REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

9. PROJEKTOVANJE MOSTOVA
9.12 SEKUNDARNI ELEMENTI I OPREMA
MOSTOVA

9.12.6 DILATACIONE SPOJNICE

BEOGRAD, 2012.

Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br.

Datum

30.02.2012

Opis izmena i dopuna

Prvo izdanje

Dilatacione spojnice

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

SADRAJ
9.12.6
9.12.6.1
9.12.6.2
9.12.6.3
9.12.6.4
9.12.6.5

DILATACIONE SPOJNICE
1
Uvodni deo ........................................................................................................................ 1
Osnovni zahtevi ................................................................................................................ 2
Vrsta i podruja upotrebe .................................................................................................. 3
Izbor dilatacije i pratea tehnika dokumentacija ............................................................. 9
Uslovi za konstruisanje mostova u podruju dilatacija ................................................... 15

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Dilatacione spojnice

9.12.6

DILATACIONE SPOJNICE
-

9.12.6.1 Uvodni deo

Dilatacija premoava prostor za slobodno
pomeranje izmeu gornje konstrukcije i
oslonca ili izmeu dva dela gornje
konstrukcije objekta.
Dilatacije po svojoj konstrukciji spadaju u vrlo
osetljive elemente, posebno ako se radi o
veim pomeranjima, pa se zbog njihovom
projektovanju, ugraivanju i izboru mora
posvetiti posebna panja. Treba uzeti u obzir
najnovija saznanja koja se oslanjaju na
ispitivanja i praenja ugraenih dilatacija.
Takoe treba upotrebljavati savremene
dilatacije koje proizvode iskusni i sigurni
proizvoai.
Ugrauju se samo one dilatacije
obezbeuju
vodonepropusnost
kontrolisanom odvodnjavanju.

koje
pri

9.12.6.1.1 Predmet

RVS 15.04.52: Bridges- Equipment of

Bridges Expansion Joints, (Brcken
Brckeausrstung - Schalltechnische
Beurteilung von Fahrbahnbergngen);
Bundesamt
fr
Straen
(ASTRA):
Fahrbahnbergnge aus Polymerbitumen
(vajcarska, 2005);
DIN Fachbericht 100-101, Nemaka;
DIN 1076 - Engineering structures in
connection with roads - inspection and
test, Nemaka;
Joints de chausse des ponts routes,
guide technique, Bagneux, SETRA,
Francuska, 1986.

9.12.6.1.3 Terminologija
Asfaltna dilatacija je pojam koji u irem
smislu obuhvata fleksibilne bitumenske
dilatacije u kojima je razteui deo izraen od
smese za koju je odomaen izraz "asfalt".
Bitumenska dilatacija predstavlja pojam koji
u uem smislu odreuje fleksibilnu dilataciju
u kojoj je razteui deo izraen od meavine
polimerizovanog bitumena sa dodatkom
elastomera i kamenog punjenja.

Osnovna namena prirunika za projektovanje

je da pomogne pri donoenju odluke o izboru
dilatacije.

Bitumenska masa za zalivanje je masa od

polimerizovanog bitumena kojom se zaptivaju
prikljuci asfaltnih slojeva na elemente
dilatacije.

U okviru ovoga prirunika date su osnove za

proraun pomeranja dilatacije. U poglavljima
koja slede data su upustva za pripremu
nacrta za izradu dilatacije.

Cev za proceenu vodu je posebno

oblikovana cev i slui za odvajanje vode koja
proe kroz asfaltne slojeve pored dilatacije.

Prikazani su sutinski konstrukcioni detalji

dilatacije u podruju kolovoza, hodnika za
peake i rubnog venca.

Dilatacioni otvor je irina razmaka izmeu

elemenata konstrukcije koju premoava
dilatacija.

9.12.6.1.2 Referentni normativi

Dilatacija premoava prostor za slobodno

pomeranje (fugu) izmeu gornje konstrukcije
i oslonca, odnosno izmeu dva dela gornje
konstrukcije.

Predmetni
prirunik
ukljuuje
strane
standarde i drugu tehniku regulativu. Ista je
navedena u odgovarajuim poglavljima u
daljem tekstu. Za upotrebu je uvek
merodavno najnovije izdanje:
- ETAG032-Part
1-8:
Guideline
for
European technical approval
of
expansion joints for road bridges;
- TL/TP-F, Technische Lieferbedingungen
und Prfvorschriften fr wasserdichte
Fahrbahnbergnge in Lamellenbauweise
und Fingerbergnge mit Entwsserung
von Straen -und Wegbrcken, Nemaka;
- RIZ-ING,
Richtzeichnungen
fr
Ingenieurbauten, Nemaka
- RVS 15.04.51: Bridges- Equipment of
Bridges Expansion Joints, (Brcken
Brckeausrstungbergangskonstruktionen), Austrija;
JP Putevi Srbije

Dilatacija jednostavne izrade je element

koji se ugrauje na spoju izmeu kolovoza na
objektu i prikljunog puta (obino na manjim
objektima i na putevima nieg ranga).
Dilatiranje konstrukcije je iri pojam za
prekide u konstrukciji kojima se omoguava
meusobno nezavisno pomeranje odvojenih
delova konstrukcije.
Elastomer je pojam koji u irem smislu
podrazumeva
sintetiki
kauuk
sa
zahtevanim fizikim i hemijskim osobinama.
U mostogradnji je to hloroprenski kauuk.

Dilatacione spojnice

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

ealj je konstruktivni element dilatacije,

oblikovan u obliku elja ili testere, kod kojeg
dva elementa ulaze jedan u drugi i
obezbeuju kontinuitet povrine dilatacije.

konstrukcije), odnosno konceptu koji zahteva

najmanji broj dilatacija.

Hodnik za peake u irem znaenju

predstavlja deo kolovoza na objektu koji je
namenjen peacima i biciklistima i obino je
izdignut nad kolovozom.
elini profil predstavlja poseban profilisani
elini nosa u koji se utiskuje ili na koji se
zavija gumeni zaptiva.
elini anker je karika od okruglog elika,
posebno oblikovani element od elinog lima
ili cilindrino oblikovani element koji se
ubetonira u konstrukciju i stvara vrstu vezu
izmeu dilatacije i konstrukcije mosta.
Anker je pojam koji u uem smislu oznaava
elini anker koji se ubetonira ili ankerie u
prethodno izbuenu rupu.
Pomeranje dilatacije je zajedniki pojam za
sve mogue vektore pomeranja u osi
dilatacije ukljuujui i zaokrete.
Temperaturna dilatacija je skraeni izraz za
skraivanje ili produavanje elemenata
konstrukcije koje nastaje usled promene
temperature konstrukcije.
9.12.6.1.4 Koritene skraenice
PTFE- politetrafluoretilen
PU - poliuretan
SLS granino stanje upotrebljivosti prema
Evrokodu
ULS granino stanje nosivosti prema
Evrokodu
ETAG - smernica za evropsko tehniko
odobrenje, saglasnost
ETA - evropsko tehniko odobrenje,
saglasnost, ocena
SRDM prirunik za projektovanje puteva u
Republici Srbiji
SRCS tehniki uslovi za graenje puteva u
Republici Srbiji
9.12.6.2 Osnovni zahtevi
Predmetni prirunik obrauje dilatacije na
objektima.
9.12.6.2.1 Koncepti mostova
Prilikom projektovanja mostova, projektant
treba da tei konceptu koji ne zahteva
ugraivanje
dilatacija
(integralne

Pri izboru koncepta objekta projektant treba

da uzme u obzir injenicu da ugraivanje
dilatacija koje su izuzetno kose, zakrivljene,
sa veim uzdunim i poprenim nagibima ili
imaju druge neregularne oblike zahteva
posebnu izradu sa neregularnim detaljima.
Ovakve dilatacije ne pruaju dovoljnu
sigurnost, zahtevaju ee kontrole i
odravanje i poskupljuju gradnju.
Dilatacija mora da bude konstruisana prema
svim svojim elementima koji su povezani sa
kolovozom, ivinjacima, hodnicima za
peake, biciklistikim stazama, rubnim
vencima, rubovima, betonskim ogradama itd.
Da bi se postiglo navedeno posebna panja
mora da se posveti izboru reenja za
navedene elemente.
Ako se na jednoj deonici gradi vie jednakih
objekata, onda treba nastojati da se upotrebi
isti tip dilatacije, jer se tako postie
jednostavnija kontrola, lake odravanje i
nia cena.
9.12.6.2.2 Izbor odgovarajue dilatacije
Izbor dilatacija, posebno onih sa velikim
pomeranjima, zahteva najveu strunost. Pri
tome moraju da se uzmu u obzir najnovija
saznanja steena ispitivanjima i praenjima
dilatacija
u
upotrebi.
Treba
izabrati
najkvalitetnija reenja koja u datom momentu
nude provereni proizvoai i koja poseduju
tehniko odobrenje (nacionalnim ili npr.
evropskim ETA) .
Savremene dilatacije mora da se grade tako
da odgovaraju sledeim zahtevima:
- da omogue pomeranja u horizontalnom i
vertikalnom smeru,
- da budu bez mane u pogledu
vodonepropusnosti,
odnosno
da
omoguavaju sigurno odvodnjavanje,
- da
nosivost
elemenata
dilatacije
obezbeuje granino stanje nosivosti
(ULS), sva granina stanja upotrebe
(SLS) i otpornost na zamor za svo vreme
trajanja,
- da budu mirne za vreme prelaska vozila i
da odgovaraju za prelaz svih korisnika u
saobraaju,
- da budu otporne na koroziju u toku
upotrebe sredstava za topljenje (u
zimskom periodu), pri normalnim uslovima
upotrebe, kao i da budu otporne na
habanje usled uticaja peska sa kolovoza i
tokova vozila,

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Dilatacione spojnice

da omoguavaju jednostavnu kontrolu,

odravanje, popravku i zamenu,
da imaju dug vek trajanja (u zavisnosti od
tipa dilatacije, najmanje jednako kao
asfaltni kolovoz uz dilataciju videti
kategorije dilatacija u tabelama 2 i 3),
da budu prihvatljive po ceni uz garanciju
odgovarajueg
kvaliteta
(garancija
najmanje 5 godina).

koji nije potrebno ugraivati "prave" dilatacije,

izvodi se samo zavretak kolovoza.

9.12.6.3 Vrsta i podruja upotrebe

Kod svih objekata mora da se koristi samo
vodonepropusna dilatacija.
9.12.6.3.1 Vodonepropusnost dilatacije
Dilatacija je vodonepropusna:
- ako
je
zaptivanje
zagarantovano
ugraivanjem
vodonepropusnog
zaptivaa koji je vodonepropusno spojen
sa hidroizolacijom na objektu (slike 3, 7 i
8);
- ako je zaptiva vodonepropusno ugraen
u profil ili u jastuk od visokokvalitetnog
betona koji je vodonepropusno spojen sa
hidroizolacijom objekta (slike 4, 5 i 6);
- ako vodonepropusnost obezbeuje oluk
koji je ugraen u dilatacionu spojnicu
ispod dilatacije. U ovu grupu spadaju
dilatacije napravljene od tekih gumenih
zaptivaa, prikazane na slikama 8 i 9 i
sline dilatacije kod kojih se zaptivai
sastoje od vie delova koji nisu
vodonepropusno spojeni, dilatacije u
obliku eljeva (slike 13 i 14) i
jednostavnije dilatacije sa krovnim limom
koje se ugrauju u podruju hodnika ili u
manje znaajne objekte.
9.12.6.3.2 Dilatacije za minimalna pomeranja
Uglavnom su to dilatacije prema ETAG 032Deo 2 Pokrivene dilatacije ili ak neke
ograniene fleksibilne dilatacije (asfaltne,
bitumenske) prema ETAG 032 - Deo 3.
U sluajevima kada treba dilatirati fugu
izmeu kolovoza objekta i kolovoza
prikljunog puta, posebno puta nieg ranga u

JP Putevi Srbije

Zavretak kolovoza se po pravilu izvodi na

objektima koji nisu dui od 20 m, ako se
nalaze na autoputevima, magistralnim ili
regionalnim putevima, odnosno 30 m, ako se
nalaze na putevima nieg ranga. U takvim
sluajevima moraju da se uzmu u obzir
oekivane deformacije i sleganje objekta i
nasipa uz objekat. Dilatacioni spoj fugu
zakljuka kolovoza treba oblikovati pri
ugraivanju habajueg sloja asfaltbetona ili
naknadno rezanjem. Rezanje omoguava
kvalitetniju izradu.
Zakljuak koji je prikazan na slici 1 ugrauje
se i na spoju asfalta objekta sa makadamom
kolovoza prikljunog puta. Mogua su i druga
reenja prema slikama od 4 do 6, ali moraju
da budu prema ETAG 032-2.
Pri izvoenu zakljuka kolovoza treba uzeti u
obzir detalje iz SRDM, poglavlje 9.3.

Slika 9.12.6.1: Zavretak kolovoza princip

Spojnice zakljuaka zalivaju se smesom
modifikovanog
bitumena
(slika
1).
Ugraivanje elinog profila obavlja se prema
radionikog crteu, odnosno geometriji
kolovoza na objektu (slika 2).

Dilatacione spojnice

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 9.12.6.2: Detalj zavretka kolovoza (RIZ-ING, Deo 4: verzija iz 2009. godine)

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Dilatacione spojnice

Tabela 9.12.6.1: Podela dilatacija na osnovu pomeranja

T.

(2)

Vrsta dilatacije

Dilatacije za
minimalna
pomeranja

do 20 (30) m

(3)

Dilatacije za mala
pomeranja

(4)

Dilatacije za
srednja
pomeranja

do 150 m

(5)

Dilatacije za velika
4)
pomeranja

do 300 m

(6)
1)
2)

3)

4)

Dilatacije za jako
velika pomeranja
4)

Pomeranja u dilatacioni spojnici

Orijentaciona
duina
dilatiranja
objekta

do 50 (70) m

iznad 300 m

Vrsta dilatacije prema

ETAG 032

(smer x)

(smer y)

(smer z)

20 mm

Pokrivene dilatacije ili

fleksibilne dilatacije
(obini polimerizovani
bitumen)

1)

(+ 10 mm)

50 mm
(+ 25 mm)

150 mm
(+ 75 mm)
300 mm
(+ 150 mm)
> 300 mm
(+ 150 mm)

5 mm

1)

5 mm

1)

5 mm

2)

1 mm

5 mm

3)

3)

1 mm

5 mm

3)

1 mm

5 mm

3)

1 mm

Fleksibilne (poboljani
polimerizovani bitumen)
dilatacije ili dilatacije sa
jednim otvorom ili tepih
dilatacije
Fleksibilne dilatacije
(poboljano PU vezivo)
ili modularne dilatacije ili
konzolne dilatacije

3)

3)

Modularne dilatacije ili

4)
konzolne dilatacije
Modularne dilatacije ili
4)
konzolne dilatacije
Dilatacije sa osloncem

pomeranja su orijentaciona, obezbeuju se klinovima od asfaltbetona,

ogranienje 1 mm vai za asfalt-bitumenske dilatacije (ETAG 032- Deo 2)
Izrada bez gumenih zaptivaa je manje osetljiva na vertikalna pomeranja
podaci su orijentacioni poto se kapaciteti pomeranja u smeru "Y" za
pojedine tipove dilatacija jako razlikuju prema specifinostima konstrukcije
dilatacije za velika i jako velika pomeranja su esto u vodopropustni izradi. U ovakvim
sluajevima mora da se obezbedi sigurno odvodnjavanje i pristup ispod dilatacije

Tabela 9.12.6.2: Podela dilatacija na osnovu

vrsta

Tabela 9.12.6.3: Podela dilatacija na osnovu

veka trajanja

Vrste dilatacija ETAG 032 Deo

Pokrivene dilatacije

Kategorija veka
trajanja

Fleksibilne dilatacije

10

Dilatacije sa jednim otvorom

15

Tepih dilatacije

25

Konzolne dilatacije

50

Dilatacije sa osloncem

Lamelne (modularne) dilatacije

JP Putevi Srbije

Godina

Dilatacione spojnice

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 9.12.6.3 - Tip 1 prema ETAG032-2

Slika 9.12.6.4 - Tip 2 prema ETAG032-2

Slika 9.12.6.6: Asfaltna dilatacija tip 1

prema ETAG 032-3

Slika 9.12.6.5 - Tip 3 prema ETAG032-2

9.12.6.3.3 Dilatacije za mala pomeranja
Prema nainu izrade i materijalu ove
dilatacije mogu da se podele u tri grupe:
- Asfaltne dilatacije, izbor prema ETAG0323;
- Dilatacije sa jednim otvorom prema ETAG
032-4;
- Tepih (gumene) dilatacije prema ETAG
032-7.
Asfaltne (bitumenske) dilatacije su od
obinog polimerizovanog
ili poboljanog
polimerizovanog bitumena sa jo poveanim
elastinim osobinama koji se ugrauje u
otvor asfaltnog kolovoza tako da postane
sastavni deo kolovoza.
Privravanje se obezbeuje lepljenjem
mase dilatacije sa donje strane za peskarenu
betonsku podlogu, a sa bonih strana masa
je slepljena za slojeve asfalt-betona (slika 6).
Asfaltne dilatacije se preporuuju i na
obalnim stubovima sa nepokretnim leitima i
na mestima zglobova.

Asfaltne dilatacije se obino ugrauju u

objekte na putevima vieg ranga sa duinom
dilatiranja do 50 m, ako zahtevana
pomeranja nisu vea od +-25 mm (odnosno
pomeranja koja garantuje proizvoa).
Asfaltne dilatacije se ne ugrauju na
objektima kod kojih je rezultanta produnog i
poprenog nagiba kolovoza vea od 6 % i
ako je ugao izmeu ose puta te normale na
dilatacijo vie od 25. Ako se u osi prelazne
konstrukcije pojavljuju produna pomeranja
vea od +20 mm ili -10 mm te vertikalna
pomeranja vea od 5 mm uvaavati i ova
ogranienja kod upotrebe asfaltnih dilatacija
(vidi ASTRA smernice).
U sluajevima u kojima se zbog specifinih
prilika ne mogu ugraditi asfaltne dilatacije,
ugrauju se dilatacije sa jednim otvorom za
mala pomeranja.
Asfaltne dilatacije imaju prednost zbog svoje
jednostavnosti, materijala koji je slian
materijalu u koji se ugrauju, jednostavnog
odravanja i jednostavne zamene.
Dilatacije sa jednim otvorom se sastoje od
elinog noseeg profila koji se ankerie u
betonsku konstrukciju sa obe strane
dilatacione spojnice i od gumenog zaptivaafuge koji je vodonepropusno ukljeten u
nosei deo (slika 7). Proizvoa dilatacija
mora da izda sertifikate i garanciju i za masu
za zalivanje prostora izmeu gumenog
zaptivaa i asfaltnog kolovoza.
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Dilatacione spojnice

Tepih (gumene) dilatacije

Slika 9.12.6.9: Tepih (gumene) dilatacije za

mala pomeranja (tipovi prema ETAG032-5)
9.12.6.3.4 Dilatacije za srednja pomeranja
U ovu grupu spadaju dilatacije sa
pomeranjima do +-75 mm. Ovo podruje
pokrivaju dilatacije napravljene od elinih
profila sa meuprofilima koji su poduprti na
razliite naine (slika 10), kao i konzolne
(eljaste) dilatacije. Primer takve dilatacije
prikazan je na slici 11.

Slika 9.12.6.7: Dilatacije sa jednim otvorom

(tipovi prema ETAG032-4)
U ovu grupu spadaju i dilatacije od gumenog
zaptivaa koji se zavrtnjima privruju na
betonsku konstrukciju
sa obe strane
dilatacione spojnice (slika 8).
Slika 9.12.6.10: Tip dilatacije za srednja i
velika pomeranja sa meuprofilima-lamelama

Slika 9.12.6.8: Gumena tepih dilatacija sa

jednim spojem ankerisana zavrtnjima

JP Putevi Srbije

Slika 9.12.6.11: Konzolna dilatacija za

srednja pomeranja (osnova)

Dilatacione spojnice

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

9.12.6.3.5 Dilatacije za velika pomeranja

Ako je dilatacija po duini sastavljena od vie

delova i ako meusobni spojevi elemenata
nisu vodonepropusni, onda se u dilatacionu
spojnicu ugrauje oluk koji sakuplja
proceenu vodu.

Dilatacije sa velikim pomjeranjima do +-150

mm su konstrukcije sa veim brojem
elemenata koji su osjetljivi na habanje i
zamor, a odravanje je dosta komplikovano
(slike 10, 12 i 13).

Slika 9.12.6.12: Lamelna dilatacija za velika pomeranja sa kinematikim mehanizmom

U ovo podruje spadaju i velike konzolne
dilatacije u obliku eljeva koje mogu biti
vodonepropusne i vodopropusne (slika 13).

Kod dilatacija za velika pomeranja mora da

se proveri da li su svi elementi usklaeni sa
kriterijima iz uvodnog poglavlja.
9.12.6.3.6 Dilatacije za jako velika
pomeranja
Sve to je napisano u prethodnom poglavlju
vai i za dilatacije za jako velika pomeranja,(s
tim da je potrebno obratiti posebnu panju.
Primer poduprte dilatacije prema ETAG 0327 za jako velika pomeranja prikazan je na
slici 14.

Slika 9.12.6.14: Poduprta dilatacija u obliku

elja za velika pomeranja sa zaptivaem
princip
Slika 9.12.6.13: Konzolna dilatacija u obliku
elja za velika pomeranja sa zaptivaem
princip

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

9.12.6.4 Izbor dilatacije i pratea tehnika

dokumentacija
Poglavlje daje osnovne podatke na osnovu
kojih se odreuju tip i veliina dilatiranja i
obim pratee tehnike dokumentacije na
osnovu koje se dilatacija naruuje od
proizvoaa.
Osnovni kriterijumi na osnovu kojih se
odreuje vrsta (tip) dilatacije su:
- veliina i smer pomeranja,
- vrsta konstrukcije (tip dilatacije i statiki
sistem),
- kategorija puta,
- kvalitet (trajnost),
- zvunost dilatacije,
- nain odvodnjavanja,
- cena.

Dilatacione spojnice

Pri proraunu najpre treba izabrati statiki

sistem, a zatim odrediti centar ili centre
pomeranja i duine
dilatiranja. Prilikom
prorauna moraju da se uzmu u obzir faze i
predvieno vreme graenja. Nakon toga se
odreuju smerovi i
veliine
vektora
pomeranja pri emu se uzimaju u obzir
uticaji, geometrija i statiki sistem objekta,
vrsta leita, optereenja na objektu,
sopstvene
deformacije
elemenata
konstrukcije objekta, deformacije temeljnog
tla i druge uticaji.
Pored mehanike otpornosti i otpornosti na
zamor treba imati u vidu i seizmiku
otpornost dilatacija, ako se objekat nalazi u
trusnoj zoni. O zahtevima u vezi sa ovime
treba slediti uputstva iz ETAG 032-1.

Na izbor mogu da utiu i posebni uslovi koje

projektant mora dobro da oceni sa stanovita
odravanja i zamene (zastoji na putevima sa
gustim saobraajem itd.). Na putevima sa
gustim saobraajem kriterijum jednostavne i
brze zamene moe da bude odluujui bez
obzira na visoku cenu.

9.12.6.4.2 Proraun pomeranja u

dilatacijskoj spojnici

9.12.6.4.1 Osnove statikog prorauna

Pomeranja se odreuju na osnovu osnovnih,

dodatnih i posebnih optereenja pri
najnepovoljnijim kombinacijama kroz sledee
uticaje:
- kod gornje konstrukcije:
promena
temperature, prednaprezanje, skupljanje i
teenje betona i uticaji nastali zbog
deformacija gornje konstrukcije (rotacija
iznad leita);
- kod donje konstrukcije: pomeranja i
rotacija konstruktivnih elemenata.

U statikom proraunu odreuju se veliina i

smer pomeranja, kao i povratne sile koje
deluju u dilataciji, a iste deluju i na elemente
oslonca i gornje konstrukcije.
Statiki proraun za dilataciju je sastavni deo
statikog prorauna objekta. Promatraju se i
pojedinani delovi kako npr. elini profil
(slika 15).

Pri proraunu pomeranja na osnovu kojeg se

odreuje veliina dilatacije uzimaju se
odredbe iz DIN Fachbericht 101, Dodatak O
ili direktno poput Evrokoda.

Klimatsko-temperaturni uticaji
Odstupanja
Preciznost poloaja (otvorenosti) dilatacije u
odnosu na zamiljenu fiksnu taku, zavisi
od sledeih aspekata:
- metode montae dilatacija,
- prosene
vrednosti
temperaturne
komponente konstrukcije (pri emu je
referentna temperatura T0) kod montae
dilatacije,
- preciznosti sa kojom se odreuje srednja
vrednost
temperaturne
komponente
konstrukcije,
- tanosti poloaja natkonstrukcije, stubova i
potpora.
Slika 9.12.6.15: Primer primene vanjskih sila
na dilataciju sa jednim otvorom kod statikog
prorauna elinog profila

JP Putevi Srbije

Projektne vrednosti maksimalnog odstupanja

T d

Dilatacione spojnice

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Projektne vrednosti maksimalnog odstupanja

Td koriste se u cilju odreivanja kontrakcije
i/ili irenja, a rezultat ukljuuje efekat
odstupanja u poloaju otvorenosti dilatacije u
trenutku instalacije. Projektne vrednosti Td
obino se izraunavaju na sledei nain:

TN

Td= T TN + T0
gde je:

karakteristina vrednost temperaturne

razlike u mostu prema standardu
EN 1991-1-5:2003, 6.1.3.3 (3);

T0

dodatni
element
za
otkrivanje
promenljivog faktora koji se tie
poloaja leita sa
referentnom
temperaturom T0;
T parcijalni faktor za klimatsko-termalne
uticaje prema standardu EN 1990:2002,
A.2.
Preporuene vrednosti za T0 navedene su u
Tabeli 4.

Tabela 9.12.6.4 Preporuene vrednosti za T0

T0 [K]
Sluaj

Ugradnja leita

elini mostovi

elino-betonski
mostovi

Betonski
mostovi

Ugradnja sa merenjem srednje

vrednosti temperature konstrukcije i,
po potrebi, sa korekcijom prethodne
postavke dilatacije

Ugradnja sa procenom temperature

za srednju vrednost temperature
konstrukcije To i bez vrenja
korekcije

7,5

Ugradnja sa procenom temperature

T0 bez vrenja korekcije i uz jednu ili
vie moguih izmena fiksnog
poloaja dilatacije

20

15

15

Ukoliko su uticaji na pomeranje dilatacija

utvreni na osnovu nelinearnog prorauna
celokupne konstrukcije ukljuujui i sama
leita, te ukoliko postepeni prorauni
postanu neophodni, projektna vrednost
temperaturne razlike Td prema standardu
EN 1991-1-5 moe da se izrazi formulom:

Td T TN
gde je:
T parcijalni faktor za temperaturu, koji
proizlazi iz karakteristine vrednosti TN
prema standardu EN 1991-1-5:2003,
6.1.1.3 b(3), a projektna vrednost Td
prema standardu EN 1991-1-5:2003,
jednaina (B.1).
Ukoliko temperatura ne predstavlja glavni
uticaj, treba uzeti u obzir koeficijent
kombinacije o za uticaje klimatske
temperature pri emu je o = 0,8.

10

Ukoliko temperatura predstavlja glavni uticaj

u kombinaciji, koeficijent kombinacije o za
ostala promenljiva optereenja na putnim
mostovima je: saobraaj TS 0,8, UDL 0,8,
vetar 0,6 itd.
Kod odreivanja pomeranja i optereenja,
deformacije koje proizlaze iz linearnih
temperaturnih razlika u stubovima u skladu sa
standardom EN 1991-1-5:2003, 6.2.2, bie
dodatno uzete u obzir.
Superpozicija pomeranja i optereenja koja
proizlazi
iz
varijacija
komponente
ravnomerne temperature prema standardu
EN 1991-1-5:2003, 6.1.3.3(3) i komponente
vertikalne temperaturne razlike prema
standardu EN 1991-1-5:2003, 6.1.4.1, bie
utvrena na osnovu propisa u skladu sa
EN 1991-1-5:2003, 6.1.5. Pomeranja koja
proizlaze
iz
linearnih
horizontalnih
temperaturnih razlika bie uzeta u obzir
ukoliko je to potrebno.

JP Putevi Srbije

(G.1)

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

U
sluaju
konstrukcija
sa
statiki
neodreenom potporom leita u uzdunom
smeru
(npr.
fiksne
grupe
stubova),
promenljivost zasnovana na razlici izmeu
stvarne
i
pretpostavljene
temperature
podizanja pri montai fiksne grupe leita,
bie uzeta u obzir pri proraunu horizontalnih
optereenja dilatacija koja proizlaze iz
varijacija u temperaturi natkonstrukcije. Ako
nisu preduzete nikakve posebne mere, u
obzir e se uzeti dodatni TL u cilju
utvrivanja
horizontalnih
optereenja
dilatacija na osnovu varijacija u raspodeli
konstantne temperature uz vrednosti date u
standardu EN 1991-1-5:2003, 6.1.3.3.
Preporuena vrednost za eline mostove je
TL= 15 K, dok je vrednost za elinobetonske i betonske mostove TL= 10 K.
Projektne
vrednosti
pomeranja
na
dilatacijama
izazvanih
puzanjem
i
skupljanjem, zasnovane su na poveanju
srednje vrednosti u skladu sa standardima
EN 1992-2 i EN 1994-2, sa faktorom 1,35 za
puzanje i 1,6 za skupljanje.
Na
osnovu
izraunatih
podataka
o
smerovima
i
graninim
vrednostima
pomeranja, kao i pomeranja za promenu
temperature 1K u dilataciji, projektant
priprema protokol za nabavku koji je sastavni
deo projekta za graenje. Uzorak protokola
prikazan je u tabeli 5.

Dilatacione spojnice

Otpornost na poar:
- nije definisana.
Zdravstveni i higijenski integritet:
- treba obezbediti tako da nema otrovnih
emisija ili radijacije.
Bezbednost pri upotrebi:
- sposobnost da premosti spojnice i nivoe
na kolovoznoj traci dozvoljeni otvori
fuga i drugih delova povrine zavise od
korisnika:
- motorna vozila: maks. irine 80 mm, u
posebnim sluajevima kao to su
zemljotres
ili
ekstremno
niske
temperature, ova vrednost moe biti
poveana (irine 100 mm zbog buke se
postavlja na lamele sinus ploica),
- za bicikliste: maksimalna irina 20 mm za
dilatacione spojnice nominalne vrednosti
do 150 mm, isto vai i za spojnice
paralelno sa pravcem vonje,
- peake: maksimalna dubina 20 mm od
nivoa.
Nivoi dilatacije kod kolovozne povrine:
- treba
ih
obezbediti
odgovarajuim
dizajnom u skladu sa odreenim tipom
dilatacije; u optem sluaju ovo znai da
sputanje dilatacije ne bude vee od 5
mm i da stepenice ne budu vee od 3 mm
(slika 16).

9.12.6.4.3 Ocena pogodnosti tipa dilatacije

Za izbor pogodnosti izabrane dilatacije treba
slediti i ostale zahteve iz poglavlja 2, ETAG
032-1:
istoa dilatacije:
- obezbeena je dobrom koncepcijom i
mogunou ienja prljavtine prilikom
odravanja.
Otpornost na habanje:
- treba obezbediti otpornost na habanje,
ak i onda kada se pojedini sastavni
delovi (komponente) meusobno dodiruju,
- habajui delovi su po pravilu zamenljivi,
- dozvoljeno je dnevno pomeranje zbog
temperature za 0,33 od nominalnog.
Vodonepropustnost:
- treba obezbediti nepropustnost za vodu i
hemijska sredstva; dilatacija mora da dri
vodu,
- gumeni zaptivai ne smeju da se vade iz
elinih profila zbog uticaja saobraaja.

JP Putevi Srbije

Slika 9.12.6.16: Granice nivoa dilatacije za

kolovozne povrine
Otpornost na klizanje:
- za glatke povrine (bez reljefa), vee od
150 mm x 150 mm, sa pukom ravnou +1,2 mm: za kolovozne povrine - ovde nije
relevantno. U hodniku za peake
potrebne su ploe sa gornjom strukturom
u obliku romba koje poveavaju
bezbednost peaka od klizanja.
Odvodnjavanje dilatacija:
- treba obezbediti odgovarajui dizajn
dilatacionih spojnica (popreni pad), tako
da ne bude zaostale vode ili bljuzgavice na
vrhu, kao i sposobnost za odravanje
iste povrine - ne treba da bude zaostale
vode.

11

Dilatacione spojnice

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Zatita od buke:
- nije definisana.

kotirane lomove, visinske skokove, razmake,

poloaj u osnovi u odnosu na osu objekta,
eventualne lomove u osnovi i zaokruenja,
poloaj eventualnih montanih spojeva,
detalje u podruju hodnika i rubnih venaca,
detalje limova za maskiranje itd. Na crteu se
prikazuju svi detalji koji se odnose na
ugraivanje, navode se podaci o kvalitetu
materijala i zatiti od uticaja korozije, kao i
potrebne napomene. Na slici 17 prikazan je
shematski
izgled
dilatacije
sa
svim
dimenzijama koje treba da sadri crte, a na
slici 18 prikazan je primer radionikog crtea
dilatacije.

Uteda energije:
- nije definisana.
Postojanost dilatacija:
- otpornost na koroziju (C4, C5-I ili C5-M)
prema SRPS EN ISO 12944, specifini
zahtevi za zatitu od korozije zavrtnja za
smicanje ili tiplova,
- otpornost na hemijska sredstva (C4 , C5-I
ili C5-M),
- starenje: otpornost na smrzavanje i
odmrzavanja.
9.12.6.4.4 Grafiki prilozi
Uz projekat za gradnju objekta treba priloiti i
crte za izradu dilatacija koji proizvoau
slui kao podloga za izradu radionikog
crtea.
Ovaj crte treba da sadri sve potrebne kote
koje tano odreuju geometriju dilatacije,

12

Na osnovu protokola i crtea za izvoenje,

proizvoa izrauje radioniki crte koji
sadri i podatke o postavljanju blokadi
otvora za vreme ugraivanja i smernice za
odravanje i zamenu dilatacije.
Radioniki crte dilatacije proizvoa mora
da dostavi projektantu na overu i potpis.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Dilatacione spojnice

Tabela 9.12.5.5: Uzorak protokola za porudbinu dilatacije

JP Putevi Srbije

13

Dilatacione spojnice

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 9.12.6.17: Najvanije dimenzije na crteu dilatacije

Slika 9.12.6.18: Uzorak dela radionikog crtea dilatacije

14

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

9.12.6.5 Uslovi za konstruisanje mostova

u podruju dilatacija
Ovo poglavlje daje smernice za konstruisanje
rasponskih i potpornih konstrukcija mostova
u podruju dilatacija.
9.12.6.5.1 Opte
Elementi u koje se ugrauju dilatacije moraju
da imaju dimenzije koje omoguavaju sigurno
graenje i pravilan unos sila iz ankerisanog
dela dilatacije u konstrukciju.
Za sve nosee elemente konstrukcije koji
preuzimaju uticaje saobraajnog optereenja
od dilatacije uzima se u obzir saobraajno
optereenje sa dinamikim faktorom = 1,4.
U samom konceptu mora da se uzme u obzir
jednostavno
i
sigurno
odvodnjavanje
povrinske i proceene vode iz podruja
dilatacije i za sluajeve kada otkae
vodonepropusnost dilatacije.
Istovremeno mora da se obezbedi dovoljno
provetravanje
prostora
za
slobodno
pomeranje
ispod
dilatacije
i
delova
konstrukcije u podruju dilatacije. Radi
ispunjavanja gore navedenih zahteva treba
predvideti i minimalnu irinu prostora za
slobodno pomeranje od 15 cm (slika 19).
Pri konstruisanju armature treba uzeti u obzir
zahtev da debljina zatitnog sloja betona
nakon ugraivanja dilatacije bude najmanje
4,5 cm.
Mora da se obezbedi mogunost kontrole i
zamene dilatacije uz minimalne smetnje
saobraaja. U tehnikom izvetaju projekta
za graenje treba navesti tana uputstva za
ugraivanje, a u projektu za odravanje
uputstva za kontrolu, odravanje i zamenu
dilatacije,
u
skladu
sa
smernicama
proizvoaa i SRCS, poglavlje 2.5.6.
9.12.6.5.2 Rasponska konstrukcija
U rasponskoj konstrukciji treba predvideti
odgovarajui ljeb prostor za ugraivanje
dilatacije
sa
pravilno
konstruisanom
armaturom za ankerisanje (kod ankerisanih
dilatacija), odnosno dovoljne dimenzije i
razmake za privravanje zavrtnjima. U ovim
sluajeva treba uzeti u obzir uputstva
proizvoaa. Za dilatacije sa vie elemenata
treba obezbediti prostor niu
za
ugraivanje noseih elemenata dilatacije.

JP Putevi Srbije

Dilatacione spojnice

Debljina konstrukcije oko nie ljeba treba

da bude najmanje 20 cm, ako optereenja
pre ovravanja betona u ljebu ne
zahtevaju vee dimenzije.
U podruju hodnika primenjuje se tip lakeg
ankerisanja.
Kod gornjih konstrukcija koje su ojaane
kablovima za prednaprezanje moraju da se
uzme u obzir blizina kotvi kablova, a posebno
u sluajevima zamene dilatacija kada moe
da pojavi opasnost po kotve kablova.
Najmanji razmak izmeu ankera dilatacije i
kotvi kablova mora da iznositi 20 cm.
Sve konstruktivne elemente u podruju
dilatacija koji mogu da dou u dodir sa
vodom u sluaju kvara dilatacije (popreni
nosa) treba opremiti sa kap po kap ivicom.
Ako je dilatacija opremljena olukom za vodu,
koji se ugrauje u prostor slobodnog
pomeranja, onda treba slediti sva uputstva
proizvoaa za ugraivanje, zaptivanje i
odvod vode iz oluka (slika 19).
9.12.6.5.3 Potporna konstrukcija
Kod objekata sa duinom dilatiranja veom
od 100 m treba predvideti kontrolni hodnik na
krajnjim potporama koji omoguava pregled
dilatacije sa donje strane.
Zid oslonca u koji se ugrauje prelazna
konstrukcija treba da ima debljinu najmanje
40 cm ili vie, ako to zahtevaju podaci
proizvoaa dilatacija.
Gornju povrinu oslonca ispod dilatacije treba
oblikovati tako da ima odgovarajui nagib i
odvodni ljeb koji sakuplja vodu u sluaju da
da se narui vodonepropusnost dilatacije.
9.12.6.5.4 Kolovoz mosta
Prilikom oblikovanja dilatacija uzima se u
obzir profil kolovoza i hodnika za peake.
Jako je vaan poloaj linije odvodnjavanja
kolovoza na mostu - na istom mestu
odvodnjava se i dilatacija.
Pri izradi detalja dilatacije u podruju hodnika
za peake i biciklistike staze mora da se
obezbedi prikljuak hidroizolacije na dilataciju
ispod hodnika i u podruju rubnog venca.

15

Dilatacione spojnice

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 9.12.5.19: Oblikovanje konstrukcije u podruju dilatacije i potrebne dimenzije

16

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Dilatacione spojnice

Obino se dilatacija u podruju hodnika za

peake vodi i ankerie u nivou gornje nosee
konstrukcije (slika 20). Ovakva izrada ne
zahteva zaptivanje cevi za instalacije, poto
voda iz cevi tee na vodonepropusnu
dilataciju. Ovaj nain se primenjuje i kod
dilatacija koje su izraene od gumenih
tepiha, jer ne zahteva prelome u voenju
dilatacije ili, ako postoje, ti prelomi su mali.

Slika 9.12.6.22: Dilatacija u podruju hodnika

voenje u gornjem nivou sa ankerisanjem u
gornjom konstrukciji
Slika 9.12.6.20: Dilatacija u podruju hodnika
voenje u donjem nivou
Dozvoljeno je voenje dilatacije i u gornjoj
povrini hodnika sa ankerisanjem u gornju
konstrukciji ali ovo reenje ne dozvoljava
voenje instalacionih cevi. U prolosti se je
esto primenjivalo reenje pokazano na slici
21 a u praksi se je pokazalo da ovo reenje
ne obezbeuje sasvim siguran prikljuak
hidroizolacije, pogotovo ne na uskom
podruju loma dilatacije i ne na podruju
prikljuivanja armature. Bolje i pravilno je
upotrebiti reenje kako je prikazano na slici
22 gde je prikljuak hidroizolacije sputen u
nivo gornje konstrukcije a naklon loma
ublaen. Prikljuivanje armature ne utie na
hidroizolaciju.

Ako je povrina hodnika predviena za javni

saobraaj peaka ili biciklista, onda se
dilatacija u hodniku (prema tipu) mora
zasnovati tako da zadovoljava siguran prelaz
peaka, biciklista i invalida bez mogunosti
pojave oteenja dilatacije.
Prilikom dilatiranja cevi za komunalnu
instalaciju u hodnicima treba uzeti u obzir
mogunost pojave kondenzacije vode ili
povrinske vode koja dotie po cevima. Na
ovu pojavu treba obratiti posebnu panju kod
dilatacija koje su ugraene u gornjem nivou
(slika 23).

Slika 9.12.6.23: Primer izrade asfaltne

dilatacije uz BSO

Slika 9.12.6.21: Dilatacija u podruju hodnika

voenje u gornjem nivou sa ankerisanjem u
hodniku
JP Putevi Srbije

17

Dilatacione spojnice

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

9.12.6.5.5 Odvodnjavanje
Prilikom koncipiranja objekta, a i nakon toga
u projektu odvodnjavanja treba izabrati
reenja koja imaju najmanji dotok vode u
podruje dilatacije. U tu svrhu treba u
neposrednoj blizini dilatacije ugraditi slivnik u
liniji odvodnjavanja kolovoza (slika 26).
Ako se radi o dilataciji na vioj strani mosta,
onda se oticanje vode po prikljunom nasipu
obezbeuje izgradnjom ljeba (kanalete).
Na mostovima sa dugim paralelnim krilima
ugrauje se slivnik u neposrednoj blizini
dilatacije, slino kao na mostu na kome uz
krilo dotie voda u podruje dilatacije.
U neposrednoj blizini dilatacije treba prekinuti
i doticanje proceene vode.
Treba voditi rauna o odvodnjavanju
proceene vode iz depresija koje nastaju
usled nadvienja zakljuka hidroizolacije uz
dilataciju.

Slika 9.12.6.25: Shematski prikaz lamelne

dilatacije sa zatitom od buke odozgo - sinus
ploice

9.12.6.5.6 Zatita od buke

to se tie buke neke vrste dilatacionih
spojnica mogu da budu problematine, na
primer modularne lamelne dilatacije.
Drugi problem su komore ispod dilatacione
spojnice u kojima se buka pojaava.
U svim sluajevima moe da doe do
zagaenja okoline zbog prekomerne buke,
pa je zato neophodno izraditi zatitu od buke.

9.12.6.5.7 Kontrola postupaka pre

naruivanja dilatacije
Pre naruivanja dilatacije treba izvriti
kontrolu projektnih reenja. Provera se vri
na osnovu kontrolne liste koja je priloena uz
tehniku dokumentaciju dilatacije svakog
ozbiljnijeg proizvoaa. Vie o tome vidi u
SRCS, poglavlje 2.5.6.

Primeri zatite od buke prikazani su na

slikama 24 i 25.

Slika 9.12.6.24: Shematski prikaz lamelne

dilatacije sa zatitom od buke odozdometalna podkonstrukcija sa mineralnom
vunom

18

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Dilatacione spojnice

Slika 9.12.6.25: Oblikovanje elemenata konstrukcije u podruju dilatacije kod hodnika

JP Putevi Srbije

19