i da obezbede da nema
dodira sa zatitnim cevima.
Komora je povezana sa krajnjim stubom
pomou zglobova.
9.12.10.10 ODRAVANJE, KONTROLA I
ZAMENA INSTALACIJA
Nain voenja instalacija preko mosta, njihov
poloaj i sistem privrivanja moraju da
budu takvi, da omoguavaju nesmetano
odravanje, kontrolu i zamenu.

12

U sanduastim presecima instalacije se

ugrauju u unutranjost preseka sanduka,
koji mora da bude prohodan, ime se
omoguava jednostavan nadzor.
Instalacije koje su privrene na konzole ili
izmeu rebara dostupne su samo pomou
posebnih merdevina ili posebnog vozila koje
je opremljeno tako da moe da prie
instalacijama ispod kolovoza.
Vaei propisi zahtevaju ispitivanje nekih
instalacija pre dobijanja dozvole za upotrebu
objekta (ispitivanje pritiska kod vodovoda i
kanalizacije). Ova ispitivanja treba obaviti pre
putanja saobraaja preko mosta.
Upravljai instalacija treba u skladu sa
propisima i standardima da izrade projekte za
odravanje pojedinih instalacija, izvravaju
redovne kontrolne preglede i otklanjaju
eventualna oteenja.
Prilikom redovnih pregleda treba kontrolisati
naprave za priivrivanje. Sredstva za
privrivanje koja su direktno ugraena u
most mora da kontrolie sluba koja odrava
most, a sredstva ugraena na instalacijama
mora da kontrolie upravlja instalacija.
Sve kontrolne preglede treba blagovremeno
najaviti odgovarajuim slubama. Treba
voditi zapisnike o pregledima i uruiti ih
upravljau mosta.

JP Putevi Srbije