ORGANIZACIJA RADA

LUKA I PRISTANIŠTA
 Transportno-tehnološke
karakteristike i podela pristaništa
► Pristanište ili luka je složen, proizvodni,
dinamički i materijalan sistem definisan svojim
osnovnim dimenzijama: ciljevima, funkcijama,
komponentama i vezama.
► Pristanište radi na granici između vodnog i
suvozemnog saobraćaja. Organizaciono i
materijalno objedinjuje u jedinstveni prevozni
proces različite vidove prevoženje (vodni,
železnički,drumski i cevovodni transport), čime
je omogućena njihova uzajamna povezanost i
funkcionisanje kao sastavnih elemenata
jedinstvenog transportnog sistema.
 OSNOVNE FUNKCIJE
► Osnovne f-je pristaništa su obezbeđenje
efikasnog i jeftinog pretovara,
unutrašnjeg i korespodentnog prevoza
(intermodalnog transporta), skladištenje,
oblikovanje i kontrola tereta
► Osnovne f-je se mogu podeliti na:
• Primarne
• Sekundarne i
• Pomoćne
 OSNOVNE FUNKCIJE
► Pod primarnim f-jama se podrazumeva prihvat,
prenos i otprema tereta i(ili) putnika između
prevoznih sredstava vodnog i suvozemnog
saobraćaja.
► Sekundarne f-je su skladištenje, distribucija i
oblikovanje tereta, obrazovanje dokumentacije,
pregled i kontrola tereta.
► Pomoćne f-je obuhvataju usluge u vezi sa
snabdevanjem brodova hranom, pitkom vodom,
gorivom i td., opravke, usluge za suvozemna
prevozna sredstva, klasiranje tereta, stvaranje
zaliha i rezervi i dr.
 Podela luka ili pristaništa
Prema osnovnim obeležjima:
► Prema nameni (teretna, putnička i pristaništa sa
posebnom namenom)
► Po lokaciji (pristaništa na unutrašnjim plovnim putevima,
morska i rečno-morska)
► Po karakteru eksploatacionog rada (tranzitna, završna,
za putnički saobraćaj)
► Po transportnom značaju (svetska ili kontinentalna,
međunarodna, regionalna i lokalna)
► Prema godišnjem robnom i putničkom prometu
► Prema vrsti plovnog puta na kome se nalaze
► Prema položaju na plovnom putu itd.
 Podela prema nameni
► Teretna pristaništa-mogu biti opšta ili
specijalna.
► Opšta su projektovana i opremljena tako
da mogu poslužiti za pretovar,
skladištenje i prihvat različitih vrsta robe
(višenamensko pristanište) pr. naša
pristaništa.
► Specijalna su namenjena za pretovar
jedne ili grupe srodnih roba.
Teretno pristanište
 Podela prema nameni
► Putnička mogu biti isključivo namenjena
za ukrcaj ili iskrcaj putnika ili u sastavu
pristaništa opšte namene.
► Pristaništa posebne namene ne služe
isključivo za pretovar, već i za obavljanje
i drugih složenih f-ja.
Putničko pristanište
Podela prema vrsti plovnog puta
► Rečna pristaništa-karakteriše ih prirodni
režim vodostaja i proticaj plovnog puta na
kome se nalaze, te njihov rad zavisi od
oscilacija nivoa vodenog ogledala.
► Pristaništa na plovnim kanalima-manje su
izložena oscilacijama nivoa i najčešće se
izvode u vidu bazena izgrađenog u obali
zbog nedovoljne širine kanala.
Podela prema vrsti plovnog puta
► Pristaništa na kanalisanim rekama-glavna
karakteristika je što oscilacije nivoa
pored prirodnih uslova, zavise i od uslova
energetskog i drugog korišćenja kanalskih
vodotoka.
► Rečno-morska pristaništa izložena su
uticajima hidrološkog režima reke, kao i
režima plime i oseke samog mora.
 Podela prema položaju na plovnom
putu
► Pristaništa na otvorenoj obali-imaju veliku
dužinu u odnosu na druge dimenzije. Grade se na
plovnim putevima dovoljne širine, jer pored
površine za obavljenje pretovara treba
obezbediti i širinu za normalno odvijanje
plovidbe. Mogu biti pravolinijska, mogu pratiti
prirodnu obalu i mogu biti stepenasta.
Izbor najpovoljnijeg tipa pristaništa zavisi od
lokalnih uslova, kao i rezultata tehničko-
ekonomske analize.
 Podela prema položaju na plovnom
putu
► Bazenska pristaništa-često se primenjuju
i na rekama i na morima. Grade se u vidu
bazena vrlo različitih oblika i dimenzija.
Zahtevaju veću intervenciju u toku
gradnje zbog velikih zemljanih i drugih
pripremnih radova. Glavna prednost je
zaštićenost pristaništa u odnosu na rečni
tok, koncentacija pretovara na relativno
maloj dužini obale, a nedostatak su visoki
troškovi gradnje.
Pristaništa na otvorenoj obali-levo
Bazenska pristaništa-desno
 Podela prema položaju na plovnom
putu
► Kombinovana pristaništa-grade se često,
posebno pri proširenju postojećih
bazenskih pristaništa. Ona objedinjuju
dobre i loše osobenosti pristaništa na
otvorenoj obali i bazenskih pristaništa.
 OSNOVNI ELEMENTI
PRISTANIŠTA
► U tehničkom pogledu osnovi elementi
pristaništa su:
1. Akvatorija ili vodeni deo pristaništa.
2. Teritorija ili suvozemni deo pristaništa.
3. Operativna obala, koja predstavlja
granicu između akvatorije i teritorije
 OSNOVNI ELEMENTI
PRISTANIŠTA
► Akvatorija služi za obavljanje pretovarnih operacija sa
robom koju treba utovariti ili istovariti iz plovila ili za
ukrcaj i iskrcaj putnika i za kretanje plovila.
► Teritorija pristaništa obuhvata neposrednu površinu u
užoj zoni pristaništa i van nje. Na teritoriji u užoj zoni
pristaništa se nalaze operativni deo, skladišni deo i
saobraćajnice. U širu zonu spadaju površine pod
pristupnim saobraćajnicama, izvesni delovi carisnske
zone i eventualno fabrike za preradu nekih vrsta roba
koje prolaze kroz pristanište. Dimenzije zavise od:vrste
terminala, robnih tokova, vrste i broja suvozenih
prevoznih sredstava, raspored i dimenzije skladišta itd.
 OSNOVNI ELEMENTI
PRISTANIŠTA
► Operativna obala predstavlja granicu
između akvatorije i teritorije. Ona je deo
obale gde se vrše operacije pretovara i
nejčešće je oblikovana u vidu kejskog
zida. Svrha ovako izgrađene obale jeste
njeno fiksiranje i omogućenje prilaska
plovila tokom celog navigacionog perioda,
kao i zaštita obale od erozionog dejstva
vode i talasa.
 LUČKI PODSISTEMI
► Svaka luka ili pristanište se može posmatrati kao mreža
koja se sastoji od tri osnovna podsistema:
1. Prednjeg tehnološkog podsistema
2. Skladišnog podsistema i
3. Pozadinskog tehnološkog podsistema.
Svaki od podsistema se sastoji od skupa serijskih i(ili)
lučkih paralelnih spona i čvorova. Skup lučkih operacija
ili aktivnosti između lučkih čvorova predstavlja lučku
sponu. Lučki čvor je mesto privremenog tehnološkog
zadržavanja i čuvanja tereta u luci (skladište, platforma
na operativnoj obali, pretovarna mesta itd.)
 LUČKI TEHNOLOŠKI
PODSISTEMI
► Prednji tehnološki podsistem je namenjen
isključivo za obradu brodova.
► Pozadinski tehnološki podsistem namenjen je za
obradu suvozemnih prevoznih sredstava
► Skladišni čini granicu između prethodna dva
podsistema i predstavlja privremeni apsorber
protoka tereta ili robnog toka većeg intenziteta
od mogućnosti otpreme tereta sa druge strane
skladišta.
► Prednjitehnološki podsistem učestvuje u
direktnoj i indirektnoj varijanti
pretovara, što znači da mora imati veću
propusnu sposobnost od pozadinskog
pretovarnog dela, kao i zbog većih
troškova stajanja i zadržavanja plovila i
robe u poređenju sa stajanjem i
zadržavanjem suvozemnih prevoznih
sredstava i robe u pozadinskom
pretovarnom podsistemu.
 Operativna obala
► Osnovna namena jeste bezbedno pristajanje i
stajanje plovila pod robnim operacijama.
► Deo operativne obale koji je opremljen za
pristajanje plovila i obavljenje robnih operacija,
naziva se pristajalište. Na svakom pristajalištu
može se postaviti samo jedno plovilo po dužini.
► Pristajališta mogu biti izvedena na:
∗ Otvorenoj obali,
∗ Na veštački izlomljenoj obali, tzv. pirsevima.
∗ Na nosačima ili stubovima u vodi.
 Operativna obala
► Glavni nedostatak pristajališta na pirsevima
smatra se nedovoljni kopneni prostor za smeštaj
svih pristanišnih objekata i saobraćajnica.
► Pristajališta na stubovima se najčešće grade za
prihvat plovila koja nose tečan i rasuti teret,
što znači da imaju veće gaženje i da su za njihov
pretovar potrebna sredstva mehanizacije
neprekidnog dejstva (transporteri, elevatori,
pumpe itd.) koja ne zahtevaju velike površine za
smeštaj i mogu se lako postaviti na
konstrukcijama na vodi.
 Operativna obala
► Pristajališta
na obali često se karakterišu prema
tipu kejskog zida u poprečnoj projekciji na
kome se nalaze.
► U poprečnoj projekciji kejski zid može biti:

™ Vertikalan (najčešće primenjivan u morskim

lukama),
™ Kos,
™ Polukos,
™ Poluvertikalan i
™ Stepenast
 Operativna obala
► Od vrste kejskog zida može zavisiti način
opsluživanja plovila u pristaništima, kao i njihovo
vreme provedeno pod robnim operacijama.
► U pogledu pretovara najpovoljniji je vertikalni
kejski zid, jer se položaj plovila ne menja sa
promenom vodostaja, dok je najmanje podesan
kosi kejski zid, posebno pri velikim oscilacijama
vodostaja. Međutim, kosi kejski zid zahteva
najmanje investicije pri izgradnji.
 Operativna obala
► Dužina operativne obale terminala ili pristaništa
zavisi od broja pristajališta, dužine plovila i
međurazmaka između njih.
► U najjednostavnijem slučaju, broj pristajališta
se može odrediti iz odnosa odgovarajuće
količine robe i propusne sposobnosti jednog
pristajališta određenogn za pretovar jedne ili
više srodnih vrsta robe u posmatranoj
vremenskoj fazi (godina, mesec, dan) odnosno:
Qgod
n pr =
Pgod
► Qgod- godišnji robni promet (t/god),
► Pgod-godišnja propusna sposobnost jednog
pristajališta (t/god).
 Operativna obala
► Godišnja propusna sposobnost pristajališta je jednaka:
30 ⋅ Pdn ⋅ K zp ⋅ K m ⋅ me
Pgod =
K mn

Pdn-dnevna propusna sposobnost pristajališta, (t/dan),

Kzp-koeficijent zauzetosti pristajališta u toku meseca,
Km-koeficijent stajanja pristajališta zbog nepovoljnih
meteoroloških uslova,
me-broj meseci u eksploatacionom periodu,
Kmn-koeficijent mesečne neravnomernosti robnog prometa.
 Operativna obala
► Dnevna propusna sposobnost pristajališta može se dobiti
iz izraza:
24 ⋅ Qs
Pdn =
t pr + T pom
► Qs-količina tereta u plovilu ili sastvu (t/brod),
► tpr-vreme stajanja jednog plovila ili broda ili sastava na
pretovarnim operacijama, (brod-časovi)
► tpom-vrme stajanja jendog broda ili sastava na pomoćnim
operacijama, (brod-časovi)
 Operativna obala
► Vreme stajanja broda ili sastava na pretovarnim
operacijama određuje se iz izraza:

Qs
t pr = , (brod-časovi)
Mh
gde je:
Mh - pretovarna norma za dati brod (sastav) i teret,
(t/brod – časovi)-dato objasnjenje u knjizi
 Operativna obala
► Zauzetost pristajališta može se izračunati iz odnosa:

Tef
K zp =
gde su: Te
Tef – efektivno vreme zauzetosti pristajališta s
plovilima, (pristajalište-dani)
Te – eksploatacioni period rada pristajališta,
(pristajalište-eksploatacioni dani)
Vrednost ovog koeficijenta se kreće u granicama od
0,55-0,75.
 Operativna obala
► Koeficijent stajanja pristajališta zbog
nepovoljnih meteoroloških uslova može se
približno iz odnosa:
Te − Tm
Km =
Te
gde su:
Te-posmatrani eksploatacioni period, (časovi)
Tm-vreme stajanja broda zbog nepovoljnih
meteoroloških uslova (ili neradno vreme
pristajališta), (časovi).
 Operativna obala
► Koeficijentmesečne neravnomernosti robnog
prometa predstavlja odnos max mesečnog
prometa (Qm.m) u tonama −i srednjeg mesečnog
robnog prometa po godini (Q m ), odnosno
Qm.m
K mn = −
Qm

Vrednost ovog koeficijenta se kreće u granicama

od 1,2 – 1,8
 Operativna obala
► Na osnovu poznatog broja pristajališta (npr),
dužine merodavnog plovila (L) i međurazmaka
između plovila (a) određuje se ukupna dužina
operativne obale.

Loo= npr(L+a), (m)

Međurazmak (a) mora biti dovoljan da kod

manevrisanja, pojave talasa i kretanja ne dođe
do međusobnog udaranja. (dat u tabeli u knjizi)
 Određivanje dužine operativne
obale
Loo= npr(L+a), (m) Qgod=1700000t
Qgod Qs=1200t
n pr =
Pgod L=63,5m
a=10m
30 ⋅ Pdn ⋅ K zp ⋅ K m ⋅ me
Pgod = Kzp=0,7
K mn
Km=0,85

24 ⋅ Qs Kmn=1,3
Pdn = me=9
t pr + T pom
tpr=8h
Tpom=0,2h
 Akvatorija pristaništa, operativna
akvatorija, elementi
► Akvatorija je površina pristaništa na vodi bez
koje se ne bi mogao odvijati normalan rad u
pristaništu i njena osnovna uloga je da obezbedi
kretanje, obradu i stajanje plovila.
► Akvatorija rečnih pristaništa obuhvata sledeće
elemente: operativni deo, navigacioni deo i
sidrište.
► Ukupna potrebna širina operativnog dela može
se izračunati da je:
Bao=3,5 Bpl, (m)
uz predpostavku da je moguć jednovremeni
pretovar dva plovila širine (Bpl)
 Akvatorija pristaništa, operativna
akvatorija, elementi
► Navigacioni deo služi za kretanje plovila,
manevrisanje, pristajanje i otiskivanje.
Ban=(1,2÷3,0)Lpl,s
gde je:
Lpl,s – dužina merodavnog plovila ili sastava, (m).

► Ako je u pitanju akvatorija u okviru bazena,

tada se može predvideti okretnica za plovila u
bazenu. Prečnik okretnice u bazenu zavisi od
dužine plovila odnosno :
Dokr = (1,5÷2,0) Lpl (m)
 Akvatorija pristaništa, operativna
akvatorija, elementi
Projektovana navigaciona dubina akvatorije dobija se iz
jednačine:
Hpr=T+z1+z2+z3+z4+z5, (m)
T-maksimalno gaženje merodavnog plovila pod punim
opterećenjem (m)
z1-navigaciona rezerava pod dnom merodavnog plovila
z2-rezervna dubina u slučaju pretege broda i zbog zagađivanja
akvatorije (usvaja se za teretna – 0,3m a za putnička – 0,15m
z3-rezervna dubina zbog talasa, određuje se iz izraza z3=0,3h-z1
(h-računska visina talasa,m), ako je z1≥0,3h, rezerva za
talase se ne uzima u obzir, (m)
z4-rezerva dubine zbog opadanja nivoa vode
z5-rezervna dubina zbog zasipanja akvatorije
 Sidrišta, određivanje kapaciteta
sidrišta
Sidrište je deo akvatorije koji služi za čekanje ili
stajanje plovila kao i za formiranje i rasformiranje
sastava nesamohodnih teretnih plovila. Za razliku od
navigacionog i operaivnog dela, sidrište ne mora biti u
najužoj zoni pristaništa. Deo vodne površine namenjen
sidrištu mora da bude van plovnog puta, propisno
obeležen i snabdeven svim potrebnim objektima za
normalan rad i život članova posade.
Dužina sidrišta: Lsd=npod·Lpl+(npod-1)·30, (m)
Širina sidrišta: Bsd=5·Bpl·npopr+4·(npopr+1), (m)
npod- broj podužnih grupa plovila
npopr-broj poprečnih grupa plovila
Sidrišta, određivanje kapaciteta
sidrišta
 Propusna sposobnost pristaništa-
luke
► Za istraživanje, planiranje i određivanje
efikasnosti rada svake luke analiziraju se
pokazatelji lučkih spona. Kao najvažniji
pokazatelj izdvaja se propusna sposobnost.
► Propusna sposobnost luke je maksimalna količina
jedinice protoka tereta koji može biti propušten
za određen period vremena u datim tehničkim i
eksploatacionim uslovima.
► Na povećanje lučke propusne sposobnosti, u
svetu i kod nas, troše se znatna materijalna
sredstva i zbog toga metodologija njenog
određivanja ima veliki značaj.
Teret u uvoznom smeru

A B C D
Istovarni
Prenosni Skladištenje Predaja
proces
ciklus