SRDM9 12 7 Prelaz Sa Puta Na Most (120430 SRB Konacna)

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA
PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI
9. PROJEKTOVANJE MOSTOVA
9.12.7 PRELAZ SA PUTA NA MOST
BEOGRAD, 2012.
Izdava:
Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br.
Datum
30.04.2012.
Opis izmena i dopuna

Prvo izdanje
Prelaz sa puta na most
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
SADRAJ
9.12.7.0
9.12.7.0.1
9.12.7.0.2
9.12.7.0.3
9.12.7.1
9.12.7.1.1
9.12.7.1.1
9.12.7.1.2
9.12.7.1.3
9.12.7.2
9.12.7.2.1
9.12.7.2.2
9.12.7.2.3
9.12.7.2.4
9.12.7.3
9.12.7.3.1
9.12.7.3.2
9.12.7.3.3
9.12.7.3.4
9.12.7.3.5
9.12.7.3.6
9.12.7.3.7
9.12.7.3.8
9.12.7.3.9
9.12.7.4
9.12.7.4.1
9.12.7.4.2
9.12.7.4.3
9.12.7.4.4
9.12.7.4.5
9.12.7.4.6
UVODNI DEO .................................................................................................................1

Predmet smernice ..................................................................................................................... 1
Referentni normativi .................................................................................................................. 1
Terminologija ............................................................................................................................. 1
NASIPI IZA KRAJNJIH STUBOVA .................................................................................2
Uvod ................................................................................................................................ 2
Odreivanje diferentnih sleganja izmeu objekta i puta ................................................. 2
Mere za smanjenje diferentnih sleganja ......................................................................... 2
Izrada nasipa i zasipavanje klinova ................................................................................ 2
PRELAZNE PLOE ........................................................................................................6
Uvod ................................................................................................................................ 6
Kriterijumi za izbor reenja za prelaz sa kolovoza objekta na kolovoz puta ................... 6
Reenja i detalji sa prelaznom ploom ........................................................................... 7
Reenja i detalji bez prelazne ploe ............................................................................... 8
KRILNI ZIDOVI .............................................................................................................15
Uvod .............................................................................................................................. 15
Paralelni krilni zidovi ..................................................................................................... 15
Kosi krilni zidovi ............................................................................................................ 15
Uspravni krilni zidovi ..................................................................................................... 16
Samostalni krilni zidovi.................................................................................................. 17
Konzolni i krilni zidovi .................................................................................................... 17
Kombinovana samostalna i konzolna krila ................................................................... 17
Geometrijski parametri krilnih zidova ............................................................................ 17
Proraun, konstruisanje i armiranje krilnih zidova ........................................................ 19
UREENJE PROSTORA NA SPOJU PUTA I MOSTA ................................................21
Uvod .............................................................................................................................. 21
Oblici spojeva mosta i trupa puta .................................................................................. 21
Berme............................................................................................................................ 23
Kupe - kegle .................................................................................................................. 23
Oblaganje kosina .......................................................................................................... 24
Odvodnjavanje spoja trupa puta i objekta .................................................................... 25
JP Putevi Srbije
9.12.7.0.3
9.12.7.0 UVODNI DEO
9.12.7.0.1
Predmet smernice
Osnovni cilj smernice je pruanje pomoi

projektantima pri projektovanju prelaza sa
objekta na put.
Smernica obrauje nasipe iza krajnjih
stubova, prelazne ploe, krilne zidove i
ureenje prostora na spoju puta i mosta.
Projektanti i geomehaniari reavaju pitanje
razliitih sleganja, koja nastaju na spoju
objekta i trupa puta. Pri ovome mora se uzeti
u obzir red veliine dozvoljenih razlika u
sleganju koje su navedene u projektnom
zadatku za pojedine kategorija puteva
(poglavlje 9.12.7.1).
Za prelaz sa deformabilnog trupa puta na
krutu konstrukciju objekta predviaju se
prelazne ploe. Na taj nain se spreavaju
udari i razlike u deformabilnosti koje utiu na
bezbednost saobraaja i pojavu dodatnih
dinamikih optereenja na mostu (poglavlje
9.12.7.2).
Krilni zidovi obraeni su u poglavlju 9.12.7.3.
Smernica odreuje uslove upotrebe razliitih
tipova krilnih zidova i geometrijskih
parametara. Navedeni su i osnovni principi
dokazivanja statike stabilnosti i armiranje
krilnih zidova. U poglavlju 9.12.7.4 obraeno
je ureenje prostora na spoju puta i mosta.
Spoj izmeu trupa puta i objekta odnosno
prelaz sa objekta na telo puta prestavlja
diskontinuitet u pogledu nosivosti i estetike.
Radi toga projektanti puta i objekata moraju
meusobno da sarauju kod projektovanja
spoja puta i objekta.
9.12.7.0.2
-
Referentni normativi
Eurocode 1 Actions on structures

Eurocode 2 Design of concrete structures
Eurocode 7 Geotechnical design
Rulebook of technical norms for
determination of magnitude of actions on
bridges (January 4, 1991)
SRDM
9.1
Opta
smernica
za
projektovanje mostova
SRDM 9.4 Manji mostovi i podvonjaci
SRDM 9.5 Nadvonjaci
SRDM 9.6 Mostovi i vijadukti
SRDM 9.9 Stubovi mostova
SRDM 9.9
SRCS 2.2 Zemljani radovi
JP Putevi Srbije
Terminologija
Nasipavanje je odlaganje materijala za

stvaranje zemljanog tela odreenog oblika.
Klin u zaleu je prazan prostor koji nastaje
uz objekat odnosno u zaleu krajnjeg stuba u
sluaju da je graenje objekta poelo
istovremeno sa izgradnjom trupa puta uz
neposrednu blizinu objekta.
Sleganje je vertikalno pomeranje objekta
usled sleganja temeljnog tla ili nasipa pod
delovanjem optereenja.
Drenaa je elemenat koji slui za skupljanje i
odvajanje nevezane vode u tlu.
Vodonepropustljiva tla su takva tla koja su
otporna na prodiranje vode pod odreenim
pritiskom.
Vodopropustljiva tla su takva tla koja nisu
otporna na prodiranje vode pod odreenim
pritiskom.
Prelazna ploa je element izraen na
prikljuku nasipa na objekat sa kojim se
neutraliu sleganja nasipa pred krajnjim
stubovima.
Krilni zid je element konstrukcije krajnjih
stubova, koji bono ograniava nasip puta.
Konzolni prepust na vrhu krilnog zida slui
za postavljanje ivinog venca, hodnika i
ograde.
Duina krilnog zida je rastojanje izmeu
mesta ukletenja zida u krajnji stub i kraja
zida.
Nasip je nasuti i utvreni deo trupa puta.
Usek je iroki iskop u prirodnom terenu za
trup puta.
Meani profil je kombinacija useka i nasipa
na kosom terenu.
Kupa, kegla je deo nasipa uz objekat.
Bankina je proireni deo puta izvan
kolovoza.
Berma je horizontalni deo nasipa ili useka.
Uspravni objekat je onaj kod koga se osa
objekta i osa prepreke seku pod uglom 90.
Kosi objekat je onaj kod koga se osa
objekta i osa prepreke ne seku pod uglom
90.
Nagib kosine 1:n je odnos visine prema
duini.
Obloena povrina je povrina ispod mosta
vetaki zatiena od uticaja erozije.
Kanal je ureeno korito za odvodnjavanje
atmosferske vode.
Rigola je montani element u obliku korita
koji slui za odvodnjavanje atmosferskih
voda.
Krajnji stub je stub, na poetku i kraju
mosta.
9.12.7.1 NASIPI IZA KRAJNJIH STUBOVA

9.12.7.1.1
Uvod
Pod putem se podrazumeva saobraajna

povrina sa noseom konstrukcijom koju ini
trup puta. Trup puta se obino gradi od
zemljanih materijala u obliku nasipa, useka ili
njihove kombinacije. Trup puta je temeljen na
prirodnom terenu po kojim ide trasa puta.
Zbog konfiguracije terena i razliitih prepreka
(duboke doline, reke, postojei putevi,
eleznice itd) trup puta se ne moe uvek
izvesti iskljuivo od zemljanih materijala po
svojoj itavoj duini. Odreene deonice trase
treba da se izgrade u obliku razliitih
objekata pomou kojih se premoavaju
prepreke (mostovi, vijadukti, podvonjaci,
nadvonjaci,
peaki
prolazi,
peaki
mostovi, itd). Zbog promene materijala i
naina prenoenja optereenja u temeljna tla,
objekat predstavlja diskontinuitet u trupu puta
usled ega nastaju diferentna sleganja
izmeu objekta i prikljuka trupa puta na
objekat.
9.12.7.1.2
Odreivanje diferentnih
sleganja izmeu objekta i puta
Zadatak projektanta puta, projektanta objekta

i geomehaniara je reenje pitanja razliitih
sleganja koja nastaju na spoju objekat-trup
puta. Pri ovom reavanju mora se uzeti u
obzir red veliine sleganja koji je razliit i koji
treba da bude definisan u projektnom
zadatku a zavisi od ranga puta.
Pitanje diferentnih sleganja, koja nastaju
izmeu objekta i trupa puta, mora da se rei
u posebnom delu projekta ili u geolokogeomehanikom izvetaju sa odgovarajuim
proraunima apsolutnih sleganja objekta i
trupa puta. Na osnovu poreenja ovih
vrednosti oba projektanta (mosta i puta)
zajedno sa geomehaniarem donose odluku
o usvajanju eventualnih promena u koncepciji
jedne ili druge nosee konstrukcije.
9.12.7.1.3
Mere za smanjenje diferentnih

sleganja
Projektanti puta i objekta zajedno sa

geomehaniarem
odreuju
tehnologiju
izgradnje krajnjeg stuba objekta i tehnologiju
gradnje prikljunih nasipa i definiu
vremenski redosled izvravanja pojedinih
faza graenja. Osim toga moraju da odrede
vrstu i kvalitet propustljivog materijala za
zasipavanje iza krajnjeg stuba, pri emu su
jasno odreeni pritisci zemlje na krajnji stub i
jasno definisani uinci komprimovanja nasipa

na stabilnost krajnjeg stuba. Sva tri
projektanta moraju da odrede geometriju
prikljunih nasipa (nagib kosina, berme,
proirenja uz objekat itd) te da definiu prelaz
gornje konstrukcije objekta na kolovoznu
konstrukciju puta.
Nacrti u projektu puta i projektu mosta moraju
da budu meusobno usklaeni.
Projektant puta moe da utie na veliinu
apsolutnih sleganja nasipa:
- sa prethodnom pripremom stiljivog sloja
temeljnog tla budueg nasipa sa
postupkom
prethodnog
optereenja,
horizontalnim ili vertikalnim dreniranjem,
zamenom slabog prirodnog tla sa boljim
materijalom, prenosom optereenja na
veu dubinu pomou peanih ipova
itd...
- sa vrstom izabranog materijala za izradu
prikljunog nasipa
- sa maksimalnom visinom nasipa na
poznatoj debljini stiljivog sloja temeljnog
tla od koje zavisi duina objekta (treba
izbegavati velike deformacije na prikljuku
za objekat).
Projektant objekta moe da utie na veliine
apsolutnih sleganja krajnjeg stuba objekta sa
izabranim nainom temeljenja.
Temeljenje se moe izvesti u stiljivom i
nestiljivom tlu sa dubokim ili plitkim
temeljenjem.
Ako se radi o putu sa makadamskim
kolovozom, onda problem diferentnog
sleganja nije tako znaajan budui da se
razlika
u
sleganju
moe
eliminisati
dosipanjem materijala na makadamskom
putu. Kod savremenih puteva reenje razlike
sleganja nije tako jednostavno poto je
neophodno korigovati visinu asfaltnog
kolovoza sa novim slojem kao i korigovati sve
elemente kolovozne konstrukcije (ograde,
ahtove, ivinjake itd).
9.12.7.1.4
Izrada nasipa i zasipavanje

klinova
U graevinskoj praksi est je sluaj da se

objekat istovremeno gradi sa gradnjom trupa
puta u neposrednoj blizini objekta. U ovakvim
sluajevima nastaju prazni prostori iza
krajnjih stubova koji imaju direktan uticaj na
poveanje diferentnih sleganja.
Usled
fazne
izgradnje
objekta
(prednaprezanje gornje konstrukcije itd) nije
uvek mogua izrada prikljunog nasipa iza
krajnjeg stuba. Izvoa puta nastoji da to
JP Putevi Srbije
pre izravna ugraivanje masa na trasi, ime

forsira izgradnju nasipa uz objekat.
glinom. Na tako pripremljenu drenau

izrauje se nasipni ili zasipni klin. Drenaa se
mora prikljuiti na glavni odvod (kanal ili
kanalizaciju).
Kod svakog objekta na trasi treba izvesti spoj

objekta sa nasutim ili prirodnim terenom.
Ovaj spoj se izvodi sa izradom nasipa ili
zasipavanjem. Ako je objekat vii od
prirodnog terena izvodi se prikljuni nasip, a
ako je objekat ispod nivoa prirodnog terena
izvodi se zasipavanje.
Skupljanje vode u zaleu krajnjeg stuba, koja
moe prouzrokovati hidrostatike pritiske,
spreava se izradom nasipa ili zasipa od
propustljivih
kamenih
materijala
i
odvodnjavanjem sa odgovarajue izvedenom
drenaom. Nain odvodnjavanja zavisi od
vrste i poloaja nepropustljivog prirodnog tla.
Na slikama 9.12.7.2 i 9.12.7.3 obraena su
dva karakteristina primera izrade klina kada
se krajnji stub nalazi u useku u
nepropustljivom tlu gde je potrebno
odvodnjavanje vode iz zalea krajnjeg stuba.
Na slici 9.12.7.5 je obraen karakteristini
primer sa delom nasipa u nepropustljivom tlu
neposredno uz krajnji stub gde je takoe
potrebno odvodnjavanje vode iz zalea
krajnjeg stuba.
Ako
se
dno
temelja
nalazi
u
vodopropustljivom prirodnom tlu onda
izvoenje drenae nije potrebno.
Za temelj u vodonepropustljivom prirodnom
tlu graevinsku jamu oko temelja treba
zapuniti sa nabijenom glinom do spoja sa
prirodnim terenom, a vodonepropustljivu
povrinu tla nagnuti prema drenai koja je
ugraena u visini prirodnog terena. Drenana
cev se do polovine ugrauje u betonsku
podlogu koja je spojena sa nabijenom
Propustljivi kameni materijal se najlake

ugrauje i zbija. Kod izrade klina od
propustljivog kamenog materijala treba
obezbediti oticanje vode sa spoja zasutog
klina i prirodnog terena, ako je prirodni teren
od vodonepropustljivog materijala.
Tehnologija izgradnje nasipa uz objekat,
stepen zbijenosti kao i nain pripreme tla su
propisani
odgovarajuim
standardima.
Osnovni principi koje treba uzeti u obzir kod
izgradnje klinova prikazani su na slikama u
nastavku:
Na slikama 9.12.7.1, 9.12.7.2 i 9.12.7.3
obraena su tri karakteristina primera izrade
klina kada se krajnji stub nalazi u useku.
Na slikama 9.12.7.4 i 9.12.7.5 obraena su
dva karakteristina sluaja izrade dela nasipa
neposredno uz krajnji stub.
Na slici 9.12.7.6 i u tabeli 9.12.7.1 dati su
detalji i zahtevi za zbijenost kod izrade
nasipa u zoni A tj. 200 cm ispod nivelete i u
zoni B u donjem delu nasipa.
Klinove iza krajnjih stubova treba obavezno
izraditi od propustljivog kamenog materijala
koji se najlake zbija i uz minimalna sleganja
nisu potrebni filterski slojevi.
Unutranja strana konstrukcije krajnjih
stubova mora da bude to jednostavnija sa
ravnim povrinama koje omoguavaju
jednostavno ugraivanje i zbijanje zasutih
klinova i pristup mehanizacije.
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
dilatacijona spojnica
leite
rasponska konstrukcija
prelazna ploa
hidroizolacioni premaz
krajnji stub
mravi beton10 cm
nepropustljiva tla
zasip u slojevima < 30 cm
od propustljivog materijala,
laka sredstva za zbijanje
(10) - nagib iskopa
(11) - blagi prelaz izmeu zasipa i
prirodnog terena
(12) - drenaa sa prikljukom na
odvod
(13) - zbijena glina
(14) - tvrda osnova
(15) - po potrebi duboko temeljenje
(16) - kanal za odvod vode sa
krajnjeg stuba kod leita
(17) - kolovozna konstrukcija puta
Slika 9.12.7.1: Usek u propustljivom tlu zasipavanje sa propustljivim materijalom

JP Putevi Srbije
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
leite
prelazna ploa
krajnji stub
mravi beton10 cm
nepropustljiva tla
zasip u slojevima < 30 cm
od propustljivog materijala,
(10) - nagib iskopa
prirodnog terena
odvod
(14) - tvrda osnova
(15) - po potrebi duboko temeljenje
Slika 9.12.7.2: Usek u nepropustljivom tlu zasipavanje sa propustljivim materijalom

(1) - dilatacijona spojnica
leite
prelazna ploa
krajnji stub
mravi beton 10 cm
stena
zasip u slojevima < 30 cm od
propustljivog materijala
(10) - nagib iskopa
(11) - blagi prelaz izmeu nasipa i
prirodnog terena
odvod
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
Slika 9.12.7.3: Usek u steni zasipavanje sa propustljivim materijalom
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
leite
prelazna ploa
krajnji stub
mravi beton 10 cm
prirodna tla propustljiva
zasip od propustljivog
materijala
(10) - nasip od propustljivog
materijala
(11) - granina linija za teka
sredstva za zbijanje
(12) - blagi prelaz izmeu zasipa
I nasipa
(13) - kanal kod leita za odvod
vode sa krajnjeg stuba
Slika 9.12.7.4: Nasip na propustljivom prirodnom tlu sa zasipom od propustljivog materijala
JP Putevi Srbije

(2) - leite
(3) - rasponska konstrukcija
(4) - prelazna ploa
(5) - hidroizolacioni premaz
(6) - krajnji stub
(7) - mravi beton 10 cm
(8) - prirodna tla nepropustljiva
(9) - zasip od propustljivog materijala
(10)-nasip od propustljivog materijala
(11) - granina linija za teka
sredstva za zbijanje
nasipa
(13) - kanal uz leita za odvod
vode sa krajnjeg stuba
(14) -drenaa sa prikljukom na odvod
(15) - po potrebi duboko fundiranje
(16) - tvrda osnova
(17) - odvod vode u kanalizaciju
Slika 9.12.7.5: Nasip na nepropustljivom prirodnom tlu sa zasipom od propustljivog materijala

(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
leite
prelazna ploa
krajnji stub
mravi beton 10 cm
nepropustljiva prirodna tla sa
odstranjenim humusom
(9) - granina linija tankih slojeva
nasipa
krajnjeg stuba
(12) - nasip od koherentnog
materijala
(13)-drenaa sa prikljukom na odvod
(14) - odvod vode u kanalizaciju
(16) - poslednjih 20 cm iskopati
neposredno pre betoniranja
(17) - laka do srednje teka
mehanizacija za zbijanje
(18) teka mehanizacija za zbijanje
(19) - planum nasipa
Slika 9.12.7.6: Detalji i zahtevi zbijanja

Tabela 9.12.7.1: Zahtevi zbijanja kod izrade nasipa (zona A), zasipa (zona B) i kolovozne
konstrukcije puta
Zona A
Zona B
S.Z.
Ev2
nekoh. tlo
98 %
60
koher. tlo
95 %
45
Planum posteljice
S.Z.
Ev2
S.Z.
EV2
nekoh. tlo
95 %
45
nekoh. tlo
100 %
80
koher. tlo
92 %
20
koher. tlo
98 %
30
prirodna tla u zoni A isti kriterijum kao za nasip u zoni A

prirodna tla u zoni B isti kriterijum kao za nasip u zoni B
S.Z. stepen zbijanja po Proctorovom postupku
Ev2 modul deformacije (DIN)
Pod prelaznom ploom modul (Ev2) isti kao kod kolovozne konstrukcije puta
JP Putevi Srbije
9.12.7.2
se usvojiti reenja bez prelaznih ploa, ali

samo pod odreenim uslovima koji su u
skladu sa poglavljem 9.12.7.3.2.
PRELAZNE PLOE
9.12.7.2.1
Uvod
Konstrukcije objekata na krajnjim stubovima

obino imaju manja sleganja od trupa puta na
nasipima neposredno uz krajnje stubove.
Najei razlozi za to su duboko temeljenje
krajnjih stubova i visoki nasipi neposredno uz
njih. Razlika u veliini vertikalnih deformacija
zavisi od vrste i kvaliteta prirodnog tla ispod
nasipa, visine nasipa, vrste materijala i
uslova pod kojima se izvode nasipi.
Za prelaz sa trupa puta na objekat na kojem
je vertikalna deformacija najee vea od
deformacije na objektu treba primeniti
potrebne mere, tako da se uticaji ili razlike u
deformacijama ne odraavaju na bezbednost
saobraaja i pojavu dodatnih dinamikih
optereenja objekta.
Sleganje nasipa iza krajnjeg stuba stvara
deformacije koje prouzrokuju udare vozila na
prelazu sa trupa puta na objekat i sa objekta
na trup puta, ime se umanjuje bezbednost
saobraaja. Nagib deformisanog nasipa za
autoputeve ne sme da bude vei od 1:200
(0,5%), odnosno 1:300 (0,35%).
Na smanjenje i kontrolisanje veliine
deformacije nasipa iza krajnjeg stuba utie
prelazna ploa, koja je sastavni deo
konstrukcije krajnjeg stuba ili zida okvirne
konstrukcije.
Kod objekata koji se nalaze na putevima nie
kategorije i na kratkim objektima na
autoputevima i magistralnim putevima mogu
9.12.7.2.2
Kriterijumi za izbor reenja za

prelaz sa kolovoza objekta na
kolovoz puta
Za izbor reenja prelaza sa kolovoza objekta

na kolovoz puta vani su sledei kriterijumi:
- kategorija puta
- visina, materijal i kvalitet izrade nasipa iza
krajnjeg stuba
- kvaliteta (sleganje) tla ispod nasipa.
Kategorija puta odreuje znaaj, obim, brzinu
i bezbednost saobraaja. Razlikuju se tri
grupe:
- autoputevi i magistralni putevi,
- regionalni i lokalni putevi
- nekategorisani putevi (poljski, umski,
seoski itd).
Nain izrade i materijal za nasipe odnosno
zasipne klinove iza krajnjeg stuba detaljno su
odreeni u poglavlju 9.12.7.2. Na donoenje
odluke o izboru reenja sa ili bez prelazne
ploe utiu samo visina nasipa i kvalitet tla
ispod nasipa, pod uslovom da je nasip
izraen u skladu sa kriterijumima iz poglavlja
9.12.7.2. U pogledu visine razlikujemo niske
nasipe do 6 m, srednje visoke nasipe od 6 do
10 m i visoke nasipe preko 10 m.
U tabeli 9.12.7.2 i na slici 9.12.7.7 navedeni
su kriterijumi za izbor reenja prelaza sa
kolovoza objekta na kolovoz puta sa ili bez
prelazne ploe.
Tabela 9.12.7.2: Kriterijumi za izbor reenja prelaza sa kolovoza puta na kolovoz objekta sa ili bez
prelazne ploe
Kategorija puta
Visina nasipa H (m)

6 10
> 10
> 1,0
I DA
DA
DA
DA*
NE
LOKALNI NE
DA
DA
NE***
NE
NEKATEGORISANI PUTEVI NE
NE
DA
NE
<6
AUTOPUTEVI
MAGISTRALNI PUTEVI
REGIONALNI
PUTEVI
DA
NE
DA*
NE***
Poloaj gornje povrine

objekta u odnosu na niveletu
h (m)
je reenje sa prelaznom ploom

je reenje bez prelazne ploe
kod AP i magistralnih puteva bilo bi dobro da se ne projektuju objekti
duine L < 10 m sa gornjom povrinom na niveleti AP odnosno magistralnog
puta
nije neophodna prelazna ploa ako su preduzete mere prema slici 9.12.7.21,
a oekuje se razlika u sleganju <20 mm.
JP Putevi Srbije
Slika 9.12.7.7: Dopuna obrazloenja tabele 9.12.7.2 za prelaz sa kolovoza puta na kolovoz objekta
9.12.7.2.3
Reenja i detalji sa prelaznom

ploom
Osnovne razlike u konstruisanju prelazne

ploe
proizlaze
iz
vrste
kolovozne
konstrukcije puta. U Srbiji su kolovozi na
autoputevima i drugim putevima asfaltni pa
su i detalji i reenja prilagoena tim
kolovozima.
Na slici 9.12.7.8 dat je pregled skica i
elemenata koji, u odnosu na ugao
zakoenosti i visinu nasipa uz krajnji stub,
definiu geometriju i duinu prelazne ploe.
Slika 9.12.7.9 prikazuje shemu armiranja
(kombinacija 3,7 m; 6,20 m; 8,70 m)
prelaznih ploa debljine 25 cm. Shema
prikazuje profile i razmak armaturnih ipki,
tako da nije potreban statiki raun osim u
pojedinim specijalnim sluajevima. Kvalitet
betona je C 25/30, armatura S 400, osim
ankera koji su od GA 16/20 cm.
Prelazne ploe se betoniraju na zbijenom
nasipu na koji se prvo ugradi sloj mravog
betona debljine 10 cm pod nagibom od 10%
kao i prelazna ploa.
Prelazne ploe naslanjaju se linijski na
konstrukciju
objekta.
Reenje
detalja
oslanjanja zavisi od veze krajnjeg stuba i
rasponske konstrukcije odnosno da li je ta
veza vrsta (okvirne konstrukcije) ili je krajnji
stub nepomian i povezan sa rasponskom
konstrukcijom preko leita i dilatacijonih
spojnica.
Na slici 9.12.7.10 prikazano je opte reenje,
na slici 9.12.7.11 detalj oslanjanja prelazne
JP Putevi Srbije
ploe kod okvirnih AB konstrukcija kada je

duina rasponske konstrukcije do 50 m.
a na slici 9.12.7.13 detalj naleganja prelazne
ploe kod okvirnih AB konstrukcija kada je
duina rasponske konstrukcije 50-80 m.
Prelazna ploa se naslanja na noseu
konstrukciju preko neoprenskog leita bez
ankera za povezivanje, tako da se pomeranja
okvirne konstrukcije ne prenose na prelaznu
plou. Iznad spoja okvirne konstrukcije i
prelazne ploe predvia se asfaltna
dilatacijona spojnica.
a na slici 9.12.7.15 detalj oslanjanja prelazne
ploe kod grednih rasponskih AB konstrukcija
kada je duina rasponske konstrukcije do
150 m.
ploe kod grednih rasponskih AB konstrukcija
kada je duina rasponske konstrukcije vea
od 150 m. Skice sadre i detalj reenja
komore za kontrolu, odravanje i zamenu
dilatacijonih spojnica.
ploe kod propusta i objekata raspona L < 10
m (15 m) kada je gornja povrina u nivou
nivelete a u toku eksploatacije objekata se
oekuju vee razlike u sleganju objekta i
nasipa. Detalj omoguuje ekonominiju
sanaciju neravnine iji se nastanak predvia
usled dugotrajnog sleganja temeljnog tla pod
niveletom puta. Uzroci za naknadna sleganja
nivelete su:
slaba temeljna tla, visoki nasipi, prebrza
gradnja itd.
7
9.12.7.2.4
Reenja i detalji bez prelazne

ploe
U tabeli 9.12.7.2, kriterijumi za izbor reenja

prelaza sa kolovoza objekta na kolovoz puta,
dati su uslovi na osnovu kojih se mogu
odrediti sluajevi kod kojih su mogua
reenja prelaza bez prelazne ploe.
Slika 9.12.7.20 prikazuje reenje prelaza bez

prelazne ploe kada je, iznad propusta ili
objekta raspona do 10 m, nasip vii od 1,0 m.
Slika 9.12.7.21 prikazuje mogunost reenja
prelaza bez prelazne ploe kada je gornja
povrina propusta ili objekta raspona L < 10
m u nivou nivelete regionalnog, lokalnog ili
nekategorisanog puta. Na duini 2,0 + 2,0 m
treba predvideti kvalitetniji nosei sloj
(stabilizacija).
Slika 9.12.7.8: Skice i elementi za odreivanje duine i geometrije prelaznih ploa
JP Putevi Srbije
Slika 9.12.7.9: Shema armiranja prelaznih ploa
(1) - AB nosea konstrukcija

(2) - hidroizolacija
(3) - dodatna izolaciona traka iznad radnog
spoja
(4) - usek u habajuem sloju asfalta zaliven
sa odgovarajuom masom
(5) - habajui sloj asfalta
(6) - gornji vezni sloj asfalta
(7) - gornji nosei sloj bitoljunka 20 cm

(8) - donji nosei sloj
(9) - tampon, zatita od mraza
(10) - prelazna ploa
(11) - mravi beton, 5 i 10 cm
(12) - armatura za ankerovanje GA 16/20 cm
(14) - dvostruka hidroizolaciona traka debljine 1 cm
Slika 9.12.7.10: Prelazne ploe kod okvirnih AB konstrukcija kada je duina rasponske
konstrukcije do 50 m
JP Putevi Srbije
Detalj A
Slika 9.12.7.11: Detalj naleganja i vrha prelazne ploe kod okvirnih AB konstrukcija kada je duina
rasponske konstrukcije do 50 m
(3) - trajno elastini kit ili povrinska
(11) - mravi beton, 10 cm
traka za zaptivanje
(13) - tvrdi stiropor ili slian materijal
(14) - leite (neoprenska traka) /l/d 10/x/1 cm
(15) dilatacijona spojnica objekta tip ASFALTEX
(16) -dvostruka hidroizolaciona traka debljine 1 cm
Slika 9.12.7.12: Prelazne ploe kod okvirnih AB konstrukcija kada je duina rasponske
konstrukcije 50 80 m
10
JP Putevi Srbije
Detalj B
Slika 9.12.7.13: Detalj naleganja i vrha prelazne ploe kod okvirnih AB konstrukcija kada je duina
rasponske konstrukcije 50 80 m

(3) - dodatna hidroizolaciona traka iznad radnog
spoja

(11) - mravi beton 5 i 10 cm
(14) - krajnji stub
(16) - leite
(17) - kanal za odvod vode sa krajnjeg stuba
kod leita
Slika 9.12.7.14: Prelazne ploe kod grednih rasponskih AB konstrukcija kada je duina rasponske
konstrukcije do 150 m
JP Putevi Srbije
11
Detalj C
Slika 9.12.7.15: Detalj oslanjanja i vrha prelazne ploe kod grednih rasponskih AB konstrukcija
kada je duina rasponske konstrukcije do 150 m

spoja
(6) - gornji vezni sloj asfalta zatita hidroizolacije

(14) - krajnji stub
(16) - leite
(17) - kanal za odvod vode sa krajnjeg stuba
kod leita
Slika 9.12.7.16: Prelazne ploe kod grednih rasponskih AB konstrukcija kada je duina rasponske
konstrukcije vea od 150 m
12
JP Putevi Srbije
Detalj D
Slika 9.12.7.17: Detalj oslanjanja i vrha prelazne ploe kod grednih rasponskih AB konstrukcija
kada je duina rasponske konstrukcije vea od 150 m

spoja
(6) - gornji vezni sloj asfalta zatita hidroizolacije

(12) - dvostruka hidroizolaciona traka debljine 1 cm
Slika 9.12.7.18: Reenje sa prelaznom ploom kod propusta i drugih objekata raspona do 10 m
(15 m) za sve kategorije puteva gde su mogue vee diferencijalne razlike kod
sleganja objekta i nasipa uz objekat
JP Putevi Srbije
13
Detalj E
Slika 9.12.7.19: Detalj reenja prelazne ploe kod propusta i drugih objekata raspona do 10 (15) m
gde su mogue vee diferencijalne razlike kod sleganja objekta i nasipa uz objekat
(2) - izolacija
(5) - gornji i donji nosei sloj
(3) - zatita izolacije
(6) - nasip ili zasip od zbijenog ljunka
Slika 9.12.7.20: Reenje bez prelazne ploe kada je iznad propusta ili objekta raspona do 10 m
nasip minimalne debljine 1,0 m ili vie

(5) - poboljani gornji i donji nosei

sloj (stabilizacija)
(3) - zatita hidroizolacije
(6) - gornji i donji nosei sloj
(7) - zbijeni nasip ili zasip od ljunka
Slika 9.12.7.21: Reenje bez prelazne ploe kod propusta i objekata raspona do 10 m na
regionalnim, lokalnim i nekategorisanim putevima
14
JP Putevi Srbije
9.12.7.3 KRILNI ZIDOVI

9.12.7.3.1
Uvod
Krilni zidovi u uzdunom smeru predstavljaju

poetak odnosno kraj objekta. Zidovi su u
neposrednoj vezi sa konfiguracijom terena u
kome se nalazi objekat. U nastavku su date
podele krilnih zidova, geometrijski parametri i
preporuke za konstruktorska oblikovanja.
Osim toga navedeni su i drugi parametri o
kojima projektant mora da vodi rauna kod
usvajanja osnovne koncepcije objekta (uslovi
vodoprivrede, geometrija i preglednost na
putu ispod objekta, geoloke prilike itd).
Krilni zidovi se dele prema poloaju u odnosu
na put i prema koncepciji konstrukcije krila.
U odnosu na poloaj:
- krajnji stubovi sa paralelnim krilima
- krajnji stubovi sa kosim krilima
- krajnji stubovi sa uspravnim krilima.
U odnosu na koncepciju konstrukcije:
- samostalni krilni zidovi
- konzolna krila
- kombinovani samostalno-konzolni krilni
zidovi
9.12.7.3.2
Paralelni krilni zidovi
Paralelni krilni zidovi daju najprijatniji izgled

objekta (slika 9.12.7.22). Zbog toga se
preporuuje upotreba paralelnih krila kod svih
krajnjih stubova kod kojih se moe postii
optimalno
oblikovan
objekat.
Ova
konstatacija ne znai da se sa upotrebom
drugih oblika krila ne mogu postii dobri
rezultati.
Slika 9.12.7.22: Paralelni krilni zidovi

Kod paralelnih krilnih zidova, leita
rasponske konstrukcije mogu biti vidna ili
zaklonjena iza zida, koji je produeni deo
krilnog zida i koji omoguava bolje
ankerovanje armature konzolnog krila (slika
9.12.7.23).
Paralelna krila zadravaju i dobro uvaju

nasuti klin izmeu njih, ime se smanjuju
posledice koje mogu nastati usled sleganja
nasipa iza krajnjeg stuba. Ova konstatacija je
jako interesantna kod objekata na putevima.
Nasuti klin iza krajnjeg stuba treba ugraivati
u slojevima debljine 30 cm i zbijati do
propisane gustine. Zbijanje se obino izvodi
mehanizacijom koja dodatno prouzrokuje
pritiske na krila, koje treba uzeti u obzir pri
odreivanju debljine i dimenzionisanju krila.
Kod paralelnih krila voda se ne zadrava u
podruju klina poto postoji mogunost da se
skupljena voda iza krajnjeg stuba odvodi
izvan podruja objekta.
JP Putevi Srbije
Slika 9.12.7.23: Vidna i nevidna leita

rasponske konstrukcije
9.12.7.3.3
Kosi krilni zidovi
Kosa krila nude vee mogunosti za izbor

prelaza objekta na okolni teren jer se, u
pogledu na osu objekta, mogu izvesti pod
o
bilo kojim uglom. Ugao zakoenja je od 30
15
do 90 . Kosa krila omoguavaju bolji ulaz u

profil ispod objekta, u poreenju sa
paralelnim krilima (npr. vodotok reke). U
takvim sluajevima neophodno je paziti da
koso krilo i krajnji stub ine jednu celinu.
Na slikama 9.12.7.24 i 9.12.7.25 prikazani su
primeri kosih krila koja su jako istaknuta, dok
je samo krilo povezano sa krajnjim stubom u
nagibu. Ova veza krila i krajnjeg stuba moe
se izvesti uspravno bez nagiba.
Visina krilnih zidova smanjuje se sa
udaljavanjem od ose objekta, a to smanjenje
prati nagib nasipa. Postoji mogunost da se
koso krilo izvede u konstantnoj visini po
itavoj duini ili se visina samo delimino
smanji. Visinske razlike krila mogu se izvesti i
stepenasto. Sa ovim promenama visina
moe se postii bolji izgled i uklapanje u
okolinu krajnjeg stuba.
9.12.7.26). Ovakva reenja imaju odreene

nedostatke u oblikovnom smislu.
Slika 9.12.7.26: Koso krilo prikljueno na

kratko paralelno krilo
Na slici 9.12.7.27 prikazan je detalj prikljuka
kosog krilnog zida na krajnji stub s tim da je
o
ugao prikljuenja ogranien na > 30 .
Slika 9.12.7.27: Detalj prikljuenja kosog

krila na krajnji stub
Kod kosih krila mogu biti vidna leita
rasponske konstrukcije ili sakrivena iza zida.
Kosi krilni zidovi se obino upotrebljavaju kod
objekata kod kojih osovina objekta ide pod
o
uglom < 75 u odnosu na prepreku koju
premouje, a ta kosina mora da se prilagodi
terenu (slika 9.12.7.28).
Slika 9.12.7.24: Kosi krilni zidovi u nagibu
Slika 9.12.7.28: Osnova objekta sa kosim

krilima
Slika 9.12.7.25: Kosi krilni zid sa vertikalnim

krilom
Kod oblikovanja kosih krila mogu se primeniti

razliita reenja kao to su zakrivljena krila u
osnovi
koja
omoguavaju
bolje
prilagoavanje i uklapanje u keglu nasipa.
Osim toga moe se menjati ugao nagiba
kegle nasipa.
U praksi se mogu pojaviti i sluajevi kod kojih

vidna strana krajnjeg stuba nije vertikalno
izvedena nego je u nagibu. Ovakva reenja
treba izbegavati, a ako se pojave onda treba
posvetiti panju obradi vidne povrine
krajnjeg stuba (npr. oblaganje sa kamenom,
izrada reljefne povrine betona).
Zakljuak kosog krilnog zida treba da ide

konusno, ali takav zakljuak se u praksi ne
primenjuje. Krilo se zakljuuje neto ranije, a
oko njegovog kraja ureuje se kegla-kupa
nasipa.
Postoji mogunost da se kratka paralelna

krila nastavljaju sa kosim krilima (slika
Uspravna krila su poseban sluaj kosih krila.

Za ova krila vae iste pretpostavke kao kod
16
9.12.7.3.4
Uspravni krilni zidovi
JP Putevi Srbije
kosih krila (slika 9.12.7.29). Upotreba ovih

krilnih zidova uslovljena je, u veini
sluajeva, terenom na kome se nalazi
objekat kao to je sluaj kada su ve
izgraeni potporni zidovi (korito vodotoka, put
u useku).
Kod samostalnih krilnih zidova treba posvetiti

panju pravilnom izboru dilatacione spojnice.
Gravitacioni krilni zidovi imaju tendenciju
naginjanja prema spolja, posebno ako su
visoki i ako se nalaze na slabom tlu. Ovakva
pomeranja uspravno usmereni zid krajnjeg
stuba ne moe da prati, to ima za posledicu
pojavu pomaka, oteenje hodnika (ako nije
dilatiran na istom mestu), vlaenje i curenje
vode ako spojnica nije vodonepropustljiva za
maksimalno izvedena pomeranja. U ovakvim
sluajevima najadekvatnije je reenje sa
smicajnim zubom.
9.12.7.3.6
Konzolni i krilni zidovi
Upotrebu
konzolnih
krila
uslovljava
konfiguracija terena na kome se nalazi
objekat. U sluaju kada se nosea temeljna
tla nalaze relativno nisko ispod gornje kote
postojeeg terena, onda i visina krajnjeg
stuba mora biti tolika da se mogu izvesti
konzolna krila sa pretpostavljenim nagibom
kegle kupe. To znai da ispod samih krila
nisu potrebni armiranobetonski temelji.
Upotrebu konzolnih krila odreuje i sama
duina krila poto se krila, dua od 6,0 m, ne
prikljuuju direktno na krajnji stub kao
konzolna krila.
Slika 9.12.7.29: Uspravni krilni zid
9.12.7.3.7
Kod samostalnih objekata koji se nalaze na
otvorenom terenu upotreba ovakvih krila nije
pogodna poto se sa njima zatvara pogled na
objekat, a optiki se produava irina otvora
ispod objekta.
Zavretak krila se obrauje na isti nain kao
to je navedeno kod kosih krila s tim da kegla
nasipa nije poeljna.
9.12.7.3.5
Samostalni krilni zidovi
Najjednostavnije
uobiajeno
reenje
predstavlja kombinacija masivnog krajnjeg
stuba i sa obe strane postavljeni samostalni
krilni zidovi. U ovakvom sluaju moe se
samostalno analizirati svaki konstruktivni
element (krajnji stub, krilo) tako da su
zadovoljeni uslovi stabilnosti a dozvoljeni
naponi u temeljnom tlu nisu prekoraeni.
Ovakvi zidovi se mogu izvoditi u kamenu,
opeki, armiranom ili nearmiranom betonu.
Samostalni krilni zidovi upotrebljavaju se u
sluajevima kada su uz objekat projektovani
potporni zidovi koji tite trup puta. U ovakvim
sluajevima zidovi imaju isti oblik i
konstruktivna reenja kao i potporni zidovi,
ime se obezbeuje isti izgled objekta i puta
uz objekat.
JP Putevi Srbije
Kombinovana samostalna i
konzolna krila
Izvode se u sluajevima kada teren zahteva

krila dua od 6,0 m. Prvi deo krilnog zida je
kruto vezan sa krajnjim stubom iz kojeg se
nastavlja konzolno krilo.
9.12.7.3.8
Geometrijski parametri krilnih

zidova
U dimenzione parametre krilnih zidova

ubrajaju se:
- duina, debljina i donji zavretak
- odnos izmeu krila i nagiba terena
- konzolni prepust na kraju krilnog zida.
Krilni zid treba da se zavri minimalno 1,0 m
iza take u kojoj se vrh konusa nasipa
prikljuuje na niveletu puta.
Minimalna debljina krilnih zidova je 40 cm,
ako su konzolna krila duga do 4,0 m,
odnosno 50 cm za vee duine. Vezni zid
izmeu krajnjeg stuba i konzolnog krila treba
da je min 80 cm. Ova debljina omoguava
kvalitetno voenje armature u podruju
prelaza iz krilnog zida u krajnji stub.
Istovremeno obezbeuje zahtevane debljine
zatitnih slojeva betona nad armaturom za
elemente koji dolaze u dodir sa zemljom (5,0
cm). Krila ne treba da budu dua od 10,0 m,
17
s tim da se duina konzolnog dela krila nalazi

u intervalu od 2,0 do 6,0 m (slika 9.12.7.30).
Ako konfiguracija terena zahteva dui zid
onda treba izvesti dilataciju, a nastavak
krilnog zida obraivati odvojeno od objekta
(potporni zid). Moe se promeniti i nagib
kegle kupe sa upotrebom odgovarajue
obloge ili se u podnoju kegle moe izvesti
potporni zid visine do 2,0 m.
Minimalna visina krilnog zida na kraju je 1,0
m. Ako je predvien horizontalan zavretak
krila onda je njegova minimalna duina 1,5
m. Ova duina zavisi od konanog nagiba
terena.
Temeljenje krilnog zida izvodi se zajedno sa
eonim zidom krajnjeg stuba prema uslovima
koje propisuju geomehaniki podaci. Obino
je to trakasti temelj ija irina mora da
obezbedi dozvoljene napone na pritisak u
temeljnom tlu.
i=1:2
i = 1 : 1,5
i = 1 : 1,25
i=1:1
nasip od koherentnih materijala

nasip od ljunkovitog materijala
nasip od kamenog materijala
kamena obloga ili obloga iz
betonskih ploa;
irina hodnika na objektu vea je od debljine

zida krila zbog ega se na vrhu krila izvodi
konzola na koju se ugrauje ivini venac i
privruje ograda. Maksimalna irina
prepusta konzole iznosi 1,5 m, a minimalna
debljina 22 cm. Na slici 9.12.7.31 prikazana
su razliita reenja konzolnog zavretka
krilnog zida. Kod primera na slici 9.12.7.31c
posebno treba naglasiti da se unutranja
strana krilnog zida mora izvesti pod kosim
o
uglom od 60 to omoguava kvalitetnu
izradu nasipa. Izrada konzolnog prepusta,
koji je prikazan na slici 9.12.7.31d, nezavisna
je od izrade nasipa.
a)
b)
c)
d)
Slika 9.12.7.30: Geometrijski parametri krila

Nagib zadnje strane krilnog zida isti je kao i
konani nagib okolnog terena (kupe, nasipa,
useka), a mora biti min. 1.0 m ispod kote
konanog
terena.
Nagib
zavisi
od
karakteristika nasipa odnosno useka, a
iznosi:
18
Slika 9.12.7.31: Poloaj krilnog zida prema

trupu puta
JP Putevi Srbije
U sluaju da je irina konzolnog prepusta

vea od 1,5 m, onda se uz ivicu krilnog zida
hodnik prekida, a fuga puni masom za
zaptivanje. Ispod odvojenog dela hodnika
treba ugraditi kvalitetan nasipni materijal i
dobro ga nabiti.
Ako teren dozvoljava izvoenje konzolnog
krilnog zida, onda se krilo u podruju
rasponske konstrukcije produava preko
krajnjeg stuba, ime se postie bolja veza
krilnog zida sa krajnjim stubom (slika
9.12.7.32).
9.12.7.3.9
Proraun, konstruisanje i
armiranje krilnih zidova
Kod prorauna unutranjih statikih veliina

koje nastaju usled delovanja spoljnih
optereenja i sopstvene teine, pretpostavlja
se da je zid povrinski element koji je na
jednom kraju ukljeten u zid krajnjeg stuba, a
na drugom u temelj koji je povezan sa
temeljom krajnjeg stuba.
Slika 9.12.7.32: Konzolni krilni zid sa bonim

zidovima u podruju leita
U sluaju da se kod dimenzionisanja pojave
odreene tekoe u pogledu horizontalnih
deformacija, (uticaj pritiska zemlje i dela
saobraajnog optereenja), onda se tekoe
reavaju sa ojaanjima koja se izvode na
kraju poduprtog dela krilnog zida.
irina ojaanja odreuje se na osnovu
proraunatog horizontalnog optereenja koje
prouzrokuje prevelike deformacije krilnog
zida. Debljina ojaanja je jednaka debljini
krilnog zida (slika 9.12.7.33). irina trakastog
temelja pod vertikalnim ojaanjem krilnog
zida mora biti takva da su ispunjeni svi uslovi
pri statikoj analizi datog modela. Ojaanje
se moe izvesti po celoj visini krilnog zida do
kolovozne konstrukcije puta ili samo do visine
na kojoj poinje konzolni deo krilnog zida.
Slika 9.12.7.33: Ojaanje krilnog zida

Ako je u pitanju konzolno krilo, onda je ono
vrsto vezano samo po jednoj ivici krilnog
zida, dok su sve ostale ivice slobodne i
izloene delovanju optereenja.
Ako se na vrhu krila dobiju velike deformacije
ili veliki momenti ukljetenja, onda treba
predvideti ojaanje krilnog zida. Ovo ojaanje
ima oblik armiranobetonskog stuba, a
delimino ojaava treu ivicu krilnog zida
(slika 9.12.7.33). Ovim se smanjuju
deformacije na vrhu krilnog zida i momenti
ukljetenja na spoju krilo-krajnji stub odnosno
krilo-temelj.
Na krilni zid deluje sila koja nastaje od
pritiska nasutog materijala izmeu krila i
JP Putevi Srbije
19
njegovog komprimovanja. Veliina te sile sa

dubinom odnosno visinom krilnog zida
linearno raste. Osim ovog optereenja, na
krilni zid deluje i jednako podeljeno
saobraajno optereenje po celoj visini.
Proraun
se
obino
izvodi pomou
kompjuterskog
programa
za
analizu
povrinskih sistema. Ovi programi deluju po
principu metode konanih elemenata.
izvesti lokalne vute. irina i visina ovih vuta

ne treba da bude vea od dvostruke debljine
krilnog zida.
Armaturu, koja preuzima horizontalna
optereenja od pritiska tla i saobraaja treba
voditi po celoj duini krilnog zida i ankerovati
u beton krajnjeg stuba sa dovoljnom
duinom. Ova armatura ima prenik 14 18 mm, a ugrauje se iz jednog komada bez
preklapanja.
Panju treba posvetiti detaljima armiranja

poto je armatura jako gusta na spoju krilnog
zida sa krajnjim stubom. Ovaj spoj se moe
o
izvesti sa vutom pod 45 . Duina proirenja
ne treba da bude vea od dvostruke debljine
krilnog zida.
Kod izvoenja krilnog zida treba obezbediti
dovoljnu duinu preklopa armature na radnim
spojevima. Najbolje reenje je kada se krilni
zid izvodi istovremeno sa krajnjim stubom, ali
takvo reenje je u veini sluajeva tee
izvodljivo. Radnim spojevima i faznom
betoniranju treba posvetiti panju.
Na slici 9.12.7.34 prikazan je osnovni princip
armiranja konzolnog krilnog zida. Armira se
unutranja i spoljna strana krilnog zida.
Osnovni razmak izmeu palica je e = 20 cm
to omoguava da se armatura moe
ugraivati i na meusobnom razmaku palica
od e = 10 cm u podrujima velikih
optereenja. Duina preklopa pojedinih ipki
mora da zadovolji propisane kriterijume.
Slika 9.12.7.34: Shematski prikaz armature

krilnog zida
Ako doe do potekoa pri ugraivanju
betona, koje nastaju usled guste armature na
spoju krila sa krajnjim stubom, onda se mogu
20
JP Putevi Srbije
9.12.7.4
9.12.7.4.1
UREENJE PROSTORA NA
SPOJU PUTA I MOSTA
Uvod
U smernici su obraene osnovne koncepcije

reenja spoja trupa puta izmeu objekta i
puta. Dosadanja praksa je pokazala da je
reenja spojeva potrebno prilagoditi uslovima
na terenu.
9.12.7.4.2
Oblici spojeva mosta i trupa

puta
U praksi se susreemo sa tri osnovna oblika

spoja trupa puta izmeu objekta i puta, ako je
o
ugao izmeu objekta i prepreke 90 :
-
spoj trupa puta sa objektom u nasipu

(slika 9.12.7.35)
spoj trupa puta sa objektom u useku (slika
9.12.7.36)
spoj trupa puta i objekta u meanom
profilu (slika 9.12.7.37).
Slika 9.12.7.37: Spoj puta i objekta u

meanom profilu
Ostali mogui oblici spoja trupa puta i objekta
mogu nastati u sluaju ukrtenja objekta i
o,
prepreke pod uglom 90 kao to je
prikazano na slikama 9.12.7.38, 9.12.7.39 i
9.12.7.40.
Slika 9.12.7.38: Spoj puta i objekta pod

kosim uglom u nasipu
Slika 9.12.7.35: Spoj puta i objekta u nasipu

kosim uglom u useku
kosim uglom u useku
JP Putevi Srbije
21
Izbor naina zavisi od vie faktora. Kod prvog

naina objekat je vie zatvoren, izgleda
masivno, preglednost ispod njega je slabija,
raspon objekta je manji, dui su krilni zidovi i
vidne su velike betonske povrine.
Ako se kupa formira ispod objekta, onda se
pogled ispod objekta otvara, objekat izgleda
vie transparentan, raspon objekta je vei,
krila su kraa i obino visea. Duina samog
spoja trupa puta sa objektom je u oba sluaja
praktino ista.
kosim uglom u meanom profilu
Oblikovanje spoja trupa puta sa objektom
moe se izvesti na dva naina (slika
9.12.7.41):
- kupa (kegla) spoja trupa puta sa objektom
poinje neposredno uz zid krajnjeg stuba
- kupa (kegla) spoja trupa puta sa objektom
je podvuena ispod objekta
Ne postoje opta uputstva koja bi pomogla

projektantu kod izbora jednog od navedenih
naina oblikovanja spoja trupa puta sa
objektom. Kod izbora reenja mora se uzeti u
obzir vrsta prepreke koju premouje objekat
i visina nasipa.
Kod premoavanja vodotoka treba uzeti u
obzir i smernice za ureenje kosine
bregova koje propisuje vodoprivredna
ustanova.
Slika 9.12.7.41: Oblikovanje spoja trupa puta i objekta

Izbor oblika kupe direktno utie na
oblikovanje krilnih zidova objekta. Kupa pod
objektom nastaje kada je krajnji stub izraen
u obliku punog zida. Krajnji stubovi sa
kontraforima i proputenim nasipom nisu
poeljni jer moe doi do klizanja klina
izmeu rebara, a sa tim i do deformacija
kolovozne konstrukcije puta. Kod mostova
donji deo kupe moe biti ugroen od visokih
voda.
Ako su u pitanju srednji i visoki vodotokovi
onda je pogodno da se izmeu vodotoka i
donjeg dela kupe obezbedi prazan prostor.
Na taj nain se dobija vei hidrauliki profil za
proticanje, vea udaljenost krajnjih stubova
od vodotoka i vie prostora za odgovarajuu
22
zatitu kupe. Posredno se obezbeuje prolaz

ispod objekta (lokalni saobraaj, pristup za
sanaciju objekta, prolaz za ribare i osoblje).
U cilju spreavanja sleganja ivica nasipa
treba produiti krila u horizontalnom smeru
najmanje 1,0 m u trup puta. Konzolna krila
moraju biti ukopana najmanje 1,5 m (slika
9.12.7.42).
Kod nasipa koji se izvode uz spoljnu ivicu
krila, krila treba nadgraditi za visinu sleganja
nasipa. Visina nadgradnje zavisi od visine
nasipa i kvaliteta zbijanja materijala.
Izvoenje nasipa mora biti u skladu sa
poglavljem 9.12.7.2.
JP Putevi Srbije
Slika 9.12.7.42: Ureenje bankine i krila na spoju trupa puta sa objektom bez berme za pregled
leita
9.12.7.4.3
Berme
Na prelazu sa objekta na put treba rairiti

bankinu tako da je njena spoljna ivica
udaljena od ivice venca, odnosno od
slubenih stepenica za 50 cm. U ovom
sluaju irina berme iznosi 1,30 m uzimajui
u obzir i irinu stepenica (50 + 80 cm). Prelaz
sa proirene na normalnu irinu bankine
izvodi se na duini 15 m; ako nisu predviene
slubene stepenice, onda duina prelaza
iznosi 10 m (slika 9.12.7.42). Ako je na
objektu predvieno ugraivanje cevi za
komunalne vodove u betonu hodnika, onda
na proirenom delu bankine treba predvideti
aht.
U sluaju kada je dno kupe trupa puta
uvueno ispod objekta, onda se na kupi uz
krajnji stub izvodi berma irine 1,0 m. Berma
se mora formirati tako da je njena minimalna
visina 1,80 m (slika 9.12.7.43). Na bermu
treba da bude obezbeen pristup sa jedne
strane (od gore prema dole). Ovakvu bermu
JP Putevi Srbije
ne treba izvoditi ispod objekata koji na

krajnjim stubovima nemaju klasina leita
(npr. okvirne konstrukcije).
Bermu minimalne irine 50 cm treba formirati
i uz krajnji stub, ako se pored njega nalazi
jarak za odvodnjavanje.
Ureenje bankine na prelazu iz proirene
bankine berme na normalnu irinu i duinu
zavisi:
-
od naina odvodnjavanja povrinske

vode,
od visine hodnika na objektu,
od prohodnosti bankine i
- od eventualnog ugraivanja kontrolnog
ahta za instalaciju.
9.12.7.4.4
Kupe - kegle
Oblikovanje kupi mora da se izvede na nain

koji garantuje njihovo uklapanje u okolinu.
Nagib kosina kupe treba da je po mogustvu
1 : 1,5. Nagib se moe poveati kod visokih
23
nasipa, poto se kod takvih nasipa brzo

dobijaju krila dua od 10 m. U ovakvim
sluajevima mora se dokazati stabilnost kupe
sa ugraivanjem materijala odgovarajueg
kvaliteta, naina ugraivanja i zbijanja.
kosine moraju po celoj povrini obloiti sa

odgovarajuim materijalom koji e obezbediti
njihovu stabilnost. U ovakvim sluajevima u
dnu kupe treba izgraditi temeljni prag.
Nagib kosina kupe zavisi od vrste materijala i

iznosi:
1:2
za koherentne materijale
1:1,5
za ljunkovito peskovite materijale
1:1,25 za kamene materijale i
1:1
za materijale obloene kamenom ili
betonskim ploama.
U sluaju potrebe mogu se izvesti i strmije
kosine (nedostatak prostora), ali se takve
Promenu nagiba izmeu kupe i nasipa treba

izvesti na samoj kupi.
Kupa kegla se po visini prilagoava
okolnom terenu, dok se na njenom vrhu
visinski prilagoavaju berme. Prilagoavanje
vrha kupe po visini prikazano je na slikama
(sl. 9.12.7.45 i 9.12.7.46).
Podnoje kupe je odmaknuto min. 50 cm od
ivice jarka, ako se ispod objekta nalazi
saobraajnica, odnosno od obale vodotoka.
Slika 9.12.7.43: Ureenje bankine na spoju trupa puta sa objektom i bermama za pregled leita
9.12.7.4.5
Oblaganje kosina
Kosine uz krajnji stub objekata obino se

oblau budui da prirodno zasaivanje ne
uspeva usled nedovoljno vlage.
Kod objekata koji premouju vodotoke
oblaganje kosina pod objektom treba da se
24
uskladi sa obezbeivanjem kosina korita

vodotoka.
Obloga se moe izraditi od betonskih ploa,
ploa od vetakog, odnosno prirodnog
kamena, na elastinoj podlozi i ne sme da se
zabetonira.
Oblaganje mora da se izvede po itavoj
kosini i u irini osnove objekta.
JP Putevi Srbije
Slika 9.12.7.44: Oblaganje kosina

Na podnoju nasipa ili useka treba izgraditi
petu odnosno betonski prag dubine 80 cm,
irine 30 cm. Na ostalim stranama treba
izvesti zatitu oblaganja sa betonskim
pragovima. (slika 9.12.7.44).
Poseban sluaj pojavljuje se kod niskih
objekata. U ovakvim sluajevima zatita sa
zasaivanjem po kosinama i ispod objekta
nema efekta zbog ega se primenjuje
oblaganje ispod objekta.
Izbor materijala za oblaganje treba da
odgovara uslovima okoline (po mogunosti
treba odabrati autohton materijal, npr.
lomljeni kamen itd).
JP Putevi Srbije
9.12.7.4.6
Odvodnjavanje spoja trupa

puta i objekta
Na spoju trupa puta sa objektom treba

obezbediti uredno odvodnjavanje vode.
Projektovanje i izvoenje odvodnjavanja
atmosferskih voda zavisi od poprenog i
uzdunog nagiba objekta, mesta za
skupljanje atmosferskih voda (nie ispod
objekta ili u trasi objekta) i od naina
kompletnog sistema odvodnjavanja.
Osnovno pravilo je da vodu treba to pre i to
kraim putem odvesti izvan krajnjeg stuba,
jer u suprotnom moe doi do problema
vezanih za stabilnost konstrukcije.
25
Kod kratkih objekata kod kojih je izraunati

razmak izmeu slivnika vei od duine
objekta, problem odvodnjavanja reava se na
samom spoju trupa puta sa objektom.
Postoje dva osnovna sluaja:

- uzduni nagib trase prema objektu (slika
9.12.7.45)
uzduni nagib trase suprotan objektu

(slika 9.12.7.46).
U
prvom
primeru
treba
predvideti
odvodnjavanje spoja sa slivnikom koji se
ugrauje odmah uz krilo odnosno ispred
prelazne ploe, ako su u pitanju uspravna ili
kosa krila (slika 9.12.7.45).
Slika 9.12.7.45: Odvodnjavanje spoja trupa puta sa objektom sluaj uzdunog nagiba prema
objektu
Slika 9.12.7.46: Odvodnjavanje spoja trupa puta sa objektom, sluaj kada je uzduni nagib puta
suprotan nagibu objekta
26
JP Putevi Srbije
Ako je uzduni nagib suprotan objektu tada

treba ugraditi slivnik na objektu to blie
dilatacijoni spojnicii, a odvodnjavanje spoja
trupa puta i objekta izvodi se iza krila.
Odvodnjavanje se moe izvesti preko slivnika
u sistem odvodnjavanja atmosferskih voda
puta ili sa koritom uz nasip do niih kota, ako
se odvodnjavanje vri putem skupljanja vode
pod objektom (slika 9.12.7.46).
Uobiajene vrste korita za odvodnjavanje
spoja trupa puta i objekta su:
- obloeno korito (slika 9.12.7.47)
- korito iz AB kanaleta (slika 9.12.7.48).
Korito se oblae sa lomljenim kamenom ili

grubo obraenim kamenom minimalne
debljine 20 cm, a ugrauje se na ljunkovitopeskovitu podlogu. Dno korita se na donjem
kraju rairi i uvruje sa betonskom petom.
irina i dubina korita zavisi od koliine vode.
Ovakve obloge izvode se tamo gde je na
raspolaganju prirodni kamen, a posebno u
okolinama u kojima je kamen autohtoni
materijal i dobro se uklapa u okolinu (slika
9.12.7.47).
Slika 9.12.7.47: Obloeno korito
JP Putevi Srbije
27
Korita od AB kanaleta ugrauju se direktno

na nasip. Posebno su pogodna za nasipe
kod kojih se nije izvrila konsolidacija, to se
u praksi esto dogaa.
Da bi se spreilo klizanje ugrauju se

pojedinani posebni elementi za ankerovanje
(priblino na svaki trei element). Ulivanje i
izlivanje treba rairiti i izraditi od monolitnog
betona (slika 9.12.7.48).
Slika 9.12.7.48: Korito od armiranobetonskih kanaleta

Posebna ureenja, na nasipima uz objekte,
su kaskade. Upotrebljavaju se kod strmih
nagiba. Mogu se izvesti od montanih
28
betonskih elemenata (slika 9.12.7.49) ili od

lomljenog kamena (slika 9.12.7.50).
JP Putevi Srbije
Slika 9.12.7.49: Kaskada od montanih betonskih elemenata
JP Putevi Srbije
29
Slika 9.12.7.50: Kaskada od lomljenog kamena
30
JP Putevi Srbije

SRDM9 12 7 Prelaz Sa Puta Na Most (120430 SRB Konacna)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRDM9 12 7 Prelaz Sa Puta Na Most (120430 SRB Konacna)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Opis izmena i dopuna

Prelaz sa puta na most

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

UVODNI DEO .................................................................................................................1

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Prelaz sa puta na most

Osnovni cilj smernice je pruanje pomoi

Eurocode 1 Actions on structures

Nasipavanje je odlaganje materijala za

Prelaz sa puta na most

9.12.7.1 NASIPI IZA KRAJNJIH STUBOVA

Pod putem se podrazumeva saobraajna

Zadatak projektanta puta, projektanta objekta

Mere za smanjenje diferentnih

Projektanti puta i objekta zajedno sa

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

jasno definisani uinci komprimovanja nasipa

Izrada nasipa i zasipavanje

U graevinskoj praksi est je sluaj da se

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Prelaz sa puta na most

pre izravna ugraivanje masa na trasi, ime

glinom. Na tako pripremljenu drenau

Kod svakog objekta na trasi treba izvesti spoj

Propustljivi kameni materijal se najlake

Slika 9.12.7.1: Usek u propustljivom tlu zasipavanje sa propustljivim materijalom

Prelaz sa puta na most

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 9.12.7.2: Usek u nepropustljivom tlu zasipavanje sa propustljivim materijalom

(14) - kolovozna konstrukcija puta

Slika 9.12.7.3: Usek u steni zasipavanje sa propustljivim materijalom

Slika 9.12.7.4: Nasip na propustljivom prirodnom tlu sa zasipom od propustljivog materijala

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Prelaz sa puta na most

(1) - dilatacijona spojnica

Slika 9.12.7.5: Nasip na nepropustljivom prirodnom tlu sa zasipom od propustljivog materijala

Slika 9.12.7.6: Detalji i zahtevi zbijanja

prirodna tla u zoni A isti kriterijum kao za nasip u zoni A

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Prelaz sa puta na most

se usvojiti reenja bez prelaznih ploa, ali

Konstrukcije objekata na krajnjim stubovima

Kriterijumi za izbor reenja za

Za izbor reenja prelaza sa kolovoza objekta

Visina nasipa H (m)

Poloaj gornje povrine

je reenje sa prelaznom ploom

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Prelaz sa puta na most

Reenja i detalji sa prelaznom

Osnovne razlike u konstruisanju prelazne

ploe kod okvirnih AB konstrukcija kada je

Prelaz sa puta na most

Reenja i detalji bez prelazne

U tabeli 9.12.7.2, kriterijumi za izbor reenja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 9.12.7.20 prikazuje reenje prelaza bez

Slika 9.12.7.8: Skice i elementi za odreivanje duine i geometrije prelaznih ploa

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Prelaz sa puta na most