UTICAJ DISTRIBUIRANIH GENERATORA

NA RAD RELEJNE ZATITE U

SREDNJENAPONSKOJ DISTRIBUTIVNOJ
MREI
Autor: Dragan etenovi
Fakultet tehnikih nauka, aak
Elektrotehniko i raunarsko inenjerstvo, elektroenergetika, kolska 2011/2012.
draganceten@gmail.com
Mentor rada: dr Vladica Mijailovi, redovni profesor
RezimeU okviru rada analiziran je uticaj prikljuenja MHE Leposavi, MHE Kumanica i MHE Kolonija na rad relejne zatite u
postojeoj distributivnoj mrei ED Ivanjica. Dati su predlozi kako se neeljeni efekti prikljuenja malih elektrana mogu ublaiti ili
otkloniti u potpunosti.
Kljune rei Distribuirani generator, distributivna mrea, prekostrujna zatita, zemljospojna zatita, kratak spoj.

1 UVOD
U konvencionalnim elektroenergetskim sistemima elektrina energija se generie u velikim elektranama, tako da je
proizvodnja centralizovana na malom broju lokacija. Meutim, poslednjih godina, veliki broj faktora je doveo do
poveanog interesovanja za distribuiranu proizvodnju. Neki od glavnih razloga koji podstiu distribuiranu proizvodnju su
redukcija emisije tetnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, pokrivanje porasta potronje elektrine energije, poveanje
energetske efikasnosti i racionalno korienje energije, deregulacija i pojava konkurencije na tritu, smanjenje gubitaka
u prenosu ukoliko je distribuirana priozvodnja lokalizovana blizu potroakog podruja itd. Na taj nain se dolazi do
primene velikog broja malih izvora elektrine energije koji se prikljuuju na srednjenaponsku i niskonaponsku mreu.
Ovi izvori se nazivaju distribuiranim.
Prikljuenje distribuiranih generatora na sistem drastino menja prirodu postojee radijalno napajane distributivne
mree od pasivne u aktivnu. Prikljuenje distribuiranih generatora moe se odraziti na lokalne tokove snaga, na rad
zatitnih ureaja i na nivo struja kratkog spoja, na stabilnost, regulaciju napona, gubitke u mrei, kvalitet elektrine
energije itd.
Integracija distribuiranih generatora u sistem bez sumnje menja nivo struja kratkog spoja. Sa druge strane, budui da
e se doprinos distribuiranih generatora struji kvara odraziti na struje koje mere ureaji relejne zatite, postojei sistem
zatite imae problema u radu, to e dovesti do toga da e neki kvarovi ostati nedetektovani, a u nekim sluajevima
doie i do problema selektivnosti.
Srbija raspolae velikim hidro-potencijalom, koji moe posluiti kao osnova za izgradnju velikog broja malih
hidroelektrana, u kojima se iskljuivo koriste trofazni generatori koji mogu biti sinhroni ili asinhroni.
2 PRORAUN STRUJA KRATKIH SPOJEVA
Analiza kratkih spojeva vri se radi odreivanja vrednosti struja koje iz sistema dolaze na mesto kvara po nastanku
kratkog spoja. Poznavanje ponaanja EES-a pri kvarovima je vano radi dimenzionisanja opreme, provere uzemljenja i
adekvatnog izbora i podeavanja ureaja relejne zatite.
Kratki spojevi se mogu podeliti na simetrine i nesimetrine. Trofazni kratak spoj (sa zemljom ili bez) spada u
simetrine kvarove, jer se njime ne naruava simetrija izmeu napona i struja u trofaznom sistemu. Kvarovi koji dovode
do nesimetrije u sistemu su:
kratak spoj jedne faze sa zemljom (jednofazni zemljospoj),
kratak spoj dve faze sa zemljom na istom mestu (dvofazni zemljospoj),
kratak spoj dve faze (dvofazni kratak spoj).
Klasina i standardna metoda koja se koristi za proraun struja kratkog spoja je metoda simetrinih komponenti.
3 ZATITA SREDNJENAPONSKIH DISTRIBUTIVNIH MREA
Za zatitu elektrinih mrea koriste se sledee vrste zatita:

 prekostrujna,
distantna,
diferencijalna,
osigura.
Za zatitu srednjenaponskih mrea najee se primenjuje prekostrujna zatita. U mreama radijalnog tipa se koristi
neusmerena prekostrujna zatita, dok se u petljastim mreama mora koristiti i usmerena prekostrujna zatita. Primena
distantne zatite je karakteristina za mree naponskog nivoa 110 kV i vie, dok se diferencijalna zatita koristi kada se
prethodno navedene zatite ne mogu efikasno i lako primeniti. Osigurai se koriste za zatitu prevashodno u mreama
naponskog nivoa 0,4 kV, a koriste se i na viim naponskim nivoima, a najvie do 35 kV, zakljuno.
Osnovni cilj primene relejne zatite je najbre mogue iskljuenje elementa i/ili dela EES-a sa kvarom uz ouvanje
funkcionalnosti ostalog dela sistema. Pri tome, osnovni zahtevi koje ureaji relejne zatite treba da ispune kako bi se ovaj
cilj realizovao su:

pouzdanost,
sigurnost,
osetljivost,
selektivnost,
brzina reagovanja.

4 UTICAJ DG-A NA NIVO STRUJA KRATOG SPOJA

Uticaj koji e DG imati na struje kratkog spoja u velikoj meri zavisi od sposobnosti DG-a da napaja mesto kvara. Tip
generatora koji ima znaajan uticaj na nivo struja kratkog spoja je sinhroni generator, koji je najvie zastupljen u malim
hidroelektranama.
Kada se kvar dogodi izmeu napojne TS-e i take prikljuenja DG-a, dolazi do galvanskog razdvajanja na mestu
kvara, tako da struja koja dolazi sa strane mree nije ni u kakvoj vezi sa strujom koja dolazi sa strane DG-a i zavisi
iskljuivo od konfiguracije mree do mesta kvara. Zbog toga se vrednost struje koja dolazi sa strane mree nee
promeniti u odnosu na situaciju kada DG nije bio prikljuen, za kvar na istom mestu.
Ukoliko se mesto kvara nalazi iza take prikljuenja DG-a dolazi do promene uslova u kojima radi zatita, to moe
dovesti do problema u radu. U ovom sluaju, uticaj na struju koja dolazi sa strane mree nakon prikljuenja DG-a zavisi
od ukupne impedanse voda, snage kratkog spoja napojne mree, naznaene snage DG-a i mesta prikljuenja. Maksimalan
uticaj DG-a na struju koja dolazi iz mree je za taku prikljuenja za koju ta struja dostie svoj minimum.
5 UTICAJ DISTRIBUIRANIH GENERATORA NA RAD UREAJA RELEJNE ZATITE
Problemi koji se javljaju nakon prikljuenja DG-a na mreu su:

problem selektivnosti,
skraenje dosega releja,
gubitak koordinacije izmeu osiguraa i reklosera,
ostrvski rad.

5.1 Problem selektivnosti (False, Sympathetic tripping)

Ovaj problem se javlja kada se kvar dogodi na nekom od izvoda koji se napajaju iz iste TS-e kao i izvod na koji je
prikljuen DG. Tada na mesto kvara dolazi i struja sa strane DG-a, to prvobitno nije bio sluaj. Ta struja moe dostii
vrednost struje podeenja prekostrujne zatite na izvodu na koji je prikljuen DG, zbog ega taj izvod moe biti iskljuen
iz pogona iako nije pogoen kvarom.
5.2 Skraenje dosega releja
Doseg prekostrujnog releja odreen je minimalnom vrednou struje kvara koja e uzrokovati njegovo reagovanje.
Dakle, u konvencionalnim distributivnim mreama prekostrujni releji se podeavaju tako da se njima titi deo radijalno
napajane mree do prvog sledeeg sklopnog elementa koji se pobuuje odgovarajuim relejem. Nakon prikljuenja DG-a
izmeu napojne TS-e i take kojom je odreen doseg releja, za isto mesto kvara, impedansa kvara e biti manja nego u
sluaju radijalno napajne mree, to e uzrokovati poveanje struje kvara. Meutim sada, kao to je analizirano u
poglavlju 4, struja koja dolazi sa strane mree i koju vidi relej e imati manju vrednost nego to je to prvobitno bio sluaj.
Ukoliko je ta vrednost manja od proradne struje releja, relej nee detektovati kvar.
5.3 Gubitak kordinacije izmeu osiguraa i reklosera
Posmatrajmo sluaj distributivne mree sa prikljuenim DG. ematski prikaz je dat na slici 1. Za isto mesto kvara,
struja kvara e biti vea. Rekloser sada vidi struju koja dolazi sa strane mree, dok kroz osigura tee ukupna struja kvara
koja je vea za vrednost struje koja dolazi sa strane DG-a. Koordinacija, prikazana na slici 2, e biti izgubljena ukoliko se
kvar dogodi na takvom mestu da je struja vea od

Ik,max . S druge strane, ukoliko struja kvara lei u opsegu od Ik,min do

Ik,max , koordinacija e se odrati ukoliko razlika izmeu struja koju vidi rekloser i osigura nije vea od odreene

granine vrednosti, na slici 2 oznaene sa

Igr . Ukoliko rekloser detektuje struju IR kroz osigura ne sme tei struja

vea od IF . U suprotnom, osigura e reagovati pre reklosera i ukoliko je u pitanju prolazan kvar, on e ga trajno
iskljuiti.

Slika 1. Kvar u distributivnoj mrei na bonom izvodu koji se titi

osiguraem nakon prikljuenja distribuiranog generatora

Slika 2. Princip koordinacije izmeu reklosera i osiguraa u

mrei nakon prikljuenja distribuiranog generatora

5.4 Ostrvski rad

DG-i uobiajeno rade paralelno sa mreom. Ostrvski reim rada nastupa kada doe do prekida napajanja iz mree iz
bilo kog razloga, a DG (ili grupa DG-a) nastavi da napaja deo sistema koji je odvojen od mree. Do prekida napajanja iz
mree moe doi zbog reagovanja ureaja relejne zatite, to za posledicu ima otvaranje pripadajueg prekidaa, kao i
zbog reagovanja osiguraa i dugih zatitnih ureaja. Pojava kvarova u sistemu dovodi do neplaniranog ostrvskog rada.
Ostrvski rad ne mora da nastupi samo kao posledica kvara, ve do njega moe doi i u normalnom pogonu, zbog
manipulacija sklopnom opremom u cilju promene topologije mree. Vaea tehnika regulativa u veini zemalja
zabranjuje ostrvski rad.
6 MODELOVANJE DISTRIBUIRANIH GENERATORA
U malim hidroelektranama, iji se uticaj na rad relejne zatite analizira u ovom radu, koriste se sinhroni generatori.
Standardi propisuju dve vrste prorauna za dva razliita sluaja kvar blizu generatora i kvar udaljen od generatora.
Izraz kojim je data vremenska zavisnost struje kvara u sluaju trofaznog kratkog spoja na krajevima sinhronog
generatora je:

1

1
e
i t 2U
X '' X '
d
d

" 1
1
e

X ' Xd
d

Td

'

Td

1
2U t Ta
cos t
e
''
Xd
X
d

(1)

gde su:

U - napon na krajevima namotaja faze statora pre nastanka kvara,

X '' - subtranzijentna reaktansa po d-osi,
d

X d' - tranzijentna reaktansa po d-osi,

X d - sinhrona reaktansa po d-osi,
T '' - subtranzijentna vremenska konstanta kratkog spoja po d-osi,
d

Td' - tranzijentna vremenska konstanta kratkog spoja po d-osi,

Ta - vremenska konstanta priguenja jednosmerne komponente struje kvara.
7 SOFTVERSKI PAKET ETAP POWER STATION 4.0.0
ETAP Power Station 4.0.0 je grafiki program za tranzijentnu analizu u elektrinim mreama koji moe da radi u
Microsoft Windows 98, NT, 4.0, 2000, Me i XP okruenju. Windows NT, 4.0 i 2000 platforme obezbeuju najvii nivo
performansi za zahtevane aplikacije, kao to su analize u velikim mreama koje zahtevaju intenzivno proraunavanje,
online monitoring i aplikacije za kontrolu.

8 ANALIZA UTICAJA DISTRIBUIRANIH GENERATORA NA RAD UREAJA RELEJNE ZATITE U DISTRIBUTIVNOJ MREI
8.1 Distributivna mrea
Uticaj distribuiranih generatora na rad relejne zatite analiziran je na postojeoj realnoj distributivnoj mrei ED
Ivanjica. Simulacioni model je zasnovan na realnim 110 kV, 35kV i 10 kV elementima dela distributivne mree u
Ivanjici. Na slici 3 je prikazan deo distributivne mree sa radijalnim izvodima na kojima e biti analizirano prikljuenje
buduih MHE, modelovan u softverskom paketu ETAP 4.0.0.
Medjurecje

Crnjevo

Bedina Varos

Lucka Reka

Bus4

10 kV
Bus8

T3

T4

4 MVA

4 MVA

10 kV

Bus2

Bus6

Bus5
Bus3
35 kV

35 kV

Line Crnj-Kum

Bus1

110 kV

2SW2

Bele Vode

Line Iva-Crnj
T1

CB1

31.5 MVA

2SW1

NO

Network 110 kV
1040 MVAsc

35 kV

35 kV

Bus9

T6

35 kV

4 MVA

Bus10
0.4 kV

Bus7
35 kV

T5
2.5 MVA

Line Iva-Spi

T2

Kumanica

20 MVA

Ivanjica

Bus11

Bus13
35 kV

35 kV
Line Buk-Sat

Brezova
Line Iva-Buk

Latvica

Topali

T9

2.5 MVA
T7

Bus12
10 kV

4 MVA
Bus14
10 kV

Bukovica

T8
4 MVA

Arapovici

Malic

S.Stanica

ITI1

ITI2

Slika 3. Distributivna mrea

8.2 MHE koje se prikljuuju na distributivnu mreu

Analizirano je prikljuenje sledeih malih hidroelektrana:
MHE Leposavi

na vodotoku reke Moravice,

lokacija se nalazi na mestu gde se Golijska reka uliva u reku Moravicu,
ukupna instalisana snaga 955 kVA,
broj generatora 3, sinhroni, naznaenih snaga 460 kVA, 370 kVA i 125 kVA.

MHE Kumanica

na vodotoku reke Moravice,

lokacija se nalazi na mestu gde se Budoeljska reka uliva u Moravicu,
ukupna instalisana snaga 410 kVA,
broj generatora 1, sinhroni, naznaene snage 410 kVA.

MHE Kolonija

na vodotoku reke Moravice,

lokacija se nalazi uzvodno od naselja Bukovica,
ukupna instalisana snaga 2600 kVA,
broj generatora 2, sinhroni, naznaene snage po 1300 kVA.

8.3 Uslovi za prikljuenje MHE

Za prikljuenje i bezbedan paralelan rad ME sa DS-om, ME mora da zadovolji sledee kriterijume:

Ercege

spik

kriterijum dozvoljene promene napona (dozvoljene naznaene snage),

kriterijum snage kratkog spoja,
kriterijum flikera,
kriterijum dozvoljenih struja viih harmonika,
kriterijum bezbedne sinhronizacije,
kriterijum maksimalno dozvoljenog injektiranja jednosmerne struje.

Bratljevo

8.4 Prikljuenje MHE Leposavi i MHE Kumanica

Prema kriterijumu dozvoljene snage, najvea vrednost jedinine snage generatora u MHE Leposavi i MHE
Kumanica koja se moe prikljuiti na sabirnice 10 kV u TS Kumanica mora biti manja ili jednaka od 0,649 MVA.
Poreenjem dozvoljene jedinine snage generatora koja se sme prikljuiti na sabirnice 10 kV u TS Kumanica i vrednosti
snaga generatora u MHE Leposavi i MHE Kumanica, zakljuuje se da mesto prikljuenja ovih objekata na distributivni
sistem mogu biti sabirnice 10 kV u TS Kumanica.
8.5 Prikljuenje MHE Kolonija
Prema kriterijumu dozvoljene snage, najvea vrednost jedinine snage generatora u MHE Kolonija ukoliko bi taka
prikljuenja bile sabirnice 10 kV je 1,987 MVA. Poreenjem ove vrednosti sa dozvoljenom jedininom snagom koja se
sme prikljuiti na sabirnice 10 kV u TS Bukovica zakljuuje se da mesto prikljuenja mogu biti te sabirnice ukoliko bi u
buduoj elektrani raspodela snaga izmeu agregata bila prema onoj koja je usvojena u ovom radu. Meutim, ukoliko bi
snaga nekog od agregata bila vea od 2 MVA, prikljuenje takve generatorske jedince bi dovelo do nedozvoljenih
promena napona, zbog ega bi MHE Kolonija morala biti prikljuena na sabirnice 35 kV u TS Bukovica. U ovom radu
bie analizirano prikljuenje MHE Kolonija na naponski nivo 35 kV.
8.6 Distributivna mrea nakon prikljuenja malih elektrana
Distributivna mrea nakon prikljuenja pomenutih MHE modelovana je u softeverskom paketu ETAP 4.0.0 i izgled
mree dat je na slici 4.
Bus15
10 kV
Medjurecje

Crnjevo

Bedina Varos

Lucka Reka

Bus16
T10
630 kVA

0.4 kV

Gen1 MHE Leposavic

360 kW

Bus8
10 kV
Bus4

T11

Cable1

10 kV

T3

T4

4 MVA

4 MVA

T12

Bus2

Line Crnj-Kum

CB1

2SW1

NO
Bus9

T6

35 kV

4 MVA

Network 110 kV

1040 MVAsc

Bus10
0.4 kV

Bus18
0.4 kV

Gen2 MHE Leposavic

280 kW

Gen3 MHE Leposavic

106 kW

2SW2

Line Iva-Crnj
T1
31.5 MVA

Bus17
0.4 kV

35 kV

35 kV

Bus1
110 kV

400 kVA

Bus6

Bus5
Bus3
35 kV

35 kV

630 kVA

Bus7
35 kV

T5

T13
Bus19
630 kVA 0.4 kV

Gen MHE Kumanica

328 kW

2.5 MVA

spik

Line Iva-Spi

T2
20 MVA

Bele Vode

Ivanjica
Ercege
Bus11

Bus13
35 kV

35 kV
Line Buk-Sat

Brezova

Line Iva-Buk

Kumanica

Latvica

Topali
Bus20

T9

35 kV

Bratljevo

Bus21

T14
1600 kVA

0.4 kV

Gen1 MHE Kolonija

1040 kW

2.5 MVA
Cable2
Bus14

T15
1600 kVA

10 kV

Bus22
0.4 kV

Gen2 MHE Kolonija

1040 kW

Bus12
10 kV
Arapovici

Malic

S.Stanica
T7

4 MVA
Bukovica
T8

4 MVA

ITI1

ITI2

Slika 4. Distributivna mrea nakon prikljuenja MHE

8.7 Primer analize sprovedene u softverskom paketu ETAP 4.0.0: Prukljuenje MHE Kolonija
Simuliran je trofazni kratak spoj u taki prikljuenja budue MHE Kolonija to su sabirnice Bus 11 u TS Bukovica.
Ukupna struja kvara je ujedno i struja koja dolazi sa strane mree po vodu Ivanjica Bukovica. Njena vrednost iznosi
5,094 kA i za tu vrednost je podeena kratkospojna zatita u izvodu. Rezultati simulacije su prikazani u izvetaju 1.
IZVETAJ 1. TROFAZNI KRATAK SPOJ NA SABIRNICAMA BUS 11 PRE PRIKLJUENJA MHE KOLONIJA
SHORT-CIRCUIT REPORT
3-Phase fault bus: Bus11
Nominal kV = 35.000
Peak Value = 10.993kA (Method C)
Steady State = 4.920 kA rms (Max Value)

Voltage Factor (C) =1.10

Contribution
From Bus
ID

Voltage (%) & Initial Symmetrical Current (rms)

To Bus
ID

%V

kA

From Bus

Real

Imaginary

kA

X/R

0.00

1.101

-4.974

4.5

5.094

Ratio

kA
Magnitude

Bus11

Total

Bus13

Bus11

0.00

0.000

0.000

999.9

0.000

Bus2

Bus11

21.12

1.101

-4.974

4.5

5.094

Bus12

Bus11

0.00

0.000

0.000

999.9

0.000

9 ZAKLJUAK
Glavni cilj ovog rada bio je ispitati uticaj distribuiranih generatora na rad ureaja relejne zatite u postojeoj
distributivnoj srednjenaponskoj mrei. Kao primer za analizu uzet je ogranak distributivne mree ED Ivanjica, na koju se
planira prikljuenje malih hidroelektrana MHE Leposavi, MHE Kumanica i MHE Kolonija. Primarnu zatitu ove mree
ine kratkospojna, prekostrujna i zemljospojna zatita, koje su podeene uzimajui u obzir radijalnost postojee
distributivne mree.
Sprovedena je analiza struja kratkog spoja na osnovu koje je izvreno novo podeavanje postojeih zatitnih ureaja
tako da se ispune osnovni zahtevi koji se postavljaju pred sistem relejne zatite, a koji su navedeni u poglavlju 3. Treba
naglasiti da je izvreno samo strujno podeavanje kratkospojne i zemljospojne zatite u zavisnosti od toga koja se
elektrana prikljuuje na mreu. Vremensko podeavanje zemljospojne zatite nije analizirano, kao ni uticaj na rad
prekostrujne zatite, iz razloga to autoru rada nisu poznati podaci o podeenju ovih releja. Analiziran je uticaj
distribuiranih generatora pod pretpostavkom da je tip generatora u maloj elektrani sinhroni.
Uticaj na rad zatite zavisi od take prikljuenja distribuiranog generatora, od njegove naznaene snage i od tipa
generatora, odnosno njegove sposobnosti da doprinosi ukupnoj struji kvara, a u sluaju zemljospojne zatite i od
uzemljenja energetskih transformatora preko kojih se vri prikljuenje generatora na mreu. Takoe, prikljuenje
distribuiranih generatora na mreu zahteva primenu zatite u postrojenju preko kojeg se vri prikljuenje male elektrane,
a koja treba da sprei pojavu ostrvskog rada.
Predlog za budui rad je da se izvri vremensko podeavanje zemljospone zatite, kao i podeavanje prekostrujne
zatite, tako da se obezbede svi neophodni kriterijumi koji se zahtevaju da bi svaki kvar u mrei bio otklonjen na efikasan
nain. Takoe, moe se ispitati kako e uticati prikljuenje malih elektrana na mreu ukoliko se u sklopu njih nalazi
asinhroni generator ili generator koji se na mreu prikljuuje preko ureaja energetske elektronike.
LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]

Ioanna XINGY, An intelligent Algorithm for Smart Grid Protection Applications, Technische Universiteit Delft, Netherlands,
2011.
Vladica Mijailovi, Distribuirani izvori energije-Principi rada i eksploatacioni aspekti, Akademska misao, Beograd, 2011.
Duko Bekut, Relejna zatita, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad 1999.
Mohamed Talal Mohamed Elmatana, The Effect of Distribured Generation on Power System Protection, University of Exeter,
2010.
Angel Fernandez Sarabia, Impact of distributed generation on distribution system, the Faculty of Engineering, Science and
Medicine, Aalborg University, Aalborg, Denmark, 2011.
Benot de Metz-Noblat, Frdric Dumas, Christophe Poulain, Calculation of short-circuit currents no.158, Schneider Electric,
2005.
Nick Jenkins, Ron Allan, Peter Crossley, Daniel Kirschen, Goran Strbac, Embedded Generation, The Institution of
Engineering and Technology, London, United Kingdom, 2000.
Jovan Nahman, Vladica Mijailovi, Razvodna postrojenja, Akademska misao, Elektrotehniki Fakultet, Beograd, 2005.
beleke sa predavanja Andrije Saria iz distributivnih i industrjskih mrea kratki spojevi
International Standard IEC 60909-0 First edition 2001 07. Preuzeto sa http://www.scribd.com/doc/52612618/iec60909-0-ed10-en-d, 14.11.2012.
Tehnika preporuka br.6: Uzemljenje neutralnih taaka u elektrodistributivnim mreama 110 kV, 35 kV, 20 kV, 10 kV i 0,4
kV, JP EPS Direkcija za distribuciju elektrine energije Srbije, Beograd, Vojvode Stepe 412,V izdanje, mart 2004.
Edward Jeroen Coster, Distribution Grid Operation Including Distributed Generation: Impact on grid protection and the
consequencesof fault ride-through behavoir, Technische Universiteit Eindhoven, 2010.
C.Russell Mason, The Art & Science of protective relaynig
Saa Stojkovi, Zbirka zadataka iz relejne zatite, Tehniki fakultet, aak, 2003.
Prekostrujne zatite MI, Minel Automatika A.D., Beograd.
Tehnika preporuka br.4a1:Zatita elektrodistributivnih vodova 10 kV, 20 kV i 35 kV, JP EPS Direkcija za distribuciju
elektrine energije Srbije, Beograd, Vojvode Stepe 412,IV izdanje, maj 2001.
Tehnika preporuka br.4: Primena zatite i lokalne automatike u elektrodistributivnim mreama 10 kV, 20 kV, 35 kV i 110 kV
opti deo, JP EPS Direkcija za distribuciju elektrine energije Srbije, Beograd, Vojvode Stepe 412, IV izdanje, maj 2001.
Boana Nievi, Dejana Panti, Modelovanje uticaja izgradnje nove hidroelektrane na struje tropolnih kratkih spojeva u
postojeoj 110 kV mrei, INFOTEH-Jahorina Vol. 10, Ref. F-34, p. 1051-1054, March 2011.
Hadi Zayandehroodi, Azah Mohamed, Hussain Shareef, Marjan Mohammadjafari, Distributed Generators and Their Effects on
Distribution System Protection Performance, Australian Journal of Basic and Applied Sciences, 2011.