JCIMonografija 2009 FinWEB

UPRAVLJANJE VODNIM
RESURSIMA SRBIJE ’09
MONOGRAFIJA
Beograd, 2009
Izdavač:
Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Beograd
Odgovorni urednici:
dr Dragoslav Isailović
dr Slobodan Petković

Redakcioni odbor:
Prof. dr Milan Dimkić (predsednik)

Prof. dr Stevan Prohaska dr Nada Miljević
Prof. dr Stevan Bruk dr Božidar Stojanović
Prof. dr Dušan Sunarić Mr Milan Tričković
Prof. dr Marko Ivetić Mr Đulija Boreli-Zdravković
Doc. dr Dejan Divac Miodrag Milovanović
dr Marina Babić-Mladenović Dušan Đurić
Recenzenti:
Prof. dr Milun Babić Dr Dragoslav Isailović
Prof. dr Dragutin Jevremović Dr Božidar Stojanović
Prof. dr Duško Sunarić Dr Marina Babić-Mladenović
Prof. dr Stevan Prohaska Mr Milan Tričković
Prof. dr Slobodan Petković Svetlana Varga
Prof. dr Dejan Ljubisavljević Miodrag Milovanović
Prof. dr Vladan Kuzmanović Zoran Marjanović
Kompjuterska obrada :
Zoran Dišlieski,
Lektor:
Ana Mučalica
Korektor:
Olivera Kovačev
Priprema za štampu
revision*
Naslovna strana:
revision*
Fotografija:
Vrelo Krupac
Štampa:
Publikum, 2009
Tiraž:
500 primeraka
ISBN 978-86-82565-24-6
SADRŽAJ
PREDGOVOR
NEKI ELEMENTI GLOBANOG PRISTUPA

UPRAVLJANJU PODZEMNIM VODAMA 1
VODOSNABDEVANJE ŠUMADIJE I POMORAVLJA 23
ALTERNATIVNA REŠENJA VODOSNABDEVANJA

STANOVNIŠTVA I INDUSTRIJE VOJVODINE 59
DOSADAŠNJI RAD RVS RZAV I PREPORUKE ZA RAZVOJ 87
PRIMENA OZONA U TRETMANU VODE ZA PIĆE 99
MEMBRANSKO POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE

VODE ZA PIĆE U DONJEM MILANOVCU 115
SUŠE I STRATEGIJA NAVODNJAVANJA 129
KONCEPCIJSKO REŠENJE SISTEMA

ZA NAVODNJAVANJE KLADOVSKI KLJUČ 145
ANALIZA EFEKATA RADA CRPNIH STANICA U

OKVIRU KOMPLEKSNOG REŠENJA UREĐENJA
VODA NA PODRUČJU PANČEVAČKOG RITA 157
TRADICIONALNI I SAVREMENI PRISTUP

UREĐENJU VODOTOKA – PRIMER JUŽNE MORAVE 171
MORFOLOŠKI I PSAMOLOŠKI PROCESI NA VELIKOJ MORAVI 183
STANJE I PROBLEMATIKA ALUVIJALNIH VODA

U DOLINI REKE VELIKE MORAVE 197
POSTUPAK ZA DEFINISANJE VIŠEDIMENZIONALNIH

VEROVATNOĆA POJAVE POPLAVA
NA SLOŽENIM REČNIM SISTEMIMA 215
OSTVARENI REZULTATI BORBE SA
BUJIČNIM POPLAVAMA I EROZIJOM ZEMLJIŠTA 233
KATASTROFALNA KLIZENJA I ODRONJAVANJA

I NJIHOV UTICAJ NA VODOPRIVREDU SRBIJE 245
UTICAJ SEIZMIČNOSTI TERENA NA POJAVU

MINERALNIH VODA U CENTRALNOJ SRBIJI 257
SIMULACIONO MODELIRANJE
VODOVODNO - DISTRIBUCIONIH SISTEMA 271
PRILOG METODAMA ZA TERMIČKI

PRORAČUN LUČNIH BRANA 291
TEHNIČKO OSMATRANJE TUNELA

„VIŠNJICA“ U BEOGRADU 317
PARAMETRI GRANULOMETRIJSKOG SASTAVA

I NJIHOV UTICAJ NA SMIČUĆU ČVRSTOĆU KAMENOG NABAČAJA 341
PRIMENA IZOTOPA VAŽNIH ZA ŽIVOTNU SREDINU

U ISPITIVANJU INTERAKCIJE POVRŠINSKIH I PODZEMNIH VODA 363
PRIKAZ APLIKACIJE ZA PRAĆENJE KATASTRA

KONCENTRISANIH IZVORA ZAGAĐENJA 381
ISTRAŽIVANJE ELHIM TEHNOLOGIJE I MOGUĆNOSTI

NJENE PRIMENE U VODOPRIVREDI 393
MEĐUSOBNE VEZE IZMEĐU PLANIRANJA RAZVOJA VODOPRIVREDE,

ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA 409
SUMMARIES 429
PREDGOVOR
Problemi sa vodom su od životnog značaja za milijarde ljudi širom zemljine kugle. Kao što
je poznato, u celom svetu je prihvaćena sintagma da je “voda najznačajniji strateški resurs
XXI veka”. Sa svetskih foruma o vodama, upućene su poruke svim državama i vladama :
“Problematika voda mora postati prioritet svih država, jer je to urgentni globalni zahtev. Vlade
moraju preuzeti odgovornost za rešavanje svih problema u sektoru voda i tome dati najviši
prioritet u svojim budžetskim projekcijama i strateškim planovima“. U vezi s tim, takođe je
istaknuto da “države moraju hitno da utvrde adekvatne legislativne okvire za gazdovanje
vodama, kao i da kreiraju novi institucionalni kontekst organizacije vodoprivrede“ i da je
“voda briga i posao svih nas“.
Period nekontrolisane urbanizacije i industralizacije doveo je do raubovanja i pogoršanja

kvaliteta vodnih resursa. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka velike evropske reke
bile su vrlo lošeg kvaliteta. Temza je, na primer, bila “mrtva reka” - bez ribljeg fonda. Dunav,
Rajna, Sava i mnoge druge reke bile su znatno slabijeg kvaliteta nego danas. Odgovor na
to stanje bile su direktive Evropske unije u vezi zaštite voda i životne sredine uopšte. Veliki
finansijski, politički, tehnički i organizacioni napori uloženi su na popravci i zaštiti kvaliteta
voda. Temza je danas “oživela”, a i kvalitet ostalih vodotoka i voda je izrazito popravljen.
Tako je, na primer, biološka potrošnja kiseonika vode Dunava (BPK5) spuštena je sa nekada
prosečnih 4 mg/l na današnjih 2-2,5 mg/l. Posebno pitanje su klimatske promene. Naime,
opažaju se i očekuju dalje promene u klimi usled efekta “staklene bašte”. Kod nas se očekuje
otopljenje, određena redukcija padavina i smanjenje prosečnog i minimalnih proticaja u
rekama.
Srbija je sedamdesetih godina prošlog veka bila u sličnoj poziciji po pitanju stanja sektora
voda, kao i po pitanju kvaliteta i razvijenosti infrastrukture i tehnološkoj razvijenosti kao
ostale srednje razvijene i razvijene zemlje Evrope. Zaostatak u finansiranju od gotovo 20
godina doveo je do značajnog zaostajanja Srbije u ovom sektoru. Sa druge strane, opadanje
industrije je bio faktor koji je sprečio pad kvaliteta voda velikih reka. Na primer, BPK5 Save
uzvodno od Beograda, slično kao kod Dunava, u proseku iznosi 2-2,5 mg/l, što predstavlja
poboljšanje u odnosu na prethodni period. Međutim, kvalitet vode stagnira na Moravi
(prosečan BPK5 kod ušća je oko 3,5 mg/l). Mora se reći i da neke od malih reka imaju
izuzetno pogoršan kvalitet voda.
Procenjuje se da su potrebe investicije u oblasti zaštite voda, korišćenja voda i zaštite od voda
oko 7 milijardi evra. Veliki zadatak pred nama zahteva rad na usvajanju nove legislative,
povećanju državnih i privrednih kapaciteta u ovoj oblasti, podizanja nivoa i obima tehničkih
kapaciteta, kao i saradnju sa stranim institucijama. U tom okviru, Institut za vodoprivredu
“Jaroslav Černi“ ima značajnu ulogu, imajući u vidu dugogodišnju delatnost i tradiciju,
kadrovsku strukturu i dosadašnje reference u svim oblastima vodoprivrede. Upravo zbog te
svoje uloge u sektoru voda u Srbiji, Institut ima i obavezu da povremeno predstavi naučnoj
i stručnoj javnosti svoje aktivnosti i rezultate naučnih i stručnih projekata. U tom smislu,
Institut redovno i već skoro tradicionalno izdaje monografije pod naslovom “Upravljanje
vodnim resursima Srbije“. Ovo izdanje monografije obuhvata rezultate Instituta u periodu
2008 – 2009. godine.
Monografija “Upravljanje vodnim resursima Srbije“ 2009. godine ima formu zbornika
reprezentativnih radova istraživača Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi“, u skoro
svim oblastima vodoprivrede. Posebno treba istaći neke grupe radova koje tretiraju probleme
od životnog značaja za stanovništvo i privredu Srbije :
• Globalni pristup upravljanju podzemnim vodama, kao centralnog resursa vodosnabdevanja

u Srbiji;
• Vodosnabdevanje Šumadije, Pomoravlja i Vojvodine, koje obuhvata regione od vitalnog
značaja za državu;
• Primena savremenih i tradicionalnih metoda tretmana vode za piće – membranska i
ozonska postrojenja;
• Nacionalnu strategiju navodnjavanja, u cilju rešavanja problema učestalih suša;
• Zaštitu kvaliteta voda, u sklopu zaštite životne sredine u celini;
• Zaštitu od velikih voda i poplava, sa posebnim doprinosom na planu definisanja
višedimenzionalnih verovatnoća poplavnih talasa na složenim rečnim sistemima;
• Uređenje glavnih vodotoka centralne Srbije – Velike, Južne i Zapadne Morave, sa sintezom
tradicionalnog i savremenog pristupa;
• Uređenje manjih rečnih slivova, u cilju kontrole erozionih i bujičnih procesa.
Pored navedenih kategorija osnovnih aktivnosti Instituta, monografija obuhvata i neke
specifične oblasti, sa radovima interdisciplinarnog karaktera: uticaj geotehničkih fenomena
(kliženja i odronjavanja) na vodoprivredu, uticaj seizmičnosti terena na pojavu mineralnih
voda, termički proračun lučnih brana, tehničko osmatranje tunela, primena izotopa u
ispitivanju interakcije površinskih i podzemnih voda i druge. Posebno treba napomenuti da
ova monografija nije obuhvatila i neke važne aktivnosti Instituta u oblasti hidroenergetike
(hidroinformacioni sistemi) i međunarodne saradnje (implementacija Okvirne direktive EU
o vodama, na teritoriji sliva Dunava u Srbiji), zbog toga što su te aktivnosti predstavljene u
posebnim monografijama.
Prof. dr Milan A. Dimkić
Direktor Instituta
NEKI ELEMENTI GLOBANOG
PRISTUPA UPRAVLJANJU
PODZEMNIM VODAMA
Dr Milan A. Dimkić*,
Miodrag Milovanović*
1. UVOD
Voda je nezamenljiva materija i čini osnovu života na planeti Zemlji. Gustina vode je nekoliko
puta manja od gustine planete, tako da se voda nalazi u prvih nekoliko kilometara Zemljine
kore, u slobodnom ili vezanom obliku.
Termin „podzemna voda“ se obično koristi za potpovršinsku vodu koja se nalazi u zemljištu
ispod slobodnog nivoa, u geološkim formacijama koje su u potpunosti zasićene.
Pored vode zarobljene u čvrstom stanju u polarnim oblastima ili glečerima, podzemne vode
su kvantitativno najznačajniji resurs slatke vode na planeti. U isto vreme, one su najomiljeniji
resurs za vodosnabdevanje stanovništva. Podzemne vode u periodima malovođa obezbeđuju
veći deo proticaja u rekama, kao i opstanak brojnih vlažnih područja i oaza, čime obezbeđuju
očuvanje biodiverziteta.
U ciklusu kruženja na planeti, voda se pojavljuje kao atmosferska, površinska ili podzemna (u
slobodnom ili vezanom stanju). Pošto je podzemna voda deo prirodnog ciklusa kruženja vode,
upravljanje podzemnim vodama je deo opšteg upravljanja vodama.
*Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”
1
očuvanje biodiveziteta.
U ciklusu kruženja na planeti, voda se pojavljuje kao atmosferska, površinska

ili podzemna (u slobodnom ili vezanom stanju). Pošto je podzemna voda deo
prirodnog ciklusa kruženja vode, upravljanje podzemnim vodama je deo
opšteg upravljanja vodama.
UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009
Slika 1: Poprečni presek

Slika Zemlje i njenih
1: Poprečni sfera Zemlje i njenih sfera
presek
Međutim, brojne su osobenosti podzemnih voda. Brzina toka podzemnih
Brojne suvoda
osobenosti podzemnih
je uglavnom voda. Brzina
reda veličine toka
metar na podzemnih
dan, dok je u voda je brzina
rekama uglavnom reda veličine
metar na dan, dok je u rekama brzina uglavnom reda veličine metar u sekundi. U podzemlju,
rastvorene materije duže su izložene različitim fizičkim i biohemijskim procesima koji se
odigravaju u vodi, na skeletu akvifera ili na granicama različitih faza (voda, skelet, vazduh).
S obzirom na brzine i obuhvat procesa, podzemne vode imaju mnogo izraženiji lokalni
karakter od površinskih voda. Međutim, postoji mnoštvo tela podzemnih voda koje dele više
država, tako da je potrebno zajednički upravljati kvantitetom i kvalitetom ovih resursa.
ZAŠTO POSTOJI TAKO POZITIVAN STAV

PREMA PODZEMNOJ VODI?
Podzemna voda se najčešće koristi za snabdevanje vodom stanovništva zbog pristupačnosti i
samoprečišćavajućih svojstava akvifera, ali takođe i zbog tradicionalno pozitivnog stava koji
vlada prema ovom resursu. Ona je, takođe, i arhetip koji mnogi od nas povezuju sa lepotom
i snagom planinskog izvora. U narodu se kaže da bi bila dobra za piće, voda treba da pređe
preko sedam kamenova.
U celom svetu ljudi koriste podzemnu vodu kao glavni izvor pijaće vode. Postavlja se pitanje:
Zašto koristimo podzemnu vodu tako često?
2
NEKI ELEMENTI GLOBALNOG PRISTUPA UPRAVLJANJU PODZEMNIM VODAMA
Odgovor na ovo pitanje je ponekad prilično banalan: Podzemna voda se koristi kada tehničke
i ekonomske procene pokažu da je bolje koristiti podzemnu vodu nego neki drugi resurs.
Ovo vodi ka sledećem pitanju: „Zašto toliko često koristimo podzemnu vodu, čak i kada je
izvorište udaljeno, a troškovi eksploatacije visoki?“ Deo odgovora na ovo pitanje se može
pripisati procesima samoprečišćavanja do kojih dolazi prilikom filtracije podzemne vode. Ovi
procesi dovode do stabilizacije i, u većini slučajeva, poboljšanja kvaliteta vode.
Tradicija je još jedan činilac koji utiče na to da ljudi traže vodu iz ovog resursa. Stručna i
naučna praksa pokazuje da intergranularni akvifer često može da se poredi sa ekstenzivnim
fizičkim i biohemijskim reaktorom. Kao takav, on doprinosi bezbednosti vodosnabdevanja
i opštem poboljšanju kvaliteta vode. U prilog ovome ide i činjenica da su akviferi izrazito
heterogeni, a procesi koji se odvijaju u toku filtracije podzemne vode brojni, kao što su i
njihovi efekti.
UPRAVLJANJE VODAMA I PODZEMNIM VODAMA

U ovom radu, pod terminom „upravljanje vodama“ podrazumevamo skup aktivnosti i mera
koje se primenjuju da bi se izvršio uticaj na prirodne i veštačke vodne sisteme. „Upravljanje
podzemnim vodama“ je podskup aktivnosti koje nazivamo „upravljanje vodama“.
Za upravljanje vodama kažemo da je „održivo“, ako ima za cilj zaštitu voda kao prirodnih
staništa, očuvanje vodnih resursa za sadašnje i buduće generacije, kao i obezbeđivanje
dovoljnih količina voda odgovarajućeg kvaliteta za ekonomski i socijalni razvoj ljudskog
društva.
Održivost upravljanja vodama danas ne može svuda lako da se postigne. Glavna ograničenja
uključuju ekonomske slabosti u nekim delovima ljudskog društva i nedovoljne vodne resurse.
Uz to, veruje se da klimatske promene vode ka poremećaju u režimu atmosferskih padavina,
i da to može da izazove dodatne probleme prilikom upravljanja vodama.
Zbog toga pod terminom „adaptivno“ upravljanje vodama podrazumevamo takvo upravljanje
kod koga se teži da se postigne održivost, ali u okviru postojećih prirodnih i društvenih
ograničenja, kao i ograničenja do kojih može doći usled klimatskih promena.
CILJEVI I PRINCIPI UPRAVLJANJA PODZEMNIM VODAMA
Ciljevi upravljanja podzemnim vodama su postavljeni u sklopu ukupnog upravljanja vodama.

Podzemnim vodama treba da se upravlja na takav način da se zadovolje potrebe ljudi i
njihovih društvenih aktivnosti (industrija, poljoprivreda, itd.). U isto vreme, podzemna voda
treba da se zaštiti i očuva kao resurs i kao prirodno bogatstvo, za našu i buduće generacije.
Upravljanje koje može da postigne ove ciljeve zovemo održivo upravljanje. Adaptivno
3
upravljanje podzemnim vodama je upravljanje koje zadovoljava zahteve ljudskog društva

u okviru socio-ekonomskih i prirodnih ograničenja, pri čemu se ulažu napori da se takvo
upravljanje učini održivim u najvećoj mogućoj meri.
Generalno, idealni scenario za upravljanje (podzemnim) vodama treba da se zasniva na5
sledećim principima integralnog upravljanja vodnim resursima:
• površinske i podzemne
• Dobro vode se tretiraju
su definisana prava ukao deo ciklusa
oblasti voda;kruženja vode;
• Postoji
• voda je uzajamna
kako ekonomska, zavisnost
tako i društvenasakategorija;
duštvenim i ekonomskim razvojem; i
• Dobro je razvijeno učešće javnosti.
• primenjuju se principi „korisnik plaća“ i „zagađivač plaća“;
• dobro su definisana prava u oblasti voda;
Ovo je u praksi retko slučaj, naročito u zemljama koje su ekonomski slabo
•razvijene
postoji uzajamna
i gdezavisnost sa duštvenim
nije moguće dai ekonomskim razvojem;
se uspostavi odgovarajuće upravljanje
•(podzemnim)
dobro je razvijenovodama usled neadekvatnih cena vode, obično niskog životnog
učešće javnosti.
standarda i, ponekad, tradicije. Čak i u razvijenim zemljama, zakonodavstvo
je često slabo razvijeno, postoji preklapanje odgovornosti između različitih
U praksi je ovo retko,
ministarstava, naročito
pitanja u zemljamanisu
vlasništva koje su ekonomski
rešena, itd.slabo razvijene
Takođe, i gde podzemnih
status nije moguće
da se uspostavi odgovarajuće upravljanje (podzemnim) vodama usled neadekvatnih cena vode,
voda (kvantitativni i kvalitativni) često nije dovoljno poznat usled
niskog životnog standarda i, ponekad, tradicije. Čak i u razvijenim zemljama, zakonodavstvo
neadekvatnog
je ili nepostojećeg
često slabo razvijeno, sistema
postoji preklapanje monitoringa.
odgovornosti između Kao posledica
različitih toga,
ministarstava,
planovi upravljanja podzemnim vodama se često zasnivaju na nepouzdanim
pitanja vlasništva nisu rešena, itd. Takođe, status podzemnih voda (kvantitativni i kvalitativni)
činjenicama.
često nije dovoljnoUzpoznat
to, državne institucijeili nepostojećeg
usled neadekvatnog koje su nadležne za upravljanje
sistema monitoringa. Kao
(podzemnim)
posledica vodama
toga, planovi često podzemnim
upravljanja imaju manjak vodama zaposlenih ili su
se često zasnivaju nedovoljno
na nepouzdanim
činjenicama.
opremljene,Uzkoordinacija
to, državne institucije
izmeđukoje su nadležne
službi za upravljanje
je neadekvatna, (podzemnim) vodama
i slično.
često imaju manjak zaposlenih ili su nedovoljno opremljene, koordinacija između službi je
neadekvatna, i slično.
Vrsta Stepen izobilja Ekonomska moć Poželjna vrsta upravljanja

države vodnih resursa vodnim resursima
1 Dobar Dobra Održivo i adaptivno

Adaptivno koje teži održvosti
2 Dobar Slaba
- potrebna pomoć
3 Slab Dobra Adaptivno koje teži održvosti
Adaptivno – potrebna značajna
4 Slab Slaba
pomoć
Tabela 1 Okvirna veza stepena izobilja vodnih resursa i ekonomske moći i poželjnog upravljanja
Tabela 1 Okvirna veza stepenavodnim
izobilja vodnih resursa i ekonomske moći i
resursima
poželjnog upravljanja vodnim resursima
Zemlje koje su ekonomski bogate i koje imaju dovoljno resursa podzemnih voda mogu da
Zemljezakoje
postave su ekonomski
cilj „održivost“ bogate
upravljanja i koje
vodom imaju dovoljno
(podzemnom vodom). resursa
U takvimpodzemnih
društvima,
moguće je izdvojiti dovoljno sredstava za sektor voda kroz različite mehanizme (podzemnom
voda mogu da postave za cilj “održivost” upravljanja vodom (odgovarajuće
vodom).
cene, U dozvole,
„kvote“, takvim itd.),
društvima, moguće je
efikasan monitoring izdvojiti
se koristi da sedovoljno sredstava
prate trendovi i omogućiza
sektor voda reagovanje,
pravovremeno kroz različite mehanizme
farmeri mogu da se (odgovarajuće cene,
dotiraju da ne koriste “kvote”,
đubriva dozvole,
u oblastima iz
kojih
itd.),se efikasan
prihranjuju važni akviferi, itd.
monitoring se koristi da se prate trendovi i omogući
pravovremeno reagovanje, farmeri mogu da se dotiraju da ne koriste đubriva
4u oblastima iz kojih se prihranjuju važni akviferi, itd.
Zemlje koje su ekonomski bogate, ali imaju skromne resurse mogu da nadoknade svoj
vodni deficit kroz kupovinu prehrambenih proizvoda („virtualna voda“), širokom upotrebom
desalinizacije kako bi se povećali resursi slatke vode, i sličnim metodama.
Zemlje sa dovoljno resursa podzemnih voda, ali slabog ekonomskog stanja, moraju da
traže druge načine da obezbede zaštitu kvaliteta podzemnih voda od zagađenja, koje je
često posledica neadekvatnog korišćenja zemljišta i nekontrolisane urbanizacije. U takvim
slučajevima, koren problema je obično nepotpuno poznavanje stanja resursa, nedovoljna
svest o potrebi očuvanja resursa, kao i nedostatak mogućnosti u državnim institucijama da se
donesu i primene planska dokumenta.
Najkompleksnija situacija se može naći u zemljama koje imaju nedovoljne resurse podzemnih
voda i nedovoljnu ekonomsku moć. Uz probleme zagađenja podzemnih voda, u ovim zemljama
često dolazi i do prekomerne eksploatacije koja je posledica nekontrolisanog individualnog
korišćenja podzemne vode za navodnjavanje, a takođe i u gusto naseljenim oblastima zbog
korišćenja podzemne vode za snabdevanje stanovništva. Ovakve probleme je teško rešiti, jer
uglavnom nije moguće da se ograniči potreba stanovništva za zahvatanjem vode za piće i
proizvodnju hrane. Jedno od potencijalnih rešenja bi moglo da bude preorijentacija stanovništva
sa proizvodnje hrane na druge ekonomske aktivnosti koje bi im omogućile da kupuju hranu iz
drugih oblasti, što bi smanjilo pritisak na korišćenje podzemne vode. Međutim, s obzirom na
to da bi ovo moralo da bude međusektorska aktivnost, ona bi zahtevala efikasnu saradnju sa
ministarstvima koja su odgovorna za druge sektore (ekonomiju, saobraćaj, trgovinu, socijalnu
politiku, itd.), što u ovim zemljama nije lako postići.
Zbog različitog stepena izobilja resursa (podzemnih) voda i stepena ekonomske moći
očigledno je da mnoge države još dugo neće moći da održivo upravljaju svojim vodnim
resursima. Takve zemlje će morati da koriste sporo obnovljive ili neobnovljive resurse
podzemnih voda još neko vreme, da bi obezbedile pijaću vodu za stanovništvo ili vodu za
navodnjavanje (proizvodnju hrane).

Značajno pitanje u mnogim raspravama koje se tiču upravljanja vodama (podzemnom
vodom) jeste da li je bolje da se vodama upravlja na centralizovan ili decentralizovan način.
Veoma uopšteno, centralizovano upravljanje omogućava širi uvid u probleme i bolju kontrolu
resursa, dok decentralizovano upravljanje obezbeđuje značajnije učešće krajnjih korisnika,
bolji uvid u probleme na terenu, i slično.
Teško je dati direktan odgovor na ovo pitanje, jer su prirodni i društveni činioci koji utiču na
upravljanje (podzemnim) vodama brojni i veoma kompleksni.
Po našem mišljenju, čini se da je centralizovano upravljanje vodama prihvatljivije za

ekonomski nerazvijene zemlje, u kojima se javljaju mnoga pitanja koja bi trebalo rešiti i
gde je potrebno pažljivo birati prioritete kako bi se najbolje iskoristila ograničena sredstva.
Takve zemlje su uglavnom suočene sa nedostatkom kvalifikovanih ljudskih resursa na
lokalnom nivou, tako da je ukrupnjavanje vodnih autoriteta efektivnije. Pored toga, ako
postoji jedinstvena institucija koja koordinira rad, lakše je doneti potrebne zakonske propise
za efikasnije upravljanje vodama.
5
Nasuprot tome, u ekonomski razvijenim zemljama je možda bolje da se teži decentralizovanom

upravljanju vodama, primenjenom na lokalnom administrativnom nivou, s obzirom da takvo
upravljanje omogućava veću efikasnost na terenu, kao posledicu široke uključenosti krajnjih
korisnika, i njihovog većeg interesovanja za rešavanje problema i slično. Ovo je posebno
karakteristično za podzemnu vodu, jer su njena prirodna svojstva više „lokalna“ po prirodi
nego svojstva površinske vode.
Naravno, u bilo kom od ta dva slučaja, trebalo bi da se iskoriste i prednosti onog drugog
pristupa, kako bi se postigli opšti ciljevi što efikasnije i uspešnije.
GLOBALNI I LOKALNI PRISTUP
Supstance rastvorene u podzemnoj vodi su izložene fizičkim i biohemijskim procesima u toku

dugog vremenskog perioda. Uz to, procesi promene kvaliteta podzemne vode imaju po prirodi
izraženiji lokalni karakter nego procesi promene kod površinskih tokova.
Shodno tome, pitanja koja se odnose na poremećaje i zaštitu kvaliteta podzemne vode su
više lokalne prirode od onih koja se odnose na površinske vode. Međutim, prekomerna
eksploatacija podzemnih voda je pitanje koje može da utiče na prostrane oblasti i akvifere
koji se protežu u dve ili više zemalja.
Uloga globalnih i regionalnih institucija treba da bude da obezbede zajednički imenitelj za

rad koji za cilj ima postizanje najveće moguće održivosti upravljanja podzemnim vodama.
Značaj i priroda resursa podzemne vode traže da čovečanstvo deluje na globalnom, regionalnom
i lokalnom nivou. Upravljanje podzemnim vodama zahteva odgovarajuće zakonodavstvo,
infrastrukturu i socio-ekonomske okvire, kao i odgovarajuće planiranje i primenu tehničkih
mera na terenu.
Svaki od ovih nivoa je specifičan, kako u hidrološkom tako i u ekonomskom pogledu, pa

moraju da se pronađu odgovarajući mehanizmi na svakom nivou kako bi se obezbedilo
održivo upravljanje resursima podzemnih voda ili odgovarajuće upravljanje koje će voditi
održivosti u budućnosti (adaptivno upravljanje).
Na globalnom nivou, treba da se ustanove mehanizmi koji odgovaraju zemljama koje obiluju
vodom i ekonomski su snažne, ali i onima koje nemaju dovoljno vode niti ekonomske moći.
Ujedinjene nacije bi trebalo da na sebe preuzmu važnu ulogu, kroz UNESCO i njegove
ostale ogranke, u kreiranju zakonskog okvira za međunarodnu saradnju koja treba da bude
zasnovana na principima održivosti, adaptivnosti i solidarnosti. Globalna udruženja vezana
za vode, kao što je IWA (Međunarodno udruženje za vode) trebalo bi značajno da doprinesu
ovom cilju podizanjem osposobljenosti u ovim oblastima, razmenom znanja, stvaranjem veza
između regiona na različitim nivoima razvoja, itd.
6
Na regionalnom nivou, krajnji cilj je da se ustanovi zakonski i institucionalni okvir za takvo

upravljanje vodama. U nekim regionima, posebno onim koji su ekonomski snažni, postavljanje
održivog upravljanja vodama je u toku. Na primer, evropske direktive za vode promovišu
zaštitu voda i održivo upravljanje vodama. Mnoge evropske zemlje su uložile znatna sredstva
u zaštitu voda. Dobar primer je sliv reke Dunav, gde izvestan broj zemalja uspešno sarađuje u
okviru Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR).
Okvirna direktiva o vodama Evropske unije, Direktiva o podzemnim vodama i razna druga
dokumenta postavila su kriterijume za upravljanje resursima podzemnih voda. Udruženja
davalaca usluga snabdevanja vodom koji funkcionišu u okviru istog rečnog sliva (npr. IAWD
- Međunarodno udruženje vodovoda podunavskih zemalja), takođe doprinose postavljanju
jedinstvenih kriterijuma za održivo upravljanje vodama.
S druge strane, neki regioni (saharske zemlje) postavljaju okvire za upravljanje vodnim
resursima koji su sporoobnovljivi ili neobnovljivi.
Na lokalnom nivou, važno je da se obezbede odgovarajući zakonski, ekonomski i drugi

mehanizmi kako bi se postigla najveća moguća održivost upravljanja podzemnim vodama.
Lokalne mere bi trebalo da uključe izradu bilansa, monitoring i zaštitu podzemnih voda kao
resursa, kao i pojedinih izvorišta.
Zaštita resursa podzemne vode trebalo bi da uključi ograničenja koja su u vezi sa zaštitom
kvaliteta podzemne vode (npr. ograničenje upotrebe đubriva). Pored toga, trebalo bi da
se uvedu stroža ograničenja za izvorišta vode za piće. Kod oba slučaja (resursi podzemne
vode i izvorišta podzemnih voda), trebalo bi u obzir uzeti brojne procese koji dovode do
samoprečišćavanja u toku filtracije vode kroz podzemlje. Državna uprava i lokalna samouprava
bi generalno trebalo da određuju kriterijume za funkcionisanje operatera i da obezbede takvu
cenu vode koja bi mogla da podrži adekvatno upravljanje resursima podzemnih voda.
7
vode za piće. Kod oba slučaja (resursi podzemne vode i izvorišta podzemnih
voda), trebalo bi u obzir uzeti brojne procese koji dovode do
samoprečišćavanja u toku filtracije vode kroz podzemlje. Državna uprava i
lokalna samouprava bi generalno trebalo da određuju kriterijume za
funkcionisanje operatera i da obezbede takvu cenu vode koja bi mogla da
podrži adekvatno
UPRAVLJANJE VODNIMupravljanje
RESURSIMAresursima podzemnih voda.
SRBIJE 2009
ZADACI
ZADACIUPRAVLJANJA PODZEMNIMVODAMA
UPRAVLJANJA PODZEMNIM VODAMA
Slika2 2. šematski
Slika šematskiprikazuje
prikazujeodnos
odnos između
između upravljanja
upravljanja vodama/podzemnim
vodama/podzemnim vodama i
vodama i prirodnog/društvenog okvira.
prirodnog/društvenog okvira.
10
Slika2 Upravljanje
Slika 2 Upravljanje podzemnim
podzemnim vodama
vodama u okviru u okviru
integrisanog integrisanog
upravljanja vodama.upravljanja
- Izvor: Dimkić,
vodama. - Izvor: Dimkić, Quevauviller
Quevauviller i i Milovanović,
Milovanović, (2008) (2008)
Slika 3 šematski prikazuje uloge nadležnih državnih i teritorijalnih organa u
upravljanju podzemnim vodama.
Slika 3 šematski prikazuje uloge nadležnih državnih i teritorijalnih organa u upravljanju
podzemnim vodama.
Slika3 Opšta
Slika 3 struktura
Opšta upravljanja
struktura upravljanja
podzemnim podzemnim
vodama prema institucionalnojvodama
infrastrukturiprema
- Izvor:
institucionalnoj infrastrukturi - Izvor: iDimkić,
Dimkić, Quevauviller Quevauviller
Milovanović, (2008) i Milovanović,
(2008)
8
Slika 4 pokazuje osnovne zadatke i glavne aktivnosti i ciljeve upravljanja

podzemnim vodama, kao i njihove međusobne odnose. U ovom radu nećemo
ih detaljno navesti. Umesto toga, u sledećem odeljku ćemo samo dotaći
Slika 4 pokazuje osnovne zadatke i glavne aktivnosti i ciljeve upravljanja podzemnim vodama,
kao i njihove međusobne odnose. U ovom radu nećemo ih detaljno navesti. Umesto toga,
u sledećem odeljku ćemo samo dotaći nekoliko pitanja o kvalitetu i kvantitetu podzemnih
11
voda. Pitanja o zaštiti kvaliteta i kvantiteta vode su trenutno centralna pitanja za upravljanje
podzemnim vodama.
Slika 4 Opšta struktura upravljanja podzemnim vodama po zadacima.

Slika 4 Opšta struktura upravljanja podzemnim vodama po zadacima. - Izvor: Dimkić, Quevauviller i
Izvor: Dimkić, Quevauviller i Milovanović, (2008)
Milovanović, (2008)
KVANTITET I KVALITET PODZEMNIH VODA
Indikatori statusa resursa podzemnih voda mogu biti različiti. Na primer,

može se govoriti o kapacitetu resursa podzemne vode, kapacitetu izvorišta
podzemne vode,
KVANTITET kvalitetu i PODZEMNIH
I KVALITET stabilnosti izvorišta
VODAi resursa podzemne vode,
pouzdanosti izvorišta podzemne vode, osnovnom kvalitetu podzemne vode i
slično. statusa resursa podzemnih voda mogu biti različiti. Na primer, može se govoriti o
Indikatori
kapacitetu resursa podzemne vode, kapacitetu izvorišta podzemne vode, kvalitetu i stabilnosti
Kapacitet
izvorišta resursa
i resursa podzemne vode, pouzdanosti izvorišta podzemne vode, osnovnom kvalitetu
podzemne vode i slično.
Kapacitet resursa podzemnih voda je najveća moguća izdašnost tog resursa
pod određenim uslovima (ograničenjima). Ova ograničenja mogu da se
odnose na: 9
• Uticaj izvorišta podzemne vode na okolinu;

Kapacitet resursa
Kapacitet resursa podzemnih voda je najveća moguća izdašnost tog resursa pod određenim
uslovima (ograničenjima). Ova ograničenja mogu da se odnose na:
• uticaj izvorišta podzemne vode na okolinu;
• uticaj okoline na izvorište podzemne vode.
Eksploatacija podzemnih voda može da utiče na okolinu na više načina. Na primer, sniženje
nivoa podzemnih voda može da utiče na poljoprivredu i šumarstvo, rezultira sleganjem zemljišta,
i ima druge slične posledice. Zbog toga, potrebno je da se definišu odgovarajuća ograničenja,
što implicitno kvantitativno određuje ovaj resurs pod određenim uslovima. Pored toga, resurs
takođe mora da se definiše u odnosu na održavanje malih voda (ekološki proticaj, itd.).
Ograničenja povezana sa uticajem okoline na resurs podzemne vode odnose se na sve razloge
koji ograničavaju izdašnost tog prirodnog resursa, uključujući, na primer, očuvanje datog
kvaliteta vode i optimalno korišćenje samoprečišćavajućeg potencijala resursa.
Obnovljivost resursa je mogućnost nadoknađivanja (dopunjavanja) vode koja je eksploatisana

iz resursa podzemne vode prirodnim prihranjivanjem.
Kvalitet resursa podzemne vode

Prirodni kvalitet podzemne vode u resursu zavisi od velikog broja činilaca, kao što su:
minerološki sastav akvifera, vrsta prihranjivanja, hidrodinamički uslovi koji postoje unutar
akvifera, aerobni uslovi u akviferu, itd. Prirodni kvalitet ponekad može da bude lošiji ili
čak znatno lošiji od propisanog kvaliteta pijaće vode. Kao rezultat izvesnog broja činilaca,
mineralizacija podzemne vode može da bude visoka ili niska, a dominantni joni mogu da
budu karbonatni, sulfidni ili hloridni joni. Organske materije, gvožđe, mangan i izvestan broj
drugih čestica mogu da se nađu u podzemnoj vodi.
Ipak, fizički, hemijski i biohemijski procesi koji se odvijaju u podzemnoj vodi, mogu da se
iskoriste za postizanje boljeg kvaliteta vode. Samoprečišćavajući procesi do kojih dolazi u
akviferu takođe moraju da se uzmu u obzir kada se govori o zaštiti kvaliteta resursa podzemne
vode, u protivnom bi ograničenja koja se postavljaju radi zaštite kvaliteta podzemne vode
postala previše stroga.
Stanje aerobnosti akvifera je takođe veoma važan činilac. U principu, samoprečišćavajuća

svojstva aerobnih akvifera su superiorna u odnosu na svojstva anaerobnih akvifera. Uz to,
starenje eksploatacionih objakata je, po pravilu, mnogo sporije u aerobnim nego u anaerobnim
sredinama.
Stanje aerobnosti podzemne vode zavisi od opterećenja oksidujućim materijama, mogućnosti
oksidacije materijala koji čini skelet akvifera i intenziteta kojim se kiseonik oslobađa u
akviferu.
U tabeli 2 date su, veoma okvirno, relacije kvaliteta rečne (površinske) i podzemne vode.
Takođe, podzemna voda je razložena na aerobnu i anaerobnu podzemnu vodu.
10
Br. Parametar Površinske vode Podzemne vode

Aerobne Anaerobne
(1) (2) (3) (4) (5)
1 Temperatura Promenljiva Uglavnom slabo promenljiva;
sezonski; najčešći najčešći raspon 8-15 ºC
raspon 4-25ºC
2 Mutnoća Promenljiva, Niska ili nula (izuzev karstnih oblasti)

suspendovane povremeno visoka
materije (prave ili
koloidne)
3 Obojenost Pre svega vezana za Ređa pojava nego kod površinksih voda i u
suspendovane slučaju pojave vezuje se za rastvorene čvrste
materijale (gline, alge materije
i drugo), izuzev kod
veoma mekih ili
kiselih voda
(huminske kiseline)
4 Ukupna organska Pojava uz čest Obično niže koncentracije od (3); javlja se kao
materija (COD, antropogeni uticaj prirodna, bazična koncentracija (fon); u slučaju
TOC, BOD i dodataka usled ljudske delatnosti dejstvom
potrošnja KMnO4) samoprečišćavajućih mehanizama teži da
dostigne bazičnu koncentraciju. Generalno je
bolja razgradnja organskih polutanata u
aerobnim nego u anaerobnim uslovima.
5 Ukupni sadržaj Promenljiv, u Obično konstantan, znatno viši nego u (3)
mineralnih materija zavisnosti od
padavina, sastava
zemljišta i drugih
faktora
6. Gvožđe i mangan Obično vrlo niska Moguća pojava u nižim Česta pojava u višim,
koncentracija, osim u koncentracijama pa i znatno višim
eutrofičnim vodama CFe <1 mg/l koncentracijama nego
u (3) ili (4)
7 Agresivni ugljen Obično ga nema Češće prisutan u manjim ili većim količinama
dioksid
8 Rastvoreni kiseonik Često blizu zasićenja Prisutan u manjim Praktično odsutan
(10 mg/l) koncentracijama od
koncentracije zasićenja
9 Vodonik sulfid Obično potpuno Obično potpuno odsutan Često prisutan u
odsutan manjoj ili većoj
koncentraciji
10 Amonijak Odsutan; prisutan Odsutan Često prisutan u
samo u zagađenim osnovnom
vodama (bazičnom) sastavu
vode i/ili usled
čovekovog uticaja
11 Nitrati Obično niska Bazično se javlja Obično se ne javlja
koncentracija najčešće u niskim
(5-10 mg/l), osim u koncentracijama;
zagađenim vodama u većim
koncentracijama se
javlja usled
antropogenog uticaja
12 Silicijum dioksid Umeren sadržaj Često viši sadržaj nego u (3)
13 Mineralni ili Prisutni u svim Bazično i po pravilu odsutni. Međutim u slučaju
organski razvijenim zemljama, incidentnog, antropogenog zagađenja sanacija je,
mikropolutanti ali skloni brzom po pravilu, teža nego kod (3)
nestajanju po
nestanku izvora
zagađivanja
14 Mikroorganizmi Bakterije (uključujući Nepatogene bakterije, gljive, kvasci,
patogene), virusi i patogeni organizmi bazično odsutni
plankton
Tabela 2. Uporedni okvirni prikaz nekih osnovnih parametara kvaliteta površinske i podzemne vode
11
GRANIČNE VREDNOSTI ZA KVALITET PODZEMNE VODE
Da bi se efikasno upravljalo kvalitetom podzemnih voda, potrebno je da odredimo granične

vrednosti za pojedinačna tela podzemne vode i granične vrednosti za korišćenje vode.
Poželjne granične vrednosti

Samo najzaštićeniji resursi podzemne vode nisu izloženi nekom značajnijem antropogenom
uticaju. Plitki akviferi, posebno oni koji se nalaze u gusto naseljenim oblastima, obično
se nalaze pod snažnim uticajem ljudske populacije. U suštini, uklanjanje ovog uticaja na
podzemne vode značilo bi uklanjanje ljudskog društva. S druge strane, značajan uticaj ljudskih
aktivnosti predstavlja pretnju za ekološki status i upotrebljivost resursa podzemne vode.
Generalno se smatra da uspostavljene granične vrednosti za parametre kvaliteta podzemne
vode ne bi trebalo da idu na uštrb ekološkog statusa resursa podzemne vode, niti da nameću
neprihvatljiva ograničenja ljudskom društvu.
Veoma je zanimljivo pogledati i odnos između resursa i uže oblasti – zaštićene zone podezmne
vode. Zaštićene zone mogu da budu izvorišta podzemne vode, močvarna zemljišta ili druge
oblasti koje su određene za zaštitu staništa ili vrsta. Često postoji veza između resursa
podzemne vode i izvorišta podzemnih voda. Često se jedan resurs podzemne vode koristi na
nekoliko lokacija – izvorišta podzemne vode.
Postoji tesna veza između zaštite kvaliteta resursa podzemnih voda i izvorišta podzemnih
voda. Način na koji se postupa sa resursom karakteriše određeni nivo zaštite, koji se najbolje
određuje kroz odgovarajuće granične vrednosti za kvalitet vode resursa. Često je neophodno
postavljanje strožih graničnih vrednosti za izvorište podzemne vode nego za resurs podzemne
vode. Potrebno je da se definiše prelaz sa jedne granične vrednosti na drugu. Uz to, granična
vrednost za izvorište podzemne vode ne mora da bude identična onoj koja je obavezna prema
standardima korišćenja vode. U nastavku ćemo razmotoriti odnos između ove dve granične
vrednosti, kao i način na koji se može postići kvalitet vode koji je propisan za određenu
namenu. Međutim, prethodno moramo dati nekoliko definicija.

Resurs podzemne vode (GWRS) je širok pojam koji može da obuhvati: akvifer, grupu akvifera
ili srodne akvifere, koji čine deo prirodne celine; to je resurs koji zadovoljava određene
potrebe za vodom.
Izvorište podzemne vode (GWS) je ograničena oblast - deo akvifera koji se koristi za zahvatanje
podzemne vode da bi se zadovoljile određene potrebe za vodom.
Zaštitna zona (PZ) izvorišta podzemne vode je zona u okviru koje se primenjuju ograničenja
koja imaju za cilj zaštitu kvaliteta vode. Takva zona je obično podeljena na neposrednu zonu
(gde su ograničenja izuzetno stroga), i na širu zonu (gde su ograničenja manje naglašena).
Akvifer (Aq) predstavlja sloj ili slojeve stena ili drugih geoloških slojeva ispod površine tla,
koji imaju poroznost i vodopropusnost dovoljnu da omoguće ili znatan proticaj podzemne
vode ili zahvatanje znatnih količina podzemne vode.
Telo podzemne vode (GWB) je određena zapremina podzemne vode u okviru jednog ili više
akvifera.
Granična vrednost za pojedinačno telo podzemne vode (TVb) je granična vrednost jednog
12
određenog parametra za kvalitet vode, izražena kao koncentracija jednog zagađivača ili grupe
zagađivača, ili jednog indikatora zagađenja tela podzemne vode, koja ne sme da bude veća od
propisane, kako bi se zaštitilo ljudsko zdravlje i životna sredina.
Granična vrednost za pojedinačno izvorište podzemne vode (TVs) je granična vrednost jednog
određenog parametra za kvalitet sirove vode koja se zahvata na izvorištu podzemne vode, i
izražava se kao koncentracija jednog posebnog zagađivača ili grupe zagađivača, ili jednog
indikatora zagađenja izvorišta podzemne vode.
Najveća dozvoljena vrednost (MPV) je najviša (u najgorem mogućem slučaju) vrednost

određenog parametra za kvalitet vode, koji se koristi za određenu namenu.
Slika 5 prikazuje odnos između graničnih vrednosti za telo podzemne vode (GWB) i graničnih
vrednosti za izvorište podzemne vode (GWS). 17
Slika 5 Odnos između graničnih vrednosti: TVb (telo podzemne vode) i TVs
Slika (izvorište
5 Odnos između graničnih
podzemne vrednosti: TVb (telo podzemne vode) i TVs (izvorište podzemne vode).
vode).
- Izvor: Dimkić,
Izvor: Dimkić, Quevauviller Quevauviller i(2008)
i Milovanović, Milovanović, (2008)
Granična vrednost
Granična za telozapodzemne
vrednost vode (TVb)
telo podzemne treba datreba
vode (TVb) budedablizu
budeprirodne vrednosti datog
blizu prirodne
parametra za dati akvifer/telo podzemne vode – prirodni fon (BL).
vrednosti datog parametra za dati akvifer/telo podzemne vode – prirodni BL može da bude
fon veoma
visok(BL).
za neke parametre i za neke tipove podzemnih voda, usled
BL može da bude veoma visok za neke parametre i za neke tipove prirodnih hidrogeoloških
faktora. Stoga jevoda,
podzemnih prvi korak
usled uprirodnih
ustanovljavanju graničnih
hidrogeoloških vrednosti
faktora. Stoga,(TV)
prviprocena
korak uovih BL.
Takavustanovljavanju
koncept je prisutan u Direktivi o podzemnim vodama Evropske
graničnih vrednosti (TV) je procena ovih BL-a. Takav unije (Aneks IIA.1.d)),
koja koncept
daje smernice
je prisutan u Direktivi o podzemnim vodama Evropske unije (Aneks II.A)
za utvrđivanje graničnih vrednosti. Prema toj direktivi (Aneks
određivanje graničnih vrednosti
IIA.1.d)), koja daje trebazadautvrđivanje
smernice bude zasnovano na: vrednosti. Prema toj
graničnih
direktivi
• stepenu (Aneks između
interakcije II.A) “određivanje
podzemnih voda graničnih vrednosti
i sa njima treba
povezanih da bude
akvatičkih i zavisnih
zasnovano na:
zemljišnih ekosistema;
• stepenu interakcije između podzemnih voda i sa njima povezanih
• mešanju saakvatičkih
stvarnim ili potencijalnim
i zavisnih legitimnim
zemljišnih upotrebama ili ulogama podzemnih voda;
ekosistema;
• mešanju
• hidrogeološkim sa stvarnim ili
karakteristikama, potencijalnim
uključujući legitimnim
i podatke o nivoima upotrebama ili
prirodnog okruženja.
ulogama podzemnih voda; i
• hidrogeološkim karakteristikama, uključujući i podatke o nivoima
prirodnog okruženja.”
13
Na osnovu ovih elemenata, potrebno je uzeti u obzir dve vrste kriterijuma
prilikom određivanja graničnih vrednosti (Radna Grupa C – Podzemna voda,
aktivnost WGC-2, “Uslađivanje statusa i trendovi”; Hemijsko stanje
podzemne vode i granične vrednosti, radna verzija, novembar 2007.):
Na osnovu ovih elemenata, potrebno je uzeti u obzir dve vrste kriterijuma prilikom određivanja
graničnih vrednosti (Radna Grupa C – Podzemna voda, aktivnost WGC-2, „Usklađivanje
statusa i trendovi“; Hemijsko stanje podzemne vode i granične vrednosti, radna verzija,
novembar 2007):
• kriterijumi u vezi sa životnom sredinom (povezani akvatički ekosistemi i zavisni
zemljišni ekosistemi), i
• kriterijumi u vezi sa upotrebom (pijaća voda u zaštićenim oblastima pijaće vode i druge
legitimne upotrebe: navodnjavanje, industrija, itd...).
Da bi se odredila granična vrednost (TV) uvodi se još jedan termin, vrednost kriterijuma
(CV), da bi se označili odgovarajući standardi za različite upotrebe (standardi za pijaću vodu,
standardi za navodnjavanje, itd.), ili da bi se preko njih odrazili standardi kvaliteta životne
sredine (EQS), kada se razmatra zaštita površinskih voda i zemljišnih ekosistema koji su u
vezi ili zavise od podzemnih voda.
Mogu da se definišu dve vrste graničnih vrednosti (granične vrednosti za životnu sredinu i
granične vrednosti za upotrebu) na osnovu ova dva različita kriterijuma; oba su zasnovana na
poređenju CV sa BL.
Uopšteno govoreći, moguće su dve situacije:

• BL je viši od CV (CV < BL); u ovom slučaju, TV treba da bude jednak BL (TV = BL);
• BL je ispod CV (CV > BL): u ovom slučaju, BL < TV ≤ CV.
Možemo da kažemo da je za telo podzemne vode:
TVb = BL + Δm
Ovo znači da je granična vrednost za telo podzemne vode jednaka prirodnoj vrednosti datog
parametra uz povećanje (Δm), koje se dodaje kako bi se uzeo u obzir ljudski uticaj za koji je
procenjeno da se može tolerisati. Dopušteno odstupanje bi trebalo da bude prihvatljivo iz obe
perspektive: nivoa ograničenja ljudske aktivnosti i uticaja na podzemnu vodu.
Granična vrednost za izvorište podzemne vode može da bude stroža od granične vrednosti za
telo podzemne vode (odnosno, niža ili jednaka):
TVs ≤ TVb
Prelaz sa TVb na TVs se postiže pomoću efekata samoprečišćavanja podzemne vode pri
filtraciji. Po svojoj prirodi, TVs treba da bude jednak ili da teži tome da dostigne prirodnu
vrednost određenog parametra za dato telo podzemne vode:
14
19
TVs== BL
TVs BL
TVs (ili BL) može da bude viši od propisane najveće vrednosti za dati
TVs (ili BL) može da bude viši od propisane najveće vrednosti za dati parametar za određenu
parametar
namenu za određenu
(najveća dozvoljenanamenu
vrednost(najveća
– MPV): dozvoljena vrednost – MPV):
TVs ≥ MPV
TVs ≥ MPV
Razlika između TVs i MPV-a se otklanja prečišćavanjem vode.
Razlika
Odnosi između
koji TVs
su iopisani
MPV se otklanja prečišćavanjem
gore mogu vode.
da se ilustruju sledećim šematskim
prikazom:
Odnosi koji su opisani gore mogu da se ilustruju sledećim šematskim prikazom:
Slika 6 Telo podzemne vode, izvorište podzemne vode i kvalitet vode koji je potreban za određenu
Slika 6 Telo upotrebu
podzemne vode.vode, izvorište
- Izvor: podzemne ivode
Dimkić, Quevauviller i kvalitet
Milovanović, vode koji je
(2008)
potreban za određenu upotrebu vode.
Procesi
Izvor:koji se odvijaju
Dimkić, tokom filtracije
Quevauviller podzemne vode
i Milovanović, kroz akvifer su veoma značajni zbog
(2008.)
efekata samoprečišćavanja. Samoprečišćavajući potencijal akvifera je njegova sposobnost
daProcesi
poboljšakoji
početni
se kvalitet
odvijajuvode filtracijom
tokom kroz podzemne
filtracije medijum akvifera;
vode onkrozzavisi od vremena
akvifer su
zadržavanja, razdaljine koju pređe čestica zagađivača, uslova u akviferu i brzine toka (Dimkić
veoma značajni zbog efekata samoprečišćavanja. Samoprečišćavajući
i Keckarević, 1990).
potencijal akvifera je njegova sposobnost da poboljša početni kvalitet vode
filtracijom kroz medijum akvifera; on zavisi od vremena zadržavanja,
Naime, filtracija
razdaljine menja
koju kvalitet
pređe vode izagađivača,
čestica u većini slučajeva dovodi
uslova do poboljšanja
u akviferu kvaliteta
i brzine tokausled
fizičkih, hemijskih i biohemijskih
(Dimkić i Keckarević, 1990.). procesa. Veoma retko dolazi do pogoršanja kvaliteta vode
(na primer, usled rastvaranja gvožđa ili mangana iz skeleta akvifera). Prilikom definisanja
zaštite
Naime,resursa podzemne
filtracija vode i kvalitet
menja izvorišta podzemnih
vode i uvoda, akvifer
većini bi trebalodovodi
slučajeva posmatrati
dokao
fizički/hemijski/biološki reaktor, čija sposobnost prečišćavanja treba da bude procenjena
poboljšanja kvaliteta usled fizičkih, hemijskih i biohemijskih procesa. Veoma
i iskorišćena na pravi način, a čiji samoprečišćavajući potencijal treba da bude proučen i
retko dolazi do pogoršanja kvaliteta vode (na primer, usled rastvaranja
određen na najbolji mogući način.
gvožđa ili mangana iz skeleta akvifera). Prilikom definisanja zaštite resursa
Na slici 7 data je promena potrošnje KMnO4 pri oksidaciji materija iz vode reke Nišave, posle
predtretmana (posle brzih filtera), kao i posle filtracije kroz podzemlje. Vidi se da se na potezu
na kome se vrši filtracija kroz izdan (potez infiltracioni baseni-vodozahvatni objekti) izgubi
oko 2/3 potrebe za potrošnjom KMnO4.
15
Na slici 7 data je promena potrošnje KMNO4 pri oksidaciji materija iz vode
reke Nišave, posle predtretmana (posle brzih filtera), kao i posle filtracije
kroz podzemlje. Vidi se da se na potezu na kome se vrši filtracija kroz izdan
(potez infiltracioni baseni-vodozahvatni objekti) izgubi oko 2/3 potrebe za
UPRAVLJANJE
potrošnjom KMNOVODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009
4.
Slika
Slika 77 Srednja
Srednjapotrošnja
potrošnja KMNO
KMNO 4 4 na
na bazi bazi rezultata
rezultata prijemnog prijemnog ispitivanja
ispitivanja 1996. godine i redovnog
1996. godine i redovnog perioda u periodu
perioda januar
u periodu 1999–mart
januar 2002. godine
1999–mart 2002. godine
Slične rezultate su dobijeni u Nemačkoj pri ispitivanju efekata obalne

Slični rezultati su dobijeni u Nemačkoj pri ispitivanju efekata obalne filtracije na Rajni (slika
filtracije na Rajni (slika 8), a kasnije i na priobalnim izvorištima Dunava i
8), a kasnije i na priobalnim izvorištima Dunava i drugih reka. Kao posledica utvrđenih
drugih reka. Kao posledica utvrđenih samoprečišćavajućih osobina priobalnih
samoprečišćavajućih osobina priobalnih akvifera ovih reka, u Nemačkoj se za snabdevanje
akvifera ovih reka, u Nemačkog se za snabdevanje vodom stanovništva duž
vodom stanovništva duž Rajne, Dunava i njihovih pritoka u srednjim i donjim tokovima,
Rajne, Dunava i njihovih pritoka u srednjim i donjim tokovima, praktično
praktično isključivo koriste metode veštačke infiltracije, obalne filtracije, a21ne direktno
isključivo koriste metode veštačke infiltracije, obalne filtracije, a ne
zahvatanje i tretman rečne
direktono zahvatanje vode. rečne vode.
i tretmana
Slika
Slika8 8 Sadržaj rastvorenog
Sadržaj rastvorenog organskog
organskog ugljenikaugljenika
u vodi rekeuRajne
vodi reke Rajne
i podzemnoj i
vodi priobalnih
podzemnoj vodi priobalnih izvorišta
izvorišta na na 30,
udaljenosti udaljenosti 30, 50
50 i 100 dana i 100oddana
filtracije reke filtracije
od reke
16
EKONOMSKI I DRUŠTVENI ČINIOCI UPRAVLJANJA
(PODZEMNOM) VODOM
Brz ekonomski razvoj i povećanje potreba za vodom u poslednjih nekoliko

EKONOMSKI I DRUŠTVENI ČINIOCI UPRAVLJANJA

(PODZEMNOM) VODOM
Brz ekonomski razvoj i povećanje potreba za vodom u poslednjih nekoliko decenija dvadesetog
veka, kao i na početku ovog veka, doveli su do toga da se pitanju preterane eksploatacije i
zaštite podzemnih voda počelo poklanjati sve više pažnje. Ovo je posebno naglašeno zbog
potencijalnih efekata promene klime na vodne resurse.
Podzemne vode su uglavnom smatrane „jeftinim“ resursom, jer su za oformljenje i

eksploataciju izvorišta podzemne vode generalno potrebna manja sredstva nego za korišćenje
površinskih voda. Čak i u razvijenim zemljama većina stanovništva iz malih i seoskih naselja
je pretežno okrenuta korišćenju podzemnih voda.
U mnogim zemljama je korišćenje podzemne vode za navodnjavanje jedan od osnovnih
vidova obezbeđivanja dovoljne količine hrane za stanovništvo. Međutim, to često dovodi do
prekomerne eksploatacije ovog vrednog resursa i kompeticije između različitih korisnika. Iako
u mnogim slučajevima ovo još ne predstavlja problem, problemi prekomerne eksploatacije bi,
uz problem zagađivanja, mogli predstavljati prepreku daljem razvoju ljudskih zajednica u
mnogim oblastima.
Danas u mnogim zemljama razlog za neadekvatno upravljanje (podzemnim) vodama leži

u neadekvatnoj politici cene vode. Cena vode je uslovljena različitim faktorima, a veoma
često je diktira država ili lokalna samouprava. Voda se često smatra socijalnom kategorijom,
kojom treba obezbediti socijalnu sigurnost stanovništva. Zbog niske cene vode operateri često
ne mogu pokriti ni troškove održavanja i pogona, tako da su potrebne dotacije lokalnih ili
državnih izvora.
Neadekvatna cena vode dovodi i do neravnoteže u čitavom sistemu voda u jednoj državi – od
nacionalnog nivoa, na kome se ogleda kroz nedovoljnu opštu zaštitu resursa, neadekvatnu
organizaciju sektora voda i slično, do lokalnog nivoa, gde se posledice često osećaju kao
nestašica vode, neadekvatan kvalitet vode za piće i sl.
Institucionalna neorganizovanost je veoma česta posledica lošeg ekonomskog položaja

sektora voda. U mnogim zemljama, takođe, postoji problem rasparčanosti odgovornosti za
(podzemne) vode između više ministarstava: poljoprivrede, životne sredine, energetike i
rudarstva, lokalne samouprave itd. To dovodi i do loše saradnje institucija koje su nadležne
za upravljanje vodama.
Jedno od osnovnih pitanja u vezi sa upravljanjem vodama je pitanje nadležnosti nad operaterima
koji vrše usluge snabdevanja vodom i odvođenja otpadnih voda. Priroda ovih operatera varira
od zemlje do zemlje, pa čak i zemlje sa sličnom ekonomskom moći imaju različite pristupe
ovom problemu (najbolji primer su razlike između Velike Britanije, Francuske i Austrije, po
ovom pitanju). U nekim državama su operateri privatne kompanije, u drugim javna preduzeća,
a u nekim su prisutna oba modela.
17
Regulatorna tela koja određuju cenu vode i odnose između operatera su jedan od ključeva
za efikasno upravljanje (podzemnim) vodama. Međutim, priroda regulatornog tela, stepen
vezanosti za državu i stepen do koga se smeju mešati u rad operatera, ostaje otvoreno pitanje.
Naše je mišljenje da je u zemljama koje su ekonomski slabije i koje nisu završile razvoj
sektora voda (gde su potrebne značajne investicije), potrebno zadržati državnu kontrolu nad
regulatornim telom u značajnoj meri.
POTREBE ZA VEĆIM AKTIVNOSTIMA U OBLASTI PODZEMNIH

VODA U NAŠOJ ZEMLJI
U oblasti podzemnih voda u Srbiji predstoje značajne aktivnosti. One moraju biti usmerene
u više pravaca:
1. Legislativa
Ovo uključuje donošenje novog Zakona o vodama sa podzakonskim aktima koja moraju
da razgraniče nadležnosti ministarstava i lokalne samouprave, definišu potrebnu plansku
dokumentaciju i slično, kao i donošenje novog Pravilnika o zaštitnim zonama izvorišta.
2. Studijska i planska dokumentacija

Ovo uključuje izradu bilansa podzemnih voda, izradu projekta sistema monitoringa podzemnih
voda, novelaciju Vodoprivredne osnove i izradu Vodnog plana.
3. Monitoring podzemnih voda i informacioni sistem

Potrebno je proširiti mrežu monitoringa i na akvifere koji se danas ne osmatraju i uraditi
informacioni sistem podzemnih voda u okviru informacionog sistema voda.
4. Sistemski i finansijski preduslovi

Ovi preduslovi se odnose na obrazovanje odgovarajućeg društvenog sistema koji obuhvata:
odgovarajuće kapacitete i organizaciju državnog aparata, odgovarajuće naučne, stručne i
privredne kapacitete, odgovarajuću legislativu i finansijske instrumente (adekvatna cena vode
i usluga).
5. Velika izvorišta voda

Izgradnja regionalnih sistema zasnovanih na velikim izvorištima podzemnih voda (Banatski
sa izvorišta Kovin - Dubovac i Bački – sa izvorišta Apatin - Sombor), čime bi se rešili
problemi snabdevanja vodom stanovništva u Vojvodini (problemi nadeksploatacije izdani i
lošeg osnovnog kvaliteta podzemnih voda osnovnog vodonosnog kompleksa).
Revizija i nadgradnja izvorišta vodovoda Beograda (redefinisanje načina održavanja
vodozahvatnih objekata, revizija konfiguracije izvorišta, izgradnja infiltracionih izvorišta –
Zidine (leva obala Save) i na levoj obali Dunava);
Rešavanje snabdevanja vodom donjeg Pomoravlja (problem nitratnog zagađivanja iz
poljoprivrede i neadekvatne dispozicije otpadnih voda gradova na slivu Morave);
18
Generalno, pitanja zaštite resursa i zaštite izvorišta u Srbiji moraju se rešavati zaštitom
površinskih voda iz kojih se napajaju podzemne vode, adekvatnim prečišćavanjem i
dispozicijom otpadnih voda naselja i industrije, poljoprivrednom proizvodnjom usklađenom
sa potrebama zaštite podzemnih voda, itd. Predviđena zaštita mora biti realna i racionalna
kako ne bi dolazilo do kolizije sa drugim korisnicima prostora, a da se istovremeno omogući
efikasna zaštita voda.
NAPOMENE U ZAKLJUČKU
1. Podzemna voda je deo ciklusa kruženja vode u prirodi, a upravljanje podzemnim
vodama je deo upravljanja vodama.
2. Podzemne vode su veoma specifične. One teku sporo (brzina njihovog toka je obično
nekoliko hiljada puta manja od brzine toka reka). Druge specifične odlike uključuju
dugo izlaganje različitim procesima samoprečišćavanja i interakciju sa materijalom
koji čini skelet akvifera.
3. Samoprečišćavajuće sposobnosti podzemne vode doprinose težnji da se postigne
osnovni kvalitet podzemne vode u jednom akviferu. Zbog toga je korišćenje obalne
filtracije, veštačke infiltracije i drugih metoda korišćenja podzemnih voda u prednosti
nad ostalim vidovima korišćenja voda za snabdevanje stanovništva.
4. Podzemna voda po prirodi ima jače izražen lokalni karakter od površinske vode.
Međutim, aktivnosti koje imaju za cilj zaštitu podzemne vode i odgovarajuće
upravljanje treba da se odvijaju na svim nivoima: globalnom, regionalnom i lokalnom.
U vezi sa tim postoji nekoliko pitanja (i odgovora):
a) Kako očuvati podzemne vode, jedan od osnovnih resursa?

Odgovor na ovo pitanje ide u različitim smerovima:
• ukupni zahtevi koji su opšteprihvatljivi i koji u većini zemalja zahtevaju minimalni
zajednički imenitelj (povoljne socio-ekonomske okolnosti, zemlje bogate ili siromašne
vodom; nepovoljne socio-ekonomske okolnosti, zemlje bogate ili siromašne vodom)
treba da budu određeni; kao i
• podići kapacitet na globalnom i regionalnom nivou (kroz UNESCO, IWA, regionalne
komisije za velike rečne slivove, itd.).
b) Kako očuvati podzemne vode kao regionalni resurs u velikim rečnim slivovima ili velikim
basenima podzemnih voda?
Ovo zahteva najveću moguću efikasnost u upravljanju na nivou podslivova i na nivou nižih
administrativnih jedinica. Ovo takođe zahteva koordinisani napor kako bi se odredili zajednički
ciljevi i kriterijumi. Problemi koji su zajednički za nekoliko zemalja u okviru jednog rečnog
sliva moraju da se reše putem bilateralnih i multi-lateralnih sporazuma. Sposobnost efikasnog
upravljanja treba da se gradi na nivou sliva, kao i na nivou nadležnih organa za upravljanje
vodom. Na nivou čitavog sliva, upravljanje površinskom vodom, koje predstavlja granični
uslov (zone prihranjivanja i oticanja podzemne vode), takođe bi trebalo da bude regulisano
na odgovarajući način.
19
c) Efikasno upravljanje podzemnim vodama na lokalnom nivou ostaje centralno pitanje

upravljanja celokupnim slivom, a sastoji se od prirodnih, socio-ekonomskih i pravnih
komponenti. Valjano zakonodavstvo, administracija, socio-ekonomski uslovi i kapaciteti su
preduslovi za efikasnost. Uz to, potrebno je na nivou sliva uraditi određene aktivnosti:
− bilans podzemnih voda;
− procenu stepena ugroženosti akvifera;
− sistem monitoringa podzemnih voda;
− informacioni sistem podzemnih voda u okviru informacionog sistema voda;
− plan upravljanja podzemnim vodama, u okviru plana za upravljanje rečnim slivom;
− plan zaštite i individualne mere za svako telo podzemne vode;
− projekat zaštite i individualne mere za svako izvorište podzemne vode; i slično.
Aktivnosti koje su potrebne da bi se postigli postavljeni ciljevi su obimne i međusobno

zavisne. Međutim, svaki rečni sliv i svaki akvifer je zaseban i ima sopstvene zahteve.
Uspeh sveukupnog angažovanja može da se osigura samo putem dobro osmišljenog

pristupa i paralelnog ostvarivanja glavnih funkcija: planiranje, održavanje, investiranje,
zaštita i kontrola. Odgovarajući mehanizmi (pravni, ekonomski, institucionalni) treba da
postoje. Odgovarajući kriterijumi, interes zainteresovanih, pogodan socio-ekonomski okvir
i odgovarajući pravni okvir moraju da budu obezbeđeni. Uz to, jasan plan upravljanja na
centralnom i lokalnim nivoima, kao i potrebni kapaciteti za implementaciju planova moraju
da budu prisutni. Na kraju, izvođački kapaciteti, kao i naučni, stručni i obrazovni kapaciteti
moraju da budu razvijeni na odgovarajući način.
5. Sposobnost jedne zemlje da primeni efikasno upravljanje podzemnim vodama

uglavnom zavisi od njene ekonomske moći i raspoloživih prirodnih resursa. Međutim,
ona zavisi i od naučne i stručne osposobljenosti, upravljačke infrastrukutre, stepena
razvoja pravnih i ekonomskih sistema i slično.
6. U Srbiji predstoje značajne aktivnosti u oblasti upravljanja (podzemnim) vodama, koje

obuhvataju regulisanje legislative, izradu studijske i planske dokumentacije, izradu
monitoring i informacionog sistema, definisanje sistema zaštite, izgradnju jednog
broja regionalnih sistema zasnovanih na velikim izvorištima podzemnih voda, kao i
reviziju fukcionisanja pojedinih krupnih izvorišta podzemnih voda.
7. Održivo upravljanje vodama i podzemnim vodama je cilj koji treba postići. Međutim,
kada uzmemo u obzir društvena i prirodna ograničenja, uključujući i očekivane
klimatske promene, ponekad moramo da prihvatimo i uvedemo adaptivno upravljanje
vodama, kao prelaznu fazu u naporima koji su usmereni na postizanje ciljeva održivog
upravljanja vodama.
20
REFERENCE
1. Dimkić, M. i D. Keckarević, Kvantifikacija prečišćavajućih potencijala izdani

podzemne vode kao fizičko-biohemijskog reaktora, Zbornik radova X savetovanja
Jugoslovenskog društva za hidraulička istraživanja, Sarajevo, 1990.
2. Dimkić, M., Samoprečišćavajući efekti filtracije podzemnih voda, Zadužbina
Andrejević, Beograd, 2007.
3. Dimkić, M., Ph. Quevauviller i M. Milovanović, Basic Elements of Groundwater
in Large River Basins, u Groundwater Management in Large River Basin, IWA
Publishing, London, 2008.
4. Dimkić, M., D. Đurić i M. Milovanović, Odnos graničnih vrednosti parametara
kvaliteta podzemne vode prema zaštićenim zonama za intergranularne akvifere, Voda
i sanitarna tehnika, Beograd, 2008.
5. Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October
2000 Establishing a Framework for Community Action in the Field of Water Policy,
Official Journal of the European Communities, L 327, 22/12/2000.
6. Directive 2006/118/EC of the European Parliament and of the Council of 12 December
2006 on the Protection of Groundwater Against Pollution and Deterioration, Official
Journal of the European Communities, L 372, 19, 27/12/2006.
7. WGC, Status Compliance & Trends: Groundwater Chemical Status and Threshold
Values, Interim Version, Working Group C – Groundwater, Activity WGC-2, 2007.
21
22
VODOSNABDEVANJE
ŠUMADIJE I POMORAVLJA
Dejan Dimkić, dipl. ing. građ.*, Dr Mirko Melentijević, dipl. ing. građ.**
Zoran Marjanović, dipl. ing. građ.*, Prof. Miomir Komatina, dipl. ing. geol.**
Anđelko Soro, dipl. ing. građ.*, Milena Damjanović, dipl. ing. teh.*
1. UVOD
Region Šumadija i Pomoravlje podrazumeva oblast koju čine opštine: Rača, Kragujevac,
Kraljevo, Vrnjačka Banja, Knić, Rekovac, Batočina, Lapovo, Topola, Aranđelovac, Trstenik,
Aleksandrovac, Paraćin, Ćuprija, Jagodina, Kruševac, Ćićevac, Varvarin, Svilajnac i
Despotovac. Cilj Studije je da:
• obradi sadašnje stanje na razmatranom području sa aspekta vodosnabdevanja (korišćena
izvorišta, distributivni vodovodni sistemi, PPV voda za piće, sadašnji kvalitet voda za
piće, prikaz komunalnog standarda, generalni prikaz kanalizacionih sistema i uređaja
PPOV),
• dâ detaljnu analizu potrebnih količina voda za vodosnabdevanje (demografska analiza,
analiza priključenosti, analiza norme potrošnje, potrebne količine danas i u perspektivi
- do 2030. godine),
• dâ generalnu analizu potrebnih količina voda za navodnjavanje (sagledavanje pogodnih
površina, analiza potrebnih količina za melioracione sisteme koji mogu koristiti vodu iz
vodovodnih sistema),
• obradi i prikaže izvorišta podzemnih i površinskih voda na koje se računa, ocenjene
količine i kvalitet tih voda i mogućnosti zaštite voda izvorišta koja se predviđaju za
perspektivu,
• dâ prikaz varijanata za rešavanje pitanja vodosnabdevanja (prikaz tehničkih karakteristika
koje omogućuju investiciono-ekonomsku analizu). Varijanta sa branom Preprana na
Studenici se preuzima iz urađenog idejnog projekta uz noveliranje, razmatraju se i
ostale varijante,

**saradnik Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”
23
• dâ prikaz potrebnih investicija za analizirane varijante (za svaku varijantu prikaz svih
investicija za potrebna tehnička rešenja u dinarima ili evrima, sa naznačenom faznošću
realizacije) i ekonomskih parametara (definisanje koštanja m3 vode za varijantna
tehnička rešenja),
•• Dâ definiše
definiše kriterijume
kriterijume za odabir
za odabir optimalnih
optimalnih rešenja aspekt,
rešenja (tehnički (tehnički aspekt,
investicioni,
investicioni, ekonomski,
ekonomski, globalni, aspekt globalni, aspekt kvaliteta,
kvaliteta, sigurnosti i ostali), sigurnosti i ostali)
•• Odabere, obrazlože i prikaže usvojena rešenja
odabere, obrazloži i prikaže usvojena rešenja (na osnovu(nasvega
osnovu svega iznetog),
iznetog).
Obzirom
S obzirom dadaradrad mora
mora biti znatno
biti znatno kraći odkraći
Studije,odprikaz
Studije, prikaz
najvećeg broja najvećeg broja
tehnoekonomskih
tehnoekonomskih podataka u ovom članku je sažet ili izostavljen. U Studiji
podataka u ovom članku je sažet ili izostavljen. U Studiji su razmatrana sva naselja svih
su razmatrana
opština, dok se usva naselja
ovom člankusvih opština,
uglavnom dajedok se usamo
prikaz ovom članku uglavnom
centralno-opštinskih daje
sistema.
Akcenat se stavlja
prikaz samo na optimalno obezbeđenje
centralno-opštinskih sistema.i dovođenje
Akcenat se dovoljnih
stavlja količina kvalitetne
na optimalnom
vode do svih potrošača,
obezbeđenju dok se problemi
i dovođenju sekundarne
dovoljnih mreže uglavnom
količina kvalitetnene razmatraju
vode do(osim svihu
zaključcima kod grube procene potrebnih finansija).
potrošača, dok se problemi sekundarne mreže uglavnom ne razmatraju (osim
u zaključcima kod grube procene potrebnih finansija).
2. KRATAK
2. Kratak PRIKAZ
prikaz sadašnjeg stanja SADAŠNJEG STANJA
Opština Aranđelovac
Opština Aranđelovac
Opštinskivodovodni
Opštinski vodovodni sistem
sistem je jedinstven
je jedinstven i snabdeva
i snabdeva praktično
praktično sva naselja
sva naselja u
u opštini.
Aranđelovac se snabdeva iz akumulacija Bukulja i Garaši na reci Bukulji.
opštini. Aranđelovac se snabdeva iz akumulacija Bukulja i Garaši na reci Voda se dovodi
na postrojenje za tretman, nakon koga se distribuira potrošačima. Zbog nedovoljnih količina
Bukulji. Voda se dovodi na postrojenje za tretman, nakon koga se distribuira
voda rečice Bukulja, dodatno se u akumulaciju Garaši ubacuju vode iz reke Kačer i mini
potrošačima. Zbog nedovoljnih količina voda rečice Bukulja, dodatno se u
akumulacije „Rečica“.
akumulaciju Garaši ubacuju vode iz reke Kačer i mini akumulacije “Rečica”.
Sl. 1.A. Panorama brane »Bukulja« Sl. 1.B Vodozhvat »Bukulja«

Fig. 1.A. »Bukulja« dam Fig. 1.B Watertake »Bukulja«
Akumulacije „Bukulja“ i “Garaši” zamrznu preko
Akumulacije „Bukulja“ i „Garaši“ zamrznu preko zime, pa se zime,
javljapa se javlja
tipična letnja itipična
zimska
stratifikacija. Voda iz obe akumulacije je pretežno mekana, tako da
letnja i zimska stratifikacija. Voda iz obe akumulacije je pretežno mekana, mešanje sa rečnom vodom,
koja
takojedarelativno tvrda,sa
mešanje dobro dođe savodom,
rečnom aspekta tretmana
koja jenarelativno
postrojenju. PPV „Bukulja“
tvrda, dobro dođe se nalazi
sa
na ≈ koti 400 mnm. Voda od vodozahvata na akumulaciji Bukulja do PPV-a dolazi potisnim
aspekta tretmana na postrojenju. PPV „Bukulja“ se nalazi na
cevovodom φ500, dužine 3882 m. Kvalitet prečišćene vode povremeno ne zadovoljava po
≈ koti 400 mnm.
Voda od vodozahvata
parametrima na akumulaciji
mutnoća, boja, mangan Bukuljaprido
(filteri su neefikasni PPV-a
visokim dolaziMnpotisnim
sadržajima u sirovoj
cevovodom
vodi - na izlazuφ500, dužine
iz filtera smanji3882m.
se Mn samo Kvalitet
do 0,10prečišćene
- 0,20 mg/l) vode povremeno
i rez. Cl; ne
ventili i druga
zadovoljava po parametrima mutnoća, boja, mangan (filteri su neefikasni pri
oprema stradaju od mraza jer su na otvorenom; kapacitet filterske stanice ne zadovoljava;
nedovoljan rezervoarski prostor,
visokim sadržajima Mn u pa se pristupilo
sirovoj vodi rekonstrukciji
- na izlazu PPV Bukulja.
iz filtera smanji se Mn
24
VODOSNABDEVANJE ŠUMADIJE I POMORAVLJA
Opština Batočina
Na batočinski sistem su priključena i sela Badnjevac, Milatovac i Nikšić, dok Prnjavor ima
sopstveni sistem. Ostala naselja nemaju javno vodosnabdevanje. Aluvijalno izvorište „Brzan“
se koristi za vodosnabdevanje Batočine i Kragujevca. Sastoji se od 14 reni bunara dubine od
8 do 15 m, od kojih je uglavnom 11 u upotrebi, sa pojedinačnim kapacitetima od 10 do 40 l/s.
Debljina šljunkovito-peskovitog vodonosnog sloja je od 3 do 8 m. Proizvodnja vode je oscilovala
u prošlosti zbog različitog stepena izgrađenosti izvorišta i potreba konzumnog područja. Zadnjih
7-8 godina godišnje se prosečno proizvodi oko 215 l/s. U periodu neposredno pre puštanja u
pogon „gružanskog“ sistema (1979 - 1983) godišnje se prosečno proizvodilo oko 300 l/s. Voda
se cevovodom φ700 dovodi, pored Batočine, do ispred Kragujevca, gde se vrši tretman vode.
Batočina je priključena cevovodom φ300 na magistralni cevovod φ700 i upušta vodu u grad
bez prethodnog tretmana. U sirovoj vodi nema teških metala i pesticida, malo (ispod MDK u
zbirnoj vodi) ima gvožđa i mangana, utrošak KMnO4 je od 3 do 5 (najčešće 4 mg/l), a nitrati
su u granicama 2-9 mg/l (zavisno od bunara). U redovnim uslovima, zbirni uzorak sirove vode
sa izvorišta ne odstupa ni po jednom parametru, osim pri većim padavinama (mutnoća). Ovo je
dragoceno izvorište, potrebno ga je i dalje dobro štititi od svake moguće vrste zagađenja.
Opština Knić
Na knićki sistem su priključena i sela Grabovac i Rašković, dok veći broj sela ima sopstveni
sistem. Samo par naselja nemaju javno vodosnabdevanje. Karstni izvori „Rubeška glava“
i „Banja“ se koriste za vodosnabdevanje Knića i par sela. Ukupni kapacitet ova dva izvora
u minimumu je oko 7-8 l/s, a srednja godišnja proizvodnja 8-10 l/s. Voda se samo hloriše,
gasnim uređajem sličnog kapaciteta. Od problema fizičko-hemijskog kvaliteta vode javlja se
povremeno problem mutnoće i povećane koncentracije hlora, kao posledica dugačke mreže
i nemanja uređaja za dohlorisavanje. U pogledu bakteriološkog kvaliteta vode 2002 god., u
3 od 14 uzoraka: MPN>16 . Dovodni AC cevovod prečnika φ200 urađen je pre 40 godina i
verovatno je jedan od razloga ovih problema – treba računati sa njegovom zamenom.
Opština Topola
Topola prerađenu površinsku vodu dobija iz živog toka reka Jarmenovačka, Potočanje i Milića
potok. Na njega su priključena i sela Božurnja, Vinča, Žabare, Lipovac i Plaskovac, dok ostala
sela nemaju javno vodosnabdevanje. Sistem se razvio pre tridesetak godina, a prethodilo mu
je zahvatanje sa prirodnih izvora ukupnog kapaciteta 8 l/s, koji su napušteni zbog zagađenja.
Vode iz živog toka ove tri rečice se dovode na PPV Šatornja i zatim šalju za Topolu. Voda se
dovodi gravitaciono. Vode u godišnjim minimumima ima do 10-15 l/s, što je nedovoljno, pa
ima vrlo osetnih nestašica. Kapacitet PPV-a iznosi oko 50 l/s (flokulator), a vrši se klasičan
tretman  bistrenje (koagulacija, flokulacija i sedimentacija) + brzi filtri + hlorisanje gasnim
hlorinatorom. Postoje problemi u radu postrojenja. Dovod do Topole ACC φ350 C i D klase
star je oko 30 godina, pa su se često, do sanacije, javljala pucanja.
Opština Kragujevac
Grad Kragujevac i veći broj priključenih sela se snabdevaju iz aluvijalnog izvorišta „Brzan“ i
akumulacija „Grošnica“ i „Gruža“. Veliki broj sela ima sopstveni sistem, a značajan je i broj
onih koja nemaju javno vodosnabdevanje. Iz izvorišta „Brzan“ se snabdevaju Kragujevac
i Batočina, gde je i opisano. Ovde dodajmo da se PPV za Kragujevac sastoji iz operacija
aeracije, sedimentacije, filtracije na brzim peščanim filtrima i hlorisanja i nikada nema
odstupanja od MDK ni po jednom parametru.
25
Grošničko jezero pripada grupi dimiktičkih jezera umerenog klimatskog područja. Na osnovu
saprobiološke analize i prisutnih bioindikatorskih vrsta fitoplanktona, voda akumulacionog
jezera Grošnica bila je u granicama I-II klase boniteta. Iz analize kompletne planktonske
zajednice i poređenjem rezultata iz dva perioda, ocenjeno je da u akumulaciji postoji stabilno
stanje zajednica sa znacima koji ukazuju na povećanje stepena trofije. Na osnovu ispitivanja
faune dna i prisutnih indikatorskih vrsta, Grošnica je ocenjena kao eutrofna sa relativno
sporim i stabilnim procesom eutrofikacije. Bitno je istaći da je ova akumulacija izložena
znatno manjem antropogenom uticaju od većine drugih na teritoriji Srbije.
Gravitaciono betonska brana i akumulacija su završene 1938. godine na reci Grošnici (Slika
1.C). Na profilu brane Qsrgod=0.17 m3/s, a Vkor= 2.7 x 106 m3, a ne ispušta se biološki minimum.
Uzimajući u obzir duži niz hidroloških podataka, iz ove akumulacije za vodosnabdevanje se
može računati sa oko Qsrgod= 100 l/s. U sirovoj vodi se povremeno beleže povećana mutnoća i
taloženje), predhlorisanje,
povećane koncentracije amonijumfiltracija na brzim
jona, naročito peščanim
u toplijem filtrima
delu godine. Prečišćena i završno
voda na
hlorisanje.
PPV „Grošnica“
taloženje), Kapacitet PPV
zadovoljava
predhlorisanje, je
po oko
svim 300 l/s.
parametrima. PPV „Grošnica“ se sastoji od sledećih
filtracija inataloženje),
brzim peščanim filtrima
procesa: bistrenje (koagulacija, flokulacija prethlorisanje, filtracijai na
završno
brzim
hlorisanje.
Sl.
peščanim Kapacitet
1.C Akumulacija
filtrima PPV
i završno je okoKapacitet
Grošnica
hlorisanje. 300 l/s.Sl.
PPV1.D Brana
je oko Gruža-nizvodna strana
300 l/s.
Fig. 1.CAkumulacija
Sl. 1.C AcumulationGrošnica
Grošnica Fig.1.D
Sl. 1.DBrana
GružaGruža-nizvodna
dam-downstream site
strana
Fig. 1.C Acumulation Grošnica Fig. 1.D Gruža dam-downstream site
Lučna brana i akumulacija Gruža su završene 1984. (Slika 1.D). Akumulacija je relativno
Lučna
plitka sabrana
razuđenimi akumulacija
obalama i brojnimGruža su završeni
zatonima. Formirana 1984. je na(Slika 1.D).
agrarnom Akumulacija
slivnom području
je
sa relativno
koga se plitka
slivanjem sa
unose razuđenim
velike obalama
količine i
nutrijenata.brojnim
Lučna brana i akumulacija Gruža su završeni 1984. (Slika 1.D). Akumulacija Prisutna zatonima.
je velika Formirana
primarna je na
produkcija
agrarnom slivnom
organskog materijala području
(praktično sa
tokom koga se
cele godine) slivanjem
i značajno unose
je relativno plitka sa razuđenim obalama i brojnim zatonima. Formirana je na velike
akumulisanje količine
detritusa. U
nutrijenata.
jezeru su merene
agrarnom Prisutna je velika
visoke koncentracije
slivnom upodručju primarna
fosfata,
sa koga produkcija
registrovane
se slivanjem
su pojave organskog
cvetanja algi materijala
i bujanja
makrofitske vegetacije
(praktično tokom celezatonima.
godine) Prisutna
i značajnoje stratifikacija
akumulisanjejezera unose
udetritusa.velike
toku leta, opadanjekoličine
konc.
Umaterijala
jezeru su
nutrijenata. Prisutna je velika primarna produkcija
O2 po dubini, prisutne su povećane koncentracije Mn, amonijaka i nitrita, kao i povećan organskog
merene
(praktično visoke
tokom koncentracije
cele godine) fosfata,
i značajno registrovane
akumulisanje su pojave cvetanja
U jezeru sui
algi
utrošak KMnO . Povremeno je registrovan i povećan sadržaj Fe idetritusa.
pojava vodonik-sulfida.
bujanja
merene makrofitske
visoke
Mikrobiološki
4
vegetacije
koncentracije
pokazatelji naufekalno
ukazuju fosfata, zatonima. Prisutna
registrovane
zagađenje sujepojave
i prisutan stratifikacija
cvetanja
negativan jezera
algi ui
antropogeni
toku
bujanjaleta, opadanje
uticaj. Registruje
makrofitske se stalnokonc. O
prisustvo
vegetacije po dubini,
2 indikatora
u zatonima. prisutne
zagađenja
Prisutna su povećane
(i svežeg koncentracije
i starog fekalnog),
je stratifikacija jezeraštou
Mn,
opet amonijaka
ukazuje i na i
moguće nitrita,
prisustvokao i povećan
patogenih utrošak
organizama.
toku leta, opadanje konc. O2 po dubini, prisutne su povećane koncentracije KMnO 4. Povremeno je
registrovan
Mn, amonijaka
Na profilu
i povećan
brane Qsrgod i ≈1.2 sadržaj
nitrita,
m3/s,kao
Fe i pojava
a Vkori= povećan
56 x 106 mutrošak
3 vodonik sulfida. Mikrobiološki
KMnOse4.neprekidno
. Iz akumulacije Povremeno ispuštaje
pokazatelji ukazuju
proticaj na
(biološki fekalno
minimum) zagađenje
registrovan i povećan sadržaj Fe i pojava vodonik sulfida. Mikrobiološki
garantovani od 200 l/s.i prisutan
Srednja negativan
godišnja antropogeni
proizvodnja vode na
uticaj.
vodovodnomRegistruje
pokazatelji sistemu
ukazuju se stalno
Gruža,
na iza prisustvo
PPV-a,zagađenje
fekalno indikatora
kretala se ui rasponu zagađenja
prisutan Qmin=(i156
od negativan svežeg
l/s i starog
1984.
antropogeni god.,
fekalnog),
do Qmax= 665što opet
l/s 1989.
uticaj. Registruje se stalno ukazuje
godine. Premai na moguće
podacima prisustvo
prisustvo za 2002. i 2003.
indikatora zagađenjapatogenihgodinu organizama.
minimalna mesečna
(i svežeg i starog
god 3 6 Uzimajući
Na profiluvode
proizvodnja
fekalnog), brane
što Qukazuje
iznosila
opet ≈1.2
sr je 406 l/s, ammaksimalna
i na /s, a Vkor
moguće = 56 x687
mesečna
prisustvo 10l/s.
patogenih m3. Izorganizama.
akumulacije
u obzir duži niz se
hidroloških
neprekidno podataka,
ispušta iz ove akumulacije
garantovani
god za vodosnabdevanje
3 proticaj (biološki 6minimum) (korišćenje)
3 se može200
od računati
l/s.
Na profilu
sa oko 700–800brane Qsr ≈1.2
l/s prosečno m /s, a Vkor
godišnje. je =PPV 56 200
x 10 m . Iz akumulacije se
Srednja
neprekidno godišnja
ispušta proizvodnja
garantovani vodeUrađen
na vodovodnom
proticaj
msistemu
nizvodno od brane,
Gruža, iza saPPV-
leve
strane Gruže, kapaciteta 1200 l/s, a najčešće radi sa(biološki
protokom od minimum)
oko 400 - 500 odl/s.
200
Vodal/s.se
a, se kretala
Srednja
od PPV-a dogodišnja u rasponu
Pajsijevića proizvodnjaod Qmin
(mesto račvanja vode=za156
na l/s 1984
vodovodnom
Kragujevac
god.,sistemu
i Kraljevo)
do Qmax
doprema
=sa665
Gruža,ČC iza
l/s PPV-
φ1000.
1989
Od
godine.
a, Prema
se kretala
Pajsijevića podacima
u rasponu
ČC φ1000 od Q
se produžava zado2002 156 il/s2003 godinu dominimalna = 665 mesečna
min=Kragujevca, 1984
a φ800 god.,
do Kraljeva Qmax(rezervoar l/s 1989
Šumari).
proizvodnja
Pored ove dve i vode
knićka iznosila
opština je
dobija 406
vodu sa
godine. Prema podacima za 2002 i 2003 godinu minimalna mesečnal/s,
akum. a maksimalna
Gruža (oko 5-6 mesečna
l/s prosečno 687 l/s.
godišnje).
Uzimajući u obzir duži niz hidroloških
proizvodnja vode iznosila je 406 l/s, a maksimalna mesečna 687 l/s. podataka, iz ove akumulacije za
vodosnbdevanje
26
Uzimajući u obzir (korišćenje)
duži niz se može računati
hidroloških podataka,sa okoiz700–800 l/s prosečno
ove akumulacije za
godišnje. Urađen je PPV 200 m nizvodno
vodosnbdevanje (korišćenje) se može računati sa oko 700–800 l/s prosečno od brane, sa leve strane Gruže,
kapaciteta 1200 l/s,
godišnje. Urađen je aPPV najčešće
200 m radi sa protokom
nizvodno od oko
od brane, sa 400
leve- strane
500 l/s.Gruže,
Voda
se od PPV-a do Pajsijevića (mesto račvanja
kapaciteta 1200 l/s, a najčešće radi sa protokom od oko 400 - 500 l/s. Voda za Kragujevac i Kraljevo)
doprema sa ČC φ1000. Od Pajsijevića ČC φ1000 se produžava do
PPV se sastoji od sledećih procesa: oksidacije uz primenu kalijum-permanganata, apsorpcije

sa aktivnim ugljem u prahu, koagulacije i flokulacije uz primenu Al-sulfata, prethlorisanja,
taloženja, filtracije na brzim peščanim filtrima, glavnog i završnog hlorisanja. Na osnovu
rezultata analize srednje mesečnih vrednosti za sirovu vodu za 2003. godinu, u sirovoj vodi
se konstatuje povećan sadržaj: amonijum jona i mutnoće, kao i povremeno prisustvo bakterija
indikatora fekalnog zagađenja. Voda za piće je bila higijenski potpuno ispravna, kao i po
fizičko-hemijskim parametrima, uz napomenu da dobijene liste analiza ne obuhvataju sve
relevantne parametre kvaliteta. Dešavalo se da finalna voda i nakon tretmana ima povećane
koncentracije organskih materija i mangana, a leti nedostatak predstavlja relativno visoka
temperatura vode kao i specifičan ukus i miris vode. Primenjene mere aeracije nisu popravile
bitno kvalitet sirove vode. Eventualnim ispuštanjem dubljih slojeva vode ili čišćenjem mulja
iz akumulacije postiglo bi se samo kratkoročno i delimično poboljšanje kvaliteta. Zato se
pristupilo rekonstrukciji PPV-a. Ali bojimo se da ni rekonstrukcija neće biti efikasna, ako se
ne sprovedu odgovarajuće mere sanitarne zaštite akumulacije.
Opština Rača
Mimo same Rače, javno vodosnabdevanje nije previše zastupljeno u ovoj opštini. Neogeno
izvorište Rače čine 4 bunara sa pojedinačnom izdašnošću od po 6 l/s. Ukupni mereni zbirni
kapacitet izvorišta u ovom trenutku je 15 l/s. Nova 2 bunara su urađena sa pojedinačnom
izdašnošću od po 8-10 l/s. Oni nisu još priključeni na sistem. Fizičko-hemijski kvalitet vode
je redovno neispravan. Javljaju se prekoračenja u pogledu Fe i Mn, a usled drugih problema,
bilo je i prekoračenja po pitanju azotne komponente (NO2 i NO3).
Opština Lapovo
Aluvijalno izvorište Lug-Garovina ima 6 bunara sa izdašnošću do oko 70 l/s, što je i više od
potreba Lapova. Sastavljeno je od bunara dubine do 15 m, sa debljinom vodonosnog sloja od
šljunka i do 8 m. Kvalitet vode je vrlo loš (fizičko-hemijski 100% uzoraka neispravno). Ima
Fe i Mn, ali ograničavajući problem su nitrati: NO3 ≥150 mg/l. Na ovo izvorište se ne računa
za perspektivu.
Opština Despotovac
Karstni izvor Toplik (Qmin=30 l/s) snabdeva vodom grad Despotovac, sela Despotovac, Vitance
i Balajnac. Srednja godišnja proizvodnja je oko 14 l/s. Voda se samo hloriše, gasnim uređajem
kapaciteta do 40 l/s. Nema pritužbi na kvalitet vode, ali ima na dovodni AC cevovod φ250.
Karstni izvor Malo Vrelo (Qmin=10 l/s) se koristi za vodosnabdevanje Stenjevca i par sela.
Opština Jagodina
Na centralno-opštinski sistem su priključena sela Vinorača i Bukovče, a veliki broj sela ima
sopstveno javno vodosnabdevanje. Neogeno izvorište Jagodine - Ribare čine 14 bunara sa
ukupnom izdašnošću od oko 250 l/s. Prečišćavanje podzemne vode, koja sadrži značajan procenat
Fe i Mn, vrši se metodom podzemne oksigenacije. Voda zasićena sa O2 se vraća u podzemlje (oko
15% od ukupno zahvaćenih) u cilju oksidacije gvožđa i mangana u samom podzemlju, gde se
usled pomeranja redoks potencijala stvara oksidaciona zona i taloženje Fe i Mn. To omogućava
mnogo duže vreme filtracije i ne iziskuje hemikalije i, što je najvažnije, nema otpadnog mulja kao
kod klasičnih sistema kondicioniranja. Zahvaćena voda se potiskuje u sabirni rezervoar gde se vrši
fluorisanje i hlorisanje, a zatim se potiskuje u grad cevovodom φ600. Od pumpnih agregata ima 5
za potiskivanje vode u grad i 2 za rad oksigenatora. Treba reći da je neogeno izvorište „Ribari“ na
jednom svom delu spojeno sa aluvijalnim vodonosnim kompleksom.
27
Opština Paraćin
Pored Paraćina, na opštinski sistem je priključeno još 6 sela. Karstni izvor „Sveta Petka“ se
koristi za vodosnabdevanje centralnih opštinskih sistema Paraćina i Ćuprije. Dogovorena je
podela 60:40 među ovim sistemima, što se verovatno ne ostvaruje, jer nema adekvatnih merenja.
Kapacitet ovog izvora je u minimumu oko 75 l/s, a srednja godišnja proizvodnja se ne meri,
verovatno je niža, zbog problema na dovodnom sistemu. Prosečni višegodišnji isticaj je oko 250
l/s. Max. kapacitet je veći, preko 1 m3/s. Ima indicija za mogućnost precrpljivanja vrela. Voda se
samo hloriše. Nema pritužbi na kvalitet vode, ali ima dosta na dovodni AC cevovod φ450 (L=16
km), od izvora do raspodelnog rezervoara Karađorđevo (2x2.000 m3), pa i dalje prema Ćupriji
(AC cevovod φ400). Trasa je dosta izlomljena, delom na nepristupačnim mestima i osetljiva na
hidroudar. Star je 35 godina i ima znatnog curenja vode (bez curenja kapacitet je oko 180 l/s).
Treba ga zameniti cevovodom od daktila prečnika φ500 ili većeg ako se pokaže da je moguće
značajnije precrpljivanje vrela. U eksploataciji se nalaze i 9 bunara, ukupne izdašnosti do 80-90
l/s. Bunari su rasuti u području zapadnog dela opštine, pretežno u zoni grada. Kvalitet vode ovih
bunara je dobar, osim što se na par njih javlja povećan sadržaj Fe. Problem se uglavnom rešava
mešanjem sa izvorskom vodom, pa se dobija ukupno prihvatljiv kvalitet.
Izvor „Toplik“ se koristi za vodosnabdevanje Popovca i fabrike cementa. Kapacitet je oko 50 l/s, a
koristi se do 30 l/s. Kvalitet voda zadovoljava pravilnik vode za piće. Izvor „Sisevac“ se koristi za
vodosnabdevanje Sisevca, i u opštini Despotovac Senjskih rudnika i par sela. Min. kapacitet vrela
je 30 l/s, osim u baš vrlo sušnim godinama kada je umeo i da presuši. Max. kapacitet je znatno
veći, registrovani je 2,5 m3/s. Kvalitet voda zadovoljava pravilnik vode za piće, osim vrlo retko,
kada se javlja povećana mutnoća. Ovo vrelo, zajedno sa rečicom Jablanicom (presušuje preko
leta), čini reku Crnicu. Vrelo Sisevac je sastavljeno iz 4 izvora u neposrednoj blizini, a visinski
su međusobno pomereni nekoliko metara. Najniži izvor je kaptiran za potrebe Senjskih rudnika.
Neposredno iza vrela napravljen je veliki pastrmnjak (između vrela i manastira „Sveti Sisoje“).
Na teritoriji opštine Paraćin nisu registrovana postojeća značajnija aluvijalna izvorišta,
osim kod nekih industrija (pre svega izvorište fabrike stakla „Vrbak“). Mali broj sela ima
samostalno vodosnabdevanje.
Opština Ćuprija
Pored „Svete Petke“, Ćuprija se snabdeva vodom iz neogenog izvorišta „Strelište“ i karstnog
izvora „Nemanja“. „Strelište“ čine 3 istražno-eksploataciona bunara, od čega se 2 koriste
za vodosnabdevanje, ukupnog kapaciteta 30 l/s. Izvor „Nemanja“ čine 5 jačih izvora na
međusobnom rastojanju do 800 m, sa kotama isticanja u nivou korita sa leve strane reke
Mirosave. Ukupni min. kapacitet je 10-15 l/s, prosečno godišnje se verovatno zahvataju nešto
veće količine vode. Voda se samo hloriše, gasnim uređajem. Javlja se povremeno problem
mutnoće i povećane koncentracije hlora, kao posledica sporadičnih bakterioloških prekoračenja
pravilnika. Na izvoru se mogu javiti i značajna bakteriološka fekalna zagađenja, kao posledica
naseljenih mesta slivnog područja (Kovanica, Staro selo). Treba što pre sprovesti sanitarnu
zaštitu izvora. Na teritoriji opštine Ćuprija nisu registrovana postojeća značajnija aluvijalna
izvorišta, osim kod nekih industrija. Sopstveni vodovod imaju još Kovanica, Mijatovac i Senje.
Opština Rekovac
Danas samo Rekovac i Lomnica imaju javno vodosnabdevanje. Neogeno izvorište Donje
polje (Njive) čine 3 eksploataciona bunara, od kojih jedan još nije uključivan, a jedan peskari.
Prečnika su 450/322 mm. Dubine su do 70 m, sa po 3 vodonosna sloja na ≈ dubinama: od 20-
28 m, od 35-45 m i od 47-58 m. Kapacitet svakog je oko 7-8 l/s, a zbirni kapacitet je manji,
oko 15-18 l/s. Izvesno je da na teritoriji opštine postoje mogućnosti dodatnog zahvatanja iz
neogena, čak i do nivoa opštinskih potreba za vodom.
28
Opština Svilajnac
Vodosnabdevanje Svilajnca vrši se iz aluviona reke Resave („Perkićevo“). Izvorište čini
desetak bušenih bunara prosečne dubine oko 15 m, od čega na šljunkoviti – vodonosni deo
otpada 5 do 8 m. Pojedinačne izdašnosti su od 5-10 l/s, a ukupna izdašnost oko 60-70 l/s.
Proizvodnja je nešto niža od ove količine. Kvalitet zahvaćene vode je konstantno dobar, tako
da se voda samo hloriše. Sadašnja mreža je koncipirana tako da se voda cevovodom φ300
potiskuje ka gradu, odnosno ka postojećim rezervoarima zapremine 400 i 1.000 m3. Potreban
je rezervoarski prostor na samom izvorištu. Na ovaj sistem su priključena i sela Kušiljevo,
Lukovica i Crkvenac, a samo Radošin ima sopstveni vodovodni sistem.
Opština Kraljevo
Mimo kraljevačkog, veći javni sistemi u opštini su mataruški i ušćanski, a i iz gružanskog sistema
par sela dobijaju vodu. Ostali uglavnom nemaju javne vodovode. Na izvorištima Konarevo i Žičko
polje postoji preko 20 kopanih i cevastih bunara sa i bez horizontalnih drenova. Izvorište se već
počelo razvijati u pravcu infiltracije, ali za sada bez predtretmana, što mu umnogome smanjuje
korisni efekat ovakvog načina funkcionisanja. Nalazi se u dolini Ibra, čija je debljina aluviona
8-10 m.Ukupna izdašnost iznosi oko 260 l/s, i generalno, šalje konstantno dobar kvalitet vode u
distributivnu mrežu. U 2002. godini od 17.000 uzoraka, samo su 4 uzorka prekoračivala granice
pravilnika i to po bakteriološkim parametrima (fizičko-hemijska ispravnost je bila 100%), što je
verovatno posledica nedostataka u mreži, a ne u vodi koja se šalje sa ovog izvorišta. Loša strana
ovog izvorišta su neredovne – akcidentne situacije. Izdvajaju se 3 problema, koje treba rešiti. To su:
1. Nepostojanje adekvatnih zona sanitarne zaštite ovog izvorišta
Zona neposredne zaštite (55 ha na Žičkom polju i 20 ha na Konarevu), predstavlja ograđenu
zonu zaštite i održava se u skladu sa zakonom. Međutim, u neposrednoj blizini same ograde
izvorišta, tj. u užoj i široj zoni zaštite, nisu sprovedene adekvatne mere što preti da ugrozi
postojeći kvalitet vode na izvorištu, tj. mogućnost „navlačenja“ zagađenja postoji.
2. Povremena plavljenja
Usled nepostojanja dovoljne zaštite od reke Ibar pri maks. nivoima, plavljenja su se dešavala
u prošlosti, što je privremeno otežavalo ili sprečavalo funkcionisanje ovog kraljevačkog
izvorišta.
3. Vrlo diskutabilan i promenljiv kvalitet voda reke Ibar
Na Ibru su registrovana havarijska zagađenja fenolima (1984/85) i teškim metalima
(1986). Ne zna se da li je bilo havarijskih zagađenja i drugim materijama (nema potpunih
podataka), niti se pouzdano može tvrditi da su registrovana sva havarijska zagađenja
fenolima i teškim metalima koja su se, moguće je, dogodila do sada. Iako su koncentracije
fenola i teških metala pri ovim akcidentnim situacijama u Ibru bile vrlo visoke (fenol od
desetak µg/l do preko 1 mg/l, Pb do 0,18, Cu do 0,30, Cd do 0,08, Zn do 6,5 mg/l), do
registrovanog proboja na izvorištu, i to fenolima, došlo je samo u jednom periodu 1985.
godine. To jeste afirmativno za ovo izvorište, ali i ne sme da zavara da ne treba ništa
preduzeti na sprečavanju svih neželjenih, a mogućih zagađenja.
Uz zaštitu kvaliteta vode ovog izvorišta, radi se i na povećanju kapaciteta u količini od
najmanje 350 l/s. Projektovani objekti predtretmana nisu realizovani, što uslovljava da se
pri korišćenju infiltracionog sistema javlja brzo kolmiranje bazena, time i potreba za čestim
čišćenjima. U prvo vreme eksploatacije infiltracioni sistem korišćen je isključivo u letnjem
periodu u trajanju od par meseci. Potrebe za korišćenjem ovog sistema se znatno povećavaju,
što potencira potrebu realizacije objekata predtretmana. Voda se šalje prema gradu cevovodom
φ700 i ići će sve do rezervoara „Šumari“.
29
Opština Vrnjačka Banja

Na teritoriji opštine V. Banja postoje izvori Goč, Stanišinci i drugi manji. Koriste se za
vodosnabdevanje grada i par priključenih sela. Procenjeni sumarni minimalni kapacitet
ovih izvora iznosi 70 l/s. Kvalitet ovih voda je izgleda dobar. Urađen je bunar u Vitojevcu
kapaciteta 10-15 l/s. Problem predstavlja povišen sadržaj Fe i Mn. Urađene su i brojne
bušotine u aluvionu na potezu Vitojevac-Ugljarevo, koje ukazuju na dobre izdašnosti, dok
je sadržaj Fe i Mn promenljiv – od čestih 0,00 ili zanemarivih koncentracija do 2,0-2,5 mg/l.
Eventualno otvaranje ovog izvorišta mora da prati izgradnja postrojenja za deferizaciju i
demanganizaciju. Pored podzemnih voda, V. Banja danas zahvata i vodu iz Vrnjačke reke
(Qsr ≈ 90 l/s, a minimalni 14 l/s) i Kameničke reke (Qsr je 35 l/s, a minimalan srednji mesečni
proticaj oko 7 l/s). Zahvata se reda 10 l/s ukupno. Kvalitet vode je dobar, osim u periodima,
karakterističnim za površinske tokove, većih padavina i ujesen opadanja lišća. Posle tretmana
na sporim filterima prečišćena voda se uvodi u dovod vode iz Stanišinaca. Voda se samo
još dezinfikuje gasovitim hlorom. U toku je izgradnja mini brane „Selište“. Predviđa se da
akumulacija ima korisnu zapreminu od 400.000 m3. Ova mini akumulacija ne može trajno da
reši problem obezbeđenja voda (Qmax.Vodosnab. ≈ 30-40 l/s).
Opština Aleksandrovac
Pored vode sa Ćelija, Aleksandrovac i usputna sela prerađenu površinsku vodu dobijaju i iz
reke Vranjuše (Željinski sistem - razvio se pre dovođenja voda sa Ćelija). Ove vode se sa
vodom izvora Rogavčina (prosečno godišnje se zahvata reda 10 l/s) dovode na PPV Mitrovo
polje i zatim šalju ka gradu. Voda sa Željina se dovodi gravitacionim dovodom AC φ300,
kapaciteta oko 60-70 l/s (radi se rekonstrukcija u PEφ400, kako bi imao propusnost do 100
l/s), što je omogućilo izgradnju rezervoara u nizu, koji bi trebalo da kontrolišu neophodne
visinske zone, koje se nameću zbog visinske i prostorne dispozicije naselja. Vode u minimumu
u Vranjuši i na Rogavčini nema dovoljno. Kapacitet PPV-a (ima problema) iznosi do 70-80
l/s (flokulator), odnosno do 100-120 l/s (brzi filtri). I sa sistemom dovoda vode sa Ćelija ima
problema (Qmax≈30 l/s), pa se predviđa slična rekonstrukcija.
Opština Varvarin
Izvorište „Kneževe vodice“ raspolaže sa 3 subarterska bunara dubina oko 90 m, ukupan
kapacitet do oko 30 l/s. Problem predstavlja visok sadržaj Fe i Mn, a po nekim informacijama,
prisutno je i azotno zagađenje. Voda se koristi kao tehnička i očekuje se rešenje sa priključenjem
na sistem „Ćelije“.
Opština Kruševac
Najveći deo opštine Kruševac se snabdeva iz RVS „Ćelije“. Pored akumulacije nalazi se PPV
Majdevo kapaciteta I faze 650 l/s (najčešće radi sa protokom od oko 400-450 l/s). Distributivni
objekti su stigli do Kruševca i Aleksandrovca i usputnih sela, a radi se i na priključenju opština
Varvarin i Ćićevac. Qsrgod na profilu brane iznosi 5,3 m3/s, a Vkor= 60 x 106 m3. Po hidrološkim
podacima od 1946-1991. (Qsrmes) apsolutni min. iznosi 330 l/s, prosečni min. višegodišnji 1,4
m3/s, a prosečni max. višegodišnji 12,4 m3/s.
Po geografskom i klimatskom području, akumulacija pripada dimiktičkim jezerima.
Međutim, zabeleženi su izuzeci sa veoma dugim, toplim i suvim letima i blagim zimama
što je rezultiralo dugotrajnom stratifikacijom. Slivno područje ima izrazito brdsko-planinski
karakter sa vrlo diseciranim reljefom. U slivu Rasine je prisutna velika produkcija nanosa
30
(sve pritoke su bujične). Srednja dubina akumulacije je manja od 20 m. To je preduslov za brz

razvoj eutrofikacije, što je uglavnom i potvrđeno praćenjem fizičko-hemijskih pokazatelja. U
slivu akumulacije je dominantno prisustvo erozije koja u velikoj meri doprinosi eutrofikaciji
jezera. Organske materije merene preko utroška KMnO4 se kreću do 20 mg/l. Najveći udeo
organskih supstanci su huminske materije, dominantno fulvo-kiseline. Prisutno je intenzivno
autohtono stvaranje huminskih materija. Veće cvetanje jezera je zabeleženo 1988. i 1993. god.
Ovu pojavu su pratile visoke koncentracije amonijaka, mangana i vodonik-sulfida. Najveće
koncentracije Mn se beleže pri dnu i do 5 mg/l. Godišnji max. se javlja krajem jeseni. U toku
zime dolazi do cirkulacije vode pri čemu se koncentracija Mn ujednačava po celoj zapremini i
dolazi do njegove oksidacije. U akumulaciji su uglavnom niske koncentracije Fe, mada se pri
dnu meri i do 2 mg/l. Na osnovu providnosti i ukupnog fosfora, voda pripada mezotrofnom
do eutrofnom stanju. Velike količine fosfora i organskog opterećenja se unose Blatašnicom.
Priprema terena pre potapanja nije izvršena (nije uklonjen sloj humusa i nije posečena i
uklonjena vegetacija). Problem je i ispuštanje komunalnih otpadnih voda iz naselja u slivu
Rasine. Posebno se ističu Brus i Blace sa svojom industrijom. Projekat za prečišćavanje
njihovih otpadnih voda još nije počeo da se izvodi. Veliki izvor zagađenja, posebno nutrijenata
jesu i otpadne vode sa više stočnih farmi. Put Kruševac–Priština ide duž cele akumulacije. Sve
su ovo razlozi stalne degradacije kvaliteta vode i ubrzane eutrofikacije, neophodne su mere
zaštite, pogotovu s obzirom na njen značaj za vodosnabdevanje Rasinskog okruga.
PPV „Majdevo“ (kapacitet I faze je 650 l/s) projektovan je po degremonovoj tehnologiji
prevođenja površinske u pitku vodu. Tehnološka šema se sastoji od procesa: prethlorisanje,
podešavanje pH reakcije, adsorpcija na aktivnom uglju, bistrenje (koagulacija, flokulacija
i taloženje), ozonizacija, filtracija, glavno hlorisanje i doterivanje pH vrednosti. Doziranje
aktivnog uglja se vrši relativno retko. Postrojenje radi sa visokom efikasnošću, međutim
s obzirom na pojavu THM-a bilo bi dobro razmotriti rekonstrukciju u smislu da se izbaci
prethlorisanje i umesto njega uvede predozoniranje, a da se aktivni ugalj uvede tek nakon
bistrenja, glavne ozonizacije i brzih peščanih filtera.
Industrijsko izvorište Kruševca se nalazi u aluvionu Rasine i pored zahvatnih objekata, ima
i PPV kapaciteta, po usmenim informacijama, od oko 100 l/s. Ovaj sistem sada ne radi iz
razloga zapuštenosti i jeftine vodovodske vode.
Opština Trstenik
Na centralno-opštinski sistem su priključena 4 sela, a veliki broj sela ima sopstveno
vodosnabdevanje. Staro izvorište „Prnjavor“ se nalazi u aluvionu Ljubostinjske reke, postoje
9 kopanih bunara dubina oko 4 m (nisu svi u funkciji). Ukupna izdašnost je oko 40 l/s.
Aluvijalna izvorišta „Zvezdan“ i „Staro korito“ nalaze se između starog i novog korita Zap.
Morave. Dubina su 6-7 m, a sadašnja izdašnost je oko 70 l/s. Izvorište je počelo sa primenom
veštačke infiltracije i moguće je povećanje kapaciteta u tom pravcu.
Opština Ćićevac
Ukupna izdašnost ćićevačkog izvorišta (kopani i bušeni bunari dubina do 15 m) iznosi oko
15 l/s. Kvalitet vode je vrlo loš (fizičko-hemijski 100% uzoraka neispravno: NO2=0,5 mg/l;
NO3=120 mg/l; Mn=0,1 mg/l; bakteriološki: kolif. bakt. = preko 16 – clostridije, citrobacter,
bacilusi, enterobacter), pa se voda koristi samo kao tehnološka. Takođe i individualni kopani
bunari se ne koriste zbog lošeg kvaliteta vode. Mnogi su pretvoreni u septičke jame. Dovođenje
zdrave pijaće vode iz RVS „Ćelije“ je nužnost.
31
3 RASPOLOŽIVA IZVORIŠTA
ZA PERSPEKTIVU
Pokušano je da se izvorišta
3. Raspoloživa sagledaju sva značajnija sadašnja i potencijalna izvorišta podzemnih i
za perspektivu
površinskih voda. Generalno, uzimana su u obzir izvorišta koja imaju kapacitet od bar 10 l/s
u Pokušana
svakom danu sujedne
biti godine. Sva manja
sagledana izvorišta susadašnja
sva značajnija ušla u vodni bilans kroz manji
i potencijalna paušalni
izvorišta
dodatak za svaku opštinu, sa kojim se pokriva nemogućnost poznavanja svih
podzemnih i površinskih voda. Generalno, uzimana su u obzir izvorišta koja manjih lokaliteta
(5-20 l/s).
imaju kapacitet od bar 10l/s u svakom danu jedne godine. Sva manja izvorišta
su ušla u vodni bilans kroz manji paušalni dodatak za svaku opštinu, sa kojim
3.1 Prikaz
se pokriva sadašnjih
nemogućnost i potencijalnih
poznavanja izvorišta
svih manjih lokaliteta (5-20 l/s).
podzemnih voda
3.1 Prikaz
Teritorija sadašnjih
Šumadije i potencijalnih
i Pomoravlja odlikuje seizvorišta podzemnih
raznovrsnim litološkimvoda
sastavom i složenim
tektonskim sklopom. Ona pripada dvema geotektonskim celinama, koje se odlikuju kako
Teritorija geološkim
specifičnim Šumadijesastavom,
i Pomoravlja odlikuje geomorfološkim
tako i posebnim se raznovrsnim litološkim
i hidrogeološkim
sastavom Te
osobinama. i složenim tektonskim
dve geotektonske sklopom.
celine Ona pripada dvemamasa
su Srpsko-makedonska geotektonskim
i Karpatsko-
celinama, koje se odlikuju kako specifičnim geološkim sastavom,
balkanski luk. Granica između njih proteže se od Šetonja preko Despotovca, na Aleksinac tako i
posebnim geomorfološkim i hidrogeološkim osobinama. Te dve geotektonske
(sl. 3.A). Razmatrani su sedimenti neogene starosti (za primer dat hidrogeološki profil u
celine
zoni su Srpsko-makedonska
Jagodine masa i (za
na sl. 3.B), aluvijalni sedimenti Karpatsko-balkanski luk.i krečnjačka
primer dat profil na sl.3.C), Granica
između njih
vodonosna proteže
sredina se od dat
(za primer Šetonja preko
profil na Despotovca, na Aleksinac (sl. 3.A.).
sl. 3.D).
Razmatrani su sedimenti neogene starosti (za primer dat Hidrogeološki
profil u zoni Jagodine na sl. 3.B), Aluvijalni sedimenti (za primer dat profil
na sl.3.C), i Krečnjačka vodonosna sredina (za primer dat profil na sl.3.D).
Sl 3B: 1,2 Šljunkovi i peskovi aluviona i pliocena 3.Gline miocena 4.Kristalasti škriljci
Sl 3B: 1,2 Alluvial and pliocene gravels and sands 3.Miocene clays 4.Crystalline shale
Sl. 3.C. Kaptaža Konarevo kod Kraljeva Sl. 3.D. Profil V.Morava-Kučaj-Bogovina
Fig.3.C. Waterwell at Konarevo (Kraljevo) Fig.3.D. Cross-section V.Morava-Kučaj-Bogovina
32
13
33
34
Pregled značajnijih izvorišta podzemnih voda na predmetnom području na koje se računa za perspektivu
K A R S T N E O G E N A L U V I O N Istraž. Pau- Ukup-
OPŠTINA Kapacitet Kapacitet Ime Kapacitet ukupno šalno no
Ime izvorišta Ime izvorišta
Sve u l/s 1 2 1 2 izvorišta 1 2 (l/s) (l/s) (l/s)
Aranđelovac 0 5 5
Batočina Brzan 35 100 135 10 145
ŠUMA- Knić Rubeš.glava i Banja 10 15 25 10 35
DIJSKI Kragujevac Brzan 180 0 180 20 200
OKRUG Rača Kraguj. Izvorište Rače 15 10 25 5 30
Lapovo 0 10 10
Topola 0 10 10
Toplik 30 30
Izvor Milivka 0 40
Despotovac 150 20 170
Malo vrelo 10 10
Veliko vrelo 0 30
Jagodina Ribare I i II 210 100 310 20 330
POMO- Vrelo Sveta Petka 36 9
Sisevac 0 0
RAVSKI Paraćin St. i novo izvorište 60 130 270 20 290
Vrelo Grze 0 15
OKRUG Vrelo Toplik 0 20
Rekovac Donje polje (Njiva) 10 10 20 5 25
Perkićevo 70 0
Svilajnac 170 15 185
Potenc.izvorište 0 100
Izvorište Nemanja 10 5
Ćuprija 105 20 125
Vrelo Sveta Petka 24 6 Strelište 30 30
Kraljevo Konar.-Žičko p. 260 90 350 20 370
RAŠKI
OKRUG Kapt. izvori Goc, Vitojevac i
Vrnjačka banja 70 0 10 60 140 10 150
Stanisinci i drugi Ugljarevo
Aleksandrovac Izvor Rogavčina 10 0 10 5 15
RASIN- Varvarin 0 5 5
Kruševac Kaonik 0 30 30 20 50
SKI Zvezdan i Staro 70 120
OKRUG Trstenik 230 15 245
korito, Prnjavor 40 0
Ćićevac 0 5 5
Ukupno 200 180 325 310 665 470 2150 250 2400
1- Postojeće; 2- Potencijalno
15
35
16
3.2 Prikaz izvorišta površinskih voda za perspektivu
Predmetno područje se može, generalno, podeliti na Pomoravlje, koje je do
sada uglavnom imalo dovoljno podzemne vode (ali često lošeg ili
diskutabilnog kvaliteta) i Šumadiju koja već duži niz dekada nema dovoljno
podzemne vode za potrebe vodosnabdevanja. Zato su se na ovom području i
razvila
3.2 brojna
Prikazizvorišta
izvorišta površinskih
površinskih voda.voda Sva za nabrojana
perspektivu podzemna i
površinska izvorišta ne obezbeđuju dovoljne količine voda za snabdevanje
Predmetno područje se može, generalno, podeliti na Pomoravlje, koje je do sada uglavnom
vodom ni u ovom
imalo dovoljno podzemne trenutku (najkarakterističniji
vode (ali je primer
često lošeg ili diskutabilnog opštine
kvaliteta) Topola),
i Šumadiju koja a
još manje
već duži niz za perspektivu.
dekada nema dovoljnoOdavno je jasno
podzemne vode da se bilans
za potrebe vodosnabdevanja
vodosnabdevanja. Zato sune
može zatvoriti
se na ovom u Šumadiji
području bezizvorišta
i razvila brojna dovođenja vodevoda.
površinskih sa strane (pogotovu
Sva nabrojana ako i se
podzemna
uzme u obzir navodnjavanje i dr.). Za neke opštine Pomoravlja se takođe
površinska izvorišta ne obezbeđuju dovoljne količine voda za snabdevanje vodom ni u ovom
trenutku da
dobija (najkarakterističniji
je obrazovanjeje regionalnih
primer opštinesistema
Topola), abliska
još manje za perspektivu.
potreba. U ovomOdavno članku
je jasno da se bilans vodosnabdevanja ne može zatvoriti u Šumadiji bez dovođenja vode sa
se daje samo skraćeni prikaz onih potencijalnih izvorišta površinskih
strane (pogotovu ako se uzme u obzir navodnjavanje i dr.). Za neke opštine Pomoravlja se
voda za
koje
takođeautori
dobija smatraju da su regionalnih
da je obrazovanje najbolja rešenja za predmetno
sistema bliska potreba. U ovompodručje.
članku Izuzetak
se daje
čine vode prikaz
samo skraćeni reke onihLopatnice, koje
potencijalnih se zbog
izvorišta aktuelne
površinskih voda zaproblematike
koje autori smatrajutakođe
da
prikazuju. U nastavku se, daju osnovni podaci za Studenicu, Lopatnicu, Rzav
su najbolja rešenja za predmetno područje. Izuzetak čine vode reke Lopatnice, koje se zbog
iaktuelne
Crnicu,problematike
dok se reke takođe prikazuju.
Dulenka, vrloUatraktivna
nastavku se Resava,
daju osnovni
i dr.,podaci
zbogzaograničenog
Studenicu,
Lopatnicu, Rzav i Crnicu, dok se reke Dulenka, vrlo atraktivna Resava, i dr., zbog ograničenog
prostora za članak izostavljaju kod opisa. Radi lakšeg praćenja podataka koji
prostora za članak izostavljaju kod opisa. Radi lakšeg praćenja podataka koji se prezentuju,
se
dataprezentuju, data jeoticaja
je karta specifičnog kartazaspecifičnog oticaja za Srbiju (slika 3.H).
Srbiju (slika 3.H).
Reka Studenica
Reka Studenica
Vodni potencijal Studenice se može iskoristiti kao što je dato u Idejnom projektu iz 1988.
Vodni potencijal Studenice se može iskoristiti kao što je dato u Idejnom
(brana „Preprana“), ali i na druge načine. Voda se može koristiti zahvatanjem iz živog toka
neposredno pre ušća u Ibar, ali i sa akumulisanjem uzvodno i nizvodno od profila „Preprana“
(slika 3.I).
Rešenje po Idejnom projektu iz 1988. i osnovni podaci za profil „Preprana“
Slivno područje na profilu Preprana iznosi 371 km2, a Qsrgod = 5,50 m3/s, pa je specifični
oticaj 14,8 l/s/km2. Predviđen je odvod vode tunelom i usputno zahvatanje i drugih vodotoka
(Savošnica i dr.), tako da je rešenjem predviđena faznost od 3 x 2,0 m3/s, uz obezbeđenje
garantovanog biološkog minimuma u Studenici. Iz današnje pozicije gledano, ovo tehničko
rešenje nije optimalno za područje Šumadije. Predviđene potrebe za vodom po ovom projektu17
36
Rešenje po Idejnom projektu iz 1988 i osnovni podaci za profil “Prepran
Slivno područje na profilu Preprana iznosi 371 km2, a Qsrgod = 5.50 m3
je specifični oticaj 14.8 l/s/km2. Predviđen je odvod vode tunelom i usp
zahvatanje i drugih vodotoka (Savošnica i dr.), tako da je reše
od 3 x 2.0 m3/s,ŠUMADIJE
predviđena faznostVODOSNABDEVANJE uz obezbeđenja
I POMORAVLJAgarantovanog biolo
minimuma u Studenici. Iz današnje pozicije gledano, ovo tehničko re
od 6,0 m3/s su, izvesnonije optimalno
je, dosta precenjenezai za
područje Šumadije.
dalju budućnost, Predviđene
a sa bitno potrebe za vodom po o
manjim potrebama
za vodom, ovo, dobroprojektu
rešenje, nije optimalno. 3
od 6.0 m /s su, izvesno je, dosta precenjene i za dalju budućn
sa bitno
Zahvatanje iz živog toka - profil manjim
„Ušće“ – 3potrebama za vodom,
km od ušća Studenice u Ibarovo, dobro rešenje, nije optimalno
Zahvatanje
Slivno područje na profilu iz živog
Ušće iznosi 545 km toka
2
, Qsr- profil
god
= 7.055 “Ušće”
m /s, pa–je3specifični
3
km od ušća
oticaj Studenice u Ibar
12,9 l/s/km2. Interesantnost ove reke je u vrlo velikim malim vodama. Na profilu Ušće
Slivno područje na profilu Ušće iznosi 545 km , Qvode 2
sr
god
= 7.055 m3/s,
verovatnoće 97% iznose 1.898 m3/s, što je samo 3,7 puta2manje od proseka. Neka je biološki
minimum 10% od Qsr.specifični oticaj
, tj. Qbmin.= 700 12.9 l/s/kmiz .živog
l/s. Zahvatanjem Interesantnost ove reke je u vrlo velikim m
toka sa 97% obezbeđenosti,
za vodosnabdevanje vodama.
je moguće Na profiludobiti
minimalno Ušće vode
Qvod. =1,2 m verovatnoće
3
/s. Eventualnom 97% iznose 1.898 m3/s, š
kasnijom
izgradnjom brane na samo
profilu 3.7
„Ušće“puta manje od mogu
ili „Radočelo“ proseka. Neka
se dobiti je biološki
novih po oko 2,0minimum
m3/s. 10% od Q
Zahvatanje vode sa profila „Ušće“ ne utiče ni na koji način na manastir
Qbmin.= 700 l/s. Zahvatanjem iz živog toka sa 97% obezbeđenošćuStudenicu. Kvalitet
vode reke Studenice je jedan od najboljih u Srbiji (I kategorija), što se i vizuelno zapaža na
vodosnabdevanje je moguće minimalno dobiti Qvod.=1.2 m3/s. Eventua
fotografiji ušća Studenice (sl. 3.J).
kasnijom izgradnjom brane
profilu »Ušće« ili »Rado
mogu se dobiti novih po ok
m3/s. Zahvatanje vode sa p
»Ušće« ne utiče ni na koji
na Manastir Studenicu. Kv
vode reke Studenice je jeda
najboljih u Srbiji (I katego
što se i vizuelno zapaža
fotografiji ušća Studenice u
slika 3.J Ušće Studenice u Ibar (sl. 3.J).
Figure 3.J Studenica Ibar confluence
Slivno područje na profilu Radočelo iznosi 209 km , a Qsr = 3,24 m /s. Ova akumulacija se
2 god 3
Slivno područje
predviđa samo kao mogućnost na profilu Radočelo iznosi 209 km2, a
za dalju perspektivu. Qsrgod = 3.24
Ova akumulacija se predviđa samo kao mogućnost za dalju perspektivu.
Reka Lopatnica
Reka
Hidrološke karakteristike na Lopatnica
profilu Bela Stena:
Hidrološke
Slivno područje iznosi 80 km2, a Qkarakteristike
sr
god
= 1,40 m3/s, na štoprofilu
znači daBela Stena:oticaj 17,5
je specifični
l/s/km . Ovako visokSlivno 2 god 3
2
specifičnipodručje iznosiizaziva
oticaj donekle 80 km , a Qsr u ispravnost
nedoumicu = 1.40 mpodatka
/s, štoo znači da je spec
veličini slivnog područja ili podatka o Qsr
2
god
oticaj 17.5 l/s/km . Ovako visok. Propuštajući hidrološki
specifični niz 1946 - 2003.
oticaj donekle za izaziva nedou
usvojene elemente bilansa (korisna zapremina 28,2 x 10 m i Qsr = 1,40 m /s), dobija se da
6 3 god. 3
se može koristiti 1.150 m3/s. Odbijajući Qbmin.= 150 l/s, dobija se da se za vodosnabdevanje
može izdvajati prosečno godišnje 1,00 m3/s. Ove količine su na granici potreba konzuma
za dvadesetak godina (nema rezerve). Eventualna netačnost podatka o Qsrgod bi ugrozila
podmirenje potreba konzuma i pre 2030. godine.
Reka Rzav
Vode Rzava se koriste već desetak godina (od 1994) za snabdevanje vodom opština Arilje,
Požega, Lučani, Čačak i G. Milanovac. Vode se zahvataju iz živog toka, oko 6 km nizvodno
od profila buduće brane Svračkovo, iz vodozahvata neposredno uzvodno od pregrade Ševelj.
S obzirom na potrebe za vodom sada priključenih opština, mogućeg priključenja novih
potrošača i hidroloških karakteristika reke Rzav, izgradnja brane na profilu Svračkovo već
postaje potreba. Slivno područje na profilu Ševelj iznosi 583 km2, a Qsrgod = 7,80 m3/s, što daje
37
specifični oticaj 13,4 l/s/km2. Na profilu Ševelj vode verovatnoće 97% iznose 1.302 m3/s (6,0
puta manje od proseka).
Slivno područje na profilu brane „Svračkovo“ iznosi 435 km2, a Qsrgod = 6,25 m3/s, što daje
specifični oticaj 14,4 l/s/km2. Propuštajući hidrološki niz 1946 - 2002. za usvojene elemente
bilansa (Vkor.= 20,2 x 106 m3 i Qsrgod.= 6,25 m3/s), dobija se da se može izravnati 2.250 m3/s.
Odbijajući Qbmin.= 625 l/s, ostaje za vodosnabdevanje minimalno prosečno godišnje 1.625
m3/s.
Ako bi biološki minimum bio 10% od Qsr., to bi značilo:
Zahvat iz živog toka na profilu Ševelj: Garantovani proticaj od Qbmin.= 780 l/s. Ako bi se
poštovao ovaj uslov (do sada se nije previše vodilo računa, s obzirom na blizinu Ušća u
Moravicu), zahvatanjem iz živog toka sa 97% obezbeđenosti, za vodosnabdevanje bi se
moglo min. dobiti Qvod.= 522 l/s.
Iz buduće akumulacije „Svračkovo“: Garantovani proticaj od Qbmin.= 625 l/s. Zahvatanjem iz
akumulacije „Svračkovo“ sa 97% obezbeđenosti, za vodosnabdevanje je moguće minimalno
dobiti Qvod.=1.625 m3/s. Ovo je jedan od najočuvanijih vodotoka u Srbiji (I kateg.).
Reka Crnica
Karakteristika Crnice je velika neravnomernost proticaja, što je posledica izrazito karstnog
predela u slivnom području, pa bi izgradnja brane bila verovatno neophodna već u I fazi
razvoja sistema. Potencijalni profil za izgradnju brane se nalazi oko 2 km uzvodno od
naselja Zabrege. Ovaj sistem bi mogao trajno da zadovolji nedostajuće količine voda za tzv.
trograđe: Jagodinu, Ćupriju i Paraćin. Značajna količina vode bi preostala i za navodnjavanje
ovih opština, a sva voda pre korišćenja bi se propustila kroz hidrocentralu radi iskorišćenja
hidropotencijala. Dobre strane ovog sistema su i blizina konzumnog područja i nezagađenost
rečne vode (od izvorišta do Popovca pripada I kategoriji).
Usvojeno slivno područje je ocenjeno da iznosi 107 km2, Qsrgod na profilu „Zabrege“ iznosi
1,50 m3/s, a specifični oticaj je 14,0 l/s/km2. Propuštajući hidrološki niz srednje mesečnih
proticaja na ovom profilu za usvojene elemente bilansa (korisna zapremina 32,0 x 106 m3 i Qsr.
visegod.
= 1,50 m3/s), dobija se da se može koristiti 1,0 m3/s vode prosečno godišnje. Odbijajući
Qbmin.=150 l/s, dobija se da se za korišćenje (vodosnabdevanje, navodnjavanje i energetiku)
može izdvajati min. prosečno godišnje 850 l/s. Vode verovatnoće 97% iznose 0,156 m3/s (9,6
puta manje od proseka).
Napomena: U pojedinim elaboratima, koji su koristili podatke RHMZ, navodi se postojanje
vodomerne stanice Zabrega, sa srednjim višegodišnjim proticajem od 1,77 m3/s. Verujemo da
je ovaj podatak precenjen, a i na strani sigurnosti je za ovu studiju usvojena vrednost od 1,50
m3/s. S druge strane, naišli smo i na podatak o srednjem proticaju od 1,08 m3/s, koji je bio
verovatno posledica potcenjenog sliva.
Uslovi korišćenja ovih voda se ogledaju u obezbeđenju garantovanog biološkog minimuma
nizvodno u reci i u neugrožavanju manastira Sveti Sisoje (kota 340 mnm). Pastrmnjak, na
izvoru Crnice, morao bi da prečišćava svoje otpadne vode. Na ovo rešenje se posebno skreće
pažnja.
38
4 KONCEPCIJA REŠAVANJA
VODOSNABDEVANJA
PREDMETNOG PODRUČJA
Područja predmetne Studije, koja u vodnom bilansu imaju suficit jesu jugozapadno područje
(Studenica, Lopatnica, Rzav, Starovlaške planine i dr.), jugoistok područja (akumulacija
Ćelije), severoistok područja (Resava, Crnica i dr.) i pojedina, nezagađena područja aluviona
Morave. Sve ostalo područje je, manje ili više, deficitarno sa kvalitetnom vodom. Iz toga se
jasno nameće kakvi treba da budu generalni pravci transporta voda (slika 4.A). Konkretizacija
koncepcije rešavanja vodosnabdevanja za Šumadiju i Pomoravlje daje se u narednom
poglavlju 4.1 Analiza vodnog bilansa i globalna koncepcija rešenja.
39
4.1 Analiza vodnog bilansa i globalna

koncepcija rešenja
Potrebe za vodom
Glavni principi kojih se projektant držao, kao i generalni osnovni pokazatelji razvoja potreba
za vodom:
• Analizirano je svako naselje iz popisa svake od 20 predmetnih opština. Očekuje se,
generalno, nastavak trenda povećanja stanovništva u opštinskim centrima i dalje
smanjenje seoskog stanovništva.
• Priključenost stanovništva na javne vodovodne sisteme će se postepeno povećavati za
sva naselja. Gde danas nema vodovodnog sistema, usvojena je priključenost od 70-80%
za 2030, gde je danas veća od 80% usvojeno je za 2030. 100%, a za naselja koja danas
imaju priključenost između 0 i 80%, usvojena je srazmerna vrednost između 80-100%.
• Kod analize potrošnje vode u opštinskim sistemima na koja su priključena i seoska
naselja, industrijska potrošnja se smešta u opštinski centar.
• Cena vode će do 2010. godine dostići ekonomsku cenu (racionalizacija).
• Specifična potrošnja za stanovništvo će biti 140-150 lit/kor.-dan.
• Nefakturisan deo (NFD) će se do 2030. smanjiti sa sadašnjih 25-40% na 22-25% od
zahvaćene vode – i to bi bio veliki uspeh (u NFD ulazi, pored curenja i prelivanja, i
ovlašćena nefakturisana potrošnja).
• Doći će do postepenog oporavka industrije (potrošnja vode se povećava za 2,0–2,5
puta do 2030.), što ≈ odgovara potrošnji s kraja 80-ih godina XX veka. Sve to uz
racionalizaciju potrošnje vode u industriji:
 Industrija koja ne zahteva vodu za piće za svoj tehnološki proces, ili je zahteva, a ima
mogućnost otvaranja sopstvenog izvorišta, koristiće je.
 Nove tehnologije zahtevaće manje potrošnje vode za piće za proces.
• Neće biti nestašica vode, tj. restrikcija u snabdevanju.
• Za koeficijent max. dnevne neravnomernosti usvojene su vrednosti:
Ovako dobijene potrebe smatramo dosta realnom prognozom. S obzirom da se svi faktori
razvoja u budućnosti ne mogu sa sigurnošću predvideti, a da je potrebno biti na strani
sigurnosti, za vodni bilans ovako dobijene potrebe za vodom su množene sa sigurnosnim
faktorom od 1,2.
Osvrt na potrebe za vodom predmetnog područja – za period do 2030. godine:
• Broj stanovnika (sl. 2.A) se od 1971. do 2002. povećao za 1,08 puta (897.000 →
966.000), a predviđa se povećanje 2002 - 2030. za 1,10 puta (966.000 → 1.064.000).
Stepen priključenosti na javno vodosnabdevanje će se povećati sa sadašnjih 63% na
(966000 → 1064000). Stepen priključenosti na javno vodosnabdevanje će
93% ukupno. Sledi da će se broj korisnika (slika 2.B) povećati sa sadašnjih 603.000 na
se povećati sa sadašnjih 63% na 93% ukupno. Sledi da će se broj
985.000.
korisnika (slika 2.B) povećati sa sadašnjih 603000 na 985000.
• •Da Da ćeukupna
će se se ukupna specifična
specifična potrošnja
potrošnja (lit/kor.-dan),
(lit/kor.-dan), za celo
za celo područje,
područje,
2002 2010 2020 2030
razvijati na sledeći način:
359 337 346 348
40 • Po urađenim analizama sadašnje strukture potrošnje i prognozi budućih
potreba za vodom za svaku od opština, dobijena je uprosečena približna
struktura (za sva naselja predmetnog područja) specifične potrošnje
(l./kor.-dan) po kategorijama korisnika po vremenu - tabela 2.2 i sl. 2.C:
Tabela 2.2 2002 2010 2020 2030
korisnika (slika 2.B) povećati sa sadašnjih 603000 na 985000.
• Da će se(966000
ukupna →specifična
1064000). Stepen priključenosti
potrošnja na javno
(lit/kor.-dan), vodosnabdevanje
za celo područje, će
se povećati sa sadašnjih 63% na 93% ukupno. Sledi da će se broj
korisnika
razvijati 2.B) povećati sa2002
(slikanačin:
na sledeći
2010 na 985000.
sadašnjih 603000 2020 2030
359 (lit/kor.-dan),
• Da će se ukupna specifična potrošnja 337 za celo346područje,348
Po urađenim analizama 2002 potrošnje
2010 i prognozi
2020 2030
• razvijati na sledeći sadašnje
način: strukture
Po urađenim analizama sadašnje strukture potrošnje i prognozi budućih potreba
budućih
za vodom
potreba za vodom za svaku od opština, 359dobijena337 346
je uprosečena 348
približna
za svaku od opština, dobijena je uprosečena približna struktura (za sva naselja predmetnog
struktura
•područja) (za sva analizama
Po urađenim
specifične naselja (l./kor.-dan)
potrošnje predmetnog područja)
sadašnjepostrukture specifične
potrošnje
kategorijama i prognozi
korisnika po vremenupotrošnje
budućih
- tabela 2.2
(l./kor.-dan)
2.C: pozakategorijama
i sl. potreba vodom za svaku korisnika po vremenu
od opština, dobijena je- tabela 2.2 i približna
uprosečena sl. 2.C:
struktura (za sva naselja predmetnog područja) specifične potrošnje
Tabela 2.2po kategorijama
(l./kor.-dan) 2002 korisnika2010 2020 2.2 i sl. 2030
po vremenu - tabela 2.C:
Stanovništvo
Tabela 2.2 1802002 150
2010 150
2020 150
2030
Industrija (veća)
Stanovništvo
40 180 60150 70
150 150
80
Javna potrošnja
Industrija (veća) 20 40 3060 3570 40
80
Nefakturisan deo
Javna potrošnja 119 20 9730 91
35 78
40
Nefakturisan deo
Ukupno 359 119 33797 91
346 78
348
Ukupno 359 337 346 348
• Srednje-godišnje potrebe
• Srednje-godišnje će će
potrebe porasti
porasti 1.59 puta
1,59 puta (2507→3969
(2507→3969 l/s) – sl.l/s)
2D. – sl. 2D.
• • Srednje-godišnje
Maks.• dnevne potrebe će porasti 1.59 puta (3590→5709 l/s) -sl.–2D.
potrebe će porasti 1.59 puta (2507→3969 l/s) sl. 2D.
Maks. dnevne potrebe će porasti 1.59 puta (3590→5709 l/s) -sl. 2D.
• Maks. dnevne potrebe će porasti 1.59 puta (3590→5709 l/s) -sl. 2D.
Slika 2.A Promena i prognoza broja stanovnika Slika 2.B Prognoza broja korisnika
Slika 2.A za Šumadiju i Pomoravlje
Promena i prognoza broja stanovnika Slika 2.B za Šumadiju
Prognoza i Pomoravlje
broja korisnika
1200
za Šumadiju i Pomoravlje za Šumadiju i Pomoravlje
1200
1200 1200
1000 1000
1000 1000
3
Broj stanovnika x 10
3
Broj stanovnika x 10
Broj korisnika x 10
800
3
800
Broj korisnika x 10
800 800
600 600 600 600
400 400
400 400
200
200 200
200
0
0 1970 1980 1990 2000 2010 2020 2030
0
0 2000 2010 2020 2030
1970 1980 1990 2000 T(godine)2010 2020 2030 T(godine)
T(godine) 2000 2010 2020 2030
Ukupno Grad (centar opštine) Sela na gradskom vod. Sela pos. vod. Sela bez vod.
T(godine)
Ukupno Grad (centar opštine) Sela na gradskom vod. Sela pos. vod. Sela bez vod.
Ukupno Grad (centar opštine) Sela na gradskom vod. Sela pos. vod. Sela bez vod. Ukupno Grad (centar opštine) Sela na gradskom vod. Sela pos. vod. Sela bez vod.
Slika 2.C Uprosečena norma potrpošnje za Slika 2.D Srednje godišnje i maksimalne dnevne
Šumadiju i Pomoravlje potrebe za vodom
Slika 2.C Uprosečena norma potrpošnje za Slika 2.D
6000
Srednje godišnje i maksimalne dnevne
600
Šumadiju i Pomoravlje potrebe za vodom
6000 5000
600
Norma potrošnje (l/kor.dan)
500
5000 4000
Norma potrošnje (l/kor.dan)
500 400
Q (l/s)
4000 3000
300
400
Q (l/s)
2000
200 3000
300
1000
100
2000
200
0
0
2000 2010 2020 2030 1000 2000 2010 T (godine) 2020 2030
100 T(godine)
Ukupno Stanovništvo Industrija Javna potrošnja Nefakturisani deo Srednje godišnje potrebe za vodom Maksimalne dnevne potrebe za vodom
0
0
2000 2010 2020 2030
2000 2010 T (godine) 2020 2030
T(godine)
Potrebe za vodom se daju u tabeli 4.1 po opštinama za 2002 i 2030 godinu.
Ukupno Stanovništvo Industrija Javna potrošnja Nefakturisani deo Srednje godišnje potrebe za vodom Maksimalne dnevne potrebe za vodom
Potrebe za vodom se daju u tabeli 4.1 po opštinama za 2002 i 2030 godinu.
23
23
41
42
Tabela 4.1 Potrebne RASPOLOŽIVE KOLIČINE P O T R E B E Z A V O D O M ( l/s ) POTREBNE KOLIČINE
količine površinske
BEZ REZERVE SA REZERVOM POVRŠINSKE VODE (l/s )
vode za vodni bilans PODZEMNE VODE ( l/s )
( – znači deficit; a + Qsr,god Qmin,dn Qsr,god Qmin,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn
suficit podzem. vode)
2002 2002 2030 2030 2002 2002 2030 2030 2002 2002 2030 2030 2002 2002 2030 2030
Aranđelovac 5 5 5 5 156 228 212 311 187 274 254 373 -182 -269 -249 -368
Batočina 145 145 145 145 17 25 33 49 20 31 39 59 125 114 106 86
Knić 35 35 35 35 19 29 37 55 23 34 44 66 12 1 -9 -31
Kragujevac 200 200 200 200 801 1087 1179 1602 961 1304 1415 1922 -761 -1104 -1215 -1722
Rača 30 30 30 30 8.4 13 27 40 10 15 32 48 20 15 -2 -18
Lapovo 10 10 10 10 31 46 29 44 37 55 35 53 -27 -45 -25 -43
Topola 10 10 10 10 24 36 70 105 29 43 84 126 -19 -33 -74 -116
Despotovac 170 170 170 170 18 27 52 78 21 32 63 94 149 138 107 76
Jagodina 330 330 330 330 174 246 235 337 209 295 282 404 121 35 48 -74
Paraćin 365 290 365 290 108 157 194 285 129 188 233 342 236 102 132 -52
Rekovac 25 25 25 25 5.5 8.2 27 41 7 10 33 49 18 15 -8 -24
Svilajnac 185 185 185 185 42 63 97 145 50 75 116 174 135 110 69 11
Ćuprija 175 125 175 125 64 96 118 175 77 115 142 209 98 10 33 -84
Kraljevo 370 370 370 370 329 465 601 856 395 557 721 1027 -25 -187 -351 -657
Vrnj. banja 150 150 150 150 74 149 117 225 89 179 141 271 61 -29 9 -121
Aleksandrovac 15 15 15 15 57 85 96 144 68 102 115 173 -53 -87 -100 -158
Varvarin 5 5 5 5 29 43 49 74 35 52 59 89 -30 -47 -54 -84
Kruševac 50 50 50 50 413 586 601 858 495 703 721 1030 -445 -653 -671 -980
Trstenik 245 245 245 245 124 182 165 243 149 218 198 291 96 27 47 -46
Ćićevac 5 5 5 5 13 20 29 43 16 24 35 52 -11 -19 -30 -47
Ukupno : 2525 2400 2525 2400 2507 3590 3969 5709 3008 4308 4762 6851 -1553 -2464 -2673 -4528
Analiza vodnog bilansa VODOSNABDEVANJE ŠUMADIJE I POMORAVLJA
Ako oduzmemo,
Analiza vodnog od raspoloživih kapaciteta podzemnih voda, potrebe za
bilansa
vodom (sa rezervom 20%), dobijamo potrebne količine površinske vode za
Ako oduzmemo, od raspoloživih kapaciteta podzemnih voda, potrebe za vodom (sa rezervom
vodnidobijamo
20%), bilans (tabela
potrebne4.1). Ako
količine se zatim
površinske odzapotrebnih
vode količina
vodni bilans (tabela površinskih
4.1). Ako se
vodaod potrebnih
zatim oduzmu količina raspoložive količine
površinskih površinskih
voda oduzmu raspoložive voda
količine(uzeto je voda
površinskih ≈
Qmax,dn
(uzeto je /Q
≈Qsr,god =
max,dn
/Q1.5
sr,god
),
= dobijaju
1,5 ), se
dobijaju nedostajuće
se nedostajuće količine
količine (znak
(znak - ) - ) površinske
površinske vode za
vode za zatvaranje
zatvaranje vodnog bilansa vodnog
(tabelabilansa
4.2). (tabela 4.2).
Tabela 4.2 POTREBNE KOLIČIN POSTOJEĆE
NEDOSTAJUĆE KOL.
Nedostajuće KOLIČIN
količine POVRŠINSKE VODE POVRŠINSKE VODE POVRŠINSKE VODE
površinske Q sr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn
vode (l/s) 2002 2002 2030 2030 2002 2002 2030 2030 2002 2002 2030 2030
Aranđelovac -182 -269 -249 -368 170 255 170 255 -12 -14 -79 -113
Batočina 125 114 106 86 0 0 0 0 125 114 106 86
Knić 12 1 -9 -31 0 0 0 0 12 1 -9 -31
Kragujevac -761 -1104 -1215 -1722 880 1320 880 1320 119 216 -335 -402
Rača Kraguj. 20 15 -2 -18 0 0 0 0 20 15 -2 -18
Lapovo -27 -45 -25 -43 0 0 0 0 -27 -45 -25 -43
Topola -19 -33 -74 -116 25 10 25 10 6 -23 -49 -106
Despotovac 149 138 107 76 0 0 0 0 149 138 107 76
Jagodina 121 35 48 -74 0 0 0 0 121 35 48 -74
Paraćin 236 102 132 -52 0 0 0 0 236 102 132 -52
Rekovac 18 15 -8 -24 0 0 0 0 18 15 -8 -24
Svilajnac 135 110 69 11 0 0 0 0 135 110 69 11
Ćuprija 98 10 33 -84 0 0 0 0 98 10 33 -84
Kraljevo -25 -187 -351 -657 15 15 15 15 -10 -172 -336 -642
Vrnjačka Banja 61 -29 9 -121 10 10 10 10 71 -19 19 -111
Aleksandrovac -53 -87 -100 -158 100 100 100 100 47 13 0 -58
Varvarin -30 -47 -54 -84 0 0 0 0 -30 -47 -54 -84
Kruševac -445 -653 -671 -980 450* 650* 450 650 5 -3 -221 -330
Trstenik 96 27 47 -46 0 0 0 0 96 27 47 -46
Ćićevac -11 -19 -30 -47 0 0 0 0 -11 -19 -30 -47
Ukupno : -1553 -2464 -2673-4528 1650 2360 1650 2360 1167 452 -587 -2091
* * Akumulacija
Akumulacija Ćelije koristiĆelije koristi
naznačene naznačene
količine, količine,
a ima znatno a ima znatno veće kapacitete
veće kapacitete
Podpojmom
Pod pojmom »Nedostajuće
„Nedostajuće količine«
količine“ misli semisli se na količine
na količine voda kojevoda koje po
nedostaju nedostaju
uzimanju
po uzimanju sadašnjih podzemnih i površinskih izvorišta i potencijalnih
sadašnjih podzemnih i površinskih izvorišta i potencijalnih podzemnih. Količine u redu
podzemnih.
„Ukupno“ Količineprost
predstavljaju u redu
zbir»Ukupno« predstavljaju
svih vrednosti prost
u datoj koloni, što uzbir svih vrednosti
kolonama koje imaju
i upozitivne
datoj koloni, što vrednosti
i negativne u kolonama koje imaju
nije potpuno i pozitivne
opravdano. i negativne
Do realnih vrednosti
nedostajućih količina
nije potpuno
dolazimo opravdano.
kada sagledamo Do koncepciju
globalnu realnih nedostajućih
vodosnabdevanjakoličina
Šumadijedolazimo kada
i Pomoravlja.
sagledamo globalnu koncepiju vodosnabdevanja Šumadije i Pomoravlja.
Globalna koncepcija rešenja
Ova globalna koncepcija ne ograničava moguća dalja međusobna povezivanja lok. i reg.
sistema radi povećanja sigurnosti vodosnabdevanja. To smatramo korisnim, ali prioritet je
obezbeđivanje dovoljno kvalitetne vode za sve potrošače. Sumirajući, dolazimo do globalne
koncepije:
25
43
Globalna koncepcija rešenja
Ova globalna koncepcija, ne ograničava moguća dalja međusobna
povezivanja lok. i reg. sistema radi povećanja sigurnosti vodosnabdevanja.
To• smatramo korisnim, ali prioritet je obezbeđivanje dovoljno kvalitetne
Topola i Aranđelovac, pored nekih lokalnih rešenja – za Aranđelovac pre svega, mogu
vode za sve potrošače. Sumirajući,
dobiti nedostajuće količine voda iz dolazimo
RVS Rzav, do globalne
a možda koncepije:(po izgradnji
i od Mladenovca
• Topola i Aranđelovac,
cevovoda pored nekih
Beograd - Mladenovac), lokalnih
teoretski rešenja
i iz pravca – za (po
Lazarevca Aranđelovac pre
izgradnji sistema
svega, mogu dobiti nedostajuće količine voda iz RVS Rzav, a možda i od
Stuborovni),
Mladenovca (pozadovoljavati
• Knić će trajno izgradnji cevovoda
svoje potrebeBeograd-Mladenovac), teoretski
iz karstnih izvora i akumulacije Gruža,i iz
pravca Lazarevca (po izgradnji sistema Stuborovni),
• Kragujevac, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Trstenik i Rekovac mogu dobiti nedostajuće
• Knićkoličine
će trajno
vodazadovoljavati
iz regionalnog svoje
sistemapotrebe iz karstnih
koncipiranog izvora
na vodama i akum. Gruža,
Starovlaških planina
• Kragujevac,
(Studenica,Kraljevo, Vrnjačka
Lopatnica, Rzav ...), Banja, Trstenik i Rekovac mogu dobiti
nedostajuće količine voda iz regionalnog sistema koncipiranog na vodama
• Batočina, Lapovo i Rača mogu dobiti nedostajuće vode iz izvorišta Brzan,
Starovlaških planina (Studenica, Lopatnica, Rzav, ...),
• RasinskiLapovo
• Batočina, okrug, pored
i Račanekih
mogulokalnih mogućnosti,
dobiti nedostajuće razvijaće
vodesistem Ćelije, Brzan,
iz izvorišta
• Svilajnac
• Rasinski i Despotovac
okrug, pored nekih imaju dovoljno
lokalnih kvalitetne podzemne
mogućnosti, razvijaćevodesistemza Ćelije,
dugoročno
vodosnabdevanje. Ako bi se neka od tih izvorišta zagadila, sve potrebne količine mogu
• Svilajnac i Despotovac imaju dovoljno kvalitetne podzemne vode za
dobiti korišćenjem voda Resave,
dugoročno vodosnabdevanje. Ako bi se neka od tih izvorišta zagadila, sve
• Jagodina,
potrebne Ćuprijamogu
količine i Paraćin,
dobitipokorišćenjem
iskorišćenju svih kvalitetnih
voda Resave.lokalnih mogućnosti iz
karstnih i neogenih izvorišta, mogu dobiti nedostajuće količine voda iz potencijalnog
• Jagodina, Ćuprija i Paraćin, po iskorišćenju svih kvalitetnih lokalnih
sistema „Crnica“, manje verovatno i samo privremeno iz akum. „Ćelije“ ili eventualno
mogućnosti
iz aluviona iz karstnih i neogenih izvorišta, mogu dobiti nedostajuće
V. Morave.
količine voda iz potencijalnog sistema »Crnica«, manje verovatno i samo
Pregrupisavanjem
privremeno iz opština u skladu ili
akum. »Ćelije« sa eventualno
ovom koncepcijom, dolazimo
iz aluvijona do merodavnih
V. Morave,
nedostajućih količina voda za zatvaranje vodnog bilansa:
Pregrupisavanjem opština u skladu sa ovom koncepcijom, dolazimo do
merodavnih nedostajućih količina voda za zatvaranje vodnog bilansa :
Potrebne količine Postojeće količine NEDOSTAJUĆE
Tabela 4.3 POVRŠINSKE vode POVRŠINSKE vode KOLIČINE
Sve u l/s Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn Qsr,god Qmax,dn
2002 2002 2030 2030 2002 2002 2030 2030 2002 2002 2030 2030
To i Ar -201 -303 -323 -483 195 265 195 265 -6 -38 -128 -218
Knić 12 1 -9 -31 0 0 0 0 12 1 -9 -31
Kg,Kv,VB,Tr i Re -611 -1278 -1518 -2570 905 1345 905 1345 294 67 -678 -1225
Ba, La i Ra 118 84 78 25 0 0 0 0 118 84 78 25
Rasinski okr. -443 -779 -809 -1315 550 750 550 750 107 -29 -305 -565
Ja, Ću i Pa 455 146 213 -210 0 0 0 0 455 146 213 -210
Sv i De 284 248 176 87 0 0 0 0 284 248 176 87
Ukupno (sabirane su samo negativne vrednosti ) -1121 -2250
Iz tabele vidimo da je za vremenski presek 2030. god. procena nedostajućih količina voda
nešto preko 1 m3/s na nivou Qsrgod, odnosno 2,0-2,5 m3/s na nivou Qmaxdn. Pri zatvaranju vodnog
bilansa izdvojenih područja treba voditi računa i da pojedina izvorišta mogu biti zagađena ili
na neki drugi način eliminisana u perspektivi, odnosno da sva područja treba da imaju skladno
međusobno raspoređene, izvorišne rezerve.
26
44
Iz tabele vidimo da je za vremenski presek 2030. god. procena nedostajućih
količina voda Iz tabelenešto vidimo preko 1da m3je/s za na vremenski
nivou presek
god 2030.2.0 god. procenam3/s na nedostajućih
3 Qsr , odnosno god – 2.5 3
količina
dn
nivou Qmax . Pri zatvaranju voda nešto preko 1 m
vodnog bilansa izdvojenih područja treba voditi2.5 m /s na
/s
VODOSNABDEVANJE na nivou Q sr ,
ŠUMADIJEodnosno I 2.0 –
POMORAVLJA
dn
Iz računa
tabele vidimoi danivou daQjemaxzaizvorišta
pojedina .vremenski
Pri zatvaranju mogu presek vodnog
biti zagađena
2030. bilansa
god. ili izdvojenih
na neki
procena područja
drugi
nedostajućih načintreba voditi
4.2 količina Prikaz
eliminisana računa
unačina i da pojedina
preko 1proračuna
perspektivi, 3
modnosno izvorištada sva mogu
Qtehničkih
god biti zagađena i ekonomskihili na 3 neki drugi način
voda nešto /s na nivou sr područja
, odnosno trebaju
2.0 – imati
2.5 m skladno/s na
nivou Qmaxdn.eliminisana
parametara
međusobno raspoređene,
Pri zatvaranju u izvorišne
perspektivi,
vodnog bilansa rezerve. odnosno izdvojenih da svapodručja područja trebatrebaju
voditiimati skladno
računa i daIzpojedina međusobno raspoređene,
izvorišta izvorišne rezerve.
4.2 Prikaz načina tabele vidimo proračuna da mogu
jetehničkih biti zagađena
za vremenski i presek
ekonomskih
ili 2030.
na neki god.
parametara
drugiprocena načinnedostajućih
eliminisana količina u4.2perspektivi,
Prikaz načina odnosno proračuna da sva područja
3 tehničkih
voda nešto preko 1 m /s na nivou Qsr , odnosno 2.0-6– 2.5 m3/s na i trebajugod imati parametara
ekonomskih skladno
međusobno
Hidraulički
Hidraulički raspoređene,
gubici
nivougubici(Σξ=0,
Qmax dn izvorišne
(Σξ=0, K=1
PriK=1mm
.gubici mm
zatvaranjurezerve.
za
za daktil,
daktil,
vodnogK=2mm K=2
bilansa mm za čelik,
za čelik, ν=1,3×10 ν=1,3×10 ):treba-6):
Hidraulički 2 (Σξ=0,
2 K=1mm za daktil,izdvojenih
K=2mm zapodručja čelik, ν=1,3×10 voditi
-6
):
4.2∆Prikaz računa
načina L Vproračunai da pojedina Vtehničkih
izvorišta i mogu
2ekonomskih
0biti
.25 zagađena
parametara ili na neki
V × Ddrugi način
H izg . = λ ⋅ ⋅ + ΣLξ ⋅ V ; λ = V2
0.25 ; Re = V × D
eliminisana
∆D H izg2. ⋅=gλ ⋅u perspektivi, ⋅ 2 ⋅ g + Σξ ⋅ odnosno ⎡ ⎛ ; λ k=da sva5.74 područja
⎞ ⎤
2
trebaju -62 ν;imati
Re =skladno
Hidraulički međusobno
gubici (Σξ=0, DK=1mm
raspoređene,2 ⋅ g zaizvorišne daktil, ⋅ g ⎜K=2mm
2⎢log rezerve. ⎡ +za⎛ čelik, k ⎟⎥ ν=1,3×10 5.74 ⎞⎤ ): ν
L V2 V2 ⎣ ⎝ 3.07.⋅25 D⎢logRe ⎜ 0.9 ⎠⎦ + 0.9 ⎟⎥
V × D
∆H izg . = λ ⋅ 4.2⋅ Prikaz ξ⋅
+ Σnačina ; λ=
proračuna tehničkih ⎝ 3.7 ⋅ D; Re
⎣ i ekonomskih Reparametara
= ⎠⎦
IzgradnjaIzgradnja D
novih
novih objekata 2 ⋅ gobjekata
- Investicione 2-⋅ gInvesticione ⎡ ⎛izvođačke
izvođačke cene:
k 5cene:
.74 ⎞⎤
2
ν
Izgradnja novih
Hidraulički gubici objekata -logInvesticione
(Σξ=0,orijentaciona
⎢K=1mm ⎜ za daktil, izvođačke
+kubatura ⎟⎥(kaocene:
0.9K=2mm zaječelik, -6
Brane:
Brane: Za brane je Za brane
prvo je prvo
računata računata
orijentaciona ⎣ ⎝ 3 . 7 ⋅
kubatura D Re
(kao da
⎠ ⎦ je da
nasuta), nasuta),
a zatim aje Inv.):
ν=1,3×10
zatim je Inv. Brane:cena određivanaZaLbrane V 2 jepo prvo računata
formuli V 2 (obuhvata orijentacionai sve 0prateće kubatura
.25 (kao da je nasuta),
objekte): V ×D
a
cena određivana po
∆ Hformuli
zatim =
je λ (obuhvata
⋅
Inv. ⋅
cena i sve
+ Σ ξ
određivana ⋅prateće po; λobjekte):
=
formuli (obuhvata i sve prateće ; Re =
objekte):
Izgradnja novih objekata
izg .
A) =D V-br 2Investicione
⋅ g .m 3 ) x312.izvođačke
⋅3gxVbr . (mil⎡ .cene: m 3⎛) −0,17k
2
ν
Cbr . (milionaEUR (mil 5Tuneli:
0 ,17 ⎞ ⎤
.−74 Kroz
Brane: Za brane Cbr . (milionaEUR
je prvo računata Vbr (mil.m 3 ) x31
A) =orijentaciona log
.3 xV
kubatura
⎢ mil.m
⎜ br . ((kao +da3 )je .9 ⎟ ⎥
0nasuta),
Tuneli:
a Kroz
konstruktivni tuneli prečnika D=2.5–3.0m se provlači ⎣ i sve ⎝ 3.cevovod,
7 ⋅ D Rea za⎠⎦jed. cenu
zatim je Inv. konstruktivni
cena određivana tuneli po formuli
prečnika (obuhvata
D=2.5–3.0m seprateće
provlači objekte):
cevovod, a za jed. cenu
Tuneli:
tunela
Kroz
(bez cevovoda)
konstruktivne tunele
je usvojeno
prečnika
2.000
D=2,5-3,0
€/m’. m 3provlači se cevovod, a za jed. cenu
CbrCevovodi:
. ( milionaEUR
tunela
Izgradnja A) su (bez novihcevovoda)
= Vobuhvaćeni objekata
br ( mil.m )svi
3 je - usvojeno
x31troškoviInvesticione
.3 xVbr . (–mil 2.000 −0€/m’.
izvođačke
,17
.mfazonerija, cene:
Tuneli:
tunela (bez cevovoda) Cenom je usvojeno 2.000 €/m. rad, ) anker blokoviKroz i sl.
konstruktivni Brane:
Cevovodi:
Investicionatuneli Za brane
Cenom
prečnika je
suprvo
D=2.5–3.0m računata
obuhvaćeni se svi orijentaciona
troškovicevovod,
provlači
Prečnik daktilnog cevovoda ( mm
– rad,kubatura
fazonerija,
a za (kao
jed. anker
)cenuda blokovi
je nasuta),i sl. a
Cevovodi: Cenom
tunelajedinična zatim
sucena
(bez cevovoda) je Inv.
Investiciona
obuhvaćeni je250cena
usvojenosviodređivana
300 troškovi
3502.000 400–€/m’. po
rad,
450 formuli
Prečnikfazonerija, (obuhvata
500 daktilnog
600 anker
700 800 iblokovi
sve900
cevovoda prateće sl. objekte):
i1000 (1100
mm )
Cevovodi: C
Cenom jedinična
( milionaEUR
su obuhvaćeni cena A ) =
svi 250
V (
troškovi300.m–350
mil 3
)
rad,x 31 400
. 3 xV 450(mil
fazonerija, 500.
ankerm 3 600
) −0 ,17 700 800 900 1000 1100
blokovi i sl.Tuneli: Kroz
Ccev. (€/m’) – dobr . 25 bara 147 172 197 br 223 250 278 334 br . 394 456 521 588 658
CInvesticiona C
konstruktivni
cev. (€/m’)–preko
cev. (€/m’)
25 b. 176 – do 25
tuneli206Prečnik
bara 147
prečnika
236 268 172daktilnog
300 333cevovoda
197
D=2.5–3.0m 223 250
401 278
se provlači
473 547 ( mm
334 ) 706a za
394
cevovod,
625 456 789jed. cenu658
521 588
jediničnatunela C (€/m’)–preko 25 b.
cena (bez cevovoda) je usvojeno 2.000 €/m’.
cev. 250 300 350 176400 206 450 236 500 268 600 300 700 333 800 401 900 473
1000 5471100 625 706 789
3 0 , 65
CRezervoari:
cev. (€/m’) – do C rez
Cevovodi:
25 bara . (1000147 EUR
Cenom 172)su= 197 240223 × Vrez250
obuhvaćeni (1000
svi278 m )334 –394
troškovi rad, fazonerija,
456 521 588 anker 658 blokovi i sl.
Rezervoari: C rez. (1000 EUR) = 240 × Vrez (1000m 3 ) 0,65
CCena
cev. (€/m’)–preko
električne Investiciona
25 b. 176 206
energije: 0.05236 € / kWh268 300 Prečnik333 401 daktilnog
473 547cevovoda 625 706 (789 mm )
Pumpne Cena jediničnaelektrične energije:
stanice: cena IC250 300 0.05
je 350 € / kWh određivana
400 450 500 600 po 700 800 formuli:900 1000 1100
Rezervoari: CPumpne
Rezervoari: 1000 EUR
((€/m’) )stanice:
= 240 × Vrez 5(1000 IC m 3 ) 0,je 65 određivana po formuli:
Cp.Csrezcev.
.(.1000 – do 25
EUR ) =bara 0.5 ×147 ( 172 0197 + 0223.1)5× 250 P(kW278 ) 334 394 456 521 588 658
Cena električne Ccev.energije: Cp.s0.05
(€/m’)–preko .(1000
25 b. € /EUR
kWh
176P)(206
= 0.)5236
kW × ( 268 300
.4
0.1) ×401
+ 333 P(kW 473 ) 547 625 706 789
Pumpne stanice: P (kW ) 0.4
PPV: CPPV = 12.000 €/(l/s) instal. kapaciteta postrojenja; za bistrenje + formuli:
IC je određivana po
PPV: CPPVC = 12.000 EUR 5 ) instal.
€/(l/s) kapaciteta postrojenja;
3 0 , 65 za bistrenje +
Cena električne .(energije:
1000 EUR)0,05
Cp.sRezervoari: =rez0. .(51000
€× /( kWh = 240
0.4
+ 0.×1+)Vpeščane
×rezP(1000 )m
(kW filtre+
) + dezinfekcija
peščane filtre + dezinfekcija
CPPV = 25.000 Cena €/(l/s);
električne za bistrenje
energije: P ( kW
+ peščane )
0.05 € filtre / kWh+ ozonizacija + GAU filtri +
Pumpne
PPV:stanice: IC
C Pumpne je25.000
=C12.000
PPV = određivana
€/(l/s) €stanice:
instal. pobistrenje
formuli:
/(l/s); kapaciteta
za + peščane
je filtre
ICpostrojenja; + ozonizacija
određivana
za bistrenje + + GAU
po filtriformuli:
+
PPV + dezinfekcija
5
+ peščane filtre+ +dezinfekcija
dezinfekcija
Izvorišta podzemnih Cp.voda:
s.(1000Invest.
EUR) =cena 0.5je
× (procenjivana ) × P(slučaj
0.1svaki
+ za kW ) ponaosob.
CPPV = 25.000 Izvorišta
€/(l/s); za podzemnih
bistrenje + peščane
voda: filtre P+(kW
Invest. ozonizacija
0 . 4 + GAU filtri
cena) je procenjivana + slučaj ponaosob.
za svaki
Svi ostali objekti (zatvarači, trafoi, i dr.) su obuhvaćeni
+ prethodnim Invest. cenama.
dezinfekcija
PPV: C
Svi ostaliPPV = 12.000 € /(l/s) instal. kapaciteta postrojenja; za bistrenje
objekti (zatvarači, trafoi, i dr.) su obuhvaćeni prethodnim Invest. + cenama.
PPV: Izvorišta
CPPV =podzemnih
12.000 €/(l/s) instal. kapaciteta postrojenja; + za bistrenje
peščane
voda: Invest. cena je procenjivana za svaki slučaj ponaosob. filtre ++dezinfekcija
CPPV = filtre
+ objekti
peščane 25.000 €/(l/s); za bistrenje + peščane filtre + ozonizacija + GAU filtri +
+ dezinfekcija
Svi ostali (zatvarači, trafoi, i dr.) su obuhvaćeni prethodnim Invest. cenama.
+ dezinfekcija
CPPV = 25.000 €/(l/s); za bistrenje + peščane filtre + ozonizacija +
Izvorišta podzemnih voda: Invest. cena je procenjivana za svaki slučaj ponaosob.
GAU filtri + dezinfekcija
Svi ostali objekti (zatvarači, trafoi, i dr.) su obuhvaćeni prethodnim Invest. cenama.
Izvorišta podzemnih voda: Invest. cena je procenjivana za svaki slučaj ponaosob.
Svi ostali objekti (zatvarači, trafoi, i dr.) su obuhvaćeni prethodnim invest. cenama. 27
27
27
27
45
5 KONKRETNA REŠENJA
VODOSNABDEVANJA
Pored sadašnjih izvorišta i perspektivnih lokalnih mogućnosti (tačke 1.1 i 3), u tačkama 5.1 –
5.7 se daje opis nekih rešenja koja treba da obezbede nedostajuće količine voda za pojedine
opštine. Uzimajući u obzir sve što je prethodno, a posebno pod tačkom 4 napisano, u nastavku
se daje kroki prikaz nekih analiziranih rešenja sa predlozima optimalnih dugoročnih rešenja u
domenu obezbeđenja izvorišnih voda.
5.1 Vodosnabdevanje Kragujevca, Kraljeva,

V.Banje, Trstenika i Rekovca
Optimalnost rešenja vodosnabdevanja ovih opština je, na neki način, ključno pitanje Studije.
Kragujevac i ostali centralni deo Šumadije, uz rekonstrukciju i idealan rad PPV Gruža imaće
dovoljno vode još samo narednih desetak godina. Da bi se obezbedile nedostajuće količine
za Šumadiju, voda se mora dovesti sa strane. Kao dobar početni uslov imamo postojanje
čeličnog cevovoda φ800 između Kraljeva i Kragujevca. S obzirom na područja koja imaju
suficit vode, regionalni sistem koji će dovesti vodu do Kragujevca mora prethodno proći
„preko“ Kraljeva, koje je i najugroženije od većih opština područja. U Studiji su, pored
drugih analiziranih i odbačenih varijanti, detaljno obrađene varijante sa branom „Preprana“
na Studenici (staro rešenje iz Idejnog projekta), zahvatanje iz živog toka Studenice na profilu
„Ušće“, sa branom „Bela stena“ na Lopatnici, a radi poređenja investicija, razmotreno je i loše
rešenje sa postrojenjem za prečišćavanje rečne vode Zap. Morave ispred Kraljeva. Optimalna
je varijanta sa zahvatanjem iz živog toka Studenice na profilu „Ušće“, a kako je ovo rešenje
jedino „novo“ i nije urađena projektna dokumentacija, to se ono i prikazuje.
Vode reke Studenice se mogu koristiti bez i indirektnog uticaja na manastir Studenicu,
zahvatanjem iz živog toka, par kilometara pre ušća u Ibar. S obzirom na analizirane potrebe za
vodom, hidrološke karakteristike reke Studenice i koncepciju rešenja celog područja, izgradnja
brane na ovom profilu, iako racionalno moguća, ne bi bila potrebna, bar još 30 godina. U
daljoj budućnosti, ili ako se bude želeo iskoristiti i hidropotencijal, moguće je izgraditi branu
i na skroz uzvodnom delu sliva – profil „Radočelo“. S obzirom na hidrologiju reke Studenice,
definisane nedostajuće količine za konzum, potrebu za određenom izvorišnom rezervom i
topografijom područja, opredelili smo se za rešenje kojim je moguće transportovati 1.225
l/s konzumu, a uz minimalne dopunske objekte, u perspektivi, i svih 1.500 l/s (ovu etapnost
zovemo podfaza A i B). Dat je prikaz šeme tehničkog rešenja.
46
47
R. Tabela 5.1 Pregled varijanti prema Var1–VVHS

Studenica
Var2 –
Studenica
Var3 – Var4–PPV
Lopatnica Z.Morava
br. kriterijumima (Preprana) (živi tok) (B. Stena) (živi tok)
1000
Qsr.god. (m3/s) (mogu dati i više) 1000 * 1000 * 1000
*
Qmax.dn. (m3/s) (Daju novi objekti) 6000 1500 1400 1500
1 Ukupna Investicija ( 106 € ) 359.5 73.1 112.9 67.4
2 Spec. Investicija Iuk./Qmax.dn. (106 €/(m3/s) ) 59.9 48.7 80.6 44.9
3 Ekonom. cena vode za razvoj (€/m3)-za stopu 5%. 1.22 0.31 0.50 0.33
Spec. ekspl. troškovi ETgod. /Vgod.isporuč. (€/m3 )
4 2030 god. (“ - “ označava dobit)
-0.307 0.034 0.030 0.064
5 M Kvalitet vode po datom rešenju 90 95 80 10
6 A Sigurnost rešenja sa aspekta kvaliteta 90 90 80 5
7 X Pouzdanost sa aspekta ispada 50 60 90 40
8 1 Kriterijum globalnog gazdovanja vodama 95 90 50 70
9 0 Postojanje rezerve za dalju perspektivu 95 70 5 95
10 0 Dogovor sa drugim zainteresovanima 20 60 70 60
Jasno je da je najbolje rešenje zahvatanje vode iz živog toka Studenice.
Rešenja
Jasno je da koja se predlažu
je najbolje za ove vode
rešenje zahvatanje opštine (red.br.
iz živog toka označava redosled
Studenice. Rešenja kojai se
po
predlažu
pitanjuzapovoljnosti
ove opštine i/ili
(red.hronološke
br. označava faznosti
redosled iizgradnje
po pitanju u
povoljnosti i/ili hronološke
perspektivi):
faznosti izgradnje u perspektivi):
Opština Kragujevac: 1. Zaštita sliva akumulacije Gruža u max. mogućoj
Opštinameri,
Kragujevac: 1. Zaštita slivarada
kao i unapređenje akumulacije
PPV Gruža Gruža udo max. mogućojvode
davanja meri,unutar
kao i
unapređenje rada PPV Gruža do davanja vode unutar granica MDK u svim uslovima
granica MDK u svim uslovima rada i doba godine. 2. Dovođenje
rada i doba godine. 2. Dovođenje vode iz pravca Kraljeva – Studenica živi tok (neka
vode iz pravca Kraljeva – Studenica živi tok (neka perspektiva).
perspektiva).
Opština Kraljevo: 1. Zaštita i dogradnja izvorišta Žičko polje i Konarevo.
Opština Kraljevo: 1. Zaštita i dogradnja izvorišta Žičko polje i Konarevo. 2. Dovođenje
vode2. izDovođenje vode iz Gruže
Gruže (po rekonstrukciji PPV) do (po rekonstrukciji
izgradnje PPV)
Studenice živi tok. do izgradnje
3. Dovođenje
vodeStudenice živi tok. 3. Dovođenje vode iz toka Studenice.
iz toka Studenice.
Opština
Opština V.Banja:
V. Banja: 1. 1. Dovođenje
Dovođenje vode vode iz pravca
iz pravca Kraljeva.Kraljeva. 2. Razvoj
2. Razvoj jednog jednog
od 2 lokalna
rešenja – prednost brani „Selište“ zbog izgrađenosti i mogućnosti korišćenja i u druge i
od 2 lokalna rešenja – prednost brani »Selište« zbog izgrađenosti
mogućnosti
namene (turizam).korišćenja i u druge namene (turizam).
Opština Trstenik:1. Dovođenje
Opština Trstenik: 1. Dovođenje vode iz2.Kraljeva.
vode iz Kraljeva. 2. Razvoj
Razvoj infiltracije infiltracije
izvorišta Zvezdan
izvorišta
i Staro korito. Zvezdan i Staro Korito.
Opština
Opština Rekovac:
Rekovac: 1. 1. Razvoj
Razvoj lokalnih
lokalnih neogenih neogenih
izvorišta izvorišta do max.
do max. realnih realnih
mogućnosti.
Samomogućnosti.
ako tu ne budeSamo ako
dovoljno vodetu- onda
ne bude dovoljno
i : 2. Dovođenje vode
vode - onda
iz pravca i : 2a.
Kragujevca.
Dovođenje
Treba napomenuti vode
da je za vode
sistem iz pravca
Sudenica Kragujevca.
- živi tok potrebno uraditi projektnu dokumentaciju.
Iako je najpovoljnije
Treba napomenuti od analiziranih
da je zavarijanata,
sistem ipak je rešenje
Sudenica - koje
živizahteva značajna sredstva.
tok potrebno uraditi
Može se desiti da se sa njegovom izgradnjom sačeka duži niz godina, pogotovu jer je moguće
projektnu dokumentaciju. Iako je najpovoljnije od analiziranih varijanata,
(i opravdano) uspostaviti određenu faznost. Zato ističemo koja su to rešenja koja obezbeđuju
ipak jeperiod
prelazni rešenje koje zahteva
do izgradnje značajna
ovog sistema. Tim pre,sredstva. Može
jer su u pitanju se koja
rešenja desiti da se sa
su potrebna i
po izgradnji sistema Sudenica - živi tok:
48
30
1. Pre svega, a to je i naznačeno, to su „lokalna“ rešenja za Kraljevo i Kragujevac. To je

rekonstrukcija izvorišta „Konarevo i Žičko polje“ (zaštita i dogradnja putem infiltracije
do oko 350 l/s) i rekonstrukcija sistema Gruža (maksimalna zaštita sliva akumulacije i
rekonstrukciju PPV). Rekonstrukcijom Gruže bi se, preko postojećeg ČC ø800 mogle
transportovati dovoljne količine kvalitetne voda do Kraljeva (rezervoar Šumari), čime
bi se stvorile mogućnosti da se razviju transportni objekti do V. Banje i Trstenika (koji
će služiti i po izgradnji dovoda vode sa Sudenice - živi tok do rez. Šumari). Potrebno
je pomenuti, s obzirom na veličinu akumulacije (Vkor. ≈ 56 miliona m3, što je ≈ 150%
Qsr.god. !) i da se akumulacija Gruža predviđa i za korišćenje u navodnjavanju.
2. S obzirom da u RVS Rzav postoji i trajno će postojati određeni višak voda, a da
naselja na potezu Čačak–Kraljevo nemaju potpuno ispravno rešeno vodosnabdevanje,
opravdano je da deo voda do Kraljeva stigne sa ove strane. Ali, ne može se rešiti trajno
pitanje vodosnabdevanja Kraljeva, Kragujevca i ostalih razmatranih šumadijskih
opština sa RVS Rzav. Stoga se predlaže izgradnja transportnih objekata od rezervoara
„Ljubić“ ili „Beljina“ (RVS Rzav) do rezervoara „Drakčići“, kojim bi se dopremalo
reda 200 l/s samo za Kraljevo i usputne potrošače do Kraljeva. Potrebna investicija za
ovaj produžetak RVS Rzav je oko 15 mil. €.
5.2 Vodosnabdevanje opština Batočina, Lapovo i Rača

Izvorište „Brzan“ je od prvorazrednog značaja za vodosnabdevanje opština na severu
predmetnog područja Studije u budućnosti. Razlog je što opštine Batočina i Lapovo nemaju
tako povoljan potez u aluvionu V. Morave (sa aspekta kvaliteta voda i zaštite izvorišta), a
izvorište Rače, pored povišenog sadržaja Mn i Fe, ima i ograničen kapacitet. Batočina
je najbliža ovom izvorištu i prirodno je da ga ona koristi. Lapovo danas ima izvorište
zagađeno azotnom komponentom, a nova koja traži imaju ozbiljan problem zaštite. Bez
obzira što ona danas ne sadrže veće količine nitrata i nitrita, u perspektivi se može očekivati
njihovo navlačenje. Opština Rača ima neogeno izvorište koje, i ako uradi postrojenje za
demanganizaciju i deferizaciju, neće moći da podmiri potrebe opštine u perspektivi.
S druge strane, opština Kragujevac može dobiti nedostajuće količine voda sa druge strane
(prethodno opisano). Iz tih razloga se predlaže da opština Kragujevac, koja danas najviše
koristi i održava ovo izvorište, u perspektivi i dalje računa na ovo izvorište, ali sa današnjim
količinama (180-200 l/s), a da pravo proširenja imaju Batočina, Lapovo i Rača. Važno je
napomenuti da: 1. odmah po priključenju Lapova javiće se potreba za proširenjem izvorišta
Brzan; 2. ako bi sadašnje izvorište Rače bilo neupotrebljivo, na Brzanu ima dodatno vode za
podmirenje potreba ove tri opštine bar do 2030. godine.
Voda se sa ovog izvorišta, sa dva prepumpavanja, cevovodom φ700 šalje u Kragujevac.
Na taj cevovod je priključen cevovod φ300 koji dovodi vodu do rezervoara Batočina. Sada
Batočina pije vodu sa Brzana bez prethodnog tretmana. S obzirom da Kragujevac ima svoje
postrojenje, PPV Batočina bi bilo smešteno pre ulaska cevovoda sirove vode φ300 u naselje.
Bez obzira na brzinu priključenja opština Lapovo i Rača ovom sistemu, Batočina treba dobiti
postrojenje koje se može fazno razvijati. Cevovod do Rače bi se radio od rezervoara Batočina,
a voda bi se transportovala uz pomoć pumpne stanice, preko 1 prekidne komore. Ovako
koncipiran regionalni sistem Brzan obezbeđuje oko 140 l/s za opštine Batočina, Lapovo i
Rača. Specifična investiciona cena naznačene dogradnje iznosi: 5,3 x 106 € / 0,140 m3/s =
37,9 x 106 € / m3/s, a ekonomska cena uz stopu od 5% - 0,26 €/m3. Ona bi za Raču bila viša, a
za Batočinu i Lapovo niža od naznačene.
49
5.3 Vodosnabdevanje opštine Knić

Ukoliko karstni izvori „Rubeška glava“ i „Banja“ imaju mogućnost proširenja od petnaestak
l/s (ima indicija), onda je za perspektivu kapacitet ovog izvorišta Q = 10+15 = 25 l/s.
Procena troškova dogradnje za ovaj lokalni sistem iznosi ≈ 0,4 x 106 €, a sa zamenom umesto
rekonstrukcije dovodnog cevovoda (≈ 7 km) ≈ 1,5 x 106 €. Sve preostale potrebe za vodom
Knić može, kao i do sada, zadovoljavati iz sistema Gruža.
5.4 Vodosnabdevanje opština Topola i Aranđelovac

Topola je najugroženija opština područja u pogledu nedostatka izvorišnih
kapaciteta. Podzemne vode nemaju, a par manjih izvora su sanitarno ugroženi.
Male lokalne mogućnosti zahvatanja iz živog toka rečica se već koriste, a
jedina veća reka – Jasenica ima povišen sadržaj olova i povremeno arsena.
Aranđelovac takođe nema podzemnih voda, pa je zato već decenijama
orijentisan na akumuliranje i korišćenje rečnih voda. Sistem Aranđelovca
već danas ne bi imao dovoljno vode u slučaju par uzastopnih sušnih godina
(sada ima nestašica zbog ograničenja na PPV i distribuciji). Lokalno, neke
količine voda se mogu dobiti dodatnim prebacivanjem u akumulacije iz
reke Kačer. Trajno rešenje se nalazi u dovođenju voda izvan granica ove
opštine (kao i Topola). Moguća rešenja dovođenja vode u ove dve opštine
su sa južne strane produžetak rzavskog sistema od G. Milanovca i sa severa
produžetak beogradskog sistema od Mladenovca – po izgradnji sistema
Makiš-Mladenovac. Ova rešenja su i detaljno poređena, zajedno sa varijantom
poboljšanja vodosnabdevanja putem zahvatanja dodatnih količina voda iz
reke Kačer u I fazi (uz investiciju od ≈ 1,7 x 106 € dobija se novih Qsr.god.≈80
l/s), i produžetka rzavskog sistema u II fazi (desetak godina pomerena glavna
investicija). Daje se opis produžetka RVS Rzav, kao boljeg rešenja.
Rzavski sistem je zamišljen da se radi u dve faze, od koje je I već urađena.
Kapacitet I faze PPV-a Rzav i distributivnog sistema je oko 1200 l/s, s tim da bi
se, po potrebi, sa ne suviše obimnim radovima mogao povećati za 200-300 l/s.
Današnje maksimalno-dnevne potrebe opština Arilje, Požega, Lučani, Čačak
i G. Milanovac su 700 l/s iz ovog regionalnog sistema. Znamo da u sušnim
godinama u kritičnim mesecima, vode u RVS Rzav nema ni za postojeći
konzum. Po izgradnji brane „Svračkovo“, izvesno je, biće dovoljno vode i
za postojeći konzum i za ove dve opštine. Ali, opštine Topola i Aranđelovac
bi mogle dobiti vodu iz ovog sistema i pre izgradnje brane Svračkovo (slika
5.C), i to ne ugrožavajući vodosnabdevanje opština Arilje, Požega, Lučani,
Čačak i G. Milanovac. Produženjem reg. sistema Rzav od G. Milanovca, preko
Rudnika do Topole i Aranđelovca, ove dve opštine i usputni potrošači bi mogli
dobiti oko 200-250 l/s iz ovog sistema, u toku 7-10 meseci i u najsušnijim
godinama. To bi omogućilo da akumulacije Garaši i Bukulja dočekaju kritični
deo godine uvek sa max. nivoom.
Njihove zbirne korisne zapremine iznose oko 6 x 106 m3, što omogućuva
korišćenje 350 l/s u toku 5 meseci, koliko ne prelaze potrebe Qmaxdn opština
Topola i Aranđelovac u narednih petnaestak godina. Pri min. doticajima na
rekama Bukulja i Kačer, u ovim akumulacijama će ostati bar 2 x 106 m3 vode
po isteku sušnog perioda. Tada opet u Topolu i Aranđelovac stiže voda iz
rzavskog sistema, proticaji na rekama Bukulja i Kačer se povećavaju i ove
50
dve akumulacije se počinju puniti. Ovakav režim rada RVS Rzav je moguć
u narednih 15-20 godina, dok potrebe za vodom svih korisnika ovog sistema
ne prerastu njegov kapacitet. I znatno pre tog perioda bi brana „Svračkovo“
morala da bude izgrađena. Ovako koncipiran produžetak Rzava obezbeđuje
≈ 200 l/s za Aranđelovac, Topolu, deo opštine Ljig, možda i još par naselja.
Specifična investiciona cena dogradnje (uključujući i dovođenje voda do svih
naselja opštine Topola) iznosi: 19,3 x 106 € / 0,200 m3/s = 96,5 x 106 € / m3/s.
U tabelama 5.2 i 5.3 daje se prikaz poređenja ovih rešenja.
R. Var1 – Var2 – Var3 (Kačer
Tabela 5.2 Pregled varijanti prema kriterijumima
br.
R. Rzav– Mladen.
Var1
φ400) +Rzav
Var2 – Var3 (Kačer
Tabela 5.2 Pregled
Qsr.god. (m3/s)varijanti prema (2030kriterijumima
god.) 0.158 0.128 0.158
br. dn. 3
Rzav Mladen. φ400) +Rzav
QQmax. god.(m /s)
3
(m /s) ( Daju novi objekti)
(2030 god.) 0.200
0.158 0.170
0.128 0.250
0.158
sr.
6
1 Qmax.dn.Ukupna
(m3/s) Investicija (dn. ( 10
Daju novi€objekti
) ) 19.3
0.200 15.9
0.170 21.0
0.250
2 Spec. Investicija Iuk./Qmax. (10 6 € / (m3/s) ) 6
96.5 93.5 84.0
1 Ukupna Investicija ( 103 € ) 19.3 15.9 21.0
3a
2 Ekonom. Spec.cena vode zaI razvoj
Investicija /Q (€/m
dn.
(10 6) (za stopu
€ / (m 3
/s) ) od 5%) 0.48
96.5 0.50
93.5 0.48
84.0
uk. max. 3
3b Ekonom.
3a Ekonom.cenacenavode vodena za pragu
razvojuzimanja
(€/m3 ) (z (€/m )-procena 0.481.2 1.5 1.0
isporuč. 3
a stopu od 5%) 0.50 0.48
4 Spec. ekspl. troškovi ET /V
3b Ekonom. cena vode na pragu uzimanja (€/m )-procena
god. god. (€/m ) (2030.
3 god.) 0.056
1.2 0.034
1.5 0.051
1.0
45 Integral priračtaja
Spec. ekspl. troškovi novih korisnika
ETgod. (N.kor.
/Vgod.isporuč. (€/m x 3god.)
) (2030. (do 2030)
god.) 1.69
0.056 1.00
0.034 1.08
0.051
56 M Integral priračtajaKvalitet
novih vode po datom
korisnika (N.kor.rešenju
x god.) (do 2030) 90
1.69 50
1.00 70
1.08
7
6 M A Sigurnost rešenja sa aspekta
Kvalitet vode po datom rešenju kvaliteta 80
90 60
50 70
70
78 A X Pouzdanost
Sigurnost rešenjasasaaspekta
aspektaispada kvaliteta 40
80 40
60 60
70
9 1 Kriterijum globalnog gazdovanja vodama 90 50 80
8 X Pouzdanost sa aspekta ispada 40 40 60
10 0 Postojanjeglobalnog
rezerve zagazdovanja
dalju perspektivu 70 70 90
9 1 Kriterijum vodama 90 50 80
11 00
10 Dogovor sa
Postojanje drugim
rezerve zazainteresovanima
dalju perspektivu 50
70 50
70 70
90
Italik
11 0 slova u ovoj i narednoj
Dogovor tabeli označavaju
sa drugim zainteresovanima da je u pitanju procena 50bodovnih50
vrednosti 70
Italik slova u ovoj i narednoj tabeli označavaju da je u pitanju procena bodovnih vrednosti
Italik
Tabelaslova u ovoj i narednoj
Prikaztabeli označavaju da
sprovedenog je u pitanju procenarangiranja
višekriterijumskog bodovnih vrednosti
5.3
Tabela Max Odnos var. po kriterij. Vrednost Bodovna vred. var. po datom kriterij.
Prikaz sprovedenog višekriterijumskog rangiranja
Kriterij. vred. V1 V2 V3 tež. koef. V1 V2 V3
5.3 Max Odnos var. po kriterij. Vrednost Bodovna vred. var. po datom kriterij.
1
Kriterij. 21.0
vred. 1.09
V1 1.32
V2 1.00
V3 tež.0.5
koef. 0.54
V1 0.66
V2 0.50
V3
2 96.5 1.00 1.03 1.15 1 1.00 1.03 1.15
1 21.0 1.09 1.32 1.00 0.5 0.54 0.66 0.50
3a 0.500 1.04 1.00 1.04 3 3.13 3.00 3.13
2 96.5 1.00 1.03 1.15 1 1.00 1.03 1.15
3b 1.5 1.25 1.00 1.50 3 3.75 3.00 4.50
3a 0.500 1.04 1.00 1.04 3 3.13 3.00 3.13
4 0.056 1.00 1.63 1.09 1 1.00 1.63 1.09
3b 1.5 1.25 1.00 1.50 3 3.75 3.00 4.50
5 1.7 1.00 0.59 0.64 1 1.00 0.59 0.64
4 0.056 1.00 1.63 1.09 1 1.00 1.63 1.09
6 90.0 1.00 0.56 0.78 3 3.00 1.67 2.33
5 1.7 1.00 0.59 0.64 1 1.00 0.59 0.64
7 80.0 1.00 0.75 0.88 2 2.00 1.50 1.75
6 90.0 1.00 0.56 0.78 3 3.00 1.67 2.33
8 60.0 0.67 0.67 1.00 0.5 0.33 0.33 0.50
7 80.0 1.00 0.75 0.88 2 2.00 1.50 1.75
9 90.0 1.00 0.56 0.89 1 1.00 0.56 0.89
8 60.0 0.67 0.67 1.00 0.5 0.33 0.33 0.50
10 90.0 0.78 0.78 1.00 0.5 0.39 0.39 0.50
9 90.0 1.00 0.56 0.89 1 1.00 0.56 0.89
11 70.0 0.71 0.71 1.00 0.5 0.36 0.36 0.50
10 90.0 0.78 0.78 1.00 0.5 0.39 0.39 0.50
11 70.0
Ukupno
0.71
svi 0.71
kriterijumi
1.00
: 0.5
17.5
0.36
14.7
0.36
17.5
0.50
Ukupno
Ukupnosvi svi
kriterijumi bez: 3b:
kriterijumi 13.7
17.5 11.7
14.7 13.0
17.5
Usvajanje Ukupno vrednosti za kriterijumske
svi kriterijumi bez 3b: težinske13.7koeficijente
11.7 može 13.0biti
diskutabilno. Ipak, variranjem svih relevantnih ulaznih parametara, dobija se
Usvajanje vrednosti za kriterijumske težinske koeficijente može biti
Usvajanje vrednosti
da je varijanta
diskutabilno. Ipak,
za kriterijumske
sa dovođenjem
variranjem svihvode težinske
iz pravca
relevantnih Mladenovca
ulaznih
koeficijente
lošija dobija
parametara,
može
od drugese
biti
diskutabilno.
da Ipak,
dve.jeObzirom variranjem
varijantadasajedovođenjem svih
razlika između relevantnih
druge
vode ulaznih
dve varijante
iz pravca parametara,
samo pitanje
Mladenovca lošija odvremena
drugedobija se
da je varijanta
kadaObzirom
dve. sa dovođenjem
treba raditi
da produžetak vode
Rzavskog
je razlika između iz pravca
sistema
druge Mladenovca
(u I varijanti
dve varijante samoodmah,lošija od
pitanje avremenadruge
u III za dve.
S obzirom
kada da raditi
10-15treba je razlika
godina), osnovni između
produžetakkriterijum druge
Rzavskogkada dve (uprodužetak
raditi
sistema varijante samo
I varijanti ovog
odmah, pitanje
a u III zavremena
regionalnog
kada treba
sistemaraditi
10-15 produžetak
jeste onda
godina), kada se
osnovni rzavskog
obezbede
kriterijum sistema
potrebna
kada (u I varijanti
raditifinansijska
produžetak sredstva. odmah, a u III za
ovog regionalnog
10-15sistema
godina), osnovni kriterijum kada raditi produžetak
jeste onda kada se obezbede potrebna finansijska sredstva. ovog regionalnog
sistema jeste onda kada se obezbede potrebna finansijska sredstva.
51
34
34
52
5.5 Vodosnabdevanje Rasinskog okruga

Opštine Rasinskog okruga su, više ili manje, upućene na korišćenje akumulacije „Ćelije“ za
zadovoljenje svojih potreba za vodom. Danas se vodom iz ovog regionalnog sistema snabdeva
značajan deo opštine Kruševac i u malim količinama Aleksandrovac, a u toku je dogradnja do
opština Varvarin i Ćićevac. Akumulacija Ćelije ima mogućnost obezbeđenja i većih količina
voda od potreba vodosnabdevanja opština Rasinskog okruga, čak i za dalju perspektivu. Ali,
sadašnji i projektovani kapaciteti vodovodskih objekata i globalna orijentacija korišćenja
voda ne ukazuju da se vode ove akumulacije mogu koristiti u najbližim opštinama (Pomorav.
okruga), osim možda privremeno i u manjim količinama (do 100 l/s). Ne sme se zaboraviti
da akumulacija Ćelije treba da obezbedi vodu i za navodnjavanje Rasinskog okruga. Za
rekonstrukciju ćelijskog sistema do kapaciteta od 1.200 l/s (opš. Kruševac, Varvarin i Ćićevac)
je dobijeno da iznosi oko 11,7 x 106 €.
Potrebna je i rekonstrukcija 2 sistema preko kojih se opština Aleksandrovac snabdeva vodom
(do propusnosti od po oko 100 l/s): sa zapadne strane opštine - željinski sistem i sa istočne
strane opštine iz Ćelija. Procena invest.: 2 x 2,0 x 106 €. Dovođenje vode do Trstenika iz Ćelija
je moguće, ali je skupo (invest. cena za 150 l/s bi bila ≈ 11 x 106 €). Stoga je za ovu opštinu u
prethodnom tekstu dat prioritet vodosnabdevanja na studenički sistem („iz pravca Kraljeva“)
i proširenje lokalnih mogućnosti putem infiltracije.
5.6 Vodosnabdevanje opština Jagodina,

Ćuprija i Paraćin
Vodosnabdevanje ove tri pomoravske opštine danas je rešeno preko lokalnih sistema koji
kao izvorište imaju podzemne vode. Izuzetak je izvor „Sv. Petka“ koji zajednički koriste
Paraćin i Ćuprija. Na nekim od ovih izvorišta postoje značajne mogućnosti proširenja
kapaciteta. Ocenjeno je da šira zona izvorišta „Ribari“, odakle se danas snabdeva Jagodina,
ima mogućnost proširenja od oko 100 l/s, tako da je za perspektivu očekivani trajni kapacitet
ovog izvorišta Q=210+100 = 310 l/s. Procena troškova dogradnje za ovaj lokalni sistem
iznosi oko 1,5 x 106 €, bez eventualne izgradnje kapitalnih cevovoda.
Karstni izvor „Sveta Petka“ je kapitalno izvorište za vodosnabdevanje Paraćina i Ćuprije.
Pitanje njegovog proširenja, kao i distribucije vode do Paraćina i Ćuprije, je složeno tehničko
pitanje. Studijska procena mogućnosti proširenja je 125 l/s, tako da je za perspektivu
očekivani kapacitet izvorišta Q = 75+125 = 200 l/s. Pored Sv. Petke, na teritoriji opština
Paraćin i Ćuprija postoji još par karstnih izvora koji se mogu uključiti u vodosnabdevanje
ili proširiti postojeći kapacitet (Toplik i možda Grza u paraćinskoj i Nemanja u ćuprijskoj
opštini). Iz neogenih izvorišta danas se i Paraćin i Ćuprija delom snabdevaju vodom. Pored
6 bunara u eksploataciji, na neogenom izvorištu Paraćina (naziva se i Gorunje), urađena su
još 4 bunara. Izdašnost bunara, generalno, varira u granicama od 5-15 l/s. Za perspektivu
procenjeni kapacitet ovog neogenog izvorišta Paraćina (uz izgradnju novih bunara) iznosi Q
= 60+130 = 190 l/s (novih 130 l/s). Neogeno izvorište Strelište (opš. Ćuprija) ima 3 bunara
(2 u eksploataciji), zbirnog kapaciteta oko 30 l/s. Sa 3 nova bunara na pogodnim lokacijama
ocenjuje se da bi se dobilo još oko 30 l/s. Za perspektivu procenjeni očekivani kapacitet ovog
neogenog izvorišta Ćuprije iznosi Q= 30+30 = 60 l/s (novih 30 l/s). Kvalitet zadovoljava, ali
su i ovde i na Nemanji potrebni radovi na sanitarnoj zaštiti.
Najveći broj ovih rekonstrukcija ili izgradnji izvorišta podzemnih voda je i tehnoekonomski
opravdano uraditi u bližoj perspektivi. Ipak, i pored toga, za 10-15 godina će se javiti potreba
za novim količinama voda, i to u sve tri opštine. Najbolji način da sebi obezbede trajno,
verovatno odlično, rešenje jeste izgradnja brane Zabrege na Crnici (slika 5.D). Nedostajuće
53
količine voda za piće ovih opština su max. reda 300 l/s za 2030. god. Ekonomska cena vode
ove investicije, uz diskontnu stopu od 5%, iznosi 0,34 €/m3.
Izabrana rešenja koja se predlažu za ove opštine:
Jagodina: 1. Proširenje izvorišta Ribare. 2. Izgradnja RVS Crnica.
Paraćin: 1. Razvoj izvorišta neogena. 2. Rekonstrukcija izvora i dovoda sa Sv. Petke. 3.
Izgradnja RVS Crnica. 4. Ostalo (samo ako RVS Crnica nije moguć).
Ćuprija: 1. Razvoj neogenog izvorišta. 2. Istražni radovi i rekonstrukcija izvora i dovoda sa
Sv. Petke. 3. Izvori „Nemanja“. 4. Izgradnja RVS Crnica.
54
5.7 Vodosnabdevanje opština Svilajnac i Despotovac

Svilajnac se danas snabdeva kvalitetnom vodom iz resavskog aluvijalnog izvorišta Perkićevo,
kapaciteta do 70 l/s, bez dobre mogućnosti proširenja. Od novih izvorišta, moguće je
zahvatanje iz aluviona V. Morave (uz prethodnu proveru mogućnosti sanitarne zaštite),
eventualnim otvaranjem neogenog izvorišta (ukoliko tu mogućnost potvrde istražni radovi) i
korišćenjem velikog potencijala reke Resave. Despotovac je opština koja ima značajan višak
kvalitetne vode i danas koristi izvorsku (Toplik, M. vrelo i dr.) za potrebe vodosnabdevanja.
Nema razloga da tako ne bude i ubuduće.
Ako Svilajnac aktivira jedno od dva pomenuta lokalna izvorišta podzemnih voda (oba su
Slike 5.Ejeftinija
znatno i 5.F odPočetak
resavskog nacionalnog
sistema), i izparka “Resava”
njih dobije i vodopad
trajno adekvatne „Lisine”
očekivane količine
vode za piće (70-100 l/s), onda će za narednih bar 20 godina obezbediti
Figure 5.E i 5.F Entry zone of National park Resava and waterfall Lisine sebi dovoljne izvorišne
kapacitete.
Slike 5.E i 5.F Početak nacionalnog parka “Resava” i vodopad „Lisine”

Figure 5.E i 5.F Entry zone of National park Resava and waterfall Lisine
Ako bi došlo do neželjenog i

neočekivanog scenarija zagađenja
Svilajnačkog sadašnjeg i potencijalnog
izvorišta, kao i da se iz neogenog
izvorišta ne mogu dobiti ozbiljnije
količine vode, tada bi jedan mogući
koncept vodosnabdevanja bio da izvori
Toplik, Malo i Veliko vrelo služe
Ako
Ako bi bi došlo došlo do i neželjenog
do neželjenog neočekivanog a i
scenarija zagađenja isvilajnačkog
vodosnabdevanju opštine Despotovac, vrelo Milivka preostale sadašnjeg
količine iiz
neočekivanog
potencijalnog izvorišta, scenarija
kao i da se izzagađenja
neogenog izvorišta ne mogu dobiti ozbiljnije količine
Resave za opštinu Svilajnac. vodosnabdevanja
Nedostajuće količine voda u tom slučaju za
Svilajnačkog
vode, tada bi jedan sadašnjeg
mogući koncepti potencijalnog bio da izvori Toplik, Malo i Veliko vrelo
Sviljnac bi bile
služe vodosnabdevanju reda 130-140
opštine l/s. Voda biMilivka
se zahvatala
i preostaleiz živogiz Resave
toka (pre
izvorišta, kao i da se Despotovac,
iz neogenog a vrelo količine za
Despotovca) i dovodila
opštinu Svilajnac. Nedostajućena količine
PPV kod vodasela
u tomDvorište,
slučaju za odakle bibile
Sviljnac bi prečišćena
reda 130-140 išla
izvorišta nezahvatala
moguiz živogdobiti ozbiljnije
Svilajnačkoj
l/s. Voda bi seopštini, što bi moglo
toka (preda predstavlja
Despotovca) I fazunarazvoja
i dovodila PPV kodovog sistema
sela Dvorište,
količine
odakle bi vode,
prečišćena tada
išla bi6 jedan
svilajnačkoj mogući
opštini, što bi moglo da predstavlja I fazu razvoja ovog
(investicija reda 12 x 10 €).6 Eventualnu II fazu bi predstavljala izgradnja
koncept vodosnabdevanja
sistema (investicija reda 12 x 10 bio€).da izvori II fazu bi predstavljala izgradnja brane
Eventualnu
brane na profilu »Ravna Reka«uzvodno
(oko 5odkm uzvodno od ušća Kločanice u
Toplik,
na profilu Malo i Veliko
„Ravna reka“ (oko 5 km vrelo služe ušća Kločanice u Resavu) i pribranskog
Resavu) i pribranskog
postrojenja za iskorišćenje postrojenja
energije za
nakon koga aiskorišćenje
bi vrelo
se vodaMilivkaenergije
vraćala u reku nakon koga
(investicija redabi35seiz
vodosnabdevanju opštine Despotovac, 6 i preostale količine
voda
x 10vraćala
6 u rekubi(investicija
€). Akumulacija reda 35
služila i obogaćenju x 10
malih voda €).
radi Akumulacija bi služila i
očuvanja lepota nacionalnog
Resave za opštinu Svilajnac. Nedostajuće količine voda u tom slučaju za
obogaćenju
parka (slike 5.Emalih voda
i 5.F), radi očuvanja
a i dobile bi se značajne lepota nacionalnog
količine parka (slike
voda i za navodnjavanje. 5.E i
„Mana“
Sviljnac bi
ovoga izvorišta bile reda 130-140 l/s. Voda bi se zahvatala iz živog toka (pre
5.F), i dobilejebištosetrenutno
značajne ne postoji
količinekonzum
vodakojii zabi navodnjavanje.
koristio ove vode (osim
»Mane« u slučaju
ovog
Despotovca)
opisanog neželjenogi dovodila nai udaljenost
scenarija) PPV kododsela Dvorište,
konzumnog odakle bi prečišćena išla
područja.
izvorišta je što trenutno ne postoji konzum koji bi koristio ove vode (osim u
Svilajnačkoj opštini, što bi moglo da predstavlja I fazu razvoja ovog sistema
slučaju opisanog neželjenog scenarija) i udaljenost od konzumnog područja.
(investicija reda 12 x 106 €). Eventualnu II fazu bi predstavljala izgradnja
6brane
Zaključak na profilu »Ravna Reka« (oko 5 km uzvodno od ušća Kločanice 55 u
Resavu) i pribranskog postrojenja za iskorišćenje energije nakon koga bi se
Zadatak
voda vraćala Studije
u rekuo (investicija
mogućnostima reda 35 vodosnabdevanja
x 106 €). Akumulacija Šumadije
bi služilai i
Pomoravlja
obogaćenju malih sa i bez vodaizgradnje
radi očuvanja VVHS Studenica
lepota je nalaženje
nacionalnog parka (slikenajboljih
5.E i
rešenja za Šumadiju i Pomoravlje za narednih
5.F), a i dobile bi se značajne količine voda i za navodnjavanje. »Mane« 30-ak godina sa aspekta
ovog
6 ZAKLJUČAK
Zadatak Studije o mogućnostima vodosnabdevanja Šumadije i Pomoravlja sa i bez

izgradnje VVHS Studenica je nalaženje najboljih rešenja za Šumadiju i Pomoravlje za
narednih tridesetak godina sa aspekta obezbeđenja dovoljnih količina kvalitetne vode za piće
(da nemasnabdevanju).
restrikcija u Rezimirajmo
snabdevanju).kolika
Rezimirajmo kolikasredstva
su investiciona su investiciona
potrebna sredstva
za razvojpotrebna
za razvojpredmetnog
predmetnog područja.
područja. Za potrebnu
Za potrebnu rekonstrukciju
rekonstrukciju i razvoji samo
razvojneophodnih
samo neophodnih
regionalnih
regionalnih sistema
sistema (za (za novapostrojenja
nova izvorišta, izvorišta, ipostrojenja i glavnedovode),
glavne magistralne magistralne
bez ponegde
poželjnogdovode), bez ponegde
povezivanja poželjnog
radi povećanja povezivanja
sigurnosti, kaoradi
i zapovećanja sigurnosti,
rekonstrukciju lokal.kao i
izvorišta (sa
za rekonstrukciju lokal. izvorišta (sa dovodima) potrebno je
dovodima) potrebno je u narednih tridesetak god. min. investirati (tab. 6.1): u narednih 30-ak
god. min. investirati (tab. 6.1):
Tabela 6.1. Sistem: Za opštine Inv. (106 €) Napomena
Kv, Kg, V.Banja, uz pret. da Rekovac ima
Studenica - živi tok 69.2 dovoljno lokalno
Trstenik
Produžetak RVS Rzav Topola i Aranđelovac 15.3 + 4.0 glavni mag. dovod+ opš. razvod
Brzanski sistem Batočina, Lapovo i Rača 5.3 ukratko opisano u 5.2
Jagodina, Ćuprija i Energetika i melioracije bi
RVS Crnica - Zabrege 41.9 pokrili 50% inv.
Paraćin
Kš, Varvarin, Ćićevac i
Ćelije - rekonstrukcija Aleksan. 13.7 ukratko opisano u 5.5
Gruža – rekonstrukcija i Kg, Kv-privremeno, rekon. PPV-a, zaštita sliva
zaštita
6.0 + 5.0 (procena)
Knić
Rekonstrukcije svih potrebno u većini glavna za opštin. centre +
lokalnih izvorišta
40.5+13.1 seoska
opština
Ukupno Za svih 20 opština 210 Bez opš. razvoda za Topolu
Orijentaciona raspodela razvojnih troškova po opštinama (za zajedničke

Orijentaciona raspodela
objekte uzeto ≈razvojnih troškova po
prema količinama opštinama
voda) uz prikaz(zaprocene
zajedničke objekte
troškova uzeto ≈ prema
i ostalih
količinama voda) uz prikaz procene troškova i ostalih vodovodskih razvojnih
vodovodskih razvojnih investicija data je u tabeli 6.2. Prilikom izrade Studije investicija
data je u težilo
tabeli 6.2.
se i racionalizaciji troškova, tako da u projektnom vremenu na da se u
Prilikom izrade Studije težilo se i racionalizaciji troškova, tako
projektnomnaznačenom na
vremenu naznačenom
području području
se predviđa predviđa
izgradnja izgradnja
samo samo jedne
jedne brane brane
(Zabrege na(Zabrege
na Crnici).
Crnici).
Naznačena Naznačena ukupna sredstva
ukupna sredstva čine,tekgrubo,
čine, grubo, 20% tek 20% od troškova
od ukupnih ukupnih komunalnih
troškova firmi
komunalnih
(pored razvoja firmiprisutni
vodovoda, (pored razvoja vodovoda,
su i pogonski prisutni
troškovi su i pogonski
i održavanje, troškovivodovoda,
amortizacija i
održavanje,
amortizacija i razvoj amortizacija
kanalizacije) vodovoda, amortizacija
u datom periodu i razvoj
(≈ do 2030. kanalizacije)
god.). Da bi se tau sredstva
datom periodu (≈ do 2030 god.). Da bi se ta sredstva obezbedila
obezbedila najbolji način je dovođenje cene vode iz socijalne u okvir ekonomske najbolji
kategorije.
način je dovođenje cene vode iz socijalne u okvir ekonomske kategorije.
Sadašnja Sadašnja
prosečnaprosečna
cena vode u Srbiji
cena vode je oko 0,4
u Srbiji je €/m
3
, a sračunata
oko 0.4 prosečnaprosečna
€/m3, a sračunata ekonomska oko
1,5 €/m3.ekonomska
Za dato područje, s obzirom 3 na složenost problematike je nešto viša (podrazumeva
oko 1.5 €/m . Za dato područje, obzirom na složenost
se da se razlikuje od sistema
problematike do sistema).
je nešto S obziromse
viša (podrazumeva na dasadašnju cenu vode
se razlikuje to značido
od sistema povećanje
za oko 4 puta.
sistema). Obzirom na sadašnju cenu vode to znači povećanje za oko 4 puta.
Ono bi se trebalo ostvariti u roku od 5-6 godina, uz istovremeno poboljšanje usluga i
racionalnije poslovanje komunalnih preduzeća. U suprotnom, lako se može desiti da ista budu
potpuno iscrpljena, zatim kupljena i privatizovana, tj. vodosnabdevanje bi bilo dovedeno u
monopolski položaj, što, s obzirom na iskustva drugih zemalja, ne verujemo da nam je interes.
40
56
Za nova Za opštin. Za razvoj

Orijentacija na nova i izvorišta, razvode sekund.
Ukupno
Tabela 6.2. postojeća (mimo lokal., PPV i glavne do mreže u
do 2030
seoskih) izvorišta mag. dovode predviđ. opštinama
(reg.+lok.) naselja *
u narednih 30-40 god. do 2030 u do 2030 u do 2030 u 106 € €/stan.
106 € 106 € 106 €
Aranđelovac Bukulja, Kačer, Rzav 8.8+1.7 0.0 2.4 12.9 268
Batočina Brzan 1.2+0.2 1.0 1.2 3.6 296
Knić Rub.glava, Gruža 1.5+2.0 0.3 0.8 4.6 284
Brzan, Grošnica, Gruža,
Kragujevac 28.4+1.5 5.0 19.1 54.0 283
Studenica-tok
Rača Kraguj. Rača-neogen, Brzan 2.9+1.7 1.0 1.6 7.2 546
Lapovo Brzan 1.2+0.0 0.2 0.6 2.0 208
Topola Rzav, postojeća 6.5+0.8 4.0 3.0 14.3 567
Despotovac Karstni izvori 0.0+1.5 3.0 3.1 7.6 292
Jagodina Ribare, Crnica 16.0+2.7 4.5 8.9 32.1 434
Paraćin neogen, S.Petka, Crnica 13.0+5.9 4.5 6.0 29.4 488
Njive-neogen, eventual.
Rekovac 0.0+1.7 1.5 2.1 5.3 381
Studenica-tok (nije u ceni)
Perkićevo, neogen ili
Svilajnac 0.0+3.6 2.0 2.9 8.5 296
aluvijon V.Morave–lok.
neogen, izvor S.Petka,
Ćuprija 12.9+4.4 1.0 2.4 20.7 599
izvor Nemanja, Crnica
Žičko polje i Konarevo,
Kraljevo 31.5+14.2 6.0 13.3 65.0 490
Studenica-tok
Vrnjačka Banja Studenica-tok, postojeće-lok. 8.1+2.0 1.0 2.6 13.7 519
Aleksandrovac Željinski sistem, Ćelije 2.0+2.2 1.5 2.4 8.1 269
Varvarin Ćelije 1.4+0.2 3.0 2.1 6.7 320
Kruševac Ćelije 7.8+1.5 6.0 13.8 29.1 211
Trstenik post. aluvijon, Studenica-tok 10.7+5.6 0.5 2.6 19.4 373
Ćićevac Ćelije 2.5+0.2 2.0 1.1 5.8 529
156.4+53.6=
Ukupno : 210 48 92 350 363
* Procena; Uzeto je 50–150 €/stan u zavisnosti od stepena izgrađenosti sekund. vod. mreže
Ono* bi se trebalo
Procena; Uzeto jeostvariti u roku
50–150 €/stan od 5-6od godina,
u zavisnosti uz istovremeno
stepena izgrađenosti poboljšanje
sekund. vod. mreže
usluga i racionalnije poslovanje komunalnih preduzeća. U suprotnom, lako se
može desiti da ista budu potpuno iscrpljena, zatim kupljena i privatizovana,
tj. vodosnabdevanje bi bilo dovedeno u monopolski položaj, što, obzirom na
iskustva drugih zemalja, ne verujemo da nam je interes.
57
41
58
ALTERNATIVNA REŠENJA
VODOSNABDEVANJA STANOVNIŠTVA
I INDUSTRIJE VOJVODINE
Andjelko Soro*, Dušan Đurić*, Prof Dr Jovan Josipović*,
Goran Jevtić*, Nenad Radić*, Milica Milovanović*, Nenad Milenković*
1. UVOD
Preko 2 miliona stanovnika, kao i privreda na području Vojvodine za potrebe snabdevanja
vodom koriste podzemne vode zahvaćene iz izdani formiranih na različitim dubinama, od 40
m do preko 200 m. Brz razvoj privrede i društva i urbanizacija naselja u proteklom periodu na
području Vojvodine nije uporedo pratila izgradnja infrastrukturnih objekata koji obezbeđuju
stabilno i kvalitetno vodosnabdevanje. Neadekvatno rešenje vodosnabdevanja ogleda
se u nemogućnosti obezbeđenja kvalitetne vode ze piće. Eksploatacija podzemnih voda u
proteklom periodu (od 1960-ih do danas) bila je veća od njihovog prihranjivanja, što je dovelo
do obaranja nivoa u područjima izvorišta i šire. Najveća sniženja zabeležena su u severnom
Banatu i severnoj Bačkoj (u pojedinim područjima i preko 20 metara). Posebno treba istaći
neadekvatan kvalitet isporučene vode, koji u pojedinim regionima Vojvodine predstavlja
osnovni problem vodovodnih sistema.
Problemi u vodosnabdevanja Vojvodine analizirani su planskim strateškim dokumentima
kao što su Vodoprivredna osnova Srbije (VOS) i Prostorni plan Republike Srbije. Prema
Vodoprivrednoj osnovi, snabdevanje vodom ovog područja u budućnosti će se oslanjati kako
na sopstvena, lokalna izvorišta (uz dodatnu preradu) tako i na novoformirana regionalna
izvorišta. Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije (2002) predviđeno je da se problem
snabdevanja vodom ove pokrajine reši formiranjem regionalnih vodovodnih sistema,
oslonjenih na izvorišta podzemnih voda u aluvionima Dunava i Save.
Izgradnja regionalnih vodovodnih sistema zasniva se na konceptu centralizovanog

vodosnabdevanja. Postoji više prednosti ovakvog centralizovanog snabdevanja vodom.
Izgradnja ovakvog sistema pre svega podrazumeva dugoročno rešavanje pitanja snabdevanja
kvalitetnom vodom određenog područja. Centralizovan sistem podrazumeva jedinstveno
upravljanje njegovim radom i održavanjem; ovime se smanjuje broj stručnog osoblja koje
59
bi bilo neophodno angažovati na održavanju pojedinačnih vodovoda. Prednost jedinstvenog

izvorišta vodosnabdevanja jeste i što bi se lakše formirale zone i sprovodile mere sanitarne
zaštite i time uveliko smanjio rizik od zagađenja; većina sadašnjih lokalnih izvorišta nema
formirane zone sanitarne zaštite (što su u obavezi da imaju). Osnovni nedostaci ovakvog
rešenja su, pre svega, velika investiciona ulaganja u ovakav sistem i dug period njegovog
građenja (min. 5-7 godina). Jedna od karakteristika realizacije ovakvih sistema jeste da se
zahtevaju velike inicijalne investicije koje, srazmerno dinamici ulaganja, ne prate priključenja
potrošača na vodovod. Takođe, sve velike investicije uvek prati rizik da će biti samo delimično
realizovane ukoliko se u potpunosti ne zatvori finansijska konstrukcija za njihovo ostvarenje.
Dugoročno se rešava problem vodosnabdevanja kvalitetnom vodom:
jedinstveno upravljanje radom i održavanjem sa manjim brojem stručnog osoblja u
pojedinim vodovodima;
lakše formiranje zaštitnih zona i lakše provođenje mera zaštite, pa bi se smanjili rizici
od zagađenja.
Nedostaci centralizovanog sistema su:
velika finansijska ulaganja, a broj priključenih potrošača ne prati dinamiku ulaganja;
dug period izgradnje i rizik da se sistem ne dovrši ili da dođe do probijanja rokova
izgradnje.
Koncept decentralizovanog vodosnabdevanja zasniva se na korišćenju postojećih lokalnih

izvorišta uz uvođenje neophodnog tretmana vode. Prednost ovog koncepta pre svega je što se u
prihvatljivom vremenskom periodu oslanja na postojeća izvorišta i vodovodnu infrastrukturu,
što samim tim čini i cenu njegove realizacije nižom. S obzirom na loš kvalitet podzemnih
voda neophodna je primena složenijih postupaka prečišćavanja, poput membranskih
tehnologija. Membranska postrojenja za manja naselja su kompaktna i smeštaju se najčešće
u objekte kontejnerskog tipa, rad ovih postrojenja je potpuno automatizovan a broj operatera
je minimalan. Vreme za realizaciju ovakvih postrojenja je relativno kratko. Na dijagramu na
slici 1 prikazani su mogući pravci rešavanja pitanja vodsnabdevanja u Vojvodini.
U okviru Nacionalnog programa „Uređenje, zaštita i korišćenje voda u Srbiji“, rađen je

Projekat „Alternativna rešenja snabdevanja vodom Vojvodine“. Projekat su zajednički
finansirali:
1. Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije;
2. Izvršno Veće Vojvodine - Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi
razvoj;
3. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Projekat je započet krajem 2003. godine i završen krajem 2006. godine u Institutu za
vodoprivredu „Jaroslav Černi“. Cilj ovog projekta je bio iznalaženje najracionalnijih rešenja
snabdevanja vodom za pojedina područja u Vojvodini.
60
STANOVNIŠTVA I INDUSTRIJE VOJVODINE
U okviru ovog rada data je sinteza svih dosadašnjih istraživanja izvedenih na području
Vojvodine, kako u okviru naučno-istraživačkog projekta tako i u okviru drugih istraživanja
po ovom pitanju.
Slika
Slika1:1:Šematski
Šematski prikaz mogućihpravaca
prikaz mogućih pravacarešavanja
rešavanjaproblema
problema vodosnabdevanja
vodosnabdevanja u Vojvodini
u Vojvodini
Figure 1: Schematic view of possible directions for solving problems of water supply in
Vojvodina
61
3
2 GEOLOŠKA GRADJA I HIDROGEOLOŠKE

KARAKTERISTIKE VOJVODINE
Teritorija Vojvodine u geološkom smislu je jugoistočni deo Panonskog neogenog basena
(Bačka i Banat) i istočni deo savskog tektonskog rova (Srem). Obe geotektonske jedinice
formirane su razlamanjem starih kontinentalnih masa i spuštanjem blokova duž brojnih raseda.
Tokom neogena Panonska potolina i savski tektonski rov zapunjeni su vezanim klastitima,
sprudnim organogenim krečnjacima i magmatitima miocena i alevritima, alevritskim glinama
i peskovima, podređeno šljunkovitim peskovima pliocena lokalno sa slojevima i proslojcima
uglja. Ukupna debljina neogenih naslaga je i preko 4.500 m.
Gornje delove terena, mestimično do dubine i preko 230 m, izgrađuju kvartarne naslage.
Rasprostranjene su na celoj teritoriji Vojvodine izuzimajući delove Fruške gore, Vršačkih
planina i krajnjeg dela jugoistočnog Banata. Najstarije kvartarne naslage su policiklični rečni
(rečno-jezerski) sedimenti eopleistocena i donjeg pleistocena. Predstavljeni su peskovitim
šljunkovima, šljunkovitim peskovima i peskovima različite granulacije sa proslojcima i
sočivima alevritskih peskova, alevrita i alevritskih glina i glina. Policiklične rečne (rečno-
jezerske) naslage na teritoriji Vojvodine predstavljaju osnovni vodonosni kompleks iz
kojeg se zahvataju podzemne vode za javno vodosnabdevanje stanovništva i prehrambene i
farmaceutske industrije.
U neposrednoj povlati policikličkih naslaga su rečno-barski šljunkovito-peskoviti sedimenti

poznati kao „slojevi sa Corbicula fluminalis Müll“ ili kao „makiški slojevi“ i rečno-barski
alevritsko-glinoviti sedimenti. U dolini Dunava, Save, Tise, Tamiša i dr. rečnih tokova
kvartarne naslage su predstavljene sedimentima rečnih terasa koje u donjem delu izgrađuju
peskovite i peskovito-šljunkovite naslage a u gornjem alevritsko-glinovite naslage. Eolski
sedimenti - les i eolski peskovi izgrađuju lesne zaravni i platoe severoistočne Bačke, južnog
Banata i severnog Srema i Subotičku i Deliblatsku peščaru.
Hidrogeološke odlike prikazanih stenskih masa u građi Vojvodine su veoma različite u

pojedinim hronostratigrafskim jedinicama. U starijim hronostratigrafskim jedinicama
stenske mase veće vodopropusnosti - vodonosne sredine predstavljaju krečnjaci i dolomitični
krečnjaci mezozoika - najvećim delom trijasa i sprudni organogeni krečnjaci miocena. U
ovim vodonosnim sredinama formirane su pretežno akumulacije termalnih i termomineralnih
podzemnih voda. Samo mestimično podzemne vode iz ovih vodonosnih sredina po kvalitetu
odgovaraju vodi za piće. U području izvesnog broja horstovskih antiklinalnih struktura,
uglavnom u Banatu, propusne preneogene i neogene stenske mase su kolektori nafte i gasa.
U vodonosnim sredinama mlađih hronostratigrafskih jedinica - kvartaru i pliocenu nalaze se
vodonosne sredine u kojima je formiran veći broj izdani od kojih su za javno vodosnabdevanje
najznačajnije sledeće:
„prve“ izdani od površine terena u području aluvijalnih ravni (inundacione površi i
najmlađe rečne terase) i „varoške“ terase;
osnovne izdani formirane u vodonosnim sredinama osnovnog vodonosnog kompleksa;
izdani u vodonosnim sredinama pliocena.
62
SlikaSlika
2: Geološki stubstub
2: Geološki kvartarnih naslaga
kvartarnih naslagaVojvodine
Vojvodine(preuzeto
(preuzeto od
od M.Rakića)
M.Rakića)
Figure 2: Geological column of quaternary deposits of Vojvodina (according to M. Rakić)
„Prve“ izdani„Prve“
formirane su u šljunkovito-peskovitim
izdani formirane naslagama
su u šljunkovito-peskovitim naslagama gornjeg
gornjeg pleistocena
pleistocena i i
holocena. U području
holocena. Ualuvijalnih ravniravni
području aluvijalnih DunavaDunava(Bačka Palanka
(Bačka Palanka - Novi
- Novi Sad; Petrovaradinska
Sad; Petrovaradinska
ada; Kovilj - Gardinovci; Kovin-Dubovac) i Save (Jarak - Klenak; Sremska Rača - Jamena)
ada; Kovilj - Gardinovci; Kovin-Dubovac) i Save (Jarak - Klenak; Sremska Rača - Jamena) gde
gde su sve pleistocenske naslage erodovane „prve“ izdani su formirane u šljunkovito-
su sve pleistocenske naslage
peskovitim naslagama erodovane
holocena. „prve“
U povlati izdani su formirane
vodonosnih u šljunkovito-peskovitim
sredina „prvih“ izdani su
polupropusni
naslagama holocena. alevritski vodonosnih
U povlati peskovi, alevriti sredina
i alevritske„prvih“
gline. Pijezometarski
izdani su nivoi ovih izdani alevritski
polupropusni
su subarteski i dirigovani su radom sistema za zaštitu priobalja Dunava, Save, Tise i Tamiša i
peskovi, alevriti i alevritske
eksploatacijom gline. voda
podzemnih Pijezometarski nivoivodosnabdevanja.
na izvorištima javnog ovih izdani su subarteski i dirigovani
su radom sistema za zaštitu priobalja Dunava, Save, Tise i Tamiša i eksploatacijom podzemnih
Glavna prihranjivanja „prvih“ izdani se vrši doticajem podzemnih voda koje se iz područja
voda na izvorištima javnog
severoistočne vodosnabdevanja.
Bačke, južnog Banata i južnog Srema kreću ka Dunavu i Savi. Infiltracija
atmosferskih voda u vodonosne sredine, posredno kroz povlatni polupropusni sloj, pri
odgovarajućim hidrodinamičkim uslovima u dužem periodu izjednačena je sa
evapotranspiracijom. Pražnjenje vodonosnih sredina, pored navednog rada sistema zaštite
Glavno prihranjivanje „prvih“ izdani
priobalja i meliorativnih se sevrši
sistema, vrši doticajempodzemnih
eksploatacijom podzemnih
voda zavoda
javno koje
i se iz
područja severoistočne Bačke, južnog Banata i južnog Srema kreću ka Dunavu i
individualno vodosnabdevanje. Savi.
Infiltracija atmosferskih voda u vodonosne sredine, posredno kroz povlatni polupropusni
Osnovna izdan u području Vojvodine je deo hidraulički jedinstvene akumulacije podzemnih
sloj, pri odgovarajućim
voda - izdani na hidrodinamičkim uslovima
području Panonskog neogenog basena iusavskog
dužem periodu
tektonskog rova. izjednačena
Formirana je sa
je u vodonosnim sredinama osnovnog vodonosnog kompleksa, peskovito-šljunkovitim
evapotranspiracijom. Pražnjenje vodonosnih sredina, pored navedenog rada sistema
zaštite priobalja i meliorativnih sistema, vrši se eksploatacijom podzemnih voda za javno i
individualno vodosnabdevanje. 5
Osnovna izdan u području Vojvodine je deo hidraulički jedinstvene akumulacije podzemnih

voda - izdani na području Panonskog neogenog basena i savskog tektonskog rova. Formirana
je u vodonosnim sredinama osnovnog vodonosnog kompleksa, peskovito-šljunkovitim
naslagama sa Corbicula fluminalis i peskovitim i peskovito-šljunkovitim naslagama holocena.
Granice osnovne izdani u području Vojvodine su geološke (granice isklinjavanja osnovnog
vodonosnog kompleksa na obodu Vršačkih planina i krajnjeg jugoistočnog dela Banata)
i hidrološke (Dunav u Bačkoj i Banatu i Sava u Sremu). Severno i severoistočno granice
osnovne izdani se nalaze u području Mađarske i Rumunije. Reke Tisa i Tamiš predstavljaju
63
unutrašnje granice tj. gravitacione bazise sa posrednom hidrauličkom vezom podzemnih i

rečnih voda. Prostorni položaj osnovnog vodonosnog kompleksa i hidrodinamičke odlike su
različiti u pojedinim delovima Vojvodine. Dubina mu je u Bačkoj i Banatu od oko 10 m do
oko 110 m, a ukupna debljina kompleksa je od oko 12 m do preko 140 m. U Sremu dubina do
osnovnog vodonosnog kompleksa je od oko 20 m do oko 50 m. Osnovna izdan je subarteskog
pijezometarskog nivoa i do intenzivne eksploatacije podzemnih voda za vodosnabdevanje
pijezometarski nivoi u znatnom delu Bačke, Banata i Srema bili su arteski. Pijezometarska
površina nagnuta je prema rečnim tokovima.
Prihranjivanje osnovne izdani u Vojvodini se vrši doticajem podzemnih voda iz Mađarske

i Rumunije, infiltracijom rečnih voda, uglavnom Dunava i Save, u vodonosne sredine
osnovnog vodonosnog kompleksa, direktnom infiltracijom atmosferskih voda u vodonosne
sredine na obodu Vršačkih planina i posrednom infiltracijom atmosferskih voda kroz povlatne
polupropusne sredine u osnovne vodonosne sredine. Pražnjenje vodonosnih sredina se vrši
isticajem u površinske tokove, prvenstveno u Dunav i Savu, isticajem izdani u melioracione
kanale i njihovog dovođenja do crpnih stanica i prepumpavanje u rečne tokove, isticajem
podzemnih voda iz samoizlivnih bunara sistema za zaštitu priobalja od usporenih voda
Dunava izazvanih izgradnjom brane „Đerdap 1“, isticajem osnovne izdani u vodonosne
sredine „prvih“ izdani. Veliko pražnjenje vodonosnih sredina osnovnog vodonosnog
kompleksa se vrši eksploatacijom podzemnih voda za javno i individualno vodosnabdevanje
i nekontrolisanim isticajem podzemnih voda iz „arteskih bunara“.
Vodonosne sredine pliocena nalaze se na celoj teritoriji Vojvodine i dalje na teritoriji

Mađarske i Rumunije. Vodonosne sredine pliocena u području Bačke i Banata predstavljene
su slojevima sitnozrnog i srednjezrnog peska, mestimično šljunkovitog peska i peskovima
sa proslojcima i sočivima šljunkova. Otkriveni su na površini terena na severnim podinama
Fruške gore, padinama Vršačkih planina i u području krajnjeg dela jugoistočnog Banata. U
ovim vodonosnim sredinama formiran je veći broj subarteskih/arteskih izdani. U delovima
terena gde su vodonosne sredine otkrivene izdani imaju slobodan nivo, a u dubljim delovima
basena subarteski i arteski. Subarteski pijezometarski nivo imaju i izdani formirane u
području kovinskog basena iznad drugog ugljenog sloja dok su dublje izdani sa pozitivnim
pijezometarskim nivoom. U delu terena gde su ugljeni slojevi erodovani i sve gornje pontske
vodonosne sredine povezane sa kvartarnim šljunkovima u povlati, pijezometarski nivoi su
kontrolisani sistemom zaštite priobalja od usporenih voda Dunava. U vodonosnim sredinama
pliocena u području Srema formirano je više izdani. Južna i severna grarnica ovih izdani
određene su rasprostranjenjem vodonosnih sredina na padinama Fruške gore i Pocerine,
dok su istočna i zapadna otvorena prema Banatu, odnosno prema hrvatskom delu Srema.
Sinklinalni položaj vodonosnih sredina, sadržaj gasova u dubljim izdanima, kao i kompresija
naslaga u tektonskom rovu, uslovili su visoke, arteske, pijezometarske nivoe skoro svih izdani
u području „varoške“ terase i aluvijalne ravni Save.
Prihranjivanje izdani se vrši direktnom infiltracijom atmosferskih voda u vodonosne sredine,
u delovima terena gde su ove sredine otkrivene - severni i južni obod Fruške gore, obod
Vršačkih planina i jugoistočni deo Banata. Prihranjivanje izdani se vrši i infiltracijom voda
Dunava i vodonosne sredine u severoistočnom delu Banata.
64
3. KORIŠĆENJE PODZEMNIH VODA U

VOJVODINI-ISTORIJAT, EFEKTI, STATUS
Početak javnog snabdevanja vodom za piće stanovništva u Vojvodini vezuje se za 1850.
godinu kada je izveden bušeni „arteski bunar“ u Banatskom Karlovcu. Do kraja prošlog veka
izgrađeni su arteski bunari u svim većim mestima Bačke, Banata i Srema. Organizovano
vodosnabdevanje izradom javnih bunara sa samoizlivom („arteskom vodom“) nastavljeno
je i u ovom veku, sve do početka izgradnje javnih vodovodnih sistema šezdesetih godina.
U 1948. godini na teritoriji Vojvodine (bez Novog Sada) bilo je 3.200 bunara koji su služili
za javno snabdevanje stanovništva vodom od kojih je sa pozitivnim, arteskim nivoom bilo
1.019 (u Bačkoj 358, Banatu 581 i 80 u Sremu). Zahvatane su podzemne vode iz različitih
vodonosnih sredina na dubinama 20 - 350 m, a osnovni cilj je bio da se dobije voda sa
pozitivnim pijezometarskim nivoom - „arteska voda“. Izdašnosti samoizlivnih bunara bile su
uglavnom oko 1 l/s, znatan broj bunara imao je izdašnost 2-3 l/s, a ređe, pojedini bunari imali
su izdašnost preko 5 l/s. Do Drugog svetskog rata, oko 100 izvora je kaptirano i korišćeno za
vodosnabdevanje kao „javne česme“ ili manji vodovodi (deo naselja Petrovaradin, Beočin,
Vrdnik).
Početkom 1960-ih godina otpočelo je otvaranje izvorišta i izgradnja vodovodnih sistema

za organizovano javno vodosnabdevanje stanovništva i industrije. Zahvatni objekti na
izvorištima javnog vodosnabdevanja stanovništva kao i izvorištima industrijskih pogona
mahom su vertikalni bušeni bunari. Od ukupno 3.414 aktivnih vertikalnih bušenih bunara
u 1995. godini oko 1.064 bunara su na izvorištima javnog vodosnabdevanja a preostali u
vlasništvu privrednih i društvenih organizacija. Na teritoriji Vojvodine ima nekoliko desetina
hiljada vertikalnih bušenih bunara, koji kaptiraju različite vodonosne sredine (mahom prvu
izdan) za individualna gazdinstva i navodnjavanje poljoprivrednih površina. O broju ovih
bunara, njihovim konstrukcijama i režimu rada, nema nikakvih podataka. Danas je oko
86% stanovnika na teritoriji Vojvodine priključeno na javni vodovod, oko 5% stanovnika
snabdeva se vodom iz „mikro vodovoda“, dok je oko 9% orjentisano na individualne izvore.
Na izvorištima javnog vodosnabdevanja vodom za piće stanovništva i industrije, kao i
individualno vodosnabdevanje, zahvataju se vode iz sledećih vodonosnih sredina:
iz vodonosnih sredina mladjeg kvartara - „prva“ izdan;
iz vodonosnih sredina osnovnog vodonosnog kompleksa (OVK) - osnovna izdan i
iz vodonosnih sredina pliocena - subarteske i arteske izdani.
U zavisnosti od tipa vodonosne sredine, pogodnosti za eksploataciju i kvaliteta zahvaćenih

voda razvila su se i izvorišta koja kaptiraju različite vodonosne sredine. Tako, na primer, na
području severne Bačke i severnog Banata zahvataju se podzemne vode skoro isključivo iz
vodonosnih sredina OVK sa dubina od 60 do 220 m. Na najvećem broju izvorišta na teritoriji
Vojvodine (preko 55% od ukupnog broja) podzemne vode se zahvataju iz vodonosnih sredina
osnovnog vodonosnog kompleksa, zatim iz vodonosnih sredina pliocena (26% od ukupnog
broja izvorišta). Iz ostalih sredina zahvataju se vode na 56 izvorišta (18% izvorišta). Nešto
drugačiji je odnos po parametru zahvaćene količine podzemnih voda, kako prosečno za celu
teritoriju Vojvodine, tako posebno za pojedine regione. U tabeli 1. i na slici 3 dat je pregled
prosečnih dnevnih eksploatacija podzemnih voda iz izvorišta za vodosnabdevanje gradskih i
seoskih naselja.
65
1: Eksploatacija podzemnih voda iz različitih izdani na području Vojvodine
OVK+ OVK+ I Starije
OVKUPRAVLJANJE
Pliocen I izdan Ukupno
VODNIM RESURSIMA SRBIJE Pliocen
2009 izdan tvorevine
Broj % Broj % Brojpodzemnih
Tabela 1: Eksploatacija % vodaBroj %izdaniBroj
iz različitih na području% Broj %
Vojvodine Broj
Tabela 1: Eksploatacija podzemnih voda iz različitih izdani na području Vojvodine
1.372 39 438 12
Region OVK
1.613Pliocen
46I izdan
-OVK+ -OVK+ I 104 Starije 3
Ukupno
- - 3.527
Pliocen izdan tvorevine
2.099 93 94 Broj 4 % 0,5 0 % 59
Broj % Broj Broj % 3 Broj % -Broj % - Broj - - 2.252
249 29 386 2.099
Bačka
Banat 45 93 6,5 94 4 1 0 34,5
1.372 39 438 12 1.613 46
0,5 59
-
3 4-
- 104
- 150
3 -
- - 17 2.252 21
- 3.527
4 847
o Srem 249 29 386 45 6,5 1 34,5 4 150 17 21 4 847
3.720 56 918
Ukupno
14 1.620
3.720 56 24
918 14 1.620 24 93
93 1,5 1,5
254 4 254
21 0,5 4 6.626 21 0,5 6.626
ina Vojvodina
Slika 3: Eksploatacija podzemnih voda za javno vodosnabdevanje na području Vojvodine
Slika 3: Eksploatacija podzemnih voda za javno vodosnabdevanje na području Vojvodine

Figure 3: Groundwater exploitation for public water supply in the area of Vojvodina
S obzirom na činjenicu da su izvorišta formirana kao posledica dugogodišnje

nadeksploatacije podzemnih voda iz osnovne vodonosne sredine registrovanana su značajna
sniženja pijezometarskog nivoa. Tako su danas na području Banata najizraženija sniženja
nivoa u Kikindi (~ 22 m) i Novom Kneževcu (~ 12 m), dok se na području Bačke najveća
sniženja pijezometarskog nivoa javljaju u Vrbasu (~ 26 m) i Kuli (~ 20 m).
Bitno je istaći da se vodosnabdevanje najvećeg dela Vojvodine oslanja na eksploataciju

sporo obnovljivih izdani (ceo Banat i veliki deo Bačke). Zahvaćene količine podzemnih voda
iz izdani koje se sporo obnavljaju (osnovne i duboke izdani) su znatno veće (4.600 l/s) od
S obzirom na činjenicu
količina zahvaćenihdaizsurelativno
izvorištabrzo
formirana kaoizdani
obnovljive posledica dugogodišnje
(„prve“ nadeksploatacije
izdani) - oko 1.900 l/s.
Dakle, voda
podzemnih pojediniizregioni Vojvodine
osnovne u celosti koriste
vodonosne sredinevodu iz sporo obnovljivih
registrovanana su izdani,
značajnadrugim
sniženja
a 3: Eksploatacija podzemnih voda za javno vodosnabdevanje na području Vojvodine
rečima vrše „rudarenje“
pijezometarskog nivoa. Tako podzemnih voda
su danas načija je starost Banata
području i do 30.000 godina.
najizraženija sniženja nivoa u
gure 3: Groundwater
KikindiKvalitet
(~ 22 m)
pijezometarskog
exploitation
i Novomvoda
podzemnih
nivoa
neujednačenost, od javljaju
na for
Kneževcu
public
(~ 12 m),
području Bačke,
u Vrbasukvaliteta
voda prihvatljivog (~ 26 m)
water
dokBanata
do ivoda
Kulikoje
i supply
se na području
(~ 20
Srema Bačke innajveća
the
karakteriše area of Vojvodina
sniženja
izrazita
m). visok stepen prerade.
zahtevaju
Hemijski sastav podzemnih voda u području Srednje Bačke karakteriše povećan sadržaj
organskih materija, arsena, gvožđa, mangana dok u području Potisja i Zapadne Bačke
zirom na činjenicu da su izvorišta formirana kao posledica dugogodišn
Bitno je(Odžaci)
istaći da se vodosnabdevanje
utrošak KMnO4 je prekonajvećeg
20 mg/l dela Vojvodine
a dostiže oslanja
i vrednosti 100na eksploataciju
mg/l (dozvoljena sporo
koncentracija
obnovljivih izdani je 8 mg/l).
(ceo BanatSledeća karakteristika
i veliki deo Bačke). ovihZahvaćene
podzemnih količine
voda je redovno povećan
podzemnih voda iz
ploatacije podzemnih voda iz osnovne vodonosne sredine registrovanana su značaj
sadržaj gvoždja koje ide i do 3 mg/l, kao i praktično nitrita i nitrata. Hemijski sastav
izdani podzemnih
koje se sporo obnavljaju (osnovne i duboke izdani) znatno su veće (4.600 l/s) od
voda na području Srednjeg i Severnog Banata ukazuje na postojanje dve
ja pijezometarskog nivoa. Tako su danas na području Banata najizraženija snižen
količina zahvaćenih iz relativno brzo obnovljive izdani
karakteristične zone sa hidrohemijske tačke gledišta: („prve“ izdani) - oko 1.900 l/s. Dakle,
pojedini regioni Vojvodine u celosti koristei Plovnog
vodu izBegeja
sporosaobnovljivih izdani, drugimredarečima
u Kikindi (~ 22 m) i Novom Kneževcu (~ 12 m), dok se na području Bačke najve
− Zona
vrše „rudarenje“
Banata severno
podzemnih
500-700
od Begeja
voda čijagvoždja
mg/l, sadržajem je starost
od i0,2
do do
30.000
ukupnom mineralizacijom
1 mg/lgodina.
(pretežno 0,3 mg/l), arsena,
ja pijezometarskog nivoa javljaju u Vrbasu (~ 26 m) i Kuli (~ 20 m).
Kvalitet podzemnih voda na području Bačke, Banata i Srema karakteriše izrazita neujednačenost,
od voda prihvatljivog kvaliteta do voda koje zahtevaju visok stepen prerade. Hemijski8 sastav
je istaći da se vodosnabdevanje najvećeg dela Vojvodine oslanja na eksploatac
podzemnih voda u području srednje Bačke karakteriše povećan sadržaj organskih materija,
obnovljivih izdani (ceo Banat i veliki deo Bačke). Zahvaćene količine podzemnih vo
arsena, gvožđa, mangana dok u području Potisja i zapadne Bačke (Odžaci) utrošak KMnO4
je preko 20 mg/l a dostiže i vrednosti 100 mg/l (dozvoljena koncentracija je 8 mg/l). Sledeća
ni koje se sporo obnavljaju (osnovne i duboke izdani) su znatno veće (4.600 l/s)
karakteristika ovih podzemnih voda je redovno povećan sadržaj gvožđa koje ide i do 3 mg/l, kao
a zahvaćenih iz relativno brzo obnovljive izdani („prve“ izdani) - oko 1.900
pojedini regioni
66 Vojvodine u celosti koriste vodu iz sporo obnovljivih izdani, drug
vrše „rudarenje“ podzemnih voda čija je starost i do 30.000 godina.
i praktično nitrita i nitrata. Hemijski sastav podzemnih voda na području srednjeg i severnog
Banata ukazuje na postojanje dve karakteristične zone sa hidrohemijske tačke gledišta:
zona Banata severno od Begeja i Plovnog Begeja sa ukupnom mineralizacijom
reda 500-700 mg/l, sadržajem gvožđa od 0,2 do 1 mg/l (pretežno 0,3 mg/l), arsena,
amonijum jona od 0,2 do 1 mg/l i organskih materija (utroškom KMnO4 u širokom
dijapazonu od 10 do 40 mg/l);
relativno uska zona na liniji Zrenjanin-Žitište sa visokom mineralizacijom (preko
1.200 mg/l), visokim sadržajem gvožđa (najčešće 0,4 pa i preko 2 mg/l), arsena, zatim
visokim sadržajem amonijum jona, (uglavnom više od 2 mg/l čak i preko 10 mg/l)
amonijum
i izrazito visokimjona od 0,2 doorganskih
sadržajem 1 mg/l i organskih
materijamaterija (utroškom
u podzemnoj KMnO
vodi 4 u širokom
(utrošak KMnO4
i prekodijapazonu od 10
200 mg/l). Nadopojedinim
40 mg/l); lokalitetima konstatovana je i pojava gasova u
− Relativno uska zona na liniji Zrenjanin-Žitište sa visokom mineralizacijom (preko
podzemnoj vodi (prvenstveno metana).
1.200 mg/l), visokim sadržajem gvoždja (najčešće 0,4 pa i preko 2 mg/l), arsena,
zatim visokim sadržajem amonijum jona, (uglavnom više od 2 mg/l čak i preko 10
mg/l) i izrazito visokim sadržajem organskih materija u podzemnoj vodi (utrošak
Najčešći uzrociKMnO
neispravnosti (odstupanje u odnosu na Pravilnik, Sl. list SFRJ 33/87 i 13/91)
4 i preko 200 mg/l). Na pojedinim lokalitetima konstatovana je i pojava
jesu povećan gasova
sadržaju podzemnoj
gvožđa, boja, mutnoća, utrošak
vodi (prvenstveno metana).KMnO4, kao jedan od indikatora
povećanog sadržaja organskih materija, i amonijum jon. U pojedinim regionima konstatuje se
povećanaNajčešći uzroci neispravnosti
mineralizacija, (odstupanje
arsen i natrijum. u odnosuuzroci
Najčešći na Pravilnik, Sl.list SFRJ
mikrobiološke 33/87 i 13/91)
neispravnosti su E.
su povećanbakterije
coli i koliformne sadržaj kao
gvožđa, boja, fekalnog
indikator utrošak KMnO4, kao jedan od indikatora
mutnoća, zagađenja.
povećanog sadržaja organskih materija, i amonijum jon. U pojedinim regionima konstatuje
se povećana mineralizacija, arsen i natrijum. Najčešći uzroci mikrobiološke neispravnosti su
U tabeliE.2coli
su iprikazani
koliformnenalazi
bakterije kao indikator
Republičkog fekalnog
zavoda za zagađenja.
zdravstvenu zaštitu ispitivanja kvaliteta
voda uUVojvodini i prikazan
tabeli 2 su prikazani stepen
nalazi zdravstvene
Republičkog zavodaneispravnosti
za zdravstvenu vode
zaštituza piće izkvaliteta
ispitivanja centralnih
gradskih vodovoda u Vojvodini u periodu od 1993. do 1996. godine.
voda u Vojvodini i prikazan stepen zdravstvene neispravnosti vode za piće iz centralnih
gradskih vodovoda u Vojvodini u periodu od 1993. do 1996. godine.
Tabela 2. Sumirani rezultati fizičko-hemijskih i mikrobioloških analiza vode za piće po okruzima u
Vojvodini 2003.godine
Tabela 2. Sumirani rezultati fizičko-hemijskih i mikrobioloških analiza vode za piće po
okruzima u Vojvodini 2003.godine
fizičko-hemijski pregled mikrobiološki pregled
neispravni neispravni
Okruzi Ukupan Ukupan
uzorci uzroci uzorci uzroci
br. broj
neispravnosti neispravnosti
uzorak broj % uzoraka broj %
mangan, gvožđe, aerobne mezofilne

Južno-
6723 1880 27,96 amonijak, mutnoća 8256 950 11,50 bakterije, fekalne
Bački fizičke osobine koliformne bakterije
aerobne mezofilne
Severno- mangan, gvožđe,
bakterije, koliformne
811 719 88,65 amonijak, arsen 1963 246 12,53
Bački fizičke osobine
bakterije i streptokoke
fekalnog porekla
Zapadno-
Bački fizičke osobine koliformne bakterije
Severno- aerobne mezofilne
amonijak,hloridi
1741 1712 98,33 3798 1099 28,93 bakterije, fekalne
Banatski utrošak KMnO4
koliformne bakterije
Srednje-
597 597 100 amonijak, arsen 1692 187 11,05 bakterije, koliformne
Banatski fizičke osobine bakterije, E.coli
Južno-
Banatski fizičke osobine koliformne bakterije
mangan, gvožđe,
aerobne mezofilne
Sremski 2098 166 7,91 amonijak, mutnoća 2098 267 12,72 bakterije
fizičke osobine
Ukupno 16.295 7817 47,97 27.483 4693 17,07
Poslednjih godina
Poslednjih aktuelizovan
godina je problem
aktuelizovan je problempovećanog
povećanog sadržaja arsenau upodzemnoj
sadržaja arsena podzemnoj vodivodi
(posebno u Srednjem Banatu i Zapadnoj i Severnoj Bačkoj), čije je
(posebno u srednjem Banatu i zapadnoj i severnoj Bačkoj), čije je prisustvo posledica prisustvo posledica
geohemijskih
geohemijskih karakteristika
karakteristika sedimenata
sedimenata poroznesredine
porozne sredine (slika
(slika 4).
4).Prema
Premavažećem
važećem Pravilniku
Pravilniku
o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl.list SRJ br.42/98) dozvoljena koncentracija iznosi
o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ br. 42/98) dozvoljena koncentracija
0,01 mg/l. Koncentracije arsena izmerene u vodi za piće u pojedinim delovima Vojvodine iznosi
0,01 mg/l. Koncentracije
veće su od dozvoljeniharsena
i 10 doizmerene
50 puta. u vodi za piće u pojedinim delovima Vojvodine
veće su od dozvoljenih i 10 do 50 puta.
67
9
Slika 4: Koncentracije arsenaarsena

Slika 4: Koncentracije i dubine bunara
i dubine bunara za vodosnabdevanje
za vodosnabdevanje u Vojvodini (Pokrajinski
u Vojvodini
(Pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine, 2006)
Sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine,
Figure 4: Arsenic concentrations and depth of water supply wells inVojvodina
2006)
(Provincial Secretariat for Environmental Protection and Sustainable Development of AP
Vojvodina, 2006)
Bez obzira Bez
na obzira
prirodno slabslab
na prirodno kvalitet podzemnih
kvalitet podzemnih voda
voda sa sakorišćenja
aspekta aspektaza korišćenja
piće, tretman za piće, tretman
se vrši samo
se u
vršidesetak većih
samo u 10-tak gradova
većih gradova u u Vojvodini
Vojvodini (Subotica,
(Subotica, Sombor,
Sombor, Bezdan, Apatin,Bezdan,
Bačka Apatin, Bačka
Palanka, Novi Sad, Pančevo, Kovin, Sremska Mitrovica i Ruma) što predstavlja oko 1/3
Palanka, Novi Sad, Pančevo, Kovin, Sremska Mitrovica i Ruma) što
ukupne količine vode koja se koristi. Najveći deo vode prerađuje se za Novi Sad. U ostalim predstavlja oko 1/3
ukupne količine
gradskimvode koja
i seoskim se koristi.
naseljima Najveći
ne postoji deo vode
nikakav tretman, već seprerađuje se za Novi Sad. U ostalim
voda, posle dezinfekcije,
bez obzira na neadekvatan kvalitet, direktno šelje u mrežu.
gradskim i seoskim naseljima ne postoji nikakav tretman, već se voda, posle dezinfekcije, bez
obzira na neadekvatan kvalitet, direktno šelje u mrežu.
10
Slika 5:Slika
Zone 5: Zone potrebnog stepena prerade sirove podzemne vode do nivoa vode za piće
potrebnog stepena prerade sirove podzemne vode do nivoa vode za piće
Figure 5: Zones of necessary groundwater treatment levels for the purpose of production of
drinking water
4. Aktivnosti na rešavanju problema snabdevanja vodom za piće u

Vojvodini
68 Vodoprivredna osnova Republike Srbije (VOS), kao bazni dokument daje osnovnu strategiju
korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od voda na teritoriji Republike Srbije. Osnovno
strateško opredeljenje je: Održavanje i razvoj vodnog režima kojim se obezbeđuju
najpovoljnija i najcelishodnija tehnička, finansijska i ekološka rešenja za jedinstveno
upravljanje vodama, zaštitu od štetnog dejstva voda, zaštitu voda i korišćenje voda.
Vodoprivredna osnova Srbije predviđa ostvarivanje navedenog osnovnog strateškog cilja,

4. AKTIVNOSTI NA REŠAVANJU PROBLEMA

SNABDEVANJA VODOM ZA PIĆE
U VOJVODINI
Vodoprivredna osnova Republike Srbije (VOS), kao bazni dokument daje osnovnu strategiju
korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od voda na teritoriji Republike Srbije. Osnovno strateško
opredeljenje je: održavanje i razvoj vodnog režima kojim se obezbeđuju najpovoljnija i
najcelishodnija tehnička, finansijska i ekološka rešenja za jedinstveno upravljanje vodama,
zaštitu od štetnog dejstva voda, zaštitu voda i korišćenje voda.
Vodoprivredna osnova Srbije predviđa ostvarivanje navedenog osnovnog strateškog cilja,

vodeći računa o često oprečnim interesima pojedinih vodoprivrednih oblasti i grana i u velikoj
meri suprotstavljenim zahtevima ostalih korisnika prostora.
U navedenim uslovima, u okviru Vodoprivredne osnove daje se globalna moguća orijentacija

snabdevanja stanovništva i industrije vodom, što u narednim vodoprivrednim dokumentima
treba precizirati i verifikovati. Odgovarajućim propisima moraju se precizno definisati i
zaštititi prostori namenjeni za izvorišta vodosnabdevanja stanovništva.
Na osnovu prikazanih problema u vodosnabdevanju različitih delova Vojvodine proistekli

su i kriterijumi za izbor načina rešavanja istih. Prvi kriterijum za izbor optimalnih rešenja
vodosnabdevanja (izvorišta) bio je postojanje dovoljnih količina podzemne vode za
zadovoljenje sadašnjih i budućih potreba vodom za piće, odnosno mogućnost zahvatanja
potrebnih količina vode bez negativnih efekata eksploatacije (drastično sniženje nivoa
podzemne vode, pogoršanje kvaliteta vode u smislu prodora zagađenja sa površine terena
ili prodora visokomineralizovanih voda iz dublje izdani...). Drugi kriterijum bio je prirodni
kvalitet vode, odnosno koncentracija karakterističnih parametara kvaliteta podzemne vode u
smislu primene relativno jednostavnih (i ekonomski opravdanih) tehnologija prečišćavanja
u cilju dovođenja do kvaliteta vode za piće. Treći kriterijum je vezan za mogućnost
uspostavljanja mera zaštite izvorišta podzemnih voda na postojećim ili novoformiranim
izvorištima vodosnabdevanja, bez značajnijih ograničenja za ostale sadržaje/aktivnosti u
okruženju.Prema ovim uslovima generalno su predložena 2 načina rešavanja problema:
- formiranje regionalnih izvorišta podzemnih voda u aluvionima Dunava i Save i

- formiranje novih ili proširenje postojećih lokalnih izvorišta.
Prema Vodoprivrednoj osnovi, snabdevanje vodom ovog područja u budućnosti će se oslanjati

kako na sopstvena, lokalna izvorišta (uz dodatnu preradu) tako i na novoformirana regionalna
izvorišta. Regionalna izvorišta će se formirati formiranjem u aluvijalnim izdanima Save i
Dunava. U tom smislu VOS-om i Prostornim planom su definisane zone potencijalnih
regionalnih izvorišta vodosnabdevanja (slika 6).
69
Prema Vodoprivrednoj Osnovi, snabdevanje vodom ovog područja u budućnosti će se
oslanjati kako na sopstvena, lokalna izvorišta (uz dodatnu preradu) tako i na novoformirana
regionalna izvorišta. Regionalna izvorišta će se formirati formiranjem u aluvijalnim izdanima
Save i Dunava. U tom smislu VOS-om i Prostornim Planom su definisana zone potencijalnih
regionalnih izvorišta vodosnabdevanja (Slika 6).
LOKACIJA
“BEZDAN-APATIN”
LOKACIJA
“KNICANIN-CENTA” LOKACIJA
LOKACIJA “POTPORANJ”
“JAMENA-KURJAKOVAC” LOKACIJA
“JARAK-KLENAK” LOKACIJA
“KOVIN-DUBOVAC”
Slika 6: Lokacije potencijalnih regionalnih izvorišta podzemnih voda u Vojvodini

Slika 6: Lokacije potencijalnih regionalnih izvorišta podzemnih voda u Vojvodini
Figure 6: Location of potential regional sources of groundwater in Vojvodina
Figure 6: Location of potential regional sources of groundwater in Vojvodina
5. POTROŠNJA VODE, NORMATIVI 12
5.1 Potrošnja
Potrošnja vode se mnogo razlikuje po regionima u svetu. Najveća je u Americi. U Sjedinjenim
Državama prelazi 600 l/st.dan, dok je u Kanadi u 1999. godini bila između 290 i 541 l/st/dan,
u proseku za celu Kanadu 343 l/st/dan.
U zemljama članicama Evropske unije i zemljama kandidatima za ulazak u Evropsku uniju
prema podacima Svetske banke (World Bank) za period od 1990. do 2001. godine, potrošnja
vode za podmirenje svih komunalnih potreba (domaćinstva, javna potrošnja, ustanove,
zanatstvo i trgovina u naselju, bez industrije), bila je u proseku za ceo region:
- Severoistočni region (zemlje bivšeg istočnog bloka) od 290 l/st/dan u 1990. godini do
214 l/st/dan u 2001. godini;
- Jugoistočni region (Kipar, Turska, Malta) od 221 l/st/dan u 1990. godini do 172 l/st/dan
u 2001. godini;
- Zapadni region – centralni i severni deo od 279 l/st/dan u 1990. godini do 241 l/st/dan
u 2001. godini;
- Zapadni region – južni deo od 369 l/st/dan u 1990. godini do 328 l/st/dan u 2001. godini.
Prema podacima Nemačke vodoprivrede potrošnja vode je u periodu od 1991. do 1999.

godine smanjena za oko 10%, sa 139 na 125 l/st/dan. U istom periodu je cena kubnog metra
vode porasla za 40%, sa 2,31 na 3,25 DM/m3 (1 DM = 0,5€).
70
U Hrvatskoj je u 1998. godini ukupna potrošnja vode za komunalne potrebe bila 305 l/st/dan,
od čega je u domaćinstvima potrošeno oko 177 l/st/dan, a javna potrošnja i mala privreda su,
u okviru komunalne potrošnje, trošile oko 128 l/st/dan.
U vodovodnom sistemu Novog Sada, u 2001. godini je proizvedeno i upućeno u sistem 36,3
miliona kubnih metara vode, što iznosi oko 340 l/st/dan. Od toga je registrovana potrošnja 25,6
miliona kubnih metara oko 240 l/st/dan. Registrovana potrošnja stanovništva u domaćinstvima
je bila 170 l/st/dan: 25 l/st/dan su potrošili veliki industrijski potrošači vode, 45 l/st/dan je bila
javna potrošnja i potrošnja sitne privrede. Preostalih 100 l/st/dan je neregistrovana količina
vode koja se smatra gubicima (neregistrovana potrošnja i fizički gubici), što čini oko 29,5%
od ukupno unete količine vode u sistem.
5.2 Normativi
Normativi potrošnje su planske veličine koje određuju potreban kapacitet sistema za
snabdevanje vodom. Utvrđuju se na osnovu realnih podataka o potrošnji vode na posmatranom
području, teorijski utvrđenih fizioloških i sanitarno-higijenskih potreba čoveka, kao i
specifičnih karakteristika i zahteva. Veliki uticaj na normative imaju i veličina raspoloživih
resursa i cena. Normative čine:
1. norma potrošnje;
2. koeficijenti neravnomernosti potrošnje.
Normom potrošnje vode naziva se prosečna dnevna potrošnja vode za piće (po vodoprivrednoj
osnovi voda visokog kvaliteta) iz vodovodnog sistema, svedena na jednog korisnika
(stanovnika). Uobičajeno je da se normom potrošnje pokrivaju ukupne potrebe za vodom za
piće, bez obzira na njenu namenu:
- potrebe domaćinstava;
- potrebe industrije (prehrambena industrija...);
- javne potrebe (javne ustanove, bolnice, škole, hoteli, restorani i sl.);
- potrebe domaćih životinja.
Normu potrošnje opterećuju još i gubici vode iz sistema distribucije, koji mogu da budu
veoma značajni.
Raspodela potrošnje tokom vremena iskazuje se neravnomernošću.
Vodoprivrednom osnovom utvrđena je norma potrošnje vode na 600 l/st/dan u gradskim –

urbanim područjima. Ovako procenjene vrednosti su svakako precenjene, što se konstatuje i
u samoj vodoprivrednoj osnovi, gde se u zaključnom razmatranju kaže:
„Procenjene norme potrošnje nisu i ne mogu biti preporuke za projektovanje
konkretnih vodovodnih sistema. One služe da se na nivou Vodoprivredne osnove
rezervišu vodni resursi i utvrde smernice za buduće kompleksno korišćenje
voda.“
71
- Potrebe domaćinstava;
- Potrebe industrije (prehrambena industrija...);
- Javne potrebe (javne ustanove, bolnice, škole, hoteli, restorani i sl.);
- Potrebe domaćih životinja.
Normu potrošnje opterećuju još i gubici vode iz sistema distribucije, koji mogu da budu
UPRAVLJANJE
veoma VODNIM
značajni. RESURSIMA SRBIJE 2009
Raspodela potrošnje tokom vremena iskazuje se neravnomernošću.
Predlog normativa potrošnje se zasniva na dosadašnjim iskustvima (našim i evropskim),
Vodoprivrednom
trendovima osnovomkoje
potrošnje u zemljama utvrđena je norma fazi
su u završnoj potrošnje vode normama
tranzicije, na 600 l/st/dan u gradskim
potrošnje koje se–
urbanim područjima. Ovako procenjene vrednosti su svakako precenjene, što se konstatuje i
primenjuju u zemljama Evropske zajednice, kao i na specifičnostima vojvođanskog prostora
u samoj vodoprivrednoj osnovi, gde se u zaključnom razmatranju kaže:
(klimatske prilike, struktura naselja,
„Procenjene navikepotrošnje
norme stanovništva,
nisu stanje
i ne izgrađene
mogu bitivodovodne mreže
u naseljima, itd.). preporuke za projektovanje konkretnih vodovodnih
sistema. One služe da se na nivou Vodoprivredne osnove
rezervišu vodni resursi i utvrde smernice za buduće
kompleksno
U nastavku su date norme korišćenje
potrošnje voda.“neravnomernosti za osnovne oblike potrošnje
i koeficijenti
vode iz javnog vodovoda u naseljima. To su: na dosadašnjim iskustvima (našim i evropskim),
Predlog normativa potrošnje se zasniva
trendovima potrošnje u zemljama koje su u završnoj fazi tranzicije, normama potrošnje koje
se primenjuju
- potrošnja u zemljama Evropske zajednice, kao i na specifičnostima Vojvođanskog
u domaćinstvima;
prostora (klimatske prilike, struktura naselja, navike stanovništva, stanje izgrađene
- javna i ostalamreže
vodovodne potrošnja u naseljima
u naseljima, itd.). (ustanove, mala privreda, škole,bolnice...);
- potrebe domaćih
U nastavku životinja;
su date norme potrošnje i koeficijenti neravnomernosti za osnovne oblike
potrošnje vode iz javnog
- gubici iz vodovodnog vodovoda u naseljima. To su:
sistema.
- Potrošnja u domaćinstvima
- Javna i ostala potrošnja u naseljima (ustanove, mala privreda, škole,bolnice...)
- Potrebe domaćih životinja
- Gubici
Potrebe industrije iz vodovodnog
(velikih sistema
privrednih potrošača) za vodom za tehnološki proces nisu
obuhvaćene ovim pregledom. Njih treba rešavati posebno u svakom konkretnom slučaju.
Potrebe industrije (velikih privrednih potrošača), za vodom za tehnološki proces, nisu
Odluku oobuhvaćene
načinu snabdevanja industrije
ovim pregledom. Njihvodom donosi sama
treba rešavati industrija.
posebno u svakom konkretnom slučaju.
Odluku o načinu snabdevanja industrije vodom donosi sama industrija.
Potrošnjom
Potrošnjom vode u vode u domaćinstvima
domaćinstvima se smatra
se smatra ličnalična potrošnja
potrošnja pojedincazazafiziološke
pojedinca fiziološke ii
higijensko-sanitarne
higijensko-sanitarne potrebe.potrebe. Promenljiva
Promenljiva je zavisno
je zavisno od broja
od broja stanovnika
stanovnika u naselju
u naselju (Tabela
(tabela 3):
3):
Tabela 3. Norme potrošnje vode
Tabela 3. Norme potrošnje vode
Broj stanovnika Jedinična Keficijenti neravnomernosti
potrošnja dnevni - (Kd) Satni - (Ks)
(l/st/dan) min max
- do 2.000 110 2,0 0,2 2,5
- od 2.000 do 5.000 120 1,9 0,2 2,0
- od 5.000 do 10.000 130 1,8 0,25 1,8
- od 10.000 do 20.000 140 1,7 0,3 1,6
- preko 20.000 150 1,6 0,35 1,5
Javnu i ostalu potrošnju čini potrošnja vode koja proističe iz aktivnosti koje se obavljaju na
Javnu
užem i ostalunaselja.
području potrošnju čini potrošnja
Potrošnja vode sektoru
vode u ovom koja proističe iz aktivnosti
zavisi najviše koje se
od veličine obavljaju na
naselja.
užem području naselja. Potrošnja vode u ovom sektoru zavisi najviše od veličine naselja.14
Za osnovne proračune potrebnih kapaciteta, odnosno procenu potrošnje usvojeni su sledeći
Za osnovne
normativi proračune
(tabela 4): potrebnih kapaciteta, odnosno procenu potrošnje usvojeni su sledeći
normativi (tabela 4):
Tabela 4 Javna i ostala potrošnja
Tabela 4 Javna i ostala potrošnja
broj stanovnika % od potrošnje u domaćinstvima
do 5.000 5
od 5.000 do 10.000 5 - 10
od 10.000 do 20.000 10 - 15
od 20.000 do 50.000 15 - 20
preko 50.000 ≥ 20
Domaće životinje
Prosečne dnevne potrebe za vodom domaćih životinja su:
72- krupna stoka 50 - 60 l/kom/dan
- sitna stoka 5 - 10 l/kom/dan
- živina 30 - 50 l/100kom/dan
Gubici
Domaće životinje
Prosečne dnevne potrebe za vodom domaćih životinja su:
- krupna stoka 50 - 60 l/kom/dan
- sitna stoka 5 - 10 l/kom/dan
- živina 30 - 50 l/100kom/dan
Gubici
Danas se gubici vode iz vodovoda u Vojvodini procenjuju na vrednosti od 30 do 35% sa
tendencijom sanacija.
6. MOGUĆA REŠENJA VODOSNABDEVANJA

BANATA
Na primeru područja Banata prikazan je koncepcijski prilaz rešavanju problema

vodosnabdevanja teritorije Vojvodine.
Problem vodosnabdevanja stanovništva u severnom i srednjem Banatu može biti rešen na dva
načina, zasnovana na dva koncepta:
- izgradnjom regionalnih sistema (koncept centralizovanog vodosnabdevanja) i
- korišćenjem lokalnih izvorišta vodosnabdevanja uz izgradnju postrojenja za tretman
(koncept decentralizovanog vodosnabdevanja).
U okviru „Studije izvodljivosti izgradnje regionalnog vodovodnog sistema Dubovac-
Zrenjanin-Kikinda“ analizirane su obe koncepcije sa tehničkog i ekonomskog aspekta.
Izgradnja regionalnog vodovodnog sistema (RVS) zasniva se na formiranju regionalnog

izvorišta podzemnih voda. Na osnovu dosadašnjih brojnih istražnih radova, izvedenih za
potrebe zaštite priobalja Dunava od uticaja HE Đerdap, područje između Kovina i Dubovca
је i razmatrano u ovoj studiji kao regionalno izvorište.
73
Slika 7: Područje Banata čije je rešenje vodosnabdevanja sagledavano izgradnjom regionalnog

Slika 7: Područje Banata sistema
vodovodnog čije jeDubovac-Zrenjanin-Kikinda
rešenje vodosnabdevanja sagledavano izgradnjom
regionalnog vodovodnog sistema Dubovac-Zrenjanin-Kikinda
Figureizrade
Predmet 7: Banat, region
Prethodne of concern
studije for water
izvodljivosti supply
izgradnje from Regional
regionalnog vodovodnog Water Supply System
sistema
Dubovac-Zrenjanin-Kikinda je bio analiza varijantnih rešenja
Dubovac-Zrenjanin-Kikinda snabdevanja vodom naselja
na području srednjeg i severnog Banata (osim opština Vršac i Bela Crkva) sa potencijalnog
regionalnog izvorišta podzemnih voda na području Kovin-Dubovac-Banatska Palanka.
Predmet izrade Prethodne Studije izvodljivosti izgradnje regionalnog vodovodnog sistema
Varijante snabdevanja vodom formirale su se na osnovu potreba za kvalitetnom vodom u
Dubovac-Zrenjanin-Kikinda
periodu do 2030. godine, postojećeg je bio stanja
analiza varijantnih rešenja
vodosnabdevanja naselja,snabdevanja vodom naselja na
planova razvoja
području Srednjeg i Severnog Banata (osim opština Vršac i Bela Crkva)
vodovodnih sistema i zainteresovanosti subjekata za priključenje na regionalni sistem. Analiza sa potencijalnog
regionalnog izvorišta
varijanti obuhvata poređenje podzemnih
mogućnosti voda na lokalnih
korišćenja području Kovin-Dubovac-Banatska
resursa (izvorišta) sa aspekta Palanka.
Varijante snabdevanja
količina, kvaliteta sirove vodevodom formirale
i mogućnosti su se na
sprovođenja osnovu
uslova zaštitepotreba
naspramza kvalitetnom vodom u
mogućnosti
priključenja
periodu dona2030.
regionalni sistempostojećeg
godine, vodosnabdevanja.
stanjaVarijante su poređene sanaselja,
vodosnabdevanja tehničkogplanova
i razvoja
finansijskog aspekta. Posebno je data analiza uslova i mogućnosti formiranja
vodovodnih sistema i zainteresovanosti subjekata za priključenje na regionalni sistem. regionalnog
izvorišta podzemnih voda na području Kovin-Dubovac-Banatska Palanka (hidrogeološki
Analiza varijanti obuhvata poređenje mogućnosti korišćenja lokalnih resursa (izvorišta) sa
uslovi, definisanje kapaciteta, potrebnog tretmana vode do kvaliteta zahtevanog važećim
aspekta
zakonskimkoličina, kvaliteta
aktima), kao i tehničko sirove
rešenjevode i mogućnosti
formiranja izvorišta. sprovođenja uslova zaštite naspram
mogućnosti priključenja na regionalni sistem vodosnabdevanja. Varijante su poređene sa
tehničkog i finansijskog aspekta. Posebno je data analiza uslova i mogućnosti formiranja
regionalnog izvorištastudije
Ciljevi izrade Prethodne podzemnih voda
izvodljivosti na području Kovin-Dubovac-Banatska Palanka
su višestruki:
(hidrogeološki uslovi, definisanje kapaciteta, potrebnog tretmana vode do kvaliteta
- generalni
zahtevanog uvid u zakonskim
važećim postojeće stanje vodosnabdevanja
aktima), na prostoru
kao i tehničko rešenjesrednjeg i severnog
formiranja izvorišta.
Banata, raspoloživost resursa podzemnih voda (količina, kvalitet, uslovi zaštite) i
potrebe za visokokvalitetnom vodom za period do 2030. godine;
Ciljevi izrade Prethodne Studije izvodljivosti su višestruki:
-− analiza dosadašnjih
Generalni uvidiskustava u tretmanu
u postojeće stanjepodzemnih voda na razmatranom
vodosnabdevanja području;
na prostoru Srednjeg i Severnog
74 Banata, raspoloživost resursa podzemnih voda (količina, kvalitet, uslovi zaštite) i
potrebe za visokokvalitetnom vodom za period do 2030. godine
− Analiza dosadašnjih iskustava u tretmanu podzemnih voda na razmatranom
području
− Definisanje mogućih tehničkih varijanti snabdevanja stanovništva Srednjeg i
- definisanje mogućih tehničkih varijanti snabdevanja stanovništva srednjeg i severnog
Banata;
- definisanje neophodnih finansijskih ulaganja u postojeće/nove sisteme
vodosnabdevanja;
- dobijanje podloge (dokumenta) za planiranje buduće strategije vodosnabdevanja
predmetnog područja.
Kvalitet podzemne vode na teritoriji Banata

Kvalitet podzemne vode u severnom Banatu po mikrobiološkim i fizičko-hemijskim
parametrima ne zadovoljava kriterijume definisane Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti
vode za piće (Sl. list SRJ, br. 42/98 i 44/99). Fizičko-hemijska neispravnost je 100% dok se
mikrobiološka neispravnost koja potiče od povećanog sadržaja aerobnih mezofilnih bakterija
kao i indikatora fekalnog zagađenja (koliformne bakterije fekalnog porekla, Pseudomonas,
Proteus sp. itd). kreće u rasponu od oko 8-60%. Razlozi fizičko-hemijske neispravnosti su:
povišen sadržaj amonijaka, gvožđa, natrijuma, organske materije - izražene preko utroška
kalijum-permanganata, boja i dr.
Po mineralnom sastavu voda pripada natrijum-bikarbonatnom tipu. Sadržaj natrijuma se
kreće i preko 300 mg/l, duplo više od Pravilnikom dozvoljene vrednosti. Poseban problem
je detekcija arsena u vodi za piće pojedinih naselja. Povećan utrošak kalijum-permanganata
ukazuje na prisustvo huminskih materija u vodi ovog regiona. Prisustvo organske materije
izraženo preko utroška KMnO4 kreće se u širokom opsegu vrednosti od 2,4 do 57,3 mg/l.
Maksimalna potrošnja permanganata za vodu za piće iznosi 8 mg/l.
U srednjem Banatu kao i u severnom Banatu, zahvaćena voda se distribuira potrošačima bez
prečišćavanja, izuzev dezinfekcije hlorom. Kvalitet vode za piće na području ovog regiona ne
zadovoljava propisane norme kvaliteta. Fizičko-hemijska neispravnost iznosi 100%, dok je oko
14% uzoraka mikrobiološki neispravno. Najčešći razlog bakteriološke neispravnosti je povećan
broj aerobnih mezofilnih bakterija i povećan broj koliformnih bakterija (Escherichia coli).
Najčešći uzroci hemijske neispravnosti su neodgovarajuća boja, povećana koncentracija
amonijaka, utroška kalijum-permanganata, natrijuma, gvožđa i arsena. Detektovane
koncentracije arsena se kreću i do 350 μg/l, što je za 35 puta veća koncentracija od Pravilnikom
dozvoljenih vrednosti (10 μg/l). Sadržaj natrijuma u podzemnoj vodi osnovnog vodonosnog
kompleksa je meren u koncentracijama do 360 mg/l. Prisustvo organske materije izraženo
preko utr. KMnO4 zabeleženo je u širokom dijapazonu, od 2,3 do 105 mg/l. Problem kvaliteta
vode posebno je izražen u opštini Zrenjanin.
Vodosnabdevanje stanovništva u južnom Banatu se vrši zahvatanjem podzemnih voda sa
dubine od 30 do 100 m. Najčešći uzroci hemijske neispravnosti su povećana koncentracija
amonijaka, utroška kalijum-permanganata i gvožđa.
Naselja Pančevo, Opovo i Kovin poseduju postrojenje za pripremu vode. Od svih centralnih
vodovoda sa ove teritorije, Pančevo, Opovo, Kovin i Bela Crkva imaju vodovode koji
zadovoljavaju zahteve Pravilnika u pogledu bakteriološke ispravnosti i hemijskog kvaliteta.
Ostali vodovodi imaju veći procenat bakteriološke neispravnosti koji se kreće i do 70%.
Dosadašnje analize kvaliteta potencijalnog regionalnog izvorišta Kovin-Dubovac-Banatska
Palanka ukazuju na neznatno povećan sadržaj organske materije izražene preko utroška KMnO4,
amonijum jona kao i na neprihvatljive organoleptičke osobine. Od metala, registrovano je
prisustvo gvožđa i mangana u koncentracijama višim od Pravilnikom propisanih za vodu
75
za piće (Sl. list SRJ br. 42/98). Na određenim lokalitetima se takođe registruju povećane
koncentracije arsena, iznad 10 μg/l, koje se lako uklanjaju klasičnim tretmanom za podzemne
vode. Po mineralnom sastavu voda pripada kalcijum-hidrokarbonatnom tipu. Dominantni
katjoni su kalcijum i magnezijum, a što se tiče anjona, to su hidrokarbonati. Vodu odlikuju
niske koncentracije natrijuma i kalijuma. Osim bikarbonata, od anjona javljaju se još hloridi
i sulfati.
Organski polutanti, PCB, PAH, pesticidi, ukupna ulja i masti i teški metali, ili nisu detektovani
ili se nalaze u koncentracijama manjim od MDK. Rezultati mikrobioloških ispitivanja
odgovaraju Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće.
S obzirom na registrovani kvalitet podzemnih voda na ispitivanom području i činjenicu da će
se pri eksploataciji u znatnoj meri promeniti (povećati) učešće infiltracije iz pravca Dunava,
može se sa sigurnošću konstatovati da će kvalitet sirove podzemne vode zahvaćene nizom
bunara imati bolji kvalitet po parametru As, Fe i Mn od do sada registrovanog.
Potrošnja i potrebe za vodom

Prognoza kretanja broja stanovnika po opštinama i naseljima Vojvodine urađena je na osnovu
statističkih podataka o broju stanovnika iz popisa stanovništva u periodu od 1971 do 2002.
godine. Na osnovu tendencija u proteklom periodu za projektovanje broja stanovnika usvojeno
je sledeće:
- očekuje se, generalno, nastavak povećanja stanovništva u većim gradovima i
opštinskim centrima i dalje smanjenje broja seoskog stanovništva.
- za periode 2010 - 2020. i 2020 - 2030. usvojeno je smanjenje godišnje stope rasta/
opadanja iz perioda 2002 - 2010. za svako naselje. Dodatno, za period 2020 - 2030. za
naselja gde je dobijeno da je godišnja stopa priraštaja negativna, usvojena je vrednost
0 (broj stanovnika 2030. jednak broju iz 2020. godine).
Pored potrošnje stanovništva uključeni su i ostali potrošači: domaće životinje i koncentrisana
potrošnja (javne ustanove, mala i velika privreda). Stopa rasta stoke na godišnjem nivou
usvojena je u zavisnosti od veličine i tipa naselja.
Zbog realno smanjene potrošnje većih privrednih potrošača devedesetih godina prošlog veka
(opšti privredni kolaps prouzrokovan sankcijama međunarodne zajednice, bombardovanjem
u toku 1999. godine i višegodišnjim ratnim okruženjem) nije bilo moguće predvideti trend
rasta ovog tipa potrošnje.
Učešće koncentrisane potrošnje u ukupnoj potrošnji vode opštinskog centra određena je u
odnosu na veličinu i tip naselja i kreće se u granicama od 25–50%. Za sva ostala naselja
usvojeno je da učešće koncentrisane potrošnje u ukupnoj potrošnji vode iznosi 10%.
Učešće visokokvalitetne vode u ukupnoj koncentrisanoj potrošnji opštinskih centara određena
je u odnosu na veličinu i tip naselja i kreće se u granicama od 60–90%. Za sva ostala naselja
usvojeno je da učešće visokokvalitetne vode u ukupnoj koncentrisanoj potrošnji iznosi 100%.
Predviđeno je da će se nefakturisani deo potrošnje do kraja projektnog perioda (2030. god.)
smanjiti sa sadašnjih 30–35% na 20% od zahvaćene vode: veće smanjenje ne treba očekivati,
jer u nefakturisan deo ulaze, pored gubitaka: curenje na dovodima i distributivnoj mreži i
curenje i prelivanje na ostalim objektima vodovoda, potrošnja vode za pranja filtera na
postrojenjima i ovlašćena nefakturisana potrošnja.
Pri određivanju normi potrošnje vode, zbog nedovoljnog i nepouzdanog fonda podataka
76
mreži i curenje i prelivanje na ostalim objektima vodovoda, potrošnja vode za pranja filtera
na postrojenjima i ovlašćena nefakturisana potrošnja.
o kretanju specifične potrošnje vode za naselja predmetnog područja za prognozu razvoja
norme potrošnje koristili su se sledeći postupci i principi:
Pri određivanju normi potrošnje vode, zbog nedovoljnog i nepouzdanog fonda podataka o
kretanju specifične
- naselja potrošnje
su, uslovno, vodeuza
podeljena naselja predmetnog područja za prognozu razvoja
5 kategorija;
norme potrošnje koristili su se sledeći postupci i principi:
- norma potrošnje za stanovništvo će biti na nivou od 110 do 150 lit/stan.-dan, što je
− Naselja su, uslovno, podeljena u 5 kategorija
u većini slučajeva manje od današnje norme za stanovništvo. U okviru ove studije
− neNorma potrošnje
predviđa za stanovništvo
se potrošnja vode preko će 150biti na nivoujerodće110
l/stan.dan - 150 lit/stan.-dan,
se uvođenjem ekonomskešto je u
cene vode znatno izmeniti ponašanje potrošača. Predložene su norme potrošnje slične ne
većini slučajeva manje od današnje norme za stanovništvo. U okviru ove studije
predviđa
onima se potrošnja
u zemljama vode5);
EU (tabela preko 150 l/stan.dan jer će se uvođenjem ekonomske
cene vode znatno izmeniti ponašanje potrošača. Predložene su norme potrošnje
- očekuje
slične se postepeni
onima oporavak
u zemljama EUindustrije,
(Tabela 5). tako da će se potrošnja industrije i javnih
− ustanova
Očekujepovećavati za oko
se postepeni 2-3 putaindustrije,
oporavak do kraja vremenskog
tako da će preseka (2030.industrije
se potrošnja godine); i javnih
ustanova povećavati za oko 2 - 3 puta do kraja vremenskog preseka
- očekuje se određena racionalizacija u korišćenju vode za piće u industriji, koja (2030. godine).
se
Očekuje
− ogleda se određena racionalizacija u korišćenju vode za piće u industriji, koja se
u sledećem:
ogleda u sledećem:
- industrija koja ne zahteva
Industrija koja nevisokokvalitetnu vodu za svoj
zahteva visokokvalitetnu tehnološki
vodu za svojproces, jednim
tehnološki proces,
delom ćejednim
se, tamo gde je to moguće, orijentisati na vodu nižeg kvaliteta;
delom će se, tamo gde je to moguće, orijentisati na vodu nižeg
- industrijakvaliteta.
koja zahteva visokokvalitetnu vodu za svoj tehnološki proces, a ima
Industrija
mogućnost koja zahteva
uspostavljanja visokokvalitetnu
sopstvenog vodu tu
izvorišta, koristiće za mogućnost;
svoj tehnološki proces, a
ima mogućnost uspostavljanja sopstvenog izvorišta, koristiće tu
- nove tehnologije,
mogućnost. koje se budu uvodile u industrijsku proizvodnju koja zahteva
visokokvalitetnu vodu,
Nove tehnologije, razvijaće
kojeseseu pravcu racionalizacije
budu uvodile potrošnjeproizvodnju
u industrijsku vode za piće koja
za svoj tehnološki proces;
zahteva visokokvalitetnu vodu, razvijaće se u pravcu racionalizacije
- neće bitipotrošnje
nestašica vode
vode,zatj. piće za svoj
restrikcija tehnološki proces.
u snabdevanju;
Neće biti nestašica vode, tj. restrikcija u snabdevanju.
- pretpostavljeno je da će se časovne neravnomernosti izravnati putem rezervoara koji se
− Pretpostavljeno je da će se časovne neravnomernosti izravnati putem rezervoara
nalaze u samoj opštini.
koji se nalaze u samoj opštini.
Na osnovu prethodno diskutovanih parametara sumiranih u tabeli 5, proračunate su količine
Na osnovu
vode predhodno diskutovanih
koje zadovoljavaju parametara
potrebe korisnika sumiranih u Tabeli 5, proračunate su količine
do 2030.
vode koje zadovoljavaju potrebe korisnika do 2030.
Tabela 5. Ukupne srednje godišnje i maksimalne dnevne potrebe za vodom u Vojvodini.
Tabela 5. Ukupne srednje godišnje i maksimalne dnevne potrebe za vodom u Vojvodini.
2030. godina
Opština
Qsrdn Qmaxdn
Br. stanovnika
(l/s) (l/s)
1 Kikinda 65.132 186 307
2 Novi Kneževac 12.475 30 53
3 Čoka 12.672 29 52
4 Žitište 18.272 48 82
5 Zrenjanin 144.708 408 632
6 Nova Crnja 11.334 26 46
7 Novi Bečej 26.924 67 113
8 Sečanj 13.875 31 55
9 Kovačica 24.729 57 103
77
19
Regionalno izvorište Kovin - Dubovac
Regionalno izvorište podzemnih voda formiralo bi se u branjenom području rejona Kovin-

Dubovac, u zaleđu nasipa za odbranu od visokih voda Dunava. Predviđeno je da izvorište
sačinjavaju maksimalno 30 bunara sa horizontalnim drenovima, na međurastojanju od 400 m
(Slika 8). Broj
Regionalno bunara
izvorište zavisi
podzemnih vodaod usvojene
formiralo bi se uregionalne varijante
branjenom području rejonavodosnabdevanja
Kovin-Dubovac, odnosno
odgovarajućih potreba za vodom. Linija bunara nalazi se na min 100 m od nasipa za odbranu
u zaleđu nasipa za odbranu od visokih voda Dunava. Predviđeno je da izvorište sačinjavaju
odmaksimalno 30 bunara
velikih voda. sa horizontalnim
Bunarski drenovima,unablizini
niz bi počinjao međurastojanju
postojećeod 400
CS m„Vrba“
(slika 8).a Broj
završavao bi se
bunara zavisi od
oko 12 km uzvodno. usvojene regionalne varijante vodosnabdevanja odnosno odgovarajućih potreba
za vodom. Linija bunara nalazi se na min. 100 m od nasipa za odbranu od velikih voda. Bunarski
niz bi počinjao u blizini postojeće CS „Vrba“ a završavao bi se oko 12 km uzvodno.
Postrojenje za prečišćavanje vode Kovin-Dubovac
Imajući u vidu kvalitet vode na predmetnom području, koji je prethodno detaljno izložen,
kao i iskustva pri izgradnji
Slika sličnih sistema,
8: Regionalno izvorište definisan je proces
Kovin-Dubovac prečišćavanja
- Varijanta vode l/s)
A (Q=2400 (Slika 9),
koji obuhvata sledeće faze:
− Aeracija
Postrojenje
− Retenzija za prečišćavanje vode Kovin-Dubovac
Imajući u vidu kvalitet vode na predmetnom području, koji je prethodno detaljno izložen, kao
− Filtracija
i iskustva pri izgradnji sličnih sistema, definisan je proces prečišćavanja vode (slika 9), koji
− Dezinfekcija
obuhvata sledeće faze: Bunari
Slika 8: Regionalno
- aeracija izvorište Kovin-Dubovac - Varijanta A (Q=2400 l/s)
(sirova voda)
Figure 8: Regional groundwater source Kovin-Dubovac - Solution A (Q = 2400 l / s)
- retenzija
- filtracija
- dezinfekcija AERACIJA Istaložena voda
TALOŽNIK
Ka tretmanu mulja
RETENZIJA
PRESE ZA
Recipijent
Vazduh
MULJ
DVOSLOJNI FILTRI
Voda
za Deponija mulja
pranje NaOCl
filtera
REZERVOAR PREČIŠĆENE 20
VODE Potrošači
Slika Slika
9: Linija prečišćavanja
9: Linija podzemne
prečišćavanja vodevode
podzemne na lokalitetu Kovin
na lokalitetu – Dubovac
Kovin – Dubovac
Figure
Kapacitet 9: Process za
postrojenja lineprečišćavanje
of groundwater treatment
vode in the area of
Kovin-Dubovac je Kovin
cca 2,5- Dubovac
m3/s.
Kapacitet postrojenja za prečišćavanje vode Kovin-Dubovac je cca 2.5 m3/s.
78
Sistemi za transport vode
Cevovodi
7. SISTEMI ZA TRANSPORT VODE
Cevovodi
Cevovodi su dimenzionisani na maksimalne dnevne potrebe za vodom (Q ≈ 2400 l/s). U ovoj
studiji se pošlo od toga da se voda cevovodom dovodi do samog naselja u danu maksimalne
dnevne potrošnje a časovna neravnomernost se pokriva rezervoarima u naseljima.
Transportnim i distributivnim rezervoarima hidraulički su razdvojene pojedine deonice
cevovoda u sistemu. Razdvajanje deonica je izvršeno zbog:
1. sigurnosti funkcionisanja sistema,
2. zaštite sistema od nestacionarnih pojava,
3. najmanjeg utroška električne energije za prepumpavanje i
4. uniformnosti pumpnih stanica.
Za pravilno funkcionisanje i rad cevovoda u eksploatacionim i prelaznim režimima, predviđen

je potreban broj tipskih objekata: šahtovi za ispust i ispiranje, šahtovi za smeštaj vazdušnih
ventila, prolazi ispod pruga, puteva i vodotokova, merno-regulacioni objekti.
Prilikom izbora cevnog materijala za cevovod, vodilo se računa i o svetskim iskustvima za
slične sisteme. Poslednjih dvadesetak godina daktilne cevi imaju najširu primenu kod većine
ugrađenih cevovoda. Razlog tome leži u činjenici što su cevi od daktila boljeg kvaliteta,
trajnije su, imaju bolje hidrauličke karakteristike i samim tim manje eksploatacione troškove
mada i nešto veća investiciona ulaganja. U izradi ove studije razmatrane su cevi od daktila, a
za prečnike manje od Ø400 i cevi od PE.
Pumpne stanice i rezervoari

Pumpne stanice su dimenzionisane na zahtevani protok i visinu dizanja.
Rezervoari su projektovani kao „prekidni“ čvorovi do kojih se voda dovodi regionalnim
cevovodom. Rezervoari su podeljeni na: rezervoare koji služe za izravnjane dnevne potrošnje
i crpilišta koja se nalaze u okviru crpnih stanica.
Objekti za sprečavanje nestacionarnih pojava

Za ravničarske terene, veliki problem mogu predstavljati nestacionarne pojave koje se mogu
javiti ispadom pumpnog agregata ili na neki drugi način. Da bi se ovaj problem rešio voda
između dva naselja (A – uzvodno naselje, B – nizvodno naselje) može se transportovati
cevovodom na nekoliko načina. Pošto su kote terena mesta koja su obuhvaćena ovom
studijom približno iste tada je najracionalnije i najsigurnije primeniti metod transporta sa
vodostanom:
79
Za ravničarske terene, veliki problem mogu predstavljati nestacionarne pojave koje se mogu
javiti ispadom pumpnog agregata ili na neki drugi način. Da bi se ovaj problem rešio voda
između dva naselja (A – uzvodno naselje, B – nizvodno naselje) može transportovati
cevovodom na nekoliko načina Pošto su kote terena mesta koja su obuhvaćene ovom
studijom približno iste tada je najracionalnije i najsigurnije primeniti metod transporta sa
vodostanom:
Slika10:
Slika 10:Šema
Šematransporta
transporta vode
vode između
izmeđudva
dvanaselja
naselja
Figure 10: Scheme of water transport between the two settlements
Varijantna
Varijantnarešenja vodosnadbevanja
rešenja vodosnadbevanja
22
Koncept regionalnog sistema Dubovac-Zrenjanin-Kikinda je da se voda zahvaćena na
Koncept izvorištu
potencijalnom regionalnog sistema Dubovac-Zrenjanin-Kikinda
Kovin-Dubovac, je sa
nakon prerade u PPV-u, voda
dalje zahvaćena
distribuira na
ka centrima
potencijalnom izvorištu Kovin-Dubovac, nakon prerade u PPV-u, dalje distribuira ka
potrošnje u opštinama.
centrima potrošnje u opštinama.
U narednoj tabeli 6 dat je prikaz varijantnih rešenja vodosnabdevanja predmetnog područja.
U narednoj Tabeli 6 dat je prikaz varijantnih rešenja vodosnabdevanja predmetnog područja.
Tabela 6: Prikaz varijanti vodosnabdevanja opština obuhvaćenih ovom Studijom
Tabela 6: Prikaz varijanti vodosnabdevanja opština obuhvaćenih ovom Studijom
Dužina
Količina Opštine obuhvaćene varijantnim
Varijanta razvodne
vode (l/s) rešenjima
mreže (km)
Kovin, Pančevo, Zrenjanin, Opovo,
Varijanta Kovačica, N.Bečej, Kikinda, Čoka,
Q = 2343 L = 384.0
A N.Kneževac, Sečanj, Plandište, Žitište,
N.Crnja,
Varijanta Kovin, Pančevo, Zrenjanin, Kovačica,
Q = 2087 L = 245.0
B N.Bečej, Kikinda, Žitište, N.Crnja,
Kovin, Pančevo (200 l/s), Zrenjanin,
Varijanta Opovo, Kovačica, N.Bečej, Kikinda,
Q = 1894 L = 384.0
C Čoka, N.Kneževac, Sečanj, Plandište,
Žitište, N.Crnja,
Kovin, Pančevo (200 l/s), Opovo,
Varijanta Kovačica, N.Bečej, Kikinda, Čoka,
Q = 1262 L = 384.0
D N.Kneževac, Sečanj, Plandište, Žitište,
N.Crnja,
Varijanta Kovin, Pančevo (200 l/s), Kovačica,
Q = 1006 L = 245.0
E N.Bečej, Kikinda, Žitište, N.Crnja,
Maksimalni broj opština u razmatranim opštinama je 13. Za opštine koje nisu obuhvaćene
regionalnim sistemom
Maksimalni u varijantama
broj opština B, D opštinama
u razmatranim i E data su alternativna
je 13. Za opštinerešenja
koje nisuvodosnabdevanja.
obuhvaćene
regionalnim sistemom u varijantama B, D i E data su alternativna rešenja vodosnabdevanja.
Rešenja za naselja u ovim opštinama (Novi Kneževac, Čoka, Sečanj, Plandište, Zrenjanin i
Opovo) dato je kroz formiranje mikro vodovodnih sistema koji predstavljaju više spojenih
80 naselja na centralizovano izvorište i PPV. Kriterijumi za izbor lokacije izvorišta i PPV bili su
prirodni kvalitet podzemne vode (niži stepen potrebnog tretmana) i položaj izvorišta u okviru
sistema (manje dužine cevovoda).
Broj naselja povezivanih u jedan mikro sistem izabran je na osnovu kriterijuma da kapacitet
vodovodnog sistema ne bude manji od 5 l/s, s obzirom da za manje količine vode nije
optimalno graditi PPV. Za opštine Zrenjanin i Opovo mikro vodovodni sistemi predstavljaju
zapravo opštinske vodovodne sisteme tako da pokrivaju celu opštinu. U Tabeli 7 dati su
Rešenja za naselja u ovim opštinama (Novi Kneževac, Čoka, Sečanj, Plandište, Zrenjanin i
Opovo) dato je kroz formiranje mikrovodovodnih sistema koji predstavljaju više spojenih
naselja na centralizovano izvorište i PPV. Kriterijumi za izbor lokacije izvorišta i PPV bili su
prirodni kvalitet podzemne vode (niži stepen potrebnog tretmana) i položaj izvorišta u okviru
sistema (manje dužine cevovoda).
Broj naselja povezivanih u jedan mikrosistem izabran je na osnovu kriterijuma da kapacitet
vodovodnog sistema ne bude manji od 5 l/s, s obzirom da za manje količine vode nije optimalno
graditi PPV. Za opštine Zrenjanin i Opovo mikrovodovodni sistemi predstavljaju zapravo
opštinske vodovodne sisteme tako da pokrivaju celu opštinu. U tabeli 7 dati su osnovni podaci
o mikrovodovodnim sistemima.
Tabela 7: Osnovni podaci o mikro vodovodnim sistemima u Banatu
Tabela 7: Osnovni podaci o mikro vodovodnim sistemima u Banatu

Potr. za Lokacija izvorišta i
Br. Naselja mikro-sistemi Opština
vodom (l/s) PPV
1 Novi Kneževac+Filić N. Kneževac 33 N. Kneževac
2 Đala+Krstur N. Kneževac 10 Đala
Ban.Aranđelovo+Rabe+
3 N. Kneževac 8 B. Aranđelovo
Majdan+Siget
Čoka+Sanad+Ostojićevo+
4 Čoka 50 Čoka
Jazovo+Padej
Podlokanj+Vrbica+Crna
5 Čoka 5 Vrbica
Bara+Ban.Monoštor
Sečanj+Sutjeska+Boka+
6 Sečanj 24 Sečanj
Neuzina
7 Jaša Tomić+Busenje+Krajišnik Sečanj 22 Jaša Tomić
8 Jarkovac+Ban.Dubica Sečanj 6 Jarkovac
Konak+Hajdučica+Vel.Greda+
9 Plandište 18 Hajdučica
Stari Lec+Dužine
Plandište+Margita+
10 Plandište 26 Plandište
Ban.Sokolac
11 Barice+Jermenovci Plandište 5 Jermenovci
12 Opština Zrenjanin Zrenjanin 632 Zrenjanin
13 Opština Opovo Opovo 44 Opovo
81
Slika 11:Slika
Regionalni sistem
11: Regionalni sistemzazavodosnabdevanje Kovin-Dubovac
vodosnabdevanje Kovin-Dubovac - Varijanta
- Varijanta A A
Figure 11: Regional water supply system Kovin-Dubovac - Solution A
82
Slika 12: Regionalni sistem za vodosnabdevanje Kovin-Dubovac - Varijanta E

Slika 12: Regionalni sistem za vodosnabdevanje Kovin-Dubovac - Varijanta E
Figure 12: Regional water supply system Kovin-Dubovac - Solution E
83
Analiza cena
Analiza cena
Ukupni investicioni troškovi za izradu regionalnog vodovodnog sistema Dubovac–Zrenjanin–
Kikinda
Ukupni razmotreni su za 5 varijanti
inveticioni troškovi za izradupovezivanja
regionalnogopština u Banatu
vodovodnog (tabela
sistema 11) i podeljeni na
Dubovac–Zrenjanin–
potrebne investicije za regionalne i lokalne vodovodne sisteme.
Kikinda, razmotreni su za 5 varijanti povezivanja opština u Banatu (Tabela 11) i podeljeni na
potrebne investicije
Investicioni za regionalnevodovodnog
troškovi regionalnog i lokalne vodovodne sisteme.
sistema odnose se na izgradnju PPV, cevovoda,
Investicioni troškovi regionalnog vodovodnog sistema odnose u se
rezervoara, izvođenje i opremanje bunara..., a dati su po pozicijama na 9.izgradnju PPV,
tabeli
cevovoda, rezervoara, izvođenje i opremanje bunara..., a dati su po pozicijama u Tabeli 9.
Regionalni vodovodni
Regionalni vodovodni sistem sistem
Tabela 9: Investicione vrednosti za regionalni vodovodni sistem
Tabela 9: Investicione vrednosti za regionalni vodovodni sistem
VARIJANTA VARIJANTA VARIJANTA VARIJANTA VARIJANTA
Pozicije
A B C D E
REGIONALNO IZVORIŠTE
Bunari
(izvođenje i 31.088.500 27.418.600 25.312.400 16.885.200 12.674.200
opremanje)
Sabirni
4.932.000 4.036.000 3.648.000 2.056.000 1.440.000
cevovodi
Servisni put 660.000 572.000 528.000 352.000 264.000
Zaštitna
36.000 31.200 28.800 19.200 14.400
ograda
Zemljište 600.000 500.000 480.000 320.000 240.000
POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE VODE KOVIN-DUBOVAC
Izgradnja PPV 28.100.000 25.000.000 22.700.000 15.100.000 12.100.000
CEVOVODI I OBJEKTI NA CEVOVODIMA (PS, REZERVOARI,
EKSPROPRIJACIJA...)
Izgradnja
196.400.000 161.500.000 193.000.000 175.200.000 128.600.000
cevovoda
Izgradnja
6.300.000 5.100.000 6.100.000 5.100.000 3.800.000
rezervoara
Izgradnja
6.600.000 4.700.000 6.300.000 5.300.000 4.400.000
vodostana
Izgradnja
3.900.000 3.300.000 3.600.000 2.900.000 2.600.000
crpilišta
Izgradnja
3.400.000 2.100.000 3.100.000 2.400.000 1.800.000
pum.stanica
Trošk.
19.200.000 12.300.000 19.200.000 19.200.000 12.300.000
eksproprijacije
ENERGETIKA, NADZOR I AUTOMATSKO UPRAVLJANJE
Pumpne
5.967.000 4.497.000 5.967.000 5.967.000 4.730.000
stanice
Nap.
dalekovodi 1.980.000 1.380.000 1.980.000 1.980.000 1.440.000
20kV
Izvorište 300.000 260.000 240.000 160.000 120.000
PPV 6.000.000 4.800.000 3.900.000 3.000.000 2.400.000
Komunikacije
3.264.000 2.082.500 3.264.000 3.264.000 2.082.000
(opt. kablovi)
Regionalni i
gradski 5.300.000
5.300.000 3.800.000 5.300.000 3.800.000
kontrolni
centri
Ukupno
324.027.500 263.377.300 304.648.200 264.503.400 194.805.100
RVS (€):
84
Lokalni vodovodni sistem 27
Tabela 10: Investicione vrednosti za lokalni vodovodni sistem

Pozicije
A B C D E
LOKALNA
Ukupno ALTERNATIVNA REŠENJA VODOSNABDEVANJA
324.027.500 263.377.300 304.648.200
STANOVNIŠTVA 264.503.400 194.805.100
I INDUSTRIJE VOJVODINE
RVS (€):
Ukupno
LokalniRVS
vodovodni
(€): sistem
324.027.500 263.377.300 304.648.200 264.503.400 194.805.100
Lokalni vodovodni sistem
Tabela 10: Investicione vrednosti za lokalni vodovodni sistem
Lokalni vodovodni
Tabela 10: sistem
Investicione vrednosti za lokalni vodovodni sistem
Tabela
Pozicije10: Investicione vrednosti za lokalni vodovodni sistem
A B C D E
LOKALNA VARIJANTA VARIJANTA VARIJANTA VARIJANTA VARIJANTA
Pozicije
IZVORIŠTA A0 2.140.000
B C0 1.500.000
D 3.635.000
E
LOKALNA
LOKALNA 00 2.140.000
5.800.000 00 1.500.000
17.000.000 3.635.000
22.800.000
IZVORIŠTA
PPV
LOKALNA
LOKALNI 00 5.800.000
11.300.000 00 17.000.000
12.000.000 22.800.000
23.300.000
PPV
CEVOVODI
LOKALNI
Ukupno 0 11.300.000 0 12.000.000 23.300.000
CEVOVODI
LOKALNI 0 19.240.000 0 30.500.000 49.735.000
Ukupno
VS (€):
LOKALNI 0 19.240.000 0 30.500.000 49.735.000
VS (€):
Rekapitulacija
Rekapitulacija
Rekapitulacija
Tabela
Tabela 11: 11: Rekapitulacija
Rekapitulacija ukupnih
ukupnih nvesticionihvrednosti
nvesticionih vrednostizazaregionalni
regionalni vodovodni
vodovodni sistem
sistem
Tabela 11: Rekapitulacija
A ukupnih nvesticionih
B vrednosti
C za regionalniDvodovodni sistem
E
RVS (€) VARIJANTA
324.027.500 VARIJANTA
194.805.100
A B C D E
LOKALNI
RVS (€) 0
324.027.500 19.240.000
263.377.300 0
304.648.200 30.500.000
264.503.400 49.735.000
194.805.100
VS (€)
LOKALNI
UKUPNO 0
324.027.500 19.240.000
282.617.300 0
304.648.200 30.500.000
295.003.400 49.735.000
244.540.100
VS
(€):(€)
UKUPNO
324.027.500 282.617.300 304.648.200 295.003.400 244.540.100
(€):
Zaključna razmatranja
8. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
Zaključna razmatranja
Analiza izvodljivosti izgradnje regionalnog vodovodnog sistema za 13 opština Banata
pokazala je sledeće:
− Udaljenost izvorišta (PPV) od konzumnog područja, kao i plasman značajnih
količina vode do udaljenih potrošača (opština Novi Kneževac, Čoka, Sečanj,
Udaljenost
− izvorišta
- udaljenost izvorišta
Plandište)(PPV)
značajno (PPV) od konzumnog
od poskupljuje
konzumnog područja,
izgradnju područja, kao i plasman
kao iPoređenjem
sistema. plasman odnosaznačajnih
značajnih količina
vrednosti
vode do količina
udaljenih vode
investicija po do
potrošačaudaljenih
količini vode potrošača
(opština Novi(opština
za različite Novi
Kneževac,
varijante RVSKneževac,
Čoka,
može se Čoka,
Sečanj, Sečanj,
Plandište)
zaključiti da u
Plandište) značajno
varijanti da poskupljuje
seizgradnju
Zrenjanin ne izgradnju
priključi sistema.
na RVS Poređenjem
(Varijanta odnosa
D),vrednosti
ovaj vrednosti
odnos postaje
značajno investicija
poskupljuje po količini vode sistema. Poređenjem odnosa investicija
značajno nepovoljniji, dok sezanepriključenjem
različite varijante RVS može se zaključiti da B)
u
po količini vode da
varijanti za serazličite
Zrenjanin varijante RVS može najudaljenijih
se zaključitiopština (Varijanta
da u varijanti da se
dobija povoljniji odnos. ne priključi na RVS (Varijanta D), ovaj odnos postaje
Zrenjaninznačajno
ne priključi na RVSdok
nepovoljniji, (Varijanta D), ovaj odnos
se nepriključenjem postaje opština
najudaljenijih značajno nepovoljniji,
(Varijanta B)
dobija povoljnijinajudaljenijih
dok se −nepriključenjem odnos. opština (Varijanta B) dobija povoljniji odnos;
Problem priključenja najudaljenijih opština na RVS može se premostiti
povezivanjem u mikro regionalne sisteme vodosnabdevanja (varijante B, D i E),
− Problem priključenjatroškovi
čime se izbegavaju najudaljenijih
izgradnjeopština
skupih na RVS magistralnih
dugačkih može se premostiti
cevovoda.
povezivanjem
- problem priključenja
Ovakvi mikro u mikro
najudaljenijih regionalne sisteme vodosnabdevanja
opština na RVS može
sistemi bi organizaciono-tehnički sebiti
mogli (varijante
premostiti B, D ibiE),se
deo RVS,povezivanjem
čime
čime se troškovi
izbegavaju troškovi izgradnje skupih dugačkih magistralnih cevovoda.
u mikroregionalne
smanjili sisteme vodosnabdevanja (varijante B, D i E), čime se izbegavaju
i pojednostavilo održavanje.
Ovakvi mikro sistemi bi organizaciono-tehnički mogli biti deo RVS, čime bi se
troškovi izgradnje skupih
smanjili troškovi dugačkih magistralnih
i pojednostavilo održavanje. cevovoda. Ovakvi mikrosistemi bi
− Povezivanje više naseljenih mesta u centralizovane sisteme vodosnabdevanja
organizaciono-tehnički mogli biti deo RVS, čime bi se smanjili troškovi i pojednostavilo
omogućava jednostavnije rešavanje zajedničkih problema neodgovarajućeg
održavanje;
− Povezivanje
kvaliteta vode višeza naseljenih
piće, kako mesta u centralizovane
sa aspekta sisteme izgradnje
finansiranja njihove vodosnabdevanja
tako i sa
omogućava jednostavnije rešavanje zajedničkih problema neodgovarajućeg
kvaliteta vode za piće, kako sa aspekta finansiranja njihove izgradnje tako i sa
- povezivanje više naseljenih mesta u centralizovane sisteme vodosnabdevanja omogućava
28
jednostavnije rešavanje zajedničkih problema neodgovarajućeg kvaliteta vode za
piće, kako sa aspekta finansiranja njihove izgradnje tako i sa aspekta upravljanja
28
i održavanja. U tom smislu na opštinskom nivou u Banatu se već javljaju primeri
povezivanja više naselja na zajednički sistem (opština Opovo), čime se trajno rešava
pitanje kvalitetnog vodosnabdevanja sela;
- izgradnja ovog sistema omogućava bolji urbanistički razvoj na području obuhvaćenih

opština uz povećavanje vrednosti građevinskog i poljoprivrednog zemljišta.
85
LITERATURA
1. Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Koncepcijsko rešenje snabdevanja vodom

Vojvodine - I faza, 1997.
2. Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Koncepcijsko rešenje snabdevanja vodom
Vojvodine - II faza, 1999.
3. Soro A., Dimkić M., Josipović J., Pušić M., Popović L., Slimak T., Đurić D., Resursi i
kvalitet voda za vodosnabdevanje Vojvodine, 20. jugoslovensko savetovanje „Vodovod
i kanalizacija ’99“, Zrenjanin, 03-05. novembar 1999, str. 5-34, 1999.
4. Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Vodoprivredna osnova Republike Srbije,
2001.
5. Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Projekat NPV46B: Alternativna rešenja
snabdevanja vodom Vojvodine - Potencijalna izvorišta na sektoru Mesarske livade -
Apatin – Budžak, 2004.
6. Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine,
Izveštaj o problemima javnog vodosnabdevanja higijenski ispravnom vodom za
piće na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, 2004.
snabdevanja vodom Vojvodine - Potencijalna izvorišta na sektoru Mesarske livade -
Apatin – Budžak, 2005.
8. Soro A., Đurić D., Radić N., Milenković N., Milovanović Milica, Moguća rešenja
vodosnabdevanja Banata sa potencijalnog izvorišta Kovin–Dubovac, 27. stručno-
naučni skup sa međunarodnim učešćem „Vodovod i kanalizacija ‘06“, Palić, 2006, str.
27-34, 2006.
9. Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Prethodna studija izvodljivosti izgradnje
RVS Dubovac-Zrenjanin-Kikinda, 2006.
snabdevanja vodom Vojvodine - Potencijalna izvorišta na sektoru Dubovac-Zrenjanin-
Banatska Palanka, 2006.
11. Jevtić G., Đurić D., Regionalno izvorište za snabdevanje vodom zapadne Bačke,
35. konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda „VODA 2006“,
Zlatibor, str. 403-408, 2006.
12. Đurić D., Jevtić G., Potkonjak S., Milovanović Milica, Radić N., Milenković N.,
Izvodljivost izgradnje regionalnog vodovodnog sistema u Banatu, 36. konferencija o
aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda „VODA 2007“, 26-29. 06. 2007, Tara,
str. 35-40, 2007.
13. Radić N., Đurić D., Milenković N., Milovanović Milica., Dašić T., Pouzdanost
složenih vodoprivrednih sistema na primeru RVS Dubovac-Zrenjanin-Kikinda,
Časopis „Vodoprivreda“, broj 229-230, no. 5-6/2007, str. 310-319, Beograd, 2007.
14. Bio Ekološki Centar Zrenjanin, Izveštaj o monitoringu sadržaja arsena u bunarskoj
vodi u sistemu javnog vodosnabdevanja u AP Vojvodini, 2007.
86
DOSADAŠNJI RAD RVS RZAV
I PREPORUKE ZA RAZVOJ
Dejan Dimkić, dipl. ing. građ.*

Milena Damjanović, dipl. ing. teh.*
UVOD
Nakon 13 godina rada Regionalnog vodosistema Rzav (snabdeva vodom za piće opštine Arilje,
Požega, Lučani, Čačak i Gornji Milanovac) javila se potreba za sagledavanjem dosadašnjeg
rada: proizvodnje vode, njenog kvaliteta, sadejstva sa prirodnom okolinom, zatim efikasnosti,
optimalnosti i ekonomičnosti celog sistema, a takođe je vrlo bitan aspekt i da ukaže na dalje
pravce razvoja. Studijom je dato:
• ocena dosadašnjeg rada RVS Rzav i ocena uticaja vodozahvata na reku;
• predlog rada i zaštite voda pri nemalovodnim i malovodnim uslovima;
• pokazana je potreba za što skorijom izgradnjom brane Svračkovo;
• pokazana je premala iskorišćenost RVS Rzav (sadašnja Qsrgod proizvodnja do 550 l/s, a
Qmaxdn do 700 l/s, a izgrađeni kapacitet (PPV i distributivni sistem) 1.200 l/s - pojedini
cevovodi i više;
• imenovane su nove opštine koje trebaju dobijati deo voda sa RVS Rzav.
1. PRIKAZ SADAŠNJEG STANJA

1.1 Zahvaćene i isporučene količine voda
Privremenim rešenjem do izgradnje brane i eventualnog cevovoda od brane do PPV-a predviđeno
je zahvatanje vode iz živog toka Rzava na postojećoj bujičarskoj pregradi u Ševelju koja se
nakon procesa prečišćavanja (bistrenje, ozoniranje, brzi filtri i hlorisanje) na fabrici vode u
Arilju distribuira korisnicima opština. U ovoj fazi eksploatacije zahvata se Qsr.=550 l/s, odnosno
Qmax=800 l/s sirove vode, a isporučuje (fakturiše) Qsr.=530 l/s (slika 1), odnosno Qmax=700 l/s
(oko 2 puta manje od kapaciteta izgrađenih objekata tretmana i distribucije). Raduje nizak
procenat nefakturisanih količina voda (slika 2). Potrošnja vode po opštinama daje se na slici 3.
87
Zahvacene i fakturisane vode na Rzavskom sistemu

700
600
/) s )( l / s )
700 Zahvaceno
500
700 Fakturisano
600
400 Zahvaceno
( l /(sl Q
600
500 Fakturisano
Zahvaceno
300
500
400 Fakturisano
Q Q
1994 1998 2002 2006

400
300
3001994 Slika 1 Zahvaćene
1998 i fakturisane količine
2002 voda 2006
1994 Figure 1 Abstracted
1 and
1998 delivered quantities
2002of water
Slika 1 Zahvaćene i fakturisane količinekoličine
Slika Zahvaćene i fakturisane voda voda
2006
5.0 Figure 1 Abstracted and delivered quantities ofvoda

Slika 1 Zahvaćene i fakturisane količine water
4.0 Figure 1 Abstracted and delivered quantities of water
5.0
3.0
%
4.0
5.0
2.0
3.0
4.0
1.0
% %
2.0
3.0
0.0
1.01999
2.0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
0.0
1.0
Slika
0.0 2
1999 Nefakturisane
voda 2000 količine
2001 (%)
2002 RVS Rzav
2003u zadnjih2004
7 godina 2005 2006
Figure
1999 2 No-delivered
2000 quantities
2001 of water
2002(%) RWS Rzav in last2004
2003 7 years 2005 2006
Slika 2 Slika
Nefakturisane količine voda (%)
2 Nefakturisane količine RVS
voda (%)Rzav
RVSuRzav
zadnjih 7 godina
u zadnjih 7 godina
Figure
Slika 22 Nefakturisane
No-delivered quantities
količine
Slika 2.1.2.C. of water
voda
Potrošnja
(%)
vode(%)
iz RWS
RVS Rzav
VS RzRzav inopštinama
last 77 years
u zadnjih
av po
godina
Figure
400
2 No-delivered quantities
Slika 2.1.2.C. of water
Potrošnja vode(%) RWS
iz VS Rzav
Rz av in last 7 years
po opštinama
400
350 Slika 2.1.2.C. Potrošnja vode iz VS Rz av po opštinama
400
350
300
350
300
250 Arilje
Požega
) (l/s)
300
250
200 Arilje
Lučani
Q(l/s)Q(l/sQ
Požega
Čačak
250
200 Arilje
150 Lučani
Gornji
Požega
Milanovac
Čačak
200
150
100 Lučani
Gornji
Milanovac
Čačak
100
150
50 Gornji
Milanovac
50
100
0
1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
G o d in e
0
50
Slika 3 Isporučene količine
1995 1996 1997 1998
voda po opštinama
G o d in e
1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
Figure 3 Delivered quantities of water in Municipalities

0 Slika 3 Isporučene količine voda po opštinama
1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
Figure 3 Delivered quantities

G oofd water
i n e in Municipalities
Slika 3 Isporučene količine voda po opštinama

Figure 3 Delivered quantities of water in Municipalities
Slika 3 Isporučene količine voda po opštinama
Ostvarena neravnomernost u potrošnji vode je u logičnim granicama (kmaxmes ≈ 1.13 ; kminmes

≈ 0.90).
88
DOSADAŠNJI RAD RVS RZAV I PREPORUKE ZA RAZVOJ
1.2 Ostvarena
Prikaz ostvarenog
neravnomernost kvaliteta
u potrošnji vode je uvode
logičnim granicama (kmaxmes
≈ 1.13u; kdosadašnjem
min
mes
≈ 0.90). radu VS Rzav
Kvalitet
1.2 isporučene vode
Prikaz ostvarenog sa VSvode
kvaliteta Rzav
u dosadašnjem radu VS Rzav
Kvalitet isporučene vode u dosadašnjem radu VS Rzav je bio, praktično, besprekoran, što
Kvalitet
potvrđuju isporučene
mišljenja vode zavoda
nadležnih sa VS Rzav
za zaštitu zdravlja (Čačak i Užice), koji kontrolišu
kvalitet vode sa postrojenja VS Rzav.
Kvalitet isporučene vode u dosadašnjem radu VS Rzav je bio, praktično,
besprekoran, što potvrdjuju mišljenja nadležnih zavoda za zaštitu zdravlja
(Čačak i Užice), koji kontrolišu kvalitet vode sa postrojenja VS Rzav.
Kvalitet otpadnih voda sa VS Rzav i uticaj na reku Rzav
Kvalitet otpadnih voda sa VS Rzav i uticaj na reku Rzav
Slika 4 Dispozicija kolektora i objekata otpadnih voda

Figure 4Slika
Disposition of sludges
4 Dispozicija kolektorawater collectores
i objekata and objects
otpadnih voda
Na postrojenju nastaje više vrsta otpadnih voda: atmosferske, fekalne i
Na postrojenju
tehnološke.nastaje više vrsta
Predviđen otpadnihtehnoloških
je tretman voda: atmosferske, fekalne i tehnološke. Predviđen
otpad. voda.
je tretman tehnoloških otpadnih voda.
Atmosferske vode su uslovno čiste vode: kišnica, preliv iz raspodele sirove
Atmosferske vode iz
vode i preliv su rezervoara
uslovno čiste vode:
čiste kišnica,
vode. prelivseizdirektno
Ispuštaju raspodeleu sirove vodepreko
recipijent i preliv iz
rezervoara čiste vode.
kišne kanalizacije.Ispuštaju se direktno u recipijent preko kišne kanalizacije.
Fekalne vode čine otpadne vode iz upravne zgrade (sanitarni čvorovi, kuhinja) i otpadne vode
iz laboratorije. Fekalne vode se ispuštaju u septičku jamu koja je locirana u blizini lamelarnih
taložnica. Prelivne vode iz septičke jame se odvode u cevovod kojim se transportuje ugušćen
mulj do laguna.
Tehnološke otpadne vode nastaju u procesu pripreme pitke vode, prilikom taloženja, pranja
peščanih filtera i od pripreme i doziranja hemikalija. U taložnicama nastaje mulj koji se
zajedno sa vodom od pranja filtera transportuje do kompenzacionog bazena. Otpadna voda
koja nastaje od pripreme i doziranja hemikalija je relativno najmanja po količini.
89
PPOV za tehnološke otpadne vode se sastoji od kompenzacionog bazena, lamelarnih taložnica

i laguna. Kvalitet otpadnih voda koje se ispuštaju iz fabrike vode PPV Rzav se redovno
prati (ZZZ Užice - bakteriološka i Laboratorija valjaonice bakra Sevojno - fizičko-hemijska
ispitivanja), u skladu sa Uslovima za dobijanje vodoprivredne dozvole (maj 2006). Ispitivanja
se vrše na dva merna mesta (1 - prelivni kanal iza lamelarnih taložnica, pre upuštanja u kišni
kolektor koji odvodi vodu na ispust kišne kanalizacije i 2 - ispust iz laguna). Dostupni su bili
rezultati ukupno 16 analiza otpadnih voda u periodu mart 2004 – decembar 2005 (po 8 uzoraka
otpadne vode na svakom ispustu), plus u jednom ciklusu, u septembru 2005. godine dodatna
namenska ispitivanja rečne vode Rzava, uzvodno i nizvodno od mesta ispusta otpadnih voda.
Karakteristično je da otpadna voda na oba ispusta ima pH vrednost u dozvoljenim granicama
za vodu II klase i još važnije da ima visok sadržaj rastvorenog kiseonika (preko 8,3 mg/l).
Otpadna voda na oba ispusta ima sadržaj nitrata, BPK i HPK koji zadovoljavaju II klasu
voda. U povećanim koncentracijama se javljaju nitriti i amonijum jon. Na ispustu 2 se javljaju
povećani Al, deterdženti i masti i ulja. Značajno je istaći i rezultate namenski sprovedenog
ispitivanja kvaliteta recipijenta uzvodno i nizvodno od mesta ispusta otpadnih voda, urađenog
istovremeno sa uzorkovanjem otpadnih voda. Namensko ispitivanje je obavljeno jednokratno
u septembru 2005. godine od strane ZZZ Užice. Tom prilikom su konstatovani indikatori
fekalnog zagađenja u vodi Rzava na oba profila, ali i da ne dolazi do promene kategorije
kvaliteta nizvodno od ispusta otpadnih voda. Za merodavni kvalitet (u periodima malovođa),
može se reći da otpadne vode praktično nemaju povećano organsko zagađenje, da je sadržaj
rastvorenog kiseonika visok (preko 8 mg/l), a da se u povećanim koncentracijama javljaju
amonijum jon i nitriti. U tabeli 1 su prikazane merodavne koncentracije iz kojih je proračunat
uticaj otpadnih voda sa PPV Rzav na recipijent, iako su merenja vršena u različitim
vremenskim periodima.
Vremenski Merodavni Merodavne koncentracije C90

Tabela 1
period proticaj (mg/l)
Profil / urađene
(l/s) BPK5 NH4 - N NO2 – N P
Parametar analize
Uzv od ušća
1989-1991 2,3 0,00 0,003 -
M.Rava
Vodozahvat 2000 600 - 0,00 0,002 -
Ispust – 1 zbirno 4,6 2,1 0,49 0,30
2004-2005
Ispust – 2 5 3,8 0,9 0,81 0,40
Nizv. od
1989-1991 605 2,32 0,018 0,01
ispusta o.v.
MDK (I - II
4 1 0,05 -
Klasa)
Računskidobijene
Računski dobijene vrednosti
vrednosti u Rzavu,
u Rzavu, nizvodno
nizvodno od ispustaodotpadnih
ispustavoda
otpadnih
sa PPVvoda
Rzav,sau
kritičnom malovodnom periodu sa najnepovoljnijim
PPV Rzav, u kritičnom malovodnom periodu sa najnepovoljnijim merodavnim koncentracijama ukazuju
da kvalitet vodekoncentracijama
merodavnim ostaje neporemećenukazuju
i da zadovoljava
da kvalitetpropisan
vodekvalitet.
ostaje Treba napomenutii
neporemećen
da je razmatran najnepovoljniji slučaj – malovodni sušni period koji ne koincidira sa vodom
da zadovoljava propisan kvalitet. Treba napomenuti da je razmatran
u kišnoj kanalizaciji, pa se na ispustu 1 javlja samo prelivna voda od lamelarne taložnice.
najnepovoljniji
Međutim, slučajanaliza
mikrobiološka – malovodni
kvalitetasušni periodukazuje
vode Rzava koji nenakoincidira sa vodom
bakteriološko zagađenje,u
kišnoj
koje kanalizaciji,
se registruje ne samopa useotpadnim
na ispustu 1 javlja
vodama sa PPVsamo
Rzav,prelivna voda Rzavu
već i u samom od lamelarne
uzvodno
taložnice.
od Međutim,
ispusta otpadnih voda. mikrobiološka analizao uplivu
Ova pojava jasno govori kvaliteta vode
fekalnih Rzavavoda
otpadnih ukazuje na
i o potrebi
bakteriološko
sanitacije zagađenje,
divljih ispusta koje
iz Arilja se registruje
i okolnih ne samo
manjih naselja u otpadnim
koja gravitiraju vodama sa
Rzavu.
PPV Rzav, već i u samom Rzavu uzvodno od ispusta otpadnih voda. Ova
90
pojava jasno govori o uplivu fekalnih otpadnih voda i o potrebi sanitacije
divljih ispusta iz Arilja i okolnih manjih naselja koja gravitiraju Rzavu.
Slika 5 Merna mesta
Fig. 5 Measure place
pojava jasno govori o uplivu fekalnih otpadnih voda
divljih ispusta iz Arilja i okolnih manjih naselja koja g
Slika 5 Merna mesta DOSADAŠNJI RAD RVS RZAV I PREPORUKE ZA RAZVOJ
F
K
Is
vo
R
za
B
19
je
Slika 5 Merna mesta po
Kvalitet vode Rzava ot
Ispitivanja
mernih kvaliteta
mesta datvode
na Rzava
slici je5).
radio Republički zavod
Najznačajniji za zaštitu
ispust zdravlja „Milan
na sektoru Batut“ od
nizvodno
u periodu 1989 – 1991. U ovom periodu je karakteristično postojanje više ispusta otpadnih i
vo
vodozahvata je bio kod klanice. Izvršene ananlize kvaliteta vode jasno
atmosferskih voda u Rzav bez prečišćavanja (prikaz mernih mesta dat na slici 5). Najznačajniji
ukazuju na pogoršanje
ispust na sektoru nizvodno od kvaliteta
vodozahvatavode nakod
je bio profilu nizvodno
klanice. od Arilja
Izvršene analize u odnosu
kvaliteta vode
pr
na
jasno ukazuju na pogoršanje kvaliteta vode na profilu nizvodno od Arilja u odnosu na uzvodni (8
uzvodni profil. Analizirano je ukupno 11 uzoraka „uzvodno od Arilja“
uzoraka kod šljunkare
profil. Analizirano je ukupnoi 113 uzoraka
uzorka„uzvodno
kod motela Mlinarev
od Arilja“ (8 uzorakaSan) i 7 uzoraka
kod šljunkare i3
uzorka kod motela Mlinarev san) i 7 uzoraka „nizvodno od Arilja“
„nizvodno od Arilja“ (kod klanice). Ispitivanja su obuhvatila fizičko- (kod klanice). Ispitivanja
su obuhvatila fizičko-hemijske i bakteriološke analize. Po analiziranim rezultatima, voda
hemijske i bakteriološke analize. Po analiziranim rezultatima, voda Rzava –
Rzava –
Veliki Rzav, 1990/1991, pH Veliki Rzav, 1990/1991, R. kiseonik
8,6 16
15
8,4 sljunkara sljunkara
14
klanica klanica
8,2 13
12
8,0 11
7,8 10
9
7,6 8
1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8
Veliki Rzav, 1990/1991, provodljivost Veliki Rzav, 1990/1991, BPK
350 8
sljunkara sljunkara
300 6
klanica klanica
250 4
200 2
150 0
1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8
Veliki Rzav, 1990/1991, NH4-N Veliki Rzav, 1990/1991, NO2-N
0,20
91
0,30

0,15
0,20 klanica klanica
0,15 0,10
0,10
0,05
0,05
350 8
sljunkara sljunkara
300 6
klanica klanica
250 4
200 2
UPRAVLJANJE
150 VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009 0
1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8
Veliki Rzav, 1990/1991, NH4-N Veliki Rzav, 1990/1991, NO2-N
0,30 0,20

0,15
0,20 klanica klanica
0,15 0,10
0,10
0,05
0,05
0,00 0,00
1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8
Veliki Rzav, 1990/1991, NO3-N Veliki Rzav, 1990/1991, uk-P
2,00 0,10
1,60 sljunkara 0,08 sljunkara

klanica klanica
1,20 0,06
uzvodno i nizvodno od Arilja su prikazani grafički na dijagramima.

0,80
0,40
0,04
0,02
Poređenjem uzoraka zahvaćenih uzvodno i nizvodno od Arilja uočava se

0,00 0,00
sledeće. Rzav nizvodno od grada (klanice) u odnosu na uzvodni profil ima

1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8
malo nižu pH vrednost i povećanu elektro provodljivost, ali su ti parametri i

uzvodno odod Arilja zadovoljava propisan propisan
dalje uuzvodno
dozvoljenim Arilja
granicama. Osim kvalitet
zadovoljava toga ima po svim parametrima.
kvalitet
i smanjen po sadržaj
svimNa parametrima.
od Arilja voda ne zadovoljava propisan kvalitet (II klasa) po parametrima BPK5, Fe, Mn,
profilu nizvodno Na
rastvorenog
profilu
kiseonika. nizvodno
NO2 i Povećan
NH4. Uporedan
od Arilja
je prikaz
sadržaj voda ne
amonijum
kvaliteta
zadovoljava
vode uzvodno jona propisan
i nitrita,
i nizvodno
kvalitet
iznad
od Arilja
(II klasa) po
propisanih
prikazan je grafički
parametrima
vrednosti. BPK
Takođe, Poređenjem
na dijagramima. , Fe, Mn,
na 5profiluuzoraka NO
nizvodno 2 i NH .
se uzvodno
zahvaćenih beleži
4 Uporedan
ii nizvodnoprikaz
veći sadržaj kvaliteta
od Ariljaukupnog
uočava se vode
fosfora.sledeće:
Sve je Rzavto nizvodno
posledica od grada (klanice)koje
zagađenja u odnosu na uzvodni
dospeva profil imana
u vodotok malo nižu pH
području
vrednost i povećanu elektro provodljivost, ali su ti parametri i dalje u dozvoljenim granicama.
grada. Osim
Na profilu nizvodno se beleži veće bakteriološko zagađenje, međutim
toga ima i smanjen sadržaj rastvorenog kiseonika. Povećan je sadržaj amonijum jona
evidentno je prisutno
i nitrita, zagađenje
iznad propisanih fekalnog
vrednosti. Takođe, porekla
na profiluna oba profila.
nizvodno se beležiOvei većianalize
sadržaj
datirajuukupnog
iz perioda preje izgradnje
fosfora. Sve glavnogkoje
to posledica zagađenja kolektora, tj. u vreme
dospeva u vodotok na područjudok su
grada.
Na profilu nizvodno se beleži veće bakteriološko zagađenje,
postojali direktni ispusti u Rzav i Moravicu. Rezultati analiza su jasno međutim evidentno je prisutno
zagađenje fekalnog porekla na oba profila. Ove analize datiraju iz perioda pre izgradnje
ukazivali na potrebu da se zaštiti Rzav, posebno u uslovima zahvata vode iz
glavnog kolektora, tj. u vreme dok su postojali direktni ispusti u Rzav i Moravicu. Rezultati
živog toka
analizareke,
su jasnoštoukazivali
je i učinjeno
na potrebuizgradnjom glavnog
da se zaštiti Rzav, posebno kolektora, a kasnije
u uslovima zahvata vode izi
kolektora na levoj obali Rzava (u periodu 1995-1998).
živog toka reke, što je i učinjeno izgradnjom glavnog kolektora, a kasnije i kolektora na levoj
obali Rzava (u periodu 1995-1998).
2. PRIKAZ
2. POTREBA
PRIKAZ ZA VODOM
POTREBA ZA VODOM
Daju seDaju
dobijene procene
se dobijene procenepromena važnijih
promena važnijih parametara
parametara za svih 5za svih 5 opština.
opština.
• Broj stanovnika se odse 1971
• Broj stanovnika od 1971.dodo2002 povećao
2002. povećao za 1.09
za 1,09 puta (231000
puta (231.000 → 251.000).→
251000).Predviđa
Predviđa se povećanje
se povećanje odza1.14
od 1,14 puta periodputa
2002 -za period
2030, a da će 2002 - priključenosti
se stepen 2030, a da
će se stepen priključenostipovećati
na javno vodosnabdevanje na javno vodosnabdevanje
sa sadašnjih 67% na 94% 2030 godine, povećati sa
ukupno za
celo područje. Sledi da će se broj korisnika povećati sa
sadašnjih 67% na 94% 2030 godine, ukupno za celo područje. Sledi da ćesadašnjih 168.901 na 266.466,
2030. godine.
se broj korisnika povećati sa sadašnjih 168901 na 266466, 2030 godine.
• Predviđa se razvoj ukupne norme potrošnje na sledeći način (tabela 2):
Tabela 2 Danas 2010 2020 2030
lit/kor.-dan 376 346 347 348
• Uprosečena
Uprosečena približna struktura
približna struktura (zanaselja
(za sva sva naselja
područja)područja) norme
norme potrošnje potrošnje
(l./kor.-dan) po
(l./kor.-dan) po kategorijama korisnika po vremenu data je u tabeli 3:
92
Tabela 3 Danas 2010 2020 2030
Stanovništvo 166 150 150 150
Industrija (veća) 45 68 84 99
sadašnjih 67% na 94% 2030 godine, ukupno za celo područje. Sledi da će
se broj korisnika povećati sa sadašnjih 168901 na 266466, 2030 godine.
Tabela 2 Danas 2010 2020 2030
lit/kor.-dan 376 346 RAD RVS RZAV
DOSADAŠNJI 347I PREPORUKE 348 ZA RAZVOJ
• Uprosečena približna struktura (za sva naselja područja) norme potrošnje

kategorijama korisnika po vremenu data je u tabeli 3:
(l./kor.-dan) po kategorijama korisnika po vremenu data je u tabeli 3:
Tabela 3 Danas 2010 2020 2030
Stanovništvo 166 150 150 150
Industrija (veća) 45 68 84 99
Nefakturisan deo 145 108 93 78
Ukupno 376 346 347 348
• 1.47 puta
Predviđa
Predviđa da(949→1393
sese l/s)potrebe
da srednje-godišnje
srednje-godišnje isto do 2030. porastu
za potrebe
vodom godine. Obzirom
za vodom
1,46 da se 1.46
porastu
puta (735→1075 svi
l/s) faktori
doputa
2030,
arazvoja
(735→1075 u budućnosti
da Max. dnevne l/s)potrebe
do 2030, ne amogu
za vodom da sa1,47
maks.
porastu sigurnošću
dnevne predvideti,
potrebe
puta (949→1393 l/s)zaisto analizirana
vodom
do godine.jeS
2030.porastu
gornja da(1.15
obzirom se svi za 2030.
faktori god.)
razvoja i donja neanvelopa
u budućnosti (0.85 zapredvideti,
mogu sa sigurnošću 2030.) mogućih
analizirana
jepotreba.
gornja (1,15
Kada se od dobijenih potreba oduzme realno raspoloživosena
za 2030. god.) i donja anvelopa (0,85 za 2030) mogućih potreba. Kada od
dobijenih potreba oduzme realno raspoloživo na lokalnim izvorištima dobija se očekivanje za
lokalnim izvorištima dobija se očekivanje za plasman vode sa Rzava u
plasman vode sa Rzava u perspektivi (naredna - slika 6).
perspektivi (naredna - slika 6).
Ocekivane ukupne potrebe za vodom iz VS Rzav

5 opstina na srednje-godisnjem i max-dnevnom
nivou sa donjim i gornjim anvelopama
1400
d.anv. sr-god potreba
1200
ocekivane sr-god. potr.
Q ( l / s)
1000 g.anv. sr-god potreba

800 d.anv. max-dn potreba
600 ocekivane max-dn potr.
400 g.anv. max-dn potreba

2005 2010 2015 2020 2025 2030
G o d i n e
slika 6 Potrebe za vodom sa RVS Rzav sadašnjeg konzuma
slika 6 Potrebe za vodom sa RVS Rzav sadašnjeg konzuma
Figure 6 Water need from RWS Rzav - present konzume
3. HIDROLOGIJA REKE RZAV
3.1. Hidrološke karakteristike profila Ševelj
Slivno područje na profilu sadašnjeg vodozahvata »Ševelj« iznosi 583 km2.

Srednji višegodišnji prosek na ovom profilu iznosi 7.80 m3/s, što znači da je
specifični oticaj 13.4 l/s/km2.
Sračunati srednji mesečni proticaji za ovaj profil su dobijeni množenjem

podataka za vodomernu stanicu »Roge« u periodu 1946-2002, sa
korekcionim faktorom Kf = 7.80 m3/s / 5,98 m3/s = 1.304. Na profilu »Ševelj«
dobijeni sračunati podaci su (kriva trajanja je data na slici 7):
Vode verovatnoće 99% iznose 0.980 m3/s (8.0 puta manje od proseka), 93
Vode verovatnoće 97% iznose 1.302 m3/s (6.0 puta manje od proseka),
Vode verovatnoće 95% iznose 1.556 m3/s (5.0 puta manje od proseka).
3. HIDROLOGIJA REKE RZAV

3.1 Hidrološke karakteristike profila Ševelj
Slivno područje na profilu sadašnjeg vodozahvata „Ševelj“ iznosi 583 km2. Srednji višegodišnji
prosek na ovom profilu iznosi 7.80 m3/s, što znači da je specifični oticaj 13,4 l/s/km2.
Sračunati srednji mesečni proticaji za ovaj profil su dobijeni množenjem podataka za
vodomernu stanicu „Roge“ u periodu 1946-2002, sa korekcionim faktorom Kf = 7,80 m3/s /
5,98 m3/s = 1.304. Na profilu „Ševelj“ dobijeni sračunati podaci su (kriva trajanja je data na
slici 7):
• vode verovatnoće 99% iznose 0,980 m3/s (8,0 puta manje od proseka),
• vode verovatnoće 97% iznose 1,302 m3/s (6,0 puta manje od proseka),
• vode verovatnoće 95% iznose 1,556 m3/s (5,0 puta manje od proseka).
Kriva trajanja V.Rzava na profilu Sevelj

40.0
35.0
30.0
25.0
Q ( m3 / s )
20.0
15.0
10.0
5.0
0.0
0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0
% trajanja
Slika 7 Kriva trajanja reke Rzav na profilu „Ševelj”
Slika 7 Kriva trajanja reke Rzav na profilu »Ševelj«
3.2 Figure 7 River Rzav
Hidrološke waterduring curve
karakteristike at waterintake
profila Svračkovo »Ševelj«
Slivno područje na profilu brane „Svračkovo“ iznosi 435 km2. Srednji višegodišnji prosek
3.2.ovomHidrološke
na profilu iznosi karakteristike profila
6,25 m3/s, što znači da jeSvračkovo
specifični oticaj 14,4 l/s/km2. Brana
„Svračkovo“ se predvidja da bude visine 60 m, sa kotom preliva 417 mnm. Sračunati
2
Slivnomesečni
srednji područje na za
proticaji profilu brane
ovaj profil »Svračkovo«
su dobijeni množenjemiznosi 435 zakmvodomernu
podataka . Srednji
stanicu „Roge“ u periodu 1946-2002, sa korekcionim faktorom K 3
= 6,25 m /s / 5,98 m3/s je
višegodišnji prosek na ovom profilu iznosi 6.25 mf /s, što znači da 3
=specifični
1.045. Propuštajući
oticaj 14.4ovajl/s/km
hidrološki
2 niz za»Svračkovo«
. Brana usvojene elemente bilansa (korisna
se predvidja da bude zapremina
visine
20.2 x 106 m3 i Qsr.visegod.= 6.25 m3/s), dobija se da se može izravnati 2.250 m3/s. Odbijajući
60 m, sa kotom preliva 417 mnm. Sračunati srednji mesečni proticaji za ovaj
garantovani biološki min. od oko 600 l/s, dobija se da se za vodosnabdevanje, po izgradnji
profilmože
brane, su izdvajati
dobijenimin. množenjem podataka
prosečno godišnje za vodomernu
(100% obezbeđenost) 1.650stanicu
m 3
/s (bez»Roge«
reke Mali u
3 3
periodu
Rzav 1946-2002,
i moguće sa korekcionim
optimizacije faktorom
upravljanja), odnosno ukupnoKfizravnati
= 6.25 2.250
m /sm/ /s. 3 5,98 m /s =
U slučaju
1.045.
97% Propuštajući
obezbeđenosti, po ovaj hidrološki
izgradnji niz za usvojene
brane Svračkovo elemente
može se računati bilansa
na preko 2,5 (korisna
m3/s za
vodosnabdevanje
zapremina 20.2 106 mbiološkog
(poxodbijanju 3
i Qsr.visegod.= 6.25 m3/s), dobija se da se može
minimuma).
izravnati 2.250 m3/s. Odbijajući garantovani biološki min. od oko 600 l/s,
dobija se da se za vodosnabdevanje, po izgradnji brane, može izdvajati min.
prosečno godišnje (100% obezbedjenost) 1.650 m3/s (bez reke Mali Rzav i
moguće optimizacije upravljanja), odnosno ukupno izravnati 2.250 m3/s. U
slučaju 97% obezbedjenosti, po izgradnji brane Svračkovo može se računati
94
na preko 2.5 m3/s za vodosnabdevanje (po odbijanju biološkog minimuma).
3.3. Obim i uslovi korišćenja voda Rzava i Velikog Rzava

3.3 Obim i uslovi korišćenja voda Rzava

i Velikog Rzava
Uslov korišćenja je u obezbeđenju biološkog minimuma u Rzavu nizvodno od zahvata. Ako
bi kao kriterijum uzeli oko 10% od Qsr., to bi značilo:
• Zahvat iz živog toka na profilu „Ševelj“:
Garantovani proticaj od Qbmin.≈ 700 l/s. Uz poštovanje ovog uslova, danas bi se zahvatanjem
iz živog toka sa 97% obezbeđenosti, za vodosnabdevanje moglo minimalno dobiti Qvod.≈ 600
l/s. S obzirom da su današnje potrebe korisnika za rzavskom vodom reda Qsr.god. ≈ 540 l/s, a
Qmax.dn. ≈ 700 l/s, to znači da se u oko ≈ 2% vremena (u proseku svake treće, četvrte godine po
≈ 1 mesec) dolazi u nezgodnu situaciju da se ne može korisnicima poslati dovoljna količina
vode, pri poštovanju uslova o biološkom minimumu na potezu od Ševelja do ušća Rzava u
Moravicu. Treba pomenuti da su se svi (22) zabeleženi prosečni mesečni protoci manji od
1400 l/s (prilog 5.2.1.2) od 1946. do danas javili u dva perioda: 1946 - 1958. (7) i 1990 -
1998. (15), dok u periodima 1959 - 1989. i 1999 - 2006. nije zabeležen nijedan takav slučaj.
Posebno su indikativne 1990, 1993. i 1994. godina, gde su se u po 4 uzastopna meseca javili
proticaji u reci manji od 1.400 l/s, a u 5 uzastopnih meseci manji od 1.600 l/s. Stoga i dobre
hidrološke prilike zadnjih godina treba prihvatiti sa oprezom.
Studija je rađena 2006. godine, a ovaj rad krajem 2008. godine. U prethodnom pasusu termin
‘zadnjih godina’ podrazumeva period do zaključno 2006. godine. U ovom (italic) pasusu daje
se naknadni komentar (ne postoji u Studiji). U sušnom periodu zadnje dve godine (avgust-
septembar 2007. i 2008.) bili smo svedoci, 2007. čak i osetnog, nedostatka vode u Rzavu
na profilu Ševelj, pri ispuštanju voda koje su bile ≤ od garantovanog biološkog minimuma.
Imajući u vidu klimatske promene, za naše podneblje se mogu očekivati u budućnosti, pored
ostalog, češće pojavljivanje nižih vrednosti malih voda od ranije beleženih. To je dodatni
argument hitnosti potrebe započinjanja radova na izgradnji brane Svračkovo.
• Zahvat iz živog toka na profilu „Svračkovo“:
U analizama obrađivača Glavnog projekta (Energoprojekt - Beograd) za biološki minimum je
usvojena vrednost od 860 l/s. Iako je to možda, u ovom slučaju, veća količina od neophodne za
nizvodne korisnike, ona je revidovana, prihvaćena od stručne javnosti i postala je merodavna.
Pri tim uslovima bi za vodosnabdevanje (100% obezbeđenost), bilo moguće min. dobiti
Qvod.=1.400 m3/s, a sa 97% obezbedjenosti, Qvod. > 2.3 m3/s.
Uz nešto manji garantovani proticaj od Qbmin.≈ 600 l/s (10% od Qsr.god.), zahvatanjem iz
akumulacije „Svračkovo“ sa 100% obezbeđenosti, za vodosnabdevanje je moguće minimalno
dobiti Qvod. = 1.650 m3/s, a sa 97% obezbeđenosti, za vodosnabdevanje je moguće minimalno
dobiti Qvod. > 2,5 m3/s.
S obzirom na maksimalni predviđeni kapacitet RVS Rzav od ≈ 2,3-2,4 m3/s, vidimo da se i
jedna i druga vrednost odlično uklapaju u sprovedena dimenzionisanja – fali samo brana i vrlo
izvesni novi korisnici.
Jasno je da, s obzirom na potrebe za vodom sada priključenih opština, a pogotovu mogućeg i
verovatnog priključenja novih potrošača (opština-korisnika) i hidroloških karakteristika reke
V. Rzav, izgradnja brane na profilu „Svračkovo“ je već postala potreba.
95
4. ZAKLJUČCI STUDIJE
Studija je imala višenamenski karakter, pa su zaključci podeljeni u 5 delova:
(1) Ocena dosadašnjeg rada VS Rzav

Sa aspekta odnosa VS Rzav prema opštinama – korisnicima u toku dosadašnjeg rada treba
reći da su isporučivane vode u pogledu kvaliteta uvek odgovarale propisanim standardima,
a u pogledu količina je isporučivano shodno zahtevima opština – korisnika. Treba istaći i
povoljnu okolnost da u dosadašnjem radu (do 2007), osim malih i kratkih perioda (izuzev prve
dve godine rada – 1993. i 1994, ali tada se sistem uhodavao), nije bilo malovođa (Q<1.400 l/s)
Rzava, što ne znači da se oni ne dešavaju ili se neće desiti (videti krivu trajanja). Za pohvalu
je i vrlo mali procenat nefakturisanih voda (ispod 4%). Treba naglasiti da bi bez VS Rzav svih
5 opština bile u velikim restrikcijama vodosnabdevanja, a neke bi praktično ostale bez vode
za piće.
Sa aspekta odnosa opština – korisnika prema RVS Rzav u toku dosadašnjeg rada, ne ulazeći
u pitanje stepena i brzine naplate para, treba reći da bi taj odnos mogao biti još korektniji,
pre svega u domenu shvatanja interesa i potreba VS Rzav za što stabilnijim i ekonomičnijim
radom. To znači da se RVS Rzav ne treba doživljavati kao dopuna svog sistema za nedostatak
koji ne pokrivaju lokalna izvorišta i da promene zahteva za vodom budu što je moguće manje
nagle, a što više umerene i planske.
Sa aspekta ostvarivanja prognoza i planova potreba za vodom, treba reći da je ostvarena
potrošnja, kao i tempo povećanja potrošnje, apsolutno podbačena i da se moraju tražiti
novi potrošači radi bolje iskorišćenosti (ekonomičnosti) RVS Rzav - detaljnija zaključna
razmatranja o ovome u tačkama (4) i (5).
(2) Uticaj vodozahvata Ševelj na reku Rzav

Studijom je dokumentovano da sa sprovođenim načinom zahvatanja sirove vode nema
štetnog dejstva vodozahvata Ševelj na reku Rzav i okolinu. Priključenje malih zagađivača na
kolektore izgrađene od strane JP Rzav duž toka Rzava od Ševelja do ušća, obaveza je samih
zagađivača, odnosno nadležne inspektorske službe treba da reaguju u slučaju nečinjenja istog.
Vodozahvat na Ševelju treba da radi barem do izgradnje brane i eventualnog cevovoda sirove
vode od brane do PPV. Nakon toga, on mora ostati barem kao rezervni objekat, odnosno mora
ostati trajan. Takođe treba ozbiljno razmisliti da li uopšte graditi cevovod od brane do PPV ili,
što se u ovom trenutku čini znatno racionalnijim, vodozahvatu Ševelj dati trajnu dozvolu (uz
poznate postojeće uslove koji se, kao i do sada, moraju ispunjavati).
(3) Rad VS Rzav i zaštita voda pri nemalovodnim

i malovodnim uslovima
U nemalovodnom periodu, s obzirom na znatno veću izdašnost reke Rzav, veće prerađivačke
i distribucione kapacitete od potreba za vodom opština-korisnika, količina distribuirane vode
korisnicima je u direktnoj sprezi sa zahtevima (potrebama) tih opština za rzavskom vodom.
Verovatno treba razmišljati da promene tih zahteva za vodom ne treba da budu nagle, tj. treba
da budu, koliko je moguće, umerenije – u Studiji su dati neki predlozi.
Malovodni uslovi su oni periodi kada je u reci Rzav (profil Ševelj), pri sadašnjem nivou
potreba za vodom, protok orijentaciono Q < 1.400 l/s. U tim periodima lokalna izvorišta treba
96
da rade sa max. kapacitetom, a ako i tada ima restrikcija, treba primeniti u Studiji novelirani
plan redukcije isporuke vode iz VS Rzav. On podrazumeva restriktivno vodosnabdevanje
na sledeći način: 50% od učešća u izgradnji zajedničkih objekata sistema „Rzav“ i 50% od
količine isporučene vode od 1997. godine (kada su svih 5 opština-korisnika, uključujući i
Gornji Milanovac, priključene na sistem „Rzav“).
(4) Izgradnja brane Svračkovo

Sagledavajući hidrološke karakteristike Rzava i potrebe za vodom 5 opština-korisnika, jasno
je da se, ako se želi da nema restrikcija u vodosnabdevanju, brana Svračkovo mora graditi.
Treba imati u vidu i da postoje zainteresovani novi potrošači rzavske vode, koji će se, ako se
želi racionalnije i ekonomičnije poslovanje, u bližoj budućnosti priključiti na sistem. To su,
pre svih, severni deo opštine G. Milanovac i opštine Topola i Aranđelovac, za koje je dokazano
da im je produženje VS Rzav najbolja mogućnost rešavanja pitanja vodosnabdevanja i koje
su pokazale interesovanje. Odmah zatim su tu i opštine Ljig i Kraljevo, a možda i manji
delovi nekih drugih opština. U takvim uslovima, brana Svračkovo, pored toga što je potrebna,
postaje i poželjno da bude što pre započeta i završena njena izgradnja. Pored navedenog, ona
bi omogućila i povoljniji režim zapadno-moravskih voda, u redovnim i u uslovima njihovog
eventualnog akcidentnog zagađenja.
(5) Iskorišćenost sistema i potreba izrade

„Strategije razvoja VS Rzav”
Na osnovu bilansa voda i sagledavanja potreba 5 opština za vodom, a znajući kapacitet
postojećeg prerađivačkog i distributivnog dela RVS Rzav (1200 l/s; pojedini cevovodi i više),
dolazi se do zaključka da ranija ogromna investicija stoji zakopana i nedovoljno iskorišćena
(ne treba zaboraviti da i kvalitetni cevovodi imaju svoj vek trajanja) i da su ovom regionalnom
sistemu neophodne nove opštine-korisnici. Do izgradnje brane Svračkovo to su korisnici
koji će uzimati vodu u nemalovodnom periodu reke Rzav, a po izgradnji brane pri svim
uslovima. Na taj način bi bili sačuvani interesi postojećih 5 opština-korisnika, a olakšala bi
im se investicija kod izgradnje brane. Ko bi mogle biti te nove opštine-korisnici je relativno
dobro poznato i pomenuto je u prethodnoj (4) tački. Ovim se vrlo snažno ukazuje u kom
pravcu treba da ide razvoj RVS Rzav, na dobrobit apsolutno svih – i JP Rzav i postojećih 5
opština-korisnika i potencijalnih opština-korisnika, samim tim i vodoprivrede države Srbije
u celini. Prepreka možda može da bude naše obično slabo sagledavanje i dogovaranje, kada
su zajednički interesi u pitanju. Ipak, verujemo u prevladavanje ovakvih „administrativno-
pravnih“ problema, a prvi korak što pre je izrada „Strategije razvoja RVS Rzav“. Uporedo sa
izradom „Strategije“, treba započeti izgradnju brane.
97
98
PRIMENA OZONA U
TRETMANU VODE ZA PIĆE
Marko Ljuboja, dipl. građ. ing.*

Lazar Popović, dipl. ing. teh.*
mr Biljana Cakić, dipl. maš. ing.*
1. UVOD
Ozon je jako dezinfekciono sredstvo i njegova upotreba predstavlja značajan korak u
unapređenju procesa prečišćavanja vode za piće. Njegovo povećano korišćenje je posledica
pooštravanja zahteva u pogledu kvaliteta vode za piće i činjenice da ne proizvodi dezinfekcione
nusprodukte. Ozon se smatra najefikasnijim i najjeftinijim sterilizatorom u mnogim
razvijenim zemljama, n.pr. 1991. godine u SAD je postojalo približno 40 postrojenja u kojima
se primenjivao ozon u tretmanu vode za piće, a 1998. godine taj broj je porastao na približno
264. U Srbiji je primena ozona počela pre dvadesetak godina na PPV „Makiš“ u Beogradu i
vremenom je uvedena na više postrojenja u Srbiji. Danas se ozonizacija vode primenjuje i na
postrojenjima koja je projektovao Institut „Jaroslav Černi“ u Kruševcu, Zaječaru, Arilju, a u
toku su i aktivnosti za primenu ozona u Aranđelovcu, Velikoj Plani, Leskovcu...
Prve primene ozona u okviru postrojenja za pripremu vode za piće datiraju još iz XIX veka
i imale su za cilj isključivo dezinfekciju vode. Intenzivan razvoj tokom 60-ih i 70-ih godina
doveo je do toga da se danas ozon primenjuje u različitim fazama pripreme vode, a mesta
njegove primene zavise od kvaliteta sirove vode i željenih efekata: kao deo predtretmana
(pre koagulacije i flokulacije) za oksidaciju gvožđa i mangana, za uklanjanje mirisa i boje, za
inaktivaciju algi, delimičnu dezinfekciju i poboljšanje procesa koagulacije i sedimentacije.
Glavna ozonizacija (pre filtracije obično na aktivnom uglju ili ređe na peščanim filtrima) ima
za cilj hemijsku oksidaciju i dezinfekciju.
Ozon - trovalentni kiseonik je gas teži od vazduha, slabo rastvorljiv u vodi, specifičnog mirisa
i izuzetno toksičan u koncentracijama većim od 0,02 mg/l vazduha (koncentracija od 1% u
vazduhu izaziva smrt u roku od 10 minuta).
99
Ozon je jako nestabilan molekul i ima kratak životni vek. U prisustvu oksidirajućih materija
veoma brzo se raspada u vodi. Isparljivost ozona prema
PRIMENA OZONA Bayllisu
U TRETMANU prikazan
VODE ZA PIĆEje na slici
1. Postojanost ozona u vodi prema Hopfu, koja posle tretmana sa ozonom ne sadrži više
oksidirajućih materija data je u tabeli br. 1. Molekul ozona je izuzetno reaktivan, ponaša se
koja posle tretmana sa ozonom ne sadrži više oksidirajućih materija data je u
kao dipol kao elektrofilni i nukleofilni agens. U vodi se brzo raspada (kinetika prvog reda), i
tabeli br. 1. Molekul ozona je izuzetno reaktivan, ponaša se kao dipol kao
to pre ukoliko je pHi nukleofilni
elektrofilni veći. agens. U vodi se brzo raspada (kinetika prvog reda),
i to pre ukoliko je pH veći.
Tabela 1. Postojanost ozona prema Hopfu
Tabela 1. Postojanost ozona prema Hopfu
Vreme (min) 0 10 25 60 160 24 sata
mg/1 ozona u vodi 8,7 8,4 7,8 6,6 4,3 0,7
mg/1 ozona u vazduhu 27 15,2 12,9 11,9 10,3
Sl 1. Isparljivost ozona prema Bayllisu

Fg 1. Volatility of ozone to Bayllisu
Ozon je jako oksidaciono Sl 1. Isparljivost

sredstvo ozona premazaBayllisu
sposobno dezinfekciju pri malom
vremenu kontakta i niskim koncentracijama u odnosu na druge, slabije
Ozon jedezinfektante,
jako oksidaciono kao sredstvo
što su hlor, hlor-dioksid
sposobno i monohloramin.
za dezinfekciju pri malom Međutim,
vremenu kontakta i
osnovni nedostatak
niskim koncentracijama njegove
u odnosu na primene je to dezinfektante,
druge, slabije što nema rezidualno delovanje
kao što su hlor, hlor-dioksid
kojim bi Međutim,
i monohloramin. se obezbedilaosnovnimikrobiološka
nedostatak stabilnost distribucionog
njegove primene je to štosistema.
nema rezidualno
Stoga
delovanje se ozon,
kojim za kompletnu
bi se obezbedila dezinfekciju stabilnost
mikrobiološka sistema, može primenjivati
distribucionog samo Stoga se
sistema.
ozon, za kompletnu dezinfekciju sistema, može primenjivati samo udružen sahlor-
udružen sa nekim drugim dezinfekcionim sredstvom, kao što su hlor, nekim drugim
dioksid, ili hloramin, kojim bi se obezbedilo rezidualno delovanje.
dezinfekcionim sredstvom, kao što su hlor, hlor-dioksid, ili hloramin, kojim bi se obezbedilo
rezidualno delovanje.
Dezinfekcija vode za piće ozonom, dakle mora biti pažljivo optimiziran
proces kako bi se obezbedila potrebna doza ozona i vreme kontakta
prilagodilo odgovarajućem mikrobiološkom kvalitetu vode.
Dezinfekcija vode za piće ozonom mora biti pažljivo optimiziran proces kako bi se obezbedila
potrebnaUdoza ozona
praksi je i vreme kontakta kriterijum
kao osnovni prilagodilo za odgovarajućem mikrobiološkom
ocenu efikasnosti primene kvalitetu
vode. odgovarajućeg dezinfekcionog sredstva prihvaćen koncept C×t (proizvod
rezidualne koncentracije dezinfekcionog sredstva u vodi koja se održava
konstantnom i vremena kontakta vode sa njom pri kome dolazi do
U praksiinaktivacije 99%kriterijum
je kao osnovni u vodi prisutnih
za ocenupatogena).
efikasnostiUprimene
laboratorijskim uslovima
odgovarajućeg pri
dezinfekcionog
sredstvarezidualnoj dozi od 0,4
prihvaćen koncept C×tmg O3/l za rezidualne
(proizvod efikasnu dezinfekciju
koncentracije vode (u kojoj je sredstva
dezinfekcionog
prethodnim
u vodi koja tretmanom
se održava smanjeni sadržaj
konstantnom vremena prirodnih
kontaktaorganskih
vode samaterija),
njom priobično
kome dolazi do
inaktivacije 99% u vodi prisutnih patogena). U laboratorijskim uslovima pri rezidualnoj dozi
od 0,4 mg O3/l za efikasnu dezinfekciju vode (u kojoj je prethodnim tretmanom 2 smanjen
sadržaj prirodnih organskih materija), obično je dovoljno vreme kontakta od 4 minuta.
Međutim, u industrijskim uslovima na postrojenjima za pripremu vode za piće, pri konstantnoj
koncentraciji ozona, to vreme se najčešće produžava na 10 - 12 minuta. Ispitivanjem na 23
postrojenja za pripremu vode za piće, rezidualna koncentracija ozona od 0,4 mg/l je postignuta
primenom doze od 3 - 4 mg O3/l.
100
PRIMENA OZONA U TRETMANU VODE ZA PIĆE
Mikroorganizmi u tretiranoj vodi su najčešće prisutni u vidu agregata, vezani na površini

mineralnih ili organskih materija, inkorporirani u ljudske, životinjske ili ćelijske ostatke, povezani
sa flokulama i dr. Suspendovane čestice ne štite bakterije od ozona, a inhibitorno delovanje
ozona pre zavisi od tipa čestica koje čine mutnoću, nego od njihovog sadržaja. Međutim, i
pored navedenog, da bi se obezbedila efikasna dezinfekcija, voda mora biti dobrog kvaliteta
i sa aspekta mutnoće i sadržaja rastvorenih organskih materija. Ovo je posebno značajno
kod pripreme površinskih, ali i podzemnih voda, sa bogatim sadržajem prirodnih organskih
materija i suspendovanih čestica. Problemi se mogu prevazići uvođenjem ozona na više mesta
i pomeranjem završne dezinfekcije što kasnije u procesu pripreme vode za piće.
Prednosti primene ozona:

− oksiduje gvožđe, mangan i sulfide;
− može da poboljša proces pripreme vode za piće i poveća stepen
uklanjanja mutnoće;
− utiče na organoleptički kvalitet vode (uklanja komponente koje daju
boju, miris i ukus);
− spada u najefikasnija dezinfekciona sredstva i zahteva kratko vreme
kontakta;
− efikasniji je od hlora, hlor-dioksida i hloramina za inaktivaciju virusa
Cryptosporidium i Giardia;
− u odsustvu bromida ne formiraju se halogen-supstituisani dezinfekcioni
nusprodukti;
− nakon dekompozicije ozona kao rezidual se jedino javlja kiseonik.
Nedostaci primene ozona:

− dolazi do formiranja dezinfekcionih nusprodukata: aldehida, ketona,
a u prisustvu bromida, bromata i niza bromovanih dezinfekcionih
nusprodukata;
− početna cena opreme za ozonizaciju je visoka;
− generisanje ozona zahteva visoku energiju i mora se vršiti na licu
mesta (on-site);
− jako je korozivan i toksičan;
− za uklanjanje asimilirajućeg organskog ugljenika i biodegradabilnih
dezinfekcionih nusprodukata potrebni su biološki aktivni filteri;
− brzo podleže dekompoziciji pri visokim pH vrednostima i
temperaturama;
− nema rezidualno delovanje.
1.1 Tehnologija i princip rada

Ozon se stvara korišćenjem suvog i filtriranog gasa koji sadrži kiseonik, koji se uvodi kroz
električno naizmenično pražnjenje stvoreno između dve elektrode odvojene slobodnim
razmakom i jednim dielektrikom. Pražnjenje, poznato kao „Corona discharge“, uzrokuje
transformaciju nekih molekula kiseonika u ozon, tako da izlazni gas sadrži određenu
koncentraciju ozona.
101
se uvodi kroz električno naizmenično pražnjenje stvoreno između dve
elektrode odvojene slobodnim razmakom i jednim dielekrikom. Pražnjenje,
poznato kao „Corona discharge“, uzrokuje transformaciju nekih molekula
kiseonika u ozon, tako da izlazni gas sadrži određenu koncentraciju ozona.
Proizvodnja ozona unutar jednog elektricnog polja
Energija (Ozon generator)
ULAZ IZLAZ
Toplota
Ulazni gas Slobodni atomi kiseonika Proizvedeni gas:
Molekuli kiseonika i Mesavina ozona i
Molekuli kiseonika ulaznog gasa
Sl.2. Šematski prikaz proizvodnje ozona

Sl.2. Šematski prikaz proizvodnje ozona
Količina
Fg.2. Schematic view of production of ozone
proizvedenog ozona i koncentracija ozona se regulišu pomoću
podešavanja količine protoka napojnog gasa i nivoa snage električne
energije
Količina koja se koristi za
proizvedenog pražnjenje.
ozona Veći deo energije ozona
i koncentracija koja se primenjuje
se reguliše pomoću
za proizvodnju ozona ne koristi se samo za generisanje ozona, već se stvara
podešavanja
i toplota.količine protoka
Ona se mora efikasnonapojnog gasa i za
otkloniti iz prostora nivoa snage
pražnjenje da električne
bi se enrgije
sačuvale osobine agregata, pošto je efikasnost ozon generatora veoma osetljiva
koja se koristi
na radnu za pražnjenje. Veći deo energije koja se primenjuje za
temperaturu.
proizvodnju ozona se ne koristi samo za generisanje ozona, već se stvara i
toplota.Generator
Ona se ozona uključuje sledeće komponente:
mora efikasno otkloniti iz prostora za pražnjenje da bi se
− plašt ozon generatora sa cevima za produkciju ozona koji se snabdeva energijom visokog
sačuvale napona
osobine agregata,
srednje frekvencije i suvimpošto
i filtriranimjekiseonikom
efikasnost
(generator ozon generatora veoma
se hladi vodom);
− cevi, zatvarače, instrumentaciju, pumpe i dr. za održavanje i kontrolu protoka kiseonika,
osetljiva ozona
na radnu
i vode; temperaturu.
− invertor koji obezbeđuje zahtevani nivo snage za potrebnu frekvenciju za proizvodnju
ozona;
Generator ozona uključuje sledeće komponente:
− visokovoltažni deo u koji je smešten transformator srednje frekvencije i induktora koji se
− Plašt
koristi ozon generatora
da se podesi sa impendansa
napon i zahtevana cevima zazaradprodukciju ozona
generatora do izlaznog koji se snabdeva
invertora;
energijom
− protok visokog
odgovarajuće napona
količine rashladne vodesrednje
za generatorfrekvencije
ozona; i suvim i filtriranim
− analizator ozona za monitoring koncentracije ozona i obradu proračuna.
kiseonikom (generator se hladi vodom);
Količina i koncentracija proizvedenog ozona se kontrolišu podešavanjem protoka napojnog
gasa i snage pri električnom pražnjenju. Proizvodnja zavisi od kvaliteta elektroda, sistema za
hlađenje i snabdevanja električnom energijom.
102
Količina i koncentracija proizvedenog ozona se kontroliše podešavanjem
protoka napojnog gasa i snage pri električnom pražnjenju. Proizvodnja zavisi
od kvaliteta elektroda, sistema za hlađenje i snabdevanja električnom
energijom.
Sl. 3. Šematski prikaz

Sl. 3. Šematski proizvodnje
prikaz ozona
proizvodnje ozona u ozon u ozon generatoru
generatoru
Fg. 3. Chematic view of production of ozone in the ozone generator
1.2 Ozonizacija
Bez obzira da li se radi o predozonizaciji ili glavnoj ozonizaciji, organske materije u vodi se
1.2. Ozonizacija
delimično oksiduju, pri čemu dolazi do značajnih strukturnih promena: smanjenja molekulskih
masa, povećanja sadržaja niskomolekularnih jedinjenja (kao što su aldehidi i karboksilne
Bez obzira
kiseline), da li biodegradibilnosti
povećanja se radi o predozonizaciji ili glavnoj
i polarnosti organskih jedinjenja.ozonizaciji, organske
materije u vodi se delimično oksiduju, pri čemu dolazi do značajnih
strukturnih
Kod visokih promena:
koncentracija smanjenja molekulskih
organskih materija, masa, povećanja
glavni niskomolekularni sadržaja
nusprodukti koji
niskomolekularnih jedinjenja- aldehidi,
nastaju u toku procesa ozonizacije (kao što
mogusu aldehidi
imati neželjene iefekte
karboksilne kiseline),
na zdravlje ljudi.
Porast sadržaja biodegreadabilnih komponenti u vodi može
povećanja biodegradibilnosti i polarnosti organskih jedinjenja. izazvati nekontrolisani razvoj
mikroorganizama u distribucionom sistemu, pa se za njihovo uklanjanje nakon procesa glavne
ozonizacije primenjuje proces filtracije na aktivnom uglju i dr.
Kod visokih koncentracija organskih materija, glavni niskomolekularni
nusprodukti koji nastaju u toku procesa ozonizacije - aldehidi, mogu imati
Za proizvodnju ozona kao jako nepostojanog gasa mogu se koristiti vazduh i kiseonik. Princip
neželjene efekte na zdravlje ljudi. Porast sadržaja biodegreadabilnih
rada oba uređaja je isti, ali je konstrukcija ozonera za proizvodnju ozona iz vazduha nešto
složenija jer mora da sadrži opremu za pripremu vazduha pre upuštanja u dielektrične cevi.
5
Ozonizatori koji proizvode ozon iz kiseonika za svoj rad zahtevaju obezbeđenje čistog
kiseonika i mnogo su pouzdaniji i sigurniji u radu i daju veću koncentraciju ozona u izlaznom
gasu. Oni se uglavnom koriste kada se zahteva satna proizvodnja od više kilograma ozona.
Međutim, na mestima gde je obezbeđenje kiseonika otežano (udaljen proizvođač kiseonika,
nemoguć pristup dostavnog vozila i sl.) koriste se ozonizatori na vazduh. Ozon generatori na
bazi kiseonika troše gotovo duplo manje električne energije od ozon generatora koji ozon
proizvode iz vazduha. Ovi generatori nemaju opremu za pripremu vazduha te im je rad mnogo
sigurniji i praktično bez kvarova. Nema toškova na održavanju opreme za pripremu vazduha
(kompresori, sušači, filtri...) što u našim uslovima može biti od odlučujućeg značaja (rezervni
delovi i ljudstvo za tu namenu). Proizvodnja ozona iz kiseonika je neuporedivo bezbednija i
sigurnija, a i koncentracija ozona u izlaznom gasu je daleko veća, pa je omogućen bolji unos
ozona u vodu što je izuzetno važno za proces ozonizacije.
103
PRIMENA OZONA U TRETMANU VO
hlađenje je isti kao i vode za piće, pa se za tu namenu ko

rezervoaraozona
čiste
iz tečnogvode.
Uporedna analiza obe opreme za proizvodnju ozona upućuje na zaključak da proizvodnja
kiseonika ima znatnu prednost iz sledećih razloga:
− savremenija i efikasnija oprema sa koncentracijama ozona u izlaznom gasu do 14%;
− pouzdaniji rad (praktično bez kvarova);
1.3. Proizvodnja ozona
− neuporedivo manje (OZON
zaustavljanje GENERATORI)
kompletnog procesa ozonizacije;
− manje radne snage niske kvalifikacione strukture;
− manji godišnji troškovi u proizvodnji i održavanju;
Ozon se proizvodi tako
− znatno manji inicijalni trošak. što dolazi do električnog pražnjenja,
sadrži kiseonik (hladna plazma). Generiše se u malom prostoru

Da bi se proizvodnja ozona normalno obavljala potrebno je generatorima ozona obezbediti
elektrode,izavodukoje su izolovane jedna od druge dielektrično
za hlađenje s obzirom da se oni tokom svog rada dosta greju. Temperatura vode
hlađenje je od izuzetnog značaja jer sa porastom temperature vode za hlađenje opada
homogenog borsilikatnog stakla. Za vreme procesa generi
produkciona sposobnost ozon generatora. Optimalna temperatura vode je oko 15°C. Kvalitet
vode za hlađenje je isti kao i vode za piće, pa se za tu namenu koristi voda iz rezervoara čiste
molekuli vode.
kiseonika se u početku cepaju unutar hladne plazme
formirana1.3 pomoću Proizvodnja visokonaponskog
ozona (OZON GENERATORI) transformatora sa p
srednjom Ozonfrekvencijom
(hladna plazma). Generiše se una malomelektrodama. Prisutni
prostoru između dve elektrode, atomi kiseonik
se proizvodi tako što dolazi do električnog pražnjenja, iz gasa koji sadrži kiseonik
koje su izolovane
molekulima kiseonika stvarajući ozon. Toplota

plazme. Plazma koja
jedna od druge dielektričnom cevi od homogenog borsilikatnog stakla. Za vreme procesa
generisanja ozona molekuli kiseonika se u početku cepaju unutar hladne se se ovo
oslobađa formira
uklanja
na elektrodama. se vodom
Prisutni zareaguju
atomi kiseonika hlađenje ozon
sa molekulima kiseonikageneratora.
pomoću visokonaponskog transformatora sa promenljivom srednjom frekvencijom
stvarajući ozon.
Toplota koja se ovom prilikom oslobađa uklanja se vodom za hlađenje ozon generatora.
Sl. 4. Ozonizator
Sl. 4. Ozonizator
104 Fg.4. Ozonizator
Oprema za proizvodnju ozona sastoji se iz dva dela: ozon

Oprema za proizvodnju ozona sastoji se iz dva dela: ozon generatora i jedinice za snabdevanje
električnom energijom koja obezbeđuje struju visokog napona (sa konvertorom frekvencije
od 1-1000 Hz) za izazivanje električnog pražnjenja (munja). Generator je direktno povezan
sa jedinicom za snabdevanje električnom energijom preko visokonaponskog kabla i čine
jedinstvenu celinu koja se hladi vodom čija temperatura ne bi trebalo da pređe 25°C kako
bi se dobila zahtevana količina ozona. Radi lakše montaže i uštede u prostoru ceo sistem
za proizvodnju ozona podeljen je i montiran na dva nezavisna rama sa ozon generatorom i
energetskom kontrolnom jedinicom.
Proizvodnja ozon generatora može se automatski kontrolisati preko toka ulazne vode i
specifične doze ozona po m3 izlazne vode. Doza se zadaje i može je manuelno podešavati
operater na postrojenju zavisno od promena kvaliteta ulazne vode. Radni kapacitet ozon
generatora može se podešavati u opsegu od 10 - 100%.
Kontrola procesa
Potpuna pouzdanost i sigurnost u procesu proizvodnje ozona su glavni cilj i zahtev u kontroli
celog procesa. Sigurnosna oprema za monitoring koncentracije ozona u okolnom vazduhu
obuhvata alarmni signal za slučaj da ozon-gas negde curi i automatski isključuje sistem
iz funkcije uz odgovarajuće upozorenje. Za dodatnu sigurnost alarmni sistem uključuje
ventilacioni sistem, kako u prostoru gde su smešteni ozon generatori tako i u kontrolnoj sobi
operatera.
Sistem je opremljen tač-panelom koji obezbeđuje pouzdano funkcionisanje, daje informacije

o radu opreme i eventualnim neispravnostima (oštećenjima) i o svemu obaveštava operatera
sistema, kao što je uključivanje i isključivanje sistema, procesni parametri i permanentan
monitoring.
Standardni parametri koji se kontrolišu i podešavaju (menjaju) na tač-panelu su:

− koncentracija ozona u okolnom vazduhu 0,00 - 3,00 ppm
− protok gasa 0,0 - 150 Nm3/h
− snaga konvertora 0,0 - 100 kW
− temperatura vode za hlađenje 0 - 25°C
− potrošnja 0 - 100%
Svaki od ovih procesnih parametara se osmatra i analizira 24 h. Oprema za proizvodnju
ozona poseduje sopstveni programabilni logični kontroler PLC koji osigurava i obezbeđuje
nezavisan rad kompletnog sistema.
PLC - sistemi ozon generatora

Svaka jedinica ozon generatora se nezavisno automatski kontroliše i mora biti opremljena
sopstvenim PLC-om koji istovremeno kontroliše i sistem za snabdevanje električnom
energijom.
105
Osnovne informacije koje se kontrolišu jesu:

− proizvodnja ozona (rad transformatora, regulatori frekvencije i temperature);
− protok rashladne vode;
− temperatura rashladne vode.
Pored ovog PLC-a kontroliše se rad kompletnog ozon postrojenja bilo automatski ili manuelno
preko glavnog programabilnog kontrolera procesa slično tipu SIMENS SIMATIC S7-300 koji
radi kao MASTER za sve korake u procesu ozonizacije.
MASTER PLC sistem može biti instaliran u prostoru sa ozon generatorom ili u centralnoj
kontrolnoj sobi radeći kao daljinski kontroler celog procesa ozonizacije. Ovaj sistem se
povezuje sa sistemom za upravljanje radom celog postrojenja. Na integrisanom displeju
visoke rezolucije mogu se videti dijagrami svih karakterističnih parametara kao i informacije
o greškama u radu sistema. Sve ove informacije moraju biti zaštićene sigurnosnim kodovima.
Na glavnom sistemu kontrole procesa automatski se prate sledeći parametri i oprema:
− funkcionisanje ozon generatora;
− funkcionisanje destruktora ozona uključujući i ventilator;
− funkcionisanje opreme za merenje koncentracije ozona;
− sistem za unos ozona u vodu;
− kapacitet proizvodnje ozona.
1.4 Uvođenje ozona u vodu

Ozon proizveden na ozon generatoru se nezavisnim sistemom cevovoda od nerđajućeg čelika
uvodi u komore za ozonizaciju vode (unos ozona).
Sistem se projektuje sa dve nezavisne linije za unos ozona u vodu zbog veće pouzdanosti rada
sistema. U slučaju ispadanja iz funkcije jedne linije za ozonizaciju, što se retko dešava ali se
ne može potpuno isključiti (npr. zbog loma difuzora), ta linija se isključuje dok se ne otkloni
kvar, a u međuvremenu druga linija preuzima svu količinu vode.
Za unos ozona u vodu u komore koriste se keramički difuzori koji formiraju fine mehuriće
gasa sa ozonom i ubacuju ih u glavni vodeni tok. Prva komora svake linije služi za unos
visoke koncentracije ozona pri samom dnu kako bi se omogućio što duži kontakt mehurića
ozona sa vodom. Druga komora služi da se postigne neophodno vreme kontakta za reakciju
ozona u vodi. Da bi se ovi procesi uspešno obavili potrebno je da dubina vode u komorama
ne bude manja od 5 metara.
Svi materijali koji dolaze u kontakt sa ozonom moraju biti od nerđajućeg čelika ili specijalnih
materijala izuzetno otpornih na koroziju. Takve konstrukcije mogu biti i difuzori gasa čije je
telo sa nosećom konstrukcijom od nerđajućeg čelika, a difuzor od keramike.
106
Sl.5. Uvođenje ozona u komore za ozonizaciju
1.5 Sistem za destrukciju ozona

(DESTRUKTORI OZONA)
Iako se procesom ozonizacije teži da se sav ozon iskoristi tako što će odreagovati sa vodom u
komorama za ozonizaciju, ipak određena količina gasa uvek dospeva u atmosferu iznad vode.
Pošto je ozon kao gas u većoj koncentraciji opasan za čovekovu okolinu to se zakonskom
regulativom zabranjuje ispuštanje ovog gasa u atmosferu. Zbog toga se koristi posebna
oprema za destrukciju (uništavanje) nerastvorenog ozona. Uglavnom se primenjuju dve vrste
destruktora: katalitički i termalni.
Sl. 6. Katalitički destruktor
107
Nerastvoreni ozonirani gas se usisava iz prostora iznad ozonizacionih komora i vodi na

destrukciju do katalitičkog destruktora tako da koncentracija ozona u gasu koji se ispušta
u atmosferu ne sme biti veća od 0,1 ppm. Vazdušna struja povučena iz reakcionih komora
ulazi u ozon destruktor preko ventilatora do zone za dogrevanje gde se off-gas dogreva
do temperature 15 -20°C iznad ulazne temperature. Sa tom temperaturom gasna struja se
usmerava ka zoni katalitičkog reaktora, gde se ozon katalitički uništava. Kondenzat koji se
tom prilikom stvara skuplja se na dnu destruktora i može biti vraćen nazad u komore za
ozonizaciju ili upušten u kanalizaciju.
2. PRIMENA OZONA U TRETMANU VODE

ZA PIĆE NA PPV „GRUŽA“
U blizini sela Pajsijević na reci Gruži izgrađena je brana Gruža. Akumulacija Gruža je
ključni deo sistema za vodosnabdevanje Kragujevca i drugih gradova ovog regiona zajedno
sa postrojenjem za prečišćavanje vode, distributivnim cevovodima i pratećim objektima.
Postrojenje za preradu vode „Gruža“, locirano 300 m nizvodno od brane je postrojenje
klasičnog tipa dimenzionisano na 1.200 l/s i obuhvata procese: prethlorisanja, taloženja uz
prethodnu koagulaciju, filtraciju na brzim peščanim filterima i dezinfekciju hlorom.
U Institutu „Jaroslav Černi“ već duži niz godina se prati kvalitet akumulacionog jezera.
Uočeno je da voda ima ciklične promene: temperature, količine utroška kalijum-permanganata,
koncentracije rastvorenog kiseonika, amonijaka i mangana, koje prate promene godišnjih
doba. Zbog niza problema u radu postrojenja na akumulaciji Gruža izvršena su ispitivanja
u periodu od 16.08.2006. godine do 26.10.2006. godine i na osnovu istraživanja može se
konstatovati sledeće:
− u svim ciklusima ispitivanja konstatuju se povećane koncentracije organskih materija.
Utrošak KMnO4 se kretao u opsegu od 14,5 do 23,1 mg/l, prosečno 20,2 mg/l;
− povećana biološka aktivnost uslovljava visoke vrednosti amonijum jona, u dijapazonu od
0,05 do 0,73 mgN/l, prosečno 0,34 mgN/l;
− nedostatak kiseonika u donjim slojevima obezbeđuje uslove da se mangan pojavljuje u
većim koncentracijama, što se konstatuje i u vodi koja ide na postrojenje. U ovom periodu
koncentracija mangana na ulazu u postrojenje bila je visoka i kretala se u opsegu od <0,01
do 0,63 mg/l;
− povećane vrednosti TOC su uslovljene povećanim koncentracijama organskih materija i
biološkom aktivnošću u akumulaciji. Vrednosti TOC kretale su se u opsegu od 5,2 do 6,1
mg/l;
− zbog konstatovanja pojave modrozelenih algi, izvršena je biološka analiza, koja potvrđuje
zaključke u pogledu biološke aktivnosti u akumulaciji što zahteva primenu ozona na
postrojenju;
− primenjena aeracija u akumulaciji daje određene rezultate, međutim to je nedovoljno da bi
se obezbedili uslovi za pouzdano prečišćavanje vode iz akumulacije po parametrima TOC,
KMnO4, (organske materije) i mangana.
Dijagramom 1 su prikazani rezultati osmatranja i merenja parametara kvaliteta vode u
akumulacionom jezeru Gruža.
108
Dijagram 1. Dijagrami periodične promene temperature vode, rastvorenog kiseonika, amonijum jona,
mangana, nitrata u periodu odOZONA
PRIMENA 2000 - 2005
U godine
TRETMANU VODE ZA PIĆE
Amonijum jon NH4+
2.00
1.80
1.60
1.40
1.20
mgN/l
1.00
0.80
0.60
0.40
0.20
0.00
1/11/2000
4/11/2000
7/11/2000
10/11/2000
1/11/2001
4/11/2001
7/11/2001
10/11/2001
1/11/2002
4/11/2002
7/11/2002
10/11/2002
1/11/2003
4/11/2003
7/11/2003
10/11/2003
1/11/2004
4/11/2004
7/11/2004
10/11/2004
1/11/2005
datum uzork ovanja
Mangan mangan
2.50
2.00
1.50
mg/l
1.00
0.50
0.00
1/11/2000
4/11/2000
7/11/2000
10/11/2000
1/11/2001
4/11/2001
7/11/2001
10/11/2001
1/11/2002
4/11/2002
7/11/2002
10/11/2002
1/11/2003
4/11/2003
7/11/2003
10/11/2003
1/11/2004
4/11/2004
7/11/2004
10/11/2004
1/11/2005
-0.50
datum uzorkovanja
Nitrati nitrati
4.00
3.50
3.00
2.50
mgN/l
2.00
1.50
1.00
0.50
0.00
1/11/2000
3/11/2000
5/11/2000
7/11/2000
9/11/2000
11/11/2000
1/11/2001
3/11/2001
5/11/2001
7/11/2001
9/11/2001
11/11/2001
1/11/2002
3/11/2002
5/11/2002
7/11/2002
9/11/2002
11/11/2002
1/11/2003
3/11/2003
5/11/2003
7/11/2003
9/11/2003
11/11/2003
1/11/2004
3/11/2004
5/11/2004
7/11/2004
9/11/2004
11/11/2004
1/11/2005
3/11/2005
datum uzorkovanja
109
Da bi se prevazišli ovi problemi u radu postrojenja i obezbedili bolji efekti
prečišćavanja na bazi izvršenih ispitivanja neophodno je postojeći proces
prečišćavanja poboljšati uvođenjem predozonizacije jezerske vode. Objekat
za predozonizaciju u tehnološkom smislu nalazi se iza objekta regulacionog
Dijagram 1. Dijagrami periodične promene temperature vode, rastvorenog
kiseonika, amonijum jona, mangana, nitrata u periodu od 2000 - 2005 godine
Chart 1. Diagrams periodic changes in water temperature, dissolved
oxygen, ammonium ion, manganese, nitrate in the period from 2000 - 2005
year
Temperatura vode temperatura vode
18.0
16.0
14.0
12.0
10.0
C
o
8.0
6.0
4.0
2.0
0.0
1/11/00
3/11/00
5/11/00
7/11/00
9/11/00
11/11/00
1/11/01
3/11/01
5/11/01
7/11/01
9/11/01
11/11/01
1/11/02
3/11/02
5/11/02
7/11/02
9/11/02
11/11/02
1/11/03
3/11/03
5/11/03
7/11/03
9/11/03
11/11/03
1/11/04
3/11/04
5/11/04
7/11/04
9/11/04
11/11/04
1/11/05
3/11/05
datum uzorkovanja
Rastvoreni kiseonik rast. kiseonik
18.00
16.00
14.00
12.00
10.00
8.00
6.00
4.00
2.00
0.00
da t um uz or k ov a nj a
Da bi se prevazišli ovi problemi u radu postrojenja i obezbedili bolji efekti prečišćavanja na

bazi izvršenih ispitivanja neophodno je postojeći proces prečišćavanja poboljšati uvođenjem
predozonizacije jezerske vode. Objekat za predozonizaciju u tehnološkom smislu nalazi se
iza objekta regulacionog bloka a ispred raspodelne komore kako bi se i hidraulički uklopio 12
u tehnološki proces prerade vode. Novi objekt za predozonizaciju smešten je pored objekta
koagulatora na putu ka brani. Voda se iz akumulacije prvo dovodi na objekat predozonizacije,
a potom gravitaciono u raspodelnu komoru odakle se voda raspodeljuje na kružne koagulatore.
Objekat je koncipiran tako da se sastoji od dve nezavisne linije za predozonizaciju kapaciteta
po 600 l/s i od: umirujuće komore, glavne komore za unos ozona, komore za reakciju ozona
sa vodom, odvodne komore, mašinske sale (u kojoj je smeštena oprema za predozonizaciju
- generatori ozona i katalitički destruktor) i zatvaračnica na dovodu i odvodu sirove vode.
Sirova voda iz akumulacije dovodi se do objekta za predozonizaciju čeličnim cevovodom
DN 1000. Voda se dovodi u umirujuću komoru cevovodom DN 800 i preko potopljenog
preliva odvodi u glavnu komoru za ozonizaciju. U glavnoj komori za ozonizaciju postavljeno
je 6 linija sa difuzorima ozona. U svakoj komori postavljena su 33 difuzora kroz koje se
ubacuje ozon u vodu. U glavnu komoru moguće je ući iz zatvaračnice radi eventualne zamene
i popravke difuzora.
110
Iz glavne komore voda se ispod pregrade prevodi u izlaznu komoru u kojoj se vrši reakcija
ozona i vode. Iz izlazne komore voda se preko preliva dovodi u odvodnu komoru iz koje se
odvodi cevovodom DN 800 i ka raspodelnoj komori. U izlaznoj komori potrebno je obezbediti
preliv od 0,5 m kako bi se obezbedila evakuacija viška ozona.
U mašinskoj sali dimenzija 4,20 x 17,70 m predviđena je instalacija dva generatora ozona
tipa: SMO 600 kapaciteta 6.5 kgO3/h. Projektni parametri za predozonizaciju:
− protok Q = 1.200 l/s, sa 2 paralelne linije po 600 l/s;
− kontaktno vreme vode i ozona Tk = 4,5 min;
− doza ozona 1,5 g/m3;
− maksimalna doza ozona 3 g/m3;
− potrebna količina ozona
GO3 = 1,2x3.600x1,5 g/m3 = 6.5 kgO3/h;
− maksimalna količina ozona
GO3 = 1,2x3.600x3,0 g/m3 = 13 kgO3/h;
− temperatura vode za hlađenje T = 150C;
− zapremina komora za ozonizaciju V = 159 m3;
− projektovana koncentracija O3
(za rashladnu vodu T = 5°C) 179 g/m3;
− projektovana koncentracija O3
(za rashladnu vodu T = 25°C) 148 g/m3
− radni pritisak gasa 1,2 bara;
− količina rashladne vode 16,8 m3/h;
− potreban pritisak rashladne vode 1- 4 bara
− snabdevanje električnom energijom
400 V/50 Hz/3Ph/N/PE
− nominalna radna snaga 60 KWh/h
U mašinskoj sali predviđena je instalacija i jednog katalitičkog destruktora ozona Tip COD-
43 (katalitički sa pregrevanjem):
− predgrevanje električno
− protok gasa do 43 Nm3/h
− kontrola relejna
− instalisana snaga 0,27 KW
− instalisana snaga ventilatora 0,65 KW
Svi cevovodi u zatvaračnicama su od nerđajućeg čelika SS 316 L. Na cevovodima za dovod

i odvod vode u zatvaračnicama montirani su leptirasti zatvarač na elektromotorni pogon DN
800 i montažno demontažnog komada DN 800. Posle objekta predozonizacije voda se odvodi
u raspodelnu komoru odakle se raspodeljuje na kružne koagulatore.
111
− Predgrevanje električno
− Protok gasa do 43 Nm3/h
− Kontrola relejna
− Instalisana snaga
0,27 KW
− Instalisana snaga ventilatora 0,65 KW
Oprema gasifikacione stanice tečnog kiseonika

Gasifikaciona stanica tečnog kiseonika (GSTO2) se predviđa kao primarni
izvor centralnog snabdevanja kiseonikom. Ona se sastoji od vertikalnog
stabilnog rezervoara za skladištenje tečnog kiseonika, kapaciteta 20 m3,
opremljenog svom potrebnom opremom i armaturom, atmosferskog
isparivača nominalnog kapaciteta 100 Nm3/h i spojnih cevovoda.
Magistralnim cevovodom od nerđajućeg čelika se kiseonik iz GSTO2 pod
pritiskom odvodi doSl generatora 7.Sl 7.
Osnova objekta
Osnova objekta za predozonizaciju
za predozonizaciju
ozona. Lokacija gasifikacione stanice
izabrana je vodeći Fg.7. Basis for
računa o dozvoljenim building pre-ozonation
rastojanjima od drugih značajnih
Oprema gasifikacione stanice tečnog kiseonika
objekata, raspoloživom
Gasifikaciona prostoru,
stanica tečnog prilaznim
kiseonika (GSTO putevima
) se predviđa i blizini
kao primarni objekata u
izvor centralnog
Svi cevovodi
kojimasnabdevanja
se koristi u zatvaračnicama
kiseonika,
kiseonikom. a sve
Ona se sastoji
su od nerđajućeg
u skladu
2
od vertikalnog
čelika
sa rezervoara
stabilnog
SS 316
važećimza skladištenjeL. Naza
propisima
cevovodima za dovod i odvod 3 vode u zatvaračnicama montirani su: leptirasti
postavljanje stabilnih
tečnog kiseonika, sudova
kapaciteta 20 mza tečne atmosferske
, opremljenog svom potrebnom gasove
opremom (sl. list SFRJ br.
i armaturom,
zatvarača na elektromotorni
atmosferskog isparivača nominalnogpogon DN 100
kapaciteta 800Nmi montažno
3
demontažnog
/h i spojnih cevovoda. komada
Magistralnim
39/88).
DN 800. Posle objekta predozonizacije voda se odvodi u raspodelnu komoru
cevovodom od nerđajućeg čelika se kiseonik iz GSTO pod pritiskom odvodi do generatora
2
ozona. Lokacija gasifikacione stanice izabrana je uz vođenje računa o dozvoljenim rastojanjima
odakle se voda raspodeljuje na kružne koagulatore.
od drugih značajnih objekata, raspoloživom prostoru, prilaznim putevima i blizini objekata
Izgradnja objekta za predozonizaciju počela je u martu 2008. godine a
u kojima se koristi kiseonik, a sve u skladu sa važećim propisima za postavljanje stabilnih
objekat je zapušten
sudova u probni
tečne atmosferske gasovepogon u br.
(Sl. list SFRJ decembru
39/88). 2008. Prvi rezultati u
poboljšanju
Izgradnjakvaliteta vode su već
objekta za predozonizaciju vidljivi
počela ali2008.
je u martu pravi rezultati
godine, a objekatprimene
je pušten uozona
sagledaće
probnise u kritičnom
pogon periodu
decembra 2008. pojave
Prvi rezultati cvetanjakvaliteta
u poboljšanju algi. vode su već vidljivi, ali
pravi rezultati primene ozona sagledaće se u kritičnom periodu pojave cvetanja algi.
Sl 8. Izgrađeni objekat za predozonizaciju 15
112
Sl 8. Izgrađeni objekat za predozonizaciju

LITERATURA
[1] Glavni projekat postrojenja predozonizacije na postrojenju za preradu vode Gruža, Institut
za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Beograd, 2007.
[2] Ozone water treatment technologies (Wedeco Environmental Technologies edition,
February, 2002.
113
114
MEMBRANSKO POSTROJENJE
ZA PREČIŠĆAVANJE VODE ZA
PIĆE U DONJEM MILANOVCU
Marko Ljuboja, dipl. ing. građ.*

Lazar Popović, dipl. ing. teh.*
mr Biljana Cakić, dipl. ing. maš.*
1. UVOD
Membransko postrojenje u Donjem Milanovcu kapaciteta 40 l/s, pored nekoliko sličnih
postrojenja za pripremu vode u prehrambenoj industriji znatno manjeg kapaciteta, prvo je
takvo postrojenje u Srbiji za preradu vode za piće stanovništva.
Grad Donji Milanovac sa okolnim naseljima imao je probleme sa vodosnabdevanjem praktično

od izmeštanja grada tokom izgradnje Hidroelektrane „Đerdap“. Do sada su uložena znatna
materijalna sredstva ali postignuti rezultati nisu zadovoljavali rastuće potrebe za vodom ovog
regiona. Problemi su naročito izraženi u letnjem periodu kada se, pored sezonskog povećanja
potrošnje, broj potrošača značajno uvećava zbog velikog broja turista.
Na osnovu obrade podataka o kvalitetu voda reke Dunav i rezultata ispitivanja na pilot
modelu koja je obavio Institut „Jaroslav Černi“ zajedno sa firmom PALL iz Austrije odabran
je membranski proces (mikrofiltracija) koji obezbeđuje siguran kvalitet prečišćene vode.
Dograđeni deo sistema za vodosnabdevanje Donjeg Milanovca obuhvatilo je:
− zahvatanje vode iz Dunava koja se vakuum pumpama sistemom natege prebacuje u
postojeći bunar na plaži, odakle se bunarskim pumpama potiskuje na postrojenje;
− postrojenje za preradu vode membranskom tehnologijom i filterima sa aktivnim ugljem
sa pumpnom stanicom za pranje filtera i pumpnom stanicom za potiskivanje vode u II
visinsku zonu grada;
− cevnim vezama za uklapanje novog postrojenja u postojeći sistem vodosnabdevanja
Donjeg Milanovca i rekonstrukcijom prekidne komore u okviru lokacije postrojenja;
115
2. OPIS POSTROJENJA
Automatski samoispirajući filter
Voda se na postrojenje dovodi čeličnim cevovodom DN 250 u komoru za sirovu vodu. Na
cevovodu u mašinskoj hali postrojenja montiran je automatski samoispirajući filter. On
otklanja sve sedimente od 200 do 400 mikrona iz sirove vode i na taj način sprečava oštećenje
i začepljenje membrane, pa tako štiti i produžava vek trajanja membranskog sistema.
Proces pranja filtera obavlja se automatski na osnovu razlike pritisaka ispred i iza filtera.
Sistemom zatvarača omogućeno je ispiranje filtera koje traje par sekundi. Voda od pranja
filtera odvodi se u taložnicu.
Pumpe za potis vode na membrane

Pumpe za potis vode na membrane su smeštene u mašinskoj hali postrojenja za preradu vode.
Instalirane su jedna radna i jedna rezervna centrifugalna pumpa snage 30 kW protoka Q = 55
l/s i visine dizanja H = 27 m.
Instalirane centrifugalne pumpe se osim za potis vode na membrane koriste i za pranje filtera
sa aktivnim ugljem, tako da je omogućen usis iz: rezervoara sirove vode za potis vode na
membrane ili iz rezervoara čiste nehlorisane vode za pranje membrana. U sali sa membranama
na cevovodu je montiran jedan zatvarač radi automatskog usmeravanja vode na membrane ili
na filtre sa aktivnim ugljem. Regulacija rada pumpe vrši se frekventnim regulatorom.
Membranske baterije
Na postrojenju su postavljene dve membranske baterije sa po 36 modula (slika 1). Membranske
baterije su deo tehnologije PALL KORPORACIJE i pedstavljaju srce ovog sistema. Jedna
membranska baterija sadrži: ram za module, 36 (trideset šest) MICROZA Modula tipa
UNA-620A, automatske leptiraste zatvarače na dovodu sirove vode na membrane i odvodu
prečišćene vode, pranje mebrana (vazdušno ribanje, reversno ispiranje i hemijsko pranje),
merne instrumente i kompletnu prateću automatiku sa kontrolnim panelom za upravljanje.
Specifikacija Pall Microza - modula

Materijal membrane PVDF
Površina membrane 50 m2
Max. transmembranski pritisak 3 bar
Max. radna temperatura 40 °C
Dužina modula 2240 mm
Prečnik modula 165 mm
Materijal kućišta membrane ABS
Šuplja vlakna Poliuretan
Agens za očuvanje Glicerin/Etil alkohol/mešavina vode
116
Materijal kućišta membrane ABS
Šuplja vlakna Poliuretan
Agens za očuvanje Glicerin/Etil alkohol/mešavina vo
MEMBRANSKO POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE VODE
ZA PIĆE U DONJEM MILANOVCU
Sl. 2.1. Membranski moduli
Gravitacioni filteri sa aktivnim ugljem
Sl. 2.1. Membranski moduli

Prečišćena voda sa membrana odvodi se na gravitacione filtre sa ispunom od aktivnog
uglja, kako bi se završili procesi oksidacije organskih materija, NH4+ i NO2. Adsorpcija na
aktivnom uglju je po preporukama EPA najbolja dostupna tehnologija za uklanjanje mnogih
Gravitacioni filteri sa aktivnim ugljem
sintetskih i organskih materija, trihalometana i dr. specifičnih materija koje se mogu formirati
zbog dodavanja hemikalija. Prirodne organske materije takođe se efikasno mogu ukloniti
primenom adsorpcije na aktivnom uglju. One su uvek prisutne u vodi i utiču na adsorpciju
Prečišćena voda sa membrana odvodi se na gravitacione filtre sa ispun
čak i kad njen glavni cilj nije uklanjanje ovih materija nego uklanjanje pesticida, toksina, algi,
mikropolutanata, mirisa i ukusa.
aktivnog uglja,
Kapacitet kako
jednog filtera bi(instalisane
je 20 l/s se završili procesi
su dve filterske oksidacije
jedinice). Ostvareno organskih ma
je automatsko
+ upravljanje radom filtera u režimima filtracija i pranja filtra. Filtraciona ispuna je aktivni ugalj
NH4 i NO2 . Adsorpcija na aktivnom uglju je po preporukama
visokog kvaliteta, granulacije 1,4-2,5 mm, visina sloja 1,8 m. Čista voda se preko filterskih
najbolja dostupna
dizni sa otvorima od 0,5 tehnologija
mm odvodi u duplo zadno.uklanjanje mnogih
Pranje gravitacionih sintetskih i org
filtera sa aktivnim
materija, trihalometana i dr. specifičnih materija koje se mogu formirat
ugljem vrši se vodom i vazduhom.
dodavanja hemikalija. Prirodne organske materije takođe se efikasno

ukloniti primenom adsorpcije na aktivnom uglju. One su uvek prisutne
117
i utiču na adsorpciju čak i kad njen glavni cilj nije uklanjanje ovih m
nego uklanjanje pesticida, toksina, algi, mikropolutanata, mirisa i ukusa
Regeneracija membrana
Kada se u sistemu ne ostvaruje željeni protok čiste vode, koji se registruje na postavljenim
mernim instrumentima na membranskoj bateriji automatski se pristupa regeneraciji odnosno
čišćenju membrana. Proces regeneracije membrana sastoji se od vazdušnog ribanja i reversnog
ispiranja čistom vodom membrana. U procesu čišćenja u membranske module prvo se ubacuje
vazduh pod pritiskom u napojnom delu. Komprimovani vazduh se ubacuje sa spoljašnje strane
vlakana i veoma efikasno protrese svežnje fiberskih vlakana otklanjajući prljavštinu. Potom se
ubacuje voda u reversnom toku na vrhu membranskog modula. Konačno, vazduh se zatvara i
moduli se 20 sekundi tretiraju samo sa napojnom vodom za reversno ispiranje.
U zavisnosti od kvaliteta vode ovo čišćenje se odvija na svakih 15 - 30 minuta u trajanju od

20 - 30 sekundi. Za proces reversnog ispiranja koristi se 3-5% čiste vode što iznosi 1,2 - 2 l/s.
Da bi se sprečio razvoj hidroflore na površini membrana dodaje se natrijum hipohlorit NaOCl.
Nivo hlora u vodi za reversno ispiranje je obično 10 - 15 mg/l. Sva otpadna voda koja se dobije
u procesu šalje se u taložnicu.
Stanica za reversno ispiranje membrana uključuje:

− rezervoar zapremine 3000 l;
− centrifugalna pumpa za reversno ispiranje snage 15 kW;
− bezuljni kompresor za vazdušno ribanje snage 7,5 kW.
Hemijsko pranje membrane

Sistem membrana periodično iziskuje detaljnije čišćenje – hemijsko čišćenje membranskih
modula koje se naziva „čišćenje na licu mesta“ (originalna skraćenica CIP). Hemijsko pranje
operater inicira ručno kada od komandnog sistema dobije odgovarajuću indikaciju. Proces
hemijskog čišćenja se planira u proseku jedanput u 7 radnih dana membranske baterije što
zavisi od kvaliteta napojne vode. CIP podrazumeva isključenje sistema na nekoliko sati.
Preporučena temperatura vode za čišćenje je 25-350C da bi se obavilo što bolje čišćenje i zato
je predviđen električni grejač snage 40 kW.
Hemijsko čišćenje membrana vrši se pomoću NaOH, NaOCl i HCl. Čišćenje se sastoji iz dva
koraka:
− prvo hemijsko čišćenje NaOH, NaOCl i HCl da bi se otklonila razvijena hidroflora i
organske materije;
− hemijsko ispiranje prečišćenom vodom, u koju se dodaje NaOH i NaOCl, koja cirkuliše
kroz sistem 45 - 60 minuta, nakon čega se modul iscedi i ispere. Posle ovoga sistem je
spreman za rad.
Stanica za hemijsko (CIP) pranje uključuje:

− rezervor za pranje zapremine 3.000 l;
− pumpa za pranje - centrifugalna pumpa snage 7,5 kW;
− električni grejač 40 kW sa zaštitom od prekoračenja temperature.
118
Otpadna voda od hemijskog pranj ispušta se u plastični tank zapremine 3.000 l (iste zapremine
kao i CIP tank). U plastičnom tanku vrši se neutralizacija do pH 7 i potom se voda ispušta
u taložnicu. Iz taložnice na postrojenju voda se ispušta u postojeći kanal kojim se odvodi u
Dunav.
Pumpe za doziranje hemikalija

U aneksu pored sale sa membranama smeštene su hemikalije i dozer pumpe. Doziranjem
NaOCl na početku procesa, ispred membrana, vrši se oksidacija organskih materija, bioloških
aktivnih materija, algi i azotnih jedinjenja (NH4, NO2) i dr., odnosno sprečava se razvoj
biološki aktivnih materija u samim membranskim modulima. Na kraju procesa se rastvor
NaOCl koristi za dezinfekciju vode i vodovodne mreže, tako što se obezbeđuje potreban
rezidual hlora radi sprečavanja pojave patogenih mikroorganizama u mreži.
Način rada postrojenja

Membransko postrojenje radi potpuno automatski sa mogućnošću ručnog upravljanja. Sva
automatika potrebna za rad postrojenja je deo isporuke Pall korporacije i uključuje:
− kontrolni panel;
− Siemens S7 bazni PLC kontroler;
− prebacivače, osigurače i konektore.
3. REZULTATI EKSPERIMENTALNIH
ISPITIVANJA NA MEMBRANSKOM
POSTROJENJU U DONJEM MILANOVCU
3.1 Rezultati istraživanja tokom puštanja
postrojenja u rad
Ispitivanja na membranskom pilot sistemu sirove vode iz Dunava pokazala su da:
− doziranje NaOCl ima presudni učinak na kvalitet prečišćene vode;
− vreme kontakta NaOCl i sirove vode takođe ima uticaj na kvalitet prečišćene vode;
− potrebna doza NaOCl mora biti definisana u toku probnog rada sistema;
− vrednosti sledećih parametara su u granicama MDK vode za piće, kako u sirovoj vodi tako i
u prečišćenoj vodi: el. provodljivost, pH–vrednost, UV-apsorpcija, nitriti, nitrati, hloridi,
alkalitet, kalcijum, magnezijum, sulfati, hloridi, gvožđe, mangan;
− kritične vrednosti kvaliteta vode su: utrošak KMnO4 i amonijaka što pokazuje opterećenje
sirove vode organskom materijom.
Efekti doziranja NaOCl na pilot modelu bili su vidljivi pri dozi od 1 mg/l a pri doziranju
10 mg/l NaOCI svi parametri kvaliteta prečišćene vode zadovoljavaju MDK vode za piće.
Zadatak ispitivanja u vreme puštanja postrojenja u rad je da se prate određeni parametri
kvaliteta vode u zavisnosti od doziranja NaOCl i na osnovu dobijenih rezultata sugeriše dalje
vođenje procesa. Cilj ispitivanja je dobijanje kvaliteta prečišćene vode koja zadovoljava
MDK vode za piće uz optimalnu dozu NaOCl. U toku probnog rada postrojenja startovano je
sa kapacitetom od oko 40 m3/h.
119
Primena membranskih procesa (mikrofiltracije) u tretmanu vode za piće

ukupna tvrdoća, p i m-alkalitet, kalcijum, hloridi, sulfati, UV ekstinkcija,
natrijum, kalijum,
Prema programu gvožđe,
praćenja mangan iuzorkovanje
rada postrojenja ukupni organski ugljenik.
vode izvršeno Sve analize
je na sledećim su
mestima:
rađene prema propisanoj metodologiji
- sirova voda posle filtomata; i Standardnim metodama za ispitivanje
kvaliteta voda (Voda za piće i Standard Methods for Examination of Water
- prečišćena voda posle prolaska kroz membrane;
and Wastewater).
- prečišćena voda posle prolaska kroz GAU filtere.
Probni rad sevode
Uzorkovanje odvijao
vršenoujerežimu:
na 4 sata i praćeni su sledeći parametri „in situ“ kvaliteta vode:
temperatura vode, pH-vrednost, specifična 30
elektroprovodljivost, rastvoreni kiseonik, mutnoća,
− bez dodataka hemikalija od 12oo-16 .
utrošak kalijum-permanganata,
30 amonijum jon, nitriti, nitrati i sadržaj rezidualnog hlora. U
− Od 16 časova 15.11.2006 godine doziranje NaOCl u koncentraciji
laboratoriji Instituta „Jaroslav Černi“ u Beogradu analizirani su sledeći parametri: ukupna
od 1mg/l.
tvrdoća, p i m-alkalitet, kalcijum, hloridi, sulfati, UV ekstinkcija, natrijum, kalijum, gvožđe,
− 16.11.2006
mangan i ukupni organskigodine u 1700
ugljenik. Svepovećana
analize su je dozaprema
rađene NaOCl na koncentraciju
propisanoj metodologiji i
od 2metodama
Standardnim mg/l kako bi se obezbedila
za ispitivanje kvaliteta vodapouzdanija oksidacija
(Voda za piće i Standardamonijum
Methods for
jonaofi Water
Examination nitrita.and Wastewater).
Dosekraja
− rad
Probni ispitivanja
odvijao u režimu: doza NaOCl je bila 2 mg/l.
− bez dodataka hemikalija od 1200-1630;
Na dijagramima 3.1 - 3.7. prikazana je promena parametara kvaliteta vode
− od 1630 časova 15.11.2006. godine doziranje NaOCl u koncentraciji od 1mg/l;
mutnoća, UV ekstinkcija, pH vrednost, utrošak KMnO4, amonijum jona,
− 16.11.2006.
nitriti, mangan.godine u 1700 povećana je doza NaOCl na koncentraciju od 2 mg/l kako bi se
obezbedila pouzdanija oksidacija amonijum jona i nitrita;
− do kraja ispitivanja doza NaOCl je bila 2 mg/l.
Dijagram 3.1. Vrednosti mutnoće vode posle filtomata, membrana i GAU
Na dijagramima 3.1 - 3.7 prikazana je promena parametara kvaliteta vode mutnoća, UV
filtera
ekstinkcija,
Figure 3.1.pH vrednost,
Water utrošak
turidity KMnO
value , amonijum jon, nitriti, mangan.
after
4 automatic filer, membrane and AC filter
ulaz posle filtomata

Mutnoća posle membrana
7.0 izlaz posle GAU filtra
6.0
5.0
4.0
NTU
3.0
2.0
1.0
0.0
15.11.06. 15.11.06. 15.11.06. 15.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 17.11.06. 17.11.06. 17.11.06.
12:00 16:00 20:00 00:00 4:00 8:00 12:00 16:00 20:00 00:00 4:00 8:00 12:00
vrem e uzorkovanja
Dijagram 3.1. Vrednosti mutnoće vode posle filtomata, membrana i GAU filtera
Na dijagramu 3.1. uočava se da je vrednost mutnoće vode posle
samoisprajućeg filtera seslična
Na dijagramu 3.1. uočava kao i mutnoća
da je vrednost sirove
mutnoće vode posle vode iz Dunava
samoisprajućeg iznad
filtera slična
MDK vode za piće. Sve čestice koje daju mutnoću (glina, mulj, mrtve
kao i mutnoća sirove vode iz Dunava iznad MDK vode za piće. Sve čestice koje daju mutnoću
(glina, mulj,
organske mrtve organske
čestice, čestice, organske
suspendovane suspendovane organske ili neorganske
ili neorganske materije) materije)
veće su veće
od
su od otvora na membrani 0,1 µm tako da se uspešno uklanjaju mikrofiltracijom. Voda koja
dolazi na filtere sa aktivnim ugljem je neopterećena suspendovanim materijama tako da se
neće prljati filterska ispuna od aktivnog uglja. 7
120
aktivnog uglja.
Dijagram 3.2. Vrednosti uV ekstinkcije vode posle filtomata, membrana i

GAU filtera
Figure 3.2. UV apsorption value after automatic
MEMBRANSKO filer,
POSTROJENJE membrane and
ZA PREČIŠĆAVANJE AC
VODE
filter ZA PIĆE U DONJEM MILANOVCU
uV ekstinkcija posle membrana
izlaz posle GAU filtra
0.070
0.060
0.050
0.040
1/cm
0.030
0.020
0.010
0.000
15.11.06. 15.11.06. 15.11.06. 15.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 17.11.06. 17.11.06. 17.11.06.
12:00 16:00 20:00 00:00 4:00 8:00 12:00 16:00 20:00 00:00 4:00 8:00 12:00
vrem e uzorkovanja
Na dijagramu 3.2.
Dijagram 3.2. date uV
Vrednosti suekstinkcije
vrednosti vodeUV
posleekstinkcije ili UV
filtomata, membrana apsorpcije
i GAU filtera kao
mera prirodnih organskih materija u vodi. Sa dijagrama se uočava da se
Na dijagramu 3.2. date su vrednosti UV ekstinkcije ili UV apsorpcije kao mera prirodnih
prirodne
organskih
organske
Primena materije procesa
membranskih
materija
ne uklanjaju
u vodi. Sa dijagrama
u značajnoj
se(mikrofiltracije)
meriorganske
u tretmanu
uočava da se prirodne
na vode
membranama
za piće
materije ne
mikrofiltracije već na filtrima sa aktivnim ugljem.
uklanjaju u značajnoj meri na membranama mikrofiltracije već na filtrima sa aktivnim ugljem.
Dijagram 3.3. Vrednosti pH vode posle filtomata, membrana i GAU filtera

pH- vrednost
Figure 3.3. pH value after automatic filer, membrane and AC filter
posle membrana
8.20
8.10
8.00
7.90
7.80
7.70
7.60
7.50
7.40
7.30
7.20
15.11.06. 15.11.06. 15.11.06. 15.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 17.11.06. 17.11.06. 17.11.06.
12:00 16:00 20:00 00:00 4:00 8:00 12:00 16:00 20:00 00:00 4:00 8:00 12:00 8
vreme uzorkovanja
Na dijagramu 3.3 prikazana je pH vrednosti prečišćene vode kao parametar

koji pokazuje efekte
Dijagram 3.3.hlorisanja
Vrednosti pHodnosno
vode poslepokazuje svojstvo
filtomata, membrana vode
i GAU na povećano
filtera
stvaranje trihalometana pri vrednostima pH> 8,5. Posle mikrofiltracije nema
značajnih
Na dijagramupromena pH jevrednosti
3.3 prikazana vode
pH vrednosti koja vode
prečišćene je uočljiva poslekoji
kao parametar filtera sa
pokazuje
efekte hlorisanja
aktivnim ugljem. odnosno pokazuje svojstvo vode na povećano stvaranje trihalometana pri
vrednostima pH> 8,5. Posle mikrofiltracije nema značajnih promena pH vrednosti vode koja
je uočljiva posle filtera sa aktivnim ugljem.
Dijagram 3.4. Vrednosti utroška KmnO4 posle filtomata, membrana i GAU
filtera 121
Figure 3.4. KmnO4 consimption value after automatic filer, membrane and
AC filter
utrošak KMnO4 posle membrana
aktivnim ugljem.
Dijagram 3.4. Vrednosti utroška KmnO4 posle filtomata, membrana i GAU

filtera
Figure 3.4. KmnO
UPRAVLJANJE VODNIM consimption
4 RESURSIMA value
SRBIJE after automatic filer, membrane and
2009
AC filter
utrošak KMnO4 posle membrana
14.00
12.00
10.00
8.00
m g/l
6.00
4.00
Primena membranskih procesa (mikrofiltracije) u tretmanu vode za piće

2.00
0.00
15.11.06. 15.11.06. 15.11.06. 15.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 17.11.06. 17.11.06. 17.11.06.
Na dijagramu12:00
3.4.20:00prikazane
16:00 00:00
su 8:00
4:00
vrednosti12:00
utroška
16:00 20:00
KMnO00:00 4 4:00
kao 8:00 mera12:00
opterećenja vode organskom materijom. Sa dijagrama se uočava da vrednosti vreme uzorkovanja
utroška KMnO4 posle membrana se snižavaju ispod MDK vode za piće samo
uz doziranje
DijagramNaOCl jer se utroška
3.4. Vrednosti na taj KmnO način4 posle
formiraju
filtomata, molekuli
membranakoji i GAUsufiltera
veći od
otvora na membranama. Vrednosti utroška KMnO4 su značajno manje posle
filtera sa aktivnim ugljem na kojima se odvija završni proces oksidacije 9
Na dijagramu 3.4. prikazane su vrednosti utroška KMnO4 kao mera opterećenja vode
organskih materija i njihovo uklanjanje, kao i adsorpcija rastvorenih
organskom materijom. Sa dijagrama se uočava da vrednosti utroška KMnO4 posle membrana
organskih materija koje prolaze kroz membranske filtre.
se snižavaju ispod MDK vode za piće samo uz doziranje NaOCl jer se na taj način formiraju
molekuli koji su veći od otvora na membranama. Vrednosti utroška KMnO4 su značajno
Dijagram
manje posle3.5.
filteraVrednosti
sa aktivnimamonijum jona posle
ugljem na kojima filtomata,
se odvija membrana
završni proces i GAU
oksidacije organskih
filtera
materija i njihovo uklanjanje, kao i adsorpcija rastvorenih organskih materija koje prolaze
Figure
kroz 3.5. Ammonium
membranske filtre. ion value after automatic filer, membrane and AC
filter
Amonijum jon posle membrana
0.250
0.200
0.150
mgNH3/l
0.100
0.050
0.000
15.11.06. 15.11.06. 15.11.06. 15.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 17.11.06. 17.11.06. 17.11.06.
12:00 16:00 20:00 00:00 4:00 8:00 12:00 16:00 20:00 00:00 4:00 8:00 12:00
vrem e uzorkovanja
Na dijagramu 3.5. prikazane su vrednosti amonijum jona NH4+ kao

Dijagram 3.5. Vrednosti amonijum jona posle filtomata, membrana i GAU filtera
indikatora moguće bakterijske aktivnosti, kanalizacionog i životinjskog
otpada. Amonijak u vodi ometa efikasnost dezinfekcije, što rezultira
nastajanju nitrita u distributivnom sistemu i stvara probleme ukusa i mirisa.
122
Vrednosti amonijum jona se značajno smanjuje posle membrana a posle
filtera sa aktivnim uljem se povećava ali ispod granice MDK vode za piće.
Povećanje amonijum jona posle filtera sa aktivnim ugljem ukazuje na razvoj
biološke kulture na filtrima sa aktivnim ugljem
Na dijagramu 3.5 prikazane su vrednosti amonijum jona NH4+ kao indikatora moguće bakterijske
aktivnosti,
Primenakanalizacionog
membranskih i životinjskog
procesa otpada. Amonijak u vodi
(mikrofiltracije) ometa efikasnost
u tretmanu vode za dezinfekcije,
piće
što rezultira nastajanjem nitrita u distributivnom sistemu i stvara probleme ukusa i mirisa.
Primena
Vrednosti membranskih
amonijum procesa
jona se značajno (mikrofiltracije)
smanjuju posle membrana auposle
tretmanu
filtera savode
aktivnim za piće
uljem
se povećavaju, ali ispod granice MDK vode za piće. Povećanje amonijumulazjona posle
posle filtomata
filtera sa
aktivnim ugljem ukazuje na razvoj biološke kulture
Nitriti na filterima sa aktivnim ugljem.
posle membrana
0.090
Nitriti posle membrana
0.080 izlaz posle GAU filtra
0.090
0.070
0.080
0.060
mgNO2 /l mgNO2 /l
0.050
0.070
0.040
0.060
0.030
0.050
0.020
0.040
0.010
0.030
0.000
0.020
15.11.06. 15.11.06. 15.11.06. 15.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 16.11.06. 17.11.06. 17.11.06. 17.11.06.
0.010 12:00 16:00 20:00 00:00 4:00 8:00 12:00 16:00 20:00 00:00 4:00 8:00 12:00
vrem e uzorkovanja
0.000
Na dijagramu12:00
3.6.15.11.06.
15.11.06. 15.11.06.
16:00
prikazane
20:00 00:00
su 16.11.06.
15.11.06. 16.11.06.
4:00
vrednosti
8:00 12:00
nitrita
16.11.06. 16.11.06.
16:00
koji
16.11.06.
20:00
su 17.11.06.
16.11.06.
00:00
u4:00 prisutni u
17.11.06. 17.11.06.
8:00 12:00
površinskim vodama od đubriva, aditiva hrane. Na membranama se vremsnižava
e uzorkovanja
vrednost nitrita a njihovo potpuno uklanjanje treba da se obezbedi na
Na dijagramu 3.6. prikazane su vrednosti nitrita koji su u prisutni u
aktivnom uglju procesom
Dijagram koji se
3.6. Vrednosti bazira
nitrita posle na efektima
filtomata, membrana biofiltracije
i GAU filtera i završne
površinskim vodama od đubriva, aditiva hrane. Na membranama se snižava
oksidacije. Vrednosti nitrita nisu se značajno smanjila posle filtera sa
vrednost nitrita
Na dijagramu
aktivnim ugljem. a njihovo
3.6 prikazane potpunonitrita
su vrednosti uklanjanje
koji su prisutni trebau površinskim
da se obezbedi vodama kao na
aktivnom uglju procesom
posledica đubriva, aditiva hrane. kojiNasemembranama
bazira na efektima se snižava vrednost biofiltracijenitrita,i azavršne
njihovo
oksidacije.
Dijagram 3.7.Vrednosti
potpuno uklanjanjeVrednosti nitrita
treba mangana
da se obezbedinisu
poslese na značajno
aktivnom
filtomata, smanjila
uglju
membrana procesom posle
i GAU filtera
kojifiltera
se bazira sa na
efektima
aktivnim biofiltracije
Figure 3.7.ugljem. i završne oksidacije. Vrednosti
Mangane value after automatic filer, membrane and AC filter nitrita nisu se značajno smanjila posle
filtera sa aktivnim ugljem.
Dijagram 3.7. Vrednosti mangana posle filtomata, membrana i GAU filtera
posle filtomata
Mangan
Figure 3.7. Mangane value after automatic filer, membrane and AC filter
posle membrana
posle GAU filtra
0.10
posle filtomata
0.09
0.08 Mangan posle membrana
posle GAU filtra
0.07
0.10
0.06
0.09
mg/l
0.05
0.08 MDK
0.04
0.07
0.03
0.06
0.02
mg/l
0.05
0.01
MDK
0.04
0.00
15.11.06
15.11.06
15.11.06
15.11.06
16.11.06
16.11.06
16.11.06
16.11.06
16.11.06
16.11.06
17.11.06
17.11.06
17.11.06
0.03
0400
0800
1200
1600
2000
0000
1200
1600
2000
0000
0400
0800
1200
0.02
0.01
0.00 vrem e uzorkovanja
15.11.06
15.11.06
15.11.06
15.11.06
16.11.06
16.11.06
16.11.06
16.11.06
16.11.06
16.11.06
17.11.06
17.11.06
17.11.06
0400
0800
1200
1600
2000
0000
1200
1600
2000
0000
0400
0800
1200
Dijagram 3.7. Vrednosti mangana posle filtomata, membrana i GAU filtera
vrem e uzorkovanja
123
11
od 2 mg/l. Na pilot modelu mangan je bio u sirovoj vodi manji od MDK vode
za piće tj. nije prisutan uvek u sirovoj vodi. Vrednost mangana u prečišćenoj
vodi posle filtera sa aktivnim ugljem je ispod MDK vode za piće. Mogućnost
povećanja efekat prečišćavanja po parametru Mn (posle membrana) je
obezbeđenje doziranja NaOCl u crpnom bazenu nakon filtomata, kako bi se
obezbedilo duže vreme za oksidaciju mangana.
Na dijagramu 3.7 prikazane su vrednosti mangana čije prisustvo u vodi izaziva obojenje vode
i deponuje se u cevima. Vrednosti mangana posle membrana se ne snižavaju ispod granice
MDK vode za piće sa dozom NaOCl od 2 mg/l. Na pilot modelu mangan je bio u sirovoj
3.2. manji
vodi Rezultati
od MDK u toku
vodeprobnog
za piće tj. rada postrojenja
nije prisutan uvek u sirovoj vodi. Vrednost mangana
u prečišćenoj vodi posle filtera sa aktivnim ugljem je ispod MDK vode za piće. Mogućnost
Dana 20.03.2007.
povećanja godinepo
efekta prečišćavanja započeto
parametrujeMn sa (posle
probnim radomjepostrojenja.
membrana) Probni
obezbeđenje doziranja
rad postrojenja
NaOCl trajaonakon
u crpnom bazenu je devet meseci,
filtomata, kako abi use navedenom vremenu
obezbedilo duže vreme završena je
oksidaciju
mangana.
kontrola rada postrojenja od nadležne laboratorije Zavoda za zaštitu zdravlja
„Timok“ Zaječar.
3.2 Rezultati u toku probnog rada postrojenja
Tokom
Dana probnog godine
20.03.2007. rada postrojenja,
započeto je saa probnim
u navedenom vremenu od
radom postrojenja, kojidevet meseci
je trajao devet
vršenaajeu kontrola
meseci, navedenom rada postrojenja
vremenu i to:
nadležna laboratorija Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“
Zaječar vršila
- Interna
je kontrolu- od strane
rada laboratorije na samom postrojenju,
postrojenja.
Eksterna - kontrola od stranevremenu
Tokom probnog rada postrojenja, a u navedenom
- nadležne ustanove
od devet meseci avršena
u skladu sa
je kontrola
Pravilnikom
rada postrojenja i to: o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl.list SRJ, br.
42/98
- interna - od stranei laboratorije
44/99). na samom postrojenju;
- eksterna - od strane nadležne ustanove a u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti
Interna kontrola
vode za piće (Sl. je
listobuhvatila svakodnevnu
SRJ, br. 42/98 i 44/99). kontrolu doziranja hlora na svaka
4h na izlazu sa postrojenja.
Interna kontrola je obuhvatila svakodnevnu kontrolu doziranja hlora na svaka 4 h na izlazu
sa postrojenja.
Tabela 3.1. Rezultati laboratorijskih analiza prečišćene vode na
membranskom postrojenju
Tabela 3.1 Rezultati laboratorijskih analiza prečišćene vode na membranskom postrojenju
6.06.07. 12.06.07. 28.08.07. MDK
DATUM probni probni probni vode za
rad rad rad piće
UV (254nm/1cm) ABS 0,012 0,055 0,035 -
utrošak KMnO4 mg/l 4.0 7,9 3,9 do 8
pH 7,8 6,94 7,07 6,8-8,5
spec.el.provodljivost µS/cm
Primena membranskih 463 447u tretmanu
procesa (mikrofiltracije) 431vode do 1000
za piće
amonijum jon mgN/l <0,05 <0,05 0,08 0,08
nitriti mgN/l <0,005 <0,005 <0,005 0,009
nitrati mgN/l 2,0 1,11 1,13 50,0
mutnoća NTU 0.24 0,5 0,5 1,0
ukupna tvrdoća mgCaCO /l 248,9 3 195,9 185,2 - 12
kalcijum mg/l 59,9 49,9 55 200
magnezijum mg/l 24,2 17,4 11,7 50
hloridi mg/l 28,0 26,1 36,1 200
sulfati mg/l 61,5 50,0 34,0 250
ukupni alkalitet mgCaCO3/l 210,0 189,0 166,0 -
gvožđe mg/l - 0,05 <0,01 0,3
mangan mg/l - <0,01 0,01 0,05
Eksternu kontrolu vršila je nadležna laboratorija Zavoda za zaštitu zdravlja
„Timok“ Zaječar. Uzorci prečišćene, hlorisane vode su zahvatani na dve
124
lokacije:
1. Česma na postrojenju za pripremu vode za piće,
2. Česma u dečijem obdaništu „Donji Milanovac“
Eksternu kontrolu vršila je nadležna laboratorija Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ Zaječar.
Uzorci prečišćene, hlorisane vode su zahvatani na dve lokacije:
1. česma na postrojenju za pripremu vode za piće;
2. česma u obdaništu „Donji Milanovac“.
Kao kritični parametri kvaliteta označeni su utrošak KMnO4, nitriti, mangan i mutnoća u
sirovoj vodi, a povremeno u prečišćenoj vodi i koncentracija rezidualnog hlora.
Pored uobičajenih fizičko-hemijskih parametara voda je analizirana na sadržaj teških metala,

fenola, detergenata, mineralnih ulja i masti, pesticida, trihalometana, polihlorovanih bifenila
i cijanida. Prisustvo fenola nije detektovano dok se detergenti registruju u koncentraciji ispod
Pravilnikom maksimalno dozvoljene (MDK). Od ispitivanih metala registrovano je prisustvo
As, Zn i Cr u koncentracijama ispod MDK dok su ostali ispitivani teški metali (Pb, Ni, Cu, Cd,
Hg) ispod granice detekcije metode merenja. Takođe, izvršena su i mikrobiološka ispitivanja
vode, a rezultati ispitivanih parametara odgovarali su Pravilniku o higijenskoj ispravnosti
vode za piće [15]. Prema rezultatima analizirana voda se može upotrebljavati za piće.
Na osnovu rezultata ispitivanja kvaliteta prečišćene vode za period probnog rada postrojenja
od ukupno 19 analiza (uzoraka) posle postrojenja u gradskoj mreži 16 uzoraka zadovoljava
Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Procentualno iskazano, rezultati analiza su
pokazali da:
− 5,3% uzoraka ne zadovoljava kriterijum za aerobne mezofilne bakterije;
− 10,5 % uzoraka ne zadovoljava kriterijum za mutnoću (NTU);
− 100% uzoraka zadovoljava kriterijum za Mn;
− 100% uzoraka zadovoljava kriterijum za utr. KMnO4;
− 100% uzoraka zadovoljava kriterijum za Fe.
Povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija registrovan je samo jednom, 14.05.2007. godine.
Pri koncentraciji rezidualnog hlora od 0,1 mg/l, sadržaj (broj) aerobnih mezofilnih bakterija
iznosio je 160 u 1 ml, 16 puta više od Pravilnikom dozvoljene vrednosti (10 u 1 ml). Nakon
provere rada postrojenja, odnosno provere pranja membrana i filtera kao i doziranja hlora,
usatnovljeno je da nije bila adekvatna doza hlora.
Na osnovu dobijenih rezultata fizičko-hemijskih i mikrobioloških analiza može se zaključiti da

nakon uhodavanja postrojenja (od kraja marta do sredine maja 2007. godine) u toku probnog
rada, u periodu od maja 2007. do januara 2008. godine, svi uzorci zadovoljavaju kriterijume
Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ, br. 42/98 i 44/99). [7].
125
4. INVESTICIONI I EKSPLOATACIONI TROŠKOVI

Investicije u membransko postrojenje obuhvataju otkup i uređenje zemljišta, izgradnju građevinskih
objekata (procesna i servisna zgrada), nabavku i ugradnju cevovoda, armature, pumpi, merne i
regulacione opreme, membranskih elemenata, opreme za hemijski predtretman i dr.
Eksploatacioni troškovi membranskog postrojenja sastoje se od troškova hemikalija, cene
električne energije za pogon pumpi za postizanje odgovarajućih pritisaka i pogon dozirnih pumpi,
troškova radne snage i troškova zamene membranskih elemenata i filterskih kaseta. Najveće
stavke u eksploatacionim troškovima čine potrošnja električne energije i zamena membrana, što
ističe značaj pravilnog izbora i vođenja hemijskog i mehaničkog predtretmana vode.
Procena investicionih ulaganja za membransko postrojenje za preradu vode:
građevinski objekti 162.400,00 €
oprema 593.500,00 €
UKUPNO: 755.900,00 €
Na osnovu sprovedenih analiza ukupni godišnji troškovi za rad postrojenja sa membranskom

tehnologijom procenjuju se na: 76.917,00 €. Proizvodna cena 1 m3 vode na postrojenju je 0,08 €.
5. ZAKLJUČAK
Tehnologiju membranske filtracije odlikuje velika efikasnost, pouzdanost i relativno niski
operativni troškovi, pa se sa sigurnošću može reći da će ovakvi procesi u perspektivi biti u
sve masovnijoj primeni.
Veliki broj gradova ima probleme sa vodosnabdevanjem kvalitetnom pitkom vodom. U nekim
slučajevima nema dovoljne količine sirove vode ili je njen kvalitet takav da se ne može na
prihvatljiv način preraditi do kvaliteta vode za piće. Za gradove koji se nalaze na obalama
reka ispituju se mogućnosti i načini prerade površinske rečne vode do kvaliteta vode za piće.
U okviru ovog rada vršena su eksperimentalna ispitivanja tretmana vode iz reke Dunav čiji
je kvalitet vode II klase a dobijeni rezultati se mogu primeniti i na druge vode istog kvaliteta.
Glavni argumenti za primenu membranske tehnologije su:

− kvalitet vode posle prečišćavanja je konstantan, bez obzira na promenu kvaliteta
ulazne vode;
− postrojenje isključuje mogućnost greške osoblja koje vodi proces. Membranski sistem
je fizički kompaktan što smanjuje veličinu postrojenja i cenu građevinskih radova, a
vreme izgradnje postrojenja je znatno kraće;
− sistem je potpuno automatizovan tako da je broj tehničkog osoblja minimalan.
Pored svih navedenih prednosti membranskog sistema neophodno je osvrnuti se i na njegove
nedostatke:
− potreba zamene membrana posle određenog vremena (prema iskustvu proizvođača
vek membrane je od 5 do 10 godina). Vek membrane je ograničeni zbog oštećenja
membrane usled pranja membrana i oštećenja koja nastaju u redovnom radu membrana;
126
− nastajanje otpadne vode u toku procesa prečišćavanja. U odnosu na ukupan kapacitet
postrojenja 95-98% vode se prečisti na membranama, a količina otpadne vode sa
postrojenja je 2-5%.
Tokom rada na pilot modelu testirana je i voda iz obližnjeg bunara koji je kaptirao podzemnu
vodu iz priobalja Dunava. Došlo se do zaključka da „tehnička voda“ iz ovog bunara nije
pogodna za prečišćavanje na membranama za mikrofiltarciju jer sadrži teške metale (gvožđe
i mangan) koji se ne mogu odstraniti iz vode.
Na osnovu sprovedenih analiza može se zaključiti da:
− vrednosti sledećih parametara su u granicam MDK vode za piće i u sirovoj i u
prečišćenoj vodi: el. provodljivost, pH–vrednost, NO3-, kalcijum, hloridi, sulfati,
natrijum, kalijum;
− vrednosti mutnoće su ispod MDK (1 NTU) vode za piće posle membranske filtracije
i to bez doziranja hemikalija jer su sve čestice koje daju mutnoću veće od otvora na
membrani 0,1 µm ;
− vrednost utroška KMnO4, kao parametar koji pokazuje organsko opterećenje vode,
zavisi od doze NaOCl. Vrednosti utroška KMnO4 su značajno manje posle filtera sa
aktivnim ugljem na kojima se odvija završni proces oksidacije organskih materija i
njihovo uklanjanje adsorpcijom;
− vrednosti amonijum jona NH4+ su indiaktori moguće bakterijske aktivnosti,
kanalizacionog i životinjskog otpada. Vrednosti amonijum jona se značajno smanjuju
posle membrana, a posle filtera sa aktivnim ugljem se povećava ali ispod granice MDK
vode za piće;
− vrednosti nitrita koji su prisutni u površinskim vodama od đubriva, aditiva hrane
na membranama se snižava, a njihovo potpuno uklanjanje treba da se obezbedi na
aktivnom uglju, ali ovo nije dokazano u izvedenim eksperimentima;
− vrednosti mangana čije prisustvo u vodi izaziva obojenje vode i deponuje se u cevima,
posle membrana se ne snižavaju ispod granice MDK vode za piće sa dozom NaOCl od
2 mg/l. Vrednost mangana u prečišćenoj vodi posle filtera sa aktivnim ugljem je ispod
MDK vode za piće. Mogućnost povećanja efekata prečišćavanja po parametru Mn
(posle membrana) zahteva duže vreme za oksidaciju mangana.
− TOC totalni organski ugljenik se ne uklanja na membrana;a već na filterima sa
aktivnim ugljem;
− pH vrednost prečišćene vode je parametar koji pokazuje efekte hlorisanja, odnosno
pokazuje svojstvo vode na povećano stvaranje trihalometana pri vrednostima pH>
8,5; posle mikrofiltracije nema značajnih promena pH vrednosti vode, dok je posle
filtera sa aktivnim ugljem uočljivo povećanje pH vrednosti vode;
− vrednosti UV ekstinkcije ili UV apsorpcije kao mera prirodnih organskih materija u
vodi se ne uklanjaju u značajnoj meri na membranama mikrofiltracije već na filterima
sa aktivnim ugljem.
Membranska postrojenja predstavljaju rešenje vodosnabdevanja naselja vodom koja po
količini i kvalitetu odgovara standardima vode za piće. Nastojanje naše zemlje da se što pre
približi razvijenim zemljama sveta zahteva značajniju primenu novih procesa i tehnologija u
cilju poštovanja sve oštrijih zahteva u pogledu kvaliteta vode za piće.
127
LITERATURA
1. The Dow Chemical Company, Filmtec Membranes - Background Information on
Membrane Filtration Using Spiral Elements, USA, 1995.
2. Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Zavod za vodosnabdevanje, kanalizaciju,
zaštitu voda i specijalna projektovanja, Projekat izvedenog stanja membranskog
postrojenja za preradu vode u Donjem Milanovcu, 2007.
zaštitu voda i specijalna projektovanja, Glavni projekat membranskog postrojenja za
preradu vode u Donjem Milanovcu, 2004.
4. Dalmacija B., Ivančev I., Prirodne organske materije u vodi, Prirodno-matematički
fakultet, Departmant za hemiju, Novi Sad, 2002.
5. The Dow Chemical Company, Filmtec Membranes – Products and Specification
Guide, USA, 1999
zaštitu voda i specijalna projektovanja, Membranski procesi – primena na postrojenjima
za prečišćavanje vode za piće, Beograd, 1997.
7. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, Sl. list SRJ, br. 42/98
8. Dalmacija B., Klašnja M., Kvalitet vode za piće - preporučeni standardi i normativi,
Savezni zavod za zaštitu i unapređenje zdravlja, Beograd, 1996.
128
SUŠE I STRATEGIJA
NAVODNJAVANJA
Mile Božić, dipl. inž. građ.*

Goran Nikolić, dipl. inž. građ.*
Dejan Milošev, dipl. inž. građ.*
1. UVOD
Područje jugoistočne Evrope, kojem pripada i Republika Srbija, karakteriše pojava sušnih
perioda. U široj javnosti postoji uverenje da je ovaj proces u neposrednoj prošlosti veoma
izražen u ovom području, što se potkrepljuje malovođem koje je počelo pre skoro 20 godina.
U svetskim naučnim krugovima vlada velika zabrinutost zbog promena klime, izazvanih
čovekovim delovanjem. Na globalnom planu u narednih 100 godina se očekuju intenzivne
klimatske promene, koje će se prevashodno odraziti na porast temperature i smanjenje
padavina. Rezultati veoma obimnih istraživanja ovih promena, koje su izvele najuglednije
naučne institucije u svetu veoma su heterogeni u pogledu uzroka, stepena i brzine klimatskih
promena. Međutim, većina naučnika se slaže da će klimatske promene dovesti do mnogo
izraženijih ekstremnih pojava kao što su suše.
Poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji je već duži niz godina nestabilna, a jedan od
uzroka su i klimatski parametri. Kulminacija nepovoljnih klimatskih uslova u našoj zemlji
se odigrala tokom 2003. godine, kada je dugotrajna suša poprimila karakter elementarne
nepogode i značajno umanjila osnovnu poljoprivrednu proizvodnju. Stanje poljoprivredne
peoizvodnje u toj 2003. godini sigurno bi bilo drugačija da se u dovoljnoj meri koristilo
navodnjavanje.
Iako su poslednjih nekoliko decenija uložena značajna društvena sredstva u izgradnju sistema
za navodnjavnje, Srbija se nalazi na začelju u Evropi prema veličini navodnjavanih površina.
Poražavajući službeni podaci ukazuju da se u Srbiji poslednjih godina u proseku navodnjava
oko 30.000 ha od oko 5,1 miliona ha koliki je fond poljoprivrednog zemljišta Srbije, ili jedva
0,6%.
Ovaj rad je jedan od rezultata do kojih se došlo kroz izradu studije Suše i strategija
navodnjavanja i detaljno analizira vezu koja postoji između klimatskih prilika, prinosa
poljoprivrednih kultura i ekonomskih pokazatelja tih istih prinosa.

129
2. OPŠTI POKAZATELJI
S obzirom na prirodne potencijale Republike Srbije, a to su pre svega kvalitetna zemljišta,
tradicija u poljoprivredi i relativno bogati vodni resursi, nesumnjivo je da je potrebno više
koristiti navodnjavanje za poboljšanje poljoprivredne proizvodnje. Analize pokazuju da se
suše u Srbiji javljaju u proseku svake treće do pete godine, a zavisno od intenziteta i dužine
trajanja mogu smanjiti prinose raznih kultura od 20-80%. U tom smislu 2003. godina je bila
posebno sušna.
Teritoriju Republike Srbije, ukupne površine preko 8,8 miliona ha, predstavljaju raznoliki
tipovi reljefa, počevši od prostranih ravnica na severu (Panonska nizija), preko brdovitih
predela prosecanih dolinama reka idući na jug, do planinskih oblasti u zapadnim, južnim i
istočnim obodnim delovima Republike.
Klimatski režim u Srbiji je prostorno neujednačen i vremenski veoma varijabilan. Najveći deo
njene teritorije pripada umereno kontinentalnoj klimi, dok se jugozapadni deo teritorije nalazi
na granici sredozemne suptropske i kontinentalne klime.
Prosečne godišnje temperature u nižim delovima Republike se kreću između 10°C i 12°C.
Sa porastom nadmorske visine, prosečne temperature opadaju, pa se može reći da prosečni
temperaturni gradijent za Srbiju iznosi oko -0,6°C /100 m.
Prosečne godišnje padavine u Srbiji su oko 734 mm, što je u nivou svetskog proseka. Ipak,
najmanje padavina se javlja u severoistočnim ravničarskim delovima zemlje (Vojvodina,
Posavina), gde je i najkvalitetnije poljoprivredno zemljište. Ekstremni periodi bez padavina
povratnog perioda 100 godina u Vojvodini traju 50-70 dana, dok za povratni period 10 godina,
samo u toku vegetacione sezone, traju 35-50 dana.
Isparavanje sa slobodne vodene površine u ravničarskim krajevima iznosi 800-900 mm/god.,
što premašuje prosečne godišnje padavine. Ova disproporcija se značajno povećava u sušnim
godinama, kada su padavine znatno manje, a isparavanje veće.
Hidrološke specifičnosti teritorije Srbije u pogledu prosečnog oticanja voda mogu da navedu
na zaključak da je Srbija bogata vodom, dok se ne razmotre merodavni minimalni proticaji.
Analize su pokazale da male vode 95% obezbeđenosti na većim vodotocima generalno iznose
oko 15% od prosečnih godišnjih proticaja, dok je na manjim vodotocima taj odnos niži od 5%.
Kako najmanje bruto padavine karakterišu severni deo Republike gde su prisutni i najznačajniji
poljoprivredni potencijali, tako su i koeficijenti oticanja, koji, pored ostalog, zavise i od bruto
padavina, dosta varijabilni. Najniže vrednosti koeficijenta oticanja jedva dostižu 10% od
ionako niskih padavina u Vojvodini, što za posledicu ima specifično oticanje između 1-3 1/s/
km2. Drugim rečima, u sušnim godinama, kada padavine mogu biti znatno manje od prosečnih,
u ravničarskim područjima neće biti oticanja ili će ono biti zanemarljivo malo.
Ukupna poljoprivredna površina Srbije (bez Kosova i Metohije) iznosi preko 5,1 miliona ha,
od toga na centralnu Srbiju otpada nešto više od 3,3 miliona ha, a na Vojvodinu 1,8 miliona
ha. Ukupnih obradivih površina (oranice, bašte, voćnjaci, vinogradi i livade) u Srbiji ima
preko 4,2 miliona ha, od toga na centralnu Srbiju otpada 2,6 miliona ha, a na Vojvodinu
1,6 miliona ha. Prema popisu stanovništva iz 2002. g. u Srbiji živi 7.498.001 stanovnik, što
znači da je Srbija sa 0,56 ha intenzivnih poljoprivrednih površina po stanovniku znatno iznad
evropskog i svetskog proseka.
130
SUŠE I STRATEGIJA NAVODNJAVANJA
Centralna Srbija
Obradiva površina Pašnjaci Bare, ribnjaci i trstici
100%
80%
60%
40%
20%
0%
2001 2002 2003 2004 2005
Vojvodina
Obradiva površina Pašnjaci Bare, ribnjaci i trstici
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
2001 2002 2003 2004 2005
Dijagram 1 Udeo poljoprivrednih površina po strukturi korišćenja za period 2001.-2005. g.
Od ukupnih obradivih površina Srbije, više od 78% čine oranice i bašte. Udeo drugih vidova
korišćenja zemljišta - voćnjaka (oko 5,7%) i vinograda (oko 1,6%), uslovljava da se oko 86%
poljoprivrednih površina koristi na intenzivan način. Vrednost ovog pokazatelja značajno se
razlikuje po područjima. Tako na prostoru centralne Srbije intenzivne površine učestvuju u
obradivom zemljištu sa preko 78,5%, od toga skoro 11% otpada na voćnjake i vinograde, dok
se nešto više od petine obradivog zemljišta koristi u vidu livada. Bitno drugačije stanje je u
Vojvodini gde skoro 98% obradivih površina čine intenzivne poljoprivredne površine, od toga
manje od 2% otpada na voćnjake i vinograde. Nešto više od 2% obradivih površina je udeo
livada.
Više od 80% poljoprivrednih površina pripada kvalitetnom zemljištu, a I i II klasa zemljišta
pogodnog za navodnjavanje zauzimaju preko milion hektara.
131
3. ZNAČAJ POLJOPRIVREDE
ZA PRIVREDU SRBIJE
Veliki značaj poljoprivrede u privredi Srbije proističe iz povoljnih prirodnih uslova (bogati
zemljišni resursi), tradicije i obilja radne snage kojom Srbija raspolaže, ali ga uslovljava
i skup složenih socio-ekonomskih faktora, skroman raspoloživi kapital i neadekvatna
infrastruktura, koji su u proteklom periodu poljoprivredi opredelili strateški značaj. Osnovni
makroekonomski indikatori ukazuju na sledeće:
− oko10% stanovništva R. Srbije živi od dohotka stvorenog u poljoprivredi, a čak 61% od
ovog broja aktivno radi u poljoprivredi;
− udeopoljoprivrede u društvenom proizvodu privrede Srbije poslednjih godina iznosi
21%. Agroindustrijski sektor u celini (hemijska, mašinska, prehrambena, industrija pića i
duvana itd.), učestvuje u DP privrede sa oko 40%;
− poljoprivredaima negativan spoljnotrgovinski saldo, ali je pokrivenost uvoza izvozom
veća u poljoprivredi (26%) u odnosu na celokupnu privredu;
− udeo poljoprivrede u ukupnim investicijama u zemlji je stabilan na nivou od 10%, i znatno
ispod njenog značaja u formiranju DP. Poljoprivreda je već više decenija investiciono
potcenjena, što je dovelo do njenog tehnološkog zaostajanja i usporavanja razvoja;
− troškovi ishrane značajno su zastupljeni u strukturi izdataka stanovništva Srbije, i značajno
prevazilaze vrednost ovog pokazatelja u privredno razvijenim zemljama. Razlog tome je
pad nacionalnog dohotka i rezultirajuće smanjenje standarda stanovništva.
Dominantan udeo u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje Srbije ima biljna

proizvodnja i ona se kreće između 55% i 65%. Osim toga, u okviru same biljne proizvodnje
dominantan udeo u vrednosti ima ratarstvo, odnosno proizvodnja žita.
Centralna Srbija
100%
90% Livade
80% Vinogradi
70% Voćnjaci
60% Krmno bilje
50% Povrće
40% Industrijsko bilje
30% Žito
20%
10%
0%
2001 2002 2003 2004 2005
132
Vojvodina
100%
90%
80% Livade
70% Vinogradi
60% Voćnjaci
50% Krmno bilje
40% Povrće
30% Industrijsko bilje
20% Žito
10%
0%
2001 2002 2003 2004 2005
Dijagram 2. Struktura biljne proizvodnje
Kada se sve prethodno rečeno ima u vidu, evidentno je koliko pojava suše dramatično pogađa
individualnog poljoprivrednog proizvođača, prehrambenu industriju, potrošače i na kraju
državu u celini. U nastavku je prikazana analiza suše koja je 2003. g. zadesila Republiku
Srbiju.
4. POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA
Žita i industrijsko bilje predstavljaju predominante useve u Vojvodini, dok je zastupljenost
voćnjaka, vinograda i livada više nego skromna. Centralna Srbija je prepoznatljiva po povrću
i krmnom bilju i livadama, dok podatak o žitom zasejanim površinama može da zavara, jer se
radi o skoro istim površinama pod žitom i u Vojvodini i u centralnoj Srbiji, s tom što je ukupna
teritorija centralne Srbije znatno veća od teritorije Vojvodine.
Žito Žitima se zasejava blizu 70% oraničnih površina Srbije. Sopstvenom proizvodnjom
žita Srbija je protekle decenije podmirivala domaće potrebe, ali su tržišni viškovi poslednjih
godina manji nego ranije. Prosečni prinosi pšenice i kukuruza po hektaru u Srbiji značajno
zaostaju za drugim evropskim zemljama. Evidentna je i fluktuacija prinosa, a u tom smislu se
posebno ističe 2003. godina koja je, zbog manjka padavina i visokih temperatura, poprimila
karakter elementarne katastrofe. Dominantan udeo u ukupnoj proizvodnji žita u Srbiji ima
Vojvodina, nešto iznad 50%. Prosečni prinosi u Vojvodini su znatno iznad prosečnih vrednosti
u Srbiji.
6 7
6,5
6 5,9
5 5,8
4,8 5,6 5,5
5
4,3 5 4,9 5 5
4 4,1 4,7
3,9 3,9
3,7 4,3
prinos (t/ha)
prinos (t/ha)
3,4 3,6 4,1

4 3,4
3,2 3,2 3,2
3 3
2,3 3,2
3
2,2
2 Republika Srbija 2,9 Republika Srbija
2,2 2
Centralna Srbija Centralna Srbija
1 Vojvodina Vojvodina
1
0 0
2001 2002 2003 2004 2005 2001 2002 2003 2004 2005
godina godina
Dijagram 3 Prinosi u proizvodnji pšenice i kukuruza
133
Industrijsko bilje U strukturi setve industrijskom bilju pripada relativno skroman udeo od
oko 10%. Sopstvenom proizvodnjom šećerne repe i suncokreta, Srbija uspeva da podmiri
samo domaću tražnju. Prinosi industrijskog bilja značajno fluktuiraju, a 2003. g. su prinosi
šećerne repe umanjeni skoro dvostruko u odnosu na višegodišnji prosek.
2,5 60
2,3
2,3
2 48,4
2,1 50 46,8
2 1,8 48,2
1,8 42,7 46,6
1,9
1,8 1,8 42,6 42,8
1,9 1,9 41
40
1,6 1,6 41,9
prinos (t/ha)
1,5 1,5 40,4
prinos (t/ha)
27,4
30 30,3 30,6
27
1
20 20,9
Republika Srbija
Republika Srbija
0,5
Centralna Srbija
10 Centralna Srbija
Vojvodina
Vojvodina
0
2001 2002 2003 2004 2005 0
2001 2002 2003 2004 2005
godina
godina
Dijagram 4 Prinosi u proizvodnji šećerne repe i suncokreta
Povrće Za proizvodnju povrća angažuje se godišnje oko 290.000 ha zasejanih oranica u

Srbiji. Povrće takođe pokazuje veliku zavisnost od klimatskih fluktuacija, pa se 2003. g. može
izdvojiti kao karakteristična za pad prinosa.
17
16 15,9
15
14 13,9
13 12,8
prinos (t/ha)
12
11,4 11 11,4
11 10,9
10 10,1 10,1
10,2 10,1
9 9,6 8,1
8 Republika Srbija
7,7
7 Centralna Srbija
7,6
6 Vojvodina
5
2001 2002 2003 2004 2005
godina
Dijagram 5 Prinosi u proizvodnji krompira i paradajza
Krmno bilje je odmah iza žita po udelu u oraničnim površinama u Srbiji. Regionalne
razlike u pogledu zastupljenosti ove grupe useva su velike, i kreću se od 4,8% (Vojvodina) do
22% (centralna Srbija). Prinosi deteline i lucerke fluktuiraju pod uticajem klimatskih uslova.
8
8
7
7
6,8 6,3
6,3 6
5,9 5,2
6 6 6
prinos (t/ha)
5,7 5,1
prinos (t/ha)
5,5 5 5 4,5
5,5 4,5
5,3 5,7 4,5
5 4,6 4
5,2 4 4,1 4,5 4,4
5,1
4,4 4 4,1
4,3 3,3
4 3,2
3
Republika Srbija
Republika Srbija
Centralna Srbija
3 Centralna Srbija 2
Vojvodina
Vojvodina
1
2 2001 2002 2003 2004 2005
2001 2002 2003 2004 2005 godina
godina
Dijagram 6 Prinosi u proizvodnji lucerke i deteline
134
Voćarsko-vinogradarska proizvodnja u Srbiji odvija se na površini od oko 300.000 ha, a

njeni efekti su sve manji, s obzirom na izraženu ekstenzivnost, nizak nivo primenjene
agrotehnike, smanjene inpute, nepovoljan sortiment i nedostatak investicija u nove zasade i
obnovu postojećih zasada.
300
Jabuke
250 Jagode 246

Maline
184
proizvodnja (1000 t)
200 198
150 135
96 91,7
100 94,0 79,0
84,3
77,8
50 34,6 33,9
34,7 29,9 32,3
0
2001 2002 2003 2004 2005
godina
Dijagram 7 Obim proizvodnja voća
5. OCENA INTENZITETA I TRAJANJA SUŠE

U najopštijem smislu, suša predstavlja uslove pri kojima je prisutan značajan deficit vlage
koji može nepovoljno uticati na vegetaciju, životinje i ljude u nekom regionu. Suša se može
razmatrati sa četiri aspekta (meteorološki, hidrološki, poljoprivredni, socio-ekonomski),
a ovde ćemo se baviti vezom koja postoji između meteorološke, poljoprivredne i socio-
ekonomske suše.
Meteorološka suša se javlja kao posledica nedostatka ili potpunog izostanka padavina u toku
dužeg vremenskog perioda na određenom prostoru. Ovaj nedostatak se definiše kao odstupanje
količine padavina od normale, tj. od proseka koji je ustanovljen za određenu oblast i period.
Kod poljoprivredne suše, deficit padavina se uzima u razmatranje zajedno sa fizičkim i
biološkim aspektima biljaka, interakcijama unutar sistema zemljište – biljka – atmosfera i
bilansa između potreba biljaka za vodom i raspoloživih rezervi vode, što kao posledicu može
imati pad prinosa.
Konačno socio-ekonomska suša bi mogla da se definiše kao događaj kada su potrebe za
vodom veće od mogućnosti da se ona obezbedi tehničkim merama. Pomenuti koncept suše
odražava jaku povezanost između suše i ljudskih aktivnosti, a u konkretnom slučaju učinjen
je pokušaj da se socio-ekonomska suša kvantifikuje.
135
5.1 Meteorloška suša
Osnovni razlog zašto ovaj aspekt suše zaslužuje najveću pažnju je činjenica da padavine
predstavljaju element hidrološkog ciklusa koji najviše utiče na vodni bilans. Uz to, ovaj
aspekt suše se prvi analizira i zato što:
− meteorološka suša prethodi nastanku drugih vidova suše;
− meteorološka suša u našim uslovima izgrađenosti i upotrebe sistema za navodnjavanje
predstavlja faktor koji je najznačajniji za nastanak poljoprivredne suše;
− meteorološka suša je najbliža ljudskoj percepciji (odsustvo padavina, ispucalo zemljište).
U cilju sagledavanja meteorološke suše, analiza podataka je obuhvatila 26 meteoroloških

stanica iz Nacionalne mreže meteoroloških stanica, i to u periodu od 1961. do 2005. godine.
Korišćene metode su: analiza trenda, unutargodišnja raspodela, analiza klimatološkog
deficita i SPI. U nastavku je prikazana samo analiza klimatološkog deficita, koja predstavlja
razliku između potencijalne evapotranspiracije ETp (prema metodu Thornthwaite), i ukupnih
padavina.
Potencijalna evapotranspiracija sračunata na osnovu empirijske jednačine Thornthwaite,
iako daje zadovoljavajuće rezultate ima svoje nedostatke, što je očigledno sa dijagrama na
kojem su uporedo prikazani rezultati Etp za sedam izabranih stanica prema metodi Penman-
Monteith, predloženoj od strane FAO.
Penman Thorthwaite
450
400
350
300
250
200
150
100
50
0
Sr. Zrenjanin Loznica Negotin Kruševac Leskovac Požega
Mitrovica
Dijagram 8 Slaganje vrednosti potencijalne evapotranspiracije prema Thorntwaite-u i Penman-u

(mm)
Očigledne razlike ukazuju da korišćenjem metode Thornthwaite, sa manjim brojem ulaznih

parametara, potcenjujemo vrednosti deficita. Na narednom dijagramu prikazane su vrednosti
prosečnog klimatološkog deficita izračunatog po metodi Thornthwaite, u toku vegetacione
sezone, kao i njegove vrednosti sušne 2003. godine.
136
1961-2005 2003
550
500
450
400
350
300
250
200
150
100
50
0
Sr. Mitrovica
Valjevo
Kragujevac
R. Šančevi
Loznica
Požega
Kraljevo
Vranje
Palić
Vršac
Zaječar
Zlatibor
Kruševac
Leskovac
Kikinda
Zrenjanin
Beograd
V. Gradište
Negotin
Ćuprija
Sjenica
Dimitrovgrad
Niš
Sombor
Sm. Palanka
Kuršumlija
-50
-100
Dijagram 9 Prosečna vrednost klimatološkog deficita ET0 - P u vegetacionoj sezoni (mm)
Na slici se jasno vidi da vrednosti klimatskog deficita nisu konstantne na teritoriji Republike što
ukazuje na njegov regionalni karakter i zavisnost od nadmorske visine, topografskih i drugih
uslova. U tom smislu zabrinjava činjenica da, u proseku, vrednost deficita u vegetacionoj
sezoni na 26 razmotrenih stanica iznosi preko 200 mm. Kada se uzmu u obzir samo stanice
čija je nadmorska visina niža od 1.000 m.n.m (drugačiji režim padavina i manji procenat
poljoprivrednih površina koji se nalazi iznad ove visine), ovaj prosek u vegetacionoj sezoni
raste na više od 220 mm.
Regionalno, najveći deficit je zabeležen na istoku Srbije (Negotin, Zaječar), preko 280 mm,
te na severu Vojvodine (Palić, Kikinda, Sombor), preko 270 mm.
137
Slika 1 Prostorna raspodela klimatološkog deficita (mm) u vegetacionoj sezoni, prosečna (1961. -
2005.)
Analizom vrednosti deficita dobijenih za 2003. godinu ustanovljeno je da je na teritoriji

Republike prosečni deficit iznosio 350 mm. Ova vrednost je za oko 150 mm veća u odnosu na
prosečnu vrednost u toku perioda 1961 - 2005. Na severu Vojvodine deficit je dostizao i 500
mm. Ovakve vrednosti deficita potencijalno ukazuju ili na mogućnost uzgajanja useva samo
ukoliko se navodnjavaju, ili na uzgajanje useva (hibrida) koji su otporni na sušu.
138
Slika 2 Prostorna raspodela klimatološkog deficita (mm) u vegetacionoj sezoni, u 2003. godini
5.2 Poljoprivredna suša
Poljoprivredna suša se dešava kada su vlažnost zemljišta i padavine neadekvatne tokom

vegetacione sezone da zadovolje potrebe optimalnog rasta i razvića useva do zrenja, izazivajući
stresne situacije i značajan pad nivoa prinosa. Smanjenje prinosa u odnosu na godine sa
povoljnom količinom i rasporedom padavina iznosi od nekoliko do 50%, a u godinama sa
ekstremnom sušom kod pojedinih biljnih vrsta smanjenje iznosi od 80-100%.
Metodološki pravilno sagledavanje efekata suše u poljoprivrednoj proizvodnji moguće
je učiniti tek kada se uporede proizvodni efekti gajenih kultura u prirodnim uslovima i u
uslovima navodnjavanja. Analize prikazane u nastavku rađene su za područje Vojvodine, a
139
korišćeni su i rezultati sa oglednih polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad (IRPNS),
kao i zvanični podaci iz statističkih godišnjaka.
Efekat navodnjavanja kod kukuruza (tabela 1), tokom analiziranog perioda je vrlo visok.
Prosečan prinos u navodnjavanju na oglednom polju iznosi 14,4 t/ha, a bez navodnjavanja 8,5
t/ha, što čini povećanje prinosa od 5,9 t/ha (69%). U proizvodnim uslovima prosečan prinos
kukuruza u navodnjavanju iznosi 11,0 t/ha, dok je bez navodnjavanja 5,6 t/ha (96% je efekat
navodnjavanja).
Tabela 1 Prinos kukuruza (t/ha) u ogledima IRPNS
Sa navodnja- Efekat
navodnjavanja
Vojvodina
navodnja-
vanjem
Srbija
vanja
Bez
Godina
(t/ha) (%)
1990. 7,1 17,8 10,7 150 3,1 2,7

1992. 8,5 14,5 6,0 70 3,3 3,0
1993. 5,6 14,6 9,0 160 3,6 3,0
1994. 10,0 13,0 3,0 30 4,0 3,5
2000. 8,3 14,3 6,0 73 2,9 2,4
2002. 10,6 14,1 3,5 33 5,0 4,7
2003. 9,2 12,6 3,4 37 3,4 3,2
Prosečno 8,5 14,4 5,9 69
Kod šećerne repe prosečan prinos u navodnjavanju u analiziranom periodu iznosi 90,6 t/
ha, dok je bez navodnjavanja 57,4 t/ha, što daje povećanje prinosa od 37,4 t/ha, tj. efekat
navodnjavanja 58% (tabela 2). U proizvodnim uslovima u sušnim godinama navodnjavanje
takođe značajno povećava prinose, a odnos je 55 t/ha sa navodnjavanjem, naspram 32 t/ha
bez navodnjavanja.
Tabela 2 Prinos šećerne repe (t/ha) u ogledima IRPNS
Efekat
Vojvodina
navodnja-
navodnja-
vanjem
navodnjavanja
Srbija
vanja
Bez
Godina
sa
(t/ha) (%)
1990. 54,0 81,3 27,3 50 38,1 37,2
1992. 39,9 79,2 39,3 98 31,0 30,6
1993. 66,0 101,9 35,9 54 25,7 24,3
1994. 65,8 123,3 57,5 87 32,6 31,5
2000. 33,2 76,6 43,4 131 24,7 23,9
2002. 77,6 77,1 29,5 62 41,0 40,4
2003. 65,3 94,5 29,2 45 27,4 27,0
Prosečno 57,4 90,6 37,4 58
140
Prosečan prinos soje u analiziranom periodu u navodnjavanju je iznosio 4,8 t/ha, dok je bez
navodnjavanja 2,2 t/ha, što daje efekat navodnjavanja od 85%. U proizvodnim uslovima u
sistemu za navodnjavanje prinos je povećan za 78% u proseku.
Tabela 3 Prinos soje (t/ha) u ogledima IRPNS
Efekat
Sa navodnja-
Vojvodina
navodnja-
navodnjavanja
vanjem
Srbija
vanja
Godina Bez
(t/ha) (%)
1990. 0,9 4,2 3,3 366 1,5 1,5
1992. 2,6 4,7 2,1 84 1,3 1,3
1993. 2,8 4,5 1,7 62 1,4 1,4
1994. 3,2 5,3 2,1 66 1,7 1,7
2000. 2,8 5,1 2,3 82 1,2 1,2
2002. 2,8 5,0 2,2 78 2,5 2,4
2003. 3,1 4,8 1,7 55 1,7 1,7
Prosečno 2,6 4,8 2,2 85
5.3 Socio-ekonomska suša

Analiza vremenskih uslova 2003. godine pokazuje sumu padavina od 236 mm na području
Novog Sada (MS Rimski šančevi), što je za oko 120 mm manje od višegodišnjeg proseka.
Izmerene su i veoma visoke temperature vazduha, prema kojima je 2003. bila najtoplija
godina u periodu osmatranja meteoroloških podataka (dijagram 10).
Average (1964-2004) P mm
30 100
2003 P mm 2003
Average (1964-2000) T ºC
90
2003 T ºC
25
80
70
20
Precipitation (mm)
Temperature (oC)
60
15 50
40
10
30
20
5
10
0 0
I II III I II III I II III I II III I II III I II III
IV V VI VII VIII IX
Month
Dijagram 10 Temperature vazduha i padavine
(prosečne vrednosti i u 2003.)
141
Poljoprivreda je 2003. g. pretrpela velike štete usled smanjenja prinosa po hektaru, što se
meri iznosom od skoro 620 miliona US dolara, ukoliko se sušna 2003. uporedi sa povoljnom
1991. g.
Tabela 4 Prinosi i finansijski efekti proizvodnje ratarskih kultura 1991. i 2003. g. u Vojvodini
Vrednost proizvodnje (000 Gubitak

Prinos (t/ha)
Kultura US$) proizvodnje (000
1991. 2003. 1991. 2003. US$)
Pšenica 4,5 2,2 351.000 171.600 179.400
Kukuruz 5,9 3,2 757.030 384.930 372.100
Suncokret 2,2 1,8 59.400 48.600 10.800
Soja 2,6 1,7 93.236 60.960 32.276
Šećerna repa 44,9 27,0 60.615 36.450 24.165
UKUPNO 1.323.272 704.543 618.741
Analiza finansijskog gubitka u poljoprivrednoj proizvodnji bez navodnjavanja može se

sagledati i upoređenjem efekata navodnjavanja (razlika prinosa sa i bez navodnjavanja) za
dva slučaja:
 ako bi se ostvarili prinosi kao na oglednom polju u uslovima navodnjavanja 2003.
godine (tabele 1–3);
 ako bi se ostvarili prosečni prinosi kao na površinama sa sistemom za navodnjavanje.
Tabela 5 Finansijski gubitak proizvodnje za 3 ratarske kulture sušne 2003. g. u Vojvodini
Efekat Efekat
Gubitak Gubitak
navodnjavanja navodnjavanja
proizvodnje proizvodnje
ogledno polje, pod sistemom,
(000 US$) (000 US$)
2003. g. (t/ha) Prosek, (t/ha)
Šećerna
29,2 39.420 23,0 31.050
repa
Kukuruz 3,4 436.250 5,4 649.570
Soja 1,7 60.960 1,3 46.620
UKUPNO 536.630 727.240
Sve sprovedene finansijske analize pokazuju da je sušne 2003. godine Srbija mogla da
prihoduje dodatnih 500-700 miliona US dolara, da su površine zasejane šećernom repom,
kukuruzom i sojom bile navodnjavane.
Najzad, da bismo dokazali efikasnost i rentabilnost u proizvodnji u navodnjavanju, u odnosu
na proizvodnju bez navodnjavanja, na površini od 1.530 ha mereni su prinosi različitih
kultura. Ustanovljeno je da je u uslovima bez navodnjavanja na ulaganja ostvaren koeficijenat
ekonomičnosti od 1,03, a u navodnjavanju 1,18. Ostvareni profit na uložene inpute u uslovima
bez navodnjavanja iznosi 3,1%, a u navodnjavanju 18,4%. Dokaz je jasan i govori da ulaganje
u navodnjavanje utiče na veće efekte, kroz povećanje prinosa, veću proizvodnju, efikasnost,
rentabilnost i profitabilnost proizvodnje.
142
6. ZAKLJUČAK
Navodnjavanje u velikoj meri ili potpuno rešava probleme uticaja suša na poljoprivredne
kulture i tako povećava prinose. Efekat navodnjavanja izražen je u vrlo velikom rasponu, a u
poslednje vreme sve više je prihvaćeno da navodnjavanje u prirodnim uslovima R. Srbije ne
može da predstavlja samo interventnu meru u postizanju visokih i stabilnih prinosa, već uzgojnu
potrebu i meru stabilnosti. Značaj pouzdanog i efikasnog navodnjavanja posebno je izražen
uvođenjem raznovrsne setvene strukture sa kulturama koje čine osnov u lancu savremene
proizvodnje hrane, a karakterišu se visokim zahtevima za vodom. U tom smislu budući razvoj
i rast površina za navodnjavanje mora biti zasnovan na potrebama za zadovoljenje sledećih
potreba:
− obezbeđenje dovoljnih količina žitarica neophodnih za ljudsku ishranu;
− osiguranje sirovina za industrijsku proizvodnju ulja i šećera;
− stvaranje uslova za stočarsku i industrijsku proizvodnju finalnih prehrambenih artikala
(meso i mleko);
− proizvodnju postrnih, naknadnih i međusezonskih useva, posebno krmnih kultura;
− proizvodnju posebnih roba za tržište: semenski materijal, kvalitetno voće i povrće i dr.

Izgrađenost, stanje i stepen iskorišćenosti sistema za navodnjavanje u R. Srbiji ukazuje na
veoma nepovoljno stanje u domenu navodnjavanja. Kada se tome doda činjenica da veći broj
postojećih sistema ne ispunjava projektom utvrđene zadatke, da je dominantan tradicionalni
prilaz poljoprivredi (pre svega u domenu setvene strukture), da je velika usitnjenost poseda,
kao i da su najzastupljenija tzv. staračka domaćinstva, situacija u navodnavanju je alarmantna.
Na temelju svega prethodno rečenog evidentna je potreba za definisanjem Strategije razvoja
navodnjavanja. U tom smislu moguće je izdvojiti opšte i posebne ciljeve Strategije.
Opšti ciljevi Strategije mogu se grupisati na sledeći način:
− analizirati i kvantifikovati potencijale za sistemsko uvođenje navodnjavanja;
− valorizirati očekivane učinke sa vodoprivrednog i društveno-ekonomskog stajališta, te
definisati prava i obaveze svih učesnika u sistemu;
− stvoriti kvalitetnu osnovu za planiranje uvođenja sistema za navodnjavanje, izgradnju
infrastrukture i realizaciju planova proizvodnje poljoprivrednih kultura u novim uslovima
organizovane primene navodnjavanja.
Posebni ciljevi Strategije mogu se grupisati na sledeći način:
− kratkoročni ciljevi (obnova postojećih sistema za navodnjavanje, izrada opštinskih/
regionalnih planova, prilagođavanje zakonodavstva, izgradnja pilot-projekata
navodnjavanja);
− dugoročni ciljevi (pregled i rangiranje projekata navodnjavanja predviđenih za izvođenje,
definisanje i poredak organizacija i statusa institucija za planiranje, izvođenje, korišćenje i
održavanje i praćenje projekata, predlog dinamike sistemskog razvoja navodnjavanja u R.
Srbiji do 2021. godine i sl.).
LITERATURA:
Strategija poljoprivrede Republike Srbije, „Službeni glasnik RS“, br. 55/05 i 71/05, 2005.
Vode za XXI vek, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Beograd
Studije finansiranje sektora voda u Srbiji
MERHAV studija
Vodoprivredna osnova R. Srbije
143
144
KONCEPCIJSKO REŠENJE SISTEMA ZA NAVODNJAVANJE KLADOVSKI KLJUČ
KONCEPCIJSKO REŠENJE
SISTEMA ZA NAVODNJAVANJE
KLADOVSKI KLJUČ
1. UVOD
Kladovski ključ obuhvata površinu od 24.500 ha u slivu akumulacije HE „Đerdap 2“. S
obzirom na višedecenijsko stagniranje područja u razvoju, kako opšte privrednim, tako i
poljoprivredno opterećeno vrlo nepovoljnim demografskim kretanjem, izradi koncepcije
navodnjavanja pristupilo se bez maksimalnih zahteva, u skladu sa procenama mogućeg
održivog razvoja opštine Kladovo.
Opština Kladovo (62.940 ha) se nalazi na krajnjem severoistoku Republike Srbije. Severnu
i istočnu granicu ovog područja, a ujedno i granicu sa susednom Rumunijom predstavlja
meandar reke Dunav. Delovi ove oblasti sa kotama između 40 i 160 mnm uz samu reku,
uključujući i Grabovičko polje, poznati su pod nazivom Dunavski ključ.
Poljoprivreda i selo, kao veoma bitni faktori ukupnog razvoja opštine, već duži niz godina
stagniraju i nazaduju, a agrarnu proizvodnju opterećuju tranzicioni efekti, vrlo veliki procenat
staračkih domaćinstava i nerazvijnost prerađivačkog kompleksa. Razmatrano područje
predstavlja 43,9% poljoprivrednih površina u opštini. U njemu 91,3% naselja čine seoska
naselja, 56,7% stanovništva živi u seoskim naseljima, a 31,2% dohotka opštine ostvaruju
poljoprivredom. Zbog toga se može konstatovati da opština Kladovo ima prirodne uslove i
komparativne prednosti u poljoprivrednoj proizvodnji, pre svega u proizvodnji zdrave hrane,
za domaće i inostrano tržište. Zbog toga je, pored navodnjavanja neophodno unapređenje
celokupnog prerađivačkog kompleksa.
145
Kladovski Ključ obuhvata površinu od 24.500 ha u slivu akumulacije HE
„Đerdap 2“. S obzirom na višedecenijsko stagniranje područja u razvoju,
kako opšte privrednom, tako i u poljoprivrednim aktivnostima, opterećenim
vrlo nepovoljnim demografskim kretanjem, to se izradi Koncepcije
navodnjavanja pristupilo bez maksimalnih zahteva, već u skladu sa
procenama mogućeg održivog razvoja Opštine Kladovo.
Kladovska terasa
Ključ, zona III

Ključ, zona II
Grabovičko polje
Ključ, zona I
Slika 1. Dekompozicija prostora opštine Kladovo sa aspekta navodnjavanja

Slika 1. Dekompozicija prostora opštine Kladovo sa aspekta navodnjavanja
2. POTENCIJALNA IZVORIŠTA
2.1 Prostorna dekompozicija područja
Na osnovu zvaničnih podataka bilansa zemljišta opštine Kladovo, u pojasu od 40 mnm do 160196
mnm nalazi se 11.500 ha poljoprivrednog zemljišta na kojem postoje tehničke i ekonomske
opravdanosti za razvoj sistema za navodnjavanje. U tom cilju izvršena je dekompozicija
prostora na tri celine kako je prikazano na slici 1:
1. Ključka terasa;
2. Kladovska terasa,;
3. Grabovičko polje.
U okviru Ključke terase, izvršena je dodatna podela na tri zone:
− Zona I, površine u pojasu od 40 mnm do 80 mnm;
− Zona II, površine u pojasu od 80 mnm do 100 mnm;
− Zona III, površine u pojasu od 100 mnm do 160 mnm.
2.2 Potrebe za vodom za navodnjavanje

Količina vode za navodnjavanje proračunata je na osnovu detaljnog sagledavanja:
1. prirodnih činilaca (klimatske i hidrološke karakteristike, kvalitet zemljišta);
2. društveno-ekonomskih uslova (sadašnje stanje poljoprivredne proizvodnje, predviđeni
pravci razvoja pojedinih oblasti, izmena strukture setve u pravcu veće zastupljenosti
povrća i voća – zbog većih efekata navodnjvanja, oživljavanje stočarstva - naročito
govedarstva, i usmerenje na korišćenje kabastih hraniva).
146
Korekcijom prosečno dobijenih potreba za vodom zbog uvođenja sistema „kap po kap“,
odnosno postrnih useva, kao i zbog gubitaka vode na sistemu, usvojene su prosečne očekivane
potrebe za vodom za navodnjavanje od 300 mm u vegetacionom periodu.
2.3 Analiza potencijalnih izvorišta

U analizama resursa za snabdevanje poljoprivrede područja Kladova vodom, pošlo se od
osnovnih opštih pokazatelja:
- 11.500 ha - površina poljoprivrednog zemljišta koje će se organizovano navodnjavati;
- 300 mm - prosečna očekivana potreba za vodom za navodnjavanje u vegetacionom
periodu.
S obzirom da je u navedenim uslovima potrebna relativno velika količina vode, potencijalna
izvorišta vode za navodnjavanje treba tražiti u domenu:
- korišćenja voda akumulacije HE „Đerdap 2“, koje količinski praktično nisu ograničene,
a i nivo vode u akumulacije se vrlo malo menja, što je povoljno za dopremanja vode iz
akumulacije;
- korišćenja podzemnih voda, čija izdašnost može da zadovolji potrebe budućeg sistema, i
čiji je nivo pod uticajem Dunava pa ne osciluju značajno. Analizom hidrogeoloških uslova
područja zaključeno je da se zona I (do 80 mnm) može snabdevati vodom iz „plitkih“
bunara (dubine do 15 m), a zona II (od 80 do 100 mnm) iz „dubokih“ bunara (dubine do
40 m).
3. 3.
VARIJANTNA REŠENJA NAVODNAVANJA
VARIJANTNA REŠENJA NAVODNAVANJA
Pojmovi i pretpostavke sa kojima se baziraju proračuni i analize varijanti su

sledeći:
Pojmovi i pretpostavke na kojima se baziraju proračuni i analize varijanti su sledeći:
„Uslovna parcela“ površine 30 ha (slika 2), je definisana da bi se greška pri
„Uslovnaprojektovanju
parcela“ površine 30 ha (slika
i valorizaciji 2) jerešenja
tehničkih definisana
svela da
nabiminimum.
se greškaNapri toprojektovanju
je i
valorizaciji tehničkih
najviše rešenja
uticala svelausitnjenosti
sadašnja na minimum. Na tou jeopštini
poseda najvišeKladovo
uticala sadašnja
(parcele usitnjenost
poseda u između
opštini Kladovo
0,3 i 0,5(parcele između 0,3
ha, „razbacane“ nai 0,5 ha, „razbacane“
prosečno na prosečno
20 odvojenih zemljišnih20 odvojenih
čestica).
zemljišnih RadiZbog
čestica). toga toga
je za je
dalje
za analize i proračune
dalje analize usvojena usvojena
i proračune veličina prosečne
veličina prosečne
parcele
parcele od od 0,45
0,45 ha, ha, i uvedena
i uvedena „uslovna″uslovna
parcela“parcela″ koja predstavlja
koja predstavlja nukleusnukleus
budućih zalivnih
sistema. budućih zalivnih sistema.
Slika2.2.″Uslovna″
Slika parcela
″Uslovna″parcela
Slobodna distribucija vode je uvedana, jer se opravdano smatra da će u 147

prvim fazama razvoja budućeg sistema za navodnjavanje, dok sistem ne
stasa, svaki korisnik po slobodnoj volji koristiti svoj zalivni sistem. Voda za
navodnjavanje se dovodi do centra ″uslovne parcele″ (tačka B na slici 2), i
odatle se sistemom sekundarnih i tercijarnih cevovoda distribuira do zasebnih
hidranta na svakoj parceli.
Slobodna distribucija vode je uvedena jer se opravdano smatra da će u prvim fazama razvoja
budućeg sistema za navodnjavanje, dok sistem ne stasa, svaki korisnik po slobodnoj volji
koristiti svoj zalivni sistem. Voda za navodnjavanje se dovodi do centra „uslovne parcele“
(tačka B na slici 2), i odatle se sistemom sekundarnih i tercijarnih cevovoda distribuira do
zasebnih hidranata na svakoj parceli.
Oprema za navodnjavanje: Imajući u vidu vlasničke odnose, setvenu strukuturu, veličinu

poseda i prirodne karakteristike razmatranog područja (topografija, tipovi zemljišta, oblik
i veličina parcela), kao najpogodniji načini navodnjavnja izabrani su: kišenje, za ratarsko-
povrtarske kulture, i navodnjavanje kap po kap, za voćnjake i vinograde.
Usvojeni tipovi opreme za navodnjavanje proizašli su iz zahteva za razvoj savremenih sistema
za navodnjavanje, imajući pri tome u vidu veličinu „uslovne parcele“. Svaka parcela će imati
svoj hidrantski priključak i obezbeđen minimalni pritisak 3,0 bara. Izbor dalje opreme za
navodnjavanje na parceli dirigovan je, pre svega, projektovanom setvenom strukturom.
Tabela 1. Tehničke karakteristike uređaja za navodnjavanje
Naziv uređaja Zastupljenost Osnovne tehničke karakteristike

(%) Q (l/s) P (bar)
Tifoni (tip 50-75) 70 2-6 3-5
Kap po kap 30 5 - 30 1,5-3,5
Sagledavanje varijantnih rešenja prati dekompoziciju prostora koja počiva na geografskoj

podeli u kojoj figurišu napred navedene celine: Ključka i Kladovska terasa, te Grabovičko
polje. Kada su pomenute celine sagledane u okviru tehničkih rešenja, imajući u vidu
potencijalna izvorišta vode za navodnjavanje, mogu se definisati dve varijante. Prva počiva
na korišćenju voda iz akumulacije HE „Đerdap 2“, dok druga, bar u prvim fazama izgradnje,
izvorište vode za navodnjavanje ima u podzemnim vodama.
3.1 Varijanta 1
Varijanta 1 počiva na dovodu vode iz Dunava preko crpnih stanica visokog pritiska i sistemu
cevovoda kojima se voda distribuira do uslovne parcele, odnosno do svih korisnika na parceli.
Voda iz CS se prepumpava do rezervoara za izravnanje, iz kojih se gravitaciono snabdevaju
parcele na odgovarajućim kotama, dok se za parcele koje nemaju dovoljan pritisak na hidrantu
obezbeđuju posebne CS za podizanje pritiska.
Ključ, zona I+II, predstavlja celinu od 3.904 ha, smeštenu u pojasu od 40 mnm do 100 mnm.
Crpna stanica visokog pritiska (Q=2,4 m3/s, H=100 m) planirana je na odvodno-dovodnom
kanalu ribnjaka u Maloj Vrbici. Voda iz akumulacionog jezera HE „Đerdap 2“ bi se preko CS
visokog pritiska i dovodnog cevovoda (1.200 mm), transportovala do rezervoara, smeštenog
na koti 140 mnm, odakle bi se gravitacijom navodnjavale predmetne površine.
Ključ, zona III, predstavlja celinu ukupne površine 4.097 ha, koja se nalazi u pojasu između
izohipsi 100 mnm do 160 mnm. Crpna stanica visokog pritiska (Q=2,4 m3/s, H=115 m) bila
148
pritiska (Q=2,4 m /s, H=115 m) bila bi locirana na ribnjaku
Kao i u prethodnom slučaju, voda bi se iz Dunava prepum
smešten na koti 155 mnm, odakle bi se gravitacijom navodn
zoni odKONCEPCIJSKO
100 mnm do SISTEMA
REŠENJE 120 mnm. Zona KLADOVSKI
ZA NAVODNJAVANJE izmeđuKLJUČ izohipsi 120 m
snabdevala
bi locirana bi seVrbici.
na ribnjaku u Maloj vodom dodatnim
Kao i u prethodnom slučaju,pumpanjem,
voda bi se iz Dunavapreko crpne
na samom rezervoaru, koja bi obezbeđivala minimalni pritis
prepumpala u rezervoar, smešten na koti 155 mnm, odakle bi se gravitacijom navodnjavale
površine u zoni od 100 mnm do 120 mnm. Zona između izohipsi 120 mnm i 160 mnm
svakom
snabdevala hidrantu
bi se vodom dodatnim„uslovne parcele“.
pumpanjem, preko crpne stanice locirane na samom
rezervoaru, koja bi obezbeđivala minimalni pritisak od 2,0 bara na svakom hidrantu „uslovne
parcele“.
CS
rezervoar+CS
Slika 3. Tehničko rešenje dovoda vode za zonu III

Slika 3. Tehničko rešenje dovoda vode za zonu III
Grabovičko polje obuhvata zonu površine 2.914 ha, između izohipsi 40 mnm i 80 mnm.
Snabdevanje vodom za navodnjavanje iz Dunava obavljale bi dve crpne stanice visokog
Grabovičko polje, obuhvata zonu površine 2.914 ha, izm
pritiska, koje bi vodu distribuirale pod pritiskom direktno do korisnika.
mnm i 80 mnm. Snabdevanje vodom za navodnjavanje iz D

3.2 Varijanta 2
bi dve crpne
Varijanta 2 inicijalno počivastanice
na korišćenjuvisokog pritiska,
voda iz podzemlja, kojeplitkih
i to izgradnjom bi vodu
(do 15 distribuira
m) i direktno
dubokih (do 40 do korisnika.
m) bunara, smeštenih u centru „uslovne parcele“. Sa kapacitetima od
15 l/s po bunaru može se empirijski računati da će minimalni radijus uticaja biti ne manji od
600 m. Bunarskim pumpama na dizel/elektro pogon voda bi se distribuirala do svih korisnika
parcele uz obezbeđen minimalni pritisak od 3,0 bara na hidrantu. Više zone (100-160 mnm),
3.2 Varijanta 2
ne mogu biti snabdevene iz bunara, te će vodu dobiti na način već opisan u varijanti 1.
Varijanta 2 inicijalno počiva na korišćenju voda iz

Ključ, zona I obuhvata niže lokalitete Kladovske i Ključke terase (40-80 mnm) ukupne
izgradnjom plitkih (do 15 m) i dubokih (do 40 m) bunara, sm
površine 3.481 ha. To su zone aluvijalnih naslaga, kod kojih se podzemna voda nalazi na
dubinama 2-6 m. Takva situacija pogoduje izgradnji cevastih, bušenih eksploatacionih bunara
„uslovne parcele“. Sa kapacitetima od 15 l/s po bunaru mo
dubine do 15 m i omogućava potencijalno, kontinualno zahvatanje 10-15 l/s po bunaru, što
računati da će minimalni radijus uticaja biti ne manji od 60
zadovoljava potrebe za vodom projektovane setvene strukture. Svaka „uslovna parcela“ će
imati svoj bunar iz kojeg će se, bunarskom pumpom sa utopljenim motorom (Q=15 l/s, H=60
pumpama na dizel/elektro pogon voda bi se distribuirala d
m) i frekventnim regulatorom, voda distribuirati dalje po parceli do hidranta. Energiju za
pogon pumpe obezbeđuje dizel agregat ili elektro pogon.
parcele uz obezbeđen minimalni pritisak od 3,0 bara na hid
(100-160 mnm), ne mogu biti snabdevene iz149bunara, te će
način već opisan u varijanti 1.
Grabovičko polje ukupne površine 2.914 ha, dobiće vodu za navodnjavanje na isti način kao
i Ključ I, s obzirom da su prirodne karakteristike oba lokaliteta veoma slične.
Ključ, zona II predstavlja površinu od 860 ha više Ključke terase (80-100 mnm). Kao i
u slučaju zone I, i ovde će svaka „uslovna parcela“ imati svoj bunar (dubine do 40 m) iz
kojeg će se odgovarajućom pumpom (Q=15 l/s, H=80 m) voda distribuirati dalje po parceli
do hidranta. Potencijalno zahvatanje u ovom slučaju iznosi 5-10 l/s, ali s obzirom da uslovi
navodnjavanja nisu tako strogi, pretpostavka je da će se moći koristiti i veće količine vode na
vodozahvatu.
Ključ, zona III obuhvata površine od 3.660 ha koje se nalaze u pojasu od 100 mnm do 160
mnm. Tehničko rešenje obezbeđenja vode za navodnjavanje identično je kao u varijanti 1.
4. IZBOR TEHNIČKOG KONCEPTA SISTEMA

ZA NAVODNJAVANJE
Na osnovu ekonomske analize urađene do nivoa cene koštanja vode za navodnjavanje,
doneta je odluka o izboru optimalne varijante. Parametri korišćeni pri ekonomskoj analizi su
investicioni i godišnji troškovi sistema.
Investicioni troškovi definisani su na osnovu detaljnog predmera i predračuna za svaku
varijantu i zonu u okviru varijante. Oni su podeljeni u dve kategorije:
− troškovi izgradnje objekata za zahvatanje i dopremanje vode (crpne stanice, cevna mreža,
rezervoari, bunari i drugi pripadajući objekti), kao i nabavku i ugradnju pumpi, dizel
agregata, dovod električne energije i drugo;
− troškovi opreme za zalivanje poljoprivrednih površina.
U varijanti 2 su razmatrana dva načina obezbeđenja energije za bunarske pumpe (dizel i
elektro pogon), sa idejom da se detaljnom ekonomskom analizom dođe do najpovoljnijeg
rešenja.
Eksploatacioni troškovi uključuju:
− operativne troškove objekata i opreme: fiksni operativni troškovi (investiciono i tekuće
održavanje, i osiguranje), troškovi radne snage (radnika u proizvodnji i osoblja koje
upravlja radom i organizuje) i pogonski troškovi (troškovi električne energije/goriva);
− amortizacija je obračunata primenom propisanih stopa godišnjeg otpisa osnovnih sredstava
na osnovicu koju čine predračunske vrednosti objekta i opreme.
Posebno je uveden i detaljno analiziran faktor integracije, sa ciljem da se u domenu
racionalnog izbora i upravljanja sistemima sagleda efekat ukrupnjavanja poseda u funkciji
smanjenja investicija, i to u varijantama i podvarijantama gde se voda doprema iz Dunava.
Ako je na početku osnovna jedinica površine „uslovna parcela“ od 30 ha, u nastavku je
razmotrena opcija udruživanja više zemljoposednika, okupljenih oko jednog hidranta, i
stvaranja „uslovnih parcela“ veličine 60 ha i 120 ha.
FI 1 odgovara sadašnjoj situaciji u kojoj se voda doprema do centra svake „uslovne parcele“.
To je ujedno i najskuplja varijanta, s obzirom da je pri postavljanju mreže cevovoda računato
da svaka „uslovna parcela“ dobije vodu kako to pravila slobodne distribucije nalažu.
Ukoliko bi došlo do ukrupnjavanja parcela tako da dve susedne parcele koriste zajednički
dovod vode (FI 2), troškovi dovoda, a samim tim i cena vode, mogli bi se redukovati i do
50%.
150
Ako bi se voda dopremala do 4 susedne „uslovne parcele“, pojeftinjenje bi iznosilo i do 75%,

što je šematski prikazano kao FI 4.
Kada se ima u vidu sadašnja situacija u poljoprivredi i sistemima za navodnjavanje, teško je
uopšte razmišljati i o „uslovnoj parceli“. Ipak, bitno je postaviti neke okvire i ciljeve kojima
treba težiti. Ako prihvatimo da je „uslovna parcela“ i kasnije udruženje korisnika voda, nukleus
razvoja poljoprivrede na području, onda je FI 2 nešto što je realno ostvarivo u budućnosti (i
kao takvo je usvojeno u okviru predloženog koncepta za dalje analize), dok je podvarijanta FI
4 nešto čemu treba stremiti. Time postupno prelazimo sa slobodne distribucije vode u domen
rotacione distribucije, što će u budućnosti dovesti i do pravilnije raspodele i uštede vode.
10.000
FI 1 FI 2 FI 3
8.000
6.865
6.591
Investicije [€/ha]
5.927
6.000
4.917
4.273
4.004
4.000 3.637
2.978 3.139
2.710
2.492 2.251
2.000
0
Ključ I + II Ključ III Grabovica I Grabovica I - B
Zona
10.000
8.000
6.325
Investicije [€/ha]
6.000
3.992
4.000
2.825
2.000
0
Ključ III, F.I. 1 Ključ III, F.I. 2 Ključ III, F.I. 4
Zona
Slika
Slika 4. Investicije
4. Investicije po hektaru
po hektaru u funkciji
u funkciji faktora faktora
integracije integracije
– varijanta – varijanta 1
1 (gore) i 2 (dole)
(gore) i 2 (dole)
151
Zbog veličine sistema i vlasničkih odnosa, kao i zbog očekivanih uslova
pribavljanja kapitala i drugih ekonomsko tehničkih uslova, razvoj sistema za
navodnjavanje će se odvijati etapno. Pri određivanju etapa izgradnje vodilo
Zbog veličine sistema i vlasničkih odnosa, kao i zbog očekivanih uslova pribavljanja kapitala
i drugih ekonomsko-tehničkih uslova, razvoj sistema za navodnjavanje će se odvijati etapno.
Pri određivanju etapa izgradnje vodilo se računa da realizovani deo sistema predstavlja
tehničko-tehnološku celinu sa stanovišta organizacije proizvodnje i podmirenja kreditnih
obaveza, odnosno da ulaganja u prvim godinama budu minimalna.
Varijanta 1 Var. 2 (dizel) Var. 2 (elektro)

53,9 mil. €
60
50 Faktor integracije: 1
Investicije [milona €]
40
33,0 mil. €
30
31,1 mil. €
20
10
0
0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000
Površina [ha]
Varijanta 1 Var. 2 (dizel) Var. 2 (elektro) 33,1 mil. €
35
30
24,5 mil. €
Faktor integracije: 2
25
20 22,6 mil. €
15
10
0
0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000
Površina [ha]
Varijanta 1 Var. 2 (dizel) Var. 2 (elektro)
25 22,8 mil. €
20,2 mil. €
20 Faktor integracije: 4
18,3 mil. €
15
10
0
0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000
Površina [ha]
Slika 5. Uporedna analiza investicionih tokova predloženih varijanti u funkciji faktora integracije
Slika 5. Uporedna analiza investicionih tokova predloženih varijanti u
funkciji faktora integracije
152
205
Sa prethodnih dijagrama je evidentno da varijanta 1 zahteva značajna
inicijalna ulaganja, a da pri tome ni jedan hektar poljoprivrednog zemljišta
nije navodnjavan. U varijanti 2, inicijalna ulaganja rastu sa kontinualnim
aktiviranjem novih navodnjavanih površina. Osim toga, na svih 8.000 ha
poljoprivrednih površina područja Ključa, varijanta 1 je konstantno skuplja
od varijanteKONCEPCIJSKO REŠENJE
2. Kod varijante SISTEMA
2 se ZA NAVODNJAVANJE
prvi značajniji skok u KLADOVSKI KLJUČ
investicionom
ulaganju očekuje nakon izgradnje sistema za navodnjavanje na nešto više od
Sa prethodnih dijagrama je evidentno da varijanta 1 zahteva značajna inicijalna ulaganja, a da
4.000 ha. Taj skok se odnosi na zonu III, koja je po tehničkoj koncepciji
pri tome nijedan hektar poljoprivrednog zemljišta nije navodnjavan. U varijanti 2, inicijalna
identična rešenjima predviđenim u varijanti 1.
ulaganja rastu sa kontinualnim aktiviranjem novih navodnjavanih površina. Osim toga, na
svihKada
8.000seharazmatra način površina
poljoprivrednih obezbeđenja pogonske
područja energije,1ujeokviru
Ključa, varijanta varijante
konstantno skuplja2 od
varijante 2. Kod varijante 2 se prvi značajniji skok u investicionom ulaganju
je očigledno da su troškovi dovođenja električne energije veći od troškova očekuje nakon
izgradnje sistema za navodnjavanje
nabavke dizel agregata. na nešto više od 4.000 ha. Taj skok se odnosi na zonu III,
koja je po tehničkoj koncepciji identična rešenjima predviđenim u varijanti 1.
Sve prethodno rečeno ukazuje da za sledeće faze projektovanja treba
Kada se razmatraVarijantu
preporučiti način obezbeđenja
2. pogonske energije, u okviru varijante 2 je očigledno da
su troškovi dovođenja električne energije veći od troškova nabavke dizel agregata.
Sve6.
prethodno rečeno ukazuje da
EKONOMSKA za sledeće faze projektovanja treba preporučiti Varijantu 2.
ANALIZA
6. Za projektovani
EKONOMSKA koncept, cenaANALIZA
vode za navodnjavanje obezbeđuje prihod iz
koga se mogu pokriti ukupni izdaci održavanja i rada sistema bez profita.
Ona predstavlja
Za projektovani koncept,najnižu cenuzapo
cena vode kojoj se samo
navodnjavanje u kratkom
obezbeđuje prihod vremenskom
iz koga se mogu
periodu
pokriti ukupnimože
izdaci realizovati
održavanja i proizvodnja.
rada sistema bezNiža cena
profita. Onadovodi do najnižu
predstavlja gubitaka,cenua po
kojoj se samo u kratkom
dugoročniji plasman vremenskom periodu može
po ceni koštanja realizovati
osudio proizvodnja.
bi sistem Niža cenaCena
na stagnaciju. dovodi
do gubitaka,
koštanja vode u razmatranoj godini predstavlja odnos troškova proizvodnjeCena
a dugoročniji plasman po ceni koštanja osudio bi sistem na stagnaciju. i
koštanja vode u razmatranoj
projektovane isporuke godini
vodepredstavlja odnos troškova
u toj godini. Troškoviproizvodnje
obuhvatajui projektovane
sumu
isporuke vode u toj igodini.
investicionih Troškovi obuhvataju
eksploatacionih troškovasumu investicionihperiod
za razmatrani i eksploatacionih troškova
od 30 godina,
za razmatrani period od 30 godina, uz diskontnu stopu
uz diskontnu stopu od 6%. Paritet je 1 EUR=88,4 din. od 6%. Paritet je 1 EUR=88,4 din.
25
Sa ulaganjima Bez ulaganja
20
16,8
Cena vode [din/m 3]
14,6
15 13,9 13,3
10
5 7,34
4,51 4,49 4,50

0
Ključ I + II Ključ III Grabovica I Grabovica I - B
Zona
25
Sa ulaganjima Bez ulaganja
20
18,06
Cena vode [din/m 3]
16,11
206
15
11,03 11,15
10
8,95
8,14
5
6,12 6,15
0
Ključ I Ključ II Ključ III Grabovica I
Zona
Slika 6. Uporedna analiza cene vode na vodozahvatu za varijantu 1 (levo) i varijantu 2 (desno)
Slika 6. Uporedna analiza cene vode na vodozahvatu za varijantu 1 (levo) i
varijantu 2 (desno)
153
Cena vode, sračunata i prikazana na prethodnim dijagramima, predstavlja
cenu vode na vodozahvatu, odnosno na hidrantu „uslovne parcele“.
Evidentno je da se radi o značajnom iznosu, tim pre što na tu cenu farmer
treba da doda i investiciju i troškove opreme za navodnjavanje. Imajući to u
Cena vode, sračunata i prikazana na prethodnim dijagramima, predstavlja cenu vode na

vodozahvatu, odnosno na hidrantu „uslovne parcele“. Evidentno je da se radi o značajnom
iznosu, tim pre što na tu cenu farmer treba da doda i investiciju i troškove opreme za
navodnjavanje. Imajući to u vidu, na dijagramu je prikazana stvarna cena vode na vodozahvatu
(sa ulaganjima), i cena vode koju bi plaćao poljoprivredni proizvođač pod uslovom da država
(Republika Srbija) ili lokalna samouprava finansira izgradnju sistema za navodnjavanje do
hidranta (bez ulaganja). U tom slučaju bi vlasnik parcele snosio samo troškove eksploatacije
sistema i kupovine opreme za navodnjavanje.
Dalji ekonomski i finansijski pokazatelji su:
Ukupne investicije u izgradnju sistema za navodnavanje za varijantu 1 iznose 33,1

milion €, dok za varijantu 2 ta vrednost iznosi 22,6 miliona €.
S obzirom na visinu potrebnih sredstava sačinjena je finansijska konstrukcija

potencijalnih učesnika u finansiranju izgradnje, gde su planirani sledeći izvori sredstava:
budžet Republike, odnosno JVP, učešće opštine Kladovo i sama poljoprivredna
gazdinstva. Na osnovu važećih uslova finansiranja sačinjen je plan obaveza prema
pojedinim izvorima finansiranja.
Kod dokazivanja ekonomske opravdanosti ovog poduhvata izvršena je analiza i ocena

dosadašnje poljoprivredne proizvodnje na površinama budućeg sistema. Za kulture
koje su bile pre i kulture koje će biti zastupljene u navodnjavanju prema jedinstvenoj
metodologiji razrađene su analitičke kalkulacije prema crop budget metodu. Sastavljene
su kalkulacije za 26 potencijalnih kultura.
Podaci iz kalkulacija korišćeni su za proračun vrednosti i troškova proizvodnje, ukupnog
prihoda i dobiti (sa i bez projekta). Na osnovu toga sačinjeni su: bilans uspeha projekta,
ekonomski tok projekta, finansijski tok projekta.
Finansijska ocena projekta izvršena je sa statičkog i dinamičkog aspekta. Izračunati

su osnovni pokazatelji poslovanja i ekonomski pokazatelji poslovanja po kulturama.
Dobijene vrednosti pokazuju zadovoljavajuće efekte navodnjavanja kod obe varijante.
Neto-sadašnja vrednost projekta kod varijante 1 je negativna (predložena struktura
proizvodnje u ovom slučaju ne može da pokrije ni pri diskontnoj stopi od 1%), dok je
kod varijante 2 pozitivna pri diskontnoj stopi od 6%.
Proračun NSV izvršen je i po zonama. NSV je pozitivna za sve tri zone kod varijante

1 za slučaj diskontne stope od 1%. Kod varijante 2, NSV je pozitivna za prve tri zone
(za diskontnu stopu od 6%), dok je kod zone III NSV negativna i pri diskontnoj stopi
od 1%.
Interna stopa rentabilnosti kod varijante 1 je 0,7257% (što ne zadovoljava postavljeni
kriterijum od 6%), dok je kod druge varijante 6,8842%.
Neto primanja od korišćenja sistema za navodnjavanje kod varijante 1 mogu pokriti
investicije i ostvariti rentabilnost od 0,7257%. Kod varijante 2, pokriće investicija i
rentabilnost od 6,8842% je povoljnija u odnosu na varijantu 1.
Proračun ISR izvršen je i po zonama. Dobijene vrednosti za ISR pokazuju da posmatrano
po zonama u varijanti 1 nisu dobijene zadovoljavajuće vrednosti. Kod varijante 2 samo
zona III nije zadovoljila postavljeni kriterijum (od 6%), dok su ostale tri zone imale
zadovoljavajuću internu stopu rentabilnosti.
154
Ocena likvidnosti izvršena je na osnovu podataka iz finansijskog toka projekta, gde je


evidentna sposobnost projekta da plaća dospele finansijske obaveze u svim godinama.
Ocena projekta u uslovima neizvesnosti izvršena je primenom analize osetljivosti.

Za varijantu 1 ta analiza nije rađena, jer bi svako povećanje navedenih parametara
izazvalo negativnu stopu rentabilnosti. Kod varijante 2, jedino Ključ, zona III ne može
da izdrži planirano prekoračenje investicija od 20% i smanjenje prihoda od 10% u
odnosu na baznu varijantu. Ostale zone su osetljivije na prekoračenje investicija nego
na smanjenje primanja.
Imajući sve prethodno rečeno u vidu, može se zaključiti da postoji ekonomska i društvena
opravdanost za realizaciju ovog projekta. U odnosu na razmatrane pokazatelje i ulazne
podatke Varijanta 2 je predložena za dalju razradu u višim fazama projektovanja.
7. UDRUŽENJE KORISNIKA VODA

Koncept sistema za navodnjavanje, projektovan da se razvija kroz više faze, ne može biti
realizovan ukoliko se ne pristupi definisanju uloge udruženja korisnika voda za navodnjavanje
(UKV), odnosno uloge lokalne samouprave i države u izgradnji i daljeg povezivanja
prehrambene i prerađivačke industrije u vertikalnom smislu.
Udruženja korisnika voda su pravna lica koja čine zemljoradnici učlanjeni u udruženje za
svrhe održavanja i funkcionisanja sistema za navodnjavanje odnosno odvodnjavanje unutar
svoje teritorije, pri čemu finansijska sredstva obezbeđuju članovi. Neto prihod u opštini
Kladovo u 2005. g. je bio oko 24.000 din/ha, a prosek narodnog dohotka na nivou R. Srbije
123.473 din/ha. Da bi se ova vrednost dostigla u opštini Kladovo potrebno je:
a) da minimalna veličina poseda bude veća od 5 ha;
b) da se prihodi po hektaru uvećaju 5 puta.
Vrednosti prihoda linearno rastu ako se pretpostavi da je na poljoprivrednom posedu
angažovano više od jednog člana porodice, tj. da se više od jedne osobe izdržava radom na
posedu. Uzimajući u obzir da prihodi po hektaru prevazilaze troškove, dodavanjem svakog
sledećeg hektara dolazi do značajnog uvećanja ukupnih godišnjih prihoda.
Veličina poseda utiče na primenu setvene strukture koja može uključiti kulture koje će
proizvođaču doneti veće prihode. Promena setvene strukture, s druge strane, nužna je mera
koja podstiče očuvanje hranljivosti i fizičkog kvaliteta zemljišta. Takođe, smenom kultura
pospešuje se i borba protiv bolesti i štetočina.
Savremene poljoprivredne mašine, uključujući i opremu za navodnjavanje, veoma su efikasne,
ali i skupe. Nove tehnologije postaju pristupačnije udruženim poljoprivrednicima, a njihovo
održavanje postaje jeftinije. Takođe, uštede mogu da se jave kupovinom većih, efikasnijih
mašina, čime se i troškovi rada mašine po hektaru smanjuju.
Veliki značaj za proizvođače ima i zajednički nastup na tržištu. Na ovaj način se proširuje
ponuda, i po raznovrsnosti i po količinama. Osim većih domaćih gradova u blizini, veliki
potencijal predstavlja činjenica da su susedne Rumunija i Bugarska početkom 2007. g.
postale članice Evropske unije. Mogućnost proširenja prerađivačkih kapaciteta, naročito
otvaranje hladnjača, predstavlja korak koji bi (u smislu cene i tržišne potražnje) doprineo
pravovremenom plasmanu robe, koja ujedno ispunjava i sve zahteve po pitanju kvaliteta.
155
8. ZAKLJUČAK
Izgradnja sistema za navodnjavanje se ne mora posmatrati samo kao korak ka povećanju
prinosa i poboljšanju njihovog kvaliteta. Osim ovih značajnih koristi za postojeće
poljoprivredne proizvođače, povećanje obima proizvodnje pruža dobit i van poljoprivrednog
sektora. Pre svega otvaranje novih radnih mesta može zaustaviti dalju seobu stanovništva
iz ruralnih područja u gradske centre. Ovo bi osnažilo lokalne samouprave, a intenziviranje
trgovine bi uticalo i na poboljšanje infrastrukture. I na kraju, još jednom treba podvući da
učešće poljoprivrednih proizvođača u upravljanju sistemima za navodnjavanje može da utiče
na unapređenje racionalnosti pri upravljanju, povećanje funkcionalnosti, pouzdanost sistema
i pravičnost, u slučaju navodnjavanja, kao i da ima pozitivan uticaj na zajednicu, očuvanje
voda i stanje zemljišta.
LITERATURA:
1. Prethodna studija opravdanosti sistema za navodnjavanje „Ključ“, Institut za
vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Beograd, 2006.
2. Studija korišćenja poljoprivrednog zemljišta područja opštine Kladovo, Institut za
vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Beograd, 1988.
3. Studija navodnjavanja „Ključke terase“, „Kladovske terase“ i „Grabovičkog polja“,
Hidrozavod, Novi Sad, 1978.
4. Republički zavod za statistiku, Opštinski godišnjak.
5. Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, „Službeni glasnik RS“, br. 55/05 i 71/05.
156
ANALIZA EFEKATA RADA CRPNIH STANICA U OKVIRU KOMPLEKSNOG REŠENJA
UREĐENJA VODA NA PODRUČJU PANČEVAČKOG RITA
ANALIZA EFEKATA RADA CRPNIH

STANICA U OKVIRU KOMPLEKSNOG
REŠENJA UREĐENJA VODA NA
PODRUČJU PANČEVAČKOG RITA

1. UVOD
Pančevački rit danas predstavlja aluvijalnu ravan Dunava i Tamiša, smeštenu severno
od Beograda. Područje ukupne površine 33.820 ha (slika 1) je okruženo odbrambenim
nasipima pored vodotoka Dunava (52,6 km), Tamiša (32 km) i Karašca (5,4 km). Kote terena
Pančevačkog rita se kreću između 69,5 mnm na jugu do 74,5 mnm na severu, sa izraženim
mikroreljefnim oblicima, nastalim od starih tokova Dunava i Tamiša. Povoljne karakteristike
zemljišta i pogodnost za poljoprivrednu proizvodnju uslovili su još 1913. godine pokretanje
akcije za zaštitu ovih površina od visokih nivoa voda obodnih reka. Završetkom izgradnje
odbrambenog nasipa, sistema kanalske mreže, crpnih stanica i pratećih objekata (1935.
godine), područje Pančevačkog rita, koje je u prošlosti predstavljalo veliku inundaciju Dunava
i Tamiša i bilo plavljeno i po nekoliko meseci u toku godine, zatvoreno je u jedinstvenu kasetu.
157
Slika 1. Položaj
Slika 1. PoložajPančevačkog
Pančevačkog rita rita
Dalja rekonstrukcija i izgradnja novih drenažnih kanala vršena je u okviru kompleksnog
rešenja zaštite od uspora HEPS „Đerdap 1“. Kako Pančevački rit spada u ravničarska područja
sa vrlo izraženim mikroreljefom, to su znatni delovi područja ugroženi plitkim podzemnim
vodama, a čak 19% površina je ispod kote 71,00 mnm koje su više od 6 meseci godišnje niže
od kota nivoa vode u tokovima koji okružuju područje. Ovakav odnos vodostaja i terena u
Pančevačkom ritu uslovljava praktično neprekidnu infiltraciju vode iz spoljnih vodotoka u
branjeno područje.
Sistem zaštite Pančevačkog rita čine:
 nasip pored Dunava od km 1160 do km 1205 dunavske stacionaže (od ustave Čenta do
ustave Pančevo);
 nasipi uz Tamiš i Karašac, ustave Opovo, Čenta i hidročvor Pančevo;
 drenažni sistem (kanalska mreža, crpne stanice, horizontalna cevna drenaža) usklađen
sa režimom Dunava kod ušća Nere 69,50 m.n.m i više.
Koncept zaštite Rita počiva na podeli područja na 7 slivova i definisan je isključivo prema
kriterijumima poljoprivrede, tj. odvođenja unutrašnjih voda.
158
Tabela 1. Osnovne karakteristike slivnih područja
Crpna Površina Instalisani Dužina kanalske mreže Namena

stanica sliva kapacitet (m)
(ha) (m3/s)
Čenta (stara) 1.600 2×0,90=1,80 270.188 odvodnjavanje
Čenta (nova) (1.600) 2×1,10=2,20 (270.188) odvodnjavanje
Belanoš - D 1.995 3×0,88=2,70 77.162 odvodnjavanje
Belanoš - T - 3×0,70=2,10 - nije u funkciji
Beljarica 1 (stara) 7.904 3×1,60=4,80 158.841 odvodnjavanje
Beljarica 2 (7.904) 4×1,00=4,00 (158.841) odvodnjavanje
Jabuka 6.510 3×1,60=4,80 126.509 odvodnjavanje
Borča 1 (stara) 6.731 2×2,40=4,80 60.150 odvod./navodnj.
Borča 2 (nova) (6.731) 2×2,00=4,00 (60.150) odvodnjavanje
Reva 2.430 2×0,95=1,90 71.190 odvodnjavanje
Ovča 5.025 2×2,40=4,80 51.770 odvod./navodnj.
Σ 32.195 35,80 815.810
Slivna područja nose nazive crpnih stanica kojima se voda, prikupljena horizontalnom cevnom
drenažom (6.140 ha) i kanalskom mrežom (816 km), evakuiše iz Rita.
Prema načinu korišćenja zemljišta područje Pančevačkog rita može se podeliti na tri zone:
- prva zona - zastupljena je samo poljoprivredna delatnost;
- druga zona - naselja (Krnjača, Borča, Ovča i naselja u sastavu PKB-a);
- treća zona - uzurpirane površine sa brojnom nelegalnom gradnjom, gde se odvija dvojna
delatnost: stanovanje i poljoprivreda.
Sadašnji sistem zaštite od štetnog dejstva voda na području Pančevačkog rita projektovan
je i izgrađen kao klasičan meliorativni sistem u poljoprivredi. Pored osnovne namene
da u kritičnom periodu prihvati i brzo odvede suvišne vode, dobio je i dodatnu ulogu da
prihvata atmosferske i fekalne vode. Činjenica da znatan deo voda sa centralnih, viših
terena gravitira ka niželežećim, veoma razvijenim urbanim površinama, na kojima nije
rešen problem odvođenja sanitarnih i atmosferskih voda, celu situaciju čini složenijom.
Nadalje, nekadašnje poljoprivredne površine su u međuvremenu zaposednute stambenim
objektima. „Gradske“ otpadne vode (u proseku 250-300 l/s) čine značajnu stavku u ukupnom
bilansu voda Pančevačkog rita. Pošto nije obezbeđeno odvođenje ovih voda, situacija
Pančevačkog rita se znatno pogoršava.
2. UZROCI NEUREĐENOG REŽIMA

VODA RITA
Za područje Pančevačkog rita važi generalna ocena da ima neuređen vodni režim, što ograničava
veću i stabilniju poljoprivrednu proizvodnju i otežava život na urbanim područjima. Posledice
neuređenog vodnog režima su visoke podzemne vode i suvišne površinske vode od padavina.
Na formiranje režima podzemnih voda na području najznačajniju ulogu imaju: režim voda
u spoljnim vodotokovima, infiltracija vode poreklom od padavina i evapotranspiracija,
sistemi za odvodnjavanje i sistemi za eksploataciju podzemnih voda za potrebe industrije i
naselja.
159
2.1 Uticaj spoljnih vodotoka

Međusobni uticaji Dunava, Tamiša i Karašca čine režim tečenja u zoni Rita veoma složenim.
Izgradnjom brane HE „Đerdap 1“, praktično celom dužinom oboda Pančevačkog rita nivoi
vode u vodotocima su uglavnom viši od najnižih kota priobalnog terena. Uticaj uspora HE
„Đerdap 1“ na Tamiš i Karašac kompenzovan je izgradnjom sistema ustava kod Čente,
Opova i Pančeva, koji, nažalost, u proteklom periodu od izgradnje nije radio, te se sa velikom
sigurnošću može tvrditi da se propagacija uspora osećala i u donjem bjefu Tamiša.
2.2 Uticaj padavina i evapotranspiracije

U hidrogeološkim uslovima koji vladaju na najvećem delu Pančevačkog rita infiltracija voda
od padavina i evapotranspiracije ima predominantnu ulogu u formiranju režima podzemnih
voda na površinama koje su udaljenije od obodnih vodotoka i gde je ređa mreža kanala za
odvodnjavanje.
2.3 Uticaj sistema za odvodnjavanje

Sistem za odvodnjavanje u Ritu ostvaruje svoj uticaj na režim podzemnih voda preko crpnih
stanica (ukupne instalisanosti 35,8 m3/s), kanalske mreže (gustina kanalisnosti oko 25,0 m/
ha) i horizontalne cevne drenaže.
Efekti rada sistema zaštite od unutrašnjih voda mogu se uopštiti na sledeći način:
1. Slivna područja u okviru Rita su uglavnom povezana, tj. granice između slivova se
slobodno formiraju, zavisno od intenziteta i vremena rada crpnih postrojenja.
2. Ugrađene pumpe u okviru crpnih stanica su velikog kapaciteta (>1,0 m3/s), te je
njihovo uključivanje često, a uticaj koji se ogleda u obaranju nivoa vode u kanalima,
neposredan, u okolini crpne stanice.
3. Crpne stanice su u periodu od 1985. do 2004. godine bile malo angažovane (između 1
i 15% vremena).
4. Ulivni kanali su generalno obrasli travom i barskom vegetacijom.
5. Visoko postavljeni pragovi crpilišta ne dozvoljavaju promenu režima crpenja, odnosno
održavanja nižeg nivoa na slivnom području od onog koji je ustanovljen izgradnjom
crpne stanice 50-ih godina prošlog veka.
6. Kanalska mreža je predugačka i slabo održavana, što utiče na inertnost čitavog sistema.
7. Otpadne i atmosferske vode naselja, koje se izlivaju u kanalsku mrežu za odvodnjavanje
zbog odsustva kanalizacionog sistema, dodatno opterećuju ionako prenapregnut sistem
odvođenja viška vode sa područja.
8. Horizontalna cevna drenaža nema svoju funkciju usled slabog održavanja drenažne
mreže, kao i usled slabe primene agrotehničkih mera na teškim zemljištima.
160
3. ANALIZA EFEKATA RADA

CRPNIH STANICA
U nastavku je prikazana analiza efekata rada crpnih stanica na području Pančevačkog
rita, posebno u svetlu kritičkog osvrta na efekte koji su konstatovani u tačkama 1-3.
Tako sagledani efekti su testirani i u okviru hidrodinamičkog modela uređenja voda
rita, a zatim su odgovarajuća poboljšanja predložena u okviru fazne realizacije
čitavog sistema zaštite Rita.
3.1 Empirijska analiza efekata rada crpnih stanica

Sistematsko praćenja režima rada crpnih stanica u Ritu sprovodi se evidencijom časova rada
svakog crpnog agregata i istovremenim registrovanjem nivoa vode u crpilištu. Propisani radni
nivoi u kanalima ispred crpnih stanica treba da su u granicama od 69,0 do 70,0 m.n.m. Analize
su pokazale da se na većini crpnih stanica opseg režima rada održava bliže predviđenom
radnom maksimumu, a da se kod crpnih stanica sa najjužnijeg dela područja (Reva, Borča
i Ovča) mogu uočiti periodi kada, i pored intenzivnog rada, one nisu uspevale da ostvare
zahtevanu gornju radnu tačku, te se u kanalu ostvarivao znatno viši nivo.
Instalisani kapaciteti crpnih postrojenja, kakvi su prikazani u dokumentaciji pri ugradnji,
predstavljali su ulazni element za određivanje prepumpanih količina vode svake crpne stanice.
Tabela 2. Prosečno godišnje angažovanje crpnih stanica na području Pančevačkog rita
Crpna Instalisani kapacitet Prosečno godišnje

Period
stanica (m3/s) angažovanje
Beljarica 2 4 × 1,0 13 % (2-33 %) 1985.-2004.
Beljarica 1 3 × 1,6 <1 % (0-3 %) 1985.-2004.
Borča nova 2 × 2,0 9% (1-24 %) 1987.-2004.
Borča stara 2 × 2,0 1% (0-2 %) 1987.-2004.
Čenta nova 2 × 1,1 2% (0-8 %) 1987.-2004.
Jabuka 3 × 1,65 3% (0-13 %) 1985.-2004.
Ovča 2 × 2,4 10 % (4-27 %) 1985.-2004.
Reva 2 × 0,95 15 % (7-24 %) 1985.-2004.
Belanoš 3 × 0,8 1% (0-7 %) 1988.-2004.
U cilju dobijanja detaljnije slike o evakuisanim količinama vode i kapacitetima izgrađenih

sistema, izvršena je i analiza mesečnih količina vode prepumpanih sa pojedinih slivova.
Na osnovu ukupnog broja sati rada svih agregata jedne crpne stanice u toku meseca i
instalisanog kapaciteta, definisan je tzv. srednji mesečni proticaj Q (l/s). Korišćenjem empirijske
funkcije raspodele za uređeni uzorak (Xm, Pm), prema formuli Weilbul, izrađeni su dijagrami
verovatnoće pojave mesečnih količina vode (prikazanih preko srednjemesečnog proticaja),
koje se evakuišu putem crpne stanice.
161
definisan je tzv. srednji mesečni proticaj Q (l/s). Korišćenjem empirijske
funkcije raspodele za uređeni uzorak (Xm, Pm), prema formuli Weilbul-a,
izrađeni su dijagrami
UPRAVLJANJE verovatnoće
VODNIM RESURSIMA pojave2009
SRBIJE mesečnih količina vode (prikazanih
preko srednje mesečnog proticaja), koje se evakuišu putem crpne stanice,
1000
800
Empirijska raspodela sre dnjih me se čnih proticaja
CS Reva (2x0,95=1,9 m3/s)
600
Q (l/s)
400
200
0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
P(x)
Analiza
Analizadijagrama
dijagramaverovatnoće
verovatnoćeza sve crpne
za sve stanice
crpne pokazuje
stanice da suda
pokazuje svasucrpna postrojenja, u
sva crpna
postojećim uslovima
postrojenja, eksploatacije,
u postojećim radilaeksploatacije,
uslovima sa znatno manjim kapacitetom
radila sa znatnoodmanjim
instalisanog. U
nastavku je dat od
kapacitetom primer analize rada
instalisanog. CS Reva. je dat primer analize rada CS Reva.
U nastavku
CSCSReva je opremljena
Reva je opremljenasa dva
sa agregata ukupnog
dva agregata instalisanog
ukupnog kapaciteta
instalisanog 1,9 m3/s.1,9
kapaciteta Na osnovu
podataka
m /s. Na osnovu podataka o prepumpanim količinama vode u periodu odsračunata
3 o prepumpanim količinama vode u periodu od 1955. do 2003. godine,
je1955.
kompromisna
do 2003. verovatnoća, i ona je prikazana
godine, sračunata na dijagramu.
je kompromisna Može se videti
verovatnoća, i istada je za
verovatnoću od 50% veličina srednjemesečnih proticaja nepunih 300
prikazana na dijagramu. Može se videti da je za verovatnoću od 50% veličinal/s, a za verovatnoću
10% iznosi 640 l/s (trećina ukupno instalisanog kapaciteta).
srednje mesečnih proticaja nepunih 300 l/s, a za verovatnoću 10% iznosi 640
l/s (trećina
Prikazano ukupno
stanje, kojeinstalisanog
se ponavljakapaciteta).
za sve crpne stanice na području Pančevačkog rita,
uzrokovano
Prikazanojestanje,
sledećimkoje
činjenicama:
se ponavlja za sve crpne stanice na području
Pančevačkog rita, uzrokovano
A. Radi kompleksne je sledećimrita
zaštite Pančevačkog činjenicama:
izabrani su agregati značajnog kapaciteta,
A.kojiRadi
su u kompleksne
stanju da opslužezaštite
sistemPančevačkog
dimenzionisanrita izabrani
na ukupan su agregati
proticaj od 35 m3/s (VO
značajnog rita).
Pančevačkog kapaciteta, koji radsusa utakvim
U stvarnosti, stanju da opsluže
agregatima sistem pa oni
nije fleksibilan,
dimenzionisan
nisu sposobni da una ukupan
dužem 35 m3/s
proticaj odperiodu
vremenskom (VO Pančevačkog
prepumpavaju rita). vode,
manje količine
U stvarnosti,
odnosno rad sadoticaj.
prate drenažni takvim agregatima nije fleksibilan, pa oni nisu
sposobni da u dužem vremenskom periodu prepumpavaju manje
B. Instalisani kapacitet, sa kojim su izvršeni proračuni, predstavlja idealizaciju proticaja
količine vode, odnosno prate drenažni doticaj.
koji se ostvaruje u crpnim stanicama, te se sa velikom sigurnošću može tvrditi da
B.su Instalisani
prepumpanekapacitet,
količine vodesa ukojim su još
stvarnosti izvršeni
manje,proračuni, predstavlja
na šta dominantno utiče starost
pojedinih agregata, i u skladu s tim nizak koeficijent korisnog dejstva.te se sa
idealizaciju proticaja koji se ostvaruje u crpnim stanicama,
U svetlu svega prethodno rečenog potrebno je proveriti reakcije sistema na vršnu

angažovanost, s obzirom da je prethodna analiza, zbog nedostatka dnevnih podataka,
184 urađena
za vremenski period od jednog meseca. Zbog toga procene angažovanja crpnih agregata mogu
biti opterećene značajnim greškama. Hipotetički, može se desiti da u okviru jednog meseca,
postoje periodi kada je crpna stanica radila bez prekida sa jednim, dva ili sva tri agregata,
dakle punim kapacitetom, a da angažman takvog rada crpne stanice „razmazan“ na nivou
meseca ukazuje na njenu potcenjenu instalisanost.
Sigurno je da sistem ne treba dimenzionisati na srednje mesečne proticaje, bez obzira što je u
pitanju evakuacija inertnog subjekta kao što je podzemna voda. Takođe, sa stanovišta zaštite
od podzemnih voda i sa stanovišta moguće uštede energije, neophodno je proveriti i efekte
potencijalne ugradnje agregata manjeg kapaciteta u crpne stanice.
162
U nastavku je dat pregled vrednosti srednjemesečnih proticaja vode očitanih sa krivih
empirijske raspodele, za verovatnoće pojave 10% i 50%, za sva crpna postrojenja.
Tabela 3. Srednje mesečni proticaji vode po crpnim stanicama (m3/s)
Čenta (2x1,1m3/s)
Beljarica nova
(2x0,95m3/s)
Verovatnoća
(4x1,0m3/s)
(3x1,6m3/s)
(2x2,0m3/s)
(2x2,4m3/s)
Borča nova
Jabuka
Ovča
Reva
10% 0,149 1,140 0,537 1,216 1,045 0,640
50% 0,015 0,588 0,192 0,613 0,389 0,295
za poljoprivredne površine, a da se i ne govori o izvesnim površinama u
naseljenim
3.2 delovimaefekata
Analiza područja. rada crpnih stanica kroz izradu
U hidrodinamičkog
cilju iznalaženja prihvatljivih modela
tehničkih Pančevačkog
rešenja uređenja rita voda, kreiran je
hidrodinamički
Rezultati tehničkihmodel
uvida podzemnih voda Pančevačkog
u stanje i funkcionalnost rita, koji
postojećih drenažnih je predmetno
sistema i analiza
rezultata redovnog osmatranja nivoa podzemnih voda pokazuju
područje sagledao kao jedinstvenu hidrauličku i hidrodinamičku celinu. da se na pojedinim delovima
područja ostvaruje nepovoljan režim podzemnih voda, čije dubine često ne zadovoljavaju
Zadatak modela je da se kroz seriju hidrodinamičkih proračuna simuliraju
zahtevani kriterijum ni za poljoprivredne površine, a da se i ne govori o izvesnim površinama
uslovi režima podzemnih
u naseljenim delovima područja.voda u prirodnim uslovima i u uslovima primene
raznih tehničkih mera. Metodom kalibracije se došlo do zadovoljavajućih
U cilju iznalaženja prihvatljivih tehničkih rešenja uređenja voda, kreiran je hidrodinamički
saglasnosti
model podzemnihpodataka dobijenih
voda Pančevačkog proračunom
rita, koji i merenih
je predmetno područje sagledaoukaoprirodi.
jedinstvenuU
konkretnom slučaju, kalibracija
hidrauličku i hidrodinamičku celinu. Zadataki modela
verifikacija matematičkog
je da se kroz modela
seriju hidrodinamičkih
Pančevačkog rita izvršena
proračuna simuliraju je na podzemnih
uslovi režima osnovu registrovanih
voda u prirodnim pijezometarskih nivoa u
uslovima i u uslovima
odabranim pijezometrima
primene raznih (slika 2)kalibracije
tehničkih mera. Metodom i sumarnihse došlokoličina prepumpanih
do zadovoljavajućih voda
saglasnosti
podataka dobijenih proračunom i merenih u prirodi. U konkretnom
preko crpnih stanica, za poslednjih dvadeset godina (slika 3). Ovo drugo je slučaju, kalibracija
i verifikacija matematičkog modela Pančevačkog rita izvršena je na osnovu registrovanih
posebno značajno,
pijezometarskih nivoa us odabranim
obzirompijezometrima
da je po prvi (slika put izvršenakoličina
2) i sumarnih verifikacija
prepumpanihi po
parametru
voda preko prepumpanih
crpnih stanica, zakoličina
poslednjihvoda
dvadesetnagodina
crpnim (slikastanicama,
3). Ovo drugo te jedaposebno
je Rit
posmatran
značajno, skao jednodaslivno
obzirom područje,
je po prvi što on
put izvršena i jeste usled
verifikacija povezanosti
i po parametru slivova.
prepumpanih
količina voda na crpnim stanicama, te da je Rit posmatran kao jedno slivno područje, što on i
jeste usled povezanosti slivova.
Slika 2. Kalibracija i verifikacija modela preko registrovanih nivoa vode u

izabranim
Slika 2. Kalibracija i verifikacija modela pijezometrima
preko registrovanih nivoa vode u izabranim pijezometrima
163
10
9 mereno
mereni prosek 1.93 m3/s
8 model
prosek modela 1.75 m3/s
7
4
m /s
3
-1
-2
-3
1.87 1.88 1.89 1.90 1.91 1.92 1.93 1.94 1.95 1.96 1.97 1.98 1.99 1.00 1.01 1.02 1.03
Slika
Slika 3. 3. Kalibracija
Kalibracija i verifikacija
i verifikacija modela
modela preko preko prepumpanih
prepumpanih količina vode količina
na crpnimvode na
stanicama
crpnim stanicama (sumarni dijagram)
(sumarni dijagram)
Matematički model režima podzemnih voda na području Rita predstavlja
idealizaciju
Matematički model realnog stanja, pa
režima podzemnih vodaje napotrebno pojasniti
području Rita negativne
predstavlja vrednosti
idealizaciju realnog
stanja,prepumpanih
pa je potrebnokoličina
pojasnitivode iz kanala
negativne u pojedinim
vrednosti vremenskim
prepumpanih periodima
količina vode sa u
iz kanala
pojedinim
slikevremenskim
3. Negativanperiodima
predznak sa slike 3. Negativan
ukazuje da su u predznak ukazuje
razmatranom da su u gledano
periodu, razmatranom
u
periodu, gledano
proseku, u proseku,
ti kanali ti kanali podzemnu
prihranjivali prihranjivalivodu,
podzemnu vodu,ponašanje
a ovakvo a ovakvo modela
ponašanje
modelaje može
može sesesmatrati realnim.
smatrati Drugim
realnim. rečima,
Drugim nivoi koji
rečima, su koji
nivoi se najčešće
su se ostvarivali
najčešće u
kanalima ispred crpnih
ostvarivali stanica,ispred
u kanalima nisu prelazili
crpnih zadatu
stanica,vrednost nakon koje
nisu prelazili bi sevrednost
zadatu reagovalo
uključenjem
nakon crpnih
koje stanica,
bi se tereagovalo
se određenauključenjem
zapremina vode drenirala
crpnih iz kanala.
stanica, te određena
zapremina
Na osnovu vode drenirala
tako verifikovanog iz kanala.
modela, zaleganje podzemnih voda (10% verovatnoća pojave)
sa postojećom vodoprivrednom infrastrukturom
Na osnovu tako verifikovanog modela, i režimom rada prikazano
zaleganje podzemnih je navoda
slici 4. Ovako
(10%
dobijen model Pančevačkog rita, predstavljao je osnovu za sprovođenje
verovatnoća pojave) sa postojećom vodoprivrednom infrastrukturom i hidrodinamičke
analize fazne realizacije
režimom uređenjavoda
rada prikazano na području.
je na slici 4. Ovako dobijen model Pančevačkog rita,
predstavljao je osnovu za sprovođenje hidrodinamičke analize fazne
realizacije uređenja voda na području.
187
Slika 4. Zaleganje podzemnih voda (10% verovatnoće pojave), verifikovan model
Slika 4. Zaleganje podzemnih voda (10% verovatnoće pojave), verifikovan model Pančevačkog rita
Pančevačkog rita (ugroženo 8.259 ha dubine zaleganja do 1,0 m)
(ugroženo
Kao poseban rezultat 8.259 ha matematičkog
verifikacije dubine zaleganja do 1,0u m)
modela, nastavku će biti
prikazano (ne)slaganje oscilacija izračunatih i registrovanih proticaja, ali
zasebno za slivna područja 3 izabrane crpne stanice: Čenta, Beljarica i Reva.
Ideja je da se kritički i argumentovano pokaže „efekat“ neprimenjivanja
164 podele Pančevačkog rita na slivna područja.
Kao poseban rezultat verifikacije matematičkog modela, u nastavku će biti prikazano (ne)
slaganje oscilacija izračunatih i registrovanih proticaja, ali zasebno za slivna područja 3
izabrane crpne stanice: Čenta, Beljarica i Reva. Ideja je da se kritički i argumentovano pokaže
„efekat“ neprimenjivanja podele Pančevačkog rita na slivna područja.
2,0
mereno
1,5 mereni prosek 0.04 m3/s
model
prosek modela -0.01 m3/s
1,0
m /s
0,5
3
0,0
-0,5
-1,0
1.87 1.88 1.89 1.90 1.91 1.92 1.93 1.94 1.95 1.96 1.97 1.98 1.99 1.00 1.01 1.02 1.03
1,00
mereno
0,75 mereni prosek 0.28 m3/s
model
0,50
0,25
m /s
3
0,00
-0,25
-0,50
-0,75
1.87 1.88 1.89 1.90 1.91 1.92 1.93 1.94 1.95 1.96 1.97 1.98 1.99 1.00 1.01 1.02 1.03
3,0
2,5
mereno
mereni prosek 0.49 m3/s
2,0 model
1,5
m /s
1,0
3
0,5
0,0
-0,5
-1,0
1.87 1.88 1.89 1.90 1.91 1.92 1.93 1.94 1.95 1.96 1.97 1.98 1.99 1.00 1.01 1.02 1.03
Slika 5. Verifikacija matematičkog modela preko prepumpanih količina vode na

Slika 5. Verifikacija matematičkog modela prekoČenta,
crpnim stanicama prepumpanih količinai vode
Beljarica Revana crpnim stanicama
Čenta, Beljarica i Reva
Termin „mereni/registrovani sumarni proticaji na crpnim stanicama“, koji se
koristi u nastavku, u suštini predstavlja izračunati tzv. srednji mesečni
165
proticaj (m3/s), i to na osnovu ukupnog broja sati rada svih agregata jedne
crpne stanice u toku meseca i instalisanog kapaciteta.
Termin „mereni/registrovani sumarni proticaji na crpnim stanicama“, koji se koristi u nastavku,

u suštini predstavlja izračunati tzv. srednji mesečni proticaj (m3/s), i to na osnovu ukupnog
broja sati rada svih agregata jedne crpne stanice u toku meseca i instalisanog kapaciteta.
Grafički prikazani rezultati verifikacije pokazuju da postoje značajna odstupanja između
izmerenih i proračunom dobijenih oscilacija, tj. vrednosti prepumpanih količina voda na
crpnim stanicama. Na ovom nivou analize, to se čini sasvim logičnim, s obzirom da su slivovi
odgovarajućih crpnih stanica pretpostavljeni kao takvi na osnovu ortofoto snimaka i granica
definisanih vodoprivrednom osnovom Pančevačkog rita, a da oni u prirodi ne funkcionišu na
taj način.
Tabela 4. Uporedni prikaz ostvarenih i proračunatih prepumpanih količina vode
Prepumpane količine
Suma
Prepumpane količine vode model Δ
razlika
  vode ostvareno [m3/s] [m3/s]
Čenta 0,04 -0,01 -0,05
Belanoš 0,02 0,67 -0,65 -0,94
Jabuka 0,18 0,42 -0,24
Beljarica 0,49 0,41 0,08
Borča 0,41 0,13 0,28
Ovča 0,52 0,09 0,43 1,03
Reva 0,28 0,04 0,24
1,93 1,75    
Sa dijagrama, a posebno iz tabele 3 je očigledno da model za crpne stanice najsevernijih

slivova Rita (Čenta, Belanoš, Jabuka) pokazuje veće količine prepumpanih količina vode,
nego što su izmerene. S druge strane, ostale crpne stanice sa područja (Beljarica, Borča, Ovča,
Reva) prepumpale su mnogo veće količine vode, nego što je dobijeno modelom. Podela na
severne i južne slivove/crpne stanice Pančevačkog rita nije slučajna. Na to posebno upućuju
sumarne vrednosti razlika ostvarenih i sračunatih vrednosti prepumpane vode, veoma
bliske po apsolutnoj vrednosti, ali različitog predznaka. Drugim rečima, zbog međusobne
povezanosti slivova, severne crpne stanice rade smanjenim kapacitetom, dok se one najjužnije
guše u nemogućnosti da postignu zahtevani režim.
Procesom kalibracije i verifikacije matematičkog modela Pančevačkog rita, i pre nego što se
pristupilo koncipiranju varijantnih rešenja, došlo se do jednog suštinskog saznanja: slivne
površine moraju biti tačno definisane i na terenu razgraničene. To je prvi neophodan, ali ne
i dovoljan uslov za uređenje voda na području Pančevačkog rita.
4. KONCEPT UREĐENJA REŽIMA

PODZEMNIH VODA
Analiza efekata primene odgovarajućih tehničkih mera uređenja režima voda Rita sprovedena
je kroz seriju hidrodinamičkih proračuna na prethodno verifikovanom matematičkom modelu.
Kao osnovni kriterijum za izbor i analizu mogućih tehničkih rešenja zaštite Pančevačkog rita
od podzemnih voda, usvojena je namena područja, odnosno način korišćenja prostora, koji
sačinjava 25.051 ha poljoprivrednog zemljišta i 2.399 ha površina urbanih zona. Imajući to u
vidu, a prema dugogodišnjoj praksi zaštite priobalja Dunava pod uticajem uspora HE „Đerdap
1“ usvojen je kriterijum da nivo podzemnih voda 10% verovatnoće pojave bude na dubini
većoj od:
166
− 1,0 m, za poljoprivredne površine;
− 2,0 m, za urbane sredine.
Uvažavajući postavljene zahteve, kriterijume i ograničenja, projektovana su odgovarajuća
tehnička rešenja. Ona su gradirana od onih koja u prvim fazama realizacije daju određene
rezultate uz minimalna ulaganja, pa sve do tehničkih rešenja kojima se postiže kompletno i
kompleksno uređenje voda na području Rita.
Rešenja uređenja voda Rita sagledavana su na modelu, u funkciji sledećih parametara:
1. vodostaj u vodotokovima koji okružuju Rit;
2. izgrađenost drenažnih linija i režima voda u njima, neposredno uz nasip;
3. režim voda u meliorativnim kanalima.
Za sve faze sagledavane su:
− dubine zaleganja podzemnih voda, odnosno ugroženost površina plitkim zaleganjem
podzemnih voda;
− količine prepumpanih voda za ceo Rit i posebno po slivovima;
− količine evakuisanih voda po kanalima.
Faza 1 predstavlja sadašnje stanje sistema za odvodnjavanje na području Pančevačkog
rita. Ovakvu premisu je bilo neophodno usvojiti, jer se sva naredna tehnička rešenja zaštite
upoređuju sa postojećim stanjem.
Faza 2 Prioritet u svim budućim razmatranjima predstavlja razdvajanje slivnih površina u
okviru Rita, i to stavljanjem u strogo kontrolisanu funkciju rekonstruisane ustave. Ukoliko je
potrebno, treba izgraditi nove ustave i ukloniti zemljane čepove na kanalskoj mreži. Ukupne
Uinvesticije
okviru za modela, drenažna
realizaciju linija
ove tehničke merejesuzadata na na
procenjene sektoru uz Dunav,
0,5 miliona EUR. od kanala
Karaš do CS Borča, kanali su zadavani prema postojećim projektima
U okviru modela, drenažna linija je zadata na sektoru uz Dunav, od kanala Karaš do CS
(gabaritno i su
Borča. Kanali dispoziciono),
zadavani prema apostojećim
nivoi uprojektima
kanalima(gabaritno
ispred icrpnih bazena
dispoziciono), kaou u
a nivoi
sadašnim uslovima
kanalima ispred crpnihrada crpnih
bazena stanica. uslovima rada crpnih stanica.
kao u sadašnjim
Slika6. Nivoipodzemne
Slika 6. Nivoi podzemnevodevode verovatnoće
verovatnoće pojave
pojave 10%, Faza10%, Faza 5.307
2 (ugroženo 2 (ugroženo
ha dubine5.307 ha
zaleganja
dubine zaleganja do 1,0 m) i Faza 3 (ugroženo 3.322 ha dubine zaleganja
do 1,0 m) i Faza 3 (ugroženo 3.322 ha dubine zaleganja do 1,0 m) do 1,0 m)
Faza 3.: Uz podelu na slivove, u okviru Faze 3 se predlaže izmuljenje kanala

167
koji odvode vodu do crpnih stanica, u proseku za 1,0 m. Ovakvim rešenjem
se očekuju pozitivni efekti sniženja nivoa vode ispred crpne stanice u proseku
za 0,5 m, čime bi se rad crpnih stanica na području održavao u donjoj zoni
projektovanog opsega rada. Neophodne investicije za realizaciju ove mere su
Faza 3 Uz podelu na slivove, u okviru faze 3 se predlaže izmuljenje kanala koji odvode vodu
do crpnih stanica, u proseku za 1,0 m. Ovakvim rešenjem se očekuju pozitivni efekti sniženja
nivoa vode ispred crpne stanice u proseku za 0,5 m, čime bi se rad crpnih stanica na području
održavao u donjoj zoni projektovanog opsega rada. Neophodne investicije za realizaciju ove
mere su procenjene na 2,0 miliona EUR
Kada su u pitanju ulazni parametri koji se zadaju na modelu, razlika u odnosu na fazu 2,
ogleda se u snižavanju nivoa u bazenima crpnih stanica za 0,5 m.
Faza 4 predviđa da se nakon podele na slivove kompletira izgradnja prve drenažne linije oko
celog Pančevačkog rita: stabilizacija prve drenažne linije na delovima gde ona postoji (na
sektoru uz Dunav, od kanala Karaš do CS Borča) i izgradnja na sektorima gde ne postoji. Na
sektoru uz Tamiš potrebno je izgraditi prvu drenažnu liniju, dok je na sektoru od CS Borča do
CS Reva jedino moguće primeniti zaštitu sistemom vertikalnih bunara, odnosno izgradnjom
drenažne zavese, kako je predloženo Studijom uređenja režima podzemnih, atmosferskih
i površinskih voda naselja Krnjača. Ujedno, to je model separatne zaštite koja bi se jedina
mogla primeniti na urbanim celinama u okviru Pančevačkog rita (Borča, Ovča).
Slika 7. Linije nizova drenažnih bunara – osnovni koncept zaštite naselja Krnjača
Slika 7. Linije nizova drenažnih bunara – osnovni koncept zaštite naselja Krnjača
Koncept zaštite naselja Krnjača, površine oko 400 ha, podrazumeva da su
fekalna
Koncepti zaštite
atmosferska kanalizacija
naselja Krnjača, površine već izgrađene.
oko 400 Ukupne
ha, podrazumeva da suinvesticije potrebne
fekalna i atmosferska
zakanalizacija
realizacijuvećfaze 4 procenjene
izgrađene. su na 6,4potrebne
Ukupne investicije mil. EURza realizaciju faze 4 procenjene su
na 6,4 mil. EUR
U okviru modela pretpostavljeno je postojanje kompletne drenažne linije oko
U okviru
Rita, a namodela
delu CSpretpostavljeno
Borča - CS je postojanje kompletne zavesa
Reva drenažna drenažnevertikalnim
linije oko Rita,bunarima.
a na delu
CS Borča - CS Reva drenažna zavesa vertikalnim bunarima. Kanali su u modelu zadavani
Kanali su u modelu zadavani prema postojećim projektima (gabaritno i
prema postojećim projektima (gabaritno i dispoziciono), a nivoi u kanalima ispred crpnih
dispoziciono), a nivoi
bazena kao u sadašnjim u kanalima
uslovima rada crpnihispred
stanica.crpnih bazena kao u sadašnjim
uslovima rada crpnih stanica.
168
za realizaciju faze 4 procenjene su na 6,4 mil. EUR
U okviru modela pretpostavljeno je postojanje kompletne drenažne linije oko
Rita, a na delu CS Borča - CS Reva drenažna zavesa vertikalnim bunarima.
Kanali su u modelu zadavani prema postojećim projektima (gabaritno i
dispoziciono), a nivoi
ANALIZA u RADA
EFEKATA kanalima ispred
CRPNIH crpnih
STANICA bazena
U OKVIRU kao u sadašnjim
KOMPLEKSNOG REŠENJA
uslovima rada crpnih stanica.
Slika 8. Nivoi podzemne vode verovatnoće pojave 10%, Faza 4 (ugroženo 4.025 ha dubine zaleganja
Slika 8. Nivoi podzemne vode verovatnoće pojave 10%, Faza 4 (ugroženo 4.025 ha
do 1,0 m) i Faza 5 (ugroženo 1.895 ha dubine zaleganja do 1,0 m)
dubine zaleganja do 1,0 m) i Faza 5 (ugroženo 1.895 ha dubine zaleganja do 1,0 m)
Faza 5 predstavlja kombinaciju tehničkih rešenja, kao i efekata koji bi se ostvarili

193
istovremenom realizacijom faza 3 i 4. Neophodne investicije su procenjene na 8,4 miliona
EUR.
U okviru modela pretpostavljeno je postojanje kompletne drenažne linije oko Rita, a na delu
CS Borča - CS Reva drenažna zavesa vertikalnim bunarima. Kanali su u modelu zadavani
prema postojećim projektima (dispoziciono), a nivoi u kanalima ispred crpnih bazena spušteni
za 0,5 m.
Faza 6 Ukoliko bi se insistiralo na kompleksnom uređenju zemljišta, onda bi, uz sve
prethodno predviđene aktivnosti, bilo neophodno da se izgradi i horizontalna cevna drenaža
za odvođenje viška voda sa poljoprivrednih površina. Ukupne investicije faze 6 su procenjene
na 15,9 miliona EUR.
Kompleksno rešenje uređenja voda na području Pančevačkog rita može se ostvariti tek nakon
primene odgovarajućih mera i radova. Aktivnosti na uređenju voda u Ritu podrazumevaju
sledeći redosled poteza:
- izvršiti razdvajanje slivnih površina, aktiviranjem postojećih ili izgradnjom novih ustava, u
skladu sa tehničkom dokumentacijom;
- strogo držati crpne stanice i njihove režime rada u projektovanom opsegu (u donjem delu
važećeg opsega);
- kompletirati izgradnju drenažnih sistema (od CS Borča do ušća Tamiša – drenažna linija uz
Dunav, desna strana Tamiša – rekonstrukcija nasipa i drenažna linija), a do njihove izgradnje
pojačati aktivnosti na održavanju kanala i objekata;
169
- kontrolu svih radova na redovnom održavanju i drugih ulaganja i aktivnosti verifikovati

na hidrodinamičkom modelu podzemnih voda Pančevačkog rita, jedinstveno od svih
zainteresovanih subjekata: konsultanata, upravljača, korisnika i merodavne stručne institucije.
Zbog dobrobiti svih koji žive ili obavljaju neku privrednu delatnost u Pančevačkom ritu,
neophodno je obezbediti uređen prostor za život i rad, te je u domenu vodoprivrednih
aktivnosti najcelishodnije Ritom upravljati integralno i sa jednog mesta. U tom smislu
je potrebno predloženi obim radova na uređenju Rita uskladiti sa realnim potrebama
vodoprivrede u Ritu, a finansiranje dalje izgradnje zaštite od voda i održavanja sistema, sa
jasno definisanim osnovnim elementima i razgraničenjima međusobnih obaveza Republike,
Grada, HE „Đerdap“, PKB-a i drugih korisnika poljoprivrednog, građevinskog i šumskog
zemljišta.
LITERATURA:
1. Stručno mišljenje o stanju objekata i efektima zaštite priobalja HEPS „Đerdap“ (za
vodoprivrednu dozvolu za režim „69,5 i više“), 2003.
2. Uređenje podzemnih, atmosferskih i površinskih voda naselja Krnjača - studija
opravdanosti sa idejnim projektom, 2005.
3. Vodoprivredna osnova Pančevačkog rita, 1984.
4. Programi za osmatranje, merenje i analizu uticaja režima usporenih voda na priobalje
izazvanih izgradnjom HEPS „Đerdap I“ (1978 - 2006).
5. Ekspertiza o uticaju uspora HE „Đerdap“ na povećano angažovanje crpnih stanica u
Pančevačkom ritu, 1991.
170
TRADICIONALNI I SAVREMENI
PRISTUP UREĐENJU VODOTOKA
– PRIMER JUŽNE MORAVE
Dr Marina Babić Mladenović*, Dr Slobodan Petković**, Zoran Knežević*
1. UVOD
Južna Morava je jedan od značajnijih tokova najvećeg rečnog sistema Srbije – sliva Velike
Morave i ima veliki vodoprivredni značaj. Dolina Južne Morave ima znatno širi nacionalni
značaj, u geostrateškom, socijalnom i ekonomskom smislu. Imajući u vidu širinu problematike i
značaj vodotoka, u okviru razmatranja koncepcije uređenja vodotoka neophodno je obuhvatiti
sve najvažnije aspekte. Sagledavajući ciljeve uređenja vodotoka, moraju se rangirati i
prioriteti, kao i društveno-ekonomski uslovi realizacije projekta.
Osnovni ciljevi zaštite od štetnog dejstva voda ovog vodotoka postavljeni su pre više od 50
godina. To su: zaštita priobalja od poplava, zaštita saobraćajnica i mostova, stabilizacija rečne
trase i kontrola fluvijalne erozije. Međutim, na osnovu detaljnog terenskog rekognosciranja
vodotoka i doline, terenskih istraživanja i studijskih analiza, može se konstatovati da su u
prethodnom periodu navedeni ciljevi samo delimično postignuti. Osnovni razlog za ovo je što
sistemi zaštite od štetnog dejstva voda nisu u potpunosti završeni.
U planiranju daljih aktivnosti na uređenju vodotoka primenjen je savremeni koncept koji se,
za razliku od tradicionalnog pristupa uređenju vodotoka, zasniva na harmonizaciji društveno-
ekonomskih, vodoprivrednih i ekoloških ciljeva. Pri definisanju ovih ciljeva uzeti su u obzir
svi univerzalni ili specifični ekološki postulati, od kojih su najvažniji održanje širokog rečnog
koridora, očuvanje kompleksnog biotopa sa mozaikom raznovrsnih staništa i biodiverziteta
u inundacionim zonama i očuvanje varijabilnosti hidrauličko-morfoloških uslova toka i
uređenje rečnih obala zasnovano na usaglašavanju hidrotehničkih zahteva (sprečavanje
fluvijalne erozije) i ekoloških zahteva (očuvanje prirodnog habitata).

**Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu
171
2. ODRŽIVI RAZVOJ I NJEGOVE IMPLIKACIJE

U OBLASTI VODOPRIVREDE
U dugoj istoriji ljudske vrste na planeti Zemlji, sve do XX veka, održavana je globalna
ravnoteža između prirode i čovekovih aktivnosti. Ljudi su umereno koristili prirodne resurse
i pokoravali se zakonima prirode. Dvadeseti vek predstavljao je prekretnicu u tim odnosima i
doveo u pitanje harmoniju između ljudi i prirodnog okruženja. Fantastičan tehnološki progres
i demografska eksplozija na većem delu zemljine kugle doveli su do vrlo ozbiljnih posledica.
Prekomerno, nekontrolisano korišćenje prirodnih resursa veoma je ugrozilo životnu sredinu.
Svi osnovni elementi sredine – zemljište, voda i vazduh, bili su izloženi intenzivnom
zagađivanju i u nekim područjima sveta situacija je postala kritična za dalji opstanak ljudi.
Ubrzana degradacija prirodne sredine u drugoj polovini XX veka postala je alarmantna,
čime je probuđena svest o neophodnosti ponovnog uspostavljanja ravnoteže između čoveka
i prirode.
Poslednja decenija prošlog veka obeležena je buđenjem ekološke svesti, implementacijom
kompleksnih mera zaštite životne sredine i kreiranjem novog filozofskog pristupa korišćenju
prirodnih resursa u daljem civilizacijskom razvoju. Lansirana je teorija „održivog razvoja“,
čija je suština izražena čuvenom maksimom: „Ovu planetu nismo nasledili od naših predaka,
već smo je pozajmili od naših potomaka“. Neki od univerzalnih postulata teorije održivog
razvoja su sledeći (Gardiner,1997):
– zbir vrednosti prirodne sredine („environmental capital“) mora ostati konstantan, ili se
povećavati u toku vremena;
– treba delovati u skladu sa prirodom, umesto pokušaja savlađivanja prirode, a u gazdovanju
prirodnim resursima mora se koristiti integralni (holistički) pristup;
– zagađenje životne sredine se mora svesti na najmanju meru, izbegavanjem upotrebe
materijala koji se ne mogu bezbedno vratiti u prirodu, uz što veće recikliranje prirodnih
resursa;
– umesto klasičnog pristupa vrednovanju alternativa tehničkih rešenja objekata u prirodnoj
sredini, zasnovanog na upoređenju koristi i troškova („benefit-cost analysis“ – BCA),
treba koristiti novi vrednosni koncept, koji uključuje ekološke, socijalne i ekonomske
kriterijume (ESE);
– svi faktori koji utiču na promene životne sredine moraju biti lokalizovani i kontrolisani, a
svi parametri kvaliteta sredine se moraju konstantno osmatrati;
– očuvanje biodiverziteta je fundamentalni faktor opstanka svih ekosistema.
Teorija održivog razvoja je univerzalna i odnosi se na sve segmente ljudskih aktivnosti.
Međutim, ova teorija ima poseban značaj za delatnosti koje su u vezi sa vodom, kao jednom
od fundamentalnih komponenti životne sredine. To znači da se u vodoprivredi naročito mora
voditi računa o održivom razvoju i da sva vodoprivredna rešenja moraju biti vrednovana
pomoću ESE metode. Ovaj pristup je od posebnog značaja za problematiku uređenja vodotoka,
koja je vrlo kompleksna i obuhvata sve tri osnovne vodoprivredne kategorije – korišćenje
voda, zaštitu voda i zaštitu od voda.
172
TRADICIONALNI I SAVREMENI PRISTUP UREĐENJU VODOTOKA
PRIMER JUŽNE MORAVE
3. UTICAJ HIDROLOŠKIH, HIDRAULIČKIH I

MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA
VODOTOKA NA PRIOBALNE I
AKVATIČNE EKOSISTEME
Egzistencija i razvoj akvatičnih ekosistema u rečnim tokovima i priobalnih ekosistema u

inundacionim pojasevima duž vodotoka u najvećoj meri zavise od hidroloških, hidrauličkih
i morfoloških karakteristika vodotoka. Hidrološki režim vodotoka, sa unutargodišnjom
varijacijom vodostaja i proticaja, kao i veličinom, frekvencijom i trajanjem poplavnih
talasa, uslovljava režim vlažnosti u inundacijama. Hidraulički režim vodotoka i propusna
moć rečnog korita određuju raspodelu proticaja vode na glavni tok i inundaciju. Pri tome se
podrazumeva da je raspodela proticaja i strujna slika u inundacijama uslovljena varijacijama
morfoloških karakteristika minor i major korita. Izrazita varijabilnost hidroloških, hidrauličkih
i morfoloških parametara, karakteristična za većinu prirodnih vodotoka, igra bitnu ulogu u
razvoju akvatičnih i priobalnih ekosistema.
Priobalne površine duž vodotoka predstavljaju veoma značajan ekološki resurs. U ovim
zonama je formiran vrlo kompleksan biotop, sa mozaikom specifičnih staništa. U tom okviru,
poseban značaj imaju takozvana vlažna zemljišta (wetlands), koja se javljaju u različitim
oblicima (potopljena, travna, šumska i dr.). Ekološka funkcija vlažnih zemljišta i ostalih
inundacionih površina direktno je uslovljena hidrološko-hidrauličkom vezom između glavnog
toka i inundacije. Ukoliko bi se ova veza prekinula, došlo bi do totalne degradacije priobalnog
ekosistema.
Prema savremenim shvatanjima, rečni tok ima ulogu „transportnog vektora“ u procesu
transfera energije i materije duž vodotoka (Friedman, Auble, 2000). Pri malim i srednjim
vodama, transportni procesi su pretežno longitudinalni, dok su pri velikim vodama i lateralni.
Upravo ta lateralna komponenta ima ogroman ekološki značaj.
Uticaj rečnog toka na priobalnu floru i faunu je veoma složen i obuhvata fizičke, hemijske
i biološke efekte. Fizički efekti strujnog toka kroz inundacione zone sastoje se u delimičnoj
ili potpunoj destrukciji pojedinih biljnih vrsta, povijanjem, potkopavanjem, čupanjem ili
lomljenjem šiblja, granja i drveća. Prema tome, jedna od posledica prolaska poplavnih talasa
kroz inundacione zone sastoji se u pokretanju i odnošenju dela priobalne vegetacije.
Transport materija rečnim tokom obuhvata tri osnovne kategorije:
– rečni nanos (sedimente);
– hranljive materije (nutrijente); i
– zagađivače (polutante).
Razmena materija između glavnog toka i inundacije ima veliki značaj i za priobalne i za
akvatične ekosisteme. U periodima velikih voda i tečenja kroz inundacione zone, vrši se
razmena organskih i neorganskih materija između minor i major korita. Ulaz nutrijenata iz
glavnog toka omogućuje veliku biološku produktivnost inundacionog prostora. S druge strane,
transfer nutrijenata iz inundacija u glavni tok od velikog je značaja za akvatični ekosistem,
naročito u slučaju velike koncentracije suspendovanog nanosa u rečnom toku, koja sprečava
razvoj algi i zooplanktona.
Izlivanje velikih voda u inundacione pojaseve uslovljava određeni vodni režim u ovim
zonama i korespondentnu vlažnost zemljišta. U slučaju izuzetno velikih voda i dugog trajanja
173
poplavnog talasa, vodni režim inundacije postaje ekološki nepovoljan. U takvim uslovima,
opstanak biljnog sveta u inundaciji zavisi od vrsta (neke mogu opstati samo nekoliko dana,
dok druge mogu izdržati duži vremenski period u uslovima velikih voda).
Hidrauličko-ekološka interakcija između glavnog toka i inundacije je dvosmerna, jer u
talasima velikih voda iz major korita u glavno korito dospevaju različite forme biomase –
oborena stabla, granje, grmlje i dr. Ove formacije se u rečnom toku mestimično zadržavaju,
obrazujući staništa za akvatičnu faunu. Pored toga, organski materijal iz inundacije povećava
biološku produktivnost u rečnom toku.
U transportnim procesima duž rečnog toka, poseban značaj ima jedan biološki fenomen
– transport biljnog semena iz inundacionog prostora. Neke biljne vrste u ovim zonama
oslobađaju seme u vreme prolaska poplavnih talasa, pa seme dospeva u rečni tok i prenosi
se u nizvodnom smeru, do nekog sledećeg staništa. Istraživanjima je dokazano da pojedine
vrste usklađuju vreme rasejavanja semena sa hidrološkim režimom vodotoka i periodima
pojave velikih voda (Hupp, 1992; Johnson, 1994). Ovaj primer korespondencije hidroloških i
bioloških ciklusa predstavlja paradigmu prirodne harmonije.
Akvatični ekosistem se najvećim delom prostire duž glavnog toka, ali uz značajnu ulogu
interakcije sa inundacionim staništima. Pri tom, transfer nutrijenata duž vodotoka uslovljava
veliku biološku produktivnost inundacionih zona. Hidraulički režim u ovim zonama igra veoma
važnu ulogu u biološkim procesima. Sporo tečenje, sa malim dubinama toka, izvanredno
pogoduje razvoju fitoplanktona i zooplanktona. Na taj način se obezbeđuje ishrana akvatične
faune u minor i major koritu vodotoka.
U razvoju akvatičnog ekosistema u rečnom toku veoma važnu ulogu imaju morfološke
karakteristike vodotoka. Varijabilnost morfometrijskih parametara rečnog toka i raznovrsnost
formi minor korita su bitni faktori biodiverziteta ihtiofaune. Varijacije širine i dubine korita i
promene uzdužnog pada vodotoka vrlo povoljno utiču na razvoj pojedinih vrsta. Smenjivanje
brzaka i tišaka duž rečnog toka ima veliki značaj za reprodukciju riba. U različitim fazama
razvoja, ribama pogoduju staništa različitih karakteristika. Rečni tišaci, sa relativno malim
brzinama tečenja i velikim dubinama, pogodni su za odmor i sakrivanje riba, a takođe i kao
zimska staništa. S druge strane, rečni brzaci su optimalne lokacije za riblju ishranu, zbog
povećanog prisustva nekih vrsta akvatične faune. Priobalne zone vodotoka, na potezima
proširenja korita, koje se karakterišu specifičnom strujnom slikom, predstavljaju idealne
lokacije za razvoj ribljih larvi i mlađi.
U okviru razmatranja relacije između karakteristika rečnog toka i akvatičnog ekosistema,
treba istaći još jednu važnu činjenicu. Istraživanjima je dokazano da pojedine riblje vrste
svoje fiziološke cikluse usklađuju sa hidrološkim režimom vodotoka, a naročito sa periodima
pojave velikih voda (Wydovski, Wick, 2000). To je još jedan primer spontanog usklađivanja
različitih, međusobno nezavisnih prirodnih procesa.
4. VODOPRIVREDNI I EKOLOŠKI ASPEKTI

UREĐENJA VODOTOKA
Vodoprivredni ciljevi uređenja vodotoka su dobro poznati, jer zaštita od voda i uređenje
vodotoka imaju širi društveni i ekonomski značaj. U vezi s tim, treba istaći da je pristup
uređenju vodotoka najčešće i diktiran uslovima u priobalju, a pre svega namenom i vrednošću
branjenog područja. Kao što je poznato, rečne doline imaju veliki socijalni i ekonomski
značaj, jer su prirodno predodređene za razvoj naselja, industrije i poljoprivrede, kao i za
174
trasiranje saobraćajnica. Otuda je razumljiva težnja da se rečne doline maksimalno koriste
za sve vrste ljudskih aktivnosti, dok se rečnim tokovima kroz doline ostavljaju minimalni
koridori. Pri tome se podrazumeva i zahtev da se u što užem koridoru obezbedi propusni
kapacitet za velike vode vodotoka i da se time rečno priobalje zaštiti od poplava.
Drugi bitan vodoprivredni cilj uređenja vodotoka sastoji se u fiksiranju rečne trase i
sprečavanju fluvijalne erozije. S obzirom da se u prirodnim uslovima rečna trasa menja
upravo preko mehanizma fluvijalne erozije, osiguranjem stabilnosti rečnih obala se postiže
drugi važan cilj regulacije vodotoka. Pri tom tehnička rešenja osiguranja korita i obala zavise
od karaktera priobalja, pri čemu se razlikuju slučajevi „gradskih“ i „poljskih“ regulacija.
Kao što je poznato, kod regulacije vodotoka retko se u potpunosti zadržava prirodna rečna
trasa, već se najčešće vrše određene korekcije. Ove korekcije se obično sastoje u prosecanju
rečnih meandera, čime se postiže skraćenje trase vodotoka i konsekventan hidraulički efekat
povećanja pada i propusne moći korita, kao i njegovog transportnog kapaciteta za nanos.
Kao što je poznato, kod uređenja vodotoka su moguća dva pristupa - aktivni i pasivni.
Aktivnim pristupom, izgradnjom akumulacija u slivu, menja se hidrološki režim vodotoka
na nizvodnom sektoru, jer se velike vode smanjuju, dok se male vode povećavaju. U slučaju
pasivnog pristupa, izgradnjom odbrambenih nasipa pored vodotoka, prirodni rečni koridor se
sužava, u manjoj ili većoj meri.
U okviru analize uslova i mogućnosti harmonizacije vodoprivrednih i ekoloških ciljeva
uređenja vodotoka, mora se najpre sagledati kompatibilnost pojedinih hidrotehničkih i
bioloških funkcija inundacionih zona. Sa hidrauličkog aspekta, inundacija predstavlja major
korito vodotoka, čija propusna moć obezbeđuje propagaciju velikih voda iz sliva. Pored toga,
veće inundacione zone imaju i značajniji retenzioni kapacitet, tako da utiču na smanjenje
maksimalnog proticaja poplavnih talasa na nizvodnom sektoru vodotoka. Druga važna
vodoprivredna funkcija inundacionih zona povezana je sa kvalitetom rečne vode. Kao što
je poznato, pojedine biljne vrste imaju sposobnost apsorbovanja polutanata iz sliva i rečnog
toka, tako da vegetacija u inundaciji ima ulogu biološkog filtra, koji smanjuje stepen zagađenja
rečnog toka.
Na osnovu prethodnog razmatranja može se zaključiti da bi hidrotehničke i ekološke funkcije
inundacionih zona mogle biti u velikoj meri kompatibilne, ukoliko ne bi bilo nekih drugih
faktora koji ograničavaju veličinu inundacija. Naime, široke inundacije su povoljne sa
hidrauličkog aspekta, zbog propusnog i retenzionog kapaciteta, kao i sa ekološkog aspekta
- kao važan resurs životne sredine. Međutim, determinisanje širine inundacionih pojaseva
najčešće nije samo hidrotehničko pitanje, već prevashodno zavisi od karaktera i namene
priobalja. Prema tome, očigledno je da se vrlo često može javiti sukob interesa u korišćenju
inundacionih prostora.
Pored inundacionih zona, saglasnost vodoprivrednih i ekoloških ciljeva uređenja vodotoka
može se postići i po pitanju rešenja zaštite rečnih obala. Poznato je da vegetacija na obalama,
sa korenovim sistemom, ima ulogu bioarmature, što znači da je povoljna sa aspekta stabilnosti
obala. Pored toga, značajna je i ekološka uloga rečnih obala kao staništa mnogobrojnih vrsta
flore i faune. Međutim, ne sme se ispustiti iz vida činjenica da gusta vegetacija na rečnim
obalama ima negativan efekat na propusnu moć vodotoka, zbog povećanja hidrauličkih otpora.
Osnovni sukob interesa koji se može javiti u pristupu uređenju vodotoka odnosi se na širinu
rečnog koridora. Prema savremenoj ekološkoj teoriji (Friedman, Auble, 2000) rečni koridor
treba da bude što širi, zbog važne uloge za životnu sredinu. Širina koridora zavisi od veličine
vodotoka i karaktera priobalja. Kod manjih vodotoka, granice koridora moraju biti odmaknute
najmanje 20 m od rečnih obala. Međutim, kod određivanja širine rečnog koridora moraju
175
se, pored ekoloških uslova, uzeti u obzir i drugi faktori. Najčešće se sukob interesa javlja
na sektorima vodotoka u naseljenim područjima. Kada reka prolazi kroz urbano jezgro radi
se gradska regulacija, a ograničenja u pogledu rečnog koridora su najveća. Velika vrednost
gradskog zemljišta, postojanje značajnih arhitektonskih i istorijskih objekata u blizini reke i
urbanistički koncept uređenja prostora predstavljaju faktore koji ograničavaju širinu rečnog
koridora. U takvim slučajevima je veoma delikatno razrešenje sukoba interesa i usklađivanje
vodoprivrednih, ekoloških i urbanističkih zahteva.
5. TRADICIONALNI PRISTUP
UREĐENJU VODOTOKA
Klasično rešenje zaštite od poplava, izgradnjom odbrambenih nasipa pored vodotoka, može
izazvati manje ili veće poremećaje priobalnog ekosistema, u zavisnosti od trase nasipa i njihove
udaljenosti od reke. Pored toga, ekološki uticaj zavisi i od visine nasipa, odnosno od stepena zaštite
priobalja. U slučaju kada su nasipi dimenzionisani za 100-godišnje velike vode (ili vode još višeg
probabilističkog ranga), izlivanje u branjenu zonu priobalja je praktično sprečeno u potpunosti.
To znači da je prekinut svaki kontakt između akvatičnog i kopnenog ekosistema. Može se, dakle,
zaključiti da su i ovde ekološki i hidrotehnički kriterijumi međusobno suprotstavljeni: što je veći
stepen zaštite priobalja, utoliko je veći i poremećaj ekosistema u toj zoni.
Klasičan pristup regulaciji vodotoka podrazumeva i približno ujednačavanje morfoloških
karakteristika vodotoka. Izgradnjom regulacionih građevina (napera, paralelnih građevina i
dr.), smanjuje se izrazita prirodna varijabilnost ovih parametara. Ujednačavanjem hidrauličko-
morfoloških parametara toka smanjuju se i varijacije transportnog kapaciteta za nanos, što je
vrlo povoljno sa aspekta stabilnosti regulisanog korita. Nažalost, to je veoma nepovoljno sa
ekološkog stanovišta, jer prirodne varijacije morfoloških i hidrauličkih karakteristika toka
igraju značajnu ulogu u razvoju akvatičnih ekosistema.
U okviru razmatranja uređenja vodotoka, neophodan je osvrt na situaciju u Srbiji u ovoj
oblasti. Treba istaći da su do sada skoro sve naše reke regulisane po klasičnom konceptu
uređenja vodotoka, bez ozbiljnijeg uvažavanja ekoloških aspekata problematike. Međutim,
bilo je i primera drugačijeg pristupa ovoj problematici (Đorđević, Jurak, 1993).
Bez obzira na klasičan koncept regulacije, nije u svim slučajevima regulisanih vodotoka došlo
do degradacije priobalnih i akvatičnih ekosistema. U tom pogledu, postoji određena relacija
između ekoloških posledica uređenja vodotoka i veličine reke. Naime, negativne ekološke
posledice regulacije najmanje su kod velikih reka – Dunava, Save, Tise i Velike Morave, dok
su teže posledice kod manjih i srednjih vodotoka. Ove relacije se mogu objasniti razlikama
u širini rečnog koridora. U slučaju velikih reka, odbrambeni nasipi su odmaknuti od rečnih
obala i po nekoliko kilometara, tako da su koridori relativno široki, obuhvatajući i račvanja
toka, rukavce, rečne ade i dr. Širina rečnih koridora, raznovrsnost morfoloških oblika i
varijacije hidrauličko-morfoloških uslova vodotoka imaju veoma povoljan uticaj na akvatične
i priobalne ekosisteme. S druge strane, kod manjih i srednjih vodotoka rečni koridori su u
većini slučajeva znatno suženi posle izvršene regulacije. Pored toga, regulacionim radovima
je izvršeno približno ujednačavanje hidrauličko-morfoloških parametara vodotoka, što je
nepovoljno uticalo na uslove opstanka priobalnih i akvatičnih ekosistema.
176
6. EKOLOŠKI PRISTUP UREĐENJU I

KORIŠĆENJU PRIRODNIH VODOTOKA
S obzirom na ogromnu rasprostranjenost u prirodi, rečni tokovi imaju fundamentalni značaj

za životnu sredinu. Hidrološki potencijal rečnih slivova i hidraulički kapacitet rečnih tokova
uslovljavaju snabdevanje vodom velikih područja i time omogućavaju opstanak živog sveta
na tim prostorima. U prirodnom stanju slivova i vodotoka, stvoreni su uslovi za razvoj
specifičnih akvatičnih i priobalnih ekosistema, koji se odlikuju velikim biodiverzitetom.
Otuda je od velike važnosti da se u pristupu vodoprivrednim aktivnostima u rečnim slivovima
i na rečnim tokovima vodi računa o tim ekosistemima i o uslovima njihovog opstanka.
Ekološki pristup problematici uređenja i korišćenja prirodnih vodotoka podrazumeva nekoliko
bitnih postulata:
– Rečni sistem, sa slivnim područjem, inundacionim zonama i podzemnim vodama,
predstavlja hidrološki, geomorfološki i ekološki kontinuum (Gardiner,1997). Otuda je
neophodan integralni pristup aktivnostima u slivu i vodotoku - „catchment scale“ ( Hey,
1997).
– Hidrološki potencijal sliva i hidraulički kapacitet vodotoka mogu se ljudskim delovanjem
povećavati ili smanjivati, ali se ne smeju smanjiti ispod granice „ekološki prihvatljivog
minimuma“ (prošireni koncept „biološkog minimuma“).
– Sa ekološkog stanovišta, poželjna je što veća varijabilnost hidroloških, hidrauličkih i
morfoloških parametara vodotoka.
Prema savremenim ekološkim shvatanjima, rečne obale i priobalja imaju vrlo veliki značaj
za životnu sredinu, pa se zato smatraju „ekološkim resursima“. Ove zone predstavljaju
staništa mnogobrojnih biljnih i životinjskih vrsta. Imajući u vidu univerzalni značaj očuvanja
biodiverziteta, razumljivo je da se mora težiti što manjim poremećajima prirodnih uslova na
rečnim obalama i u priobalnim zonama.
7. USAGLAŠAVANJE VODOPRIVREDNIH
I EKOLOŠKIH CILJEVA PRI UREĐENJU
VODOTOKA
Na osnovu prethodnih razmatranja može se zaključiti da je prirodno stanje rečnog toka

idealno za razvoj autohtonog akvatičnog i priobalnog ekosistema. Sa aspekta očuvanja
prirodne i životne sredine najbolje bi bilo da se svi rečni tokovi ostave u prirodnom stanju, bez
ikakvih intervencija. Nažalost, to je nemoguće, jer reke i rečna priobalja imaju veliki značaj
za mnogobrojne ljudske aktivnosti, uključujući i vodoprivredu. Prema tome, evidentno je da
se ovaj imanentan sukob interesa mora razrešiti određenim kompromisima. Reke se ne mogu
ostaviti u prirodnom stanju, već se na njima moraju vršiti raznovrsne intervencije, u skladu
sa ljudskim potrebama. Međutim, pri tome se mora voditi računa da urbanizacija priobalja,
ili razvoj industrije, infrastrukture i poljoprivrede pored vodotoka, ne dovedu do potpune
destrukcije priobalnog ekosistema, kao izvanredno važnog resursa životne sredine.
U klasičnom pristupu uređenju i korišćenju vodotoka, ekološki aspekti problematike su

najčešće bili potpuno zanemareni. Izgradnjom akumulacija, pregrada, ustava, odbrambenih
nasipa i drugih rečnih građevina, bitno su pogoršavani uslovi opstanka akvatičnih i priobalnih
ekosistema. Degradaciji ekosistema je posebno doprinelo globalno zagađenje vodotoka,
otpadnim vodama naselja i industrije. Sa aspekta životne sredine, takođe je bila vrlo negativna
tendencija maksimalnog sužavanja rečnih koridora.
177
Savremeni pristup uređenju vodotoka mora biti zasnovan na harmonizaciji društveno -

ekonomskih, vodoprivrednih i ekoloških ciljeva. Pri definisanju ovih ciljeva moraju se
uzeti u obzir svi prethodno pomenuti univerzalni ili specifični ekološki postulati. Prethodna
razmatranja se mogu rezimirati sledećim smernicama:
– pristup uređenju vodotoka mora se zasnivati na analizi nekoliko varijantnih rešenja, koja
treba vrednovati po ekonomskim, socijalnim i ekološkim kriterijumima (ESE koncept).
To znači da u izradi studija i projekata moraju učestvovati multidisciplinarni timovi
stručnjaka;
– kod uređenja vodotoka treba težiti što širem rečnom koridoru, uvažavajući konkretne
uslove na terenu. U tom cilju, neophodna je saradnja hidrotehničara i urbanista, kao i svih
ostalih potencijalnih korisnika rečnog priobalja;
– u okviru rečnog koridora trebalo bi očuvati što kompleksniji biotop u inundacionim
zonama, sa mozaikom raznovrsnih staništa, što je veoma važno sa aspekta biodiverziteta.
Određenim hidrotehničkim merama bi trebalo održavati optimalni režim vlažnosti
vetlanda i ostalih elemenata priobalnog ekosistema;
– tehničkim rešenjem regulacije vodotoka bi trebalo zadržati određeni opseg varijacije
hidrauličko-morfoloških uslova toka. Regulacionim intervencijama se mogu eliminisati
samo ekstremne varijacije (velika proširenja ili suženja korita), koje su problematične sa
hidrotehničkog aspekta;
– uređenje rečnih obala mora biti zasnovano na usaglašavanju hidrotehničkih zahteva
(sprečavanje fluvijalne erozije) i ekoloških zahteva (očuvanje prirodnog habitata). U tom
smislu, trebalo bi koristiti efekat biološke armature, primenom određenih biljnih vrsta.
U slučaju primene građevinskih materijala, mogla bi se koristiti kombinacija prirodnih
materijala (kamena i šljunka) i bioloških elemenata (drveća i šiblja).
8. SAVREMENI PRISTUP UREĐENJU

VODOTOKA NA PRIMERU JUŽNE MORAVE
Koncepcija uređenja Južne Morave, prema „Generalnom projektu sa prethodnom studijom

opravdanosti uređenja Južne Morave od Grdelice do sastava sa Zapadnom Moravom“,
zasnovana je na savremenim načelima u ovoj oblasti rečne hidrotehnike, uz uvažavanje svih
relevantnih faktora regulacije ovog vodotoka. Eksploatacija materijala iz korita i priobalja
Južne Morave na posmatranom sektoru je vrlo razvijena. Najveći obim eksploatacije materijala
se vrši u priobalju vodotoka, dok je znatno manji obim bagerovanja u rečnom koritu, što
upućuje na zaključak da eksploatacija aluvijalnih slojeva šljunka i peska predstavlja važnu
privrednu aktivnost na ovom području.
Na osnovu detaljnog obilaska terena konstatovano je da, na najvećem delu posmatranog
sektora, rečni koridor, širine 500–1.000 m (računajući i rečno korito), ima karakterističan
izgled. Priobalni pojasevi širine nekoliko stotina metara, u levom i desnom priobalju Južne
Morave, ostavljaju utisak napuštenog terena i zaparloženog zemljišta (slike 1 i 2). U pitanju
su najčešće deonice bez odbrambenih nasipa, koje su ugrožene od poplava.
178
Slika 1:Degradirano zemljište
Slika 2:Degradirano zemljište
Savremeni pristup uređenju vodotoka podrazumeva, kako je napred rečeno, harmonizaciju

vodoprivrednih i ekoloških ciljeva i uslova. Sa ekološkog aspekta, teži se realizaciji što šireg
rečnog koridora, što znači da su poželjne što šire inundacije duž vodotoka. Na taj način
se ostvaruje uslov interakcije akvatičnog i priobalnog ekosistema i očuvanja prirodnog
biodiverziteta.
U priobalju Južne Morave se javlja sukob interesa poljoprivrede, zaštite životne sredine i
eksploatacije aluvijalnih slojeva. Interesi poljoprivrede i zaštite životne sredine bi se donekle
mogli uskladiti, kroz studiozno planiranje rasporeda i vrste poljoprivrednih kultura, s jedne
strane, i prirodne vegetacije koja omogućava opstanak priobalnog ekosistema i biodiverziteta,
s druge strane. Međutim, eksploatacija aluvijalnih slojeva u rečnom priobalju bitno utiče na
prirodnu sredinu i autohtoni ekosistem i smanjuje poljoprivredne površine.
Koncepcija uređenja Južne Morave je u najvećoj meri povezana sa razrešenjem sukoba
interesa poljoprivrede, zaštite životne sredine i eksploatacije aluvijalnih slojeva. Ovaj problem
179
je vrlo kompleksan i ne može se rešiti samo u okviru vodoprivrednih studija i projekata.

Posebno treba imati u vidu da poljoprivredno zemljište predstavlja neobnovljivi prirodni
resurs, a promena njegove namene (u zone eksploatacije šljunka i peska) mora biti usklađena
sa državnom strategijom razvoja poljoprivrede i očuvanja zemljišnih resursa. S druge strane,
potrebno je sagledati i interese građevinarstva i ukupne potrebe za peskom i šljunkom, kao
vrlo značajnim građevinskim materijalom.
Pitanje uređenja priobalja, zaštite ruševnih obala i eksploatacije materijala iz priobalja mora
se tretirati integralno, zbog direktne povezanosti svih aspekata problematike. S obzirom na
rasprostranjenost fluvijalne erozije duž posmatranog sektora Južne Morave, najčešće se rešenje
zaštite ruševnih obala može povezati sa uređenjem priobalja. U tom smislu, optimalno bi
bilo rešenje da se uređenjem priobalja istovremeno postigne pozitivan efekat na zaustavljanje
fluvijalne erozije na datom lokalitetu.
Jedno od mogućih rešenja bi se sastojalo u specifičnoj promeni morfologije major korita
vodotoka, kroz eksploataciju aluvijalnih slojeva u priobalju. U vezi s tim, treba istaći da
se i dosadašnjim načinom bagerovanja u priobalju menjala morfologija major korita, ali
u negativnom smislu. Naime, posle završene eksploatacije peska i šljunka, u priobalju su
ostajale ogromne jame na mestu iskopanog materijala i gomile jalovine iz površinskog sloja.
Na taj način, eksploatacija aluvijalnih slojeva u priobalju je prouzrokovala nove degradirane
zone i bitno potencirala opšti utisak o ekstremnoj neuređenosti priobalnog koridora Južne
Morave.
Novi pristup integralnom rešenju uređenja priobalja, zaštite ruševnih obala i eksploatacije
materijala sastojao bi se u sledećem:
– ukoliko je na potezu oštre krivine rečne trase izražen trend rušenja konkavne obale, dok
na konveksnoj obali postoji široki degradirani priobalni pojas, trebalo bi iskopom velikog
obima značajno sniziti teren duž konveksne obale (približno do jedne polovine visine
obale, tj. 2–3 m), u pojasu širine 100-200 m;
– lokalna promena morfologije major korita, velikim sniženjem inundacije na jednoj obali,
imala bi značajan hidraulički efekat. Povećanjem kapaciteta jednog dela major korita (na
konveksnoj obali reke), promenila bi se raspodela proticaja velikih voda, tako da bi veći
deo proticaja (u odnosu na prirodno stanje) išao kroz sniženu inundaciju. Na taj način bi
i matica u glavnom toku oslabila i pomerila se od napadnute konkavne obale ka sredini
korita, te je logično očekivati da bi se tako zaustavio i proces rušenja konkavne obale;
– velikim iskopom aluvijalnog materijala u priobalju (na konveksnoj obali vodotoka) dobile
bi se značajne količine šljunka i peska i ostvario značajan komercijalni efekat;
– posle završenog iskopa u definisanom priobalnom pojasu, preduzelo bi se rasplaniranje
iskopane jalovine po celoj površini snižene inundacije. Na taj način bi se dobila jedna
zaravnjena površina (sa projektovanim uzdužnim i poprečnim nagibom);
– u zavisnosti od produbljenja inundacione zone i trajanja nivoa vode iznad snižene kote
terena, ova zona bi se mogla koristiti na više načina, u skladu sa ekološkim pristupom
uređenja priobalja. Jedan od načina bi se sastojao u zasadu brzorastućih topola, čime bi
se ostvario značajan komercijalni efekat. Druga mogućnost bi bila formiranje vlažnog
staništa („wetlanda“), koje bi imalo vrlo pozitivnu ekološku ulogu. Obe varijante korišćenja
inundacionog pojasa („komercijalna“, sa plantažom topola, ili „ekološka“, sa formiranjem
„wetlanda“) imale bi nesumnjivi efekat na stanje uređenosti priobalja. Umesto postojećeg,
degradiranog priobalnog pojasa, formirao bi se lepo uređen, atraktivan rečni koridor, sa
značajnom ekološkom funkcijom.
Savremeni koncept integralnog rešenja uređenja priobalja, zaštite ruševnih obala i
eksploatacije materijala, prikazan je u Generalnom projektu na primeru ogledne deonice od
sela Moravski Bujmir do Donje Trnave, od km 55 do km 75. Na podužnom profilu ogledne
180
deonice (slika 3) definisane su deonice (I - IX) na kojima bi se vršila eksploatacija aluvijalnih
slojeva iz priobalnih pojaseva do planirane snižene kote terena. U poprečnim profilima (slika
4) definisana je promenjena morfologija major korita (produbljenjem jedne ili obe inundacije).
Slika 3: Podužni profil ogledne deonice
Slika 4: Karakteristični poprečni profil vodotoka na oglednoj deonici

Iskopom aluvijalnih slojeva na oglednoj deonici bila bi obuhvaćena površina od 289
hektara, dok bi ukupna količina iskopanog materijala (sa jalovinom) iznosila 7 miliona m3.
Pretpostavljajući prosečnu debljinu humusnog sloja od 0,5 m, peska i šljunka bilo bi u količini
od 5,7 miliona m3 dok bi, u slučaju da je jalovina debljine 1 m, moglo biti iskorišćeno 4,2
miliona m3 materijala.
Za razliku od komercijalnog efekta prikazanog koncepta integralnog rešenja uređenja
vodotoka (uređenje priobalja, zaštita ruševnih obala i eksploatacija materijala), hidraulički
efekat se ne može tako jednostavno proceniti. Naime, efekat promene strujne slike toka,
usled promene morfologije major korita, može se odrediti samo pomoću 2D (ili čak 3D)
hidrodinamičkih modela. Međutim, ukoliko bi se realizovao predloženi koncept na pomenutoj
oglednoj deonici, sigurno bi se na terenu registrovali svi pomenuti pozitivni efekti.
181
9. ZAKLJUČCI
Na osnovu prethodnih razmatranja mogu se izvući sledeći važni zaključci:
– zaštita prirodne i životne sredine je imperativ savremenog doba i u tom pogledu mora postojati
opšti društveni konsenzus. Sve naučne discipline koje su u vezi sa prirodom, bilo direktno
ili indirektno, moraju voditi računa o ekologiji. U tom okviru, vodoprivreda ima posebno
značajnu ulogu, zbog ogromnog značaja vode za životnu sredinu. Pristup uređenju i korišćenju
vodotoka mora biti zasnovan na harmonizaciji vodoprivrednih i ekoloških ciljeva;
– u dosadašnjoj vodoprivrednoj praksi u Srbiji, skoro sve reke regulisane su po klasičnom
konceptu uređenja vodotoka, bez ozbiljnijeg pristupa ekološkim aspektima problematike.
Međutim, bez obzira na klasičan koncept regulacije, nije u svim slučajevima regulisanih
vodotoka došlo do degradacije priobalnih i akvatičnih ekosistema. Negativne ekološke
posledice regulacije najmanje su kod velikih reka – Dunava, Save, Tise i Velike Morave,
dok su teže posledice kod manjih i srednjih vodotoka. U slučaju velikih reka, rečni koridori
su relativno široki, tako da raznovrsnost morfoloških oblika i varijacije hidrauličko-
morfoloških uslova imaju veoma povoljan uticaj na akvatične i priobalne ekosisteme;
– koncepcija uređenja Južne Morave, definisana u „Generalnom projektu sa prethodnom
studijom opravdanosti uređenja Južne Morave od Grdelice do sastava sa Zapadnom
Moravom“ zasnovana je na savremenim načelima u ovoj oblasti rečne hidrotehnike, uz
uvažavanje svih relevantnih faktora regulacije ovog vodotoka. Problematika uređenja
priobalja, zaštite ruševnih obala i eksploatacije materijala iz priobalja tretirana je integralno,
tako da je rešenje zaštite ruševnih obala povezano sa uređenjem priobalja. Rešenje se
sastojalo u specifičnoj promeni morfologije major korita vodotoka, kroz eksploataciju
aluvijalnih slojeva u priobalju. U zavisnosti od produbljenja inundacione zone i trajanja
nivoa vode iznad snižene kote terena, ova zona bi se mogla koristiti na više načina, u
skladu sa ekološkim pristupom uređenju priobalja. Jedan od načina bi se sastojao u zasadu
brzorastućih topola, čime bi se ostvario značajan komercijalni efekat. Druga mogućnost bi
bila formiranje vlažnog staništa („wetlanda“), koji bi imao pozitivnu ekološku ulogu.
LITERATURA
Đorđević B., Jurak B. (1993): Naturalna regulacija vodotoka kao način prikladnog uklapanja
vodoprivrednih sistema u životnu sredinu, Vodoprivreda br. 137–140, Beograd.
Friedman J., Auble G. (2000): Floods, flood control and bottomland vegetation; Inland flood
hazards, Cambridge University Press, Cambridge.
Gardiner J. (1995): Towards a sustainable water environment; Changing river channels, Ed.
Gurnell A., Petts G., John Wiley and Sons.
Hey R. (1997): River engineering and management in the 21st century; Applied fluvial
geomorphology for river engineering and management, Ed. Thorne R., Hey R., Newson M.,
John Wiley and Sons.
Hupp C. (1992): Riparian vegetation recovery patterns following stream channelization: a
geomorphic perspective, Ecology, 73.
Johnson W. (1994): Woodland expansion in the Platte river, Nebraska: patterns and causes,
Ecological Monographs, 64.
Wydovski R., Wick E. (2000): Flooding and aquatic ekosystems; Inland flood hazards, Ed.
Wohl E., Cambridge Univesity Press, Cambridge.
Petković S. (2001): Savremeni pristup uređenju vodotoka, zasnovan na harmonizaciji
vodoprivrednih i ekoloških ciljeva, „Vodoprivreda“ br. 189-194, Beograd.
Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ (2006): Generalni projekat sa prethodnom studijom
opravdanosti uređenja Južne Morave od Grdelice do sastava sa Zapadnom Moravom.
182
MORFOLOŠKI I PSAMOLOŠKI PROCESI NA VELIKOJ MORAVI
MORFOLOŠKI I PSAMOLOŠKI
PROCESI NA VELIKOJ MORAVI
Dr Marina Babić Mladenović*, Dr Slobodan Petković**, Jelena Jeremić*
1. UVOD
Aluvijalni vodotoci imaju korita formirana u sopstvenom nanosu, tj. u aluvijalnim naslagama
obrazovanim u dugoročnom procesu geomorfološke geneze vodotoka. Struktura materijala
u rečnom koritu i priobalju vrlo je slična strukturi rečnog nanosa koji dolazi iz sliva. Zbog
toga je rečno korito podložno permanentnim morfološkim promenama, usled interakcije
morfoloških, hidrauličkih i psamoloških faktora.
Morfološke promene na Velikoj Moravi nisu samo rezultat prirodnih rečnih procesa, već
odražavaju i uticaj veštačkih intervencija u vodotoku: regulacionih radova (izgradnja
odbrambenih nasipa i rečnih građevina, kao i prosecanje meandera) i eksploatacije materijala
iz rečnog korita i priobalja. Uticaj regulacionih radova i bagerovanja materijala iz rečnog
korita je na nekim deonicama vodotoka vrlo značajan.
Morfološke procese u prirodnom koritu Velike Morave karakterišu meandriranje i lutanje
rečnog korita, koji se odvijaju kroz mehanizam fluvijalne erozije. U procesu fluvijalne erozije,
erodirani materijal iz rečnih obala dospeva u rečni tok, koji ga prihvata i pomera u nizvodnom
smeru. Na taj način se javlja interakcija između procesa bočne erozije korita i psamološkog
procesa vodotoka. Odvijanje ovog složenog morfološko-psamološkog procesa zavisi od
intenziteta fluvijalne erozije i transportne sposobnosti toka za nanos.
U radu su prikazani rezultati istraživanja morfološko-psamoloških procesa koji se odvijaju
u koritu Velike Morave, a bazirani su na podacima opsežnih terenskih istražnih radova i
hidrauličkim proračunima.

**Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu
183
2. TEORIJSKE OSNOVE ISTRAŽIVANJA
U okviru izučavanja geomorfološke i morfološke geneze vodotoka, najpoznatija je teorija o

različitim vremenskim skalama (Schum, S.A., 1971). Autor ove teorije uvodi tri kategorije
vremenskih skala:
− geološko vreme (meri se milionima godina), u kome se formiraju rečne doline;
− morfološko vreme (traje nekoliko stotina godina), u kome se formira rečno korito;
− stacionarno vreme (meri se danima), u kome se vrši kratkotrajno usklađivanje hidrauličkih
i psamoloških uslova vodotoka.
Svaka od ovih vremenskih skala ima različite nezavisne i zavisne promenljive. Za geološko
vreme nezavisnopromenljive su klima, geologija i hidrologija (odnosno, paleohidrologija),
dok je pad rečne doline zavisnopromenljiva koja rezultira iz interakcije nezavisnih parametara.
Kod morfološkog vremena pad rečne doline je nezavisnopromenljiva, a zavisnopromenljive
su morfometrijske karakteristike rečnog korita (širina, dubina). U ovom vremenu se odigrava
morfološka geneza vodotoka, pri čemu je ulaz vode i nanosa iz sliva takođe nezavisno
promenljiva veličina. Kada se posmatra stacionarno vreme, onda su morfološki i hidrološki
parametri vodotoka nezavisnopromenljive, dok je pronos nanosa zavisnopromenljiva.
U uslovima formirane rečne doline trasa i uzdužni profil rečnog korita se usklađuju u toku
morfološkog vremena, sa ulazom vode i nanosa iz sliva. Ulaz vode i nanosa se može izraziti
preko reprezentativnih vrednosti proticaja vode (Q) i pronosa nanosa (Qs). Svaka kombinacija
Q i Qs zahteva drugačiji uzdužni pad vodotoka, u cilju usklađivanja propusne moći korita za
vodu i nanos sa datim vrednostima Q i Qs.
3. KARAKTERISTIKE MORFOLOŠKIH
PROCESA
U svetlu prikazane teorije mogu se tumačiti i morfološki procesi na Velikoj Moravi. Očigledno
je da su ovi procesi karakteristični za „morfološko vreme“ vodotoka. Dinamika morfoloških
promena je posledica varijacije ulaza vode i nanosa iz sliva, kao i odnosa Q/Qs. Međutim,
treba istaći da varijacije odnosa Q/Qs nisu samo prirodnog porekla, već su prouzrokovane i
antropogenim uticajima. Sa tog aspekta, naročito su značajne varijacije u erozionoj produkciji
nanosa, koje korespondiraju opisanim istorijskim fazama ubrzavanja i smirivanja erozionih
procesa (u zavisnosti od karaktera antropogenih uticaja).
Na većem delu toka Velike Morave karakter morfoloških procesa je sličan i ogleda se u
intenzivnim morfološkim promenama duž vodotoka i razvnovrsnosti formi u rečnom koritu.
U koritu Velike Morave se javljaju sva tri klasična tipa geometrijskih formi - mikroforme
(riple), mezoforme (sprudovi) i makroforme (meanderi). Raznovrsnost geometrijskih
formi rečnog korita je u skladu sa dinamikom morfoloških procesa. Pri tome su naročito
karakteristični brzina translacije sprudova i dinamika razvoja meandera.
Na pojedinim sektorima su karakteristične velike i učestale promene rečne trase. Prema
standardnoj kategorizaciji rečnih procesa, na Velikoj Moravi preovlađuju procesi meandriranja
rečnog korita.
184
4. PROMENE REČNE TRASE
Period od kada datiraju prve morfološke podloge do danas je relativno dug − 45 godina.
Snimanja celog rečnog toka izvršena su u tri navrata − 1961, 1985. i 2006. godine, pri čemu
je 1985. godine aero-foto snimanjem definisana samo trasa vodotoka. Zato su promene trase
mogle biti detaljnije analizirane (sa tri vremenska preseka), nego promene uzdužnog profila
vodotoka, za koji su na raspolaganju bila dva stanja rečnog toka (1961. i 2006. godine).
Trasa vodotoka u novijem vremenskom periodu (posle 1970. godine) znatno se razlikuje od
prirodne trase. Ova razlika je prouzrokovana prosecanjem velikog broja meandera, čime je
prirodna rečna trasa skraćena od 214 km na 183 km (za 14%). Međutim, promene rečne trase
nisu vršene ravnomerno na celoj dužini vodotoka, već je na pojedinim deonicama dužina
rečnog toka znatno skraćena, dok su na drugima promene minimalne.
Deonice sa velikim promenama prirodne rečne trase su sledeće:
− deonica od ušća u Dunav (km 0+000) do Ljubičevskog mosta (km 21+735). Na ovoj
deonici je izveden veliki obim regulacionih intervencija. Izvršeno je prosecanje više većih
meandera, čime je rečna trasa znatno skraćena, ali je hidraulički povoljno oblikovana.
Nova trasa vodotoka je skoro potpuno stabilizovana;
− deonica od Ljubičevskog mosta (km 21+735) do sela Lugavčine (km 29+435). Osnovna
darakteristika ove kratke deonice je modifikovana prirodna trasa, nastala izvođenjem tri
proseka. Nova trasa rečnog korita je u međuvremenu (u periodu od oko 40 godina) skoro
potpuno stabilizovana;
− deonica od Žabarskog mosta (km 72+190) do ušća Lepenice (km 101+950). Ova deonica
se odlikuje velikim veštačkim izmenama rečne trase. Izvođenjem tri velika proseka
uzvodno od Žabarskog mosta (od km 72 do km 78) izvršeno je efikasno hidrauličko
oblikovanje trase vodotoka. Posle ove regulacione intervencije rečna trasa je u velikoj
meri stabilizovana;
− deonica od ušća Belice (km 124+200) do drumskog mosta kod Ćuprije (km 145+410).
Na ovoj deonici su izvršene značajne regulacione intervencije na prirodnoj rečnoj trasi.
Izvedena su dva velika proseka meandera kod Glogovca, Krušara i Supske, kao i jedan
manji prosek, uzvodno od ušća Belice. Posle ovih regulacionih intervencija, rečna trasa na
tim potezima se skoro potpuno stabilizovala;
− deonica od drumskog mosta kod Ćuprije (km 145+410) do Trešnjevice (km 155+800). Na
dosmatranoj deonici je izvršena jedna složena regulaciona intervencija na prirodnoj rečnoj
trasi. Nizvodno od Trešnjevice, prosečena su tri uzastopna meandera i time je postignut
hidraulički povoljan oblik rečne trase. Efekat ove intervencije manifestuje se minimalnim
intenzitetom fluvijalne erozije na pomenutom potezu.
Deonice sa malim stepenom skraćenja trase su sledeće:
− deonica od sela Lugavčine (km 29+435) do Žabarskog mosta (km 72+190). Na najvećem
delu deonice trasa vodotoka je prirodna, a izveden je samo jedan prosek, kod sela Trnovča.
Ovu dugačku deonicu odlikuje izrazito nestabilna rečna trasa;
− deonica od Trešnjevice (km 155+800) do sastava Južne i Zapadne Morave (181+382). Na
ovoj deonici je izveden samo jedan prosek, kod sela Potočac.
Deonica sa minimalnim promenama prirodne rečne trase je:
− deonica od ušća Lepenice (km 101+950) do ušća Belice (km 124+200). Na potezu
Bagrdanske klisure je izvedeno prosecanje novog korita Velike Morave, radi izgradnje
autoputa po bezbednoj trasi.
185
Slika 1 Primer stabilne deonice (km 89 do km 104)
186
Slika 2 Primer vrlo nestabilne deonice ( 29 do km 51)
Sa aspekta stabilnosti rečne trase, uzimajući u obzir prirodne procese i antropogene uticaje,
tok Velike Morave se može podeliti na 5 kategorija:
− deonice sa stabilnom rečnom trasom u prirodnom stanju vodotoka. U ovu kategoriju spada
samo deonica od ušća Lepenice do ušća Belice, na kojoj je izvršena samo jedna minimalna
promena prirodne trase (na potezu Bagrdanske klisure – slika 1);
− deonice sa prirodno stabilnom rečnom trasom i trasom stabilizovanom na potezima
proseka. U ovu kategoriju spada deonica od Ćuprije do Trešnjevice;
187
− deonice sa stabilizovanom trasom, znatno izmenjenom u odnosu na prirodnu trasu. U

ovu kategoriju spadaju deonice vodotoka od ušća u Dunav do Ljubičevskog mosta, od
Ljubičevskog mosta do sela Lugavčine, od Žabarskog mosta do ušća Lepenice i od ušća
Belice do Ćuprije;
− deonice sa trasom relativno stabilnom na većem delu, ali sa velikim promenama trase
(usled fluvijalne erozije) na pojedinim potezima. U ovu kategoriju spada samo deonica
od Trešnjevice do sastava Južne Morave i Zapadne Morave (sa kritičnim potezima kod
Donjeg Vidova i Obreža);
− deonice sa veoma nestabilnom trasom, na kojima su vršene minimalne korekcije prirodne
trase. U ovu kategoriju spada deonica od sela Lugavčine do Žabarskog mosta (slika 2).
Stabilne i nestabilne deonice se znatno razlikuju po intenzitetu morfoloških promena, a pre
svega promena trase. Na prirodno stabilnim deonicama ili deonicama sa korigovanom i
stabilizovanom trasom, pomeranje trase (translacija konkavnih obala meandera) je minimalno
i u periodu od 1985. do 2006. godine iznosilo je do 30 m. Međutim, na deonicama sa vrlo
nestabilnom trasom ovo pomeranje u istom periodu dostiže i 300 m (slučaj meandera na
deonici od sela Lugavčine do Žabarskog mosta, kao i potez kod Donjeg Vidova).
5. PROMENE UZDUŽNOG PROFILA
Korito Velike Morave formirano je u rečnoj dolini određenih geomorfoloških karakteristika,

koje su uslovile formiranje uzdužnog profila rečnog korita. Međutim, time nije fiksiran i
visinski položaj rečnog korita duž vodotoka. Zbog promene položaja rečnog korita u planu
i vertikalnih oscilacija rečnog dna, koje nastaju u toku morfološko-psamoloških procesa,
linija talvega je promenljiva u vremenu. U dužem vremenskom periodu, promene rečnog
dna korespondiraju ciklusima erozije i zasipanja rečnog korita, koji nastaju iz odnosa ulaza
nanosa iz sliva i transportne sposobnosti toka za nanos.
Na uzdužnom profilu korita Velike Morave (slika 3) prikazan je kontinualnom linijom talveg
snimljen 2006. godine, dok je za stanje 1961. godine kota dna prikazana samo za pojedine
lokalitete koji su se mogli identifikovati. Konstatovano je da je duž celog toka Velike Morave
došlo do generalnog produbljenja rečnog korita. Najznačajnije produbljenje dna je na deonici
nizvodno od Ljubičevskog mosta (4–6 m) i nastalo je zbog prekomernog bagerovanja sa
plovnih objekata. Uzvodno od Ljubičevskog mosta produbljenje korita je takođe prisutno, ali
ne prelazi 3 m.
188
godine kota dna prikazana samo za pojedine lokalitete koji su se mogli
identifikovati. Konstatovano je da je duž celog toka Velike Morave došlo je
do generalnog produbljenja rečnog korita. Najznačajnije produbljenje dna je
na deonici nizvodno od Ljubičevskog mosta (4–6 m) i nastalo je zbog
prekomernog bagerovanjaMORFOLOŠKI
sa plovnih I objekata.
PSAMOLOŠKIUzvodno
PROCESIod Ljubičevskog
NA VELIKOJ MORAVI
mosta produbljenje korita je takođe prisutno, ali ne prelazi 3 m.
SlikaSlika 3 Uporedni uzdužni profili korita 1961. i 2006. godine

3:Uporedni uzdužni profili korita 1961. i 2006. godine
Zabeleženi
Zabeleženi trend rečnog
trend erozije erozijedna
rečnog
može sedna možeuticajem
objasniti se objasniti uticajem
izvedenih izvedenih
regulacionih radova,
regulacionih
odnosno prosecanjem radova, odnosno
većeg broja rečnihprosecanjem većegsa konsekventnim
krivina i meandera, broja rečnih povećanjem
krivina i
uzdužnog pada korita,
meandera, kao i erozionog i transportnog
sa konsekventnim povećanjemkapaciteta
uzdužnogvodotoka.
pada korita, kao i
erozionog i transportnog kapaciteta vodotoka.
6. FLUVIJALNA EROZIJA
Obim i intenzitet fluvijalne erozije u periodu 1985–2006. godina determinisani su na osnovu

uporednih trasa vodotoka i terenskog rekognosciranja. Za sve ruševne obale definisani
su dužina (Lr), visina Hr (razlika između kota obale i dna korita), kao i bočna translacija
konkavne obale (srednja, bsr i maksimalna, bmax). Konstatovano je da se maksimalna translacija
konkavnih obala, u procesu razvoja meandera, nalazi u dijapazonu od 20 do 380 m, dok 132je
srednja vrednost 15–250 m. Imajući u vidu dužinu posmatranog perioda, može se zaključiti
da raspon prosečne godišnje translacije konkavne obale približno iznosi od 1 do 20 m/god.
Dinamika fluvijalne erozije zavisi od više faktora, od kojih su najvažniji morfološki i
hidraulički parametri vodotoka, geomehaničke karakteristike rečnih obala i prisustvo
vegetacije na obalama, sa efektom bioarmiranja.
189
posmatranog perioda, može se zaključiti da raspon prosečne godišnje
translacije konkavne obale približno iznosi od 1 – 20 m/god.
Dinamika fluvijalne erozije zavisi od više faktora, od kojih su najvažniji
morfološki VODNIM
UPRAVLJANJE i hidraulički parametri
RESURSIMA vodotoka, geomehaničke karakteristike
SRBIJE 2009
rečnih obala i prisustvo vegetacije na obalama, sa efektom bioarmiranja.
400 300
350
250
300
200
250
b max (m)
bsr (m)
200 150
150
100
100
50
50
0 0
0 200 400 600 800 1000 1200 0 200 400 600 800 1000 1200
R (m)
R (m)
Slika Slika
4: Korelacioni dijagrami
4 Korelacioni dijagrami bmax
bmax(R) i bsr(R)
(R) i b (R)
sr
U okviru
U okviru istraživanja
istraživanja uticaja uticaja
pomenutihpomenutih faktorafluvijalne
faktora na dinamiku na dinamiku fluvijalne
erozije, definisane
su zavisnosti intenziteta rušenja rečnih obala od radijusa zakrivljenosti
erozije, definisane su zavisnosti intenziteta rušenja rečnih obala od radijusa rečne trase (slika
4). Može se konstatovati logična inverzna proporcionalnost ovih parametara.
zakrivljenosti rečne trase (slika 4). Može se konstatovati logična inverzna Što je krivina
oštrija odnosno, njen radijus manji, utoliko je intenzivnije rušenje konkavne obale. Dijagrami
proporcionalnost
indiciraju ovih Rparametara.
da su u dijapazonu Što b je> 200
< 400 m vrednosti krivina oštrija,b odnosno,
m, a vrednosti prelaze i 300njen
radijus manji, utoliko je intenzivnije rušenje
sr
konkavne obale.
max
m. Za dva najoštrija meandera (R≈200 m), korespondentne vrednosti bsr i bmax iznose 260 m,Dijagrami
indiciraju
odnosno 380dam. su u dijapazonu
S druge R < 400
strane, kod blagih m(Rvrednosti
krivina > 600 m ),bvrednosti
sr > 200m, bsr sea nalaze
vrednosti
u
dijapazonu od 20 do 100 m, a bmax od 30 do 140 m.
7. TRANSPORT SUSPENDOVANOG NANOSA 133
Velika Morava je poznata kao „mutna reka“, jer pronosi znatne količine nanosa u suspenziji.
Veliki transport suspendovanog nanosa je uslovljen erozionim potencijalom slivnog područja,
u kome postoji više izrazitih erozionih područja (naročito u slivu Južne Morave). S druge
strane, transportna sposobnost toka za suspendovani nanos je značajna, tako da najveći deo
nanosa koji ulazi iz pritoka stiže do zone ušća Velike Morave.
Kao i kod svih prirodnih vodotoka, režim transporta suspendovanog nanosa u Velikoj Moravi
se odlikuje velikom varijabilnošću unutar godine. Pronos nanosa zavisi, pre svega, od
hidroloških uslova vodotoka, tako da postoji određena globalna korelacija između proticaja
vode i pronosa suspendovanog nanosa. Međutim, ova korelaciona veza nije čvrsta, jer su pri
istim hidrološkim uslovima moguće vrlo različite koncentracije suspendovanog nanosa.
Koncentracija suspendovanog nanosa (C) u Velikoj Moravi varira u vrlo širokom dijapazonu
(od 10-2 kg/m3 do oko 10 kg/m3), ali su najučestalije vrednosti u dijapazonu od 0,1 do 1 kg/m3.
190
Pored koncentracije, druga značajna karakteristika suspendovanog nanosa je njegova

krupnoća. Kao što je poznato, mehanizam turbulentne suspenzije omogućava kretanje
suspendovanih čestica maksimalne krupnoće oko 1 mm, dok je donja granica vrlo promenljiva
(0,001−0,01 mm). U odnosu na standardnu granulometrijsku klasifikaciju, suspendovani nanos
obuhvata dijapazon od gline i fine prašine (mulja) do srednjeg peska.
Na osnovu podataka standardnih svakodnevnih osmatranja suspendovanog nanosa na
hidrološkim stanicama (Varvarin, Bagrdan i Ljubičevski most, u mreži RHMZ Srbije) i
psamološkom profilu Instituta „Jaroslav Černi“ (Ljubičevski most) određene su sumarne
godišnje vrednosti transporta nanosa (Pg), prikazane na slici 5.
Može se konstatovati da se vrednosti Pg u periodu 1971−2004. godina nalaze u dijapazonu
od 0,40−4,50 ⋅ 106 t/god, što je višestruko manje nego u prethodnom periodu. Značajan trend
smanjenja Pg u novijem
objasniti periodu
uticajem može se objasniti
antropogenih faktora. uticajem antropogenih
Antierozioni faktora.radovi
i hidrotehnički Antierozioni
u
i hidrotehnički radovi u slivu Velike Morave uticali su na smanjenje erozione
slivu Velike Morave uticali su na smanjenje erozione produkcije nanosa, produkcije
nanosa, odnosno,
odnosno njegovo
njegovozadržavanje
zadržavanjeu uizgrađenim
izgrađenimakumulacijama.
akumulacijama.NaNataj taj
način je smanjen
način je
ulaz i transport nanosa u Velikoj Moravi.
smanjen ulaz i transport nanosa u Velikoj Moravi.
400
350
300
250
Qsr (m3/s)
200
150
100
50
0
1960
1981
1982
1983
1984
1985
1986
1987
1988
1989
1990
1991
1992
1993
1994
1995
1996
1997
1998
1999
2000
2001
2002
2003
1961
1962
1963
1964
1965
1966
1967
1968
1969
1970
1971
1972
1973
1974
1975
1976
1977
1978
1979
1980
Godine
13
Godišnji transport nanosa (106 tona)
12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
1981
1982
1983
1984
1985
1986
1987
1988
1989
1990
1991
1992
1993
1994
1995
1996
1997
1998
1999
2000
2001
2002
1960
1961
1962
1963
1964
1965
1966
1967
1968
1969
1970
1971
1972
1973
1974
1975
1976
1977
1978
1979
1980
2003
Godine
Slika 5 Histogram proticaja vode
Slika 5:Histogram i pronosa
proticaja suspendovanog
vode nanosa na h.st. stanici
i pronosa suspendovanog nanosa Ljubičevski
na h.st. most
stanici Ljubičevski most
Iz komparativne analize varijacije srednjih godišnjih proticaja vodotoka na h.st. Ljubičevski
Iz komparativne
most i sumarne analize varijacije
godišnje vrednosti transportasrednjih godišnjih
nanosa (slika proticaja
5) može vodotokasledeće:
se konstatovati na
h.st. Ljubičevski most i sumarne godišnje vrednosti transporta nanosa (slika
− godišnji transport suspendovanog nanosa na Velikoj Moravi kreće se u dijapazonu od
5) može
0,4−13 se tona;
miliona konstatovati sledeće:
− PGodišnji
− vrednosti veće odtransport
5 milionasuspendovanog
tona javljaju senanosa
samo una Velikoj Moravi
ekstremnim kreće (godine
slučajevima se u u
g
dijapazonujedan
kojima je zabeležen od 0,4−13
ili višemiliona tona;
velikih poplavnih talasa);
− PVrednosti
− vrednosti veće odtona
manje odP2g miliona 5 miliona
javljaju tona javljajumalovodnim
se u izrazito se samo u godinama.
ekstremnim
g
slučajevima (godine u kojima je zabeležen jedan ili više velikih
Zaključeno jepoplavnih
da je realan dijapazon vrednosti godišnjeg transporta suspendovanog nanosa
talasa);
na Velikoj Moravi 2−4 miliona tona, dok prosečnim hidrološkim uslovima odgovara oko 3
− godišnje.
miliona tona Vrednosti Pg manje od 2 miliona tona javljaju se u izrazito malovodnim
godinama.
191
135
8. TRANSPORT VUČENOG NANOSA
Vučeni nanos predstavlja osnovni faktor morfoloških procesa na Velikoj Moravi. Svi značajni
fenomeni u rečnom koritu (formiranje sprudova, erozija obala) odvijaju se preko mehanizma
transporta vučenog nanosa. Istovremeno, ovaj materijal je od najvećeg interesa sa stanovišta
komercijalne eksploatacije.
Analiza transporta vučenog nanosa izvršena je na osnovu rezultata merenja i hidrauličkog
proračuna transportne sposobnosti toka za nanos. U okviru ove analize su determinisani svi
parametri kretanja vučenog nanosa − hidrološki, hidraulički, morfološki i psamološki.
Granulometrijska istraživanja korita Velike Morave indiciraju njegovu prilično heterogenu
strukturu. Međutim, evidentno je da šljunak i krupan pesak predstavljaju osnovne
granulometrijske komponente svih uzoraka uzetih u okviru terenskih istraživanja.
Konstatovano je da su dijapazoni varijacije D10, D50 i D90 nanosa iz dna vrlo široki. Kod
najvećeg broja zahvaćenih uzoraka (ne uzimajući u obzir nekoliko ekstrema) vrednosti
D10 variraju od 0,1−10 mm, D50 od 5−40 mm, a D90 od 20−100 mm. Takođe, evidentno je
postepeno smanjenje dimenzija zrna nanosa u nizvodnom smeru (najizraženije kod krupnih
frakcija).
Tok Velike Morave se može podeliti na 4 sektora sa približno ujednačenim vrednostima
hidrauličko-morfoloških faktora: km 0 – km 22, km 22 – km 40, km 40 – km 105 i km 105
– km 182.
Zbog varijacije hidroloških i hidrauličkih parametara u toku godine, transportni kapacitet toka
za vučeni nanos je vrlo promenljiv. Kontinualni i intenzivni transport vučenog nanosa odvija
se u dijapazonu većih voda. Stoga je u proračun transporta vučenog nanosa uključen i vrlo
značajan hidrološki faktor transportnog kapaciteta toka, koji je određen na osnovu krivih
trajanja protoka duž toka. Na osnovu ovih krivih, uzimajući u obzir varijacije hidrauličkih
parametara vodotoka (τ0) sa proticajem, konstruisane su krive trajanja vučne sile na četiri
pomenuta sektora (slika 6).
Na osnovu prethodno determinisanih vrednosti hidroloških, hidrauličkih, morfoloških i
psamoloških parametara po sektorima Velike Morave, izvršen je proračun godišnjeg transporta
vučenog nanosa po formuli MPM. Proračun, izvršen za usvojene prosečne sektorske vrednosti
tangencijalnih napona τ0 i korespondentne vrednosti kritične vučne sile τoc, pokazao je da se
trajanje kretanja vučenog nanosa u toku godine bitno razlikuje na pojedinim sektorima Velike
Morave. U donjem toku (km 0 – km 22), intenzivniji transport vučenog nanosa se odvija u
kratkom periodu (samo 13 dana u toku godine), dok ukupni godišnji pronos nanosa iznosi
samo 25.000 tona. Na uzvodnim sektorima, intenzivni pronos nanosa traje preko 30 dana
godišnje, a vrednosti po sektorima variraju od 127.000 do 222.000 tona godišnje.
192
kretanja vučenog nanosa u toku godine bitno razlikuje na pojedinim
sektorima Velike Morave. U donjem toku (km 0 – km 22), intenzivniji
transport vučenog nanosa se odvija u kratkom periodu (samo 13 dana u toku
godine), dok ukupni godišnji pronos nanosa iznosi samo 25000 tona. Na
uzvodnim sektorima, intenzivni pronosI PSAMOLOŠKI
MORFOLOŠKI nanosa trajePROCESI
preko NA
30 VELIKOJ
dana godišnje,
MORAVI
a vrednosti po sektorima variraju od 127000 do 222000 tona godišnje.
Slika 6 Krive trajanja vučne sile na računskim sektorima

Slika 6: Krive trajanja vučne sile na računskim sektorima
Ove
Ovevrednosti i vrednosti
vrednosti dobijenedobijene
i vrednosti na osnovu na
interpretacije ranijih merenja vučenog
osnovu interpretacije ranijihnanosa na
merenja
Velikoj Moravi (Institut „Jaroslav Černi“, 1965 - 1966. godina) pokazuju
vučenog nanosa na Velikoj Moravi (Institut ″Jaroslav Černi″, 1965-1966. vrlo dobro slaganje.
Na osnovu toga se može zaključiti da je 200.000 tona godišnje realan red veličine godišnjeg
godina) pokazuju vrlo dobro slaganje. Na osnovu toga se može zaključiti da
pronosa vučenog nanosa na Velikoj Moravi, uzvodno od Ljubičevskog mosta. S druge strane,
je 200.000
usled tona i godišnje
efekta uspora produbljenjarealan
korita, red veličine
do ušća u Dunavgodišnjeg pronosa
može stići samo 10% vučenog
ukupnog
nanosa na
transporta Velikoj
vučenog Moravi,
nanosa uzvodno od Ljubičevskog mosta. S druge strane,
Velike Morave.
usled efekta uspora i produbljenja korita, do ušća u Dunav može stići samo
10% ukupnog transporta vučenog nanosa Velike Morave.
9. UTICAJ REGULACIONIH RADOVA

9. I EKSPLOATACIJE
UTICAJ REGULACIONIH MATERIJALA NA
RADOVA I EKSPLOATACIJE
MORFOLOŠKE
MATERIJALA PROCESE
NA MORFOLOŠKE PROCESE
UUokviru
okviru razmatranja
razmatranja uticajauticaja antropogenih
antropogenih činilaca na činilaca
morfološkenaprocese,
morfološke procese,
treba istaći bitnu
razliku
treba između
istaći regulacionih
bitnu razlikuradova između
i eksploatacije materijala izradova
regulacionih rečnog korita. Regulacija
i eksploatacije
vodotoka se vrši
materijala iz upravo
rečnogzbogkorita.
pozitivnog uticaja na rečne
Regulacija procese, se
vodotoka dok vrši
bagerovanja
upravo iz korita
zbog
najčešće imaju negativan efekat. Naravno, to ne znači da nisu mogući i obratni slučajevi
(negativan efekat regulacionih radova, odnosno pozitivan efekat bagerovanja), ali se to u
našoj vodoprivrednoj praksi ipak retko događa.
Na posmatranom sektoru Velike Morave je u proteklom periodu izveden relativno veliki obim
137
regulacionih građevina. Većina izgrađenih građevina je imala pozitivan efekat na morfološke
procese. Rečna trasa je u velikoj meri stabilizovana i lutanja korita su bitno smanjena. Posebno
je značajan efekat smanjenja intenziteta fluvijalne erozije. Nažalost, kao što je istaknuto u
izveštaju o terenskom rekognosciranju, veliki broj izvedenih regulacionih građevina je u
prethodnom periodu srušen ili oštećen, tako da se sada na terenu može identifikovati samo
manji broj objekata u rečnom koritu. Međutim, to ne znači da izvedene građevine nisu ispunile
svoju funkciju, jer je većina njih pozitivno uticala na morfološke procese. Samo u manjem
broju slučajeva izvedene građevine nisu ostvarile projektovane efekte (najčešće zbog toga što
su bile srušene ili oštećene pre potpunog ispunjenje svoje uloge). U takvim slučajevima, ove
građevine bi trebalo rekonstruisati.
193
Uticaji eksploatacije materijala iz rečnog korita na morfološke procese su uglavnom negativni.

Osnovni razlog je što se eksploatacija najčešće vrši bez odgovarajuće tehničke dokumentacije, a i
ukoliko dokumentacija postoji, zadata ograničenja i uslovi se nedovoljno poštuju. Takva je situacija
i na Velikoj Moravi. U dosadašnjoj praksi bagerovanja na ovom vodotoku, pri izboru tehnologije
eksploatacije uglavnom nije vođeno računa o uticaju na rečne procese. Jedini kriterijumi u ovim
aktivnostima su praktične prirode – pristupni putevi do rečnog korita i raspoloživa mehanizacija.
Na primer, vrlo često se u rečnom koritu stvaraju svojevrsni zagati i veštački sprudovi, koji
omogućavaju pristup mehanizaciji do sredine reke (slika 7). Pri tome se, naravno, ni najmanje
ne vodi računa o uticaju na strujnu sliku toka i položaj rečne matice. Najčešća posledica ovakve
prakse je ugrožavanje stabilnosti rečne trase, rušenje obala i lutanje korita.
Slika 7:Bagerovanje iz rečnog korita na km 71,5

Slika 7 Bagerovanje iz rečnog korita na km 71,5
U budućem periodu se mora strogo voditi računa o obimu i tehnologiji
U budućem periodu se mora strogo voditi računa o obimu i tehnologiji eksploatacije materijala iz
eksploatacije
rečnog korita. Prematerijala
svega, mora iz rečnoggodišnji
se smanjiti korita.obim
Pre bagerovanja,
svega, mora se smanjiti godišnji
a determinisanje lokacija
obim
se morabagerovanja, a determinisanje
zasnivati na studioznom pristupu, lokacija se mora zakonitosti
sa respektovanjem zasnivati rečne
na studioznom
hidraulike
ipristupu, sa Pored
morfologije. respektovanjem
ovoga, državazakonitosti
mora, prekorečne hidraulike
inspekcijskih i morfologije.
organa, Pored
obezbediti kontrolu
ovoga, država mora, preko inspekcijskih organa, obezbediti kontrolu
eksploatacije materijala na terenu i zaustaviti svaku aktivnost koja se ne sprovodi u skladu sa
zakonom i uz poštovanje uslova iz vodoprivrednih akata i relevantne projektne
eksploatacije materijala na terenu i zaustaviti svaku aktivnost koja se ne dokumentacije.
sprovodi u skladu sa zakonom i uz poštovanje uslova iz vodoprivrednih akata
i relevantne projektne dokumentacije.
10. ZAKLJUČCI
10. ZAKLJUČCI
Na osnovu detaljnih izučavanja morfoloških i psamoloških procesa na Velikoj Moravi, mogu
se izvući sledeći zaključci:
Na osnovu detaljnih izučavanja morfoloških i psamoloških procesa na
− morfološke promene na Velikoj Moravi nisu samo manifestacija prirodnih rečnih procesa,
Velikoj Moravi, imogu
već odražavaju efekteseveštačkih
izvući sledeći zaključci:
intervencija u vodotoku – regulacionih radova i
eksploatacije materijala iz rečnog korita i priobalja. Otuda se može reći da su morfološki
− procesi
Morfološke
na Velikoj promene na Velikoj
Moravi posledica interakcije Moravi
prirodnih i nisu samo činilaca;
antropogenih manifestacija
prirodnih rečnih procesa, već odražavaju i efekte veštačkih intervencija u
− na većem delu toka Velike Morave morfološki procesi su slični po intenzitetu morfoloških
vodotoku
promena – regulacionih
i raznovrsnosti formi radova
u rečnomi eksploatacije materijala
koritu. Za pojedine sektore suiz karakteristične
rečnog korita
velike i učestale promene rečne trase. U koritu Velike Morave
i priobalja. Otuda se može reći da su morfološki procesi na se javljaju sva tri klasična
Velikoj
tipa geometrijskih formi - mikroforme (riple), mezoforme (sprudovi) i makroforme
Moravi
(meanderi). posledica interakcije prirodnih i antropogenih činilaca.
− Na većem delu toka Velike Morave morfološki procesi su slični po
194 intenzitetu morfoloških promena i raznovrsnosti formi u rečnom koritu.
Za pojedine sektore su karakteristične velike i učestale promene rečne
trase. U koritu Velike Morave se javljaju sva tri klasična tipa
geometrijskih formi - mikro forme (riple), mezo forme (sprudovi) i makro
forme (meanderi).
− Trasa Velike Morave u novijem periodu (posle 1970. godine) znatno se razlikuje od prirodne
trase vodotoka. Ova razlika je prouzrokovana prosecanjem velikog broja meandera, čime
je prirodna rečna trasa skraćena od 214 km na 183 km (oko 14%).
− Duž toka Velike Morave, uzimajući u obzir prirodne i antropogene uticaje, razlikuju
se deonice sa stabilnom trasom (prirodno stabilnom ili stabilizovanom posle izvršenih
intervencija), deonice sa relativno stabilnom trasom na većem delu, ali sa velikim
promenama na pojedinim potezima i deonice sa nestabilnom trasom.
− Osnovnu karakteristiku morfoloških procesa na Velikoj Moravi predstavlja meandriranje
i lutanje rečnog korita. Oba ova procesa se odvijaju kroz mehanizam fluvijalne erozije.
Na osnovu analize uporednih trasa iz 1985. i 2006. godine konstatovano je da je, na
karakterističnim lokalitetima, maksimalna translacija konkavnih obala u procesu razvoja
meandera bila u dijapazonu od 20–380 m.
− Dinamika fluvijalne erozije zavisi od više faktora, od kojih su najvažniji morfološki i
hidraulički parametri vodotoka i geomehaničke karakteristike rečnih obala. Analizom
zavisnosti intenziteta rušenja rečnih obala od radijusa zakrivljenosti rečne trase
konstatovana je logična inverzna proporcionalnost ovih parametara (oštrijoj krivini
odgovara veći intenzitet rušenja konkavne obale).
− Godišnji transport suspendovanog nanosa na Velikoj Moravi u periodu posle 1971.
godine varirao je u dijapazonu od 0,4 do 4,5 miliona tona godišnje. Zabeleženi trend
smanjenja transporta suspendovanog nanosa u novijem periodu može se objasniti uticajem
protiverozionih i hidrotehničkih radova u slivu.
− Transport vučenog nanosa duž toka Velike Morave je promenljiv, u zavisnosti od hidrauličko-
morfoloških uslova vodotoka. U zoni ušća, računska vrednost ukupnog godišnjeg pronosa
nanosa iznosi samo 25000 tona, dok na sektoru uzvodno od Ljubičevskog mosta prelazi
200000 t/god. Ove vrednosti se skoro potpuno podudaraju sa izmerenim pronosom nanosa
na ovim sektorima.
− Eksploatacija materijala iz rečnog korita je pretežno stihijska, što se negativno odražava
na morfološke procese. U budućnosti se ova aktivnost mora svesti u odgovarajuće okvire
(po obimu i tehnologiji i uz stalnu kontrolu na terenu), kako bi se izbegli negativni uticaji
na rečno korito.
LITERATURA
Petković, S. (2007): River sediment yield and sediment budget in the river network of Serbia.
Proceeding of the 10 th International symposium on river sedimentation, Moscow.
Schum, S.A. (1971): Fluvial geomorphology, channel adjustment and river metamorphosis,
Fort Colins.
Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi“ (2007): Generalni projekat uređenja Velike Morave.
195
196
STANJE I PROBLEMATIKA
ALUVIJALNIH VODA U DOLINI
REKE VELIKE MORAVE
Djulija Boreli-Zdravković, dipl. inž. građ.*
1. UVOD
Velika Morava je najveća domaća reka u Srbiji. Slivno područje zahvata oko 37.966 km2 i
obuhvata deo centralne Srbije, južnu Srbiju i deo Kosova. Neposredni sliv Velike Morave
obuhvata prostor od oko 6.770 km2 na kom je situirano više od 880.000 ljudi.
Dolina reke Velike Morave površine od oko 1.200 km2 - prosečnih dimenzija 120 x10 km
(širina doline kreće se od 7 do 15 km posmatrajući je obostrano). Ona predstavlja dominantno
poljoprivredno područje, osim u delovima gde su formirana naselja i izgrađeni infrastrukturni
objekti. Na prostoru aluvijalne ravni i rečnih terasa uglavnom je zastupljeno gajenje ratarskih
kultura, a u neposrednoj blizini naselja kao i u samim naseljima i povrtarske kulture.
Aluvijalna izdan danas se koristi u kapacitetu od oko 1.200 l/s za potrebe organizovanog
snabdevanja stanovništva vodom. Ova izdan se koristi i za potrebe individualnih korisnika
(stanovništvo naselja bez organizovanog vodosnabdevanja) kao i za potrebe lokalnih industrija
i navodnjavanje. Procenjuje se da se individualnim sistemom vodosnabdevanja stanovništva
(pojedinačni bunari) koristi najmanje još oko 300 l/s. Zahvatanje voda iz aluviona za potrebe
poljoprivrede i pojedinačnih industrija, dominantno je u vezi sa individualnim korisnicima i
teško se može proceniti.
Na analiziranom prostoru izgrađena je mreža monitoring objekata podzemnih voda, na kojima

RHMZ Srbije sprovodi program osmatranja. Takođe na vodotoku Velike Morave i na njenim
pritokama postoji mreža za osmatranje režima površinskih voda.
Kompilacijom raspoloživih podataka sistematskih osmatranja i sprovođenjem ograničenog

obima namenskih istraživanja sagledano je trenutno stanje, uočeni problemi i date određene
sugestije u vezi sa korišćenjem i zaštitom ovog značajnog resursa podzemnih voda u
budućnosti.
197
2. HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE
I IZVORIŠTA
Aluvijalna izdan formirana je u peskovito-šljunkovitim sedimentima velike propustljivosti
(koeficijenti filtracije reda su 10-3 m/s). Ukupna moćnost kvartarnih sedimenata najčešće
iznosi 12 do 25 m. Izuzetak predstavlja izvorište Šalinac, formirano na levoj obali reke,
par kilometara uzvodno od ušća V. Morave u Dunav. Na ovom prostoru stariji šljunkoviti
kvartarni sedimenti predisponirano istaloženi u jednoj užoj zoni (faza starog korita Morave)
dostižu debljinu i preko 50 m. Prašinasto-glinoviti povlatni slojevi kontinualno su istaloženi
preko vodonosnih horizonata sa promenjivom debljinom, najčešće do oko 5 m. Ovi sedimenti
predstavljaju delimičnu zaštitu izdani od negativnih uticaja sa površine terena. Detaljniji
prikaz karakteristika aluviona Velike Morave prikazan je u radu Stojadinović, Nikić (2008).
Na širem prostoru doline Velike Morave, registrovana su tri tipa vodonosnih kompleksa koji
se u različitom intenzitetu koriste za potrebe vodosnabdevanja i to:
a) karstne formacije (izvori);
b) peskoviti sedimenti neogene starosti;
c) aluvijalni kompleks izgrađen od peskova i šljunkova kvartarne starosti.
Na području Paraćinsko-Jagodinske kotline aluvijalni i neogeni vodonosni kompleski su
povezani na značajnom delu prostora.
Glavna izvorišta podzemnih voda locirana su u aluvijalnim sedimentima Velike Morave. U
znatno manjem obimu formirana su izvorišta u vodonosnim horizontima neogena (Jagodinsko-
paraćinska kotlina i lokalna izvorišta smederevskog Podunavlja), kao i karstna izvorišta na
zapadnim padinama Kučaja (Paraćin i Ćuprija).
Postojeća mreža za osmatranje režima podzemnih voda

Republički hidrometeorološki zavod izmenio je i dopunio tokom 2002. godine osmatračku
mrežu podzemnih voda koja se sada sastoji od 11 monitoring profila postavljenih duž obe
obale reke Velike Morave. Ukupnu mrežu čine 82 pijezometra. Nivoi podzemnih voda
osmatraju se dva do šest puta mesečno. Kvalitet podzemnih voda osmatra se jednom godišnje.
I pored veoma velikog broja osmatračkih objekata koji su na prostoru aluviona Velike Morave
izgrađeni, raspoloživi podaci su samo delimično upotrebljivi. Stanje monitoring sistema
pokušano je da se u najkraćem opiše u tabeli u nastavku:
Broj profila 9 novih i 82 nova, oko 20
starih pijezometara
(profili su urađeni upravno na vodotok sa 2 stara profila
objektima na obe strane reke) i ukupan broj
pijezometara
Broj objekata na kojima se osmatraju NPV 79 objekta 60 sa kotom „0“
Broj „kompletnih“ osmatračkih profila 4 profila 29 pijezometara
Broj objekata na kojima se analizira kvalite 12 lokacija

podzemne vode
Broj obj. u kojima se prati kvalitet i osmatra 10 6 sa kotom „0“
nivo
198
STANJE I PROBLEMATIKA ALUVIJALNIH VODA U DOLINI REKE VELIKE MORAVE
Kao što je već rečeno na dvanaest lokacija vrši se osmatranje kvaliteta podzemnih voda.
Lista obuhvata preko 50 parametara, i to parametre proširene liste, organohlorne pesticide,
herbicide na bazi triazina, PCB i dr. Dinamika uzimanja uzoraka je jednom godišnje (obično
u periodu malih voda: avgust-oktobar). Raniji osmatrački objekti, na kojima je dugi niz
godina registrovan kvalitet podzemnih voda, uvođenjem nove osmatračke mreže napušteni
su, tako da se danas raspolaže sa maksimum četiri do pet podataka o promeni kvaliteta na
pojedinoj lokaciji. Na slici 1 naznačene su lokacije postavljenih profila i lokacije objekata
– veliki krugovi, na kojima se određuje kvalitet podzemne vode (izvor: RHMZ). Podaci o
koncentracijama NO3 dati su u tabeli 1.
07-Sep-05 3
31-Aug-06 2
12-Sep-07 5
17-Oct-03 5
20-Sep-04 2
PL133 08-Sep-05 8
31-Aug-06 5
13-Sep-07 1
20-Oct-03
09-Sep-04
PD134 07-Sep-05 1
01-Sep-06 1
12-Sep-07 5
17-Oct-03
08-Sep-05
PD142
01-Sep-06
13-Sep-07 1
20-Oct-03 4
21-Sep-04 1
PD152 09-Sep-05 4
14-Nov-06 3
18-Sep-07 2
21-Oct-03 5
21-Sep-04 1
PD163 13-Sep-05 4
14-Nov-06 3
18-Sep-07 2
21-Oct-03 1
10-Apr-04 1
PD172 13-Sep-05 2
16-Nov-06 1
18-Sep-07 1
22-Oct-03 11
10-Apr-04 8
slika 1: Monitoring objekti podzemnih voda
PL181 14-Sep-05 16
Tabela 1: Rezultati višegodišnjeg
slika 1: Monitoring objekti podzemnih voda 16-Nov-06 17
monitoringa
19-Sep-07 8
lokacija Nitrati
Datum uzorkovanja (mgNO3/l) 22-Oct-03 3
199 05-Oct-04 2
15-Oct-03 7.12
PD194 14-Sep-05 4
07-Sep-04 4.54
PL113 06-Sep-05 16.64 17-Nov-06 4
30-Aug-06 20.03 19-Sep-07 3
16-Oct-03 7
lokacija Datum Nitrati 21-Oct-03 16.47

uzorkovanja (mgNO3/l) 10-Apr-04 10.50
15-Oct-03 7.12 PD172 13-Sep-05 21.05
07-Sep-04 4.54 16-Nov-06 13.62
PL113 06-Sep-05 16.64 18-Sep-07 16.64
30-Aug-06 20.03 22-Oct-03 117.04
11-Sep-07 8.63 10-Apr-04 81.70
15-Oct-03 0.00 PL181 14-Sep-05 161.31
07-Sep-04 0.80 16-Nov-06 170.57
PL124 06-Sep-05 5.38 19-Sep-07 89.80
30-Aug-06 6.68 22-Oct-03 32.93
11-Sep-07 14.77 05-Oct-04 27.15
16-Oct-03 25.81 PD194 14-Sep-05 46.73
PD123 07-Sep-05 32.08 17-Nov-06 41.52
31-Aug-06 26.61 19-Sep-07 39.96
12-Sep-07 53.71 16-Oct-03 71.65
17-Oct-03 50.29 22-Jun-04 88.11
20-Sep-04 20.29 23-Sep-04 44.06
PL133 08-Sep-05 83.97 1NPP3 06-Sep-05 101.64
31-Aug-06 58.21 16-May-06 100.26
13-Sep-07 10.86 30-Aug-06 48.99
20-Oct-03 5.34 09-May-07 61.63
Tabela 1: Rezultati višegodišnjeg
09-Sep-04 0.53
monitoringa
PD134 07-Sep-05 10.68
01-Sep-06 11.61
12-Sep-07 55.85
17-Oct-03 0.89
PD142 08-Sep-05 0.98
01-Sep-06 0.71
13-Sep-07 10.19
20-Oct-03 48.06
21-Sep-04 18.47
PD152 09-Sep-05 45.30
14-Nov-06 32.97
18-Sep-07 20.69
21-Oct-03 53.40
21-Sep-04 19.58
PD163 13-Sep-05 48.95
14-Nov-06 32.62
18-Sep-07 29.41
200
Sistematska osmatranja
Sistematska osmatranja imajuimaju za cilj obezbeđenje
za cilj obezbeđenje podataka koji bipodataka koji bi
ukazali (u skladu ukazali (u skladu
sa EU
Direktivama o vodi, 2000, 2006) na kvantitativni i hemijski status vodnog tela kao
Direktivama o vodi, 2000,2006) na kvantitativni i hemijski status vodnog tela kao i te i tendencije
promene ovog statusa. Više o izboru lokacija za monitoring podzemnih voda može se naći u
promene ovog
publikaciji statusa.
Miloradov, VišeSoro
Prohaska, o izboru lokacija za monitoring podzemnih voda može s
i dr. (2008).
publikaciji (Miloradov, Prohaska, Soro i dr, 2008).
Na Na osnovu rezultata monitoringa uočava se da je redovno najveća koncentracija nitrata u

osnovu rezultata monitoringa uočava se da je redovno najveća koncentracija nitrata
dolini Velike Morave registrovana u pijezometru Pl-181 izbušenom na levoj obali na oko
Velike
300 mMorave
udaljenostiregistrovana
od reke i na oko u1.800
pijezometru
m udaljenostiPl-181
od centra izbušenom
naselja Obrež, na
koje levoj
broji obali na oko
udaljenosti
preko 3.200od reke i(popis
stanovnika na oko 1.800
2002). Takođemvrlo
udalenja od centranitrata
visoke koncentracije naselja Obrež
registruju se u koje broji prek
pijezometru(Popis
stanovnika 2002).
NPP3 koji je postavljen
Takođenizvodno
vrloodvisoke
grada Požarevca.
koncentracije nitrata registruju se u pije
NPP3 koji je postavljen nizvodno od u grada Požarevca .
Ako se prihvati da je koncentracija do 20 mg NO3/l vrednost koja se može smatrati „prirodnim“
Ako se prihvati
sadržajem nitrata uda je koncentracija
podzemnim vodama, tadado 20većini
je na mg lokacija
NO3/l –vrednost koja se
čak 75% objekata, može smatrati „pri
uočljiv
sadržajem nitrata u podzemninm vodama, tada je na većini lokacija – kod
negativni antropogeni uticaj (slika 2). Razloge za značajne razlike koje se registruju čak 75% objekata
nekih pijezometara između dve kampanje uzimanja uzoraka tek treba objasniti (da li se radi o
negativni
stvarnoj promeni kvaliteta izdani na lokaciji osmatranja ili je to posledica načina uzorkovanja se registruju ko
antropogeni uticaj (slika 2). Razloge za značajne razlike koje
pijezometara
ili greške ...). između dve kampanje uzimanja uzoraka tek treba objasniti (da li se radi o
promeni kvaliteta izdani na lokaciji osmatranja ili je to posledica načina uzorkovanja i
...).
180.00
160.00
140.00
Koncentracije nitrata (mgNO3/L)
120.00
100.00
80.00
MDK 50mg/L
60.00
40.00
20.00
0.00
1NPPL113
1NPPL124
1NPPD123
1NPPL133
1NPPD134
1NPPD142
1NPPD152
1NPPD163
1NPPD172
1NPPL181
1NPPD194
1NPP3
Lokacije
Slika
Slika2:2 Grafički
Grafički prikaz
prikaz promenepromene sadržaja
sadržaja nitrata nitrata
(mgNO /l) (mgNO
u osmatračkim 3/l) ualuvijalne
objektima osmatračkim
izdani objektima a
izdani Velike Morave uVelike periodu
Morave2003-2007 godina.
3
u periodu 2003-2007 godina.
201
Dopunske informacije o stanju izdani u zonama naselja
Svi opštinski centri snabdevaju se vodom iz izvorišta. Većina naselja donjeg pomorav
Dopunske informacije o stanju izdani u zonama naselja
Svi opštinski centri snabdevaju se vodom iz izvorišta. Većina naselja donjeg Pomoravlja izvan
opštinskih centara oslanja se na individualno vodosnabdevanje. Najveći deo ovih naselja ima
problema sa povišenim koncentracijama nitrata (a neretko i nitrita) u zahvaćenoj podzemnoj
vodi (slika 3).
Slika 3 Stanje kvaliteta podzemne vode koja se koristi u sistemu javnog snabdevanja vodom naselja u
dolini Velike Morave
Slika 3: Stanje kvaliteta podzemne vode koja se koristi u sistemu javnog snabdevanja vodom
naselja u dolini Velike Morave
202
Slika o kvalitetu vode individualnih i javnih sistema snabdevanja vodom dobijena je na osnovu
rezultata sistematskih ispitivanja koje sprovode nadležni regionalni zavodi za javno zdravlje. U
cilju definisanja kvaliteta vode u naseljima koja ne raspolažu sa centralizovanim sistemima za
snabdevanje vodom, analizirani su podaci o sistematskom praćenju kvaliteta vode u osnovnim
Slika o kvalitetu vode individualnih i javnih sistema snabdevanja vodom dobijena je na

osnovu rezultata sistematskih ispitivanja koje sprovode nadležni regionalni zavodi za javno
zdravlje. U cilju definisanja kvaliteta vode u naseljima koja ne raspolažu centralizovanim
sistemima za snabdevanje vodom, analizirani su podaci o sistematskom praćenju kvaliteta
vode u osnovnim školama ovih naselja i to za period 2002. do 2004. ili 2005. godine. Škole
su odabrane iz razloga što se očekivalo da je upravo kod njih minimizirana mogućnost
sekundarnog zagađenja vode, zbog izuzetnog značaja koje one imaju. S obzirom na činjenicu
da se osim dezinfekcije na ovim sistemima ne vrši tretman vode, fizičko-hemijske karakterstike
analiziranih voda (sa slavine) u suštini daju sliku o kvalitetu sirove vode koja se zahvata
bunarima osim u mikrobiološkom pogledu.
S obzirom na vrlo raširen problem prisustva nitrata u zahvaćenim bunarskim vodama u

poslednjih par godina sve je češća pojava ugradnje malih mobilnih uređaja za njihovo
uklanjanje koji rade na principu jonske izmene. Ovi uređaji primenjuju se i u školama i to
obično na jednoj slavini koja se koristi kao voda za piće. Njihova nekontrolisana primena
takođe predstavlja zdravstveni problem (Boreli-Zdravković, Rogožarski, 2006).
Veliki broj naselja u Pomoravlju registruje probleme sa povišenim ili visokim vrednostima
nitrata u bunarima koji koriste prvu, aluvijalnu izdan. Samim tim nameće se zaključak da je
na prostoru naselja kvalitet aluvijalnih voda veoma poremećen po pitanju nitrata, odnosno da
prisutna opterećenja prevazilaze samoprečišćavajući kapacitet izdani i zaštitnog povlatnog
sloja. Ova činjenica navodi i na zaključak da postoji značajan negativni uticaj naselja na
kvalitet podzemne vode analizirane izdani koji se prostire i izvan zone naselja. Veličina zone
uticaja zavisi od prisutnih hidrohemijskih uslova, odnosno od denitrifikacionog kapaciteta
izdani.
Bitno je napomenuti da se danas veoma obimne aktivnosti sprovode na izradi tehničke

dokumentacije za formiranje sistema vodosnabdevanja naselja (generalni projekti snabdevanja
opština vodom) kao i da se pojedina seoska naselja povezuju na postojeće sisteme javnog
vodosnabdevanja opštinskih centara.
Karakteristike aluvijalnih izvorišta sistema javnog

vodosnabdevanja
Aluvion Velike Morave predstavlja značajan resurs za obezbeđenje pijaće vode. Na

izvorištima javnog vodosnabdevanja danas se zahvata i koristi preko 1.200 l/s podzemne
vode. Aluvijalna izdan se koristi putem četiri regionalna izvorišta i nekoliko gradskih. Brojna
naselja formirana na aluvijalnoj ravni Velike Morave i neposrednom obodu koriste ovu izdan,
kako preko sistema javnih vodovoda (manji broj seoskih vodovoda), tako i preko velikog
broja individualnih seoskih bunara (Boreli-Zdravković, Damjanović, 2007).
Po pitanju korišćenja voda aluviona Velike Morave za vodosnabdevanje mogu se istaći

sledeće generalne konstatacije:
203
1. Izvorišta formirana kao deo sistema javnog vodosnabdevanja gradova koriste najveću
količinu vode aluvijalne izdani. Prema uslovima prihranjivanja ovih izvorišta, izdvajaju
se dva tipa i to:
− izvorišta koja su izgrađena na većim udaljenjima od korita reke Velike Morave pa su
samim tim manje osetljiva na akcidentne pojave zagađenja u vodotoku, ali su veoma
osetljiva na uticaje korišćenja prostora oko izvorišta. Kod ovih izvorišta redovno se
registruju povišene koncentracija nitrata. Karakteristika sistema za snabdevanje pijaće
vode, koji se oslanjaju na ova izvorišta, ogleda se i u činjenici da se na ovim sistemima od
prerade vode koriste samo uređaji za hlorisanje vode pre isporuke potrošačima (izvorišta
Ključ, Livade, Garevina);
− drugi tip izvorišta predstavljaju sistemi kod kojih su vodozahvatni objekti izgrađeni u
neposrednoj blizini korita reke. Vodozahvatni objekti ovih izvorišta dominantno se
prihranjuju iz Velike Morave. Vode ovih izvorišta su uobičajeno opterećene povišenim
koncentracijama mangana, gvožđa i amonijum jona. Pre isporuke potrošačima predviđeno
je da se voda prerađuje na postrojenjima za kondicioniranje voda. Međutim, u postojećem
stanju postrojenja se nalaze u centrima potrošnje osnovnih korisnika, tako da se sirova
voda transportuje na veće daljine (Trnovče, Brzan);
− izuzetak u odnosu na ovu generalnu podelu predstavlja izvorište „Šalinac“ za snabdevanje
grada Smedereva. Bunari su formirani na značajnom udaljenju od vodotoka Velike
Morave, ali se, zahvaljujući izuzetno povoljnim hidrogeološkim karakteristikama područja
izvorišta, ne javljaju problemi karakteristični za prvu grupu izvorišta.
2. Izgrađeni gradski vodovodni sistemi koji se oslanjaju na aluvijalne vode uglavnom
su vezani za prostor nizvodno od Bagrdanskog tesnaca. Deo aluviona na prostoru
Paraćinsko-jagodniskog basena koristi se uglavnom kroz sisteme individualnog
vodosnabdevanja. Za vodosnabdevanje gradskih naselja na ovim prostorima koriste
se izdani formirane u dubljim peskovitim slojevima neogene starosti. Ove izdani su
uglavnom u kontaktu sa aluvijalnim vodama, koje su sakupljene u mlađim kvartarnim
sedimentima istaloženim preko peskovitih formacija. Takođe, na ovom prostoru
koriste se karstne vode sa izvora i iz bunara lociranih u nekoliko vodozahvatnih zona
koje pripadaju ravaničkom karstu (istočni obod analizirane zone). Na najuzvodnijem
delu velikomoravskog aluviona podzemne vode koriste se (privremeno do finalizacije
vodovodnog sistema sa Ćelija) za vodosnabdevanje Ćićevca.
3. Još jedna karakteristika gradskih vodovodnih sistema koji se oslanjaju na izvorišta
u aluvijalnoj sredini, manifestuje se u činjenici da je samo mali broj seoskih naselja
povezan na ove sisteme. Tako su na izvorište grada Požarevca, koje je inače vrlo
ugroženo nitratima, povezana samo tri naselja (Ćirikovac i Klenovik - veza sa
kostolačkim sistemom, i Zabela koja ima i sopstevne objekte vodosnabdevanja). Na
sistem Velike Plane priključena je samo gradska zona, dok se izvorište Trnovče koristi
za Smederevsku Palanku (koja sa ovog izvorišta samo dopunjuje potrebne količine
vode – ostatak obezbeđuje iz tri lokalna dublja izvorišta formirana bliže gradu) i par
naselja (Mala Plana i krak prema severu). Na sistem izvorišta Trnovče trenutno se
povezuje Velika Plana, iako projektovano postrojenje koje je predviđeno za uklanjanje
prisutnog gvožđa, mangana i amonijum jona nije realizovano. Za razliku od njih
značajan deo seoskih naselja u okolini Paraćina priključen je na gradski sistem, koji
inače koristi vodu zahvaćenu iz karstnih izvorišta. U manjoj meri priključena su naselja
koja gravitiraju opštinskom centru Ćuprija koji se snabdeva vodom delom iz karstа a
delom iz neogene izdani.
204
če trenutno se povezuje Velika Plana, iako projektovano postrojenje koje je
uklanjanje prisutnog gvožđa, mangana i amonijum jona nije realizovano. Za
značajan deo seoskih naselja u okolini Paraćina priključen je na gradski
če koristi vodu zahvaćenuSTANJE iz karstnih izvorišta.
I PROBLEMATIKA ALUVIJALNIHU manjoj meri
VODA U DOLINI REKEpriključena
VELIKE MORAVE su
vitiraju opštinskom centru Ćuprija koja se snabdeva vodom delom iz karstа a

ne izdani. Sumarni pregled osnovnih karakteristika velikih aluvijalnih izvorišta prikazan je u tabeli 2,
pri čemu su izvorišta grupisana u sledeće dve kategorije:
− izvorišta na kojima se registruje povišen sadržaje nitrata u zahvaćenoj podzemnoj vodi
snovnih karakteristika velikih
(uobičajeno aluvijalnih
preko MDK izvorišta
- Pravilnik 42/98) prikazan
- izvorišta tipa I1; je u tabeli 2, pri
rupisana u sledeće dve kategorije:
− izvorišta na kojima se registruju povišeni sadržaji gvožđa, mangana, amonijum jona i
nešto manje drugih jedinjenja, a čija je pojava uslovljena prisutnim hidrogeološkim
a kojima se registruje povišen- izvorišta
karakteristikama sadržajetipa I2.nitrata u zahvaćenoj podzemnoj vodi
preko MDK-Pravilnik 42/98) - izvorišta tipa I1 i
a kojima se registruju
Interesantnopovišeni sadržaji
je pomenuti primer Lapova,gvožđa, mangana,
koje se snabdeva sa izvorištaamonijum jona i
Garevina, formiranog
u dolini reke Velike Morave na oko 2 km od centra grada i na oko 2 km od Velike Morave
e drugih jedinjenja,
(slika 3). a čija je pojava uslovljena prisutnim hidrogeološkim
ka - izvorišta tipa I2.
pomenuti
koje se
izvorišta
anog u
Morave
d centra
km od
a. 3).
tojećeg i
orišta za
Slika 3 Prikaz postojećeg i novoformiranog izvorišta za Lapovo
Bunari ovog izvorišta opterećeni su koncentracijama nitrata reda 25 do 80 mg NO3/l , kao i

povišenom elektroprovodljivošću. Zbog postojećeg kvaliteta vode izgrađeno je novo izvorište
„Skela“ u produžetku postojećeg izvorišta ali neposredno uz vodotok Velike Morave. Ovo
izvorište danas ima 3 bunara i rezervoar, koji se, zbog nedostatka sistema za tretman vode i
vrlo visokih koncentracija Mn, ne koristi u sistemu vodosnabdevanja. Nešto slično, ali manje
izraženo uočeno je i u okolini izvorišta Ključ grada Požarevca. Naime, uzvodno od izvorišta
Ključ izgrađeni su vodozahvatni bunari kojima se obezbeđuje sirova podzemna voda 219 za
infiltracioni - zaštitni sistem formiran na prostoru Ključa. Izgradnja bunara pored Morave
predstavlja fazu u realizaciji sistema zaštite. Predviđeno je da ovi bunari budu u najvećoj
meri zamenjeni vodozahvatom i predtretmanom vode reke Velike Morave. Na bunarima
izgrađenim u priobalju Morave takođe je registrovana povišena koncenteracija Mn. Ova
pojava nije poremetila namenu izgrađenih bunara s obzirom da su oni deo sistema nalivne
vode i da se registrovani Mn istaloži u izgrađenim infiltracionim bazenima.
205
Predviđeno je da ovi bunari budu u najvećoj meri zamenjeni vodozahvatom i
predretmanom vode reke Velike Morave. Na bunarima izgrađenim u priobalju Morave
takođe je registrovana povišena koncenteracija Mn. Ova pojava nije poremetila namenu
izgrađenih bunara obzirom da su oni deo sistema nalivne vode i da se registrovani Mn
istaloži u izgrađenim infiltracionim bazenima.
Tabela 2 : Osnovne karakteristike aluvijalnih izvorišta

broj bunara dubina D1* i prihranjivanje postojeći klasa Q pojed.
No mesto izvorište Q (l/s)
na izvorištu D2** (m) izvorišta tretman *** izvorišta (l/s)
50-60m
1 Smederevo Šalinac 7 280 obostrano DA I2 30-60 l/s
npv 4-5m
12-14m
2 Požarevac Meminac 11 0-30 iz zaledja DA/NE**** I1 15-20 l/s
npv 6m
14-16m
3 Požarevac Ključ I 14 250 obostrano NE I1 30 l/s
npv 7-8m
Smederev. 15-17m
3 Trnovče 9 80 iz reke DA I2 6-10 l/s
Palanka npv 5m
Velika 10-11m
4 Livade 14 100 iz zaledja NE I1 10-15 l/s
Plana npv 6,5m
5 Žabari Žabari 1 16m 30 iz zaledja NE I1 30 l/s
12-14m
6 Lapovo Garevina 7 60 iz zaledja NE I1 10-15 l/s
npv 7m
Kragujevac I2 , 20-50 l/s
7 Brzan 14 8-14m 220 iz reke DA
Batočina samo Mn 30-80 l/s
8 Ćićevac Moravište 3 12-14m 30 obostrano NE I1 12-15 l/s
legenda: *D1- dubina do podine aluviona
**D2- dubina do nivoa podzemne vdoe (npv)
*** tretman- osimTabela
dezinfekcije koja jekarakteristike
2 Osnovne svuda prisutnaaluvijalnih izvorišta
**** DA/NE- postoji uređaj za reversnu osmozu koji nije u funkciji
Napomena: Na izvorištu Ključ grada Požarevca septembra 2006. god. pušten je u rad urgentni sistem
zaštite čime su potpuno izmenjeni prirodni uslovi prihranjivanja izvorišta (Radenković, Boreli,
legenda: *D1 - dubina do podine aluviona
Zuber,2007).
**D2 - dubina do nivoa podzemne vode (npv)
*** tretman
KVALITET VODE - osim dezinfekcije
REKE VELIKE koja jeMORAVE
svuda prisutna
**** DA/NE - postoji uređaj za reversnu osmozu koji nije u funkciji
Republički hidrometeorološki zavod Srbije redovno prati kvalitet vode Velike Morave na
Napomena:
četiri Nadok
lokacije, izvorištu
su ova „Ključ” grada
istraživanja na Požarevca septembra
dve lokacije 2006.i god.
(Velika Plana pušten
Šalinac) je u rad
zaključena
urgentni sistem zaštite čime su potpuno izmenjeni prirodni uslovi prihranjivanja
2004. godine. Uzorci se uzimaju dvanaest puta godišnje, a na nekim lokalitetima i na izvorišta
(Radenković,
svakih Boreli,
15 dana. Zuber, 2007).
Za prethodni dvadesetogodišni period prikupljeni su i analizirni podaci
osnovnih pokazatelja kvaliteta a naročito razmatranih azotnih komponeneti.
KVALITET VODE REKE VELIKE MORAVE
Republički hidrometeorološki zavod Srbije redovno prati kvalitet vode Velike Morave na
220
četiri lokacije, dok su ova istraživanja na dve lokacije (Velika Plana i Šalinac) zaključena
2004. godine. Uzorci se uzimaju dvanaest puta godišnje, a na nekim lokalitetima i na svakih
15 dana. Za prethodni dvadesetogodišni period prikupljeni su i analizirani podaci osnovnih
pokazatelja kvaliteta a naročito razmatranih azotnih komponenti.
206
BPK5 mg/l HPK mg/l
mdk=4 mg/l mdk=3 mg/l
6,0
6,0
5,0 5,0
4,0
4,0
3,0
aromatičnih ugljovodonika.
2,0 3,0
Salinac Ljub. Most Trnovce V.Plana Bagrdan Varvarin Salinac Ljub. Most Trnovce V.Plana Bagrdan Varvarin
rastv. kiseonik mg/l

orto PO4 mgP/l
mdk=min 6 mg/l
12 0,25
11 0,20
10 0,15
9 0,10
8 0,05
Salinac Ljub. Most Trnovce V.Plana Bagrdan Varvarin Salinac Ljub. Most Trnovce V.Plana Bagrdan Varvarin
NH4 mgN/l NO3 mgN/l

mdk=1 mg/l mdk=10 mg/l
1,0
3,0
0,8
2,5
0,6
2,0
Slika 4: Parametri kvaliteta vode i njihova promena duž vodotoka

0,4 1,5
0,2 1,0
0,0 0,5
Salinac Ljub. Trnovce V.Plana Bagrdan Varvarin 0,0
Most Salinac Ljub. Most Trnovce V.Plana Bagrdan Varvarin
207
sadržaj pesticida redovno u okviru propisanih granica, kao i sadržaj ispitivanih policikličnih
Vode Velike Morave odstupaju od propisane IIa klase uglavnom po parametru BPK5 i HPK
srednjom vrednošću od 7,8. Elektroprovodljivost takođe ima sezonsku oscilaciju i registrovana
materija pokazuje široki dijapazon od 1 do 482 mg/l, sa srednjom vrednošću od oko 27 mg/l.
je u opsegu od 210 do 730 µS/cm, srednja vrednost 420 µS/cm. Sadržaj suspendovanih
Kvalitet vode Velike Morave se menja sezonski, tako da se pH javlja u opsegu od 6,0 do 9,2, sa
kao i pojavi Fe i Mn a zatim i nekih drugih metala ali znatno ređe. Treba napomenuti da je
Slika 3: Parametri kvaliteta vode i njihova promena duž vodotoka
Kvalitet vode Velike Morave se menja sezonski, tako da se pH javlja u opsegu od 6.0 do
9.2, sa srednjom vrednošću od 7,8. Elektroprovodljivost takođe ima sezonsku oscilaciju i
registrovana je u opsegu od 210 do 730 µS/cm, srednja vrednost 420 µS/cm. Sadržaj
suspendovanih materija pokazuje široki dijapazon od 1 do 482 mg/l, sa srednjom
Analiza promena sadržaja nitrata i proticaja Velike Morave dovodi do zaključka da između ove dve
veličine ne postoji nikakva jasna zavisnost. Na slici 4 prikazane su registrovane vrednosti protoka
i koncentracije nitrata za najuzvodniju i najnizvodniju stanicu (Varvarin i Ljubičevski most).
Dijagram ukazuje na razlike u pronosu nitrata rekom Velikom Moravom uz održavanje gotovo
konstantne koncentracije reda 2-2,5 mgN/l tj. oko 10 mgNO3/l). Detaljne analize velikomoravskog
površinskih voda na ovom području analizira proširena lista nutrijenata: azota i fosfora
sliva koje se planiraju u narednom periodu treba da ukažu na glavne komponente unosa nitrata
koja obuhvata i organski azot, odnosno rastvorni i ukupni fosfor. Generalno se može reći
u vodotok (površinsko spiranje, kanalizacija, interakcija sa podzemnim vodama i sl.). Takođe je
da je ukupni doprinos neposrednog sliva Velike Morave relativno skroman kako u
korisno pomenuti da se od 2003. godine u okviru redovnog programa osmatranja površinskih voda
pogledu vodnosti
na ovom području tako proširena
analizira i pogledu promene
lista koncentracije
nutrijenata: azota i fosfora nitrata. Za ukupni
koja obuhvata bilans
i organski azot, N ovog
vodotoka potrebno je uključiti i ostale oblike pojave azota.
odnosno rastvorni i ukupni fosfor. Generalno se može reći da je ukupni doprinos neposrednog sliva
Velike Morave relativno skroman kako u pogledu vodnosti tako i u pogledu promene koncentracije
nitrata. Za ukupni bilans N ovog vodotoka potrebno je uključiti i ostale oblike pojave azota.
Slika 5 Koncentracija nitrata u reci Velikoj Moravi i registrovani proticaji tokom uzorkovanja
Slika 4: Koncentracija nitrata u reci Velikoj Moravi i registrovani proticaji tokom
uzorkovanja
POTENCIJALNI UTICAJI
POTENCIJALNI
Stanovništvo UTICAJI
- naselja
Neposredni sliv Velike Morave obuhvata delimično ili potpuno prostor 22 opštine, i prostire
Stanovništvo
se na području 6 -okruga.
naselja
Ukupan broj stanovnika u posmatranom delu sliva je skoro 900.000,
više od polovine u gradskim naseljima. Na analiziranom prostoru aluvijalne ravni i rečnih
Neposredni
terasa površinesliv
1.200Velike Morave
km2, živi obuhvata
oko 300.000 delimično
stanovnika. ili potpuno
Struktura naselja prostor 22 opštine, i
u slivu Velike
prostirei na
Morave se analiziranom
na područjuprostoru
6 okruga. Ukupan
data je u tabeli broj
3 i nastanovnika
slici 5. u posmatranom delu sliva je
skoro 900.000, više od polovine u gradskim naseljima. Na analiziranom prostoru
Tabela 3 Struktura stanovnika na slivu V.Morave i na prostoru rečne doline
aluvijalne ravni i rečnih terasa površine 1.200 km2, živi oko 300.000 stanovnika.
Struktura naselja struktura
u slivu Velike Morave i na struktura
stanovnika
analiziranom prostoru data je u tabeli 3 i
naselja po broju st.
slika 5.
od 1000 do od 500 do
broj stanovnika gradska seoska >5000 <500
Tabela 3: Struktura stanovnika na slivu V.Morave i na5000 1000 doline
prostoru rečne
sliv struktura413.204
467.535 stanovnika 17 struktura
146 naselja po
138 152broju st.
aluvion od18
1000 od0500
broj stanovnika 176.210
gradska 115.443 seoska 11 49
>5000 <500
do 5000 do 1000
sliv 467.535 413.204 17 146 138 152
208
aluvion 176.210 115.443 11 49 18 0
Najveći broj naselja u aluvionu Velike Morave ima između 1000 i 2000 stanovnika.
Najveći broj naselja u aluvionu Velike Morave ima između 1.000 i 2.000 stanovnika.
35
30
25
20
35
15
30
10
25
5 20
0 15
>5000 >4000 >3000 >2000 > 1000 > 500 <500

10 <5000 <4000 <3000 < 2000 < 1000
slika 5: Zastupljenost naselja u dolini Velike Morave u funkciji broja stanovnika

5
Slika 6 Zastupljenost naselja u dolini Velike Morave u funkciji broja stanovnika

0
Obzirom na veličine<5000 naselja i <4000

njihovu konfiguraciju,< 2000uređenje komunalnih otpadnih voda
>5000 >4000 >3000 >2000 > 1000 > 500 <500
<3000 < 1000
na razmatranom
S obzirom prostoru
na veličine naselja
slika 5: Zastupljenost
predstavlja
naselja ui njihovu
značajan problem.
konfiguraciju,
dolini Velike Morave u uređenje
Naime,
komunalnih
funkciji broja
samootpadnih
stanovnika
opštinski
vodacentri
imaju rešeno pitanje kanalisanja otpadnih voda naselja. Tretman voda se
na razmatranom prostoru predstavlja značajan problem. Naime, samo opštinski centri imaju sprovodi samo u
nekim
rešeno od
Obzirom njih
pitanje (Tabela
na kanalisanja4)
veličine naselja i njihovu
otpadnih vodakonfiguraciju, uređenje
naselja. Tretman voda komunalnih
se sprovodi otpadnih voda od
samo u nekim
na(tabela
njih razmatranom
4). prostoru predstavlja značajan problem. Naime, samo opštinski centri
Tabela
imaju4.rešeno
Priključenost stanovništva
pitanje kanalisanja na kanalizacioni
otpadnih sistem voda
voda naselja. Tretman naselja u dolinisamo
se sprovodi V.Morave
u
nekim od njih (Tabela 4) Količina
Dužina Procena
Tabela 4. Priključenost stanovništva na kanalizacioni
ispuštenih Naziv sistem
Vrstanaselja u dolini V.Morave Lokacija
prečišća-
Naziv naselja kanalizacione priključenosti voda na Kapacitet
Tabela 4. Priključenost
mreže stanovništva
stanovništva na kanalizacioni sistem
prijemnika naselja
vanja u
(ako doliniuredjaja
V.Morave postrojenja za
izlivu
Količina postoji uređaj ) prečišćavanje
Dužina Procena
(km) (%) ispuštenih
l/s Naziv Vrsta prečišća- Lokacija
Naziv naselja kanalizacione priključenosti Kapacitet
voda na prijemnika vanja (ako
mreže stanovništva postrojenja za
izlivu uredjaja 4300
postoji uređaj ) prečišćavanje
Požarevac 89
(km)
60
(%) l/s
76 V. Morava ne radi m3/dan, hipodrom
20000 ES x2
4300
Kostolac*
Požarevac 17
89 60
60 7626 V. Morava
Dunav ne radi - m3/dan, - hipodrom -
* 20000 ES x2
Smederevo 110 84 208 Dunav ne postoji - -
Kostolac* 17 60 26 Dunav - - -
Žabari * - 30 - - ne postoji - -
Smederevo 110 84 208 Dunav ne postoji - -
Lapovo
Žabari 7.0- 16
30 -6.2 V.- Moravane postoji
ne postoji - - - -
Batočina
Lapovo 6.2
7.0 30
16 6.212 V. Morava
Lepenica ne postoji
ne postoji - - - -
Batočina 6.2 30 12 Lepenica ne postoji - - po 1 km
dve
Resava i po 1 kmuzvodno i
Svilajnac 90 95 28 bioaeracione
dve 350 m3/h
V. Morava
Resava i uzvodnonizvodno
i od
Svilajnac 90 95 28 laguna 350 m3/h
bioaeracione
V. Morava nizvodnoušća
od Resave
laguna
Ćićevac 2,5 0.5 10 - - -ušća Resave -
Ćićevac 2,5 0.5 10 - - - -
biološko -
industrijaka
Jagodina 39 90 100 Belica biološko -
produžena 720 m3/h
industrijaka
Jagodina 39 90 100 Belica produžena 720 m3/h zona
aeracija
aeracija
zona
25000
25000 ES ES ; industrijaka
; industrijaka
Velika Plana
Velika Plana 60
60 80
80 3030 V. Morava
V. Morava aerobne
aerobne lagunelagune 170 m3/h
170 m3/h zona zona
Ćuprija
Ćuprija 40
40 83
83 4040 V. Morava
V. Morava - - - - - -
250 m3/h,
250 m3/h,
Paraćin
Paraćin 50
50 60
60 7070 V. Morava
V. Moravamehanički
mehanički35000 ES Veliki Bačin
Veliki Bačin
35000 ES
Varvarin - 55 - V. Morava - - -
Varvarin - 55 - V. Morava - - -
209
223
223
Statistički podaci na analiziranom prostoru ukazuju na značajna potencijalna opterećenja

azotnom komponentom od stočnih fondova u brojnim seoskim naseljima. Na osnovu broja
stoke iz literature podataka o jediničnim opterećenjima, ocenjen je potencijalni uticaj seoskih
naselja. Ukupni uticaj potiče od stanovništva i poljoprivrednih fondova (tabela 5). Uticaj
stanovištva definisan je na osnovu usvojene norme opterećenja od 10 g ukupnog azota po
stanovniku na dan, a uticaj stočnog fonda na osnovu vrste stoke i pojedinačnih unosa koji su
preuzeti iz odgovarajuće literature. Za potrebe projekta pribavljeni su popisi po naseljima (u
saradnji sa Statističkim zavodom Srbije). Takođe se vodilo računa o stepenu priključenosti
stanovništva na kanalizacione sisteme, tako što se u obzir uzimalo samo nepriključeno
stanovništvo. Sve vrednosti izražene su po opštinama i to kao opterećenje po ha površine
(ukupna površina koja pripada analiziranom prostoru aluviona u okviru pojedine opštine).
U skladu sa usvojenom razmerom razmatranja problema koja je na nivou opština, kao
i geografskih karakteristika područja, naselja su posmatrana kao rasuti zagađivači. Sličan
pristup sreće se i u inostranim analizama u kojima se naselja posmatraju kao rasuto potencijalno
opterećenje ukoliko površina pod njima iznosi oko i preko 15% analiziranog vodnog tela.
Tabela 5: Proračun potencijalnog opterećenja od naselja -

N (kg/ha/god) po opštinama
Velika Plana
Smederevo
Požarevac
kategorija
Varvarin
Svilajnac
Batočina
Jagodina
Lapovo
Ćićevac
Paraćin
Ćuprija
Žabari
Stanov. 7 5 3 3 9 3 19 8 5 7 8 8
Fond
20 27 15 16 29 26 32 27 25 17 41 21
naselja
Proračuni potencijala korišćenja stajskog đubriva, definisani na osnovu podataka o

poljoprivrednim fondovima naselja, pokazuju prosečne vrednosti od oko 15 do 30 kgN/ha
godišnje. Uvidom na terenu zaključeno je da gazdovanje stajnjakom nije na zadovoljavajućem
nivou. Naime, i pored činjenice o nesumnjivom značaju stajnjaka i stoke u poljoprivrednoj
proizvodnji, način skladištenja i čuvanja ovih đubriva pokazuje da se veliki deo njihove
hranljiive vrednosti gubi na lokaciji njihovog prikupljanja tj. u naselju.
U odnosu na veličinu stočnog fonda iz perioda prethodnog popisa, 1991. godine, beleži se
značajno smanjenje. Analize za razmatrane opštine pokazuju smanjenje od 30 pa čak do
40% u periodu 1991-2002. godina. U novijem periodu (od 2004 do 2005. godine) može se
konstatovati blago intenziviranje poljoprivredne delatnosti (otvaranje manjih farmi i sl.) u
naseljima donjeg Pomoravlja.
Opterećenje poljoprivredom - ratarstvo
Dolina Velike Morave predstavlja vrlo atraktivno područje za poljoprivrednu proizvodnju.

Sve više se od klasičnih ratarskih kultura, pšenice i kukuruza, u proizvodnju uvode i
industrijske kulture. Međutim, još uvek se najveći deo prostrane moravske doline koristi za
gajenje ratarskih kultura.
210
U saradnji sa regionalnim zavodima za poljoprivredu prikupljeni su i obrađeni podaci o

prosečnim količinama i vrstama đubriva koja se koriste. Evidentiranje upotrebe stajskih
djubriva se ne vrši. Regionalni poljoprivredni zavodi vrše kontrolu plodnosti donetih uzoraka
zemlje, na bazi kojih daju preporuke individualnim korisnicima o potrebnim aplikacijama
mineralnih đubriva. Na taj način zavodi u većoj ili manjoj meri imaju „podatke“ o stanju i
količini korišćenih đubriva. Ovi podaci su pokazali da je danas prisutno umereno korišćenje
sredstava za đubrenje. Vrednosti se kreću u dijapazonu od 80 do 120 kgN/ha godišnje. Na
pojedinim parcelama, sa povrtarskim kulturama, prisutno je i značajno veće opterećenje,
ali se može reći da je takvo stanje uglavnom lokalno. U cilju postizanja optimalnih prinosa
(sada su ostvareni prinosi najčešće 30-40% manji od potencijalnih) treba očekivati povećanje
primene agrotehničkih mera pa i đubrenja. Prema iskustvima stručnjaka sa terena povećanje
proizvodnje zahtevalo bi i povećanje sredstava za đubrenje na količine oko 130-170 kgN/ha
god-1 .
Najvažniji akt kojim se ograničava unos azota iz poljoprivrede u područjima osetljivim

na nitrate predstavlja Nitratna direktiva (Nitrates Directive - concerning the protection of
waters against pollution caused by nitrates from agricultural sources - 91/676/EEC). Ovom
direktivom predviđeno je da na područjima na kojima se registruje sadržaj NO3 u podzemnoj
vodi od oko i preko 50 mg/l (MDK vode za piće u većini zemalja pa i kod nas) treba da se
primeni restrikcija korišćenja mineralnog i stajskog đubriva i ograniči opterećenje azotom.
Usvojena je vrednost unosa đubriva od 170 kg/ha godišnje.
Imajući u vidu ovu cifru, a i uobičajeno primenjenu količinu đubriva (kako veštačkog tako
i stajnjaka kod nas) jasno je da smo mi daleko ispod limitiranih granica. Međutim, osnovno
iznošenje nitrata obavlja se kroz biljke koje ovaj esencijalni elemenat ugrađuju u svoju
strukturu (sve delove biljke). Iz tog razloga očigledno je da stvarni debalans azota (višak ili
manjak) zavisi od ostvarenih prinosa. Pokušaj sagledavanja ovog balansa izvšen je opet u
saradnji sa Zavodom za poljoprivredu Smederevo.
Na osnovu vrste gajenih kultura i višegodišnjeg prosečnog prinosa u ispitivanom području,

sračunate su količine azota koje biljke iznose iz zemljišta plodonošenjem i vegetativnim
delom.
Tabela 6 Pregled iznetih i unetih količina azota prinosom i đubrenjem
Razlika
Unos azota
Prosečan Količina iznesenog
Kultura mineralnim Iznos-Unos
prinos (kg) azota (kg)
đubrivima (kg)
(kg)
Pšenica 3. 500 72 76 +4
Kukuruz 5. 000 102 95.5 - 6,5
Dvogodišnji rezultat unosa azota - 2,5
211
Iz podataka iznetih u tabeli Zavod iz Smedereva je zaključio da se visinom prinosa i iznetom

količinom azota sa jedne strane i unosom ovog elementa u zemljište putem đubrenja, pre
svega mineralnim đubrivima, ostvaruje negativan trend u sadržaju azota u zemljištu. Po ovim
podacima ostvaruje se manjak od 2,5 kg azota za dvopoljni plodored (balkanski plodored)
kakav je zastupljen u velikom procentu u području ispitivanja (prostor Smedereva i Velike
Plane), bez obzira na potes u dvogodišnjoj rotaciji.
Namenska ispitivanja sadržaja azotnih jedinjenja u poljoprivrednom zemljištu u blizini

pojedinih odabranih izvorišta sprovedena su od strane NIO - Instituta za zemljište u Beogradu.
Terensko-istražni i laboratorijski radovi vršeni su tokom sve tri godine rada na studiji i to:
− prve godine - zemljište je ispitivano na manjem broju uzoraka na sve četiri odabrane
lokacije postojećih izvorišta (Livade - Velika Plana, Trnovče, Ključ - kod Požarevca,
Šalinac – kod Smedereva);
− Druge godine - detaljnija ispitivanja u zoni Livada i Trnovča;
− Treće godine - detaljnija ispitivanja u zoni izvorišta Ključ blizu grada Požarevca.
Ispitivanja su pokazala su da se samo izuzetno, obično na većoj dubini uzorka, javljaju sadržaji
nitrata iznad 50 mg/kg zemljišta. Ova vrednost je preporučena veličina kod definisanja
potencijalnog uticaja poljoprivrede na pojave nitrata u podzemnim vodama u koncentracijama
od preko 50 mg/l.
Na osnovu svih izvršenih ispitivanja i analiza zaključeno je da se uticaj poljoprivrede

na razmatranom području, sa aspekta korišćenja đubriva, uglavnom nalazi u okvirima
preporučenih vrednosti koje bi u skladu sa pomenutom Direktivom 91-676-EEC trebalo da
obezbede prihvatljive uticaje poljoprivrede u osetljivim zonama.
Treba naglasiti da su niske norme primene đubriva pre svega posledica slabe ekonomske moći
poljoprivrednog stanovništva.
Opterećenje poljoprivredom – stočarstvo -farme
U okviru projekta učinjen je pokušaj da se sagleda i potencijalno opterećenje analiziranog

prostora koje potiče od stočnih farmi. Prikupljeni podaci smatraju se orijentacionim, s obzirom
da se u njihovom prikupljanju nisu koristile klasične istraživačke metode.
Velike stočne farme koje su egzistirale na analiziranom prostoru uglavnom su ugašene.

Danas se njihovo obnavljanje i otvaranje novih farmi vrši uglavnom u privatnom sektoru.
Potencijalni uticaj neke farme ne zavisi samo od načina prikupljanja i čuvanja organskog
đubriva (stajnjaka, osoke, prostirke i sl.) nego i od veličine obradivog zemljišta na kom bi se
ovo đubrivo apliciralo. Ne ulazeći u svu kompleksnost ove problematike može se reći da je
potencijalno opterećenje azotom raspoređeno na ukupnu razmatranu površinu reda od 1 do 20
kgN/ha god-1, a da je pre desetak godina ono bilo značajno veće.
212
U Srbiji je danas aktuelno više programa koji se bave problemima farmi i njihovim
gazdovanjem u cilju očuvanja okoline i ekonomske održivosti. Blagovremeno uvođenje
investicija u izrade potrebnih uređaja i obezbeđenje dovoljne površine zemlje za aplikacije
stajnjaka i oseke obezbediće racionalniju proizvodnju (smanjenje utroška mineralnih đubriva)
i samim tim i zaštitu resursa.
ZAKLJUČAK
Na osnovu napred izloženih činjenica mogu se izvući sledeći zaključci:

− zaštita režima i kvaliteta voda Velike Morave od posebnog je značaja za postojeća i
planirana izvorišta podzemnih voda u aluvionu. Ova zaštita takođe podrazumeva zaštitu
kvaliteta voda Južne i Zapadne Morave i njihovih najvećih pritoka (Ibra i Nišave);
− zbog negativnog uticaja zaleđa, pre svega komunalno neuređenih naselja, sve više izvorišta
se oslanja na vodotok (razvoj izvorišta pored reke i infiltracioni sistemi). Iz tog razloga
potreba za zaštitom vodotoka se još više potencira;
− analizom stanja postojećih izvorišta zaključeno je da je kod ranije formiranih izvorišta
(iz perioda 1980-ih godina) na lokacijama koje nisu neposredno pored reke, usled
intenziviranja eksploatacije došlo do značajnog uticaja zaleđa koje se pre svega
manifestovalo u povišenim koncentracijama nitrata preko dozvoljenih MDK u vodi za
piće (50 mg NO3/l);
− za izvorišta formirana neposredno uz rečni tok (ranije otvorena ali i nova izvorišta koja se
upravo grade), kvalitet sirove vode je zbog prisustva Fe, Mn, NH4 i sl., izvan propisanih
kategorija i na njima se mora primeniti (ili se već primenjuje) tretman sirovih voda;
− uočene zakonitosti treba da pomognu kod koncipiranja budućih izvorišta značajnih
eksploatacionih kapaciteta. Suštinski se kod koncipiranja konfiguriranja izvorišta mora
naći optimalno udaljenje od reke koje bi obezbedilo smanjenje eventualnih udarnih,
posebno incidentnih, zagađenja iz reke Velike Morave, a s druge strane ograničilo uticaj
zaleđa na prihvatljivu meru. Takođe je veoma bitno da se kod ovih razmatranja sagleda i
budući režim strujanja podzemih voda koji će se ostvariti u okruženju izvorišta;
− pojedini delovi aluviona u kojima je usled eksploatacije podzemnih voda i radova u
vodotoku došlo do snižavanja nivoa podzemnih voda predstavljaju osetljive zone po
pitanju nitrata. Primena mera kanalisanja naselja i tretmana otpadnih voda pre svega mora
biti izvršena na tim prostorima;
− analize opterećenja iz naselja stanovništva i poljoprivrednih fondova pokazuju da
potencijalno veća opasnost preti od neuređenih staja nego od propusnih septičkih jama. Iz
tog razloga pravilno gazdovanje stajnjakom, koje ima svoju punu ekonomsku opravdanost,
mora se kroz procese edukacije i sufinansiranja uvesti na ove prostore. Uvođenje dobre
poljoprivredne prakse jedan je od značajnih zahteva evropske legislative;
− nakon višegodišnjeg rada na studiji moraju se istaći i posebno izraženi problemi sa
kojima su se učesnici istraživanja suočavali tokom realizacije projekta, a to je nedostatak
odgovarajućih informacija (baza podataka) o upotrebi đubriva. Razlog tome leži u
vlasničkoj strukturi (veći broj individualnih malih poseda koji nisu međusobno povezani).
Takođe značajan problem predstavljao je i nedostatak katastra zagađivača (korisnika
prostora);
− slična istraživanja, uz korekcije nedostataka koji su uočeni tokom ovog rada, bilo bi
korisno sprovesti na području Mačve, koje je takođe posebno interesantno sa aspekta
vodosnabdevanja i poljoprivrede.
213
LITERATURA:
Stojadinović, Nikić, 2008 – Hidrogeološke karakteristike aluviona Velike Morave sa aspekta
korišćenja podzemnih voda, VODOPRIVREDA.
Miloradov M., Prohaska S., Soro A., Majkić B. i Đurić D. - Metodologija za izradu
vodoprivrednog bilansa Vojvodine, Novi Sad, 2008.
Radenković, Boreli-Zdravković, Zuber-Radenković, 2007 - Effects of Urgent Measures

Implemented to Protect the Ključ Groundwater Source, Regional IWA Conference on
„Groundwater Management in the Danube River Basin and Other Large River Basins“, 7-9
June 2007, Belgrade, p. 291-296, 2007.
Boreli-Zdravković Đ., Damjanović M, 2007 - State and problems of using alluvial groundwater
in Great Morava Valley, Water Science and Technology: Water Supply (Groundwater
Management in the Danube River Basin and other Large River Basins), Vol. 7, No. 3/2007,
ISSN 1606-9749, Issue Editors: Milan Dimkić, Heinz-Jurgen Brauch and Michael C.
Kavanaugh, p. 59-67, 2007.
Pravilnik 42/98: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, Službeni list SRJ 42/98
Direktive o vodi - WFD 2000/60/EC Okvirna direktiva o vodama i GWD 2006/118/EC o

zaštiti podzemnih voda od zagađenja i pogoršanja stanja.
Boreli-Zdravković Đ., Rogožarski Z., 2006: Stanje vodosnabdevanja i kvalitet vode

isporučene potrošačima u seoskim naseljima opštine Požarevac, 35. konferencija o aktuelnim
problemima korišćenja i zaštite voda „VODA 2006“, Zlatibor, 06-09.06.2006, str. 457-462,
2006.
Brebanović, B., Sikirić, B., Perović, V., Boreli-Zdravković, Đ., 2006, Fizičko-hemijske i
mikrobiološke osobine poljoprivrednog zemljišta lokaliteta izvorišta „Livade“ Velika Plana,
35. konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda „VODA 2006“, Zlatibor,
06-09.06.2006, str. 233-238, 2006.
Popis 2002 - Republički zavod za statistiku - rezultati popisa 2002. godine.
214
POSTUPAK ZA DEFINISANJE VIŠEDIMENZIONALNIH VEROVATNOĆA POJAVE
POPLAVA NA SLOŽENIM REČNIM SISTEMIMA
POSTUPAK ZA DEFINISANJE
VIŠEDIMENZIONALNIH
VEROVATNOĆA POJAVE POPLAVA
NA SLOŽENIM REČNIM SISTEMIMA
Prof. dr Stevan Prohaska, dipl. inž. građ.*

Aleksandra Ilić, dipl. inž. građ.*
Brankica Majkić, dipl. inž. građ.*
Aleksandra Orlić, dipl. inž. građ.*
Željka Stanić, dipl. inž. građ.*
1. UVOD
Pod pojmom složeni rečni sistem u ovom radu podrazumeva se deo rečnog sliva sa razvijenom
rečnom mrežom i izgrađenim (ili projektovanim) nizom hidrotehničkih objekata (akumulacija,
retenzija i sl.), koji mogu značajno uticati na režim formiranja poplava i evakuaciju velikih
voda sa sliva. Skoro po pravilu, takvi slivovi su, sa hidrološkog stanovišta, nedovoljno
izučeni, jer na njima obično ne postoji dovoljan broj hidroloških stanica za kontrolu elemenata
hidrološkog režima (proticaja i vodostaja) na svim izgrađenim ili projektovanim objektima,
odnosno na prostoru ugroženom poplavama. S druge strane, proces formiranja poplavnih
talasa je prostorno nehomogen, što je posledica neravnomernog uticaja pojedinih delova
sliva u formiranju rečnog oticaja. Ta neravnomernost je zavisna od intenziteta kiša i pravca
kretanja oblačnog sistema iz kojeg se izlučuju padavine, koje u isto vreme predstavljaju
glavni uzročnik pojave poplavnih talasa na slivu. Osnovna namena navedenih hidrotehničkih
objekata je zaštita nizvodnog područja od poplava i sprovođenje kontrole poplave u što je
moguće većem stepenu. Da bi se ona uspešno izvršila neophodno je vrednovanje uticaja svih
delova razmatranog složenog rečnog sistema na formiranje poplavnih talasa.
Pošto su svi ključni profili složenog rečnog sistema, po pravilu, hidrološki neizučeni, u
ovom radu je posebno prikazana i metodologija definisanja hidrograma oticanja i teorijskih
hidrograma na lokacijama hidrotehničkih i drugih objekata koji se štite od poplava. U tom
smislu je razrađena metodologija određivanja hidrograma sa svih parcijalnih delova sliva
215
(međusliva između dva susedna objekta), tzv. hidrograma bočnog dotoka. Kako su svi
hidrotehnički objekti na slivu dimenzionisani da obezbede određeni stepen zaštite (povratni
period), to su, takođe, svi navedeni hidrogrami definisani za različite verovatnoće pojave.
Prostorna neravnomernost u formiranju poplavnih talasa ima za posledicu različite kombinacije

verovatnoća pojave poplavnih talasa sa uzvodnih delova sliva na verovatnoću pojave poplavnog
talasa na nizvodnom delu sliva. Zbog toga je verovatnoća poplavnog talasa na izlaznom profilu
sliva definisana složenom verovatnoćom različitih konstelacija verovatnoća poplavnih talasa
na izdiferenciranim uzvodnim delovima sliva (sektorima), odnosno verovatnoća poplavnih
talasa na svim ulaznim profilima sektora i verovatnoće poplavnog talasa bočnog dotoka sa
međusliva. Zadatak ovoga rada je da definiše proceduru proračuna zavisnosti verovatnoće
izlaznog hidrograma od verovatnoće ulaznog hidrograma na glavnoj reci, zatim verovatnoće
ulaznog hidrograma na pritoci, kao i verovatnoće pojave hidrograma bočnog doticaja (sa
neposrednog sliva). Očigledno se ovde radi o višedimenzionalnim slučajnim promenljivim
veličinama (poplavama) na širem prostoru, pa i ova rezultujuća verovatnoća poplavnog
talasa na izlaznom profilu predstavlja višedimenzionalnu verovatnoću poplavnog talasa na
složenom rečnom sistemu.
U okviru ovoga rada prethodno su razrađeni postupci i matematičke procedure (modeli) za
definisanje teorijskih hidrograma na ključnim delovima sliva, kao postupka za definisanje
višedimenzionalne verovatnoće pojave poplavnih talasa na složenim rečnim sistemima (deo
sliva koji obuhvata glavnu reku i pritoke), i gde je udeo međusliva u formiranju velikih voda
značajan.
2. METODOLOGIJA PRORAČUNA
Osnovni koncept razrađene procedure definisanja višedimenzionalne verovatnoće pojave

poplavnih talasa na izlaznom profilu u funkciji verovatnoća pojave poplavnih talasa sa
uzvodnih delova i neposrednog sliva. Kako se ova metodologija uglavnom koristi za hidrološki
neizučene slivove prethodno su definisane procedure za određivanje teorijskih hidrograma
velikih voda na ulaznim profilima, kao i postupak, odnosno matematički model, za definisanje
teorijskih hidrograma „bočnog dotoka“ sa neposrednog sliva.
Generalna ideja je da se ceo sliv izdeli na podslivove, gde se granični ulazno/izlazni profili
poklapaju sa profilima budućih akumulacija. Čeoni delovi sliva do prvih najuzvodnijih
akumulacija (hidrotehničkih objekata) na glavnoj reci i pritokama predstavljaju zasebne
celine, čiji izlazni profili predstavljaju ulazne profile za matematički model koji definiše
teorijske hidrograme „bočnog dotoka“. U tekstu koji sledi date su posebne metodologije za
definisanje teorijskih hidrograma za čeone profile i hidrograme sa neposrednog sliva.
216
glavnoj reci i pritokama predstavljaju zasebne celine, čiji izlazni profilu
predstavljaju
glavnoj glavnoj
iulazne reci predstavljaju
profile i pritokama
za matematički predstavljaju
model zasebne
koji definiše celine, čiji izlazni profilu
teorijske
glavnoj reci pritokama
reci predstavljaju
iglavnoj
pritokama reci predstavljaju
i pritokama
ulazne profile
zasebne
zasebne
predstavljaju
za
celine,
celine,
matematički
čiji
čiji
zasebne model
izlazni
izlazni
celine,
koji
profilu
profilu
čiji izlazni
definiše profilu
teorijske
hidrograme
predstavljaju „bočnog
predstavljaju ulazne
ulazne dotoka“.
profile
profile za
za U tekstu koji
matematički
matematički model
model sledikoji
koji date
definiše
definiše su teorijske
posebne
teorijske
predstavljaju„bočnog
hidrograme ulazne profile dotoka“. za U matematički
tekstu koji model sledi kojidate definiše teorijske
metodologije
hidrograme
hidrograme „bočnog za definisanje
„bočnog dotoka“.
dotoka“. teorijskih
UU tekstu
tekstu hidrograma
koji
koji sledi
sledi za date čeone
date su
su profile
posebne
posebne i su posebne
hidrograme
metodologije „bočnog
za teorijskih
definisanje dotoka“. U
teorijskih za tekstu koji
hidrograma sledi date
za čeone su posebne
profile i
hidrograme
metodologije
metodologije za neposrednog
za
za
POSTUPAK definisanje
definisanje
ZA DEFINISANJEsliva. teorijskih hidrograma
hidrograma
VIŠEDIMENZIONALNIH za čeone
čeone
VEROVATNOĆA profile
profile
POJAVE ii
metodologije
hidrograme za za
neposrednog definisanje sliva. teorijskih hidrograma za čeone profile i
hidrograme
hidrograme za za neposrednog
neposrednog sliva.
sliva.
hidrograme za neposrednog sliva.
2.1 2.1 Procedura Procedura definisanja

definisanja teorijskih teorijskih hidrograma hidrograma velikih voda na
ulazno/izlaznim
2.1 velikih2.1 2.1 Procedura
profilima
voda na dela definisanja
sliva
ulazno/izlaznim teorijskih hidrograma velikih voda na
2.1 ProceduraProcedura definisanja
definisanja
Procedura
ulazno/izlaznim
teorijskih
teorijskih
definisanja
profilima dela
hidrograma
teorijskih velikih
hidrograma
sliva velikih voda
hidrograma voda velikihna
na voda na
ulazno/izlaznim profilima
ulazno/izlaznim profilima
dela
profilima dela
slivadela
ulazno/izlaznim profilima dela sliva sliva
sliva
Polazi se od pretpostavke da su ulazno/izazni profili, sa hidrološkog
stanovišta Polazi
neizučeni, setj. od na njima pretpostavke da podaci
su ulazno/izazni profili, sa hidrološkog
Polazi
PolaziPolazi se od se
se od
pretpostavke
pretpostavke
odstanovišta
pretpostavke
Polazi da se od da
suneizučeni, da sune
su
pretpostavke
ulazno/izlazni tj.
postoje
ulazno/izazni
ulazno/izazni
profili,
na njimada hidrološkog
sa su
ne
osmatranja
profili,
profili,
ulazno/izazni
postoje
sa
stanovišta
podaci
i merenja
sa hidrološkog
hidrološkog
profili,
neizučeni,
osmatranja sa hidrološkog
i merenja
proticaja.
stanovišta
stanovišta Ukoliko
neizučeni,
neizučeni, pak tj.
tj. postoje,
nana njima
njima tine
ne podaci
postoje
postoje ćepodacise koristiti
podaci osmatranja
osmatranja za definisanje
ii merenja
merenja
tj. na njima ne postoje stanovišta
podaci
proticaja. neizučeni,
osmatranja
Ukoliko i tj.
merenja
pak na njima
proticaja.
postoje,voda, ne
Ukoliko
tisepodaci postoje pakće za podaci
postoje, ti
se definisanjeosmatranja
podaci
koristiti za definisanje i merenja
merodavnih
proticaja.
proticaja.
koristiti zaUkoliko
teorijskih
Ukoliko pak
pak hidrograma
postoje,
postoje, tipak
ti velikih
podaci
podaci ćeće se korišćenjem
koristiti
koristiti za standardne
definisanje
će se proticaja.
definisanje
merodavnih Ukoliko
merodavnih teorijskih
teorijskihdefinisanja postoje,
hidrograma
hidrograma ti podaci
velikih
velikih će
voda, se koristiti
korišćenjem
voda, korišćenjem za definisanje
procedure.
merodavnih
merodavnih
standardne Međutim,
procedure. teorijskih
teorijskih
Međutim, zahidrograma
zapotrebe
hidrograma
potrebe velikih
velikih
definisanja merodavnih
voda,
voda,
merodavnih velikihvelikih
korišćenjem
korišćenjem voda na voda na standardne
standardne
standardne
hidrološki
merodavnih
procedure. Međutim,teorijskih za hidrograma
potrebe velikih
definisanja voda,
merodavnih korišćenjemvelikih standardne
voda na
hidrološki
procedure.
neizučenim
procedure. neizučenim
Međutim,
profilima Međutim,koristi seza profilima
metoda
za potrebe
potrebezasnovana koristi
definisanjana
definisanja se metoda
teoriji merodavnih
graničnog
merodavnih zasnovana velikih
intenziteta
velikih navoda
oticaja,
vodateoriji
na
koja
na
procedure.
hidrološki Međutim,
neizučenim za potrebe definisanja merodavnih velikih na voda
teorijina
se, graničnog
hidrološki
uhidrološki
sličnim uslovima intenziteta
neizučenim
neizučenim najčešće oticaja,
profilima
primenjuje
profilima koja se, uprofilima
ukoristi sličnim
hidrološkoj
koristi se
se
koristi zasnovana
uslovima
metoda
praksi.
metoda
se
zasnovana
metoda
najčešće na
na
zasnovana
primenjujuteoriji
teoriji
hidrološki
graničnog neizučenim
intenziteta oticaja, profilima
koja uslovimakoristi
se, u sličnim se metoda
uslovima zasnovana na
najčešće primenjuju teoriji
ugraničnog
hidrološkoj
graničnog praksi. oticaja,
intenziteta
intenziteta oticaja, koja
koja se,
se, uu sličnim
sličnim uslovima najčešće
najčešće primenjuju
primenjuju
graničnog
upraksi.
hidrološkoj praksi. intenziteta oticaja, koja se, u sličnim uslovima najčešće primenjuju
u hidrološkoj
Kodunavedene hidrološkoj metode praksi.
u hidrološkoj
parametri sepraksi. određuju na osnovu podataka sa hidroloških izučenih
Kod navedene metode parametri se određuju na osnovu podataka sa
profila (gde se vrše sistematska
Kodmetode navedene osmatranja
metode vodostaja
parametrii merenja se proticaja),
određuju pa
na seosnovu
potom, podataka sa
hidroloških
Kod
Kod navedene navedene izučenih metode profila (gde
naparametri
parametri se vrše se
se sistematska
određuju
određuju na
na osmatranja
osnovu
osnovu vodostaja
podataka
podataka sai podataka
sa
određenim tehnikama Kod
prebacuju
hidroloških navedene metode
hidrološki
izučenih parametri
neizučeni
profila profil za
(gde se vrše se koji određuju
je potrebno
sistematska na osnovu
definisati
osmatranja sa
merenja
hidroloških
velikehidroloških
vode. proticaja),
izučenih
izučenih
hidroloških
pa
profila
profila se potom,
(gde
(gde
izučenih se
se određenim
vrše
vrše
profila sistematska
sistematska
(gde se
tehnikama
vrše osmatranja
osmatranja
sistematska
prebacuju
vodostaja
vodostaja na ii vodostaja i
hidrološki
merenja merenjaprofil
neizučeni proticaja),
za koji jepapotrebnose potom, definisati određenim
velike vode. tehnikamanaprebacuju na i
osmatranja vodostaja
merenja proticaja), proticaja), pa
pa
merenja neizučeni
hidrološki
sese potom,
potom,
proticaja),profil određenim
pa zaodređenim
se kojipotom, tehnikama
tehnikama
je potrebnoodređenim prebacuju
prebacuju
definisati velikena
tehnikama prebacuju na
vode.
hidrološki
hidrološki neizučeni neizučeni hidrološki profil
profilneizučeniza koji je
za koji jeprofil potrebno
potrebno za koji definisati
definisati
je potrebno velike
velike vode.
vode. velike vode.
definisati
Po ovoj metodi maksimalni moduo proticaja, verovatnoće pojave p, na
Po ovoj
hidrološko
Po metodi
ovoj Po ovoj
maksimalni
neizučenom moduometodi
profilu, maksimalni
proticaja,
računa verovatnoće
se po moduopojave
formuli: p,proticaja,
na hidrološko verovatnoće
neizučenom pojave p, na
Po računa
profilu, ovoj metodi
metodi
se po Po maksimalni
hidrološkomaksimalni
ovoj metodi
formuli: neizučenom
moduo
K moduomaksimalni proticaja,
proticaja,
profilu, moduo
računa
verovatnoće
verovatnoće
se proticaja,
po formuli:
pojave
pojave
verovatnoće p,
p, nana pojave p, na
hidrološko
hidrološko q maxneizučenom
neizučenom 16.67 ∗ H
. p =hidrološko profilu,
profilu, ∗ψ (τračuna
pneizučenom ) ∗ ϕ profilu,
računa se
se po K formuli:
po formuli: se po formuli: (1)
qqmax = 16 . 67 q∗max
H ∗=ψK16
K(τ .67
) ∗ ∗ H p ∗ψ (Kτ )računa
ϕ ∗ϕ (1) (1)
p = 16.67 ∗
max .. p q H . p ∗ψ
p
= (
16τ )
. ∗
67 ϕ ∗ H ∗ ψ (τ ) ∗ ϕ (1) (1)
max .
max . pp max
pp.
p p p (1)
gde su:
gde su: gde su:
q
gde
gde
max,p su:- maksimalni
su: moduo proticaja (m3/s/km2) verovatnoće pojave p (%),
qq - maksimalni q gdemoduo
su:
- maksimalni
proticaja (m 3 moduo
/s/km ) 3 proticaja
verovatnoće 2 pojave(m 3
p /s/km
(%),
2
) verovatnoće pojave p (%),
HqKmax,p
p - maksimalna max,p dnevna kiša
max,p - maksimalni moduo proticaja (m /s/km ) verovatnoće pojave
- maksimalni moduo proticaja (u mm)
(m
2 33 za
/s/km
3 verovatnoću
22
2) verovatnoće 3 pojave2
pojave p (%),pp (%),
(%),
max,p
max,p
max,p

q
Hp redukcione
max,p - maksimalni
- dnevna
maksimalna moduo
dnevna proticaja
kiša (m
(u pojave
mm) /s/km
za ) verovatnoće
verovatnoću pojave pojave
p (%), p (%),
ψ
HH pp(pτ ) --- maksimalna
- ordinata
maksimalna
maksimalna KHp dnevna dnevna
- kišakrive
maksimalna kiša
(u mm)
kiša kiša
(u
(u mm)
za
mm)maksimalnog
za verovatnoću
verovatnoću
dnevna zakiša
verovatnoću
(u mm)
srednjeg
pza pojave
(%),
pojave intenziteta,
verovatnoću pp (%),
(%), pojave p (%),
KKp p ψ (Kredukcione
τ ) - ordinata redukcione krive kiša maksimalnog srednjeg intenziteta,
ϕψ((ττ))- ---bezdimenzionalni
ψ ordinata
ordinata redukcione
ordinataψredukcione
(τ ) - ordinata „zbirni“
krive krive
krive kišakoeficijent
kiša
redukcione
kiša maksimalnog
maksimalnog
maksimalnog krive koji
srednjeg
je
kišasrednjeg jednakintenziteta,
srednjeg
maksimalnog
intenziteta,
proizvodu
srednjegtriintenziteta,
intenziteta,
koeficijenta:
ϕϕ -- bezdimenzionalni ϕ - bezdimenzionalni
„zbirni“ „zbirni“
koeficijent koeficijent
koji je jednak koji je
proizvodu jednaktriproizvodu tri
-bezdimenzionalni ϕ - bezdimenzionalni
bezdimenzionalni
koeficijenta: „zbirni“„zbirni“ koeficijentkoeficijent„zbirni“
koji je koji
jednak je
koeficijent jednakkoji
proizvodu tri proizvodu
je jednak
koeficijenta: tri proizvodu tri
koeficijenta:
koeficijenta: koeficijenta: ϕ = ϕ 1* ϕ 2* ϕτ (2)
ϕ = ϕ 1* ϕ 2* ϕτ (2)
ϕϕ == ϕϕ 1* ϕ 2* 2* ϕτ (2)
(2)
ϕ 1 < 1.0 - koeficijent 1*ϕ 2*
1*
1* 2*ϕτ
neravnomernosti ϕ = ϕ 1* ϕpadavina 2* ϕτ po površini, (2) (2)
ϕϕ 2111 <
ϕ < 1.0
1.0< 1.0
-– -ϕkoeficijent
koeficijent1 < 1.0 -neravnomernosti
koeficijent
koeficijent neravnomernosti
neravnomernosti
koji uzima u padavina
padavina
obzir popo
prirodnu
padavina po površini,
površini,
površini,
regulacionu sposobnost
1 < 1.0 - koeficijent ϕ 1 < 1.0neravnomernosti
- koeficijent neravnomernosti padavina po površini, padavina po površini,
ϕϕ 222 << 1.0
sliva, < –
1.0 – ϕkoeficijent
2 < 1.0 –
koeficijent koji
koji koeficijent
uzima
uzima u u koji
obzirobzir uzima
prirodnu
prirodnu u obzir prirodnu
regulacionu
regulacionu sposobnost regulacionu
sposobnost
sliva, sposobnost
2 1.0 – koeficijent ϕ 2 < 1.0 koji uzima u obzir
– koeficijent koji uzimaprirodnu regulacionu
u obzir prirodnu sposobnost
regulacionu sposobnost
sliva,
ϕsliva, τ - koeficijent sliva,oticaja za računsko trajanje kiše τ τ , H = a ⋅ τ
- koeficijent oticaja za računsko trajanje kiše ,
ϕsliva,
τ τ
ϕaϕτ ττ -- koeficijent τ oticaja
- koeficijent oticajatrajanje za računsko trajanje kiše⋅ ττ , H τ = aτ ⋅ τ
intenzitet
koeficijent
- intenzitet ϕ kiše za
oticaja
τkiše - za zaza računsko
trajanje
koeficijent
trajanje τ.oticaja
računsko
τ . trajanje kiše ττ ,trajanje
kiše
za računsko ,H Hττττ == aakiše
τττ ⋅ τ τ , H τ = aτ ⋅ τ
aaττ -- intenzitet aτ kiše - intenzitet
za trajanje kišeτ . za trajanje τ . τ
ττ intenzitet kiše za trajanje

aτ - intenzitet kiše za trajanje τ . τ .
U konkretnom slučaju za primenu ove metode neophodno je raspolagati sa sledećim
redukcionim krivama kiša:
• Redukcionom krivom kiše jakog intenziteta
217
�
a� - intenzitet kiše za trajanje .
U konkretnom slučaju za primenu ove metode neophodno je
UPRAVLJANJE VODNIM URESURSIMA
raspolagati konkretnom SRBIJEslučaju
sa sledećim
2009. za primenu
redukcionim krivama ove kiša:metode neophodno je
raspolagati sa sledećim redukcionim
U konkretnom slučaju za primenu ove metode krivama kiša: neophodno je
• raspolagati Redukcionom
sa krivom
sledećimkrivom kiše
redukcionim jakog intenziteta
krivama kiša:
proticaja), pa se potom, UPRAVLJANJE • VODNIM
određenim Redukcionom
RESURSIMA
tehnikama SRBIJE kiše jakog
2009 intenziteta
H� , p
ki neizučeni profil za koji•je potrebno Redukcionom
definisati�krivom (� ) � kiše H �jakog
,p
intenziteta
� (� ) �HHp (3)
� ( � ) � H� ,pp (3)
(3)
• ZAPomoćnim modulom maksimalne izdašnosti
POSTUPAK
POSTUPAK
POJAVE
ZA DEFINISANJEVIŠEDIMENZIONALNIH
DEFINISANJE
•POPLAVAPomoćnim

POPLAVA NA SLOŽENIM
VIŠEDIMENZIONALNIH
modulom
REČNIM H VEROVATNOĆA
VEROVATNOĆA
maksimalne izdašnosti
SISTEMIMA p 297
297 (3)
imalni moduo proticaja, POJAVE verovatnoće pojaveREČNIM
NA SLOŽENIM p, SISTEMIMA
• POSTUPAK Pomoćnim
• modulom VIŠEDIMENZIONALNIH
Pomoćnim
ZA DEFINISANJE maksimalne
modulom izdašnosti
maksimalne VEROVATNOĆA
izdašnosti 297
enom profilu, računa sePOJAVE po formuli:
POPLAVA NA SLOŽENIM (� ) � 16
SREČNIM .67� (� ) p
SISTEMIMA
S (� ) � 16.67� (� ) p (4) (4)
ax . p � 16.67 � H p �� (� ) � � (1)
(4)
gde • je:je: Pomoćnim vremenom S (� ) � doticaja
16.67� (� ) p
• gde Pomoćnim
• vremenom doticaja
Pomoćnim vremenom doticaja (4)
HHgdeτ,p--• visina
je:
visina kišeza
kiše
Pomoćnimzatrajanje
trajanje
vremenom kišeττ..doticaja
kiše
τ,p
E (� ) � � 4 S4 (� ) (5) (5)
2H - visina
moduo proticaja (m /s/km ) verovatnoće pojave p (%),
3
τ,p
kiše za trajanje E
kiše(� )
τ � . � S ( � ) (5)
gde Redukciona
je:
Redukciona kriva
kriva kiše
kiše jakog
jakog E (� ) � � 4 iSipomoćne
intenziteta
intenziteta (� )
pomoćne krive
krive maksimalne
maksimalne (5)
evna kiša (u mm) za verovatnoću pojave p (%),
izdašnosti ii vremena vremena doticaja doticaja na na razmatranim
razmatranim slivovima slivovima određuju
određuju
Hτ,pizdašnosti
- Redukciona kriva kiše
kiše tjakog intenziteta i pomoćne krive maksimalne
ukcione krive kiša sevisina
se na
kiše za trajanje
maksimalnog
na osnovu
osnovu srednjeg
pluviografskih
pluviografskih
.
karakteristika
karakteristika kiša jakog
kiša jakog intenziteta
intenziteta za
za
izdašnosti
najbližu i vremena stanicu.
meteorološku doticaja na razmatranim slivovima određuju
najbližu meteorološku stanicu.
se na osnovu pluviografskih karakteristika kiša jakog intenziteta za
ni „zbirni“ koeficijent Redukciona koji jekriva
najbližu jednak proizvodu
meteorološku
kiše jakog stanicu.i pomoćne krive maksimalne izdašnosti i vremena
intenziteta
doticaja na razmatranim slivovima određuju se na osnovu pluviografskih karakteristika kiša
Osnovniparametar
Osnovni parametar jednačineuumetodi metodi graničnog intenziteta oticaja
� = � 1* � 2* �� jakog intenziteta za najbližujednačine meteorološku stanicu. graničnog intenziteta oticaja
je proizvod
jeOsnovni
proizvodparametar dnevnih suma
dnevnih jednačine (2)
suma padavinapadavina ii zbirnog
zbirnog koefi koeficijenta
cijenta oticaja,
oticaja,
koji se računa na osnovu podatakau metodi sa graničnog
hirološki intenziteta
izučenih profi oticaja
la, po
t neravnomernosti padavina koji
je se računa
proizvodpo na osnovu
površini,
dnevnih suma podataka
padavina sa hirološki
i zbirnog izučenih
koefi profila,
cijenta po
oticaja,
sledećoj
sledećoj formuli:
ent koji uzima usuma
Osnovni
obzir se formuli:
kojiparametar računa
prirodnu na osnovu
jednačine
regulacionu
u metodi podataka
graničnog sa hirološki
intenziteta izučenih profila, po
oticaja je proizvod dnevnih
a, sledećoj
padavina iformuli:
zbirnog koeficijenta oticaja, koji se računa na osnovu podataka sa hirološki
izučenih profila, po sledećoj formuli: 100��qq
100
((��HH))�� (6)
(6)
caja za računsko trajanje kiše , S
100 (� )
� q
S (� ) (6) (6)
za trajanje . (�H ) �
aana naosnovu
osnovustvarnostvarnoregistrivanih
registrivanihekstremnih
S (� )
ekstremnih proticaja proticajauuširem širemregionu
regionu
i vrednosti
a nai osnovu
vrednosti stvarnoredukcione
redukcione
registrivanih krive
krive kiša maksimalnog
kiša ekstremnih
ekstremnih maksimalnog
proticaja u širem srednjeg
srednjeg intenziteta
intenziteta
regionuui širem
vrednosti redukcione
aju za primenu krive ovezaakiša
za
na
vreme
vreme
osnovu
metode
maksimalnog
stvarno
doticaja
neophodno
doticaja koje
koje
registrivanih
srednjeg seintenziteta
se određujeza
jeodređuje popo formuli:
formuli:
vreme doticaja
proticaja
koje se određuje
regionu
po formuli:
m redukcionim krivama i vrednosti
kiša: redukcione krive kiša maksimalnog srednjeg intenziteta
za vreme doticaja koje se određuje po� formuli:
1616.67 .67 � LL
krivom kiše jakog intenziteta �� 0.33
.33 00.25
.25 (7) (7)
(7)
aa��II16.67
0
��QQ� L
H� , p ��
� (� ) � gdesu:
gde su: a � I 0.33 � Q 0.25 (7)
Hp gde su:
Lgde (3)
L –L ––dužina
dužina
dužina
su:
vodotoka
vodotoka(km)
vodotoka (km) do
(km) do hidrološki
dohidrološki
hidrološkiizučenog
izučenog profila,
izučenogprofi profila,la,
odulom maksimalne izdašnosti
I L-- –srednji
srednji uravnati pad
I - Isrednji
dužina vodotoka
uravnati
uravnati pad
pad u promilima uupromilima
(km) promilima
do hidrološki
hidrološko hidrološko
hidrološko
izučenog
izučenog profila,
izučenog profila,
profila,profi
izučenog la,
a-I- koefi
S (� ) � 16.67� (� )ap- akoeficijent -koefi cijent
srednji
cijent kojizavisi
uravnati
koji zavisi
pad od uodpromilima
hrapavostihidrološko
hrapavosti rečnogkorita.
rečnog korita.
izučenog profila,
koji zavisi od hrapavosti
(4) rečnog korita.
a - koeficijent koji zavisi od hrapavosti rečnog korita.
emenom doticaja Maksimalniproticaj proticajna nahidrološki
hidrološkineizučenomneizučenomprofi profilu luzazaverovatnoću
verovatnoću
Maksimalni
Maksimalni proticaj na hidrološki neizučenom profilu za verovatnoću pojave sep, po
pojave
pojave p, po metodi
p, po proticaj
metodi graničnog
graničnog intenziteta
intenziteta oticaja,
oticaja, računa
računa se po pometodi
graničnogMaksimalni
formuli: intenziteta oticaja, na
računahidrološki
se po neizučenom
formuli: profi lu za verovatnoću
E (� ) � � 4 S (� ) formuli:
pojave p, po metodi (5) graničnog intenziteta oticaja, računa se po
formuli: QQmax,max,pp �� F F p ��SS((EE))
p (8) (8)
(8)

Qmax, p � F p � S ( E ) (8)
Uslovna površina oticaja Fp računa se po izrazu:
218
(H ) p F
Uslovna površina oticaja F p F računa se po izrazu: (9)
p 100
298 Uslovna
298 površina oticaja FpUPRAVLJANJE računa UPRAVLJANJEse po VODNIM izrazu:
VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009.
RESURSIMA SRBIJE 2009.
(H ) p F
a pomoćno vreme koncentracije F p sa sliva u minutima, po jednačini: (9)
(H100 )p F
Uslovna površina
POSTUPAK
Uslovna površina oticaja ZAoticaja F16
DEFINISANJE F

. 67 računa
K po Lseizrazu:
VIŠEDIMENZIONALNIH po izrazu: VEROVATNOĆA POJAVE (9)
E Fp pračuna p sePOPLAVA
100 NA SLOŽENIM REČNIM SISTEMIMA
a pomoćno vreme koncentracije a I sa0.33 0.25
Fsliva u minutima, po jednačini: (10)
( H ()Hp)Fp F
gde su:
a pomoćno vreme koncentracijeF p F 16p .67 sa Ksliva
p
L u minutima, po jednačini: (9) (9) (9)
E 100 100
F – površina hidrološko neizučenog a16 0.33 sliva
.I67 KFp L 0.25u km ,

2
(10)
K – a koefi
pomoćno cijent vreme E
proporcionalnosti,
koncentracije 0.33 tj. odnos vremena retardacije i
a pomoćno gde vreme
a pomoćno su: koncentracije
vreme koncentracije sa slivaauminutima,
Isa saFsliva
sliva 0po u minutima,
.25 jednačini:
p u minutima, po jednačini:
po jednačini: (10)
porasta hidrograma.
Fgde – površina
su: hidrološko neizučenog 16.67 sliva
K Lu km ,
2
16 . 67 K L
KF ––površina
koeficijent hidrološkoE Eneizučenog

proporcionalnosti, a I 0.33
0tj.
.25Fodnos
sliva
0.25
u km vremena
2
, retardacije
(10)
(10)
i
0.33 (10)
Zaporasta definisanje
hidrograma. teorijskiha hidrograma
I F p velikih p voda za različite
gde
gde su: K gde
–
su:
verovatnoće su:
koefi cijent proporcionalnosti,
pojave neophodno je prethodno sračunati tj. odnos vremena retardacije
zapreminu i
porasta hidrograma.
FpoplavnogF –hidrološko talasa.
površina Po teoriji
hidrološko graničnog intenziteta
neizučenog sliva u2 kmoticaja , zapremina
2
– površina
F – površina hidrološko
neizučenog neizučenog
sliva u km2 ,sliva u km ,
poplavnog
ZaK defi talasa
nisanje se računa
teorijskih preko sloja oticaja
hidrograma velikih koji
voda se za dobija po
različite
K – koefi
formuli: – proporcionalnosti,
koefi
cijent cijent proporcionalnosti,
proporcionalnosti, tj. prethodno tj. odnos
odnos vremena vremena retardacije
porastaretardacije i i
verovatnoće
K – koeficijent
Za porasta
defi pojave
hidrograma.
nisanje neophodno
teorijskih
tj. odnos vremena
hidrograma je retardacije
velikih
isračunati
voda zazapreminu
hidrograma.
različite
porasta
poplavnog hidrograma. Po teoriji graničnog intenziteta oticaja zapremina
verovatnoćetalasa. pojave neophodno hp H jep oticajasračunati
prethodno (11)
zapreminu
poplavnog talasa se računa preko
poplavnog talasa. Po teoriji graničnog intenziteta oticaja zapremina
Za definisanje teorijskih hidrograma velikih voda za slojarazličite koji
verovatnoće se
pojavedobija po
neophodno
formuli:
Za definisanje teorijskih hidrograma velikih voda za različite
Zapoplavnog
je prethodno defisračunati
nisanje talasa
zapreminuse
teorijskih računa
poplavnog preko
hidrograma talasa. sloja Po oticaja
teoriji
velikih koji
graničnog
voda zaseintenziteta
dobija
različite po
oticaja
a
zapremina zapremina
verovatnoće poplavnog
formuli: pojave neophodno
verovatnoćepoplavnog talasapojave
se talasa
računa preko W
h p
neophodno u
sloja m je3
,
oticaja
pjeH prethodno
po obrascu:
p sračunati zapreminu
prethodnokoji se sračunati
dobija po zapreminu
formuli: (11)
poplavnog poplavnog talasa.talasa. Po teoriji
Po teoriji graničnog intenziteta oticaja zapremina
poplavnog talasa se hgraničnog
p preko
računa H p intenziteta
sloja oticaja oticaja
koji
zapremina
se dobija(11)(11)
po
poplavnog talasa se računa W preko
1000 sloja
h Foticaja koji se dobija po
formuli: formuli:
a zapremina poplavnog talasa Wp u m , po obrascu: p 3p (12)
a zapremina poplavnog talasa Wp u m3, po obrascu:
a zapremina poplavnoghtalasa hp W uHm3, po obrascu:
(11) (11)
p H p p p
Teorijski hidrogrami velikih W p voda 1000određene hp F verovatnoće pojave (12)(12)
korišćenjem opšteg299
POSTUPAK ZA DEFINISANJE VIŠEDIMENZIONALNIH VEROVATNOĆA
defi nišu se prekoNAGudričevog
POJAVE
a POPLAVA
zapremina
POSTUPAK SLOŽENIM
poplavnog
ZA DEFINISANJE W pzakona
REČNIM
talasa
VIŠEDIMENZIONALNIH 1000
SISTEMIMA
W
raspodele,
3u m hVEROVATNOĆA
3 F
, po obrascu: 299
(12)
aoblika
Teorijskizapremina jednačine
hidrogrami
POJAVE POPLAVApoplavnog
velikih voda talasa
NAbezdimenzionalnog
SLOŽENIM određene
REČNIM Wverovatnoće
u mp hidrograma:
SISTEMIMA
p
, po obrascu:
p
pojave definišu se preko Gudričevog
zakonaTeorijski
raspodele, hidrogrami
POSTUPAKkorišćenjem
ZA DEFINISANJE velikih
opšteg oblikavoda
VIŠEDIMENZIONALNIH jednačine određene verovatnoće
bezdimenzionalnog
VEROVATNOĆA pojave
hidrograma: 299
POJAVE POPLAVA NA SLOŽENIM REČNIM SISTEMIMA 2
defi nišu se preko
TeorijskiZA DEFINISANJE Gudričevog W
W p 1000
hidrogramiVIŠEDIMENZIONALNIH
velikih zakona

voda 1000 ( 1 raspodele,
X
hpVEROVATNOĆA
XF h
određene
) F korišćenjem
verovatnoće pojave opšteg (12)
POSTUPAK
oblika jednačine bezdimenzionalnog Y
p
10
a
hidrograma:
p
(12)
(13)299 (13)
definišu se preko Gudričevog zakonaQraspodele,
POJAVE POPLAVA NA SLOŽENIM REČNIM SISTEMIMA
korišćenjem opšteg
oblika jednačine bezdimenzionalnog Yi Qhidrograma: i
u kojoj su:
Teorijski hidrogrami velikih Yi voda Qmax i
(1određene
X )2 verovatnoće pojave
Teorijski
u kojoj su: hidrogrami velikih voda Qodređene

Q a verovatnoće pojave (14)
(13)
Yi – relativna defi nišu
ordinata se preko
računskog
definišu se preko Gudričevog zakona Gudričevog
hidrograma, Y 10
zakona
Yi raspodele,
max i raspodele,
X
(1 X ) 2 korišćenjem
korišćenjem opšteg opšteg
(14)
Yi –Xoblika
relativna ordinata
jednačine
- relativna računskog
bezdimenzionalnog
apscisa računskog hidrograma,
Qmaxhidrograma:
Y hidrograma,
a
oblika (13)
Xi i- jednačine bezdimenzionalnog 10Qhidrograma: X
relativna apscisa računskog Yi hidrograma, i
(14)
(14)
u kojoj su: Q
X–i relativna
- relativnaordinataapscisaračunskog
računskog t(1 X a) 2(1 X )
max 2
Yu kojoj su: hidrograma,

XYi hidrograma,
a i
t 10 X (14)
(13)(13)
Xi - relativna apscisa računskog hidrograma,
i Y X i10 ti X
X Yii –- relativna
relativna apscisa
ordinataračunskog
računskoghidrograma, n
hidrograma,
t nt (15)
X i (15)(15)
u kojojtun kojoj
- su:
uslovnosu: vreme porasta računskog i hidrograma,
t n hidrograma,
t - uslovno vreme porasta računskog t (15)
Y – anY – relativna
-i parametar
relativna ordinataordinata
koji karakteriše
računskog X ioblik
računskog ihidrograma,
hidrograma, hidrograma i zavisi od koeficijenta
tn - uslovno
i aoblika
tn- parametar
-vreme hidrograma
uslovno koji
porasta
vreme karakteriše
računskog
λ:
porasta hidrograma,
računskog t
obliknhidrograma hidrograma, i zavisi od koeficijenta (15)
oblika
a - parametar kojihidrograma
karakteriše λ:
oblik hidrograma i zavisi od koeficijenta oblika hidrograma λ:
tn a--uslovno
parametar vremekoji karakteriše
porastaQračunskog oblik hidrograma
max * t Qmax * t i zavisi od koeficijenta
hidrograma,
oblika hidrograma λ: Qmax * t Qmax * t (16)
a - parametar koji karakteriše oblik
W hidrograma
1000h p *i F zavisi od koeficijenta (16)
oblika hidrograma λ: W
p
1000 h * F (16)
Q p* t Q p* t
max max (16)
Qmax W * t�=f(K
p sQ)1000max * tp

h *F (17)
(17)
�=f(K s) (17)
(16)
Wp 1000h p * F
W – zapremina hidrograma verovatnoće �=f(K s) pojave p u m3, (17)
Wpp– zapremina hidrograma verovatnoće pojave p u m3, (17)
hp - sloj oticja verovatnoće�=f(K p u mm, s)
hW - sloj oticja verovatnoće p u mm, 219
– zapremina hidrograma
Kp sp - koeficijent nesimetričnosti hidrograma, verovatnoće pojave p u m 3
,
W Khs–--zapremina
koefi
sloj cijent nesimetričnosti
oticjahidrograma
verovatnoće p uhidrograma,
verovatnoće mm,
pp h pojave p u m3,
K s h
hpK-s -sloj koefi cijent
oticja nesimetričnosti
verovatnoće p uKmm, hidrograma,
s hp (18)
hhp (18)
oblika hidrograma λ:
Qmax * t Q *t
max (16)
Wp 1000h p * F
�=f(Ks) (17)
Wp – zapremina hidrograma verovatnoće pojave p u m3,
hp - sloj
W oticja verovatnoće
– zapremina p u mm,
hidrograma verovatnoće pojave p u m3,
p
Ks - koeficijent
hp - slojnesimetričnosti hidrograma,
oticja verovatnoće p u mm,
Ks - koeficijent nesimetričnosti hidrograma,
h
Ks
hp (18)(18)

h’oticaja
– slojpri
oticaja pri fazi porasta hidrograma.
300
h’ – sloj fazi porasta hidrograma.
UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009.
Na TEORIJSKE
2.2
Na osnovu osnovu
poznavanjapoznavanja
POSTAVKE
funkcionalne funkcionalne
MODELA
zavisnosti zavisnosti
ZA
koeficijenta koefi
DEFINISANJE
oblika sliva i cijenta
koeficijenta
oblika sliva
TEORIJSKIH
nesimetričnosti, i koefi cijenta
numeričke HIDROGRAMA nesimetričnosti,
„BOČNOG
vrednosti bezdimenzionalnih numeričke
DOTOKA“
hidrograma vrednosti
mogu se dobiti iz
bezdimenzionalnih
tabelarnih hidrograma
prikaza u literaturi (Prohaska, mogu se dobiti iz tabelarnih prikaza
2002.).
u literaturi (Prohaska, 2002.).
Baza za proračun hidrograma “bočnog dotoka” su definisani
2.2 hidrogrami
TEORIJSKE poplavnogPOSTAVKE
talasa na svimMODELA ZA DEFINISANJE
ulazno/izlaznim profilima, tj.
profiTEORIJSKIH
lima akumulacijaHIDROGRAMA „BOČNOG
ili drugih hidrotehničkih objekata DOTOKA“
Qd(t), gde je
d redni broj profi la, a t vreme.
Baza za proračun hidrograma “bočnog dotoka” su definisani hidrogrami poplavnog talasa na
svim ulazno/izlaznim profilima, tj. profilima akumulacija ili drugih hidrotehničkih objekata
Qd(t), gde je d redni broj profila, a t vreme.
Svi proračuni bočnog dotoka se rade po sektorima, odnosno
podslivovima, od ulaznog/ulaznih profila do izlaznog profila sektora.
Ulazni podaci
Svi proračuni bočnog za proračun
dotoka se radenapojednom sektoru
sektorima, su sledeći
odnosno hidrogrami:
podslivovima, od ulaznog/
ulaznih profila do izlaznog profila sektora. Ulazni podaci za proračun na jednom sektoru su
sledeći -hidrogrami:
Hidrogram na ulaznom profilu glavne reke – QUL(t),
- Hidrogram na ulaznom profilu pritoka – QPRg(t), gde je g redni
- Hidrogram
broj na ulaznom
pritoke profilu
koja glavnena
se uliva reke – QUL(t),
razmatranom sektoru,
- Hidrogram na ulaznom profilu pritoka – QPRg(t), gde je g redni broj pritoke koja se uliva
- Hidrogram
na razmatranom na izlaznom profilu glavne reke – QIZ(t).
sektoru,
- Hidrogram na izlaznom profilu glavne reke – QIZ(t).
U ovom radu se pretpostavlja da su navedeni hidrogrami poplavnih
talasa poznati, a da su nepoznati samo hidrogrami bočnog dotoka po
U ovom radu se pretpostavlja da su navedeni hidrogrami poplavnih talasa poznati, a da su
unapred izdiferenciranim sektorima.
nepoznati samo hidrogrami bočnog dotoka po unapred izdiferenciranim sektorima.
Hidrogrami bočnog doticaja računaju se za dva moguća slučaja:

Hidrogrami bočnog doticaja računaju se za dva moguća slučaja:
A-
A-Bezpritočni
Bezpritočni rečni sektor
rečni sektor
t
q (t ) QIZ k (t ) QUL m ( j ) P (t j 1) (19) (19)
j 1

Gde su:
Gde su:
(j) – ulazni
QULmQUL (j) proticaj
– ulazni u j-tom trenutku
proticaj u naj-tom
m-tomtrenutku
ulaznom profilu
na m-tom
ulaznom
m
profilu
220 QIZ (t) - izlazni proticaj u t-tom trenutku na k-tom izlaznom profilu
k
PΘ(i) - vrednost transformacione funkcije u i-tom trenutku na Θ-tom
sektoru i
1 i
(20)
P (i ) ( ) n 1 e
k j 1
m
Gde
POSTUPAK su: ZA DEFINISANJE VIŠEDIMENZIONALNIH VEROVATNOĆA 301
QULm(j) – ulazni proticaj u j-tom trenutku na m-tom ulaznom
profi lu
POSTUPAK POSTUPAKVIŠEDIMENZIONALNIH
ZA DEFINISANJE ZA DEFINISANJE VIŠEDIMENZIONALNIH VEROVATNOĆA VEROVATNOĆA POJAVE
301
τ POJAVE
i n – parametri transformacione
POPLAVA NA SLOŽENIM REČNIM SISTEMIMA funkcije POPLAVA NA SLOŽENIM REČNIM SISTEMIMA
QIZ
POSTUPAK
QIZ (t)
(t) -ZAizlazni
DEFINISANJE
k - izlazni proticajbroj
proticaj u trenutku
t-tom trenutku
VIŠEDIMENZIONALNIH
u t-tom
na
VEROVATNOĆA
na k-tom
k-tom izlaznom profi
izlaznom profilu
lu
301
k POSTUPAK
k– 1,2,3,......redni izlaznog profi la,VEROVATNOĆA
u i-tom trenutku na Θ-tom301
POJAVE POPLAVA ZA NA SLOŽENIM
DEFINISANJE REČNIM
VIŠEDIMENZIONALNIHSISTEMIMA
PΘ(i)(i)
PΘm τPOJAVE
-i n
-vrednost
–vrednost
parametri
POPLAVA transformacione
NA transformacione
SLOŽENIM
transformacione
REČNIM SISTEMIMA
funkcijeprofi
funkcije
u funkcije
i-tom trenutku na Θ-tom sektoru
sektoru - 1,2,3,.....redni broj ulaznog la,
τΘikn-––I,II,III,....redni
1,2,3,......redni
parametri transformacione brojsektora.
broj izlaznogfunkcije profi
1funkcije la,i
i
τ i n – parametri transformacione P ( i ) ( ) n 1
e (20) (20)
k –m1,2,3,......redni
- 1,2,3,.....redni broj broj ulaznog
izlaznog profi
( nprofi
1la,
)!la,
k – 1,2,3,......redni broj izlaznog profila,
Θ
mPrilikom - I,II,III,....redni
- 1,2,3,.....rednidefi nisanja broj broj sektora.
ulaznog
transformacione profila,funkcije mora biti zadovoljen
τ i nm - 1,2,3,.....redni
– parametri transformacione broj ulaznog
funkcije profila,
Θuslov:
- I,II,III,....redni broj sektora.
Θ - I,II,III,....redni
k – 1,2,3,......redni broj izlaznog broj profila,
sektora.
Prilikom definisanja transformacione l funkcije mora biti zadovoljen
m - uslov:
1,2,3,.....redni broj ulaznog profila,
Prilikom definisanja transformacione
- Prilikom
P (i ) funkcije1.0 mora biti zadovoljen
Θuslov: I,II,III,....redni defibroj nisanjasektora. transformacione
i 1
l
funkcije mora biti zadovoljen
uslov:
Prilikom definisanja transformacione P (i )mora
funkcije 1.0biti zadovoljen uslov:
l – ukupan broj ordinata transformacione l funkcije.

i l1
P (i ) 1.0
i 1 P (i ) 1.0
l – ukupan broj ordinata transformacione funkcije.
B- Rečni sektor sa više pritoka
i 1
l – ukupan broj ordinata transformacione funkcije.

l – ukupan
l – ukupan broj ordinata transformacione
broj tordinata transformacione funkcije. tfunkcije.
qB- (t ) QIZ k (t ) QULm ( j ) P (t j 1) QPRm ( j ) R (t j 1))
Rečni sektor sa više pritoka g g
j 1 g j 1
B- Rečni sektor sa više pritoka (21)
B- Rečni
B- sektor sa više pritoka
q (Rečni
t ) QIZsektor sa više pritoka
t t
k (t ) QUL m ( j ) P (t j 1) QPRm ( j ) R (t j 1))

g g
Gde je: t j 1 gt j 1
q (t ) QIZ k (t ) QUL t
m ( j ) P (t j 1) QPRm ( jg) R (t g j 1)) (21)
t
g g
(21)
g q (t ) QIZ (t ) j 1 t j 1))
R (i) - transformaciona k QULfunkcija
m ( j ) P (tza g-tu
j 1) gpritoku
j 1 QPR nam Θ-tom
( j ) R (sektoru.
Gde je: j 1 g j 1
(21)
Gde je: (21)
Gde R g
je:
(i )
Transformaciona - transformaciona funkcija funkcija za g-tu pritoku na Θ-tom sektoru.
Gde
je:
- transformaciona funkcija zazag-tu g-tu pritoku
pritoku određuje
na Θ-tom sektoru. se po formuli:
Rg (i ) - transformaciona funkcija za g-tu pritoku na Θ-tom sektoru.
Rg (i ) - transformaciona gfunkcija 1za g-tui pritoku na Θ-tom sektoru.
i

Transformaciona
Transformaciona funkcijafunkcija i )za
R (pritoku
za g-tu g-tu pritoku
određuje ( se) po
g
određuje
n 1
eformuli:se po formuli:
g
(22)
g (n g 1)! g
Transformaciona funkcija za g-tu pritoku određuje i se po formuli:
Transformaciona funkcija i n 1
Rg (za i ) g-tu pritoku ( određuje se po formuli:
1 g
) ei g
(22)
n
τg i ng - parametri transformacionih g1 gfunkcija
( 1)!i ng 1 za pritoke.

g i (22)
R (i ) 1 ( ) i ne 1
g g

(22)
Rg (i ) g (n g 1)! g( ) e g g
(22)
τg i ng - parametri transformacionih funkcija g (nza pritoke.
g 1)! g
τg i ng - parametri
Analogno prethodnom transformacionih
slučaju i za transformacione funkcija za pritoke. funkcije pritoka
τmora
g
i n biti zadovoljen
- parametri uslov:
transformacionih funkcija za pritoke.
τg ig nprethodnom
Analogno - parametri slučaju transformacionih
i za transformacione funkcija
funkcijeza pritoka pritoke. mora biti zadovoljen uslov:
Analogno prethodnom slučaju i za transformacione funkcije pritoka
g
l
mora bitiprethodnom zadovoljen slučaju uslov: i zag transformacione funkcije pritoka
Analogno
moraAnalogno prethodnom
biti zadovoljen uslov: slučaju R (i ) 1.0
i 1 i za transformacione funkcije pritoka
mora biti zadovoljen uslov: l
Delovi
Delovi desne desne
stranestrane jednačina jednačina
za l proračun Rg (proračun
za i )bočnog
1.0 doticaja bočnogkojidoticaja se nalaze kojiu zagradi

predstavljaju translirane ulazne hidrograme i 1
l (i )sa
g ulaznih profila do izlaznog profila sektora.
R 1 .0
Parametri transformacionih funkcija:i 1 Rg (i ) 1.0
Delovi desne strane jednačina i 1
za proračun bočnog doticaja koji
τ, n, τg i ng
Delovi desne strane jednačina za proračun bočnog doticaja koji
Delovi
tariraju desne strane
se po sektorima reke i to jednačina za proračunvremena
iz uslova izjednačavanja bočnogpojave doticaja
vrhovakojiračunskog
221
tariraju se po sektorima reke i to iz uslova izjednačavanja vremena
sektora.
funkcija:
pojave vrhova računskog i osmotrenog izlaznog hidrograma Θ-
sektora. τ, n, τg i ng
Zapremina
tariraju sehidrograma
po sektorima bočnog
reke idotoka razmatranog
to iz uslova poplavnogvremena
izjednačavanja talasa
računa
pojavesevrhova
po obrascu:
računskog i osmotrenog izlaznog hidrograma Θ-
Zapremina
UPRAVLJANJE hidrogramaSRBIJE
VODNIM RESURSIMA
sektora. bočnog
2009dotoka razmatranog poplavnog talasa
računa se po obrascu: TB TB
W q (t )dt q (t )t
i osmotrenog izlaznog hidrograma Θ- sektora. (23)
Zapremina hidrograma0bočnog TB
dotoka
0 TB razmatranog poplavnog talasa
računa se po obrascu: W q (t )dt q (t )t (23)
Zapremina hidrograma
Gde su: bočnog dotoka razmatranog
0
poplavnog
0 talasa računa se po obrascu:
TB T
Gde su: B
W q (t )dt q (t )t (23)

(23)
WΘ – zapremina hidrograma 0
bočnog dotoka,
0

TBW- vremenska
Gde su: Gde – zapreminabaza hidrograma
hidrograma bočnog
bočnog dotoka,
dotoka,
Θ su:
ΔtT - period diskretizacije
- vremenska vremena. bočnog dotoka,
baza hidrograma
B
WΘ – zapremina hidrograma bočnog dotoka,
WΔt – -zapremina
period diskretizacije
hidrogramavremena.
bočnog dotoka,
Θ
TB - vremenska
Na bazi baza hidrograma
sračunatog bočnog dotoka,
hidrograma bočnog dotoka računa se odgovarajući
TB - vremenska hidrogram
bezdimenzionalni baza hidrogramapo bočnog dotoka,
formuli:
Δt - period diskretizacije vremena.
Na bazi
Δt sračunatog
- period hidrograma
diskretizacije bočnog dotoka računa se odgovarajući
vremena.
bezdimenzionalni
Na bazi sračunatog hidrogramahidrogram
bočnog dotokapo
q formuli:
računa se odgovarajući bezdimenzionalni
(t )
hidrogram po formuli: (t ) (24)
Na bazi sračunatog hidrograma max qq((tt))dotoka računa se odgovarajući
bočnog
bezdimenzionalni hidrogram (t ) po formuli: (24)
(24)
max q ( t )
Gde su: ZA DEFINISANJE VIŠEDIMENZIONALNIH VEROVATNOĆA
POSTUPAK

303
Gde su: POJAVE POPLAVA NA SLOŽENIM REČNIM SISTEMIMAq ( t )
ηΘGde
– ordinata
su: bezdimenzionalno
(t ) hidrograma
bočnog dotoka,
(24)
ηΘ – ordinata bezdimenzionalno hidrograma
maxq – maksimalna ordinata max
bočnog q ( t
dotoka,
hidrograma ) bočnog dotoka.
η –Θ ordinata bezdimenzionalno hidrograma bočnog dotoka,
Θ

maxqΘ – maksimalna ordinata hidrograma bočnog dotoka.
Za maxq
Gde defi
su:
Θ
nisanje ulazno/izlaznih
– maksimalna hidrogramabočnog
ordinata hidrograma različitih verovatnoća
dotoka.
pojave
POSTUPAKpZAkoristi
Zapremina se
DEFINISANJE metoda graničnog
VIŠEDIMENZIONALNIH
bezdimenzionalnog hidrograma bočnog doticajaPodobija
intenziteta
VEROVATNOĆA oticaja. ovoj
303
Zapremina
η
se Θpo – ordinata
POJAVE POPLAVA
metodi formuli: bezdimenzionalno
NA SLOŽENIM REČNIM SISTEMIMA
maksimalni
bezdimenzionalnog proticaj hidrograma
verovatnoće bočnog
pojave
hidrograma bočnog doticaja dobija se po formuli: p dotoka,
računa se po
Zapremina
obrascu: bezdimenzionalnog
maxqΘ – maksimalna ordinata TB
hidrograma
hidrograma
TB
bočnog
bočnog dotoka. doticaja dobija
se po formuli:
W (t )dt (t )t

(25)
Za defi nisanje Q 16
ulazno/izlaznih .
T B (
67 ) H
hidrograma
0 Tmax
B F različitih (25)
verovatnoća

Zapremina
pojave
max, p
bezdimenzionalnog
p koristi se metoda
0
W (t )hidrograma
graničnog
. dn
dt intenziteta
(t )
bočnog
t doticaja
oticaja. (26)
Podobija
ovoj
Za definisanje ulazno/izlaznih
se po formuli:
metodi hidrograma različitih
maksimalni proticaj0 verovatnoće verovatnoća
0 pojave p računa se (25)
pojave p koristi se metoda
po
graničnogobrascu:
intenziteta oticaja. Po ovoj metodi TB maksimalni
TB
proticaj verovatnoće pojave p
računa seGde su:
po obrascu:
W (t )dt (t )t
Qmax,p - maksimalni proticaj 0verovatnoće 0 pojave p,
(25)
Qmax, p 16.67 ( )H max .dn F (26)

Hmax,dn - maksimalna dnevna suma padavina za verovatnoću pojave
(26)
Gde su:p,
Qmax,p -Gde( )su: - ordinata
maksimalni proticajredukcione
verovatnoće pojave krive p, kiše jakog intentiteta za trajanje
kiše
Hmax,dn -Q
τ, - maksimalni
maksimalna dnevna suma proticaj
padavina verovatnoće
za verovatnoću pojavepojavep,p,
max,p
- zbirni koefi cijent oticaja.
Hmax,dn - maksimalna dnevna suma padavina za verovatnoću pojave
y ( τ ) -p,
ordinata redukcione krive kiše jakog intentiteta za trajanje kiše τ,
ϕ -Zapremina( ) koeficijent
zbirni - ordinata
poplavnogredukcione
oticaja. krive kiše jakog
talasa verovatnoće pojave intentiteta
p određujeza trajanje
se po
kiše τ,
formuli:
- zbirnitalasa
Zapremina poplavnog koefiverovatnoće
cijent oticaja. pojave p određuje se po formuli:
W p 1000(H ) p ( ) F (27)
(27)
Zapremina poplavnog talasa verovatnoće pojave p određuje se po
formuli:
Gde su:
222
Wp - zapremina poplavnog talasa verovatnoće pojave p,
- ordinata redukcioneW p 1000 krive (H ) pjakog
kiša ( ) F intrenziteta za trajanje (27)
kiše τ.
Gde su:
W p 1000(H ) p ( ) F (27)
Gde su: POSTUPAK ZA DEFINISANJE VIŠEDIMENZIONALNIH VEROVATNOĆA POJAVE

W - zapremina poplavnog talasa verovatnoće pojave p,
Gde su: p
- ordinata redukcione krive kiša jakog intrenziteta za trajanje
Wp - zapremina
kiše τ.poplavnog talasa verovatnoće pojave p,
304 UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009.
y (τ ) - ordinata redukcione krive kiša jakog intrenziteta za trajanje kiše τ.
Oblik
Gde su:teorijskog hidrograma određuje se po metodi Gudriča koristeći
sledeći zakon raspodele proticaja u vremenu:
Oblik teorijskog hidrograma
Qp,t - ordinata određuje
teorijskog se po metodiverovatnoće
hidrograma Gudriča koristeći sledeći
pojave p zakon raspodele
u trenutku
proticaja u vremenu:
vremena t,
(1 xt i ) )
a (28)
xt i
t Q p , t Q max . p 10 (28)
x - relativna apscisa hidrograma,
Gdet su:
Gde su: Tp
Qp,t - ordinata teorijskog hidrograma verovatnoće pojave p u trenutku
Qp,t - ordinata
vremena
T p
- teorijskog
t,
uslovno hidrograma verovatnoće pojave p u trenutku vremena t,
trajanje porasta hidrograma.
a - parametar koji zavisi od koeficijenta forme hidrograma
(koefi t
cijenta nesimetričnosti hidrograma).
xt -- relativna
relativna apscisa
apscisa hidrograma,
hidrograma,

T p
Tp - Detaljnije
T - uslovno
uslovno informacije
trajanje trajanje
porasta o ovoj hidrograma.
porasta
hidrograma. metodi mogu se naći u literaturi
(Prohaska
p
2006.).
a
a - parametar - koji
parametar
zavisi od koji zavisiforme
koeficijenta od koefi cijenta(koeficijenta
hidrograma forme hidrograma
nesimetričnosti
(koefi cijenta nesimetričnosti hidrograma).
hidrograma).
Zapremina
Detaljnije hidrograma
informacije bočnog
o ovoj metodi mogu sedotoka
naći u za različite
literaturi verovatnoće
(Prohaska 2006.). pojave
p računa se po formuli:
Detaljnije
Zapremina informacije
hidrograma o za
bočnog dotoka ovoj metodi
različite mogupojave
verovatnoće se naći u literaturi
p računa se po formuli:
(Prohaska 2006.).
W 1000((H ) k ( ) F ((((H ) k k ( )( Fm Fm 1 ))
p p p p p
(29)
(((H ) mp 1 mp 1 ( ) Fm 1 ) (H ) mp mp Fm )))
Zapremina hidrograma bočnog dotoka za različite verovatnoće pojave
(29)
Gde su:p računa se po formuli:
Gde su:
p Wp zapremina
WΘ − zapremina 1000 ((Hhidrograma
hidrograma k (dotoka
p
)bočnogp
) Fbočnog
na(((( H
Θ-tom k k (
p p
)sektoru
dotoka za)(Θ-tom
na Fm Fsektoru
m 1 ))
verovatnoću zap,
pojave
verovatnoću
(((H ) mp 1pojave p,
m 1 ( ) Fm 1 ) (H ) m m Fm )))
p p p
(ϕH ) Θp - uslovni - uslovni sloj oticaja na Θ-tomzasektoru
sloj oticaja na Θ-tom sektoru sliva verovatnoću
slivapojave p,
za verovatnoću (29)
pojave
( ϕH ) mGde
p p,
- uslovni sloj oticaja na ulaznom m-tom profilu glavne reke Θ-tog sektora za
su:
(
verovatnoću - uslovni
pojave p, sloj oticaja na ulaznom m-tom profilu glavne reke
zapremina
Θ-tog sektora hidrogramapojave
za verovatnoću bočnog p, dotoka na Θ-tom sektoru za
verovatnoću
(ϕH ) m +1 - uslovni
p pojave
sloj oticaja
p,
na oticaja
ulaznomna m+1 profilu pritoka
- uslovni sloj ulaznom m+1 Θ-tog
profilu sektora za verovatnoću
pritoka Θ-tog
pojave sektora
p, -zauslovni sloj oticaja
verovatnoću pojavenap,Θ-tom sektoru sliva za verovatnoću
pojave p,
y kp (τ )( − merodavna merodavna
ordinata
ordinata
redukcione
redukcione krive kiša jakog intenziteta
za izlazni - uslovni
k-ti profi sloj
l oticaja
glavne nakrive
reke za
kiša jakog
ulaznom
trajanje
intenziteta
m-tom
kiše τ,profi
a za
za glavne
lu izlazni k-ti
verovatnoćurekeprofil
glavne Θ-tog
reke za sektora
trajanje kiše τ, a za verovatnoću
za verovatnoću pojave p, pojave p,
pojave p,
y mp (τ ) − merodavna - uslovni
merodavna sloj oticajaredukcioine
ordinata ordinata
redukcioine
nakrive
ulaznom m+1intenziteta
krive
kiša jakog
profijakog
kiša lu pritoka Θ-tog
zaintenziteta
ulazni pofil na
sektora za verovatnoću pojave p,
glavnojza ulazni
reci pofilkiše
za trajanje na τglavnoj reci za trajanje
, a za verovatnoću pojave p,kiše , a za verovatnoću
pojave p, merodavna ordinata redukcione krive kiša jakog intenziteta
za izlazni k-ti profil glavne reke za trajanje kiše τ, a za verovatnoću
pojave p,
merodavna ordinata redukcioine krive kiša jakog intenziteta223
za ulazni pofil na glavnoj reci za trajanje kiše , a za verovatnoću
pojave p,
305

- merodavna ordinata redukcione krive kiša jakog intenziteta
za ulazni profil na pritoci za trajanje kiše , a za verovatnoću pojave
p p.
y m+ 1 (τ ) - merodavna ordinata redukcione krive kiša jakog intenziteta za ulazni profil na
pritociFza
Θ
trajanje kiše τ neposrednog
- površina sliva
, a za verovatnoću Θ- p.
pojave tog sektora,
FΘ - F - površina
površina
m
sliva
neposrednog doΘ-
sliva m-tog ulaznog profila na glavnoj reci,
tog sektora,
Fm - F - površina
površina
m+1
sliva ulaznog
sliva do m-tog do m+1-og
profilaulaznog profi
na glavnoj reci,la na pritoci.
Fm+1 - površina sliva do m+1-og ulaznog profila na pritoci.
Oblici teorijskih hidrograma bočnog dotoka na sektoru Θ računaju
Oblicise po formuli:
teorijskih hidrograma bočnog dotoka na sektoru Θ računaju se po formuli:
Wp
q (t ) (t )
p
(30) (30)
W

Definisani hidrogrami na ulaznim profilima (glavnoj reci – QUL(t) i

svimhidrogrami
Definisani pritokama na QPR
ulaznim razmatranog sliva), kao i hidrogrami bočnog
m+1profilima (glavnoj reci – QUL(t) i svim pritokama QPRm+1
doticaja q
razmatranog sliva), (t) (za Θ =I,II,III,....) predstavljaju osnovne elemente za
Θ kao i hidrogrami bočnog doticaja qΘ(t) (za Θ =I,II,III,....) predstavljaju
osnovne elemente za sagledavanje geneze formiranjaoticaja
sagledavanje geneze formiranja rečnog rečnog na razmatranom
oticaja slivu.slivu.
na razmatranom
Ova analiza se može raditi za konkretne istorijske poplavne situacije
Ova analiza se može raditi za konkretne istorijske poplavne situacije ili za teorijske hidrograme
raznihili za teorijske
povratnih perioda. hidrograme raznih povratnih perioda.
2.3 TEORIJSKA OSNOVA ZA PRORAČUN

VIŠEDIMENZIONALNIH VEROVATNOĆA
U konkretnom slučaju za definisanje višedimenzionalnih verovatnoća pojave poplavnih talasa
2.3 TEORIJSKA OSNOVA ZA PRORAČUN
na delu sliva složenog rečnog sistema odabrana je rečna deonica koja se sastoji iz glavne reke
VIŠEDIMENZIONALNIH VEROVATNOĆA
i jedne pritoke, pri čemu je međusliv između ulazno-izlaznih profila značajan u formiranju
poplavnih talasa na izlaznom profilu. Osnova za definisanje višedimenzionalne probabilističke
zavisnosti verovatnoće pojave poplavnog
306U konkretnom talasa na VODNIM
UPRAVLJANJE izlaznomRESURSIMA
profilu u funkciji verovatnoća
SRBIJE 2009.
306 slučaju za defi nisanje višedimenzionalnih
UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMAverovatnoća
SRBIJE 2009.
pojave poplavnog talasa na ulaznim profilima glavne reke i pritoke, kao i verovatnoće pojave
pojave
hidrograma poplavnih
„bočnog doticaja“talasa na delusu funkcije
sa međusliva, sliva složenog rečnog sistema
raspodele verovatnoća zapremina
odabrana je rečna deonica koja se sastoji iz glavne
poplavnih talasa na svim navedenim profilima, definisane u vidu: reke i jedne pritoke,
pri čemu je međusliv između ulazno-izlaznih profila značajan u
formiranju poplavnih talasa P(W naizlaznom
w) p profi lu. Osnova za defi(31)
nisanje
(31) (31)
višedimenzionalne probabilističke p
P(W w) zavisnosti verovatnoće pojave
Gde su:
Gde Gde su:
poplavnog
su: talasa na izlaznom profilu u funkciji verovatnoća pojave
P(W - verovatnoća
poplavnog prevazilaženja
talasa na ulaznim zadate
profilima zapremine
glavne w na svim
reke i pritoke, kao i
P(W - verovatnoća
razmatranim - verovatnoća
ulazno/izlaznim prevazilaženja
profi lima zadate
i sa zapremine
međusliva, w na svim
P(W ≥ w )
verovatnoće
razmatranim pojave hidrograma
prevazilaženja „bočnog
zadate doticaja“
zapremine sa
w na svim
ulazno/izlaznim profilima i sa međusliva, međusliva, su
razmatranim ulazno/
funkcije
izlaznim profilimaraspodele verovatnoća
i sa međusliva,
p- verovatnoća pojave. zapremina poplavnih talasa na svim
p-navedenim
verovatnoća
p- verovatnoća
pojave.
profi
pojave. lima, definisane u vidu:
U nastavku se daje verovatnoća prevazilaženja proste koincidencije

U nastavku se daje verovatnoća prevazilaženja proste koincidencije
između se
U nastavku dva
dajeproizvoljna profila j i k,proste
verovatnoća prevazilaženja kojakoincidencije
se definišeizmeđu
po sledećoj
dva proizvoljna
između
jednačini:
profila
dva proizvoljna profila j i k, koja se definiše po sledećoj
j i k, koja se definiše po sledećoj jednačini:
jednačini:
p((W j w j ) (Wk wk )) q (32) (32)

p((W j w j ) (Wk wk )) q (32)

gde su:
gde su:
p((W j w j ) (Wk wk )) - verovatnoća prevazilaženja koincide-
ncije zapremine
224 talasa na dva odabrana profila j i k
ncije zapremine talasa na dva odabrana profila j i k
q – verovatnoća prevazilaženja.
Sama procedura formiranja zavisnosti sastoji se u primeni postupka

U nastavku jednačini: se daje verovatnoća prevazilaženja proste koincidencije
između dva proizvoljna profila j i k, koja se definiše po sledećoj
jednačini:
p((W j w j ) (Wk wk )) q (32)
gde su: POSTUPAK p((W jZA DEFINISANJE
w j ) (Wk VIŠEDIMENZIONALNIH
wPOPLAVA
k )) q NA SLOŽENIM REČNIM
VEROVATNOĆA POJAVE
(32)SISTEMIMA
gde
gde su:su:ncije zapremine talasa na dva odabrana profila j i k
p((W jq–wverovatnoća
j ) (Wk wprevazilaženja.
k )) - verovatnoća
- verovatnoća prevazilaženja
prevazilaženja koincide-
koincide-ncije zapremine talasa
ncije zapremine talasa na dva odabrana profila j i k
na dva odabrana profila j i k
Sama procedura formiranja zavisnosti sastoji se u primeni postupka
postepenog
Sama procedura bilansiranja
formiranja zavisnosti „ulaznih“
sastoji se uzapremina
primeni postupkapoplavnog talasa
postepenog koje
bilansiranja
Sama odgovaraju
procedura različitim
formiranja verovatnoćama
zavisnosti sastoji se
„ulaznih“ zapremina poplavnog talasa koje odgovaraju različitim verovatnoćama pojave.pojave.
u primeni Primena
postupka prostog
postepenog
Primena bilansiranja
prostog ne može
bilansiranja
bilansiranja bitimože
„ulaznih“
ne primenjena
zapremina zbog
biti primenjena prostorne
poplavnog heterogenosti
talasa
zbog prostorne koje u u
heterogenosti
odgovaraju formiranju
formiranju poplavnog talasa. poplavnog
različitim talasa.
verovatnoćama pojave. Primena prostog
bilansiranja ne može biti primenjena zbog prostorne heterogenosti u
formiranju poplavnog talasa.
Sama procedura
Sama procedura formiranjazavisnosti,
formiranja višestrukih višestrukih sastojizavisnosti, sastojibilansiranju
se u “postepenom” se u
“postepenom”
sledeće bilansne jednačine: bilansiranju sledeće bilansne jednačine:
Sama procedura formiranja višestrukih zavisnosti, sastoji se u (33)
“postepenom” bilansiranju Wizsledeće
,p Wbilansne
bd ,p T Wjednačine:
ul ,q W pr ,z (33)

gde su: Wiz ,p Wbd ,p T Wul ,q Wpr ,z (33)
gde su:
Wiz,p=θ – zapremina
POSTUPAK ZA poplavnog
DEFINISANJE talasa na izlaznom profiluVEROVATNOĆA
VIŠEDIMENZIONALNIH rečne deonice za fiksiranu verovatnoću307
pojave
Wp= θ,
POJAVE –POPLAVA
zapremina poplavnog
NA SLOŽENIM REČNIM talasa na izlaznom profilu rečne deonice
SISTEMIMA
gde su:za fiksiranu verovatnoću pojave p= θ,
iz,p=θ
WWbd, p=T––zapremina
zapremina poplavnog talasa „bočnog doticaja“profisa neposrednog sliva za odabrani
iz,p=θ W
povratni Wpriod –
T,
– poplavnog
zapremina
zapremina
talasa
poplavnog poplavnogna izlaznom
talasa talasa
na ulaznom
lu rečne deonice
„bočnog profi doticaja“
lu pritokesaza
za fiksiranu verovatnoću za
bd,pr,zp=T
neposrednog pojave p= θ,povratni priod T,
proizvoljnu sliva verovatnoću odabrani pojave z.
WWul,q – zapremina poplavnog talasa
–– zapremina
zapremina na ulaznom
poplavnog profilu „bočnog
talasa glavne reke za proizvoljnusa
doticaja“ verovatnoću
bd, p=T
pojave
Wq,
poplavnog talasa na ulaznom profi lu glavne reke za
neposrednog ul,q
proizvoljnu slivaverovatnoću
za odabrani povratni pojave q,priod T,
WWpr,z – Za
– zapreminafi ksiranu
zapremina poplavnog vrednost
poplavnog talasa verovatnoće
na ulaznom
talasa na ulaznom izlaznog
profilu hidrograma
pritoke
profi θ i za
za proizvoljnu
lu glavne reke odabranu
verovatnoću
ul,q
pojave z.
proizvoljnu vrednost povratnog
verovatnoću pojave q, perioda „bočnog doticaja“ T, proizvoljnim
odabirom jedne od verovatnoća q ili z, na primer q, preko zavisnosti
(32) dobijaju se odgovarajuće teorijske vrednosti zapremina
Za fiksiranupoplavnihvrednosttalasa (Wiz,p=θ
verovatnoće izlaznog
,
Wbd, hidrograma
p=T
i Wul,qθ ). Nepoznata
i odabranu zapremina
vrednost povratnog
poplavnog talasa na pritoci
perioda „bočnog doticaja“ T, proizvoljnim odabirom W pr,z
dobijajedne od verovatnoća q ilijednačine
se preko bilansne z, na primer
q, preko(33), dok (32)
zavisnosti se odgovarajuća
dobijaju se odgovarajuće (korespodentna) vrednostzapremina
teorijske vrednosti verovatnoće z
poplavnih
dobija, takođe, pomoću jednačine (31). Na taj
talasa (Wiz,p=θ , Wbd, p=T i Wul,q ). Nepoznata zapremina poplavnog talasa na pritoci Wpr,z dobijanačin defi nisane su
se prekosve bilansnekonstelacije
jednačine (33), „korespodentnih“
dok se odgovarajuća verovatnoća:
(korespodentna) p(Wvrednost ) , p(Wbd,
iz,p=θ verovatnoće
), p(W
z dobija,p=Ttakođe, pomoću ul,q
) i p(W ),
jednačine
pr,z
što omogućuje formiranje višedimenzionalne
(31). Na taj način definisane su sve konstelacije
zavisnosti
„korespodentnih“ verovatnoća
verovatnoća: p(W pojave
iz,p=θ
) , poplavnih
p(Wbd, p=T), talasa
p(Wul,qna) i glavnoj
p(Wpr,z), reci, pritoci
što omogućuje
i sa neposrednog sliva (“hidrograma bočnog
formiranje višedimenzionalne zavisnosti verovatnoća pojave poplavnih talasa na glavnoj reci,dotoka”) u vidu:
pritoci i sa neposrednog sliva (“hidrograma bočnog dotoka”) u vidu:
p(Wiz ,p ) f (( p(Wbd , p T ) ( p(Wul ,q ) ( p(W pr ,z )) (34)

(34)

gde su:
gde su:
p(Wiz,p=θ ) - verovatnoća pojave hidrograma na izlaznom profilu rečne deonice,
p(Wiz,p=θ ) - verovatnoća pojave hidrograma na izlaznom profilu
p(Wbd, p=T) - verovatnoća pojave hidrograma „bočnog doticaja“ sa neposrednog sliva,
rečne deonice,
p(Wul,q) -p(W
verovatnoća- pojave hidrograma
verovatnoća na ulaznom
pojave profilu glavnog
hidrograma „bočnog toka,
doticaja“ sa
bd, p=T)
neposrednog
p(Wpr,z) - verovatnoća sliva,
pojave hidrograma na ulaznom profilu pritoke.
p(Wul,q) - verovatnoća pojave hidrograma na ulaznom profilu
glavnog toka,
p(Wpr,z) - verovatnoća pojave hidrograma na ulaznom profilu 225
pritoke.
Ovakve zavisnosti se formiraju za proizvoljan broj odabranih

3. PRAKTIČNA PRIMENA RAZRAĐENE PROCEDURE

3.1. IZBOR
Ovakve zavisnostiSLIVA ZA PRAKTIČNU
se formiraju za proizvoljan broj PRIMENU
odabranih verovatnoća θ izlaznog
RAZRAĐENE POSTUPKA DEFINISANJA
hidrograma na razmatranoj rečnoj deonici.
VIŠEDIMENZINALNIH VEROVATNOĆA
3.
Razrađeni PRAKTIČNA
model za analizu PRIMENA RAZRAĐENE
geneze poplavnih talasa primenjen je
PROCEDURE
za konkretan sliv reke Peštan u fazi izrade idejnog projekta zaštite
otvorenih rudnih kopova koji su otvoreni ili se predviđaju za
3.1 Izbor
realizaciju sliva budućnosti.
u bliskoj za praktičnu primenu
Naime, za potreberazrađene
izgradnje sistema
postupka definisanja višedimenzinalnih
za zaštitu od poplava u ovoj fazi projektovanja predviđeno je petnaest
verovatnoća
potencijalnih pregradnih mesta za izgradnju akumulacija ili retenzija.
Šematskimodel
Razrađeni prikaz ovih lokacija
za analizu prikazan
geneze poplavnih je primenjen
talasa na slici br.1,
je za a njihovasliv
konkretan mesta
reke
u prostoru
Peštan označena
u fazi izrade su brojevima
idejnog projekta od 1rudnih
zaštite otvorenih do 15. Nazivi
kopova koji surazmatranih
otvoreni ili se
predviđaju za realizaciju
(planiranih) u bliskojmesta
pregradnih budućnosti. Naime,
i reka nazakojima
potrebe izgradnje
se nalazesistema za zaštitu
dati su u
od poplava u ovoj fazi projektovanja predviđeno je petnaest potencijalnih pregradnih mesta
tabeli br.1. Topološki posmatrano, predviđena pregradna mesta
za izgradnju akumulacija ili retenzija. Šematski prikaz ovih lokacija prikazan je na slici br.1,
abudućih akumulacija,
njihova mesta delesutretirani
u prostoru označena brojevima od deo
1 dosliva na razmatranih
15. Nazivi dvanaest(planiranih)
sektora,
koji su na
pregradnih slicii reka
mesta br. 1naoznačeni rimskim
kojima se nalaze brojevima
dati su u tabeli br.1.od I do XII.
Topološki posmatrano,
predviđena pregradna mesta budućih akumulacija, dele tretirani deo sliva na dvanaest sektora,
koji su na slici br. 1 označeni rimskim brojevima od I do XII.
Slika 1. Računska shema sliva reke Peštan. Legenda: I-XII rečni sektori, 1-15 profili
Slika 1. Računska shema sliva reke Peštan. Legenda: I-XII
Na razmatranom slivu reke rečni
Peštan sektori,
postojala 1-15 profi
je jedna li
hidrološka stanica RHMZ Srbije
(vodomerna stanica Zeoke) sa regularnim višegodišnjim osmatranjima vodostaja i merenjima
proticaja. Pored toga na slivu reke Peštan i njegovoj užoj okolini postoji nekoliko padavinskih
Figure 1: Calculation scheme for the part of the river Peštan basin.
Legend: I-XII river sectors, 1-15 profiles
226
POSTUPAK ZA DEFINISANJE VIŠEDIMENZIONALNIH VEROVATNOĆA POJAVE
stanica za registrovanje dnevnih suma padavina i jedna stanica za registrovanje intenziteta
kiša kraćih trajanja (pluviografska stanica Bukovička Banja). Ti podaci su poslužili za
tariranje parametara metode graničnog intenziteta oticaja, na čijoj se konkretnoj primeni
bazira razrađeni matematički model.
3.2 PRORAČUN TEORIJSKIH HIDROGRAMA VELIKIH

VODA NA KLJUČNIM PROFILIMA
I MEĐUSLIVOVIMA
Rezultati proračuna ulazno/izlaznih hidrograma na svim izdiferenciranim sektorima, tj.
teorijski hidrogrami različitih verovatnoća pojave na profilima potencijalnih pregradnih mesta
(akumulacija), dati su u tabeli br. 1, za sledeće povratne periode 10000, 1000, 100, 20, 10, 5
310
i 2 godine. Prikazane su samo vrednostiUPRAVLJANJE VODNIMproticaja
maksimalnih godišnjih RESURSIMA
u m3/s SRBIJE 2009.
i zapremina
poplavnih talasa u 10 m .
6 3
Tabela
Tabela 1: Prikaz
1: Prikaz maksimalnih
maksimalnih proticaja
proticaja i zapremina i zapremina
teorijskih hidrograma teorijskih
različitih verovatnoća
hidrograma različitih verovatnoća pojave na profilima pregradnih
pojave na profilima pregradnih mesta u slivu reke Peštan
mestamodela
Primenom razrađenog matematičkog u slivu reke suPeštan
sračunati teorijski hidrogrami bočnog doticaja
za sve izdiferencirane sektore (od I do XI) i razmatrane verovatnoće pojave. Numeričke
vrednosti ovih proračuna su date samo za zapremine poplavnog talasa u tabeli br. 2 i to u m3:
Table 1: Table of maximum discharges and volume of theoretical
hydrographs for different occurrence probability on profiles in 227
the
river Peštan catchment
POSTUPAK ZA DEFINISANJE
UPRAVLJANJE VIŠEDIMENZIONALNIH
VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009 VEROVATNOĆA
311
p
sektor
I II III IV V VI VII VIII IX X XI
F(km2)
11.67 1.01 0.09 1.52 0.46 4 4.18 3.78 6.56 4.58 6.92
W0.01% 2068624 199825 266387 293849 212939 1588176 901252 962541 1436554 1236347 2193269
Zapremina (m3)
W0.1% 1589177 153660 181796 231752 183773 755011 689488 758388 1115511 956903 1673316
W1% 1025351 105475 129451 176122 150832 598892 484647 541352 770624 775093 1031933
W2% 881041 91976.5 114913 161421 119068 492013 422455 470239 697011 623860 905488
Tabela 2: Zapremine poplavnog talasa za razmatrane profile u slivu reke Peštan

312
Tabelana2: Zapremine poplavnog
UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009.
Grafički slici br 2. su prikazani hidrogramitalasa za razmatrane
stogodišnjeg profi
poplavnog talasa na le u ulaznim
svim slivu
reke Peštan
profilima (8,14,12,10,15), kao i odgovarajući hidrogrami bočnog dotoka po sektorima reke
(I-XI).
Table 2: Flood volume for considered profiles in the river Peštan

Ulazni i bo�ni hidrogrami 15
catchement 8
160
10
Grafi140
čki na slici br 2. su prikazani hidrogrami stogodišnjeg poplavnog
12
talasa na svim ulaznim profilima (8,14,12,10,15), kao i odgovarajući 14
hidrogrami
120 bočnog dotoka po sektorima reke (I-XI). I
II
100
III
Q(m 3/s)
80 IV
V
60
VI
40 VII
VIII
20
IX
X
0
0 5 10 15 20 25 30 35 40 XI
t(h)
Slika 2 – Hidrogrami stogodišnjeg poplavnog talasa na svim ulaznim profilima i odgovarajući
hidrogrami bočnog dotoka
Slika 2 – Hidrogrami stogodišnjeg poplavnog talasa na svim
Na slici ulaznim profi
br. 3 prikazani sulima i odgovarajući
kumulativni hidrogrami
(superponirani) bočnog
hidrogrami, koji dotoka
u suštini predstavljaju
zbir svih hidrograma bočnog doticaja i ulaznih (na glavnoj reci i pritokama) hidrograma, kao
i odgovarajući
Figure 2hidrogram na izlaznom
: Appropriate profilu reke Peštan
hydrographs – profil 1.flood and lateral
of 100-year
flows on all intake profiles
228
Na slici br. 3 prikazani su kumulativni (superponirani) hidrogrami,
koji u suštini predstavljaju zbir svih hidrograma bočnog doticaja i
ulaznih (na glavnoj reci i pritokama) hidrograma, kao i odgovarajući
hidrogram na izlaznom profi
POSTUPAK ZA lu rekeVIŠEDIMENZIONALNIH
DEFINISANJE Peštan – profil VEROVATNOĆA
1. POJAVE
Superponirani hidrogrami i hidrogram na izlaznom profilu
1000
900
800
700 1 (0.01%)
600 suma 0.01%
Q(m 3/s)
1 (1%)
500
suma 1%
400 1 (10%)
300 suma 10%
200
100
0
0 5 10 15 20 25 30 35 40
t(h)
Slika 3 – Prikaz superponiranih hidrograma i odgovarajućeg hidrograma na izlaznom profilu- profil 1

Slika 3 – Prikaz superponiranih hidrograma i odgovarajućeg
Kao što se na slicihidrograma na izlaznom
3. vidi, postoji značajna profi
disproporcija lu- profi
u oblicima l1
predstavljenih hidrograma,
a takođe je vidna i razlika u zapreminama prikazanih hidrograma, kako po količini tako i po
obliku hidrograma. Uzrok pojave ovako velike disproporcije je velika prostorna heterogenost
iFigure
vremenska3 neravnomernost
– View of superimposed
u formiranju rečnog hydrographs and
oticaja u slivu reke appropriate
Peštan. To se najbolje
ogleda u činjenicihydrographs on outflow profile- profile 1
da prost zbir zapremina svih ulaznih teorijskih hidrograma, kao i hidrograma
„bočnog dotoka“ na razmatranom slivu prevazilazi vrednost zapremine izlaznog hidrograma
za istu verovatnoću pojave. U konkretnom slučaju reke Peštan ta razlika u zapreminama
u slučaju pojave stogodišnjeg poplavnog talasa iznosi 8.7 %. Drugim rečima prost zbir
Kaostogodišnjih
što se zapremina ulaznih3.
na slici talasa odgovara
vidi, pojavi zapremine
postoji značajna dvestogodišnje velike vode.u
disproporcija
Međutim, stogodišnji hidrogram velikih voda na izlaznom profilu je višestruka kombinacija
oblicima predstavljenih hidrograma, a takođe je vidna i razlika
verovatnoća pojave talasa na ulaznim profilima, kao i verovatnoća hidrograma „bočnog
u dotoka“
zapreminama prikazanih
sa svih izdiferenciranih hidrograma,
međuslivova. Opseg ovih kako po količini
verovatnoća je ograničentako
što se i
pomožeobliku hidrograma. Uzrok pojave ovako velike disproporcije
definisati pomoću procedure prezentirane u poglavlju 2.3 ovoga rada, odnosno sagledati
je preko
velika
njeneprostorna heterogenost
praktične primene, i vremenska
što je dato u poglavlju 3.3. neravnomernost u
formiranju rečnog oticaja u slivu reke Peštan. To se najbolje ogleda u
činjenici
3.3 da prost zbirvišedimenzionalnih
Proračun zapremina svih ulaznih teorijskih hidrograma,
verovatnoća pojave
kao
i hidrograma
poplavnih „bočnog
talasa dotoka“
na delu na razmatranom
izabranog sliva slivu prevazilazi
vrednost zapremine izlaznog hidrograma za istu verovatnoću
Kao što je već rečeno razrađena procedura proračuna višedimenzionalnih verovatnoća pojave.
U pojave
konkretnom slučaju
poplavnih talasa rekeje za
primenjena Peštan taslivrazlika
konkretan u zapreminama
reke Peštan u fazi izrade idejnogu
slučaju
projektapojave stogodišnjeg
zaštite otvorenih poplavnog
rudnih kopova, talasa
koji postoje ili iznosiza 8.7
se predviđaju %. Drugim
realizaciju u bliskoj
budućnosti.
rečima Naime, za potrebne prezentacije primene razrađene
prost zbir stogodišnjih zapremina ulaznih talasa odgovara metodologije, u ovom radu
je izabrana deonica reke (deo rečnog sliva) Peštan koja se sastoji od glavnog toka i jedne
pojavi
pritoke,zapremine dvestogodišnje
a gde je doprinos velike
međusliva u formiranju vode.voda
poplavnih Međutim, stogodišnji
značajan. Šematski prikaz
ovog dela sliva dat je na slici 4. U konkretnom slučaju razmatraju se profili 6 i 7 na reci Peštan
i profil 13 na pritoci, kao i međusliv broj III.
229
otvorenih rudnih kopova, koji postoje ili se predviđaju za realizaciju
u bliskoj budućnosti. Naime, za potrebne prezentacije primene
razrađene metodologije, u ovom radu je izabrana deonica reke (deo
rečnog sliva) Peštan koja se sastoji od glavnog toka i jedne pritoke,
a gde je doprinos međusliva u formiranju poplavnih voda značajan.
ŠematskiVODNIM
UPRAVLJANJE prikazRESURSIMA
ovog dela sliva2009
SRBIJE dat je na slici 4. U konkretnom
slučaju razmatraju se profili 6 i 7 na reci Peštan i profil 13 na pritoci,
kao i međusliv broj III.

315
Osnova za proračun višedimenzionalne verovatnoće su teorijski

hidrogrami različitih verovatnoća pojave na ovim ulazno/izlaznim
profilima, Slikakoji4 - su definisani
Šematski prikazmetodom
dela sliva graničnog
reke Peštan intenziteta
na kojoj je oticaja
(Prohaska,
Slikaprimenjena2006.),
4 - Šematski kaosliva
razrađena
prikaz dela i metodologija.
teorijski
reke Peštan nahidrogrami
Legenda:
kojoj „bočnogizlaznidoticaja“
IZ –razrađena
je primenjena profil, sa
metodologija.
neposrednog
Legenda:UL-ulazni sliva
IZ – izlazni profidefi
profil, nisani
l, PR – profi
UL-ulazni prema
profil,lPR proceduri
pritoke,
– profil q –prikazanoj
q – lokalni
pritoke, proticaj,u
proticaj,
lokalni IIItački
III 2.3
-- međusliv
ovoga rada. međusliv
Osnova za proračun višedimenzionalne verovatnoće su teorijski hidrogrami različitih
verovatnoća pojave4:naSchematic
Figure ovim ulazno/izlaznim profilima,
view of the koji su definisani
river Peštan catchmentmetodom
with graničnog
intenziteta oticaja (Prohaska, 2006.), kao i teorijski hidrogrami „bočnog
le, doticaja“
appliedprobabilističke
Višestruke
neposrednog
developed methodology.
sliva definisani prema
zavisnosti
proceduri
Legend:
prikazanoj
IZ- outfl
(jed. (34))
u tački
ow defi
koje
2.3
profinišu
ovoga rada.
ULgenezusa
– inflow profile, PR – tributary profile, q- local discharge, III -
poplavnih talasa na razmatranom delu sliva formirane su za različite
vrednosti fiksiranog parametra subcatchment
θ (verovatnoće pojave izlaznog
hidrograma).
Višestruke Kao primer
probabilističke zavisnostiformirane
(jed. (34)) zavisnosti
koje definišu na slicipoplavnih
genezu 5 dat jetalasa
njenna
grafički prikaz
razmatranom delu slivazaformirane
slučajsupojave stogodišnjeg
za različite poplavnog
vrednosti fiksiranog parametra θ talasa na
(verovatnoće
izlaznom
pojave profi
izlaznog lu razmatranog
hidrograma). dela sliva.
Kao primer formirane zavisnosti na slici 5 dat je njen grafički prikaz
za slučaj pojave stogodišnjeg poplavnog talasa na izlaznom profilu razmatranog dela sliva.
5
izlazni profil na glavnoj reci p(%)

bo~ni dotok p(%)
ulazni profila na glavnoj reci p(%)
2 0.01%
}
0.1%
1% 1%
2%
10%
1 20%
50%
99%
0.5
99.5
99.9
70
80
90
95
98
99
99.8
0.1
0.2
0.5
10
20
30
40
50
60
99.95
99.99
pritoka p (%)
Slika 5 - Grafički prikaz višestruke probabilističke zavisnosti za definisanje geneze stogodišnjih

Slika 5 - Grafički poplavnih prikaz višestruke probabilističke
talasa na delu sliva reke Peštan zavisnosti za
definisanje geneze stogodišnjih poplavnih talasa na delu sliva reke
230 Peštan
Figure 5 – Multiple coincidence probability for definition of 100-

year flood geneses on the part of the river Peštan catchment
Na osnovu ove zavisnosti mogu se sagledati sve moguće kombinacije
ulaznih hidrograma i hidrograma „bočnog dotoka“ u formiranju
stogodišnjih velikih vod na izlaznom profilu razmatranog dela sliva
reke Peštan. Za sve ostale
POSTUPAK verovatnoće
ZA DEFINISANJE izlaznog hidrograma
VIŠEDIMENZIONALNIH VEROVATNOĆA θ (0.1%
POJAVE
i 1% i dr.) rezultati proračuna su prikazani na slici 6. Kao što se na
Na osnovu
slici vidiove zavisnosti
tačno su defi mogu se sagledati
nisane oblasti svemogućih
moguće kombinacije
verovatnoća ulaznihhidrograma
hidrograma
i hidrograma „bočnog dotoka“ u formiranju stogodišnjih velikih vod na izlaznom profilu
„bočnog dotoka“ sa međusliva broj III, za slučaj pojave hidrograma
razmatranog dela sliva reke Peštan. Za sve ostale verovatnoće izlaznog hidrograma θ (0.1% i
različitih
1% verovatnoća
i dr.) rezultati na izlaznom
proračuna su prikazani na slici 6.profi lu sePeštana
Kao što (profi
na slici vidi tačno lsubr. 6), a u
definisane
funkciji
oblasti verovatnoća
mogućih pojave hidrograma
verovatnoća hidrograma „bočnog dotoka“ nasa ulaznim
međusliva brojprofi III,lima reke
za slučaj
Peštanhidrograma
pojave (profil 7) i pritoke
različitih Darosavice
verovatnoća (profi
na izlaznom l 13).
profilu Peštana (profil br. 6), a u
funkciji verovatnoća pojave hidrograma na ulaznim profilima reke Peštan (profil 7) i pritoke
Darosavice (profil 13).
5
glavnoj reci p(%)

izlazni profil na
}
bo~ni dotok p(%)
2 0.01%
0.1%
ulazni profil na glavnoj reci p(%)
1%
2%
1%
10%
1 20%
50%
99%
0.5
}
0.01%
0.2
0.1%
1%
5% 0.1%
20%
0.1 50%
99%
0.05
70
80
90
95
98
99
99.5
99.9
1
10
20
30
40
50
60
99.8
99.95
0.1
0.2
0.5
99.99
pritoka p (%)
l k6 - Grafički prikaz fvišestruke
Slika k k
probabilističke k za definisanje
zavisnosti b b l genezek poplavnih talasa na
Slika 6 - Grafički prikaz višestruke probabilističke zavisnosti za
delu sliva reke Peštan za različite verovatnoće pojave
definisanje geneze poplavnih talasa na delu sliva reke Peštan za

različite verovatnoće pojave
Primenom razrađene metologije omogućuje se sagledavanje geneze poplavnih talasa na
Figure
delu 6 - Multiple
rečnog sliva, kao i sliva ucoincidence probability
celini, koji se odlikuje forprostornom
izraženom definition of flood
i vremenskom
geneses onPored
neravnomernošću. the toga,
partdefinisana
of the river Peštan
je i procedura za catchment for different
iznalaženje teorijskih hidrograma
„bočnog dotoka“, za različite verovatnoće pojave. Formirane višestruke probabilističke
accurance probabilities
zavisnosti koincidencija poplavnih talasa omogućuju sagledavanje efekata svih mogućih
scenarija nailaska poplavnih talasa u slivu, u smislu definisanja povratnog perioda
rezultujućeg hidrograma na izlaznom profilu, u uslovima nailaska poplavnih talasa različitih
verovatnoća pojave na glavnoj reci i pritoci, kao i voda koje se formiraju na neposrednom
slivu, ograničenom ulazno/izlaznim profilima.
231
LITERATURA:
1. Petković T., Prohaska S., (1989): Metode za proračun velikih voda. Deo II - Proračun
velikih voda na hidrološki neizučenim profilima. Građevinski kalendar 1990, Beograd.
2. Prohaska S. Ristić V. (2002): Hidrologija kroz teoriju i praksu, drugo prošireno
izdanje, Monografija, str. 1-580, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd
3. Prohaska S. (2006): Hidrologija II, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“,Rudarsko-
geološki fakultet Beograd, Republički Hidrometeorološki zavod, Beograd.
4. Prohaska S., Simić Z., Orlić A., Stanić Ž (2007): Mathematical Model for the
Definition of Flood Wave Formulation Genesis on Small Non-monitored Watersheds,
International Conference “Erosion and Torrent Control as a Factor in Sustainable River
Basin Management”, University of Belgrade, Faculty of Forestry, Belgrade.
232
OSTVARENI REZULTATI BORBE SA BUJIČNIM
POPLAVAMA I EROZIJOM ZEMLJIŠTA
OSTVARENI REZULTATI BORBE

SA BUJIČNIM POPLAVAMA
I EROZIJOM ZEMLJIŠTA
Zoran Gavrilović, dipl. inž. šum.*
Milutin Stefanović, dipl. inž. šum.*
Irina Milovanović, dipl. inž. šum.*
Mileta Milojević, dipl. inž. šum.*
Sonja Jurišić dipl. inž. šum.*
UVOD
Bujične poplave i erozija zemljišta su nerazdvojne prirodne pojave koje su oblikovale reljef
daleko pre pojave živih bića na Zemlji. Snažno delovanje klimatskih činilaca kao što su
razaranja koja ostaju posle olujnih nepogoda, bujične poplave, jesu pojave koje brzo nastaju
i traju srazmerno kratko vreme. Na drugoj strani postoji neprimetno delovanje klimatskih
činilaca koje se manifestuje kroz proces erozije zemljišta. Erozija je spora i slabije primetna
do trenutka kada ogoli čitave pokrajine, države i delove kontinenata. Tragovi civilizacija koje
su nestale usled delovanja erozije prisutni su u celom svetu.
Sav erozijom pokrenut materijal prenosi se snagom vetra i vode. U Srbiji su zastupljena oba
oblika erozije, ali kada je reč o transportu pokrenutih čestica vetar ima tranzitnu ulogu jer
svaka vetrom pokrenuta čestica u nekom trenutku bude zahvaćena vodenom bujicom i odneta
do vodotoka.
Od iskona do danas ljudi nastoje da, ukoliko je ikako moguće, ne budu na putu razorne bujične
poplave. Tamo gde nije postojala mogućnost uklanjanja od razorne bujice građene su manje
ili više uspešne građevine za zaštitu od bujica. Ogoljene površine su idealne za neometano
slivanje vode tokom jake kiše. Kako ne postoje prepreke koje bi smanjile brzinu tečenja, voda
jače erodira zemljište i stvara jaruge i bujični poplavni talas.
Retki su dani kada televizija ne prikazuje slike poplava, klizanja zemlje, uragana, tornada
i svih drugih oblika vremenskih nepogoda. Pitanje je da li je učestalost ovih pojava sada
zaista veća nego u prošlosti ili brzina komunikacija stvara takav utisak. Takođe pada u oči
da su izveštaji o toj vrsti događanja u Srbiji zaista retko prisutni. Ralog je jednostavan -
razmere razaranja i šteta od bujica i erozije u Srbiji su manje u odnosu na razaranja i štete
u zemljama koje su u okruženju. Nameće se pitanje zašto je to tako. Da li je klima u Srbiji
drugačija u odnosu na zemlje iz kojih nam stižu slike razaranja bujičnim poplavama i drugim
233
vremenskim nepogodama? Odgovor

je negativan - svaki je negativan
oblačni sistem koji- je
svaki oblačni zemljama
u susednim sistem koji je u susednim
uzrokovao
bujične poplave
zemljama uzrokovao bujičneprošao
poplaveje preko
prošaonaše zemlje,naše
je preko ali sa manjim
zemlje, alištetama ili bez
sa manjim štetama
ikakvih
ili bez ikakvih posledica.
posledica. To seTo se može
može objasniti
objasniti značajnim
značajnim aktivnostima
aktivnostima u Srbiji
u Srbiji na na
kontroli
kontroliprocesa.
erozionih i bujičnih erozionih i bujičnih procesa.
Druga polovina devetnaestog veka je Srbiji donela razvoj rudarstva,
Druga polovina devetnaestog veka je Srbiji donela razvoj rudarstva, industrije i železničkog
industrije i železničkog saobraćaja. Kao i svuda u Evropi i svetu taj razvoj je
saobraćaja. Kao i svuda
plaćen u Evropi ivelikih
uništavanjem svetu taj razvoj je
prostora plaćen uništavanjem
eksploatacijom velikih prostora
šuma, uništenjem
eksploatacijom šuma, uništenjem
pašnjaka i oranica, ipašnjaka
na bezbroj i oranica,
drugihi na bezbroj
načina. drugih načina.
Naseljavanje Naseljavanje
područja u
područja u kojima
kojimaseserazvija
razvijaindustrija
industrijai iželeznica
železnicauslovilo
uslovilo je
je veću
veću potrebu za hranom
potrebu za hranomza za ljude
i domaće životinje.
ljude iŠume
domaćesu posečene,
životinje. pašnjaci
Šume sui oranice teško
posečene, devastirani
pašnjaci da zadovolje
i oranice teško i tu
potrebu. devastirane da zadovolje i tu potrebu.
Slika 1. Tipična golet nastala intenzivnim erozionim procesima.

Figure 1. Typical bare land formed by intensive erosion processes
Slika 1. Tipična golet nastala intenzivnim erozionim procesima.
Ogoljeno
Ogoljeno zemljište, bezzemljište, bezolakšalo
vegetacije, vegetacije, olakšalovoda
je slivanje je slivanje voda i malih
i od relativno od relativno
pljuskovitih
kiša koje je do tada upijao vegatacioni pokriva i pedološki sloj. Svaka jača ikiša
malih pljuskovitih kiša koje je do tada upijao vegatacioni pokriva pedološki
erodirala je
sloj. Svaka
zemljište i stvarala jaruge.jača kiša erodirala
Zemljište je zemljište
je ubrzano i stvarala jaruge. Zemljište je
gubilo plodnost.
ubrzano gubilo plodnost.
S druge strane na ogoljenom
S druge strane na zemljištu
ogoljenomsezemljištu
formiraju bujični talasi
se formiraju koji
bujični svojkoji
talasi putsvoj
završavaju
put u
dolinama, razarajući mostove, puteve, železnice, naselja i druge objekte.
završavaju u dolinama, razarajući mostove, puteve, železnice, naselja i druge
U Srbiji, kojaobjekte.
je u prvoj polovini dvadesetog veka prošla kroz četiri rata, cenu su platile šume
i ekstremno ogoljivanje zemljišta. Bujične poplave su bile stalno prisutna realnost. Na slici 1.
je prikazan detalj ogolelih površina koje su bile realnost na velikim prostorima Srbije.
Istorijat Borbe sa bujičnim poplavama i erozijom u Srbiji

U Srbiji je organizovana borba sa bujičnim poplavama započeta 1907.godine. U to vreme je
uređenje bujica bilo fokusirano na zaštitu železničkih pruga, pa je ta oblast bila pod upravom
Ministarstva saobraćaja. Kao i u evropskim zemljama posao na uređenju bujica poveravan
je inženjerima koji su projektovali i gradili železničke pruge i prateće objekte. To su bili
građevinski, šumarski i rudarski inženjeri. Mreža šumskih i rudarskih železničkih pruga je u
to vreme progresivno rasla jer je bila najekonomičniji način kopnenog transporta.
Srbija je 1930. godine bila prva zemlja u svetu koja je institutcionalno uredila i borbu sa
erozijom. Za razliku od do tada uobičajenog austrijskog, nemačkog i francuskog načina borbe
234
sa bujicama, izbegli naučnici iz Rusije su doneli razvijenu nauku o zemljištu i njegovom
očuvanju, koju su ugradili u zakon o eroziji i bujicama Kraljevine Jugoslavije.
Tokom oba svetska rata okupacione snage su sprovodile zaštitu od bujica svih, za njih važnih
saobraćajnica, prema austrijskim i nemačkim metodama. Ta služba je bila pod direktnom
komandom okupacione vojske.
Posle drugog svetskog rata organizovana borba sa bujicama i erozijom je nastavljena prema
zakonima Kraljevine Jugoslavije. Najveći problem je bio na železničkom i putnom koridoru
kroz Grdeličku Klisuru. Bujične poplave su razarale železničku prugu i put i uzrokovale
višenedeljne prekide saobraćaja. Kako je reč o jednom od značajnih evropskih kopnenih
saobraćajnih koridora, prema Grčkoj i Bugarskoj, danas poznatog pod imenom „koridor
10“, prekidi su nanosili ekonomsku štetu koja je višestruko prevazilazila vrednost uništenih
železničkih i putnih objekata.
Slika 2. Srušena regulacija bujičnog vodotoka
Figure 2. A destroyed torrent regulation

Slika 2. Srušena regulacija bujičnog vodotoka
Figure 2. A destroyed torrent regulation
Prvu polovinu dvadesetog veka karakteriše uređenje bujica primenom pasivne odbrane
Prvu polovinu
ugroženih objekata dvadesetog goleti.
i pošumljavanjem veka karakteriše uređenje
Cena tih radova bujica
je bila primenom
previsoka i to je jedan
od glavnih razloga zašto je pokrivenost uslovno zaštićenih objekata, bilatihsrazmerno
pasivne odbrane ugroženih objekata i pošumljavanjem goleti. Cena radova mala,
je bila previsoka i to je jedan od glavnih razloga zašto je pokrivenost uslovno
praktično svedena na uzani koridor uz železničke pruge. Na slici br. 9 ta površina je prikazana
zaštićenih objekata bila srazmerno mala, praktično svedena na uzani koridor
crvenom bojom.
uz železničke pruge. Na slici br.9 ta je površina prikazana crvenom bojom.
Klasični austrijski,
Klasični nemački
austrijski,i nemački
francuskii francuski
pristupi uređenju bujica subujica
pristupi uređenju pokazali svoje nedostatke
su pokazali
jer ublažavaju posledice,
svoje nedostatke a ne
jerotklanjaju
ublažavajuuzroke bujične
posledice, a nepoplave. Zbog
otklanjaju toga bujične
uzroke su bila potrebna
nova rešenja. Na sliciZbog
poplave. je prikazana
toga su regulacija bujičnog
bila potrebna nova toka koja Na
rešenja. je srušena
slici jebujičnom
prikazanapoplavom
veće razmereregulacija
od one bujičnog
za koju sutoka koja je proračuni
izvršeni srušena bujičnom poplavom
i izrađeni projekti.koja je bila većepovećanje
Progresivno
razmere odpovršina
ogolelih i erodiranih one za koju su izvršenijeproračuni
uslovljavalo povećanje i izrađeni
oticanjaprojekti.
velikih Progresivno
voda i razorne snage
bujice. povećanje ogolelih i erodiranih površina uslovljavalo je povećanje oticanja
velikih voda i razorne snage bujice.
RAZVOJ METODA ZA ISTRAŽIVANJE EROZIONIH I BUJIČNIH 235

PROCESA U SRBIJI
Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, između brojnih zadataka dobio je
zaduženje da izučava problem bujičnih poplava i erozije. Nivo stručnog i
RAZVOJ METODA ZA ISTRAŽIVANJE EROZIONIH I

BUJIČNIH PROCESA U SRBIJI
Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, između brojnih zadataka dobio je zaduženje da
izučava problem bujičnih poplava i erozije. Nivo stručnog i naučnog znanja u toj oblasti je i u
svetskim razmerama bio skroman. Nakon analize prikupljenih podataka uočeno je da osnovni
problem predstavlja deskriptivan i neujednačen prikaz stanja erozije i bujica, bez ikakvih
pokazatelja pogodnih za numeričku obradu ili klasifikaciju.
Američka analitička SCS metoda „Jednačine zemljišnih gubitaka“, bila je ograničena samo
na poljoprivredna zemljišta na nagibima terena manjim od 15 %, što je primnjeljivo samo na
ravničarskom i brežuljkastom delu Srbije. Izvršena su brojna poboljšanja i metoda se danas
zove „Univerzalna jednačine zemljišnih gubitaka“ (USLE), nažalost navedeno ograničenje
nije prevaziđeno.
Institut „Jaroslav Černi“ je započeo rad na istraživanju intenziteta erozije i transporta nanosa.
Nakon nekoliko godina merenja na bujičnim vodotokovima determinisane su karakteristike
režima nanosa. Za formiranje pouzdanije baze podataka osnovani su ogledni slivovi u
nekoliko regiona sa različitim karakteristikama.
Prvi ogledni sliv „Ripe“ je formiran 1953. godine. Površina sliva je 59 ha. Sliv je opremljen
tariranim hidrometrijskim profilom na izlaznom profilu i na nekoliko mikroslivova, takođe
opremljenih mernim uređajima.
Za osmatranja intenziteta erozije izrađena su erozione parcele. Svaka parcela je omeđena sa
totalizatorom za sakupljanje pokrenutog nanosa. Zadatak oglednih parcela je da se dobiju
uporedni podaci o intenzitetu erozije na površinama pod različitim kulturama (oranica, livada,
voćnjak, šuma i dr.).
Ogledni sliv je opremljen instrumentima za meteorološko osmatranje padavina i njihov
intenzitet, vetra, temperatura i vlažnosti vazduha, kao i temperatura i vlažnosti zemljišta.
Slika 3. Hidrometrijski profil potoka „Ripe“ – 1954.godina
Figure 3. Gauging profile on the stream “Ripe“ – 1954

Slika 3. Hidrometrijski profil potoka „Ripe“ – 1954.godina
Figure 3. Gauging profile on the stream “Ripe“ – 1954
Hidrometrijski profil je od početka bio opremljen telemetriskim sistemom
236 koji je podatke prenosio u stanicu. Oprema za merenja je izrađena u radionici
Instituta, proverena i tarirana u laboratoriji Instituta.
U prvoj fazi proces erozije je dugotrajno drobljenje zemljišta naizmeničnom
sušom i mrazevima, nakon čega prva jača kiša pokrene nekoherentan
površinski sloj. Zbog složenosti ovog procesa, nije moguće uspostaviti čvršću
Hidrometrijski profil je od početka bio opremljen telemetrijskim sistemom koji je podatke
prenosio u stanicu. Oprema za merenja je izrađena u radionici Instituta, proverena i tarirana
u laboratoriji Instituta.
U prvoj fazi proces erozije je dugotrajno drobljenje zemljišta naizmeničnom sušom i
mrazevima, nakon čega prva jača kiša pokrene nekoherentan površinski sloj. Zbog složenosti
ovog procesa, nije moguće uspostaviti čvršću korelacionu vezu između intenziteta kiše i
intenziteta erozije.
Zbog toga je u laboriji Instituta „Jaroslav Černi“ izrađena opitna oprema za ispitivanje
intenziteta erozije u dirigovanim laboratorijskim uslovima. Opiti su izvršeni za različite vrste
zemljišta u serijama stalnih intenziteta kiše, serijama različitih temperatura i za razne padove
terena.
Slika 4. Ogledne erozione parcele.

Slika 4. Ogledne erozione parcele.
Figure
Figure 4. Experimental 4. Experimental
erosion plots erosion plots
Navedena ogledna i laboratorijska istraživanja su omogućila stvaranje nove metodologije

namenjeneZato je u laboriji
proučavanju Instituta
erozije „Jaroslav
i bujičnih Černi“koja
tokova, izrađena opitna „Metoda
je nazvana oprema zapotencijala
ispitivanje intenziteta erozije u dirigovanim laboratorijskim
erozije“, koja je odavno standardna metoda i alat za sve inženjerske probleme uslovima. Opiti u vezi sa
su izvršeni za različite vrste zemljišta u serijama stalnih
erozijom i bujicama u oblasti vodoprivrede a kasnije i šire. Prva verzija metodeintenziteta kiše,sadržala je
serijama različitih temperatura i za razne padove terena.
sledeće module:
Navedena ogledna i laboratorijska istraživanja su omogućila stvaranje nove
− Kvantitativnu klasifikaciju erozije (1954);
metodologije namenjene proučavanju erozije i bujičnih tokova, koja je
− Kvantitativni
nazvana „Metoda nanosa
režim (1955);
potencijala erozije“, koja je odavno standardna metoda i
− Klasifikaciju bujičnih tokova
alat za sve inženjerske probleme(1956);
u vezi erozije i bujica u oblasti vodoprivrede
− Metode optimizacionih
a kasnije proračuna
i šire. Prva verzija metode količine
sadržalaprotiverozionih radova (1958).
je sledeće module.
− Kvantitativnu klasifikaciju erozije (1954);
Metoda je usavršavana i dopunjavana
− Kvantitativni novim
režim nanosa modulima nekoliko puta i to
(1955);
− Metoda− potencijala erozije
Klasifikaciju I faza
bujičnih (1966);
tokova (1956);
Metode optimizacionih
− Metoda− potencijala erozije II faza proračuna
(1968); količine protiverozionih radova
(1958). erozije III faza (1986);
− Metoda potencijala
− Identifikacija erozionih područja
Metoda je usavršavana (1998);
i dopunjavana novim modulima nekoliko puta i to
− Metoda− aktivne
Metodaborbe sa bujičnim
potencijala erozijepoplavama na neuređenim vodotokovima
I faza (1966);
− Razvoj−informacionih i GIS procedura
Metoda potencijala i aplikacija
erozije II faza (1968); za EPM (1985-do danas).
− Metoda potencijala erozije III faza (1986);
237
− Identifikacija erozionih područja (1998);
− Metoda aktivne borbe sa bujičnim poplavama na neuređenim
vodotokovima
− Razvoj informacionih i GIS procedura i aplikacija za EPM (1985-do
danas).
Slika. 5. Laboratorijska opitna ispitivanja intenziteta erozije
Slika. 5. Laboratorijska opitna ispitivanja intenziteta erozije

Figure.tests
Figure. 5. Laboratory 5. Laboratory
of erosiontests of erosion intensity
intensity
S obzirom da je metoda razvijana za primenu na celoj teritoriji tadašnje države (Jugoslavije)

morala je daSodgovori
obzirom uslovima
da je metoda razvijana zavarijacija
svih klimatskih primenu na
natom
celoj teritorijiodnosno,
prostoru, tadašnjegodišnjih
države (Jugoslavije) morala je da odgovori uslovima svih klimatskih
suma padavina u rasponu od 260-4.800mm, srednjegodišnjih temperatura od +3 °C - +28 °C
varijacija na tom prostoru, odnosno, godišnjih suma padavina u rasponu od
i vetrovima čije brzine dostižu 200 km/h.
260-4.800mm, srednjegodišnjih temperatura od +3 °C - +28 °C i vetrovima
Istraživanječije
je brzine dostižu
pokazalo 200moguće
da je km/h. kasifikovati eroziju kao kvalitativnu i kvantitativnu
pojavu, pri Istraživanje
čemu lokalne je pokazalo dakarakteristike
klimatske ne utiču na
je moguće kasifikovati erozione
eroziju kao kategorije
kvalitativnupojave.
i
kvantitativnu pojavu, pri čemu lokalne klimatske karakteristike ne utiču na
Metoda „Potencijala erozije“ (EPM) je intenzitet i vid erozije definisala koeficijentom erozije
erozione kategorije pojave.
(Z), koji ne zavisi od klimatskih karakteristika, već od karakteristika tla. Naime, za kartiranje
erozije ovomMetoda „Potencijala
metodom potrebnoerozije“ (EPM)
je utvrditi je intenzitet
sledeće prirodnei karakteristike
vid erozije definisala
kao što -su:
koeficijentom erozije (Z), koji ne zavisi od klimatskih karakteristika, već od
− načinkarakteristika
korišćenja zemljišta (X)za kartiranje erozije ovom metodom potrebno je
tla. Naime,
utvrditi sledeće prirodne karakteristike kao što su:
− koeficijent uređenja
− način zemljišta
korišćenja (a); (X)
zemljišta
− koeficijent − otpor
uređenja podloge
zemljišta
− otpor podloge na eroziju (erodibilitet) (a); na eroziju (erodibilitet) (Y);
(Y);
− nagib površine (I);
− nagib površine (I);
− procena uočenog erozionog procesa erozije (φ).
− procena uočenog erozionog procesa erozije (φ).
Koeficijet erozije se izračunava po obrascu:
Koeficijet erozije se izračunava po obrascu:
Z = Y × X × a × (ϕ + I ) (1) (1)

Od četiri činioca koji definišu
Odkoeficijent erozije,koji
četiri činioca za tri definišu
činioca su,koeficijent
putem oglednih osmatranja
erozije, za tri činioca su, putem
i laboratorijskih testova, izrađene
oglednih osmatranja i laboratorijskih testova, njihove
precizne tabele vrednosti koeficijenata i načina izrađene precizne tabel
primene. Koeficijent urđenja zemljišta (a)
vrednosti je pomoćna odrednica
koeficijenata i načinanačina korišćenja
njihove zemljišta Koeficijent urđenj
primene.
i određen je samo za površine na jima su izvršeni protiverozioni radovi. Na neuređenim
zemljišta (a) je pomoćna odrednica načina korišćenja zemljišta i određen j
površinama taj koficijent ima vrednost a = 1.
samo za površine na jima su izvršeni protiverozioni radovi. Na neuređenim
238 Uočeni proces erozije (φ), se određuje procenom, koja je podložn
subjektivnoj grešci, koja ne sme biti veća od 10%. Zahtevana preciznost s
može obezbediti samo obukom koja se, kao i u slučaju drugih metoda
organizuje u autorizovanim centrima za obuku.
samo za površine na jima su izvršeni protiverozioni radovi. Na neuređenim
Uočeni proces erozije (φ), se određuje procenom, koja je podložna
subjektivnoj grešci, koja ne sme biti veća od 10%. Zahtevana preciznost se
može obezbediti samo obukom koja se, kaoPOPLAVAMA
i u slučaju drugih metoda,
I EROZIJOM ZEMLJIŠTA
organizuje u autorizovanim centrima za obuku.
Uočeni proces erozije (φ), određuje se procenom, koja je podložna subjektivnoj greški, koja
ne osnovu
Na sme biti veća od 10%. Zahtevana
analitički izračunatepreciznost se može
vrednosti obezbediti samo
koeficijenta obukom
erozije (Z),koja se, kaose
erozija
i u slučaju drugih metoda, organizuje u autorizovanim centrima za obuku.
metodom (EPM) klasira u pet kategorija sa sledećim vrednostima
koeficijenta erozije
Na osnovu analitički i kvalitativnim
izračunate imenom
vrednosti koeficijenta erozijekategorije
(Z), erozija seerozije, što je
metodom (EPM)
klasira u pet kategorija
prikazano u tabeli 1. sa sledećim vrednostima koeficijenta erozije i kvalitativnim imenom
kategorije erozije, što je prikazano u tabeli 1.
Tabela 1: Koeficijent erozije sračunat EPM metodom

Tabela 1: Koeficijent
Table 1. Errosion coefficient calculatederozijeby
sračunat
EPMEPM metodom
method
Vrednosti koeficijenta erozije (Z) Tabela 2.
po kategorijama
Kategorija Raspon Srednja Kvalitativni naziv
erozije vrednosti vrednost kategorije
I Z > 1.0 Z =1.25 Ekscesivna
II 0.71< Z <1.0 Z =0.85 Jaka
III 0.41< Z<0.7 Z =0.55 Srednja
IV 0.20<Z<0.4 Z =0.30 Slaba
V Z < 0.19 Z =0.10 Vrlo slaba
Korektno izrađena karta erozije ovom metodom i izračunati koeficient erozije su osnova
Korektno izrađena
za dalje proračune kartase erozije
u koje ovom metodom
unose i klimatski činioci kojii izračunati
imaju direktnikoeficient erozije
uticaj na količinu
suerodiranog
osnova nanosa.
za dalje proračuneprimena
Višedecenijska u kojeovesemetode
unosejeipokazala
klimatskivisokčinioci koji imaju
stepen pouzdanosti
direktni
jer su se, uticaj nakarte
na osnovu količinu
erozije,erodiranog nanosa.
izračunati moduli Višedecenijska
zasipanja primena ove
akumulacija ostvarili.
metode je koja
Istraživanja pokazala visok
su obavili stepen
stručnjaci pouzdanosti
Instituta ukazala su jer su kompleksnost
na svu se, na osnovu karte
problema i
erozije, izračunati moduli zasipanja akumulacija ostvarili.
na moguće pravce rešavanja. Pokazalo se da je za efikasnu borbu sa bujičnim poplavama i
erozijom zemljišta potreban stručnjak koji ima znanja iz hidrotehnike, šumarstva i agronomije,
što je uslovilo formiranje specijalističkog smera za uređenje bujica i zaštitu od erozije.
Stručnjaci Instituta su uvek radili na pripremi zakona i podzakonskih akata iz oblasti voda.
Usled naraslog problema, sukcesivno su proglašeni zakoni o uređenju Grdeličke Klisure
(1952.) i o uređenju bujica i zaštiti od erozije (1954.).
Izvedeni radovi na uređenju bujica i zaštiti od erozije

Naučna saznanja i istraživačke metode, bez obzira na njihov kvalitet, imaju vrednost tek kada
se upotrebe u praksi. Kako su erozija i bujične poplave problem koji pogađa dve trećine
teritorije Srbije, zahtevana su konkretna rešenja.
1954.godine je oformljena Direkcija za uređenje bujica i zaštitu od erozije u čijem sastavu se
nalazilo 10 područnih organizacija. Sve to vreme Institut je predstavljao stručnu podršku u i
ovoj oblasti kroz:
- izradu strateških planova i osnova;
- pripremu zakonskih i podzakonskih akata;
- razvoj procedura za popis i klasifikaciju bujičnih tokova;
- razvoj metoda za kvantitativnu analizu erozionih procesa;
- razvoj metoda proračuna režima nanosa i prognoze zasipanja akumulacija;
239
- razvoj optimizacionih procedura za planiranje potrebnog obima radova;

- razvoj procedura za odbranu od bujičnih poplava na neuređenim vodotokovima.
Optimizacione procedure za planiranje potrebnog obima radova su omogućile da se sa istim
raspoloživim sredstvima uredi nekoliko puta veća površina. Na slici je dat grafički prikaz
obima izvedenih tehničkih i biotehničkih radova tokom sto godina rada. Jasno se vidi da je
intenzitet radova porastao nekoliko puta u drugoj polovini dvadesetog veka.
Slika 6. Obim izvedenih protiverozionih radova tokom sto godina rada

Slika 6. Obim izvedenih protiverozionih
protiverozionihradova
radovatokom sto godina
godinarada
rada
Figure 6.Slika
Scope 6. Obim izvedenih
of erosion control works performed tokom sto
over a century
Figure 6. Scope of erosion control works performed over a century
Na slici 7 je uporedno prikazan isti detalj područja Grdeličke klisure snimljen u razmaku
od 30 godina. To područje je ujedno i ono sa navećom gustinom izvedenih radova tokom
Nanovih
razvoja slici
Na 7metoda
je uporedno
slici prikazan
7 jeekonomičnog
uporedno isti isti
načina
prikazan detalj područja
uređenja.
detalj područja Grdeličke
Grdeličkeklisure
klisuresnimljen
snimljen
u razmaku
u razmaku od 30 godina. To područje je ujedno i ono sa navećom gustinom
od 30 godina. To područje je ujedno i ono sa navećom gustinom
izvedenih radova
izvedenih tokom
radova razvoja
tokom novih
razvoja metoda
novih metodaekonomičnog
ekonomičnognačina
načinauređenja.
uređenja.
Slika 7. Detalj Grdeličke klisure 1953, i 1983. godine

Slika 7. Detalj Grdeličke klisure 1953, i 1983. godine
Slika Figure
7. Detalj AGrdeličke
7.Figure
detail klisure
7. Aofdetail
the 1953,
Grdelička
of the i 1983.
Klisura
Grdelička ingodine
1953
Klisura in and
19531983
and 1983
Figure 7. A detail of the Grdelička Klisura in 1953 and 1983
Osim tehničkih radova na uređenju bujica i bioloških radova za zaštitu od erozije, uobičajenih
u svetu, u Srbiji je primenjen i skup administrativnih protiverozionih mera. Reč je o
neinvesticionim merama koje sprovode korisnici zemljišta na površinama koje su zbog svojih
karakteristika proglašena »erozionim«. Ukupni efekti su prevazišlim sva očekivanja.
240
Ekonomski efekti tog velikog posla su vidljivi i po tome što je nekoliko akumulacija uspešno
izgrađeno na područjima koja su pre toga bila poznata po razornim bujičnim poplavama i
zasipanju nanosom. („Prvonek“, „Barje“ i druge)
Obim izvedenih radova je na teritoriji Srbije tokom poslednjih pola veka je izuzetan, ali
Osim tehničkih radova na uređenju bujica i bioloških radova za zaštitu od
nije ravnomerno raspoređen. Posledica toga je pojava bujičnih poplava u područjima koja u
erozije, uobičajenih u svetu, u Srbiji je primenjen i skup administrativnih
prošlosti nisu bila predmet intenzivnog rada. Nažalost ta područja su upravo ona sa najgušćom
protiverozionih mera. Reč je o neinvesticionim merama koje sprovode
naseljenošću i velikom vrednošću objekata. Samo se na teritoriji Grada Beograda koja je samo
korisnici zemljišta na površinama koje su zbog svojih karakteristika
4% površine Srbije nalazi polovina kapitalne vrednosti objekata, infrastrukture i energetskih
proglašena »erozionim«. Ukupni efekti su prevazišlim sva očekivanja.
objekata. I ta površina je stalno ugrožena bujičnim poplavama, jer urbanizacija zahvata doline
malihEkonomski efekti togprivelikog
i velikih vodotokova, čemu seposla su vidljivi
ne računa i po od
o opasnosti tome što je
bujičnih nekoliko
poplava.
akumulacija uspešno izgrađeno na područjima koja su pre toga bila poznata
po razornim bujičnim poplavama i zasipanju nanosom. („Prvonek“, „Barje“ i
druge)
Slika 8 Sliv akumulacije „Barje“ pre pedeset godina i danas

Figure 8. Catchment of the „Barje“ storage fifty years ago and today
Slika 8 Sliv akumulacije „Barje“ pre pedeset godina i danas
Ostvareni
Obimrezultati
izvedenihborbe sa bujičnim
radova poplavama
je na teritoriji i erozijom
Srbije u Srbiji su pola
tokom poslednjih rezultat
vekadugotrajne
je
aktivnosti
izuzetan, ali nije ravnomerno raspoređen. Posledica toga je pojava bujičnihefekata
koju su u delo sprovele specijalizovana preduzeća, bez obzira ko je korisnik
tih radova.
poplavaPromene zakonskihkoja
u područjima propisa podelile nisu
u prošlosti su nadležnost, održavanja
bila predmet postojećih
intenzivnog rada.radova,
kao iNažalost
planiranjetaI područja
izgradnju su
novih, na više subjekata. Vodoprivreda je
upravo ona sa najgušćom naseljenošću i velikom preuzela samo deo
ovih vrednošću
radova, kaoobjekata.
i šumarstvo. Ostatak radova i obaveza je dodeljen direktnim
Samo se na teritoriji Grada Beograda koja je samo 4% korisnicima
efekata izvedenih
površine radova.
Srbije Topolovina
nalazi su železnica, saobračajna
kapitalne vrednostipreduzeća,
objekata,hidroenergetika,
infrastrukture lokalne
i
samouprave i dr.
energetskih objekata. I ta površina je stalno ugrožena bujičnim poplavama,
U takojer podeljenoj
urbanizacija zahvata doline
nadležnosti, malih izvedenih
održavanje i velikih vodotokova,
protiverozionih pri sistema
čemu seje netakoreči
računa o Slično
zaboravljeno. opasnosti od bujičnih
je bilo poplava.I izradom novih sistema. Rezultat je povećan
i sa planiranjem
obimOstvareni
bujičnih poplava.
rezultati borbe sa bujičnim poplavama i erozijom u Srbiji su
U prilogu su date karte kojeaktivnosti
rezultat dugotrajne koju sukoja
pokazuju područja u su
delo
bila sprovele
uređivana specijalizovana
kao i područja koja su
poslednjih godina napadnuta bujičnim poplavama (Slike 9 i 10). Promene zakonskih
preduzeća, bez obzira ko je korisnik efekata tih radova.
propisa podelile su nadležnost, održavanja postojećih radova, kao i planiranje
I izgradnju novih, na više subjekata. Vodoprivreda je preuzela samo deo
241
Slika. 9 Karta izvedenih radova tokom dvadesetog veka
Figure 9. Map of control works during twentieth century
Slika. 9 Karta izvedenih radova tokom dvadesetog veka

Figure 9. Map of control works during twentieth century
242
Slika. 10 Karta područja pogođenih novijim bujičnim poplavama

Slika. 10 Karta područja pogođenih novijim bujičnim poplavama
Figure 10. Map of the regions affected by recent torrential floods Commen
Zorana ili
Treba naglasiti da predlog novog zakona o vodama sadrži skup propisa kojima se reguliše latinicom
oblast bujica i erozije i njihovog finansiranja, sa željom da se ostvareni efekti očuvaju i
unaprede.
243
Zaključak
Borba sa bujičnim poplavama i erozijom je strateški zadatak koji zahteva stalnu aktivnost.
Svakako da ta aktivnost zavisi od raspoloživih sredstava za uređenje bujičnih tokova.
Međutim, mnogo značajnija je aktivnost na pravovremenom planiranju i proceni rizika od
bujičnih poplava jer se na taj način može pravovremeno odrediti područje koje nije ugroženo
bujičnim poplavama, što je od suštinske važnosti za izradu prostornih I urbanističkih planova,
koji, nasuprot zakonskoj obavezi ne sadrže ove podatke.
Opravdanje se pronalazi u visokoj ceni potrebnih geodetskih podloga. Slična praksa je
postojala I u razvijenim evropskim zemljama koje su taj posao obavile tek nakon katastrofalnih
bujičnih poplava.
Institut Jaroslav Černi je na taj aspect zaštite od bujičnih poplava ukazao, definisao potrebne
procedure i realizovao nekoliko uglednih zoniranja bujičnih tokova.
Ovaj problem se ne sme odlagati za budućnost jer svakim danom raste urbanizacija nezoniranih
dolina bujičnih vodotokova.
Literatura
1 Gavrilović S.:“Classification of Torrents in Grdelica Canyon and LJuantitative Regime of

Torrent-Borne Sediments“ Beograd, 1957. (Klasifikacija bujičnih tokova Grdeličke klisure
i kvantitavni režim njihovih nanosa)
2 Gavrilović S.:“Methodology for Classification of Erosion Processes and Mapping of Eroded
Areas. Stage 1“. Beograd, Institut „Jaroslav Černi“, 1966. (Izrada metodike za klasifikaciju
erozionih procesa i kartiranje erozionih područja I faza).
3 Gavrilović S.: „Proposed Classification of Torrents for the NJater Management Plan of
Yugoslavia“ Beograd, Institut „Jaroslav Černi“, 1968. (Predlog klasifikacije bujičnih
tokova za izradu vodoprivredne osnove Jugoslavije).
4 Gavrilović S.:“Contribution to the Methodology for Research in Erosion Plots“ In:
International Seminar: Erosion, Torrents, and Alluvial Deposits, Beograd 1970. (Doprinos
metodici za naučna istraživanja na erozionim parcelama).
5 Gavrilović S.:“Engineering of Torrents and Erosion“. Izgradnja, special issue, Beograd
1972. (Inženjering o bujičnim tokovima i eroziji).
6 Gavrilović Z.: „The Use of an Empirical Method (Erosion Potential Method For Calculating
Sediment Pproduction and Transportation in Unsudied or Torrential Streams“, International
Conference on RIVER REGIME, 1988: NJallingford, England
7 Gavrilović Z.: Methodology for identification and proclamation erosion zones. – Institute
for development of NJater Resources “Jaroslav Černi” – Belgrade 1988.
8 M. Stefanovic, Z. Gavrilovic : Identification of the Erosion Areas based on EPM. International
year of mountainous Conference – Natural and Socio-Economic Efects od Erosion Control
in Mountainous Ragions- Belgrade 2003,p. 257-266
9 Generalni projekat uređenja erozionih i bujičnih područja u Srbiji. Institut “Jaroslav Černi
I Šumarski fakultet u Beogradu. Strateški document realizovan u više faza za potrebe
Direkcije za vode u periodu od 2002,-2009,godine.
244
KATASTROFALNA KLIZENJA I
ODRONJAVANJA I NJIHOV UTICAJ
NA VODOPRIVREDU SRBIJE
Prof. dr Duško Sunarić*
1. UVOD
Klizišta i odroni ogromnih zapremina (magnituda) - megaklizišta i zemljotresi silnih intenziteta
svrstavaju se u grupu prirodnih katastrofa, odnosno geoloških stihija, koje se povremeno
događaju na području Srbije. Taj termin nije potpuno ispravan, jer saznanja, do kojih je došla
savremena nauka, pokazuju da to nisu stihijske pojave, već se one potpuno zakonomerno
javljaju. Nažalost, još uvek nije moguće predvideti vreme, lokaciju i intenzitet pojave, niti
preventivnim merama eliminisati njihovo događanje. To se naročito odnosi na zemljotrese.
Na području Srbije, u prošlosti su zabeležena mega klizišta koja spadaju u geološke stihije,
koja su imala za posledice velike materijalne štete, ali nažalost i ljudske žrtve. Kao ilustraciju,
navešćemo samo dva velika (mega) klizišta, iz druge polovine prošlog veka, koja su na sreću
prošla bez ljudskih žrtava:
− Klizište-tecište Zavoj na reci Visočici (SI Srbija) iz februara 1963. god. zapremine preko
4x106m3 pregradilo je korito i formiralo zemljanu branu visine 36m;
− Klizište Jovac (15. i 16.02.1977. SI Srbija) sa zapreminom tela klizišta od oko 150x106m3,
koje je zapunilo korito Jovačke reke i formiralo jezero - akumulaciju vode od oko
400.000m3.
Mnoga takva klizišta su samo zabeležena, retka su detaljno istražena, a neka nisu ni zapamćena.
O klizištima i odronima mega zapremina, koja su se dogodila u daljoj prošlosti, možemo
zaključivati samo na osnovu detaljnog izučavanja njihovih ostataka. Poznavanje geoloških
uslova i uzroka nastanka takvih pojava, predstavlja interes sa stanovišta preduzimanje
245
odgovarajućih aktivnosti u cilju preventivne zaštite ili umanjenja negativnih efekata prilikom
dešavanja sličnih geoloških stihija. Zbog toga smo postavili zadatak, da na osnovu pretrage
podataka iy literature, kao i na osnovu sopstvenih istraživanja, koja su sprovođena u toku više
decenija, najpre konstatujemo takve pojave, a potom sprovedemo izučavanja, koja će imati
za cilj definisanje geoloških procesa i uslova pod kojima su te pojave (tvorevine) nastale.
Ispunjenje tog zadatka bazirano je na registrovanju i proučavanju tih pojava (definisanju
uzroka nastanka, karakteristika procesa: dinamici, učestalosti pojavljivanja) u cilju procene
rizika od tih procesa, a realizaciju (finasiranje) tako zamišljenog projekta omogućilo je
Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Srbije (projekat br. 22010 TR 2008).
Umesto termina geološka stihija, u stručnoj literaturi se sve više, koriste pojmovi hazarda i
rizika. Upotreba termina hazard1 za potrebe definisanja klizenja, smatramo neopravdana, jer
ne odražava suštinu procesa. Zbog toga je neophodno o tom pitanju sprovesti stručnu raspravu.
Pored toga je neophodno organizovano pristupiti razradi metodologije prognoze nastanka i
trajanja tih procesa. Izrađivati prognozu ponovljivosti geodinamičkih procesa, samo teorijom
matematičke verovatnoće, a što se najčešće koristi, jeste moderno, ali nije opravdano, a ni
korisno. Naime nastanak procesa je zakonomeran, ali je nažalost otkrivena samo generalna
zakonomernost njihovog nastanka, a nju matematička verovatnoća ne uvažava. Zbog toga,
rezultati takvih prognoza, naročito za praktične svrhe korišćenje određenih lokacija za
izgradnju različitih objekata, nemaju veći značaj. U ovom saopštenju su predstavljeni prvi
rezultati realizacije istraživanja.
2. KONCEPCIJA REALIZACIJE PROJEKTA

Realizacija projekta se predviđa u dve faze, svaka u trajanju od po jednu godinu:
- Prikupljanje postojećih informacija o geološkim i drugim neophodnim uticajnim faktorima
za realizaciju projekta;
- Teorijska razrada metodologije obrade i provere podataka
- Terenski rad: rekognosciranje karakterističnih pojava i lokacija sa izradom katastra pojava
na listu (sl. 7).
Druga faza će se sastojati od:
− Analize prikupljenih podataka, odnosno procene hazarda i rizika na objekte participijenta
istraživanja;
− Izrada određenih karata i pratećih tumača.
246
KATASTROFALNA KLIZENJA I ODRONJAVANJA I NJIHOV
UTICAJ NA VODOPRIVREDU SRBIJE
3. INŽENJERSKO-GEOLOŠKA SVOJSTVA
TERENA I AKTIVNOST GEODINAMIČKIH
PROCESA
Geološka građa teritorije Srbije je, zbog geoliških uslova i tektonskih poremećaja, veoma
složena i raznovrsna. Najstarije stene su rifejske i paleozoojske starosti (orto i parametamorfiti).
Znatno zastupljenije su mezozojske stene (sedimentne i magmatske), tercijarne - pretežno
poluvezane, koherentne i sipke (sedimentne stene), tufovi i tufiti, kao i kvartarni, pretežno
koherentni i sipki depoziti (pesak, šljunak i glina). Te stenske mase, usled tektonskih sila
i klimatskih uslova koji su vladali na terotoriji Srbije, uslovile su različito rasprostranjenje,
zapreminu i aktivnost klizišta i odrona. Regionalna uslovljenost i zavisnost od agenasa koji
su vladali i koji danas deluju na stenske mase nije dovoljno izučavana. Očekivanja su da će
realizacijom ovog projekta u tom pogledu biti napravljen značajan napredak.
Geološki modeli padina ili konstrukcija terena, pogodnih za nastanak pojava nestabilnosti
velikih razmera, često i sa pregrađivanjem rečnih tokova naoročito su prisutni u oblasti
Dinarida i Krpato-Balkanida. U ovom saopštenju će uticaji konstrukcija terena koje
predstavljaju osnovu za nastanak takvih katastrofalnih događaja u geološki različitim
celinama, biti prikazani na nekoliko karakterističnih primera, koji su obrađeni u ovoj fazi
istraživanja. Tokom realizacije projekta, planira se i izrada karata u pogodnoj razmeri, koje će
tipove konstrukcija terena2 i sve bitne uticaje za nastanak megaklizišta celovito i prostorno
definisati.
Sl. 1. Geografska karta dela Srbije sa lokacijama klizišta: 1. Zapljevac – Lađeva stijena; 2 Glišine
vode; 3. Ovčar banja; 4. Zavoj
247
3.1 ODRON ZAPLJEVAC – LAĐEVA STIJENA

Najveći stari odron-klizište u dolini Drine, nalazi se nizvodo od istočnog Goražda (RS, BiH).
Uslovljen je intenzivnom tektonikom (rasedanjem i kraljuštanjem). Dolinske strane (sl.2) su
izgrađene od:
- U vršnim delovima padina krečnjaci srednjeg trijasa (krte sredine);
- U nožičnim delovima padine nalaze se donjotrijaski klastiti (kvaziplastična sredina).
Klastiti su podložniji fizičko-hemijskim promenama, zbog toga je formirana debela
kora površinskog raspadanja, ali i kontaktna zona izmena. Te sredine se odlikuju lošijim
svojstvima, a usled težine povlatnih krečnjaka su sklonije deformacijama. Usled deformacija
u podini, u krečnjacima nastaju gravitacione zjapeće pukotine. Na taj način dolazi do
formiranja potencijalno nestabilnih blokova krečnjaka. Ti blokovi se u ‘’pogodnim’’ uslovima
odronjavaju, kotrljaju ili klize niz padinu. S obzirom da su obe dolinske strane slične građe, na
osnovu zaostalih masa tela odrona, procenjeno je da su se odronile-poklizale mase zapremine
od oko 50x106m3.
Rečno korito je na mestu odrona široko svega 25-50 m, dok je uzvodnije znatno šire, 80-120
m. U koritu se nalaze: blokovi, valutice i krupnozrni šljunak. Najveći blok je Lađeva stijena
zapremine oko 10.000 m3. Istraživanja su pokazala da se, na ovoj lokaciji, najverovatnije
desilo, potpuno pregrađivanje rečnog toka, uz formiranje prirodne brane i jezera, koje
je kasnije posle probijanja brane oteklo. Taj zaključak se nameći, analizom sedimenta u
aluvijalnoj ravni, na kojoj je smešten grad Goražde.
Sl.2. Šematski presek odrona Zapljevac - Lađeva stijena (D. Sunarić 2000): 1.krečnjaci bankoviti
do masivni; 2.slojeviti krečnjaci; 3.peš-čari, argilošisti, škeriljci; 4. blokovi krečnjaka i deluvijalna
drobina peščara, argilošista i škriljaca (ostatak odronjenog materijala); 5. sadašnja površina terena;
6. Krečnjački odsek pre odronjavanja (pretpostavljeno) i 7. Rased
248
3.2 KLIZIŠTE GLIŠINE VODE

Dolinske strane reke Lim, koje su izgrađene od stenskih masa dijabaz-rožnačke formacije
(rožnaci, glinci, grafitični škriljci, dijabazi, melafiri, serpentiniti i peridotiti, ređe gabri),
su veoma povoljna sredina u kojoj su formirana brojna klizišta. Mnoga su umirena ili
fosilizovana, a nastala su kao posledica reaktiviranja starih, često i singenetskih (podmorskih)
klizišta. Reaktiviranja takvih klizišta mogu biti posledica fluvijalne erozije i drugih padinskih
procesa ili tehnogenih činilaca.
Jedno od njih je i klizište “Glišine vode” na desnoj obali Lima u Priboju (Sunarić D., Lokin
P. i dr., 1974.). Ono je reaktivirano prilikom izgradnje železničke pruge, 1972. godine. Tom
prilikom je masa stena od oko 1.3x106m3 pomerena ka nožici padine, što je uzrokovalo rušenje
30 objekata. Zbog toga su izvršena zaista detaljna istraživanja, koja su pored istražnog bušenja,
geoelektričnog sondiranja, laboratorijskih ispitivanja, geodetskih osmatranja sadržala dva
istražna rova i iskop 7 istražnih okana dubina do 21m. Istraživanja su pokazala da je na
desnoj dolinskoj strani, na izučavanoj lokaciji, u prošlosti bilo aktivno mega klizište, koje
je zahvatilo celu dolinsku stranu od lokalne vododelnice do rečnog korita. Telo klizišta se
sastojalo od olistolita - blokova stenskih masa iz dijabaz-rožne formacije. Nije pouzdano
određena starost kliženja, najverovatnije se desilo u pleistocenu u nekom od interglacijalnih
perioda. Naime, telo klizišta je imalo veliku energiju, koja je omogućila značajna pomeranja,
tako da su zatrpane terasa na koti 442 m.n.m. i aluvion reke (kota 398 m.n.m.), a najverovatnije
je i sam rečni tok pregrađen. Mada je presek terena u sitnoj razmeri (sl.3.), ipak se ti detalji
mogu uočiti.
Sanacija klizišta je izvedena izradom potpornog zida u nožičnim delovima padine (u gabaritu
železničke pruge), izradom dubokih drenažnih rovova i regulacijom površinskih vodotoka
(povremenih potoka). Sanacija klizišta je zahtevala velika finansijska sredstva, s obzirom da
je klizište bilo veoma duboko (15-25 m), a površina zahvaćena klizenjem je znatna.
Sl. 3. Presek terena klizišta „Glišine vode“ kod Priboja (Sunarić D., Lokin P. i dr., 1974.): 1. Rožnaci
i glinci (pretežno); 2. Dijabazi; 3. Grafitični škriljci; 4. Deluvijalni glinoviti depoziti: 5. Blokovi
dijabaza, peščara, rožnaca i glinaca; 6. Rečna terasa: šljunak i pesak; 7. Nasip; 8. Klizna površina;
V-4 bušotina;O-3 okno
249
3.3 KLIZIŠTE OVČAR BANJA
Desna dolinska strane Zapadne Morave izgrađena je od grudvastih gornjokrednih krečnjaka

sa proslojcima laporaca, peščara i glinaca. Ove stenske mase su, po svojim karakteristikama
slične flišnim naslagama, pa su podložne uticaju spoljnih agenasa i podzemnih voda.
Površinsko raspadanje je intenzivno, a kao rezultat toga je formirana veoma erodibilna debela
kora raspadanja.
Na padini izgrađenoj od takvih sredina, prema podacima J. Perića, krajem 1896. god., došlo
je do odronjavanja ogromnih količina kameno-blatnog metrijala, koje su pregradile rečni tok.
Formirana je prirodna barijera (brana) visine oko 80 m, sa osnovicom širine oko 1.000 m.
Osnovni uzrok toj pojavi su, pored svojstava konstrukcije terena, obilne kiše, koje su od 29.
oktobra do 12. novembra 1896. godine bile intenzivne, u celom slivnom području Zapadne
Morave, a i Drine. Tada je Drina preplavila čuvenu ćupriju Mehmeda paše Sokolovića u
Višegradu. Prema hidrološkim proračunima ocenjeno je da su to bile hiljadugodišnje padavine.
Intenzivne padavine su brzo formirale akumulaciju, koja je poplavila niske terene uz rečno
korito, sve do Požege. Posle izvesnog vremena ta prirodna brana je popustila i formiran je
poplavni talas koji je potpuno uništio Ovčar Banju - naselje smešteno na desnoj obali reke.
Takođe su poplavljeni svi niski delovi Čačka i drugih nizvodnih naselja. Nema pouzdanih
podataka o štetama i eventualnim žrtvama.
Prema analizi morfomertijskih karakteristika dolinske strane, smatramo da se ta pojava ne

može nazvati odronom, već mehanizam pomeranja masa ukazuje na složenu pojavu, za
koju je primereniji, zbog smicanja (pomeranja) vodozasićenog kameno-glinovitog (blatnog)
materijala, naziv klizište-tecište. Prema proceni količina zaostalog tela klizišta je zapremine
od oko 20x106m3.
Sl.4. Presek terena klizišta Ovčar Banja (Sunarić D.): 1. Telo klizišta; 2. Deluvijalni glinoviti depoziti;
3. Grudvasti gornjokredni krečnjaci sa proslojcima laporaca, peščara i glinaca; 4. Trijaski masivni
krečnjaci
250
3.4. KLIZIŠTE – TECIŠTE ZAVOJ
Na desnoj dolinskoj strani reke Visočice, podno Stare Planine blizu Pirota, tokom februara
1963. godine, došlo je do klizenja-tečenja oko 4x106 m3 raskavšenog zemljano-kamenog
materijala, koje je potpuno pregradilo rečno korito i formiralo jezero (sl. 5 i 6). Prirodna brana
je bila visine oko 36 m i širine oko 500 m. Tom prilikom formirana je akumulacija - jezero
sa zapreminom od oko 30x106 m3 vode, koje je između ostalog potopilo i selo Zavoj. Na taj
način su bila ugrožena nizvodna naselja u dolini Temščice i Nišave (sve do Niša).
Dolinska strana Visočice, u kojoj je došlo do formiranja ovog klizišta, izgrađena je od

slojevitih peščara, koji se smenjuju sa glincima, a podređeno se javljaju i laporci, laporoviti
i peskoviti krečnjaci, sa proslojcima glinaca. Ova serija je u literaturi poznata kao verfenski
flišoliki depoziti, koji su donjotrijaske starosti. Odlikuju se izraženom slojevitošću debljine
1-2 m, i blago su ubrani. Površinski su intenzivno izmenjeni, a debljina zemljaste raspadine
(deluvijalna glinovita raspadina) je promenjiva 3-5 m, a često i više metara.
Osnova terena u širem području klizišta i brane Zavoj je takođe izgrađena (Sl. 5.) od
donjotrijaskih verfenskih flišolikih sedimenata (T1). Među njima preovlađuju naizmenično
uslojeni kvarcno-feldspatski peščari i glinci, a zatim su nešto ređi: laporci, karbonatni peščari i
laporoviti i peskoviti krečnjaci. Posmatrano u celini, verfenski sedimenti čine kompleks blago
ubranih i dobro uslojenih stenskih masa, sa svim odlikama flišolikih sedimenata. Debljina
njihovih slojeva je nejednaka i varira od nekoliko santimetara do 1 ili 2 m, ali je u peščara
najčešće 0,3 do 0,5m. U obimu klizišta smenjuje se nekoliko zona verfenskih sedimenata
sa različitom debljinom slojeva. U delu sa tanjim slojevima kompleksa izraženo je češće
smenjivanje različitih litoloških članova.
Osim navedenih litolških članova, u rejonu čeonog dela klizišta preko peščara leže deblje
mase slojevitih krečnjaka, koji nisu zahvaćeni procesom klizenja. Ove mase nisu u pokretu, ali
predstavljaju hidrogeološke kolektore iz kojih se podzemne vode dreniraju u niže slojeve, tako
da doprinose nastanku i aktivnosti klizišta. Početak vidljivih deformacija je bio 7. februara, a
pomeranje nestabilnih masa je bilo uslovljeno naglim topljenjem snežnog pokrivača. Glavno
klizenje se dogodilo u noći između 23. i 24. februara 1963. godine. U dolini potoka Izvorski
do, formirala se kašasto-blatna masa, koja je potekla. To je predeo središnjeg dela tela klizišta,
a kasnije se proces odvijao uz padinu i nizvodno. Pomeranje tela klizišta je bilo brzo i u
pulzacijama (procenjena brzina 2 mm/s, odnosno oko 7 km/h). Brzina pomeranja tela klizišta
je vremenom slabila i vidljiva pomeranja su se odvijala sve do 16.03.1963. god. Da bi se
smanjila opasnost od erozije, izrađeni su kanali koji su sproveli vode do lokalnog recipijenta.
Proračunima su, kao što je već ranije navedeno, konstovane zapremine od preko 4,0x106 m3
raskvašenog zemljanog i kamenog materijala, koje je obrazovalo klizište dužine oko 1,5 km.
Više od 1,5x106 m3 tog materijala je sklizalo u rečno korito i stvorilo prirodnu ‘’zemljanu’’,
čija je dužina niz rečni tok bila oko 500 m. Na taj način je formirano jezero dužine oko 10
km i zapremine oko 30x106 m3, koje je potopilo selo Zavoj. To jezero je egzistiralo skoro 22
meseca, a voda iz njega je ispuštena, specijalno izgrađenim tunelom dužine oko 600 m.
251
Sl. 5. Situacija terena klizišta i prirodne brane Zavoj (Gojgić D. i dr. 1964.): 1- granica klizišta i
brane, 2 - sekundarni ožiljci u gornjem delu klizišta, 3 - ožiljci u donjem delu klizišta, 4 - izvori: a)
u telu klizišta, b) van tela klizišta s) pištevina, 5 - površinski tok, 6 - lokve u telu klizišta, 7 - mesta
poniranja površinskih tokova, 8 - pukotine van tela klizišta, 9 - veća jaruga, 10 - vododerina, 11 -
granica lokalnog kliženja, 12 - granica starog kliženja, 13 - elementi pada slojeva, 14 - geoelektrični
profil, 15 - trase: a) odvodnog tunela, b) poprečnih profila, s) uzdužnog profila.
Sl.6. Presek terena klizišta i prirodne brane Zavoj (Gojgić D. i dr. 1964.): 1- telo klizišta, 2- zona
mehanički jače oštećenih i raspadnutih stenskih masa, 3- uslojeni peščar, podređeno laporci, laporoviti
i peskoviti krečnjaci sa proslojcima glinaca, 4- ostaci aluvijalnih sedimenata, 5- linija reljefa pre
klizanja, 6-linija reljefa posle klizanja, 7- prognozna dubina površinskog raspadanja, 8- odvodni
kanal, 9- čeoni ožiljak, 10- poprečni geološki profili
252
INSTITUT ZA VODOPRIVREDU “JAROSLAV ČERNI” Beograd
RUDARSKO-GEOLOŠKI FAKULTET Beograd
Address: Str. Jaroslav Černi 80, Beli Potok, 11226 Beograd, P.O. Box 33
Telephone: (011)390-64-62, (011)390-64-50, Fax: (011) 390-64-81
REPUBLIKA SRBIJA - MINISTARSTVO NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA
‘’UZROCI NASTANKA KATASTROFALNIH KLIŽENJA I ODRONJAVANJA I NJIHOV
UTICAJ NA VODOPRIVREDU SRBIJE ‘’ tehnološki projekat - T.P.22010
1. PODACI O LOKACIJI KLIZIŠTA
2.1. Naziv klizišta
2.2. Topografska karta (naziv koordinate)
2.3. Podaci o istraživanjima
2.4. Primedbe i napomene
OPIS PADINE
3.1. Osnovne karakteristike
3.2. Morfološki opis padine
3.3. Morfometrija padine
3.4. Litostratigrafski sastav
3.5. Strukturna svojstva
3.6. Fizičkomehanička svojstva
2. 3.7. Hidrogeooške pojave i svojstva
3.8. Primedbe i napomene
OPIS KLIZIŠTA
4.1. Klizište u planu (skica-topografska karta)
4.2. Presek klizišta
4.3. Opis elemenata klizišta: čeoni i sekundrani ožiljci, telo klizišta, nožica
klizišta, prognoza dubine i oblika klizne površine.
4.4.Opis stalnih i povremenih tokova (akumulacija)
4.5. Hidrogeološke pojave i svojstva
4.6. Klasifikacija klizišta: površina, zapremina, procena dubine, aktivnost
klizišta (prognoza razvoja – dinamika kiženja)
4.7. Predisponiranost i uzroci (neposredni povodi) nastanka klizišta
3. 4.8. Opis objekata na telu i okolini, procena oštećenja
4.9. Procena rizika od klizišta na vodoprivredne objekte
Sl. 7. Skarećeni oblik katastarskog lista za registraciju mega klizišta Da bi registratori imali usaglašen
kriterijum za popunjavanje katastraskog lista uz njega je sačinjeno opširno uputstvo.
253
4. ZAKLJUČAK
Klizišta ogromnih zapremina, koja smo nazvali – mega klizišta i odroni, kao što je na nekoliko
primera prikazano mogu imati katastrofalne posledice na okolinu, ali i bitne uticaje na vodne
tokove, pa samim tim i na vodoprivrivredu kao celinu.
Rezultati dosadašnjih istraživanja ugovorenog projekta, jasno pokazuju da su rečni tokovi
u planinskim predelima Srbije, znatno „ranjiviji“, što je razumljivo obzirom da su dolinske
strane strmije, a korita uža. To se naročito odnosi na rečne doline tipa kanjona ili klisura.
U takvim oblicima reljefa povremeno se javljaju odroni ili klizišta koji mogu potpuno
pregraditi rečno korito i formirati jezera čije zapremine nisu nikako zanemarljive. Naročito
je ilustrativan primer klizišta Zavoj, gde je bilo neophodno izgraditi tunel dužine oko 600 m,
kojim su bezbedno evakuisane vode iz tako formiranog jezera.
Veštačke akumulacije velikih zapremina, kakve su na Dunavu i Drini, su posebno ranjive,

obzirom da se nikako ne mogu isključiti mogućnosti dešavanja odronjavanja i kliženja velikih
zapremina koje mogu da ugroze i normalno funkcionisanje plovidbenog režima i proizvodnju
električne energije. Zbog toga realizacija ovog projekta, pored naučnog ima i izuzetno
značajan tehnološki aspekt – plansku proizvodnju električne energije uz drugačija korišćenja
vodnih resursa u Srbiji.
LITERATURA
1. Gojgić D., Janjić M. Luković S. (1965): Inženjerskogeološki uslovi stvaranja klizišta,
priordne brane i jezera Zavoj, Vesnik Zavoda za geološka i geofizička istraživanja,
knjiga IV/V, Beograd.
2. Janjić M.(1962): Inženjerskogeološke odlike terena NR Srbije, Zavod za geološka i
geofizička istraživanja, Pos.izdanja – knj. 12, Beograd.
3. Janjic M., Lokin P., Sunaric D.,..(1978.): Some experience in the investigation of
landslides in Yugoslavia, III Int.Con. IAEG, Madrid.
4. Janjic M., Lokin P., Sunaric D.(1980.): Opit izucenia nekatorih tipicnih opolznej i
obvalov Jugoslavii, Mon. Metodika inzenerno-geologiceskih isledovanii visokih
obvalnih i opolznevih sklonov Izd. MGU, Moskva.
5. Lazić M.(1995): Stepen razvijenosti procesa kliženja na području Srbije u zavisnosti
od geološke građe terena, Simp. ‘’Istraživanje i sanacija klizišta’’(dalje ’’ISK’’) (str.29-
35) Donji Milanovac.
6. Lešević Ž., Grujić N.(1995): Akumulacija ‘’Lazići’’ – RHE ‘’Bajina Bašta’’ klizište
‘’Milikići’’ – Nastanak i razvoj, Simp. ‘’ISK’’, Donji Milanovac, str. 397-404, Beograd.
7. Luković,M.T.(1951): Važniji tipovi naših klizšta i mogućnosti njihovog saniranja,
Geološki vesnik knj.IX (str. 275-310), Savezna uprava za geološka istraživanja,
Beograd.
8. Perić J.(1995): Klizište u Ovčar Banji, Knjiga „Geolog i vizionar J. Perić (1923-
1994.)“, RGF, Beograd.
254
9. Petrović M., Stanković S.(1981): Veliko klizište u selu Jovac, Simp. ‘’ISK’’, (knj.1. str.
227-243), Bled.
10. Sunarić D., Lokin P., Božinović D.(1974): Istraživanje klizišta “Glišine vode” na pruzi
Beograd-Bar u Priboju, III Jugososl. Simpoz. o hidrogeologiji i inženjerskoj geologiji
(dalje JSHGIG), Opatija.
11. Sunarić, D.(1976): Analiza uzroka nastanka odrona Joc kod Golupca na Dunavu, IX
JSHGIG, Skoplje.
12. Sunarić D., Nedeljković S., Lojpur M.(1990): Istorijski zemljotresi na teritoriji SFRJ
i pojave seizmodeformacija terena; 12. Kon.geologa Jugoslavije knj.5 (str. 163-171)
Ohrid.
13. Sunarić D.(2000): Klizista i odroni u gornjem toku Drine, mon. ISBN86-7352-058-4,
Rudarsko-geološki fakultet Beograd.
14. Sunarić D., Stojnić N., Nedeljković S.(2008): Seizmičnost terena i egzogene
geodinamičke pojave(klizišta i odroni) u Zapadnoj Srbiji, mon. ISBN 987-86-82565-
19-2, pos.izdanja “J. Černi” Beograd.
255
256
UTICAJ SEIZMIČNOSTI TERENA
NA POJAVU MINERALNIH VODA
U CENTRALNOJ SRBIJI
Dr Nedeljko Stojnić*, Dr Dušan Stojadinović*
1. UVOD
Potrebe za mineralnim vodama kako u svetu tako i kod nas iz dana u dan su sve veće što upućuje
na iznalaženje novih ležišta ovog resursa. Za njihovo istraživanje koriste se hidrogeološke i
geofizičke metode koje i pored svoje razvijenosti nisu u mogućnosti da na širokom prostoru
daju jasnu determinaciju pomenutog resursa. U ovom radu je predstavljen novi metod,
metod klasa kumulativnog uticaja geoloških i seizmičkih paremetara (dalje GS parametara),
koji preko kvantitativne vrednosti klase ukazuju na mogućnost pojave mineralnih voda. Što je
vrednost klase veća, veća je i verovatnoća za pojavu mineralne vode. U okviru GS parametara
razmatrani su seizmičnost, seizmotektonske, geotektonske i litološke karakteristike datog
područja. Ovaj metod se primenjuje kod ležišta mineralne vode gde mineralizujući gasovi vode
poreklo iz magme i duž dubokih seizmogenih raseda dospevaju u više delove kore. Razlomne
sturukture u okviru ispitivanog, kruševačko-trsteničkog područja dosežu do znatnih dubina
zemljine kore, na šta ukazuju hipocentri dogođenih zemljotresa. Većina od njih dešava se u
zoni do 10 km, dok je jedan broj zemljotresa registrovan na većim dubinama koje dosežu do
30 i više kilometara. Nesumnjivo je da ovakve strukture čine prirodne provodnike za gasove
koji vode poreklo iz dubokih delova kore. Po hemijskom sastavu najzastupljeniji su CO2,
SO2, H2, i HCL i javljaju se u različizim koncentracijama. U dodiru sa vodom dolazi do dalje
diferencijacije pomenutih gasova, na šta generalno ukazuju različite hemijske karakteristike
mineralnih voda na relativno malim rastojanjima. Na ispitivanom području dominiraju pojave
hidrokarbonatnih mineralnih voda, što ukazuje da se gasovi CO2 koji su prodrli duž dubokih
raseda najpre zadržavaju ispod vodonepropusnih slojeva, gde se formira povećan pritisak. U
tim uslovima ugljen-dioksid reaguje sa vodom i stvara se ugljena kiselina H2O3, koja kasnije
duž pukotinskih i rasednih sistema dospeva na površinu terena.
257
Primenjeni metod je verifikovan na ispitivanom terenu na osnovu realnog stanja registrovanih

izvora hidrokarbonatnih mineralnih voda, odnosno koeficijenta gustine GS parametara.
Otuda se ovaj metod preporučuje za korišćenje u preliminarnim analizama zadatog prostora,
prilikom prospekcije ležišta mineralnih voda.
2. POLOŽAJ I GEOTEKTONSKE
KARAKTERISTIKE
ISPITIVANOG PROSTORA
2.1 Položaj
Ispitivano područje zahvata centralne delove Srbije i nalazi se između 43.35º i 43.75º SGŠ i
20.9º i 20.5º IGD. U hipsometrijskom smislu najveći deo terena se nalazi u rasponu od 150-
400 mnv i zahvata široke doline Zapadne Morave, Rasine, Pepeljuše, Kalenićke reke, jednog
dela Južne Morave kao i većeg broja njihovih pritoka. Veliki Jastrebac je glavni planinski
masiv i jedan je od najmarkantnijih morfoloških oblika na ovom delu terena, sa pružanjem od
istoka ka zapadu i najvišom kotom vrha V. Đulice od 1.491m n.v. Glavni drenažni vodotok je
Zapadna Morava, koja se generalno pruža od istoka ka zapadu.
2.2 Geotektonske karakteristike

Kruševačko-trsteničku oblast čine dve krupne geotektonske jedinice, srpsko kristalasto jezgro,
zastupljeno u centralnom i istočnom delu ispitivanog terena i Šumadidi koji zahvataju njegove
zapadne delove (slika 1). Srpsko kristalasto jezgro čine kristalasti škriljci visokog stepena
kristaliniteta proterozojsko-paleozojske starosti. Predstavljeni su uglavnom sitnozrnim
i sitnotrakastim gnajsevima, zatim liskun-kvarc-plagioklasnim škriljcima, amfibolitima
i amfibolitskim škriljcima. Otkriveni su u zapadnim i istočnim delovima Velikog i Malog
Jastrepca. Pored ovih oblasti, kristalinska stenska masa je otkrivena u oblastima Mojsinjskih
planina i Stalaćkih brda, Laćisleda, i u srednjem toku Kalenićke reke idući zapadno od Orašja
do Riljaca.
Za razliku od njih, kristalasti škriljci niskog stepena metamorfizma imaju najveće
rasprostranjenje na istočnim i južnim padinama Velikog Jastrepca.
U okviru Šumadida na ispitivanom području nisu registrovane stene proterozojsko-
paleozojskog kompleksa.
Druga po starosti stratigrafska jedinica je mezozojski stenski kompleks koji čine jurske i
kredne tvorevine predstavljene fliševima i dijabaz-rožnom formacijom. U manjim partijama
razvijeni su i serpentinski peridotiti i gabrovi.
Neogene tvorevine u najnižem delu predstavljene su paleogenim granodioritima koji zahvataju
centralne delove Velikog Jastrepca. Od ostalih stratigrafskih članova neogena razvijeni su
debeli miocenski i pliocenski sedimenti. Geofizičkim ispitivanjima za potrebe nafte i gasa
utvrđeno je da njihova debljina na ponekim mestima dostiže i do 2.800 m, kod Stopanje i
Globodera koji pripadaju kruševačkom basenu. U litološkom pogledu, kompleks započinje
grubim konglomeratima i peščarima, a potom nastavlja tufovima, glincima, laporcima,
laporovitim i peskovitim glinama, preko kojih leže peskoviti i šljunkoviti sedimenti tipa
„šarene serije“.
Kao najmlađe tvorevine izdvajaju se kvartarne naslage koje pripadaju pleistocenu i holocenu.
258
UTICAJ SEIZMIČNOSTI TERENA NA POJAVU MINERALNIH
VODA U CENTRALNOJ SRBIJI
2.2.1 Srpsko kristalasto jezgro

U okviru Srpskog kristalastog jezgra izdvajaju se horstovi Velikog Jastrepca, Juhora i Crnog
vrha. Horst Velikog Jastrepca je mlađim tektonskim aktivnostima izdeljen u veći deo nižih
strukturnih formi blokovskog tipa. Izdvojeni su blokovi Crne čuke, Pogleda, Laćisleda,
Mojsinjskih planina i lakolit, doma Ravništa. Ova morfostrukturna forma razdvojena je
longitudinalnim rasedom Naupara-Gornja Jošanica na dva dela: zapadni sa blokom Crne čuke
i istočni sa blokom Pogleda. Granodioritski lakolit, doma Ravništa, zajedno sa povlatnim
gornjokredno-paleogenim sedimentima predstavlja konkordantni pluton površine oko 25 km2.
Od primarnih sistema fraktura, zapažene su tenzione pukotine strmih padova sa orijentacijom
u pravcu I - Z. Marginalni rasedi radijalnog pravca pružanja kao i prateće pukotine u obodnim
delovima plutona sinhrono se uklapaju u lakolitsku građu. Doma Velikog Jastrepca nastala
je nasilnim utiskivanjem plutona u gornjokredno-paleogene sedimentime stvarajući pri tom
pravilnu kupolastu formu. U predneogenoj fazi duž longitudinalnog raseda zapadno od
granodiorita došlo je do spuštanja istočnog dela horsta Velikog Jastrepca i stvaranja rova.
Tokom neogena duž istočnog dela rova došlo je do navlačenja kristalina preko gornjokredno-
paleogenih sedimenata, u pravcu zapada.
Blok sinklinale Laćisleda nalazi se u kruševačkom basenu. Izdignut je duž transverzalnih

raseda. Domu Mojsinjskih planina čine ektinitske i magmatske stene sa brahiformnom
strukturom. Ova forma ukazuje na sinhrone procese ubiranja i stvaranje magmatita.
2.2.2 Šumadidi
Zapadno od meridijanskog pružanja razlomne zone Razbojna–Veluće prostire se geotektonska
jedinica Šumadida koja je ovde predstavljena blokom Gledićkih planina i kopaoničkim
blokom. Ova tektonska jednica je kretana u pravcu JZ gde je navučena preko unutrašnje-
dinarske geotektonske jedinice što izlazi sa mape ispitivanog područja. Blok Gledićkih
planina zahvata SZ delove terena i fragmentiran je većim brojem disjunktivnih rasednih formi
koje prate plikativne strukturne oblike.
259
Slika 1. Geotektonska mapa ispitivanog područja: 1. utvrđen rased, 2. pretpostavljen rased, 3.

Slika 1. Geotektonska
relativno mapa
spušten blok, 4. navlaka, ispitivanog
5. antiforma, područja:
6. sinforma, 1. utvrđen
7. rased utvrđen rased, 2.
dubokim seizmičkim
pretpostavljen rased, 3. relativno spušten blok, 4. navlaka, 5. antiforma,
istraživanjem, 8. izvor mineralne vode. Geološke jedinice: Pz- paleozoik, b- dijabazi, u- gabro, J,K- 6.
titonsko-donjokredni fliš, K,Pg- gornja kreda-paleogen, M- miocenski glinovito peskoviti sedimenti,
sinforma, 7. Geotektonske
dg- granodioriti. rased utvrđen dubokim
i tektonske jedinice: A-seizmičkim
Srpsko kristalastoistraživanjem,
jezgro, B- Šumadidi,8.A1-izvor
blok
mineralne vode.
Crne Čuke, A2- Geološke
blok Pogleda, Laćisleda, A4-Pz
A3- blokjedinice: - Mojsinjskih
blok paleozoik, ββA5-- blok
planina, Latin Bare,υ -
dijabazi,
A6-blok Juhora. Razlomne strukture: 1. Naupara-G. Jošanica, 2. Razbojna-Veluće, 3. rased Zlatari-
gabro, J , K - titonsko-donjokredni fliš, K, Pg - gornja kreda-paleogen,
Jablanica.
260
110
Kopaonički blok se pruža od Moravskog rova na jug, do kraja lista, gde se izlazeći sa lista
nastavlja prema Kosovskom basenu. U strukturnom smislu ovaj pojas predstavlja jedan
sinklinorijum sa glavnom osom nabora SSZ - JJI. Stenska masa bloka je izrasedana većim
brojem raseda sa dominantnim pravcem pružanja SSZ - JJI i SSI - JJZ. Takođe je zastupljen i
pravac pružanja S - J što u celini daje sliku parketne strukture čitavom prostoru.
2.3 Neotektonske karakteristike

Pod neotektonskim karakteristikama podrazumevaju se one specifičnosti koje odgovaraju
završnoj fazi alpskog orogenog ciklusa, koji u vremenskom periodu odgovara neogenu ali se
proteže sve do holocena, što znači da je uticaj završne faze ovog orogenog ciklusa prenesen u
savremena tektonska zbivanja. Na ispitivanom prostoru tokom neotektonske aktivnosti došlo
je do fragmentacije formiranih geotektonskih jedinica na veći broj neotektonskih blokova, i
stvaranja velikih neogenih depresija. Od depesionih formi posebno se zapažaju južni delovi
Levačkog basena, složeni Zapadnomoravski i Rasinsko-pepeljevački rov. Zapadnomoravski
rov ovde je predstavljen manjim rovom Velike Drenove. Ovaj rov idući na istok prelazi u rov
Dedine koji pripada velikom Južnomoravskom rovu (slika 2). Paralelno fragmentaciji terena
imamo pojave intenzivnih vertikalnih pomeranja blokova. Imajući u vidu da je ispitivano
područje u ranoj fazi neogenih dešavanja bilo izloženo snažnim ekstenzionim naponskim
stanjima, kod jedne grupe blokova došlo je do znatnog tonjenja sa relativnim spuštanjem do -
2,0 km. Kod druge grupe imamo permanentna izdizanja i do +1 km (slika 2). Pored vertikalnih
pomeranja blokova prisutna su i značajna transkurentna kretanja, kao i pojave invertovanja tj.
tonjenja a potom kod nekih blokova izdizanja. Uopšte gledano, kod neotektonskih blokova u
dinamičkom smislu se javljaju: stalna tonjenja, stalna izdizanja, invertovana i transkurentna
kretanja. Proces invertovanja pojedinih blokova se desio krajem miocena. U periodu neogena
došlo je do stvaranja velikih neogenih basena. Na slici 2 dat je prikaz neotektonskih i
savremenih strukturnih oblika.
2.4 Pojave mineralnih voda kruševačko-trsteničke

oblasti
Prema broju pojava mineralnih voda, kao i termomineralnih i termalnih, ispitivana oblast
predstavlja jednu od najbogatijih u Srbiji. Najveće rasprostranjenje je u okolini Kruševca
i Brusa. Na istraživanjima voda ovog područja učestvovao je i Institut za vodoprivredu
„Jaroslav Černi“, a u okviru Belovodskog i Lomničkog kiseljaka, čije rezultate prikazujemo
kroz ovaj rad.
2.4.1 Belovodski kiseljak

Istraživanje mineralnih voda Belovodskog kiseljaka vršeno je na lokalitetu „Slatina“
(Stojadinović D., 1989). Jedan od geoloških uslova pojavljivanja ovih voda na površinu terena,
u formi zakiseljene pištevine, u narodu poznat kao kiseljak, tektonska je predisponiranost
terena ovog lokaliteta. Naime, pojava ovog sekundarnog izvora zajedno sa pištevinom vezuje
se za rasednu strukturu pravca pružanja SZ - JI, na koji se vezuje niz manjih poprečnih
raseda, od kojih je najvažniji rased približnog pružanja istok - zapad, koji je skoro upravan na
glavni rased regionalnog pravca pružanja. Ukrštanjem ova dva pravca uslovljeno je isticanje
mineralnih voda na ovom lokalitetu (slika 1). Zbog toga se može smatrati da su ovi rasedi
glavni sprovodnici mineralnih kiselih voda, koji su uslovili da se u blizini rasednog čvora
stvara baruština-pištevina. Za potvrdu ovakvoj konstataciji, poslužila su i istražna bušenja
koja su izvedena u zoni ovog izvorišta.
261
2.4.2 Lomnički kiseljak

Kiseljak se nalazi u podnožju Jastrepca u dolini Lomničke reke. Pojava ovog kiseljaka vezana
je za regionalni sklop, koji čine rasinsko-zapadnomoravska rasedna zona, pravca pružanja
SI - JZ, i dislokacija koja ide dolinom Lomničke reke sa pravcem pružanja SZ - JI. Ove dve
dislokacije se ukrštaju u lokalnosti Lomnice. Navedeni regionalni razlomi koji se vezuju za
preneotektonsku aktivnost, imaju veliki hidrogeološki značaj s obzirom na njihove dužine
i dubine. Naime, duž ovih struktura dolazi do kretanja gasova prema površini terena, koji
se apsorbuju u okviru aluvijalne izdani Lomničke reke, formirajući na taj način Lomnički
kiseljak.
Od poznatijih kiseljaka na ispitivanom području se nalaze Velućki, Žabarski i Bruski kiseljak.
3. SEIZMIČNOST ISPITIVANOG PODRUČJA

Na ispitivanom području prema prikupljenim podacima desio se veći broj zemljotresa.
Obuhvaćeni su zemljotresi od 3,0 i više jedinica Rihterove skale, ukupno 106 (tabela 1). Kao
izvor podataka korišćen je katalog za centralnu i južnu Evropu (5) i katalog Seizmološkog
zavoda Srbije. Na ispitivanom području zapaža se još nekoliko žarišnih oblasti: južni obronci
Juhora, Zapadnomoravski rov, Veliko-moravski rov, Aleksandrovačka i Bruska oblast. Skoro
čitav prostor je izložen uticaju jedne po intenzitetu umerene seizmičke aktivnosti. Najveći
broj zemljotresa koji su se dogodili ima magnitudu između 3,0 i 4,0 jedinice Rihterove skale,
dok najveća registrovana magnituda iznosi M=5,7. Pored brojnosti i energije dogođenih
zemljotresa, dubina njihovih hipocentara se takođe uzima kao jedan od GS parametara koji
utiče na pojavu mineralnih voda. Dubine hipocentara razmatranih zemljotresa idu i preko 30
km. Dubine hipocentara koje idu preko 10 km, češće se javljaju u obodnim delovima rova
Zapadne Morave i horsta Juhor. U drugim delovima ispitivanog područja ima pojava većih
dubina ognjišta ali sa manjom zastupljenošću.
262
4. SEIZMOTEKTONSKE KARAKTERISTIKE
Tektonska aktivnost koja dovodi do pojave zemljotresa na datom prostoru predstavlja
njegove seizmotektonske karakteristike. Ova aktivnost je pre svega uzrokovana primarnim
delovanjem sila nastalih usled rotacije Zemlje i astenosferskih kretanja sa jedne strane i
litostatičkih pritisaka sa druge strane. Distribucija ovih primarnih priliva napona zavisno od
geotektonskih uslova terena daje seizmotektonsku sliku datog prostora. Imajući u vidu da se
ova geodinamička aktivnost jednim delom manifestuje oslobađanjem akumulirane elastične
energije u stenskoj masi u obliku zemljotresa, na postojećim ili novoformiranim strukturama,
ispitivano područje predstavlja jednu veoma aktivnu seizmotektonsku celinu.
U okviru ispitivanog prostora posebno su razmatrani seizmoaktivni rasedi tj. neotektonske,

savremene i stare reaktivirane razlomne strukture na kojima se generiše seizmička energija.
Ove strukture su predsatvljene na redukovanoj seizmotektonskoj mapi (slika 2). Na mapi
nedostaju seizmogeni kapaciteti pojedinih struktura pošto to nije od primarnog značaja za ovo
istraživanje, pa je otuda ova mapa redukovana. Seizmotektonske karakteristike ovog prostora
ogledaju se i u intenzitetu savremenih pokreta koji variraju u veličini srednjeg godišnjeg
iznosa od +2,0 mm (horst Juhora, Velikog Jastrepca i bruske oblasti) do negativnog trenda,
> -1,0 i <0,0 mm, u oblasti Aleksinca (slika 2). Ovako neravnomerno vertikalno pomeranje
pojedinih neotektonskih blokova dovodi do generisanja seizmičke energije na njihovim
rasednim neravninama, tzv. asperitiz. Prilikom pomeranja stenskih blokova duž rasednih
struktura, na asperitiz se generiše otporna elastična sila. Maksimalna veličina ova elastične
sile, zavisno od mehaničkih osobina stenske mase, pritisaka u kori i površine strukture kao
osnovnih parametara, odgovara seizmičkom kapacitetu koji data struktura može da generiše
i oslobodi u vidu seizmičke energije. Savremene strukture koje se takođe vide (na slici 2)
predstavljaju moguće strukturne pravce na kojima je došlo do generisanja seizmičke energije
dogođenih zemljotresa. Razlog za nanošenje ovih pretpostavljenih strukturnih pravaca je
mogućnost promene pravca priliva primarnih napona, odnosno rotacije većih blokovskih
celina pri istom ili promenjenom primarnom naponskom pravcu. Usled toga efekti naponskih
stanja koji se na terenu ogledaju u nastalim rasednim formama mogu da promene pravac
pružanja u odnosu na starije rasede. Pružanje pretpostavljenih struktura uglavnom prate tri
povlašćena pravca SZ - JI, SI - JZ i pravac I - Z.
Pravac SZ - JI odgovara preneotektonskim rasedima što ukazuje na mogućnost reaktiviranja
starijih strukturnih pravaca.
Pravac SI - JZ, koji je karakterističan za neotektonske pravce južnog dela ispitivanog područja,
zadržava pravac kod savremenih struktura u južnoj i severnoj oblast. Slično je i sa pravcem
I - Z koji je karakterističan za neotektonske strukture Zapadnomoravskog rova, dok je kod
savremenih struktura zastupljen kako u Zapadnomoravskom rovu tako i u severnim delovima
ispitivanog područja.
263
264
Br. Datum SGŠ IGD M h (km) Br. Datum SGŠ IGD M h (km) Br. Datum SGŠ IGD M h (km)
1 09.04.1893. 43.7 21.5 3.0 10 32 05.06. 43.62 21.00 3.0 10 63 10.05.1985. 43.35 21.0 5.2 6
2 10.04. 43.72 21.30 3.0 10 33 05.07.1920 43.65 21.1 4.7 24 64 14.06. 43.36 21.0 3.4 6
3 10.04 43.38 21.03 3.0 10 34 13.04. 43.4 20.1 4.6 16 65 14.12. 43.47 21.33 3.2 21
4 12.04. 43.45 21.02 3.0 10 35 16.01.1921. 43.58 21.05 4.3 10 66 05.10.1986. 43.5 21.0 3.5 10
5 12.04. 43.52 21.18 3.0 10 36 10.08. 43.35 21.31 5.7 12 67 01.03.1987. 43.7 21.1 3.1 15
6 25.04. 43.62 21.38 3.0 10 37 28.04.1922. 43.73 21.38 4.3 10 68 12.10.1988. 43.57 21.28 3.3 12
7 14.04. 43.58 21.33 3.0 10 38 31.05 43.75 21.12 4.3 10 69 24.10.1991. 43.6 21.2 3.2 18
8 17.04 43.65 21.17 3.7 10 39 27.07. 43.75 21.38 3.0 10 70 17.11. 43.68 21.15 3.2 36
9 04.09. 43.72 21.38 5.0 10 40 17.01.1924. 43.7 21.0 4.2 12 71 04.01.1999. 43.46 21.0 3.0 25
10 08.09. 43.77 21.27 5.7 10 41 14.11.1926. 43.72 21.35 3.0 10 72 22.04. 43.7 21.28 3.5 24
11 08.09. 43.73 21.37 3.0 10 42 28.04.1928. 43.7 21.4 3.3 7 73 17.05. 43.56 21.09 4.3 17
12 10.12.1894. 43.72 21.12 3.7 10 43 17.09.1929. 43.60 21.03 3.0 10 74 01.07. 43.75 21.12 4.9 19
13 14.06.1985. 43.58 21.33 3.0 10 44 26.10.1932. 43.65 21.13 3.0 10 75 02.07. 43.75 21.11 3.3 31
14 28.02.1900. 43.40 21.0 3.2 7.0 45 28.03.1933. 43.48 21.05 3.0 10 76 02.07. 43.72 21.2 3.5 38
15 20.04.1901. 43.72 21.12 3.7 10 46 22.11. 43.60 21.00 3.0 10 77 03.07. 43.69 21.18 3.4 23
16 15.02.1902. 43.67 21.10 3.7 10 47 22.06.1935. 43.68 21.22 3.7 10 78 05.07. 43.74 21.1 3 27
17 28.02. 43.42 21.05 3.7 10 48 01.01.1944. 43.72 21.38 3.7 10 79 21.07. 43.72 21.2 3.1 16
18 28.02. 43.38. 21.03 3.7 10 49 18.08.1949. 43.62 21.27 3.0 10 80 14.08. 43.68 21.2 3.1 21
19 01.03. 43.63 21.13 3.7 10 50 14.10.1953. 43.73 21.33 3.0 10 81 27.08. 43.68 21.2 3.5 16
20 22.05.1903. 43.53 21.18 3.7 10 51 16.10.1955. 43.65 21.37 3.0 10 82 29.08. 43.5 21.17 3.1 30
21 12.11. 43.72 21.12 3.7 10 52 08.05.1966. 43.47 21.05 3.0 10 83 08.01.2000. 43.7 21.18 3.7 5
22 14.07.1905. 43.72 21.37 3.0 10 53 01.10.1972. 43.58 21.33 5.0 10 84 01.02. 43.65 21.1 3.6 12
23 26.01.1907. 43.52 21.17 3.0 10 54 26.12. 43.67 21.30 3.0 10 85 01.03. 43.65 21.2 3.6 7
24 06.02. 43.47 21.02 3.7 10 55 24.03.1973. 43.53 21.38 3.0 10 86 08.12. 43.67 21.16 4.0 7
25 26.02. 43.6 20.9 3.5 10 56 21.01.1974. 43.62 21.00 3.0 10 87 28.03.1933. 43.48 21.05 3.0 10
26 03.02. 43.5 20.9 3.8 10 57 03.08.1977. 43.3 21.0 4.8 18 88 22.05.2004. 43.5 21.07 3.6 16
27 18.03. 43.57 21.15 3.0 10 58 18.03.1978. 43.65 21.1 3.2 4 89 02.03.2005. 43.70 21.18 3.3 13
28 08.07. 43.75 21.28 3.0 10 59 13.04. 43.4 21.0 5.0 13 90 08.08. 43.6 21.17 3.4 3
29 08.10.1910. 43.45 21.07 3.0 10 60 18.05. 43.35 21.05 4.1 6 91 08.12. 43.67 21.16 4.0 7
30 19.03.1912. 43.67 21.37 3.0 10 61 09.04.1981. 43.37 21.10 3.2 4 92 16.04. 43.66 21.0 3.4 3
31 06.02.1920. 43.72 21.12 3.0 10 62 10.02.1983. 43.37 21.1 3.0 10 93 25.11. 43.67 21.14 3.0 19
Tabela 1. Korišćeni zemljotresi koji su se dogodili na ispitivanom području 1893-2005

Tabela 1. Korišćeni zemljotresi koji su se dogodili na ispitivanom području 1893-2005
Table 1. Used earthquakes which have occurred on the investigated area 1893-2005
116
Slika 2. Redukovana seizmotektonska karta: 1. neotektonski rased, 2.

iznos savremenih vertikalnih pomeranja (mm/god), 3. relativna
neotektonska izdizanja ( u km), 4. savremeni rasedi sa pretpostavljenim
pružanjem na osnovu rasporeda epicentara, a. 5.0 ≤ M < 6.0 , b.
4.0 ≤ M < 5.0 , c. 3.0 ≤ M < 4.0 , i. 0.0 < h ≤ 10.0km , ii.
10.0 < h ≤ 20.0km iii. 20.0 < h ≤ 30.0km , iiii. 30.0 km < h
Figure 2. Reduce seismotectonic map: 1. neotectonic fault, 2. rate of
recent
Slika vertical seizmotektonska
2. Redukovana movement karta:(mm/year), 3. relative
1. neotektonski vertical
rased, 2. iznos neotectonic
savremenih vertikalnih
movement (in km), 4. yang faults with supposed strick based
117 onsathe
pomeranja (mm/god), 3. relativna neotektonska izdizanja ( u km), 4. savremeni rasedi
epicenters distribution, a.
pretpostavljenim pružanjem na osnovu rasporeda epicentara,
5.0 ≤ M < 6.0 , b. 4.0 ≤ M < 5.0 , c. 3.0 ≤ M < 4.0 , i.
0.0 < h ≤ 10.0km , ii. 10.0 < h ≤ 20.0km iii. 20.0 < h ≤ 30.0km , iiii.
30.0 km < h
5. KVANTIFIKACIJA RELEVANTNIH GEOTEKTONSKIH I 265

SEIZMOTEKTONSKIH PARAMETARA KOJI UTIČU NA
POJAVU MINERALNIH VODA
Da bi utvrdili i kvantifikovali parametre koji su u tesnoj vezi sa

5. KVANTIFIKACIJA RELEVANTNIH
GEOTEKTONSKIH I SEIZMOTEKTONSKIH
PARAMETARA KOJI UTIČU NA POJAVU
MINERALNIH VODA
Da bismo utvrdili i kvantifikovali parametre koji su u tesnoj vezi sa seizmičnošću terena
ispitivanog područja, najpre je pretpostavljen model nastanka postojećih mineralnih voda na
ispitivanom terenu, pre svega hidrokarbonatnih.
Pretpostavili smo da je ugljen-dioksid, CO2, magmatskog porekla i da je u više delove litosfere
dospeo duž dubokih razlomnih struktura.
Drugi pretpostavljen uslov je, da se tako dospeli CO2 ne oslobađa direktno u atmosferu,
već da se zadržava u vodonosnim slojevima iznad kojih se nalaze nepropusni slojevi koji
zadržavaju prodor gasa u više delove terena. Ispod nepropusnih slojeva se formira gasna
zona gde pod povećanim pritiskom dolazi do hemijske reakcije između CO2 i H2O, i stvaranja
ugljene kiseline, H2O3. Ovaj uslov ima veliku šansu da se dogodi u debelom neogenom
pokrivaču ispitivanog područja, do 2.800 m, gde se smenjuju vodonosni i vodonepropusni
slojevi. Pretpostavljamo da ispod vodonepropusnih slojeva mogu da se obrazuju povećane
koncentracije CO2 koji reaguje sa prisutnom vodom i dolazi do stvaranja ugljene kiseline. Iz
zone formiranja, tako nastala kisela voda duž finih pukotinskih sistema dospeva u više slojeve
odnosno do same površine terena.
Ovde treba napomenuti da rasedna poroznost nesumnjivo varira u zavisnosti od stenskog
materijala kroz koji sama struktura prolazi. U svakom slučaju poroznost rasednih struktura
je veća u čvrstim stenama nego u mekim, posebno kada su u pitanju glinovite serije. Takva
nekontinuirana poroznost jedne te iste rasedne strukture može da dovede do stvaranja različitih
usporenja u protoku gasa iz dubokih delova kore, što za posledicu ima formiranje različitih
pritisaka gasa u podini pojedinih stenskih serija.
Iz opisanog modela stvaranja mineralnih, pre svega hidrokarbonatnih voda na ispitivanom
području, proističu i relevantni GS parametri koji su u radu korišćeni da bi se na površini
terena, odnosno njegovim dubljim delovima, utvrdile zone u kojima se očekuje njihovo
prisustvo. Pre svega to su aktivne rasedne strukture na kojima se odvija dinamička aktivnost
u vidu permanentnih pomeranja uz akumualciju seizmičke energije. U tu grupu spadaju
aktivni neotektonski, savremeni ili stari reaktivirani rasedi. Zbog svog dinamičkog režima
oni zadržavaju potrebnu rasednu poroznost koja omogućava protok gasova iz dubokih
delova zemljine kore. Stare razlomne zone duž kojih se u geološkoj istoriji odvijala značajna
tektonska aktivnost i koje su sada pasivne, takođe mogu da održavaju gasnu poroznost usled
pojačane regionalne seizmičnosti. Zapravo, tektonizirana stenska masa je u različitom režimu
oscilovanja od okolne stenske mase za vreme dešavanja zemljotresa, što se manifestuje kroz
permanentne deformacije kojima je izložena. Dešavanje zemljotresa na datom lokalitetu,
njegova ponovljivost kao i dubina hipocentra, takođe ukazuju na vezu između plićih i dubljih
delova zemljine kore, preko aktivnih razlomnih struktura što ide u prilog prodoru gasova
ka površinskim delovima tla. Uz druge dodatne uslove povećava se mogućnost za stvaranje
mineralnih voda.
Prisustvo magmatskih tela, posebno iz mlađeg neogenog perioda, ukazuje na prisustvo

dubokih razlomnih zona koje takođe imaju ulogu gasnih sprovodnika iz dubljih delova
zemljine kore. Neravnomerna kretanja susednih neotektonskih blokova posebno ako se radi o
266
razlikama u njihovom generalnom trendu tj. da se jedni spuštaju a drugi izdižu, odnosno da se
različitim brzinama izdižu, ukazuje na značajna dinamička zbivanja na njihovim kontaktima.
Ovo takođe uslovljava održavanje gasne poroznosti na pomenutim kontaktima. Isti je slučaj
i kod invertovanih pokreta gde su pojedini blokovi prešli iz faze tonjenja u fazu intenzivnog
izdizanja. Geodetska merenja datog prostora takođe ukazuju na neravnomerno savremeno
pomeranje pojedinih tektonskih celina, što ukazuje na različitu dinamičku mobilnost pojedinih
savremenih i reaktiviranih struktura duž kojih gas iz dubljih delova
tektonskih celina ispitivanog prostora. Ovakvi procesi takođe doprinose održavanju postojeće
kore dospeva u njene površinske delove.
gasne propusnosti
Na ovajkod savremenih
način je opisani značaj
reaktiviranih struktura
relevantnih duž kojih
seizmičkih, gas iz dubljih
tektonskih i delova
kore dospeva u njene površinske delove.
litoloških parametara, GS parametara, u procesu nastanka mineralnih
preje svega
Na ovaj način opisanhidrokarbonatnih
značaj relevantnihvoda na ispitivanom
seizmičkih, tektonskihpodručju, prema
i litoloških parametara, GS
usvojenom modelu njihovog nastanka. U tabeli 2.
parametara, u procesu nastanka mineralnih pre svega hidrokarbonatnih voda na date su ispitivanom
kvantifikovane vrednosti svakog od njih.
području, prema usvojenom modelu njihovog nastanka. U tabeli 2. date su kvantifikovane
vrednosti svakog od njih.
Redni br. 1 2 3 4 5
Više
GS parametri Duboki Neotekt- Savremeni Jedan epicenta-
rased onski rased rasedi epicentar ra
Kvantifiko-
vana 1 1 1 1 2
vrednost
Redni br. 6 7 8 9 10
Dubina Prisustvo Različita Različita Geolo-
GS parametri hipoce- mlađih savremena neotekton. ški
ntara magmatita vertikalna vertikalna uslovi
>10 km izdizanja izdizanja terena
Kvantifiko-
vana 1 1 1 1 1
vrednost
Tabela2. Kvantifikovana
Tabela 2. Kvantifikovana
vrednostvrednost GS na
GS parametara parametara na pojavu
pojavu mineralnih voda.
mineralnih voda.
Iz priloženeTable
tabele2.2 Cvantitave value ofdathe
može se zaključiti GS parameters
najveći onkvantifikovanih
ukupni zbir the mineral water
parametara ne
appearence
prelazi 10, što ujedno određuje maksimalnu vrednost klase.
Ispitivanje vrednosti
Iz priloženeGS tabele
parametara razmatranog
2. može područja
se zaključiti sprovedeno
da najveći ukupnije tako
zbir što je uzeta
0
kvantifikovanih parametara ne prelazi
jedinična površina, pravougaonik sa dimenzijama stranica od 0,0510, što ujedno određuje
geografske dužine i
maksimalnu
širine, i računati vrednost za
su parametri klase.
svaku takvu površinu. Vrednost je upisivana u centar
Ispitivanje vrednosti GS parametara razmatranog područja sprovedeno 0
pravougaonika. Pravougaonik
je tako što je uzeta jejedinična
pomeranpovršina,
u pravcipravougaonik
I - Z i S - J saza dimenzijama
po 0,025 , tako da je
0 0
stranica
dobijena mreža od 0,05 GS
vrednost geografske
parametara dužine i širine, i računati
sa rastojanjima temenasuodparametri
0,025 za. Na osnovu
svaku takvu površinu. Vrednost je upisivana u centar pravougaonika.
ovih podataka urađena je mapa izolinija klasa GS parametara koje0 ukazuju na potencijalna
Pravougaonikmineralnih
ležišta hidrokarbonatnih je pomeranvodau pravci
(slikaI-Z
3).iNivo
S-J za po 0,025 ,nalaženja
očekivanosti tako da jepotencijalnih
dobijena mreža vrednost GS parametara sa rastojanjima temena od
mineralnih izvora0 predstavljen je vrednošću reda klase GS parametara. Što je red klase veći,
to je veća i0,025 . Na osnovu
verovatnoća da se ovih podataka
u okviru nje, urađena je mapailiizolinija
ili na površini klasadelovima
u dubljim GS terena
parametara koje ukazuju na potencijalna ležišta hidrokarbonatnih
pronađe izvor, odnosno ležište mineralne vode. Prema utvrđenom metodu za ispitivani teren,
mineralnih voda, (slika 3). Nivo očekivanosti nalaženja potencijalnih
najveći red klase je 9, prema tome i najveće je očekivanje da se na prostoru koji njoj pripada
pronađe izvor odnosno ležište hidrokarbonske mineralne vode. Idući ka nižim vrednostima
klasa očekivanost opada. 120
267
mineralne vode. Idući ka nižim vrednostima klasa očekivanost opada.
6. VERIFIKACIJA METODA
Za verifikaciju ovog metoda u praksi, korišćeni su podaci o lokacijma

postojećih
UPRAVLJANJE izvora mineralne
VODNIM RESURSIMA SRBIJEvode.
2009 Verifikacija prethodno opisanog
metoda urađena je uz pomoć koeficijenata gustine GS parametara čije
6. VERIFIKACIJA
su vrednosti date u nastavkuMETODA
teksta, a rezultat predstavljen u (tabeli 3).
Najpre su sračunate površine pojedinih klasa, Pklase , sa slike 3, a zatim je
utvrđena njihova procentualna zastupljenost u odnosu na ukupnu
Za verifikaciju ovog metoda u praksi korišćeni su podaci o lokacijma postojećih izvora
površinu celokupnog ispitivanog područja, PΣklase . Ova vrednost je
mineralne vode. Verifikacija prethodno opisanog metoda urađena je uz pomoć koeficijenata
nazvana keoficijent
gustine GS parametara zastupljenosti
čije su vrednosti klase za dati
date u nastavku prostor,
teksta, k pov.klas
a rezultat . . Zatim
predstavljen u tabeli
je sračunatpovršine
3. Najpre su sračunate koeficijent klase izvora,
pojedinih klasa, kPizvklase ,. sa
.klas slike
, koji 3, a zatim
predstavlja odnos broja njihova
je utvrđena
procentualna izvora
zastupljenost
date klase,u odnosu na. , ukupnu
N izv.klas i ukupnogpovršinu broja celokupnog ispitivanog područja,
izvora na ispitivanom
PSklase. Ova vrednost
prostoru,jeNnazvana keoficijent zastupljenosti klase za dati prostor, kpov.klas.. Zatim
Σizvora .
je sračunat koeficijent klase izvora, kizv.klas., koji predstavlja odnos broja izvora date klase, Nizv.
Korišćenjem prethodnih koeficijenata, sračunava se koeficijent gustine
klas.
i ukupnogGS
brojaparametara,
izvora na ispitivanom
k
prostoru, NSizvora . uključuje postojeća
. Ovaj koeficijent
gust .GS param .
Korišćenjem izvorišta
prethodnih koeficijenata,
mineralnih voda sračunava se koeficijent
na ispitivanom prostorugustine
i dat jeGS parametara. Ovaj
odnosom
koeficijent uključuje postojeća izvorišta mineralnih
koeficijenata površine klase i izvora klase.voda na ispitivanom prostoru i dat je
odnosom koeficijenata površine klase i izvora klase.
Red klase 3 4 5 6 7 8 9 Σ
k pov.klas. = Pklase / PΣklasa 0,015 0,118 0,176 0,229 0,234 0,153 0,075 1,000
N izv.klas. 0 0 0 2 3 7 3 15
kizv.klas. = Nizv.klas. / NΣizvora. 0 0 0 0,133 0,200 0,467 0,200 1,000
kpov.klas.
kgust.GS param. = 0,000 0,000 0,000 0,583 0,854 3,053 2,653
kizv.klas
Tabela 3. Vrednost koeficijenata koji su korišćeni za verifikaciju

metoda klasa GS parametara.
Table 3. Coefficient values used for the method of GS parameter
Tabela 3. Vrednost koeficijenata koji su korišćeni za verifikaciju metoda klasa GS parametara.
classes verification.
Iz tabele 3 vidi se da je kgust.GS param. najveći kod klasa 8 i 9, i to 3,054 i 2,653 respektivno.
Takođe se zapaža da je vrednost ovog koeficijenta u klasama 8 i 9 veća nekoliko 121 puta
nego u klasama 7 i 6, gde ona iznosi 0,854 i 0,583 respektivno. Kod klasa 5, 4 i 3 vrednost
kgust.GS param. iznosi 0,00, što ukazuje da ispitivani prostor u ovim oblastima nije interesantan za
istraživanje hidrokarbonatnih mineralnih voda.
Prema slici 3 vidi se da se najveća verovatnoća pojavljivanja ležišta nalazi u domenu 8. i
9. klase. Prema metodu GS parametara, klasa 9 se nalazi ispred klase 8, po očekivanosti
nalaženja mineralne vode. Međutim, prema koeficijentu GS parametara klasa 8 je ispred klase
9, 3.05 i 2.65 respektivno. Kod ostalih klasa imamo slaganje između metoda GS parametara
i kontrolnog metoda, koeficijenta GS parametara.
Razlika u neslaganju predloženog i kontrolnog metoda može da bude uzrokovana
neadekvatnom kvantifikacijom izabranih GS parametara ili neadekvatno izabrane jedinične
površine koja je korišćena prilikom statističke obrade podataka.
268
Slika 3. Mapa izolinija klasa GS parametara: 1. izolinija sa

odgovarajućom vrednosti klasom, 2. izvor mineralne vode
Figure 3. Map of contour lines of GS parameters: 1. contour line with

associated class value, 2. mineral water spring.
Slika 3. Mapa izolinija klasa GS parametara: 1. izolinija sa odgovarajućom vrednosti klasom, 2. izvor
mineralne vode
122
269
7. ZAKLJUČAK
1. Istraživanja u ovom radu su pre svega pokazala da postoji tesna veza između
seizmičnosti terena i pojava mineralnih voda na datom prostoru, s obzirom da se
sedam od ukupno deset GS parametara odnose direktno i indirektno na seizmičnost
ispitivanog područja.
2. Uspostavljen je metod kvantifikovanja relevantnih parametara seizmičnosti kao i

geotektonskih karakteristika terena koji se ogleda u izdvajanju klasa uticajnih GS
parametara koje određuju potencijalna ležišta mineralnih voda.
3. Izvršena je verifikacija pomenutog metoda u realnim uslovima preko koeficijenta

gustine GS parametara, kgust.GS param, ispitivanog područja i utvrđeno je zadovoljavajuće
slaganje između rasporeda izvorišta mineralnih voda i najviših klasa GS parametara.
8. LITERATURA
1. Dolić, D. i grupa,1978: Tumač i osnovna geološka karta 1:1000 000, list Paraćin,
Savezni geološki zavod, Beograd.
2. Đoković, I., Marović, M., Stojnić, N. i Nedeljković, S., 1990: Seizmotektonika,
seizmički potencijal i opasnost trusnog područja Koaponika, Monografija, Beograd.
3. Jančevski, J., Stojković,M. i Dojčinovski, D., 1998: Seizmotektonska istraživanja za
definisanje seizmičkog hazarda kopaoničkog područja, Izveštaj IZIIS 88-50, Skoplje.
4. Rakić, M. i grupa, 1969: Tumač i osnovna geološka karta 1:1000 000, list Kruševac,
Savezni geološki zavod, Beograd.
5. Shebalin, N.V. et all, 1998: Earthquake Catalogue for Central and Southeastern Europee
324 BC – 1990 AD, Final Report to Contract No ETNU-CT93-0087, Brussels.
6. Stojadinović, D., 1989: Izveštaj o hidrogeološkim istraživanjima mineralno-gasnih
voda područja Bela Voda, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Beograd.
7. Stojadinović, D.: Studija o mogućnastima dobijanja mineralne vode na lokalitetu sela
Lomnica kod Kruševca, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Beograd, 1996.
270
SIMULACIONO MODELIRANJE
VODOVODNO - DISTRIBUCIONIH
SISTEMA
Aleksandar Daničić, dipl.inž.građ.*

Maja Pražić, dipl.inž.građ.*
1. UVOD
Organizovanim snabdevanjem vodom u Srbiji podmiruju se potrebe stanovništva u gradovima,
opštinskim centrima i pojedinim opštinskim naseljima ili njihovim delovima. Značajan deo
stanovništva je izvan organizovanog vodosnabdevanja, pa svoje potrebe zadovoljava iz
vlastitih bunara i kaptaža, izgrađenih za potrebe jednog ili nekoliko domaćinstava. Ovakvi
vodovodi su izvan svake sanitarne kontrole.
Neplanska izgradnja novih vodovoda i/ili priključenje potrošača na postojeće sisteme s
jedne strane, i nedovoljno finansiranje održavanja i pogona s druge, doveli su do toga da se u
nekim slučajevima isporučuje voda slabog kvaliteta i do gubitaka iz mreže. Postojeći sistemi
u velikom broju slučajeva nemaju dovoljnu propusnu moć, rezervoarski prostori su mali, a
pumpni agregati i visinsko zoniranje neadekvatni što dovodi do nedostatka vode u sezonskim
vrhovima potrošnje.
Otvaranje novih izvorišta, kao odgovor na uočene probleme u mnogim slučajevima nije
racionalan način za poboljšanje stanja snabdevanja vodom. Istraživanja su pokazala da sanacija
postojećeg sistema, racionalizacija potrošnje i uspostavljanje kontrole često omogućavaju
proširenje postojećeg sistema i bez proširenja postojećih, ili otvaranja novih izvorišta. U
brojnim slučajevima problemi se kriju u distribuciji vode, pa sveobuhvatna analiza sistema
savremenim metodama, u svakom konkretnom slučaju, može ukazati na rešenja nagomilanih
problema u snabdevanju vodom.
Analiza postojećih i planiranje budućih sistema za snabdevanje vodom, kao osnovni elementi
nalaženja optimalnih tehničkih i ekonomskih rešenja danas su zasnovani na simulacionom
modeliranju vodovodno-distribucionih sistema.
271
2. NAMENA SIMULACIONOG MODELIRANJA

VODOVODNO – DISTRIBUCIONIH SISTEMA
Simulaciono modeliranje vodovodno-distribucionih sistema je složen postupak koji se,
prvenstveno, primenjuje za hidraulički proračun sistema, ili njegovih delova. Postupak
simulacionog modeliranja se, u odnosu na klasičan proračun, razlikuje pre svega u
sagledavanju vremenske dimenzije procesa toka pod pritiskom. Pre pojave računara,
hidraulički proračuni su se izvodili veoma sporo i sa malom preciznošću. Zbog složenosti
procesa iterativnog rešavanja sistema nelinearnih jednačina sa velikim brojem nepoznatih,
analize su retko obuhvatale celokupne sisteme, već samo neke njihove delove. Ovako
sproveden postupak je bio neprecizan i opterećen većim brojem pretpostavki, a odnosio se
samo na jedno stanje potrošnje vode (analiza promena u prostoru za odabrani trenutak).
Takve analize nisu omogućavale sagledavanje rada sistema u toku dnevnog, ili višednevnog
perioda. Klasičan postupak proračuna je zbog toga rezultovao paušalnim ocenama postojećeg
stanja, nepreciznim dimenzionisanjem cevovoda i objekata u sistemu, a često i promašajima
u projektovanoj strategiji budućeg razvoja sistema.
Pojavom personalnih računara značajno se podigao nivo kvaliteta projektovanja vodovodno-
distribucionih sistema. Najveći kvalitet je sadržan u simulaciji, tj. sagledavanju funkcionisanja
sistema u vremenu, u skladu sa izrazitom dinamičnošću realnog procesa, uslovljenoj
neravnomernošću potrošnje. Simulacija omogućava precizno sagledavaje karakteristika i
ponašanja rada cevovoda i objekata sistema i način upravljanja sistemom. Ovo, konkretizovano
na pojedine elemente sistema, podrazumeva precizne odgovore na sledeća pitanja:
− koja je protočna moć sistema, njegovih delova, ili pojedinih cevovoda;

− gde se nalaze uska grla u distribucionom sistemu i kako ih otkloniti;
− gde, kada i kakav cevovod bi trebalo izgraditi, radi smanjenja vremenskih oscilacija
pritisaka u mreži, pri merodavnoj vrednosti potrošnje;
− koja je potrebna zapremina rezervoara i kako ona zavisi od promena potreba za vodom;
− kako predvideti rad regulacionih uređaja u svim režimima moguće potrošnje vode;
− kako optimizovati režim rada pumpnih stanica, radi uštede u potrošnji električne energije
i spremnosti ostalih delova sistema da prihvate potrebnu potrošnju vode;
− u kojoj meri karakteristike ugrađenih agregata odstupaju od predviđenih u postojećem i
projektovanim stanjima sistema;
− koja je optimalna doza hlora, sa stanovišta prostorne i vremenske koncentracije u mreži;
− kako definisati optimalno upravljanje u sistemu itd.
Odgovori na navedena i ostala moguća pitanja i dileme, u vezi sa sagledavanjem rada

postojećeg ili projektovanog sistema, nisu direktni. Očekivanje da će kompjuterski program
sam rešiti problem projektanta nerealno je. Naime, iterativni postupak daje realnu sliku
(analiza rada postojećeg sistema, ili projekcija budućih stanja sistema) tek posle višestrukih
simulacija, u toku kojih se projektant približava konačnom obliku modela, postepenim
izmenama elemenata sistema. Tokom ovih proračuna vrše se izmene fizičkih elemenata
sistema (cevovodi, rezervoari, pumpne stanice itd.) i upravljačkih uslova (postepena izmena
nivoa vode u rezervoaru, stepen otvorenosti zatvarača, tip upravljanja objektima u sistemu
itd.).
272
SIMULACIONO MODELIRANJE VODOVODNO - DISTRIBUCIONIH SISTEMA
Tumačenje rezultata je od presudne važnosti za dovođenje u uzročno-posledičan odnos

izvršenih izmena sa dobijenim rezultatima. Kreativnost i iskustvo projektanta igraju veoma
značajnu ulogu u ovom postupku, jer u svakom konkretnom slučaju postoji neograničen broj
rešenja, ali samo mali broj njih zadovoljava postavljene zahteve:
− precizna dijagnoza postojećeg stanja sistema;

− optimalna projekcija budućih stanja sistema.
Pri formiranju modela, iza svake odluke stoji projektant, a postojeći programski paketi mu
omogućavaju efikasan rad, uz brzu izmenu okolnih i graničnih uslova proračuna. Dakle,
simulaciono modeliranje pruža mogućnost daleko šire i preciznije analize nego klasično
projektovanje, jer omogućava:
− preciznu analizu i dimenzionisanje svakog pojedinog elementa sistema;

− razumevanje prostorne i vremenske neujednačenosti parametara rada sistema;
− definisanje strateškog pravca razvoja (posmatranje sistema kao celine i sagledavanje
uzročno-posledičnih veza unutar sistema);
− optimizaciju upravljanja sistemom sa aspekata funkcionalnosti, investicionih troškova,
uštede u korišćenju električne energije itd.
Simulaciono modeliranje vodovodno-distribucionih sistema koristi se, pre svega, u

projektantskoj praksi. Iskustva govore da se simulacioni modeli ređe konstruišu sa određenom
namenom (kreiranje modela za različite potrebe vodovodnog preduzeća, analiza postojećeg
stanja), dok se najčešće formiraju u okviru studija, generalnih i idejnih projekata snabdevanja
vodom. Simulacioni modeli različitih redovnih i vanrednih stanja sistema predstavljaju
centralni deo izrade navedenih projekata, jer se sva saznanja o postojećem stanju sistema, kao
i predviđanja u vezi sa njegovim razvojem, ugrađuju u ove modele. Zbog toga, sve aktivnosti,
u današnjim projektima ovog tipa, čine uvod u formiranje modela ili podlogu za dalji rad. U
tom smislu, pri izradi navedenih projekata korisno je formirati sledeće modele:
− kalibrisan model postojećeg stanja sistema - na osnovu jednodnevnih, ili višednevnih,

merenja bitnih parametara sistema (pritisaka, protoka, nivoa), sa izravnanjem merenih i
računskih veličina;
− model postojećeg stanja u uslovima maksimalne dnevne postojeće potrošnje (nastao iz
kalibrisanog modela), formiran za uslove maksimalne dnevne potrošnje, koji je merodavan
za ocenu rada celine sistema i svakog njegovog pojedinog elementa, uključujući i ocenu
upravljanja, ostvarenog u realnom sistemu;
− model postojećeg stanja u uslovima karakterističnog režima, izvan režima maksimalne
dnevne potrošnje, koji se formira u posebnim slučajevima, kada se proceni da za ovakvim
modelom postoji potreba (zimski režim potrošnje u turističkim naseljima sa velikom
razlikom u iznosu letnjih i zimskih potreba, naselja sa alternativnim izvorištima i sl.);
− model poboljšanja rada postojećeg sistema (model sa ugrađenim poboljšanjima
postojećeg sistema, u uslovima maksimalne dnevne postojeće potrošnje), u koji su
unete sve projektovane intervencije na postojećem sistemu (dogradnja, upravljanje),
usmerene ka poboljšanju performansi sistema u uslovima maksimalne dnevne potrošnje.
Ovaj model predstavlja ekskluzivitet simulacionog modeliranja, jer samo u uslovima
273
preciznog definisanja postojećeg stanja, formiranjem prethodno opisanih modela, moguće

je precizno definisati mere poboljšanja. Za ovaj model je neophodno definisati vreme
realizacije (1–3 god.), u skladu sa zaključcima analize postojećeg stanja, i uskladiti
predviđene mere sa ovim vremenom i investicionim sposobnostima korisnika. Računajući
na relativno kratak istorijat primene simulacionog modeliranja kod nas i u svetu (10–15
god.), modeli poboljšanog stanja, urađeni u okviru različitih projekata, u grupi modela
koji se bave budućim stanjima sistema, zasada, predstavljaju jedine realizovane (i to samo
u onim slučajevima kada postoje sredstva i, prvenstveno, svest korisnika o neophodnosti
realizacije mera poboljšanja rada postojećeg sistema). Sa aspekta korišćenja sistema
i nagomilanih problema u velikoj većini naših javnih sistema, model poboljšanja rada
postojećeg sistema je najinteresantniji;
− model stanja sistema na kraju projektnog perioda (stanje maksimalne dnevne potrošnje,
na kraju projektnog perioda), u koji su uneti svi faktori planiranog razvoja sistema:
predviđeni broj stanovnika i njihov prostorni razmeštaj, položaj i sadržaj industrijskih
i ostalih privrednih kapaciteta, postojanje i razvoj novih tipova potrošnje, stepen učešća
pojedinih kategorija potrošnje u ukupnoj potrošnji, potreba za proširenjem sistema i pravci
tog proširenja itd. Za formiranje ovog modela su neophodne informacije iz šireg spektra
istraživačke i projektantske delatnosti: razvojni planovi, lokacije i mogući kapaciteti
potencijalnih izvorišta, zaključci iz prostornih planova, predviđanja rasta cene vode, kao
faktora njene potrošnje, predviđeni anuiteti, kao faktor ulaganja i opravdanosti realizacije
sistema itd. Često konačan model stanja na kraju projektnog perioda, koji predstavlja finale
generalnog ili idejnog projekta u okviru kojeg je formiran, predstavlja optimalnu varijantu
više mogućih rešenja, nastalih na osnovu više kriterijuma mogućeg razvoja. Napominje se
da se različiti ulazni podaci, u skladu sa navedenim, obezbeđuju iz okruženja, ali konačna
odluka o strateškim pravcima razvoja pripada upravo projektantu ovog modela, jer se na
nivou izrade ovog modela donose i opravdavaju odluke o stepenu potrebe za otvaranjem
novih izvorišta, međuregionalnom ili opštinskom povezivanju, proširenju sistema, itd.
Iz tog razloga, model stanja na kraju projektnog perioda, predstavlja osnovu definisanja
budućeg višegodišnjeg razvoja sistema;
− modeli stanja sistema u prelaznim fazama do kraja projektnog perioda (više modela
maksimalne dnevne potrošnje i/ili neke druge karakteristične potrošnje u sistemu, u
fazama pre kraja projektnog perioda, nastalih sukcesivno, iz modela na kraju projektnog
perioda), koji su značajni sa aspekta definisanja postepene – fazne dogradnje sistema, u
skladu sa potrebom da se zadovolji funkcionalnost u svakom od razmatranih vremenskih
preseka i optimizuju ulaganja u sistem;
− modeli vanrednih stanja sistema (veći broj modela nastalih iz modela maksimalne dnevne
potrošnje, u svakom od razmatranih vremenskih preseka, u uslovima pojedinačnog ili
kombinovanog otkaza rada pojedinih vitalnih objekata i cevovoda u sistemu), koji ukazuju
na kapacitet funkcionisanja sistema u različitim vanrednim stanjima, sa definisanjem
vremena (uslovno) zadovoljavajućeg snabdevanja u sistemu, ili njegovim delovima, kao
ciljnom vrednošću analize.
Simulaciono modeliranje vodovodno-distribucionih sistema danas predstavlja centralni

deo izrade projektne dokumentacije, na nivou od studija do idejnih projekata. Pored toga,
postoji realna potreba da se simulaciono modeliranje primeni i na delove sistema na nivou
glavnog projekta, i to na osnovu rezultata hidrauličkog proračuna na prethodnim nivoima
projektovanja. Isto ima za cilj:
− proveru rešenja idejnog projekta, u uslovima korišćenja detaljnih podloga i konkretnog

stanja na terenu;
− definisanje osnove za hidraulički proračun na mikronivou.
Osim široke primene u projektantskoj praksi, simulaciono modeliranje vodovodno-

distribucionih sistema nalazi svoje mesto i u:
274
− svakodnevnom radu vodovodnog preduzeća (rešavanje različitih realnih i hipotetičkih

stanja, čime se definišu uslovi za nova priključenja);
− izradi baze podataka, sposobne za (kontrolisanu) dvosmernu komunikaciju sa bazama
ostalih infrastrukturnih sistema, čime se povećava stepen kontrole;
− u otkrivanju i sanaciji gubitaka u sistemu, što predstavlja direktnu posledicu prethodno
opisane analize postojećeg stanja na kalibrisanom modelu, o čemu će biti više reči u
nastavku teksta.
3. POSTUPAK FORMIRANJA SIMULACIONOG

MODELA
Postupak formiranja simulacionog modela obuhvata sprovođenje niza aktivnosti usmerenih
ka pribavljanju i analizi neophodnih podataka o potrebama za vodom i fizičkom delu sistema.
3.1 Podaci o fizičkom delu modela

Podaci o fizičkom delu modela, koji se odnose na postojeći vodovodno-distributivni sistem,
uglavnom obuhvataju sledeće:
− podaci o distributivnoj mreži – primarni i sekundarni cevovodi, trasa, prečnik, cevni

materijal;
− posebne šeme za složena čvorišta u mreži;
− podaci o rezervoarima – lokacija, kote dna i preliva, zapremina, broj komora, način
funkcionisanja, regulaciona oprema;
− podaci o pumpnim stanicama (lokacija, broj radnih i rezervnih agregata, tip agregata,
radni dijagrami, način upravljanja i dr.);
− podaci o regulacionim zatvaračima u mreži;
− podaci o izvorišnom delu sistema.
Pored navedenih podataka od značaja za formiranje modela, u cilju formiranja baze podataka
i korišćenja modela postojećeg stanja za otkrivanje gubitaka u sistemu (proširena namena
simulacionog modela), značajni su i sledeći podaci:
− podaci o starosti cevovoda, eventualnim intervencijama na cevovodu (broj i lokacija

kvarova), objekti na cevovodu i sl.;
− podaci o objektima sistema.
3.2 Podaci o proizvodnji i potrošnji u sistemu

Za definisanje potreba za vodom, kao nizvodnog graničnog uslova, neophodni ulazni podaci
su:
− podaci o srednjoj godišnjoj, mesečnoj/sezonskoj potrošnji vode, po postojećim

kategorijama u vodovodnom preduzeću, za protekli višegodišnji period;
− listing potrošača sa podacima o ostvarenoj potrošnji;
275
− podaci o tzv. velikim koncentrisanim potrošačima u sistemu (najčešći kriterijum: netto

Qsrgod > 1 l/s);
− podaci o plasmanu sa izvorišta sistema;
− opisni podaci o lokacijama visokih/niskih pritisaka u sistemu, područjima moguće ilegalne
potrošnje i lokacijama čestih kvarova/intervencija u mreži.
3.3 Analiza podataka o proizvodnji/potrošnji

u sistemu
Na osnovu prethodno opisanih podataka, pre formiranja simulacionog modela sprovodi se
detaljan proračun, koji obuhvata sledeće:
− analizu proizvodnje vode (plasman u distributivni sistem) – očekivane vrednosti u

postojećem sistemu;
− analizu opravdanosti postojeće kategorizacije potrošača i formiranje novih kategorija;
− izdvajanje tzv. velikih potrošača (netto Qsrgod > 1 l/s) iz grupe kojoj pripadaju i formiranje
svakog od velikih potrošača u posebnu kategoriju;
− analizu srednje godišnje neto potrošnje – po novoformiranim kategorijama potrošača;
− analizu sezonske/mesečne neravnomernosti potrošnje za svaku od kategorija;
− analizu broja stanovnika u postojećem sistemu i definisanje očekivanog broja potrošača u
sistemu, stepen priključenosti na postojeći sistem;
− analizu mogućih sezonskih varijacija broja potrošača;
− definisanje specifičnih vrednosti neto potrošnje po kategorijama;
− ocenu maksimalne dnevne neto potrošnje po kategorijama i sistema u celini;
− poređenje srednje godišnje i maksimalne dnevne proizvodnje i (neto) potrošnje, radi ocene
nominalnih vrednosti i stepena učešća gubitaka u proizvodnji vode;
− podelu konzumnog područja na prostorne celine u skladu sa podelom iz aktuelnog GUP-a;
− paušalno ocenjivanje raspodele gubitaka u sistemu po prostornim celinama u sistemu.
3.4 Formiranje inicijalne verzije simulacionog modela

Generalno, fizički deo modela se prikazuje sistemom međusobno povezanih tačaka (čvorovi,
rezervoari, fiksni nivoi i transfer čvorovi) i linija (cevi, pumpne stanice i zatvarači). Merodavna
potrošnja se pridružuje čvorovima sistema (tzv. čvorna potrošnja), a nakon definisanja njene
neravnomernosti, zadaju se početni uslovi proračuna.
Osim početnih uslova proračuna, koji se pretpostavljaju i menjaju u toku višestruke simulacije
u skladu sa logikom dobijenih rezultata, za proračun se usvajaju i opšte pretpostavke:
− hrapavost cevi – na osnovu cevnog materijala i ostalih relevantnih podataka za svaki
cevovod u mreži;
− lokalni gubici – na osnovu geometrije mreže;
− jedinični dijagrami potrošnje – za svaku od prisutnih kategorija potrošača, na osnovu
iskustava i preporuka za tretirani tip potrošnje;
− radni dijagrami ugrađenih pumpnih agregata;
− dijagrami zavisnosti koeficijenta gubitaka od stepena otvorenosti na regulacionim
zatvaračima.
276
Za pojedine tipove sistema, ili njihovih delova, neophodna su određena uopštavanja:

ekvivalentan cevovod, koji zamenjuje grupu od više rednih/paralelnih cevovoda, mogućnost
fiksiranja nivoa u rezervoaru, fiktivni rezervoar u mreži i sl.
Potrebe za vodom u postojećem sistemu se vezuju za čvorove modela, tako da lokacija

svakog od potrošača opredeljuje pripadnost odgovarajuće potrošnje najbližem čvoru. U ovoj
raspodeli potrošnje po čvorovima modela od značaja je, pre svega, listing potrošača, koji
sadrži sve podatke neophodne za ovu raspodelu.
Prethodno opisani način pridruživanja potrošnje čvorovima simulacionog modela (svrstane

po kategorijama potrošača), predstavlja najprecizniji način definisanja prostorne raspodele
potrošnje, koja predstavlja najveću nepoznanicu u analizama. Naime, analizom podataka
o plasmanu u sistem i fakturisanju potrošnje utvrđuje se potrošnja na nivou sistema, sa
minimalnim greškama u oceni očekivanih vrednosti. Čak i raspodela po kategorijama
potrošača ne predstavlja veći problem, u uslovima dugogodišnjeg fakturisanja potrošnje.
Ali, bez formiranja datoteke potrošnje, prostorna raspodela potrošnje ostaje u domenu
pretpostavki. U određenoj meri, ovaj problem se ublažava raspodelom po teritorijalnim
celinama, ali veličina ovih celina (mesnih zajednica, statističkih krugova) ne garantuje
preciznost raspodele. Sa aspekta precizne analize postojećeg stanja utvrđivanja dijagnoze
sistema i potrebnih sagledavanja usmerenih ka detekciji gubitaka u distribuciji, neophodno
je stvoriti sve preduslove za kalibraciju, a u grupi ovih uslova centralno mesto pripada
formiranju datoteke potrošnje.
Napominje se da se u simulacioni model, kao čvorna potrošnja, unosi neto vrednost (vrednost
potrošnje bez gubitaka), jer gubici zavise od većeg broja faktora, pa zasigurno nisu linearno
raspodeljeni u mreži. Gubici se formiraju u posebnu kategoriju potrošnje i inicijalno se
pridružuju čvorovima u oblastima koje predstavljaju moguća mesta njihove pojave: područja
visokih pritisaka, oblasti moguće ilegalne potrošnje, oblasti sa povećanim brojem kvarova na
mreži u prošlosti i sl.
Na osnovu podataka/izjava korisnika o načinu upravljanja u sistemu, definiše se upravljački

deo modela, a zatim se vrši simuliranje rada sistema, za dva režima potrošnje:
A. Srednja godišnja bruto potrošnja

B. Maksimalna dnevna bruto potrošnja
Iako nivo srednje godišnje potrošnje nije merodavan za ocenu propusne moći sistema niti
dimenzija objekata i cevovoda, simuliranje rada sistema u ovim uslovima je značajno radi
poređenja sa merodavnim stanjem:
− delovi sistema koji su, za utvrđenu prostornu raspodelu potrošnje, osetljivi na povećanje
potrošnje (indikacija nedovoljne propusne moći);
277
− delovi sistema koji pokazuju stabilnost pijezometarskog režima pri povećanju potrošnje;
− uticaj povećanja neravnomernosti potrošnje individualnih potrošača na rad sistema u
uslovima prosečne godišnje i maksimalne dnevne potrošnje.
Na osnovu simulacija na inicijalno formiranom modelu stanja postojećeg sistema, u

uslovima maksimalne dnevne (bruto) potrošnje, donose se preliminarni zaključci o bitnim
karakteristikama sistema i njegovih delova. Navedeni zaključci imaju preliminarni karakter
zbog toga što je skup izlaznih rešenja beskonačan, sve dok se ne izvrše merenja i na osnovu
njih napravi kalibracija modela.
Ipak, opisani inicijalni modeli postojećeg stanja, formirani u uslovima srednje godišnje i
maksimalne dnevne potrošnje, služe u svrhu analize, na osnovu:
− načelne kalibracije plasmana sa izvorišta sistema;
− iskustava korisnika koja se odnose na područja visokih/niskih pritisaka, područja koja
ostaju bez vode u uslovima povećane potrošnje, rad rezervoara, broja agregata itd.
Inicijalna verzija modela postojećeg stanja nastaje iterativno, postupnom izmenom

upravljačkih uslova na modelu i postepenim približavanjem stanju.
Preliminarni zaključci o stanju sistema, na osnovu rezultata simuliranja na inicijalnim

modelima, biće iskorišćeni, pre svega, za definisanje plana merenja za potrebe kalibracije.
3.5 Kalibracija modela

Merenja za potrebe kalibracije se sprovode kao istovremena, u trajanju od 1 do 3 dana na
ključnim tačkama celokupnog postojećeg sistema. Ova merenja obuhvataju:
− pritiske u odabranim tačkama distribucionog razvoda;
− nivoe u rezervoarima;
− protoke i pritiske na pumpnim stanicama;
− potrošnju tzv. velikih potrošača i reprezentativnih primera definisanih kategorija potrošnje.
Predmetna merenja se vrše primenom logera za kontinualno merenje pritiska i protoka,

ultrazvučnih merača protoka sa kontinualnim beleženjem rezultata, kao i klasičnih merača
(merači pritiska, vodomeri, merne letve itd.), sa očitavanjima na, maksimalno, svaki sat. Posle
izvršenih merenja za potrebe kalibracije modela, prema prethodno definisanom planu merenja,
analiziraju se očitani rezultati i podaci se unose u inicijalni model. U skladu sa rezultatima
očitavanja postupak kalibracije započinje korekcijama na (inicijalno pretpostavljenim)
jediničnim dijagramima potrošnje, za svaku od prisutnih kategorija potrošača. Dalji postupak
kalibracije sastoji se od niza iterativnih proračuna uz izmenu upravljačkih uslova, što obuhvata
sledeće:
− analizu plasmana u sistem i raspodelu po glavnim distribucionim pravcima;
− analizu potreba za vodom tokom merenja u svakoj od definisanih celina merenja;
− iterativni postupak kalibracije na rubnim (nizvodnim) delovima sistema;
− superponiranje uticaja iz više rubnih delova sistema u jednoj centralnoj (uzvodnoj) tački
sistema i poređenje ovih uticaja sa rezultatima merenja u toj tački;
278
− iterativno ponavljanje postupka do izravnanja merenih i računskih veličina do željene

tačnosti (ispod 5 - 10 % - numerički i grafički) – za svaku od centralnih tačaka u kojima se
vrši merenje;
− analizu uticaja varijacija trenutne potrošnje na promene pijezometarskog režima u svakom
delu sistema;
− prepoznavanje nepoznanica od uticaja na rezultate merenja u sistemu;
− superponiranje uticaja iz celokupne distribucije u tački (tačkama) na izlazu sa izvorišta
sistema.
Smatra se da je postupak kalibracije okončan u trenutku kada se postigne željena tačnost -
(greška slaganje merenih i računskih veličina ispod 10 %).
3.6 Formiranje modela maksimalne dnevne potrošnje

U slučaju da se merenja sprovode u periodu godine koji nije merodavan za ocenu kapaciteta
(maksimalna dnevna potrošnja ili, bar, režim koji je blizak ovom stanju), primenom
odgovarajućih koeficijenata sezonske i dnevne neravnomernosti (maksimalna sezonska
ili mesečna neravnomernost potrošnje, računata u odnosu na sezonski ili mesečni prosek
potrošnje), za svaku od prisutnih kategorija potrošača definiše se najnepovoljniji redovan
postojeći režim – režim maksimalne dnevne potrošnje u sistemu. U skladu sa odgovarajućim
povećanjem proizvodnje na izvorištima sistema, formira se model koji će simulirati ponašanje
sistema u danu maksimalne postojeće potrošnje, ali, ovog puta, nastao iz kalibrisanog modela
(stanje u danu/danima merenja). Ovo, osim izravnanja povećane potrošnje - proizvodnje
(povećan broj angažovanih bunara na izvorištima, povećanje angažovanosti pumpnih stanica
za plasman u više zone), predstavlja neizmenjene okolnosti u odnosu na kalibrisani model.
Na ovaj način, iz kalibrisanog modela, čiji izlazni rezultati služe za verifikaciju celokupnog
postupka, nastaje model stanja u nejnepovoljnijim regularnim uslovima korišćenja sistema,
koji je merodavan za dijagnostiku njegovog postojećeg stanja:
− protočna moć glavnih distribucionih pravaca, delova sistema i sistema u celini;

− sposobnost distribucionog razvoda da transportuje časovno opterećenje potrošnje;
− ocena potrebe za proširenjem mreže i/ili povezivanjem blisko lociranih delova distribucije;
− prepoznavanje uskih grla i mesta prigušenja;
− ocena dovoljnosti prečnika izgrađene mreže, rezerve u sistemu i distributivnih mogućnosti
za proširenje na okolna naselja;
− ocena rada pumpnih stanica i uticaja varijacija trenutne potrošnje na rad svake od pumpnih
stanica;
− ocena rizika od pojave gubitaka, na osnovu poređenja rezultata simulacija na kalibrisanom
modelu i odgovarajućem modelu za simuliranje potrošnje u danu maksimalne potrošnje.
Osim modela stanja u uslovima maksimalne dnevne potrošnje, iz kalibrisanog modela,

eventualno, nastaju i modeli različitih ostalih karakterističnih i/ili uopšteno interesantnih
redovnih i vanrednih stanja sistema, koji se koriste za različite tipova analiza. Ove analize su
usmerene ka detekciji stanja sistema, njegovih delova, pojedinih distribucionih ili magistralnih
pravaca i objekata u mreži, što olakšava ostvarenje osnovnih ciljeva izrade modela postojećeg
stanja:
279
− ukazivanje na neophodne intervencije u sistemu, radi poboljšanja njegovih performansi;

− projektovanje budućih stanja sistema;
− lociranje i sanacija gubitaka.
3.7 Analiza budućeg razvoja na području

uticaja sistema
Predviđanja budućeg razvoja su zasnovana na:
− analizi aktuelnih razvojnih planova;
− analizi ostvarenog razvoja u odnosu na planove;
− analizi ostvarljivosti planiranog razvoja;
− demografskoj analizi ostvarenog u dosadašnjim popisima.
Korelaciona analiza predviđenog razvoja (kapacitet i prostorni razmeštaj stambenih i

industrijskih kapaciteta, turizam, infrastrukturni objekti itd.) i statističkih rezultata popisa ima
za rezultat:
− predviđeni broj stanovnika po prostornim celinama tretiranog područja, za svaki naredni
razmatrani vremenski presek;
− prostorni razmeštaj tačkastih potrošača (privrednih objekata i ustanova) u budućem
periodu.
Dalja korelaciona analiza ostvarene proizvodnje/potrošnje i predviđenog razvoja podrazumeva

tri pristupa:
− sagledavanje potreba za vodom budućih potrošača, definisanih razvojnim planovima;
− statistički pristup (različiti predviđeni trendovi rasta potrošnje masovnih i tačkastih
potrošača);
− racionalizacija potrošnje, radi sagledavanja mogućnosti smanjenja učešća gubitaka u
budućoj proizvodnji.
Na ovaj način, analizom očekivanog razvoja se određuje buduća neto i bruto potrošnja,
definisana raspodelom po kategorijama potrošača i raspodelom po postornim celinama.
3.8 Formiranje modela budućih stanja sistema

Pod hitnim intervencijama se podrazumeva skup aktivnosti za rešavanje problema u postojećem
sistemu, definisanih analizom postojećeg stanja. Ovaj skup predviđenih aktivnosti odnosi se
na poboljšanje rada sistema u uslovima postojeće potrošnje. Isto podrazumeva optimizaciju, tj.
varijantisanje radi definisanja funkcionalnog i ekonomski opravdanog rešenja. To se odnosi na:
− kratka i efikasna prevezivanja radi ujednačenja režima pritisaka;
− verifikaciju eventualno započetih radova na dogradnji sistema;
− stepen potreba i opravdanost dogradnje objekata sistema;
− načine rešavanja problema pojave gubitaka;
− način upravljanja u sistemu (promena režima rada pumpnih stanica, automatizacija
sistema).
280
Na osnovu analize postojećeg i projekcije poboljšanog stanja sistema, kao i na osnovu

prethodno razmatranih ocena budućih potreba, vrši se projekcija stanja na kraju projektnog
perioda, po fazama dogradnje. U tom smislu, polazi se od:
− stepena pokrivanja budućih potreba sa lokalnih izvorišta;
− neophodnih količina vode koje će da snabdevaju razmatarni sistem sa područja izvan
teritorije koje će predmetni sistem da pokriva (mogućnost korišćenja udaljenih izvorišta,
opštinski sistemi, regionalni sistemi);
− potrebnog rezervoarskog prostora za prijem sa vanopštinskog područja, definisanog
zapreminom i položajem;
− kapaciteta u lokalnom sistemu za prijem neophodnih količina sa opštinskog i vanopštinskog
područja i dalju distribuciju do potrošača;
− mogućnosti priključenja izolovanih prigradskih i seoskih sistema na objedinjen gradski ili
opštinski sistem, sa ocenom opravdanosti i izvodljivosti.
Hidrauličke analize projektovanog stanja vrše se na odgovarajućem simulacionom modelu.

Svaki od modela budućeg stanja sistema nastaje sukcesivno, postupnim dodavanjem
elemenata, do postizanja zahtevane funkcionalnosti i ekonomske prihvatljivosti. To znači
da je jedan od osnovnih elemenata projekcije budućih stanja sistema sadržan u njegovoj
optimizaciji.
4. SIMULACIONO MODELIRANJE KAO

OSNOVA ZA DETEKCIJU GUBITAKA
U SISTEMU
Za određivanje i lociranje gubitaka u distributivnom sistemu, sprovode se merenja bilansa i
noćne potrošnje, zasnovana na tzv. zoniranju sistema koje predstavlja podelu distribucione
mreže na međusobno nezavisne celine. Postupak zoniranja je, bez upravljačkih intervencija,
moguć u granatim sistemima, dok se za složene prstenaste distribucije ovaj postupak realizuje
uz naizmenična zatvaranja.
Merenjima u svakoj od definisanih zona prethode radovi, koji obuhvataju:

− detaljno rekognosciranje mreže, uz eventualnu primenu opreme za detekciju mreže;
− plan intervencija u zoni (popravke, zamene postojeće opreme);
− plan angažovanja osoblja, sa dinamikom sprovođenja aktivnosti;
− plan vanrednog očitavanja vodomera.
Simulaciono modeliranje u postupku detekcije gubitaka ima ulogu od elementarnog značaja.

Rezultati merenja se svakodnevno unose u odgovarajući model i služe kao osnov za
opredeljenje daljih aktivnosti na merenjima. Ovaj model se, za svaku zonu pojedinačno, po
potrebi koriguje (dužina deonica, tipova zatvarača, novootkrivene deonice itd.).
Dobijeni rezultati utiču na dužinu trajanja merenja u svakoj od zona. Ispunjenje dinamičkog
plana očitavanja vodomera je od presudnog značaja za definisanje bilansa.
281
Opredeljenje dužine trajanja merenja zavisi od pojave indikatora gubitaka:

− razlika između merenog plasmana i fakturisane potrošnje u zoni;
− učešće noćne potrošnje u prosečnoj dnevnoj potrošnji;
− neravnomernost merenog plasmana vode u zonu;
− amplituda plasmana u sistem;
− analiza uticaja promene pritiska na merenje plasmana u zonu.
Svaka indikacija pojave gubitaka će produžiti vreme trajanja merenja da bi odgovarajuća

analiza bila potpuna. Analizom kombinacija prethodno navedenih indikatora pojave gubitaka,
moguće je sumnju usmeriti i na tip gubitaka (fizičko procurivanje/ilegalna potrošnja). Na
primer, ako merenja ukazuju na neočekivano veliku razliku između veličine plasmana
i ukupno fakturisane potrošnje u zoni, ali je stepen noćne potrošnje prihvatljivo mali (20-
25% od prosečne dnevne potrošnje), sumnja će pre biti usmerena ka ilegalnoj potrošnji nego
ka fizičkom kvaru na mreži. Zbog navedenog, izveštaj o gubicima se odnosi, pre svega, na
objašnjenje niza uzročno-posledičnih veza, koje su dovele do registrovanih rezultata merenja.
U zavisnosti od ovih tumačenja, predlaže se plan daljih aktivnosti na detekciji gubitaka za
svaku od zona merenja.
Posebno se naglašava neophodnost formiranja tzv. „kvazi-kalibrisanog“ modela, koji se

formira posle izvršenih merenja u svim zonama, metodama merenja bilansa i noćne potrošnje.
Za usvojenu reprezentativnu jednodnevnu ili višednevnu merenu vrednost plasmana/
potrošnje u svakoj od zona (prosečnu ili karakterističnu) i adekvatnim podešavanjem ostalih
karakteristika prethodno kalibrisanog modela (proizvodnja na izvorištima sistema, eventualne
izmene na fizičkom delu modela), moguće je formirati ovaj model. Kada se uneti rezultati
merenja poklope sa računskim vrednostima do nivoa željene tačnosti (nakon iterativnog
postupka – videti prethodnu tačku), formira se kvazikalibrisani model. Termin „kalibrisani“,
kojim se opisuje ovaj model, upućuje na njegovu zasnovanost na merenjima i izravnanju
merenih i računskih veličina, ali prefiks „kvazi“ ukazuje da ova merenja nisu izvršena
simultano. Formiranje kvazikalibrisanog modela je značajno radi dalje detekcije gubitaka u
sistemu. Korišćenjem ovog modela projektuju se i alternativna stanja sistema i donose odluke
i planovi za održavanje sistema i smanjenje gubitaka u mreži.
5. PRIMERI SIMULACIONIH MODELA

FORMIRANIH U INSTITUTU “JAROSLAV
ČERNI” U PROTEKLOM PERIODU
U toku proteklog višegodišnjeg perioda, prethodno opisani stavovi su konkretizovani u
okviru izrade studija, generalnih i idejnih projekata snabdevanja vodom urađenih u Institutu
“Jaroslav Černi”. U većini slučajeva se radi o veoma složenim sistemima, koji obuhvataju
veći broj naselja i/ili celokupna opštinska područja. U svakom od projekata, koji se opisuju u
nastavku, pošlo se od analize postojećeg sistema u opštinskom centru, da bi se definisale mere
poboljšanja (u uslovima postojeće potrošnje) i strategija budućeg razvoja, koja podrazumeva
unutaropštinsko i/ili regionalno povezivanje.
282
Složenost sistema, o kojima je reč, podrazumeva, ne samo veći broj tipova potrošnje i veličinu
konzumnog područja, već i veliki broj podsistema, visinskih zona i izvorišta, lociranih na
raznimpredmet
delovimaanalize.
konzumnog područja.
Za svaki Objedinjavanje
od tretiranih sistema,ovako
urađennehomogenih sistema,
je veći broj
podrazumeva
modela, pri čemu se naglašava da se svaki od ovih modela (redovnih i Za
i proračun sa velikim brojem objekata u njemu, koji su bili predmet analize.
svaki od tretiranihstanja)
vanrednih sistema,odnosi
urađennaje objedinjen
veći broj modela,
sistem.pri čemu se naglašava da se svaki od
ovih modela (redovnih i vanrednih stanja) odnosi na objedinjen sistem.
Primeri simulacionih modela formiranih u Institutu Jaroslav Černi u proteklom

periodu
Broj modela redovnih stanja

Ukupna dužina vodovodno -
Opštine (gradovi) pokriveni
vodovodno -distributivnim
distributivne mreže (km)
Broj modela vanrednih

Broj pumpnih stanica
bruto Q max dn (l/s)
Projektni period
Broj rezervoara
Godina izrade
Faza projekta
Broj izvorišta
Broj tunela
sistemom
stanja
Novi Pazar i okolina 2000 2020 Studija 800 1 9 7 60 / 6 7
Kraljevo 2000 2020 Studija 900 1 9 7 120 / 7 7

Stara Pazova 2001 2030 Studija 230 2 1 2 35 / 7 5
Nova Pazova 2001 2030 Studija 220 3 1 2 30 / 7 5
Generalni
Opština Šabac 2002 2030 1.200 2 24 21 34 / 7 12
projekat
dotok iz
Pocerina - deo Idejni
2003 2030 80 Šabačkog 7 3 9 / 5 5
opštine Šabac projekat
sistema
Opštine Voždovac
(deo), Grocka, Sopot,
dotok iz
i Mladenovac - Idejni
2005 2030 1.800 Beogradskog 1 1 35 2 8 7
REGIONALNI projekat
sistema
SISTEM "MAKIŠ -
MLADENOVAC"
Opštine Kraljevo,
Kragujevac, V. Banja
i Trstenik - Idejni
2006 2030 1.500 4 2 1 60 1 9 10
REGIONALNI projekat
SISTEM
"LOPATNICA"
dotok sa
Jugoistočni deo Generalni
2006 2030 60 postrojenja 12 21 15 / 5 7
opštine Kruševac projekat
Majdevo
Generalni
Opština Osečina 2007 2030 110 5 37 9 120 / 9 11
projekat
Generalni
Opština Požarevac 2007 2030 700 2 16 7 234 / 10 8
projekat
U nastavku se prikazuju neki od veće grupe rezultata opisanih analiza, koji su interesantni sa
U nastavku se prikazuju neki od veće grupe rezultata opisanih analiza,
aspekta donošenja strateških odluka u analiziranim sistemima.
koji su interesantni sa aspekta donošenja strateških odluka u analiziranim
sistemima.
Novi Pazar – Sudija snabdevanja vodom do 2020. god.: kalibracija pritiska na glavnom
distributivnom cevovodu φ 300, na osnovu merenja iz decembra 1999. god.
283
Novi Pazar – Sudija snabdevanja vodom do 2020. god.: kalibracija
pritiska
Novi na glavnom
Pazar – Sudija distributivnom
snabdevanjacevovodu vodom do φ 300,
2020.nagod.:
osnovu merenja
kalibracija
iz decembra
pritiska 1999. god.
na glavnom distributivnom cevovodu φ 300, na osnovu merenja
iz decembra 1999. god.
Novi Pazar - pritisci u čvoru 4-31
60 Novi Pazar - pritisci u čvoru 4-31
50
60
40
50
(m) (m)
Pritisak
30
40
20
Pritisak
30
m ereno
10
20
računato
m ereno
100
računato
11:00 11:00
12:00 12:00
13:00 13:00
14:00 14:00
15:00 15:00
16:00 16:00
17:00 17:00
18:00 18:00
19:00 19:00
20:00 20:00
21:00 21:00
22:00 22:00
23:00 23:00
0:00 0:00
1:00
2:00
3:00
4:00
5:00
6:00
7:00
8:00
9:00
10:00 10:00
11:00 11:00
0
Vreme (h)
1:00
2:00
3:00
4:00
5:00
6:00
7:00
8:00
9:00
Vreme (h)
Slika umirenog režima u danu merenja, koja je dokazana na modelu

(poravnanje
Slika umirenogmerenih
Slika režima
umirenog i računskih
režima uudanu
danu veličina),
merenja,merenja, je
koja je dokazanakojaznačajno
na modeluje(poravnanjeizmenjena
dokazana u danu
merenih ina modelu
računskih veličina), je značajno izmenjena u danu maksimalne potrošnje, u istom čvoru:
maksimalne merenih
(poravnanje potrošnje,i računskih
u istom čvoru: veličina), je značajno izmenjena u danu
maksimalne potrošnje, u istom Pritisci čvoru: u čvoru 4-31
60 Pritisci u čvoru 4-31
50
60
40
50
(m) (m)
Pritisak
30
40
Pritisak
20
30
10
20
100
11:01 11:01
12:08 12:08
13:10 13:10
14:10 14:10
15:10 15:10
16:10 16:10
17:10 17:10
18:10 18:10
19:10 19:10
20:10 20:10
21:10 21:10
22:10 22:10
23:10 23:10
0:30 0:30
1:35
2:35
3:35
4:35
5:35
6:35
7:35
8:35
9:35
10:35 10:35
11:35 11:35
0
Vreme (h)
1:35
2:35
3:35
4:35
5:35
6:35
7:35
8:35
9:35
Vreme (h)
Faktički nedostatak vode, u značajnom delu I visisnke zone Novog Pazara (prema navodima
Faktički nedostatak vode, u značajnom delu I visisnke zone Novog Pazara
korisnika), je dokazana i na modelu, o čemu, između ostalog, svedoči i gornji dijagram.
Prikazane značajne vremenske oscilacije pritiska na glavnom distributivnom vodu se
(prema navodima
Faktički nedostatakKorisnika), je dokazana
vode, u značajnom delu iI na modelu,
visisnke o Novog
zone čemu, između
Pazara
manifestuju još većim padom pijezo – kote na sekundarnoj mreži i modelskom pojavom
ostalog,navodima
(prema svedoči Korisnika),
i gornji dijagram. Prikazane značajne vremenske
potpritiska (odnosno – nedostatka vode u realnom sistemu) na perifernim delovima mreže.
je dokazana i na modelu, o čemu, između
Rešenje je već u fazi poboljšanja, uputilo na izgradnju novog glavnog distribucionog cevovoda
oscilacijesvedoči
ostalog, pritiska inagornji
glavnom distributivnom
dijagram. Prikazane voduznačajne
se manifestuju
vremenskejoš
284
većim padom
oscilacije pijezo
pritiska na –glavnom
kote na sekundarnoj
distributivnom mreži i modelskom
vodu pojavom
se manifestuju još
podpritiska
većim padom (odnosno
pijezo –– kote
nedostatka vode u realnom
na sekundarnoj mreži isistemu) na perifernim
modelskom pojavom
delovima mreže.
podpritiska Rešenje,
(odnosno već u fazi
– nedostatka vodepoboljšanja,
u realnom je uputilonanaperifernim
sistemu) izgradnju
povećanja protočne moći sistema, u kome se, inače, izvorište odlikuje
većom izdašnošću odSIMULACIONOpostojećeih potreba.
MODELIRANJE VODOVODNO - DISTRIBUCIONIH SISTEMA
Nova Pazova – Studija snabdevanja vodom do 2030. god.: kalibracija
φ 700/φ600 u sistemu, radi povećanja protočne moći sistema, u kome se, inače, izvorište
pritiska odlikuje
na sekundarnom distributivnom
većom izdašnošću od postojećeih potreba. cevovodu φ 100, na osnovu
merenjaNova
iz decembra 2001.
Pazova – Studija god. vodom do 2030. god.: kalibracija pritiska na
snabdevanja
sekundarnom distributivnom cevovodu φ 100, na osnovu merenja iz decembra 2001. god.
Prikazane značajne oscilacije pritiska u režimu smanjene potrošnje (merenja izvršena

u decembru) upućuju na sumnju o nedostatku vode u realnom sistemu u letnjem periodu,
Prikazane
što je značajne
i potvrđeno od oscilacije
strane korisnika. pritiska u režimu
Rešenje problema je sadržano usmanjene potrošnje
relativno kratkom
(merenja izvršena u decembru) upućuju na sumnju o nedostatku vode u
realnom sistemu u letnjem periodu, što je i potvrđeno od strane 285
Korisnika.
Rešenje problema je sadržano u relativno kratkom povezivanju opisane
deonice i susednog podsistema, koji se odlikuje umerenim oscilacijama
u međuvremenu, je rezultovalo povećanjem protočne moći sistema i
regularnimVODNIMsnabdevanjem vode
SRBIJEu 2009
ovom delu grada u realnom sistemu.
u međuvremenu,
UPRAVLJANJE
je RESURSIMA
rezultovalo povećanjem protočne moći sistema i
Požarevac – Generalni projekat snabdevanja vodom do 2030. god.:
regularnim snabdevanjem
povezivanju opisane deonice vode u ovom
i susednog delukoji
podsistema, grada u realnom
se odlikuje umerenimsistemu.
optimizacija objekata i cevovoda distribucionog sistema, soscilacijama
obzirom na
Požarevac
pritisaka.–Navedeno
Generalni
položaj povećanjem
i kapacitete projekat
povezivanje (φ 150, L snabdevanja
potencijalnih vodom
= 400 m), koje je realizovano
izvorišta
u do 2030.
međuvremenu,
u opštini /odluka god.:
je
o delu
lokaciji
rezultovalo
optimizacija objekata (na protočne moći sistema i regularnim snabdevanjem
i cevovoda distribucionog sistema, s obzirom na vode u ovom
novog
grada izvorišta
u realnom sistemu. Dunavu – na suprotnoj strani opštine u odnosu na
položajpostojeće
i kapacitete
izvorištepotencijalnih izvorišta
Ključ),snabdevanja
je doneta u opštini
na osnovu /odluka karakteristika
optimizacije o lokaciji
Požarevac – Generalni projekat vodom do 2030. god.: optimizacija objekata
novogi budućeg
izvorišta
cevovoda (na Dunavu sistema,–s obzirom
– novoprojektovanog
distribucionog na Opštinskog
suprotnoj
na položaj istrani opštine
distributivnog
kapacitete u odnosu
izvorišta una
sistema/
potencijalnih
postojeće
opštiniizvorište Ključ),
/odluka o lokaciji jeizvorišta
novog doneta(nanaDunavu
osnovu
– na optimizacije karakteristika
suprotnoj strani opštine u odnosu
budućeg – novoprojektovanog
na postojeće Opštinskog
izvorište Ključ), je doneta na osnovudistributivnog sistema/
optimizacije karakteristika budućeg –
novoprojektovanog opštinskog distributivnog Bsistema/
e ra n je
B a re K a s id o l Z o n e u tic a ja iz v o riš ta
R e c ic a
n a p o d ru c ju o p š tin e
P o ž a re v a c
K lic e v a c B e ra n je
B a re K a s id o l Z o n e u tic a jaM iz v o riš ta
. C r n ic e
S a la k o v a c
R e c ic a
n a p o d ru c ju o p š tin e
T rn ja n e
P Vo. žC ran icre
e
vac
B ra t in a c
K lic e v a c
B a b u š in a c N a b rd e
B ra d a ra c S a la k o v a c M . C r n ic e
T rn ja n e
D rm n o V . C r n ic e
M a lju re v a c
B ra t in a c P o lja n a
K o s to la c
( s e lo ) P o ž a re va c P ru g o v o
C ir ik o v a c
K o s to la c K le n oBv ik
a b u š in a c N a b rd e
( g r aBdra
) d a ra c
L u c ic a
D rm n o
M a lju re v a c
P o lja n a
K o s to la c Qg o=v o2 0 l/s
( s e lo ) P e tk a P o ž a re va c P ru
C ir ik o v a c IZ V O R IŠ T E
K o s to la c K le n o v ik M E M IN A C
(g ra d )
O s tr o v o
Q = 3L0u0c icl/s
a
Q = 4 0 0 l/s IZ V O R IŠ T E
IZ V O R IŠ T E Ž iv ic a
K LJUC
J A G O D IC A PDeutk
D ra g o v a c Q = 2 0 l/s
bara v ic a B a to v a c
IZ V O R IŠ T E
B re ž a n e M E M IN A C
O s tr o v o
Q = 3 0 0 l/s
Q = 4 0 0 l/s IZ V O R IŠ T E
IZ V O R IŠ T E Ž iv ic a
D ra g o v a c
K LJUC
J A G O D IC A
D u b ra v ic a B a to v a c
B re ž a n e
Požarevac – nivoi u glavnim rezervoarima Opštinskog sistema, u danu

Požarevac – nivoi u glavnim rezervoarima Opštinskog sistema, u danu maksimalne potrošnje,
maksimalne potrošnje, na kraju projektnog perioda:
na kraju projektnog perioda:
Požarevac – nivoi u glavnim rezervoarima Opštinskog sistema, u danu

Model PozReg30 - nivoi u rezervoarima
maksimalne
5
potrošnje, na kraju projektnog perioda:
4
5 3 Model PozReg30 - nivoi u rezervoarima
2
4
Nivo (m)
1
3
Vreme (h)
0
2
0:00
1:00
2:00
3:00
4:00
5:00
6:00
7:00
8:00
9:00
0:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
Nivo (m)
1
VT Vreme
Petka (h) VT Dragovac
0
0:00
1:00
2:00
3:00
4:00
5:00
6:00
7:00
8:00
9:00
0:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
286
VT Petka VT Dragovac
4
Nivo (m)
4
3
Nivo (m)
3
2
2
1
Vreme (h)
1
0
0:00
1:00
2:00
3:00
4:00
5:00
6:00
7:00
8:00
9:00
0:00
10:00 10:00
11:00 11:00
12:00 12:00
13:00 13:00
14:00 14:00
15:00 15:00
16:00 16:00
17:00 17:00
18:00 18:00
19:00 19:00
20:00 20:00
21:00 21:00
22:00 22:00
23:00 23:00
Vreme (h)
0
0:00
1:00
2:00
3:00
4:00
5:00
6:00
7:00
8:00
9:00
0:00
R Ključ R Jagodica
R Ključ R Jagodica
5 Model PozReg30 - nivoi u rezervoarima
4
5 Model PozReg30 - nivoi u rezervoarima
3
4
2
3
Nivo (m)
1
2
Nivo (m)
Vreme (h)
0
1
0:00
1:00
2:00
3:00
4:00
5:00
6:00
7:00
8:00
9:00
10:00 10:00
11:00 11:00
12:00 12:00
13:00 13:00
14:00 14:00
15:00 15:00
16:00 16:00
17:00 17:00
18:00 18:00
19:00 19:00
20:00 20:00
21:00 21:00
22:00 22:00
23:00 23:00
0:00
Vreme (h)
0
0:00
1:00
2:00
3:00
4:00
5:00
6:00
7:00
8:00
9:00
0:00
R Klenovik R Ćirikovac R Krivaja

Osečina – Generalni projekat snabdevanja vodom do 2030. god.:
Osečina – Generalni projekat snabdevanja vodom do 2030. god.:
Tudin Zone uticaja izvorišta
na podrucju opštine
Q = 4 l/s Osecina
IZVORIŠTE
Sird DRAGIJEVICA Dragijevica
ijaTudin Q = 2 l/s Zone uticaja izvorišta
IZVORIŠTE
HAJDUCKA VODA na podrucju opštine
Gornje
Crniljevo Os Q = 4 l/s Osecina
ec IZVORIŠTE
Sird
ija (se ina DRAGIJEVICA Dragijevica
lo) Q = 2 l/s
IZVORIŠTE
HAJDUCKA VODA
Gornje
Crniljevo Os
ec
(se ina
lo) l/s
Q = 30
IZVORIŠTE
OSTRUŽANJ
L
o
Osecina p Dragodol
Plu (varoš) a
žac
Q = 30 l/s t
a
O
IZVORIŠTE
Q = 55 OSTRUŽANJ
l/s nj
s
IZVORIŠTE PECKA L
t
(OSECINA)
o
r
Osecina p Dragodol
Q = 20 l/s
Konjuša ic
u
IZVORIŠTE
Plu (varoš) a nj DRAGODOL
ž
žac t
a Ko
a
O
nj
nj
Q = 55 l/s
s
iric Pecka
IZVORIŠTE PECKA
t
(OSECINA)
om
r
Q = 20 l/s
Konjuša K ic
u
IZVORIŠTE
nj Ska
Bratacic dar
DRAGODOL
ž
Ko
287
a
Belotic
nj
ric Pecka
mi
Ko
G
Ska
u
Bratacic dar
C a
nj
Belotic r i
n a
a
Bastav
c
i
G
u
C a
nj
r i
n a
a
Bastav
c
i
0:
1:
2:
3:
4:
5:
6:
7:
8:
9:
10:
11:
12:
13:
14:
15:
16:
17:
18:
19:
20:
21:
22:
23:
0:
Osečina – Generalni
Osečina – Generalniprojekat snabdevanja
projekat snabdevanja vodom
vodom dogod.:
do 2030. 2030. god.:
Tudin Zone uticaja izvorišta

na podrucju opštine
Q = 4 l/s Osecina
IZVORIŠTE
Sird DRAGIJEVICA Dragijevica
ija Q = 2 l/s
IZVORIŠTE
HAJDUCKA VODA
Gornje
Crniljevo Os
ec
(se ina
lo)
Q = 30 l/s
IZVORIŠTE
OSTRUŽANJ
L
o
Osecina p Dragodol
Plu (varoš) a
žac t
a
O
Q = 55 l/s nj
s
IZVORIŠTE PECKA
t
(OSECINA)
r
Q = 20 l/s
Konjuša ic
u
IZVORIŠTE
nj DRAGODOL
ž
Ko
a
nj
ric Pecka
mi
Ko
Ska
Bratacic dar
optimizacija objekata i cevovoda distribucionog sistema, s obzirom na Belotic
položaj i kapacitete potencijalnih izvorišta u opštini:

G
u
C a
nj
Šabac - Generalni projekat snabdevanja vodom do 2030. god.:

r i
n a
a
Bastav
c
i
kalibracija nivoa u glavnim gradskim rezervoarima i najvećoj pumpnoj

stanici u optimizacija
postojećem gradskom
objekata sistemu:sistema, s obzirom na položaj i kapacitete
i cevovoda distribucionog
potencijalnih izvorišta u opštini:
Dubina u rezervoaru "Mali Zabran"

5
3 Merenje
Dubina (m)
Proračun
2
0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Šabac - Generalni projekat snabdevanja vodom do 2030. god.: kalibracija nivoa u glavnim
gradskim rezervoarima i najvećoj pumpnoj stanici u postojećem gradskom sistemu:
Protok na p.s. "Tabanović"
150
288
120
120
90
Pro to k (l/s)
Protok na p.s. "Tabanović"

150
Merenje
60
Proračun
120
30
90
Pro to k (l/s)
0 Merenje
60
0 1 2 3 4 5 6 7 8 Proračun
9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
30
0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Dubina u rezervoaru "Tabanović"

4
Dubina u rezervoaru "Tabanović"

4
Dubina (m)
3
Dubina (m)
1
2
Merenje
Proračun
0
1
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Merenje
Proračun
0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
289
290
PRILOG METODAMA ZA
TERMIČKI PRORAČUN
LUČNIH BRANA
Mr. Milan Tričković, dipl.građ.inž.*
1. UVOD
U betonskim branama se još u toku izgradnje javljaju složena temperaturna stanja, koja se
značajno menjaju tokom prvog punjenja akumulacije, a zatim i tokom starenja brane, pre
nego što dostignu režim cikličnih sezonskih promena. Ova stanja nastaju usled procesa
oslobađanja toplote hidratacije betona, prinudnog hlađenja u toku izgradnje, i hlađenja ili
zagrevanja površine brane usled termičkih dejstava vode, vazduha, sunca i stenske mase.
U zavisnosti od mase brane, karakteristika betona, redosleda i dinamike betoniranja,
ambijentalnih uslova i sistema za prinudno hlađenje, porast temperature u betonu u relativno
kratkom roku po betoniranju može biti i više desetina °C, pri čemu se unutrar pojedinačnog
bloka, ili između susednih blokova mogu javiti osetne razlike. Posledično se u konstrukciji
javljaju naprezanja, koja mogu da izazovu pucanje betona, ako u nekom trenutku prekorače
dostignute čvrstoće betona. O tome mora da se vodi računa, naročito prilikom projektovanja
i izgradnje lučnih brana koje su osetljivije na pojavu termičkih pukotina od drugih betonskih
brana.
Zbog toga se u praksi često primenjuje prinudno hlađenje betona u toku njegove pripreme,
a zatim i u toku očvršćavanja posle betoniranja. Takođe, kako je hlađenje brane prirodnim
putem spor proces koji traje godinama, prinudno hlađenje se primenjuje i kako bi se u kratkom
roku dostigle željene temperature za injektiranje vertikalnih spojnica kod lučnih brana.
To sve zahteva odgovarajuće termičke proračune i planiranje, i veoma često i prilagođavanja
tokom izgradnje.
U literaturi mogu da se nađu različite metode korišćene u praksi za termički proračun betonskih
brana u fazi izgradnje (na primer [1] ~ [4]). Te metode su zasnovane na eksperimentalnim
rezultatima, ili na bilansu ukupno generisane toplote hidratacije i toplote odvedene sistemom
za hlađenje, ili na 1D rešenju termodinamičkih jednačina u zatvorenom obliku Jedna od
291
takvih metoda koja se uspešno koristi u praksi je metoda [2] Stucky-Derron iz 1957.
Sa razvojem numeričkih metoda, pojavilo se više programskih paketa kojima može da se uradi
termički proračun metodom konačnih elemenata. Ovi programi omogućuju da se proračun
uradi za veoma složene geometrije, ali obično zahtevaju dužu pripremu modela i pažljivo
praćenje samog toka proračuna, tako da nisu najpogodniji za primenu na gradilištu.
U novije vreme je u literaturi prikazano više primera 2D termičkog proračuna RCC brana
metodom konačnih razlika (na primer [12]~[16]), što predstavlja neku vrstu povratka na
numeričku metodu koja je prethodila metodi konačnih elemenata (vidi [5], [6]). Ovi proračuni
su posebno prilagođeni načinu izgradnje RCC brana, tako da zahtevaju manje napora u
pripremi modela pa omogućuju efikasniji a prihvatljivo tačan proračun.
U ovom radu dat je skraćeni prikaz sličnog 2D nestacionarnog termičkog proračuna metodom
konačnih razlika, koji je dodatno prilagođen izvođenju brana od konvencionalnog betona, a
posebno lučnih brana. Proračun uzima u obzir dinamiku izgradnje, uticaj temelja i vazduha na
prirodno hlađenje, uticaj sistema ubetoniranih cevi za prinudno hlađenje, i uticaj vode tokom
punjenja akumulacije i korišćenja brane.
Napravljen je i odgovarajući računarski program, koji omogućuje da se na relativno
jednostavan način uradi termički proračun za zadati redosled betoniranja, varijacije
temperature svežeg betona, stene, vazduha i vode, fazni rad sistema za hlađenje, i porast nivoa
vode i formiranje temperaturnog režima akumulacije. Proračun može da se vrši za proizvoljne
vremenske intervale, pri čemu kao početno stanje za nastavak proračuna mogu da se zadaju i
stvarno izmerene temperature za taj trenutak, što može da ima primenu i u fazi eksploatacije
i osmatranja brane.
Primena metode/programa je ilustrovana na primeru jedne velike lučne brane.
2. OSNOVE PRORAČUNA
Protok toplote kroz telo brane, gde se istovremeno generiše toplota hidratacije, može da se u
2D prostoru sračuna iz Furijeove jednačine, koja u formi konačnih razlika glasi:
ΔT/Δt = (λx*Δ2T/Δx2 + λy*Δ2T/Δy2 + ΔQh/Δt) / (c*ρ) (1)
gde su:
ΔT [ºC] = Priraštaj temperature betona u tački računske mreže
Δt [dan] = Vremenski korak - kao i svi vremenski podaci, zadaje se u danima od 1. januara
početne godine izgradnje, a u proračunu se prevodi u sate radi jednoobraznosti
jedinica
Δx, Δy [m] =Rastojanje računskih tačaka u X i Y pravcu
λx, λy [kCal/m/h/°C] = Koeficijent provođenja toplote kroz beton u pravcu X i Y
ρ [kg/m3] = Zapreminska gustina betona
c [kCal/kg/°C] = Specifična toplota betona
ΔQh [kCal/m3] = Priraštaj toplote hidratacije po jedinici zapremine
Na konturama betona važe uslovi jednakosti protoka toplote kroz beton prema konturi i
292
PRILOG METODAMA ZA TERMIČKI PRORAČUN LUČNIH BRANA
protoka toplote kroz konturu prema vodi, vazduhu ili steni:

ΔT/Δn = βv/λn(Tv-Tn) (2.1)
ΔT/Δn = βw/λn(Tw-Tn) (2.2)
ΔT/Δn = βs/λn(Ts-Tn) (2.3)
gde su:
Δn [m]= Δx, Δy = Rastojanje računskih tačaka u pravcu normale na konturu
βv [kCal/m2/h/°C] = Koeficijent provođenja toplote kroz kontakt beton/vazduh
βs [kCal/m2/h/°C] = Koeficijent provođenja toplote kroz kontakt beton/stena
βw [kCal/m2/h/°C]=Koeficijent provođenja toplote kroz kontakt beton/voda (kako
je βw jako veliko, umesto jednačine 2.2 može da se koristi i
jednostavnija: Tn = Tw)
Tn [ºC] = Temperatura betona u posmatranoj tački na konturi
Tv, Tw, Ts [ºC] = Temperatura vazduha, vode i stene
λn [kCal/m/h/°C] = Koeficijent provođenja toplote u pravcu normale na kontakt
Na mestu rashladne cevi važi uslov jednakosti protoka toplote kroz reprezentativni betonski
cilindar oko rashladne cevi i protoka toplote kroz konturu beton/cev/voda, što se zatim
preslikava na tačke računske mreže, tako da se dobije isti protok toplote:
(Tc-Tr)* λc/ln(Rc/Rr) = (Tr-Trw)*βwr*Rr (3.1)
(Tr-Trw)*βwr*Rr = Σ((Ti-Tn)* λn* Δm/ Δn)/2Π (3.2)
gde su:
Tc, Tr [ºC]= Temperatura betona na konturi rep. betonskog cilindra, i na konturi beton/
rashladna cev
Trw [ºC]= Temperatura rashladne vode u posmatranoj tački modela, koja se
sračunava iz zadate ulazne temperature i priraštaja ΔTrw duž sistema za hlađenje.
Ti, Tn [ºC]= Temperatura betona u okolnim računskim tačkama, i u posmatranoj tacki
na mestu rashladne cevi
λc, λn [kCal/m/h/°C] = Koeficijent provođenja toplote kroz beton na konturi
reprezentativnog. cilindra i u okolnim tačkama računske mreže
βwr [kCal/m2/h/°C] = Koeficijent provođenja toplote kroz konturu beton/cev/voda,koji
zavisi od brzine vode kroz sistem za hlađenje (vidi [8]), odnosno zavisi od protoka
Qrw [l/min]
Rr [m]= Poluprečnik rashladnih cevi, postavljenih na razmaku Xr, i Yr[m]
Rc [m]= Poluprečnik reprezentativnog cilindra (odgovara jednom polju računske
mreže)
=2* √(Δx* Δy/Π)
Δn, Δm [m]= Rastojanje računskih tačaka u pravcu normale na konturu beton/
rashladna cev, i upravno na normalu.
293
Toplota hidratacije se računa prema jednačini (vidi [5]):

Qh(t) = Qh.max*(1 - e^(-Qh.rat*(t - t0)*24)) (4)
gde su:
Qh.max [kCal/m3] = Ukupna toplota hidratacije
Qh.rat [1/h]= Koeficijent razvoja toplote hidratacije
t, t0[dan] = Posmatrani trenutak, i trenutak betoniranja
Temperatura vazduha se zadaje kao periodična funkcija:
Tv = Tsr + Tam*cos(2Π*(t - t0)/tp) (5)
gde su:
Tsr [ºC]= Srednja godišnja temperatura
Tam [ºC]= Godišnja amplituda temperature
t, t0, tp[dan] = Posmatrani vremenski trenutak, trenutak temperaturnog maksimuma, i
trajanje perioda (=365)
Na sličan način se zadaju temperature stene, rečne i rashlađene vode u sistemu za hlađenje, i
površinske vode u akumulaciji.
Temperatura vode po dubini akumulacije se računa iz:
Tw(z) = Tw0 + Fp(z)*(Twp-Tw0) (6)
gde su:
Tw0, Twp [ºC]= Temperatura vode na dubini z0 (obično ispod 50 do 60m), gde se više ne
osećaju sezonske promene, i temperatura na površini
Fp(z) = Koeficijent propagacije na dubini z, koji se kreće u granicama od 1 na površini
do 0 ispod dubine z0, i koji se sračunava interpolacijom iz zadatih vrednosti, koje se
biraju bilo na osnovu merenja u sličnim akumulacijama, ili prognozno na osnovu neke
od formula iz literature (vidi na primer [6] [7] [13]).
Iz jednačina (1) ~ (6) mogu da se se dobijaju algebarske jednačine (*) kojima se vrši proračun
temperature u tačkama računske mreže. Kako je uobičajeno u metodi konačnih razlika, ove
jednačine se razlikuju prema položaju tačke u mreži, odnosno, prema tome da li se tačka
nalazi u masi betona, ili je na nekoj od kontura gde se beton graniči sa stenom, vazduhom, ili
vodom, ili predstavlja tačku na mestu cevi za prinudno hlađenje. Zbog ograničenog prostora
jednačine (*) ovde nisu date.
Za pravougaonu računsku mrežu jednačine (*) su jednostavne i veoma pogodne za
programiranje. Pri tome, geometrijski korak treba da bude dovoljno mali u poređenju sa
dimenzijama brane, tako da se izbegnu veća odstupanja na konturama brane, gde se mreža
stepenasto prilagođava stvarnoj geometriji. Vremenski i geometrijski korak se biraju prema
dimenzijama brane, i tako da budu zadovoljeni uslovi konvergencije rešenja:
Δt*λx/(ρ*c*Δx2) < 0.25 i
Δt*λy/(ρ*c*Δy2) < 0.25.
Proračun počinje od poznatog stanja temperature, kao što je početak izgradnje, ili prethodno
sračunato stanje, ili izmereno stanje, odakle se temperatura svake tačke u mreži za trenutak
294
t+Δt računa iz odgovarajuće jednačine (*) i poznatih temperatura te i okolnih tačaka za

prethodni trenutak t. Pri tome se u trenutku t+Δt prvo vrše potrebne dopune geometrije
izbetoniranog dela brane i proračun temperature svežeg betona saglasno dinamici izgradnje
i zadatim vrednostima, kao i proračun temperatura vazduha i stene, saglasno zadatim
periodičnim funkcijama. Ako, po zadatom rasporedu, u tom trenutku radi sistem za hlađenje,
vrši se i proračun temperature rashladne vode u sistemu. Takođe, ako je punjenje akumulacije
u toku, ili je ranije završeno, vrše se i proračun nivoa i temperatura vode po dubini.
Opisani postupak je isprogramiran tako da omogućuje 2D nestacionarni termički proračun
betonskih brana, koji može da se radi i za složene redoslede izgradnje i varijacije ambijentalnih
uslova, a pri tome zahteva relativno jednostavnu pripremu podataka. Proračun može da se radi
u fazama, počev od 1. dana izgradnje, ili prethodno sračunatog stanja, ili počev od nekog
izmerenog stanja, pri čemu postoji opcija za generisanje punog temperaturnog polja u brani na
osnovu pojedinih izmerenih vrednosti. Zbog toga, može da se primeni i u fazi izrade projekta,
u fazi izgradnje kada često dolazi do promene planirane dinamike izgradnje pa se javlja i
potreba da se ponovi termički proračun, i u fazi osmatranja brane ako je potrebno da se uradi
dopunska termička analiza na osnovu izmerenih vrednosti.
U prikazanom metodu/programu su učinjena određena uprošćenja. To su:
(i) Razmena toplote između betona i stene je posmatrana kao slučaj protoka toplote kroz
kontaknu površinu betona umesto kao protok toplote kroz konturu dva tela. Ovo je
urađeno kako bi se izbeglo formiranje računske mreže kroz masu temelja i time povećala
efikasnost programa, a procenjeno je da nema veliki uticaj na rezultate u masi brane.
Uticaj vode u temeljnoj spojnici je uzet u obzir kao za delimično okvašenu konturu, čija
dužina prati porast uzgona sa punjenjem akumulacije.
(ii) Zanemaren je uticaj sunčeve radijacije i isparavanja vode sa površine bloka po
betoniranju, koji kod RCC brana ima značaj (vidi [15]) zbog velikih dimenzija poprečnog
preseka. Procenjeno je da ovo zanemarenje nema veliki uticaj na rezultate proračuna za
lučne brane od običnog betona. U slučaju potrebe, uticaj sunčeve radijacije može da se
simulira povišenjem temperature vazduha za 2 do 6 °C, a uticaj isparavanja vode sniženjem
temperature za 2 do 4 °C u periodu dok se blok poliva (vidi [12]).
(iii) Tačniji proračun temperatura duž sistema cevi za prinudno hlađenje nije urađen, već se
temperatura rashladne vode u pojedinim presecima računa na osnovu položaja preseka i
zadatih protoka i procenjenih ili izmerenih priraštaja toplote rashladne vode na izlazu i
ulazu u rashladni sistem.
3. RAČUNSKI PRIMER
Računski primer je urađen za jednu veliku lučnu branu (H=250m, B=55m), sličnu brani koja
se trenutno gradi u zoni Crnog mora.
Razmatrana su dva slučaja: (i) izgradnja bez prinudnog hlađenja, i (ii) izgradnja sa prinudnim
hlađenjem.
1.1 Izgradnja bez prinudnog hlađenja tela brane

Proračun je urađen za sledeće ulazne podatke (oznake parametara i jedinice su prema
objašnjenjima datim uz jednačine (1) ~ (6)):
295
Računska mreža:
Δt = 0,50
Δx,Δy = 0,50
Beton: ρ = 2400
Članak za=Monografiju
c 0,24 λx, λyInstituta
= 2,30 „Jaroslav Černi“ Milan Tričković
Qh.max = 1600,0 Qh.rat =0,012
Konture: βv = 20,0 βs = 230,0 βw =4000,0
Vazduh: Tsr =12,3 Tam = 8,9 t0 = 170,0
Visina i vreme betoniranja blokova:
Stena: Tsr =14,0 Tam = H1=1,5m
0 t1=324;
Početak izgradnje: H2 = 2,5 t2=430
t1=324 (20.11. #1)
#1= Prva godina izgradnje H3 = H4 = .. = H84 = 3.0m, betonirano
svakih 15 dana počev od 447 do sredine brane,
Visina i vreme betoniranja blokova:
H1=1,5m t1=324; a onda svakih 10 dana do 1495 dana; a zatim
H2 = 2,5 t2=430 injektiranje spojnica do početka punjenja 1560
H3 = H4 = .. = H84 = 3.0m, dana.
betonirano svakih 15 dana počev od 447 do sredine brane, a
onda svakih 10 dana
Temperatura do 1495
svežeg dana; a zatim injektiranje spojnica do početka punjenja 1560
betona:
dana. T0 = 15
Temperatura svežeg betona: od t = 1560 do t = 1825 dana prema krivoj
Punjenje akumulacije:
T0 = 15
punjenja:
Punjenje akumulacije: od t = 1560 do t = 1825 dana prema krivoj punjenja:
300.0
250.0
200.0
Nivo [m]
150.0
100.0
50.0
0.0
1500 1550 1600 1650 1700 1750 1800 1850
Vreme t[dani]
Voda u akumulaciji: Tsr =10,0 Tam = 8,0 t0 = 180

z0 = 50,0 Tw0 = 5,0
Koeficient propagacije: (z Fp(z))=
Voda u akumulaciji: Tsr =10,0 Tam = 8,0 t0 = 180
(0,0 1,0); ( 10,0 0, 85); ( 20,0 0,40);
(30,0 0,15);
z0 = 50,0
( 40,0 0,05);
Tw0 = 5,0
(50,0 0,0)
Koeficient propagacije: (z Fp(z))=
(0,0 1,0); ( 10,0 0, 85); ( 20,0 0,40);
(30,0 0,15); ( 40,0 0,05); (50,0 0,0)
296
Članak za Monografiju Instituta „Jaroslav Černi“ Milan Tričković
Slika 1. Izgradnja bez prinudnog hlađenja.

Temperature u telu brane u toku betoniranja.

Temperature u telu brane u toku betoniranja.
297

Temperature u telu brane na kraju betoniranja, neposredno pre injektiranja spojnica.

298 Temperature u telu brane na kraju betoniranja, neposredno
pre injektiranja spojnica.

Temperature u telu brane u toku prvog punjenja akumulacije.

Temperature u telu brane u toku prvog punjenja
299akumulacije.

Temperature u telu brane na kraju punjenja akumulacije.
300

Temperature u telu brane u leto 10 godina od početka izgradnje, odnosno 5 od završetka izgradnje.
Temperature u telu brane u leto 10 godina od početka
izgradnje, odnosno 5 od završetka izgradnje. 301

Promena temperature 10 godina od početka izgradnje. (B2..B80 su oznake blokova, a x,y
relativne koordinate u bloku, tačaka gde je crtana promena temperature)
302 Promena temperature 10 godina od početka izgradnje.
(B2..B80 su oznake blokova, a x,y relativne koordinate u bloku,
tačaka gde je crtana promena temperature)
Iz prikazanih rezultata može da se vidi i sledeće:

(i) U slučaju izgradnje bez prinudnog hlađenja, u telu brane se javljaju visoke temperature
sa značajnim gradijentima (oslikavaju letnje i zimske uslove betoniranja). Temperature
ostaju visoke i neravnomerno raspoređene i na kraju betoniranja, što je nepovoljno za
injektiranje spojnica. Ovakva temperaturna stanja pokazuju da je prinudno hlađenje
neophodno.
(ii) Temperaturno stanje na kraju prvog punjenja akumulacije je složeno, sa izraženim
gradijentima i prema uzvodnom licu, i po visini, što ne odgovara uobičajenim
pretpostavkama za proračun uticaja temperature na stanje napona i deformacija,
odnosno, ne odgovara stacionarnom režimu leto – zima.
(iii) I posle 10 godina od početka izgradnje, odnosno 5 godina posle završetka izgradnje,
hlađenje brane nije završeno.
3.2 Izgradnja sa prinudnim hlađenjem tela brane

Proračun je urađen za iste ulazne podatke kao u primeru 3.1 uz dodatak sistema za prinudno
hlađenje:
Cevi za hlađenje: Rr = 0,01
Xr = 2,0 po osnovi svakog bloka
Rečna voda za hlađenje: Tsr = 1,0 Tam = 6,3 t0 = 170
Q = 20,0 βwr =547, ΔTrw = 2
Ledena voda za hlađenje: Tsr = 6,0 Tam =1,0 t0 = 170
Q = 10,0 βwr =169,0 ΔTrw = 3
Početno prinudno hlađenje: Rečnom vodomu trajanju 60 dana po betoniranju
svakog bloka
Završno prinudno hlađenje: Ledenom vodom u periodu od 60 do 85 dana pre
injektiranja spojnica
303
Slika 7. Izgradnja sa prinudnim hlađenjem.

Temperature u telu brane u toku izgradnje.
Temperature u telu brane u toku izgradnje.
304

Temperature u telu brane na kraju betoniranja, pre završnog prinudnog hlađenja

Temperature u telu brane na kraju betoniranja, pre završnog
prinudnog hlađenja 305

Temperature u telu brane na kraju betoniranja, neposredno pre injektiranja spojnica.
Temperature u telu brane na kraju betoniranja, neposredno
306 pre injektiranja spojnica.

Temperature u telu brane u toku prvog punjenja akumulacije.
Temperature u telu brane u toku prvog punjenja
akumulacije. 307
Slika 11. IzgradnjaSlika

sa 11. Izgradnja sa prinudnim hlađenjem.
prinudnim hlađenjem.
308
Slika 12. IzgradnjaSlika sa prinudnim

12. Izgradnja sahlađenjem.
prinudnim hlađenjem.
Temperature u telu brane upocetka
Temperature u telu brane u leto 10 godina posle leto izgradnje,
10 godina posle
odnosno pocetka
5 posle završetka
izgradnje, odnosno 5 izgradnje. posle završetka izgradnje.
309

Temperature u telu brane u zimu 10 godina posle pocetka izgradnje, odnosno 5 posle završetka
Slika 13. Izgradnja sa prinudnim hlađenjem. izgradnje
Temperature u telu brane u zimu 10 godina posle pocetka
310 izgradnje, odnosno 5 posle završetka izgradnje

Temperature u horizontalnim presecima brane u leto i zimu 10 godina posle pocetka izgradnje.
Temperature u horizontalnim presecima brane u leto i zimu 10
godina posle pocetka izgradnje. 311
Slika 15.Izgradnja sa prinudnim hlađenjem.

Promena temperature 10 godina od početka izgradnje. (B2..B80 su oznake blokova, a x,y relativne
koordinate u bloku, tačaka gde je crtana promena temperature)
Promena temperature 10 godina od početka izgradnje.
312
(B2..B80 su oznake blokova, a x,y relativne koordinate u bloku,
tačaka gde je crtana promena temperature)
Iz prikazanih rezultata može da se vidi i sledeće:

(i) Temperature u telu brane na kraju izgradnje uz primenu prinudnog hlađenja su
značajno ravnomernije i niže nego u slučaju da nema prinudnog hlađenja. Takvo stanje
je mnogo povoljnije za injektiranje spojnica.
(ii) U prikazanom primeru, za postizanje dovoljno niskih i ravnomernih temperatura
u telu brane pre injektiranja dilatacionih spojnica – monolitizacije, nije dovoljno
samo početno hlađenje rečnom vodom, već je potrebno i završno hlađenje dodatno
rashlađenom vodom. Tako se u prvoj fazi temperatura betona obara do 17, a u drugoj
do 12 °C.
(iii) Konvencionalni proračun po 1D metodi Stucky & Derron, za parametre koji
odgovaraju prikazanom primeru, daje sledeće trajanje prinudnog hlađenja ledenom
vodom (oznake parametara su prema [2]):
Fr = 2x3 m, eH = 2,76m q= 0,10 cm3/sec/m3 => Ω = 0.012
Θbt = 12,2°C Θb0 = 23,1°C Θe = 6 °C => t = 85 dana
što odgovara vrednostima sa slike 2.3 (na primer za blok 60: t = 1534-1451=
83 dana). Varijacije temperature po masi brane ne mogu da se sracunaju
konvencionalnim metodom.
(iv) Za postizanje još ujednačenijih temperatura, u zonama koje su betonirane u letnjim
uslovima (H= 75 do 115m, i H=145 do 200m), potrebno je produžiti završno prinudno
hlađenje.
(v) Temperature u telu brane na kraju prvog punjenja su značajno niže i ujednačenije po
visini brane nego u slučaju da nema prinudnog hlađenja, ali su i sa velikim gradijentom
u blizini usvodnog lica, usled dejstva vode u akumulaciji. Takve temperature nisu iste
kao temperature koje se uobičajeno uzimaju u proračun za sezonski režim leto-zima
(vi) Sezonski režim leto-zima se postize priblizno za 9 do 10 godina od početka
izgradnje, odnosno za približno 5 godina od završetka izgradnje. Promena temperature
po horizontalnim presecima nije linearna i ima izražene gradijente u blizini nizvodnog
lica. U zoni temeljne spojnice postoji značajan uticaj stenske mase, a u zoni krune
uticaj površinskog sloja vode koji se sezonski greje i hladi. Ovakve temperaturne
slike ne odgovaraju jednostavnim linearnim dijagramima kakvi se cesto uzimaju u
proračunu napona i deformacija lučne brane.
4. ZAKLJUČAK
Pri projektovanju i izgradnji lučnih betonskih brana, pogotovo veće mase, posebna pažnja
treba da se posveti termičkom ponašanju betona i merama koje treba preduzeti kako bi se
izbeglo pucanje betona usled temperaturnih razlika, i kako bi se obezbedilo odgovarajuće
stanje temperature u telu brane pre početka injektiranja dilatacionih spojnica - monolitizacije
tela brane. Jedna od mera koja se najčešće primenjuje je prinudno hlađenje betona sistemom
ubetoniranih cevi kroz koje se pumpa rečna a po potrebi i rashlađena voda.
Sve to zahteva odgovarajuće proračune u fazi projektovanja i priprema za izvođenje, ali često
i u toku samog izvođenja ako iz raznih razloga dođe do promene planirane dinamike izgradnje
313
ili drugih uslova. Za takve potrebe konvencionalne metode 1D proračuna temperaturnog

mogu biti nedgovarajuće, i potreban je detaljniji proračun, metodom kao što je prikazano u
ovom radu, ili na drugi pogodan način.
Prikazani metod/program omogućuje da se na relativno jednostavan način uradi detaljni
nestacionarni 2D termički proračun, što je od važnosti i u fazi izrade projekta, i u fazi praćenja
izgradnje. Na osnovu dobijenih temperaturnih stanja moguće je da se vrši tačniji proračun
naprezanja i da se detaljnije definiše sklop i režimi rada sistema za prinudno hlađenje, kao i
da se tokom izgradnje vrše potrebna prilagođavanja kako bi se željeni uslovi za injektiranje
dilatacionih spojnica postigli što ravnomernije po celoj masi brane. To je inače vrlo teško
postići korišćenjem uobičajenih 1D proračuna.
Veoma je važno uočiti da proračun temperature u telu brane treba da se uradi ne samo za fazu
izgradnje i konačno stanje leto-zima, već i za fazu prvog punjenja i prve godine eksploatacije,
zato što brana tada prolazi kroz veoma složena termička stanja, koja ne odgovaraju
stacionarnim režimima leto-zima, kakvi se uobičajeno uzimaju u proračun naprezanja, a koji
se u stvarnosti dostižu tek posle više godina hlađenja brane.
LITERATURA
[1] Kyle A. Riding, Jonathan L. Poole, Anton K. Schindler, Maria C. G. Juenger and
Kelvin J. Folliard - Evaluation of Temperature Prediction Methods for Mass Concrete
Members - ACI Material Journal, 2006
[2] Alfred Stucky, Maurice H. Derron - Problemes thermiques poses par la construction
des barrages - reservoirs - Ecole Polytechnique de Lausanne, 1957
[3] Dr. Ing. Wolfgang Mandry - Uber das Kuhlen von Beton - Springer Verlag, 1961
[4] U.S. Army Corps of Engineers - Engineering and Design, ARCH DAM DESIGN - EM
1110-2-2201, 1994
[5] П. И. Василъев, Ю.И. Конов, Я.Н. Чирков - Железобетонные конструкции
гидротехнических сооружений - “Вища Школа”, Киев, 1982
[6] M.M. Гришин - Гидротехнические Сооружения - “Вища Школа” Moсkвa, 1979
[7] R. Priscu - Contributii la calcul termoelastic al barajelor arcute - Bucuresti, 1969
[8] Jin Keun Kim, Kook Han Kim, Joo Kyoung Yang - Thermal analysis of hydratation
heat in concrete structures with pipe-cooling system - Computer & Struxtures 79, 2001
[9] Adam Powell - Finite Difference Solution of the Heat Equation - Lecture, 22.091,
3.2002.
[10] J. Charpin, T. Myers, A.D. Fitt, N. Fowkes, Y. Ballim, A.P. Patini - Piped water
cooling of concrete dams - Mathematics in Industry Study Groups in South Africa >
MISGSA 2006: University of the Witwatersrand (23rd - 27th January 2006)
[11] Bofang Zhu - Effect of Cooling by Water Flowing in Nonmetal Pipes Embedded in
Mass Concrete - Journal of Construction Engineering and Management, 1. 1999.
[12] Francesco Amberg - Thermal analysisof a RCC dam during construction - 7th
ICOLD Benchmark Workshop on Numerical Analysis of Dams, Bucarest, 9.2003.
314
[13] Bofang Zhu - RCC dams: temperature control and design of joints - Water Power,
8.2006.
[14] Nima Nilipour - Thermo mechanical comparison of RCC and conventional methods
appilied in construction of arch dams - Stucky, study, 2003
[15] Jurgen Giesecke, Minghao Qin, Walter Marx - Realistic and Computational Efficient
Evaluation of Temperature and Stress Development in Large RCC Dams - German
Dam Research and Technology, 2001
[16] Jean Luc Sarf, Alexandre Wohnlich - Thermal analysis of an RCC gravity dam
during construction - CIGB ICOLD Benchmark 2002
315
316
TEHNIČKO OSMATRANJE
TUNELA „VIŠNJICA”
U BEOGRADU
Ljubomir Petrović, dipl.inž.građ.*

Mr Milan Tričković, dipl.inž.građ.*
Anica Jovičić, dipl.inž.građ.*
1. UVOD
Tunel “Višnjica” je deo kolektora Interceptor Ušće-Veliko Selo koji će, kada se izgradi, biti
centralni kanalizacioni sistem Beograda, sa ukupnom dužinom 12.639 m. Predmet ovog rada
je tehničko osmatranje tunelske deonice (tunel „Višnjica“) od km 6+800 do km 12+520,30 u
toku izgradnje tunela.
Tunel je kružnog poprečnog preseka, prečnika svetlog otvora 4 m, i prolazi kroz složene
geološke sredine, veoma heterogenih svojstava i sa širokim rasponima geomehaničkih
parametara. Visina nadsloja je takođe promenjiva, od oko 6 do 200 m. Navedene okolnosti su
uslovile da se tunel izvodi primenom TBM (Tunnel Boring Machine). Napredovanje mašine
je u koracima od 1,40 m, u kojima se mašina otiskuje od prethodno postavljene betonske
obloge i vrši iskop u punom profilu, a zatim montira sledeći prsten betonske obloge, i vrši
popunjavanje zazora između betona i iskopa.
Betonska obloga se formira od prefabrifikovanih betonskih segmenata, debljine 24 cm, i
prosečne dužine 1,4 m, sa zaptivnim gumenim trakama na strani prema iskopu, i moždanicima
i šrafovima za spajanje sa prethodno postavljenom oblogom i međusobno. U poprečnom
preseku se postavlja 6 segmenata. Segmenti su trapezastog oblika, sa zakošenjem spojnica od
oko 0.3° upravno na osu tunela i oko 10° u pravcu ose, što omogućuje montažu i omogućuje
korigovanje pravca napredovanja.
Radi se o veoma složenom objektu, sa znatnim obimom radova i brojnim nestandardnim

problemima u oblasti tehničkog osmatranja.
317
2. SPECIFIČNOSTI TEHNIČKOG
OSMATRANJA TUNELA
Koncepcija tehničkog osmatranja ovakvog objekta bitno je određena sledećim karakteristikama:
 Odabrana tehnologija izvođenja tunela (pomoću TBM mašine), koja je uslovljena
geološkom situacijom duž trase, nameće ograničenja u pogledu projektovanja i
obavljanja tehničkog osmatranja. Radna dispozicija mašine je takva da za vreme samog
iskopa nije moguće vršiti ugrađivanje instrumenata za tehničko osmatranje. Sledi da
u određenom vremenskom periodu neposredno u toku i nakon iskopa u odabranom
mernom profilu nije moguće obavljati uobičajena merenja sve dok ne prođe cela
kompozicija TBM mašine (oko 120 m). U zavisnosti od brzine napredovanja, ovo
može značiti da merenja u nekom mernom profilu mogu da počnu tek oko nedelju dana
posle iskopa u samom profilu. Na taj način, izostale bi najvažnije, početne informacije
o interakciji postavljene tunelske obloge i stene. Radi prevazilaženja ovog nedostatka
moraju se koristiti merenja na instrumentima koji će već biti ugrađeni u segmente i koji
će odmah nakon montaže segmenata biti kablovima povezani sa mernim mestom van
TBM kompozicije.
 Pored ograničenja koja se odnose na vreme otpočinjanja merenja, odabrana tehnologija
nameće i ograničenja u pogledu ugradnje opreme. S obzirom da je tunelska obloga
prefabrikovana, moraju se odabrati takvi instrumenti koji su po svojim dimenzijama i
karakteristikama takvi da mogu da se ugrade u segmente tokom ili nakon proizvodnje
samih segmenata.
 Pomenuta ograničenja, koja se odnose na mogućnosti tehničkog osmatranja u
unutrašnjosti tunela, nameću potrebu i da se predvide merenja koja je moguće vršiti
spolja, sa površine terena, a koja isto tako mogu da daju informacije o interakciji stene
i tunelske obloge.
3. OPIS GEOTEHNIČKIH USLOVA

U geotehničkoj dokumentaciji [1] je na osnovu rezultata istraživanja, izvršena podela terena
u zoni tunela na 4 geotehničke kategorije (A, B, C, D), uz konstataciju da je teren izrazito
heterogen, i da je kategorizacija sa širokim rasponima geotehničkih karakteristika.
Geotehnička kategorija A
Ovu kategoriju čine sedimenti karbonatno laporovitog kompleksa baze spruda (KLG),
organogeni sprudni krečnjaci (KL) i peščari (PŠ), po obodu spruda. Zastupljeni su u potezu
dužine oko 1000 m, tj. između stacionaža 7+340,00 – 8+345,00.
Geotehnička kategorija B
Kategoriju sačinjavaju sedimenti glinovito-laporovitog kompleksa (GL,LG) koji su zastupljeni
između stacionaža 7+000-7+340, 8+345-9+267, lapori (L) između stacinaža 9-695 – 10+020
i šljunkovite gline (ŠG), laporovite gline sa tufitom (LG,Θ) i gline sa peskom (G,P) između
stacionaža i 10+240-12+317.
318
TEHNIČKO OSMATRANJE TUNELA „VIŠNJICA“ U BEOGRADU
Kompleks sedimenata ‘’šarene serije’’ (LG,Θ), (G,P), (ŠG) odlikuje se promenljivim

litološkim sastavom, heterogenim otporno-deformabilnim svojstvima i izrazito su skloni
bubrenju (σB = 400-1000 kPa).
Geotehnička kategorija C
Ovu kategoriju izgrađuju klastični sedimenti u okviru kompleksa: laporovito-peskovitih
tufoznih glina i lapora (LPG,L,Θ), laporovito-peskovitih glina i lapora sa šljunkovima
Klastičnii sedimenti
(LPG,L,Š) se javljaju(KG,PŠ)
bazalnih konglomerata kao poseban član (KG,PŠ) gline
i laporovito-peskovite ili u vidu tanjih
iz kompleksa
proslojaka
(LG,GPL). ili sočiva
Izdvojene šljunkova između
su u kontinuitetu i peskova ili slabo
stacionaža vezanih
9+267 – 9+695.konglomerata i
peščara.
Klastični U sočivima
sedimenti i poseban
se javljaju kao proslojcima šljunkova
član (KG,PŠ) ili u vidui tanjih
peskova mogu
proslojaka se
ili sočiva
akumulirati
šljunkova značajnije
i peskova ili slabokoličine podzemnih voda,
vezanih konglomerata a ukoliko
i peščara. su međusobno
U sočivima i proslojcima
spojeni,i peskova
šljunkova iz njih mogu
će sesepojavljivati voda u iskopu.
akumulirati značajnije Očekivanevoda,
količine podzemnih vode iz slojasu
a ukoliko
međusobno
(KG,PŠ) u količini od 100 l/h/m', pod pritiskom od preko 12 atm. (KG,PŠ)
spojeni, iz njih će se pojavljivati voda u iskopu. Očekivane vode iz sloja
u količini od 100 l/h/m’, pod pritiskom od preko 12 atm.
Geotehnička kategorija D
Geotehnička
U okviru kategorija D
ove geotehničke kategorije izdvojene su terasne (PPRt1) i
U proluvijalne naslage (PPR,Š)pr,
okviru ove geotehničke laporovite
kategorije izdvojene gline (PPRt
su terasne (LG)1)ui zoni površinskih
proluvijalne naslage
izmena, zastupljene su između stacionaža 6+800 – 7+000 i gline sa
(PPR,Š)pr, laporovite gline (LG) u zoni površinskih izmena, zastupljene su između stacionaža
6+800 – 7+000 iuglja
proslojcima gline sa proslojcima
(U,G), uglja (U,G),
zastupljene zastupljene
između između10+020
stacionaža stacionaža 10+020 –
– 10+240
10+240 i 12+317 - 12+483.
i 12+317 - 12+483.
Tabela 1: Pregled
Tabela dužina
1: Pregled dužinadeonica
deonica popo geotehničkim
geotehničkim kategorijama
kategorijama
Table 1: Stretch of geotechnical categories
Geotehnička kategorija Dužina deonice (m)
A 1003,7
B 3687,5
C 427,8
D 601,3
Ukupno: 5720,3
4. MOGUĆI PROBLEMI U TOKU IZVOĐENJA TUNELA
Na osnovu do sada izrađene geološko-geotehničke i druge dokumentacije,

sagledani su i neki mogući problemi u toku izvođenja tunela:
Pojava velikih pritisaka na TBM i betonsku oblogu

Duž trase tunela postoje deonice sa malom nosivošću okolne stene, pa je
moguće da tokom iskopa dođe do pojave značajnijih pritisaka na tunelsku
mašinu, usled čega može doći do zaglavljivanja ili oštećenja mašine, a
kasnije i do povećanog naprezanja betonske obloge. Ovi pritisci,319 u
zavisnosti od prečnika iskopa, odnosno zazora između iskopa i mašine,
4. MOGUĆI PROBLEMI U TOKU

IZVOĐENJA TUNELA
Na osnovu do sada izrađene geološko-geotehničke i druge dokumentacije, sagledani su i neki
mogući problemi u toku izvođenja tunela:
Pojava velikih pritisaka na TBM i betonsku oblogu

Duž trase tunela postoje deonice sa malom nosivošću okolne stene, pa je moguće da tokom
iskopa dođe do pojave značajnijih pritisaka na tunelsku mašinu, usled čega može doći do
zaglavljivanja
odnosnoili oštećenja
betonske mašine,
obloge, amogu
kasnije
bitii do povećanog
i do 2,5 MPa,naprezanja betonske
a u najtežoj deoniciobloge.
i Ovi
pritisci, do
u zavisnosti
3,5 MPa (od prečnika
vidi sliku 1).iskopa, odnosno zazora između iskopa i mašine, odnosno
betonske obloge, mogu biti i do 2,5 MPa, a u najtežoj deonici i do 3,5 MPa ( vidi sliku 1).
Zato je blagovremeno prepoznavanje nastupanja denica sa povišenim
pritiscima od velike važnosti za donošenje odluke o početku primene
Zato je posebnih
blagovremenomera prepoznavanje nastupanja
na mašini i ojačanju tla. denica sa povišenim pritiscima od velike
važnosti za donošenje odluke o početku primene posebnih mera na mašini i ojačanju tla.
Tunel "Višnjica"
Mogući pritisci na TBM i betonsku oblogu
4,0
3,5
U1 = 2 cm
3,0 U1 = 4 cm
U2 = 8 cm
2,5
U2 = 16 cm
Pritisak [MPa]
2,0
U1 = zazor između iskopa i

TBM štita
1,5
U2 = zazor između iskopa i
betonskih segmenata
1,0
0,5
0,0
6+500,00 7+500,00 8+500,00 9+500,00 10+500,00 11+500,00 12+500,00
-0,5
Stacionaža tunela [km+m]
Slika 1: Dijagram mogućih pritisaka na štit TBM mašine i betonsku oblogu

(prema
Slika 1: Dijagram Izvođačkom
mogućih pritisaka projektu)
na štit TBM
Figure 1: Possible
mašine i betonskuground pressures
oblogu (prema on TBMprojektu)
Izvođačkom and Concrete lining
(according to Detailed Design)
U tom cilju, pored dopunskih geoloških istražnih radova koji će se vršiti

iz same mašine, i merenja koje vrši sama mašina, i tehničko osmatranje
predviđa merenja iz kojih može da se blagovremeno dobiju direktni i
indirektni pokazatelji ponašanja tla. To su merenja dilatcija u betonu,
merenja pritisaka u spojnicama betonskih segmenata, merenja
otvaranja/zatvaranja spojnica i merenja pritisaka tla na betonsku oblogu.
Pored ovoga, predviđena su i merenja konvergencija u tunelu, i merenja
pomeranja u tlu, ali zbog ograničnja koja nameće tunelska mašina,
320
U tom cilju, pored dopunskih geoloških istražnih radova koji će se vršiti iz same mašine, i
merenja koje vrši sama mašina, i tehničko osmatranje predviđa merenja iz kojih mogu da se
blagovremeno dobiju direktni i indirektni pokazatelji ponašanja tla. To su merenja dilatacija
u betonu, merenja pritisaka u spojnicama betonskih segmenata, merenja otvaranja/zatvaranja
spojnica i merenja pritisaka tla na betonsku oblogu. Pored ovoga, predviđena su i merenja
konvergencija u tunelu, i merenja pomeranja u tlu, ali zbog ograničnja koja nameće tunelska
mašina, rezultati ovih merenja mogu da se dobiju tek posle prolaska mašine, kako je napred
objašnjeno, tako da prvenstveno prate vremensko ponašanje.
Sleganje terena
Merenje sleganja terena na trasi tunela je od interesa na onim deonicama gde su relativno
male dubine nadsloja i gde se na površini nalaze stambeni i drugi građevinski objekti. Pre
svega, u tom smislu od interesa je deonica na stacionaži od km 6+800 do oko km 7+300,
koja predstavlja urbano područje grada ka Višnjičkoj banji. Na ovom delu je zato predviđeno
geodetsko merenje na površini terena.
5. KONCEPCIJA SISTEMA OSMATRANJA

Merenja i osmatranja u toku izgradnje tunela imaju za cilj da se:
 Provere proračunske pretpostavke učinjene u toku projektovanja;
 Omogući blagovremeno prepoznavanje nastupanja teških uslova za rad mašine, i
preduzimanje mera prilagođavanja iskopa tunela stvarnim uslovima;
 Prati stanje izgrađene deonice tunela u toku izgradnje, a zatim i u toku eksploatacije.
Rezultati instrumentalnih merenja treba da omoguće da se dobiju sledeći podaci:

 Položaj zone oko tunela koja je zahvaćena poremećajima u stenskoj masi;
 Veličina i trend razvoja deformacija u stenskoj masi oko tunelskog otvora u funkciji
vremena;
 Veličina i trend razvoja deformacija tunelske obloge;
 Veličina i trend promene spoljašnjih činilaca (temperatura vode, vazduha…), koji mogu
da utiču na stanje tunela u eksploataciji.
5.1 Kriterijumi za izbor mernih profila

Merenja i osmatranja se vrše u određenim, prethodno izabranim profilima duž tunela,
nazvanim merni profili. Merni instrumenti se grupišu u mernim profilima, tako da se u jednom
profilu nalazi više vrsta instrumenata. Ovakvo grupisanje po profilima se smatra efikasnijim
načinom praćenja stanja u tehničkom osmatranju u odnosu na postavljanje velikog broja
instrumenta duž čitave trase.
S obzirom na značajnu dužinu tunela (oko 6 km), veoma je bitno da se izvrši takav izbor
mernih profila tako da oni reprezentuju sve karakteristične deonice, u smislu geologije,
321
očekivanih opterećenja i sl.

 Svaka geotehnička kategorija mora da bude predstavljena bar jednim mernim profilom,
 Merni profili se nalaze i u kontaktnim zonama između geotehničkih kategorija,
 Merni profili se određuju imajući u vidu proračunske profile iz Glavnog projekta i iz
Izvođačkog projekta, mada ne moraju nužno da se sa svima poklapaju,
 Merni profili obavezno treba da postoje u ulaznom delu tunela (od Višnjice), izlaznom
delu i na delu tunela sa najvećim nadslojem,
 Broj mernih profila treba da bude optimalan. Mali broj profila ne bi ispunio svoju
funkciju u okviru tehničkog osmatranja, a veliki broj profila bi bio neracionalan.
Vrsta i obim merenja na mernim profilima su različiti i prilogođeni su geološkoj sredini u

kojoj se nalaze. Odabrana su ukupno 23 merna profila.
U svim profilima je predviđeno merenje konvergencije, a za merenja ostalih veličina biran je

manji broj profila među ovih 23, što je detaljno prikazano kod svake vrste merenja ponaosob.
Važno je napomenuti da su merni profili odabrani pre svega na osnovu raspoložive geotehničke
dokumentacije. Potvrda ili eventualna izmena broja i rasporeda mernih profila mora se
obaviti tokom samog iskopa, u skaldu sa stvarnim geološkim uslovima na terenu, budući da
su dati geološki podaci, i pored opsežnih geoloških istraživanja, ipak prognozni, sa širokim
rasponom geotehničkih parametara.
Tabela 2: Pregled svih mernih profila
Redni broj Rastojanje

Geotehnička Nadsloj
m e r n o g Stacionaža između mernih
kategorija (m)
profila profila
M1 D 9 12+460
M2 D 20 12+400 60
M3 B/D* 38 12+308 92
M4 B 44 12+000 308
M5 B 68 11+747 253
M6 B 97 11+430 317
M7 B 144 11+000 430
M8 B 167 10+800 200
M9 B 187 10+690 110
M10 B 190 10+605 85
M11 D 176 10+222 383
M12 D 165 10+122 100
M13 B 150 9+750 372
M14 C 139 9+597 153
M15 C 128 9+400 197
M16 B 129 9+064 336
M17 B 99 8+770 294
322
Redni broj Rastojanje

Geotehnička Nadsloj
m e r n o g Stacionaža između mernih
kategorija (m)
profila profila
M18 A 67 8+322 448

M19 A 61 7+900 422
M20 A 54 7+500 400
M21 A 45 7+366 134
M22 B 27 7+130 236
M23 D 11 6+856 274
* Merni profil M3 na stacionaži 12+308 pribrojan je geotehničkoj kategoriji D. Prema geotehničkoj dokumentaciji
nalazi se na granici zona B i D.
5.2 Kriterijum za postavljanje mernih instrumenata

prema tehnologiji izvođenja
S obzirom da se tunel izvodi upotrebom TBM mašine, tehnologija ovog postupka izgradnje
nameće ograničenja po pitanju izbora i ugradnje merne opreme. Kako je na početku objašnjeno,
TBM mašina sa pratećom kompozicijom vrši tunelski iskop u punom profilu i, neposredno
zatim, vrši postavljanje prefabrikovanih betonskih segmenata u tunelsku oblogu. Nakon toga
se injektira zazor između segmenata obloge i okolne stene. Dužina mašine sa kompozicijom
je oko 120 m. Prema raspoloživim informacijama, dispozicija i gabariti ove kompozicije su
takvi, da je ugrađivanje instrumenata iz unutrašnjosti kompozicije praktično nemoguće zbog
nedostatka radnog prostora.

Iz svega proizilazi da se instrumenti za merenja i osmatranja, mogu podeliti u 3 grupe prema
načinu ugrađivanja:
Grupa 1:
Ugrađuju se u toku proizvodnje betonskih segmenata u fabrici segmenata ili na gotovim
segmentima, a pre postavljanja segmenata u tunel. To su:
 Ekstenzometri za merenja dilatacija u betonu
 Ćelije za merenje napona na kontaktu beton-stena
 Ćelije za merenje napona na spoju betonskih segmenata obloge
Grupa 2:
Ugrađuju se u samom tunelu, i to odmah po montaži segmenata:
 Dilatometri za merenje pomeranja na spojevima betonskih segmenata obloge;
 Pijezometri za merenje pritiska podzemne vode na oblogu
 Termometri za merenje temperature betona obloge
 Termometri za merenje temperature vazduha u tunelu
 Termometri za merenje temperature vode u tunelu
Zatim i posle prolaska čitave kompozicije TBM mašine, što znači da ugrađivanje u nekom
mernom profilu može da počne tek pošto se čelo tunela pomeri za oko 120 m od tog preseka:
 Reperi za merenje konvergencije
 Stenski ekstenzometri koji se ugrađuju iz tunela
323
Grupa 3:
Ugrađuju se sa površine terena, na odabranim mestima duž trase, a pre prolaska TBM mašine
kroz taj deo. U ovu grupu se ubrajaju i instrumenti koji već postoje na površini terena. To su:
 Stenski ekstenzometri koji se ugrađuju sa površine terena
 Postojeće inklinometarske konstrukcije u bušotinama sa površine terena
6. VELIČINE KOJE ĆE SE OSMATRATI

Predviđena su merenja sledećih veličina na tunelu Višnjica:
1. Konvergencija
2. Relativno pomeranje u stenskoj masi oko tunela
3. Relativno pomeranje u stenskoj masi mereno sa površine terena
4. Inklinometarska merenja u postojećim bušotinama
5. Dilatacije u betonskim segmentima
6. Napon na kontaktu beton-stena
7. Napon na spojevima betonskih segmenata obloge
8. Pomeranja na spojevima betonskih segmenata obloge
9. Pritisak podzemne vode na oblogu i porni pritisak
10. Temperatura betona
11. Temperatura vazduha
12. Temperatura vode
13. Geodetsko merenje pomeranja na površini terena
Za sva ova merenja, sa izuzetkom geodetskih, merenja konvergencije i merenja sa površine

terena, predviđa se upotreba instrumenata sa telemetrijskim očitavanjem. To će omogućiti da
se navedene veličine prate i nakon puštanja tunela u eksploataciju, a prema datom programu
merenja.
324
Slika 2: Podužni profil tunela sa prikazom mernih profila, deo 1
325

Figure 2: Longitudinal tunnel section with measuring profiles, part 1
326

327

328

6.1. Merenje konvergencije

Merenje konvergencije treba vršiti sve dok to bude moguće, odnosno dok tunel ne počne da radi
kao kolektor otpadnih voda. Za merenje konvergencije su odabrana ukupno 23 merna profila.
Reperi za merenje konvergencije se ugrađuju u sredinu svakog segmenta u odabranom mernom

profilu, što znači da ih ima ukupno 6 po profilu. Mere se rastojanja između parova repera, pa
se oduzimanjem od rezultata prethodne serije merenja dobijaju relativne vrednosti promene
rastojanja, koje služe za praćenje ponašanja tunela kroz vreme. Ukupno je predviđeno 9 mernih
pravaca. Merenje se obavlja mernim pantljikama sa manuelnim ili digitalnim očitavanjem.
Zahtevana tačnost merenja je 0,01 mm.
6.2. Relativno pomeranje u stenskoj masi oko tunela

Radi praćenja razvoja naponsko-deformacionog stanja u stenskoj masi oko tunela, predviđeno
je da se vrše merenja relativnih pomeranja po dubini stenske mase.
Merenja se vrše višebaznim stenskim ekstenzometrima koji se instaliraju u bušotinama oko

tunelskog otvora. Za svaku bazu meri se razlika pomeranja između krajnje tačke i merne glave
ekstenzometra. Praćenjem ove veličine u vremenu, dobija se slika o razvoju deformacija oko
tunela tokom vremena.
Kriterijumi za izbor mernih profila bili su sledeći:
 Pratiti relativno pomeranje u geotehničkim sredinama slabih svojstava,
 Pratiti relativno pomeranje u onim proračunskim profilima iz Izvođačkog projekta za
koje se dobijaju najveći poluprečnici plastifikovane zone oko tunela. Među njima, i
profil sa najvećim nadslojem.
Dužine ekstenzometara su odabrane u zavisnosti od proračunski dobijenog poluprečnika

plastifikovane zone oko tunela, kao i od debljine slojeva u koje se ugrađuju. U skladu s tim,
odabran je i broj baza ekstenzometara. Baze će biti na dužinama 4, 8 i 12 m.
Tabela 3: Merni profili sa višestrukim stenskim ekstenzometrima
Redni R Usvojena Broj Broj baza
broj Geoteh. Nadsloj Stacionaža plastif. dužina stenskih po stenskom
mernog kateg. (m) zone* stenskih ekstenz. ekstenz.
profila (m) ekstenz. (m) u profilu
M7 B 144 11+000 7,6* 12 3 3
M10 B 190 10+605 9,2* 12 5 3
M12 D 165 10+122 - 12 5 3
M13 B 150 9+750 7,7* 12 3 3

M14 C 139 9+597 7,6* 12 3 3
*R - Poluprečnik plastifikovane zone je sračunat sa osrednjenim geotehničkim

parametrima sredine, prema podacima iz Izvođačkog projekta.
329
6.3 Relativno pomeranje u stenskoj masi

mereno sa površine terena
Na ulaznom delu tunela, u blizini ventilacionog otvora V4, predviđa se da se višestruki
ekstenzometri ne ugrađuju iz tunela, već spolja. Visina nadsloja je ovde oko 38 m, pa je
ovu bušotinu moguće izvesti sa površine terena. S obzirom da je reč o ulaznoj deonici,
ekstenzometri iznutra ne bi mogli da se ugrade sve dok ne prođe cela kompozicija TBM
mašine. Ovo znači da bi prve rezultate bilo moguće dobiti tek pošto mašina odmakne 120
m. Ugradnja ekstenzometara sa površine omogući će da se prate pomeranja u stenskoj masi
istovremeno sa kopanjem, tj. prolaskom TBM mašine, što je naročito značajno na početku
rada i u zoni slabih geotehničkih svojstava (ugljevite gline). Pri tome postoji opasnost da
instrument bude oštećen prilikom prolaska mašine, ali pre toga se pomoću njega mogu dobiti
dragocene infomacije.
U bušotinu bi se ugradio stenski ekstenzometar sa 5 baza i sa telemetrijskim očitavanjem.

Stenski ekstenzometar se postavlja u osi tunela.
Takođe, na izlaznom delu tunela, kod Ul.slanački put, sa površine treba ugraditi jedan trobazni
stenski ekstenzometar, čija dužina bi bila 10 m. Budući da se ovaj instrument previđa skoro
na samom kraju tunelskog iskopa, to se preporučuje da se njegova ugradnja razmotri u svetlu
podataka o geologiji, ponašanju betonske obloge i ostalim rezultatima merenja koji će biti
sakupljeni pre nego što se dođe do ove stacionaže.
6.4 Inklinometarska merenja u postojećim bušotinama

U sklopu inženjersko-geoloških istraživanja terena za potrebe izgradnje tunela, u
naselju Višnjica su 2004. godine izvedene 3 bušotine (13i, 14i i 17i). U njih su ugrađene
inklinometarske konstrukcije za merenje horizontalnih pomeranja. Na žalost, merenja nisu
nastavljena posle 2005. godine. Projektom tehničkog osmatranja tunela propisuje se da se
kontrolna merenja nastave, jer je u pitanju osetljiva zona, sa sredinama slabih geotehničkih
svojstava. Nastavak merenja bi trebalo organizovati tako da se nakon dvogodišnje pauze
izvrši jedno novo kontrolno merenje, pre početka izvođenja tunela, a zatim da se naredna
merenja obavljaju u toku same izgradnje tunela.
6.5 Dilatacije u betonskim segmentima

Radi dobijanja podataka o stanju u betonskim segmentima, predviđa se ugrađivanje
elektroakustičnih ekstenzometara za merenje dilatacija u betonu. Instrumenti će se postaviti
u poprečnom pravcu (u ravni upravnoj na osu tunela), tangencijalno na krivinu segmenta.
Instrumenti mogu da se ugrade u betonske segmente u toku njihove izrade, tako da pripadaju
grupi instrumenata 1. Pri tome, moraju da budu izabrani instrumenti koji mogu da izdrže
temperature zaparavanja betona, maksimalno do 100 °C.
Ekstenzometri se ugrađuju tako da budu približno u četvrtinama dužine segmenata. Predviđa
se ugrađivanje ekstenzometara u paru, što znači da se na istom mernom mestu ugrađuju 1
instrument bliže unutrašnjem i 1 bliže spoljašnjem licu segmenta. Ovo sa ciljem da se iz
dilatacija po preseku sračunaju naponi, tj. presečne sile.
Kriterijumi za izbor mernih profila (ukupno 7) bili su sledeći:
 Merenje dilatacija se vrši u profilima za koje postoje proračunske vrednosti, a to su
profili iz Glavnog projekta;
330
Kriterijumi za izbor mernih profila (ukupno 7) su bili sledeći:
Merenje dilatacija se vrši u profilima za koje postoje proračunske
vrednosti, a to su profili iz Glavnog projekta,
Merenje se vrši i u profilu sa najvećim nadslojem.
Merenje se vrši i u profilima u kojima se postavljaju stenski
TEHNIČKO OSMATRANJE
ekstenzometri iz unutrašnjosti tunela. TUNELA „VIŠNJICA“ U BEOGRADU
 Merenje se vrši i u profilu sa najvećim nadslojem;

6.6. NAPON
 Merenje se vršiNA
i u KONTAKTU
profilima u kojima -STENA
BETONse I SPOJNICAMA
postavljaju SEGMENATA
stenski ekstenzometri iz unutrašnjosti
tunela.
Merenje napona u na kontaktu beton-stena je od velikog značaja, jer
omogućava da se uporedi mereno stanje na licu mesta sa projektnim
6.6.pretpostavkama
Napon na okontaktu veličini pritiska stenske mase nai spojnicama
beton-stena oblogu. Na osnovu
rezultata, moguće je doneti zaključke o priraštaju pritisaka na betonsku
segmenata
oblogu u ranim fazama posle ugradnje segmenata, kao i kasnije, tokom
Merenje napona Na
vremena. na kontaktu
taj načinbeton-stena je od
se analizira velikog značaja,
ponašanje jer omogućava
tla, ocenjuje rad tunelskeda se uporedi
merenomašine i prognozira njen dalji rad, i vrši se ocena sposobnosti betonske mase na
stanje na licu mesta sa projektnim pretpostavkama o veličini pritiska stenske
oblogu. Na osnovu
obloge rezultata,
da primi moguće
ostvarene je doneti zaključke o priraštaju pritisaka na betonsku
pritiske.
oblogu u ranim fazama posle ugradnje segmenata, kao i kasnije, tokom vremena. Na taj način
se analizira
Merenjeponašanje
napona tla, ocenjuje
se vrši rad tunelske
pomoću mašine
ćelija koji i prognozira
reaguju na promenu njen dalji rad,
pritiska i i vrši se
ocena čije
sposobnosti betonske obloge da primi ostvarene pritiske.
je funkcionisanje na principu hidrauličkog jastuka. Promena se
prenosi na električni senzor, koji omogućava ručno ili automatsko,
Merenje napona se vrši pomoću ćelija koje reaguju na promenu pritiska i čije je funkcionisanje
telemetrijsko očitavanje. Radi se o merenju pritiska u radijalnom pravcu.
na principu hidrauličkog jastuka. Promena se prenosi na električni senzor koji omogućava,
ručno ili automatsko, telemetrijsko očitavanje. Radi se o merenju pritiska u radijalnom pravcu.
Slika 6: Raspored instrumenata za merenje dilatacija i napona

Slika 6: Raspored instrumenata uzabetonu
merenjena
dilatacija i napona
razvijenom u betonu na razvijenom prstenu
prstenu
Figure 6: Disposition of strain gauges and pressure cells
Ugrađivanje ćelija za pritisak je u istim presecima u kojima se postavljaju i ekstenzometri za
beton, kako bi se iz merenih dilatacija i napona dobila ukupna slika naponsko-deformacionog
stanja u betonu.
Instrumenti se postavljaju u sredini segmenta i to na spoljašnjoj strani, tako da ugrađena ćelija
ne izlazi van profila segmenta.
Betonski segmenti se postavljaju tako da se formiraju radijalne i podužne spojnice u oblozi.
Radijalne spojnice su kružne i nalaze se na svakih 1,4 m duž trase tunela. Podužnih spojnica
ima 6, koliko i segmenata. Merenje napona u spojnicama je od interesa pre svega na podužnim
spojnicama. U njima se mogu dobiti podaci o naponima u tangencijalnom pravcu u oblozi,
koji predstavljaju i dominatne napone. Ćelije koje se u ovu svrhu postavljaju su istog tipa kao
i ćelije za merenje napona na kontaktu beton-stena, sa istim načinom ugrađivanja.
6.7. Pomeranja na spojevima betonskih segmenata

obloge
Očekuje se da pod dejstvom spoljašnjeg opterećenja na tunelsku oblogu dođe do pomeranja
na spojnicama segmenata. Radi praćenja ovih pomeranja, na spojnicama se postavljaju
jednoaksijalni dilatometri, koji omogućavaju merenja u tangencijalnom pravcu, upravno na
spojnicu u ravni mernog profila. U pitanju su električni instrumenti koji rade na principu
vibrirajuće žice.
331
Merni profili (ukupno 6) u koje se postavljaju ovi dilatometri su isti profili u kojima se mere
i naponi u betonu.
Instrumenti mogu da se postave ostavljanjem kanala (žljeba) odgovarajućih dimenzija
u segmentima tokom njihove proizvodnje ili štemovanjem postavljene obloge u tunelu i
naknadnim pričvršćivanjem instrumenta za oblogu.
6.8 Pritisak podzemne vode na oblogu i porni pritisak

Na određenim lokacijama, na kojima se očekuju značajniji pritisci podzemne vode na oblogu,
predviđa se ugrađivanje pijezometara – ćelija za merenje pritiska vode u stensku masu oko
tunela. U pitanju su instrumenti koji rade na pricipu vibrirajuće žice i koji omogućavaju i
čitanje temperature. Podrazumeva se mogućnost telemetrijskog očitavanja podataka. U
jednom mernom profilu, ugrađuje se jedna ćelija u kaloti tunela.
6.9 Temperatura betona, vazduha i vode

Merenje temperature betona, kao i temperatura vazduha i vode, obavljaće se električnim
termometrima sa daljinskim očitavanjem.
Temperature će se meriti u 2 merna profila, jednom profilu bliže ulaznom i jednom bliže
izlaznom delu tunela. Instrumenti će se postaviti u neposrednoj blizini ventilacionih otvora,
kako bi vođenje kablova bilo što kraće.
6.10 Geodetska merenja

Geodetskim osmatranjem u okviru tehničkog osmatranja tunela “Višnjica” predviđeno je
merenje apsolutnih horizontalnih i vertikalnih pomeranja odabranih tačaka za osmatranje i to:
 Tačaka na objektima (zgradama) i terenu iznad tunela na deonici od km 6+800 do km
7+287,31 u odnosu na repere preciznog nivelmana postavljene na stabilnom terenu.
Za kontrolu vertikalnog pomeranja na pomenutoj deonici predviđeno je 11 profila na
rastojanju 20 – 50 m i poprečnom razmaku na 25 m levo i desno od osovine tunela.
 Tačaka na terenu iznad ulaza u tunel na deonici od km 12+520,30 do km 12+308 u
odnosu na repere preciznog nivelmana postavljene na stabilnom terenu. Za kontrolu
vertikalnog pomeranja na pomenutoj deonici predviđena je ugradnja 12 tačaka na
terenu iznad ose tunela na svakih 20 m i 12 tačaka na tri profila (km 12+460; km
12+400 i km 12+308) na odstojanju 5 i 15 m od ose tunela – levo i desno.
332
7.
7. ZBIRNI
ZBIRNI PREGLED
PREGLED SISTEMA
SISTEMA OSMATRANJA
OSMATRANJA
Daje
Dajese pregled svih mernih
se pregled profila saprofila
svih mernih predviđenim instrumentima.instrumentima.
sa predviđenim
Tabela 4 : Pregled
Tabelamernih profila
4 : Pregled mernihsa svim
profila instrumentima
sa svim instrumentima
Table 4 : Measuring profiles with measuring instruments
Profil Instrumenti
Stenski ekstenzometri
Stenski ekstenzometri
vode i pornog pritiska

Stacionaža (km+m)
napona u spojnicama
Redni broj mernog
napona na kontaktu
pritiska podzemne
Ćelije za merenje
Ćelije za merenje
Ćelije za merenje
Ekstenzometri u
Temp. vazduha
Dilatometri na
bet.segmenata
Temp. betona
Geotehnička
Nadsloj (m)
Temp. vode
beton-stena
spojnicama
sa površine
kategorija
profila
betonu
M1 D 9 12+460
M2 D 20 12+400
M3 B/ 38 12+308 12 1 4 4 4
M4 D
B 44 12+000
M5 B 68 11+747
M6 B 97 11+430
M7 B 14 11+000 12 3 2 2 2 1 1 1
M8 B 4
16 10+800 1
M9 B 7
18 10+690
M1 B 7
19 10+605 24 5 2 4 4
0
M1 D 0
17 10+222
1
M1 D 6
16 10+122 24 5 4 4 6 1
2
M1 B 5
15 9+750 12 3 2 4 4
3
M1 C 0
13 9+597 3
4
M1 C 9
12 9+400 1
5
M1 B 8
12 9+064 12 2 2 2
6
M1 B 9
99 8+770
7
M1 A 67 8+322 1 1 1 1
8
M1 A 61 7+900 12 1
9
M2 A 54 7+500
0
M2 A 45 7+366
1
M2 B 27 7+130
2
M2 D 11 6+856 1
3
Ukupno: 108 19 2 16 20 22 5 2 2 2
333
Slika 7: Raspored instrumenata u jednom mernom profilu

Figure 7: Disposition of instruments in one of the measuring profiles
Slika 7: Raspored instrumenata u jednom mernom profilu
Figure 7: Disposition of instruments in one of the measuring profiles
334
8. TELEMETRIJSKA MERENJA
8.1 Telemetrijska merenja sa površine terena
Telemetrijsko očitavanje sa instrumenata zahteva da se instrumenti povežu kablovima sa
odgovarajućim uređajima koji će biti postavljeni na mestima dostupnim za očitavanje.
Predviđa se da se u tom cilju iskoristi postojanje ventilacionih otvora duž trase tunela, kojih
ima ukupno 4. Kablove od instrumenata u jednom mernom profilu treba povezati u sabirne
kutije iz kojih će izlaziti zajednički kablovi. Zatim, kablove iz sabirnih kutija treba voditi
do najbližeg ventilacionog otvora. Kroz otvor, kablovi treba da dođu do površine gde bi bili
povezani u posebne kutije za primanje signala sa različitih senzora (terminal box), koje treba
da se nalaze na dostupnom mestu. Očitavanje rezultata merenja na ovim mernim mestima će
se vršiti pomoću prenosne merne stanice.
S obzirom na dužinu tunela (oko 6 km) povezivanje svih predviđenih mernih instrumenata
u sistem telemetrijskog očitavanja sa površine zahtevalo bi velike dužine kablova, što bi
ceo sistem učinilo značajno skupljim. Imajući to u vidu, projektant se odlučio da potpuno
telemetrijsko očitavanje rezultata merenja sa površine terena bude omogućeno za 4
reprezentativna preseka: M7, M10, M12 i M13.
8.2 Telemetrijska merenja u tunelu

U okviru telemetrijskih merenja u tunelu, razlikuju se 2 grupe instrumenata:
 Instrumenti čije telemetrijsko očitavanje može da počne odmah po ugrađivanju
segmenata. U pitanju su instrumenti koji su već ugrađeni u segmente pre njihovog
postavljanja u oblogu (ekstenzometri u betonu, ćelije za merenje napona na kontaktu
beton-stena i ćelije za merenja napona u spojnicama betonskih segmenata). Oni
omogućavaju obavljanje tzv.ranih merenja.
 Instrumenti koji se ugrađuju nakon prolaska TBM mašine i prateće kompozicije i čije
očitavanje može tek tada da počne.
Kablovi od mernih instrumenata koji su već ugrađeni u segmente, odnosno od njihovih sabirnih
kutija, dovode se kroz TBM kompoziciju (ili pored nje) do mernog mesta van kompozicije, na
kome se obavljaju merenja. S obzirom na dužinu kompozicije, procenjeno je da je to 125 m od
mernog profila. Na taj način se omogućava dobijanje mernih podataka u ranoj fazi, praktično
odmah po ugrađivanju segmenata. Nakon završetka izgradnje tunela, merni instrumenti se
povezuju sa mernim mestom na površini, ako se nalaze u mernim profilima koji su predviđeni
i za telemetrijska merenja sa površine terena.
Očitavanje će se vršiti pomoću prenosnog mernog instrumenta koji treba da bude zajednički
za sve primenjene telemetrijske instrumente. Izuzetak predstavljaju višestruki stenski
ekstenzometri za koje mora postojati poseban instrument za telemetrijsko očitavanje, kao i
poseban instrument za manuelno očitavanje onih stenskih ekstenzometara koji su mehanički.
Na instrumentima koji se ne povezuju sa mernim mestom na površini terena, očitavanje
rezultata će se vršiti samo dok se tunel ne pusti u eksploataciju.
335
9. PROGRAM MERENJA
Program merenja je dat na osnovu pretpostavljene dinamike radova, tj. brzine napredovanja
tunelskog iskopa od oko 20 m na dan. Ukoliko stvarni geološki ili drugi uslovi na terenu
dovedu do promene ove dinamike, to će se i program merenja na licu mesta prilagoditi tome.
Takođe, program merenja treba da bude prilagođen i dobijenim rezultatima već obavljenih
merenja u tunelu, a koji mogu da ukažu na potrebu da se neka večilina meri sa većom
učestalošću od predviđene Projektom.
Ovde se kao ilustracija daju delovi programa merenja za neke karakteristične veličine.
9.1 Merenje konvergencije

Sa merenjem konvergencije u nekom mernom preseku otpočinje se čim to bude moguće,
odnosno odmah posle prolaska TBM mašine sa kompozicijom kroz taj presek. Najpre se
obavlja ugradnja repera na licu mesta. Nakon jednog dana potrebnog za očvršćavanje lepka
veze, može se pristupiti merenju. U programu merenja početak merenja je označen kao 1.dan
(to je dan posle ugrađivanja repera). Merenja treba vršiti sa sledećom učestalošću.
 Po jedno merenje 1., 2., 4. i 6.dan;
 Po jedno merenje nedeljno, tokom 3 nedelje;
 Po jedno merenje mesečno, tokom 3 meseca.
Obavezna merenja su 1. dana (nulto), kao i 2., 4. i 6. dan. Posle toga tačan dan merenja može
da se usklađuje sa merenjima u drugim mernim profilima, kako bi se optimizovao rad ekipe
za merenja i što manje ometao normalni rad TBM mašine i pratećih sistema.
Nakon toga vršiti merenja jednom u 3 meseca, do završetka izgradnje tunela. Nakon završetka
izgradnje tunela, a pre puštanja u rad, vršiti merenja jednom u 6 meseci.
Rezultati merenja treba da budu predmet neposredne analize i interpretacije. U slučaju da

je trend razvoja konvergencija nepovoljan, merenja treba obavljati sa većom učestalošću i u
onom vremenskom periodu za koji se oceni da još nije došlo do stabilizacije pomeranja.
9.2 Relativno pomeranje stenske mase

mereno sa površine terena
Merenja na stenskim ekstenzometrima koji se postavljaju sa površine terena obavljaju se sa
većom učestalošću za vreme prolaska TBM mašine kroz profile sa ovim instrumentima.
Deformacije u nekom poprečnom profilu počinju pre dolaska samog čela iskopa u posmatrani
profil. Uticaj približavanja čela iskopa posmatranom poprečnom profilu, prema nekim
336
podacima (E. Hoek 1998: Tunnel support in weak rock), trebalo bi da se oseća na rastojanju
od oko 2,5 D pre dolaska čela iskopa i na rastojanju 4,5 D posle prolaska čela iskopa (D je
prečnik tunela). Ovo znači da merenje treba početi najkasnije oko 12 m pre prolaska mašine
kroz merni profil u kome se nalazi ekstenzometar i meriti češće tokom prolaska, sve dok
mašina ne prođe profil za oko 21 m.
U skladu sa gornjim opisom, usvaja se da se merenja svakodnevno vrše u zoni od 50 m oko

profila sa ekstenzometrom.
Naročito treba obratiti pažnju na merenja na stenskom ekstenzometru koji će se prvi ugraditi,
u mernom profilu M3. Ovim instrumentom bi trebalo da se dobiju prve informacije o
ponašanju stenske mase oko tunela prilikom iskopa. Instrument je sa telemetrijskom glavom,
što omogućava da se obavi više merenja u kraćem vremenskom intervalu.
9.3 Telemetrijska merenja

Predviđena su sledeća telemetrijska merenja (merenja sa daljinskim očitavanjem):
1 Relativno pomeranje u stenskoj masi oko tunela,
2 Dilatacije u betonskim segmentima,
3 Napon na kontaktu beton-stena,
4 Napon na spojevima betonskih segmenata obloge,
5 Pomeranja na spojevima betonskih segmenata obloge,
6 Pritisak podzemne vode na oblogu i porni pritisak,
7 Temperatura betona,
8 Temperatura vazduha,
9 Temperatura vode.
Odmah posle ugrađivanja segmenata meriće se sledeće veličine:

1 Dilatacije u betonskim segmentima,
2 Napon na kontaktu beton-stena,
3 Napon na spojevima betonskih segmenata obloge.
U pitanju su instrumenti koji će biti ugrađeni u segmente i čije merenje će biti moguće
odmah nakon postavljanja segmenata. Kablovi od ugrađenih mernih instrumenata će se
dovesti do mesta van TBM kompozicije i tu vršiti očitavanja pomoću prenosne merne stanice.
S obzirom na dužinu kompozicije, procenjeno je da je to 125 m od mernog profila. Na taj način
se omogućava dobijanje mernih podataka u ranoj fazi, praktično odmah po ugrađivanju
segmenata. Ostala merenja će početi nakon prolaska TBM mašine i prateće kompozicije kroz
merni profil.
337
Program merenja:
− Prvo merenje odmah po ugrađivanju (1.dan);
− Po jedno merenje 2., 4. i 6. dan;
− Po jedno merenje nedeljno, tokom 3 nedelje;
− Po jedno merenje mesečno, tokom 3 meseca;
− Po jedno merenja svaka 3 meseca do završetka izgradnje tunela.
Obavezna merenja su 1. dana (nulto), kao i 2., 4. i 6. dan. Posle toga tačan dan merenja može
da se usklađuje sa merenjima u drugim mernim profilima, kako bi se optimizovao rad ekipe
za merenja i što manje ometao normalan rad TBM mašine i pratećih sistema. Prilagođavanje
programa merenja treba obaviti i u skladu sa već dobijenim rezultatima, koji mogu da ukažu
na potrebu da se neka veličina meri sa većom učestalošću.
Kod instrumenata sa ranim očitavanjem, treba predvideti da se u prva 3 dana obavljaju

celodnevna merenja, što znači bar 1 merenje na 8 sati ili više, prema proceni o promeni
merene velilčine na licu mesta.
10. ZAKLJUČAK
Tunel „Višnjica“ prolazi kroz složene i heterogene geološke sredine, generalno slabe nosivosti
i mestimično sa drugim teškim uslovima za rad, i sa promenljivom visinom nadsloja od
oko 6 do 200 m. Tunel se izvodi primenom TBM (Tunnel Boring Machine), tj. metodom
mehanizovanog štita. Ova metoda zahteva blagovremeno prepoznavanje nastupanja teških
deonica, u kojima mašina može da se zaglavi ili ošteti, i u pojedinim takvim deonicama
zahteva i posebne dodatne mere ojačanja mašine i tla, a u isto vreme nameće ograničenja u
mogućnosti da se pojedina vrsta merenja vrše u ranim fazama iskopa.
Zbog toga je neophodno da se predvidi odgovarajući sistem tehničkog osmatranja u toku

izgradnje, koji mora biti prilagođen radu mašine i ograničenjima koja ona nameće, a u isto
vreme mora biti takav da se u kombinaciji sa merenjima koja vrši sama mašina i dopunskim
geološkim istraživanjima u toku izgradnje, dobiju podaci na osnovu kojh može da se izvrši
provera proračunskih pretpostavki, blagovremeno uoči nastupanje teških deonica, a zatim
preduzmu odgovarajuće mere. Pored toga, tehničko osmatranje treba da omogući praćenje
ponašanja izvedene deonice, a kasnije i praćenje ponašanja čitavog tunela u toku eksploatacije.
Prikazani projekat tehničkog osmatranja tunela „Višnjica“ je sačinjen vodeći računa o

navedenim zahtevima i ograničenjima. Radovi na realizaciji tehničkog osmatranja po ovom
Projektu započeli su u martu 2009.
338
LITERATURA
1. Glavni projekat Interceptor Ušće-Veliko Selo, Deonica tunel „Višnjica“- CS „Veliko
Selo“ od km 6+800 do km 12+639, Sveska 1: Geotehničke podloge; „Geozavod“,
d.o.o, Zavod za hidrogeologiju i inženjersku geologiju, Beograd, decembar 2005.
2. Glavni projekat Interceptor Ušće-Veliko Selo, Deonica tunel „Višnjica“- CS „Veliko
Selo“ od km 6+800 do km 12+639, Sveska 3: Statičko-konstruktivni deo; Institut
„Jaroslav Černi“, Zavod za brane, hidronergentiku, rudnike i saobraćajnice, Beograd,
decembar 2005.
3. Izvođački projekat Interceptor Ušće-Veliko Selo – U IZRADI
4. Podzemna železnička stanica „Vukov spomenik“, Elaborat o izvedenom stanju
osmatranja u fazi eksploatacije sa podacima nultog, referentnog merenja; Institut
„Jaroslav Černi“, Zavod za konstrukcije i geotehniku, Beograd, januar 1997.
5. RHE „Bajina Bašta“, Dovodno-odvodni sistem, Projekat remonta tunela u 2005-oj
godini, Sveska 1: Dopuna projekta osmatranja tunela u toku eksploatacije i Sveska
2: Projekat dopunskih merenja u toku eksploatacije tunela; Institut „Jaroslav Černi“,
Zavod za konstrukcije i geotehniku, Beograd, 2005.
339
340
PARAMETRI GRANULOMETRIJSKOG
SASTAVA I NJIHOV UTICAJ
NA SMIČUĆU ČVRSTOĆU
KAMENOG NABAČAJA
Dr Vladimir Anđelković, dipl. inž. građ.*
1. UVOD
Svaka brana izgrađena od kamenog nabačaja sa svojim akumulacionim jezerom predstavlja
građevinu koja je u svakom pogledu značajna za ambijent u kome se nalazi. Ona bitno
menja postojeće prirodne vrednosti, menja ekologiju užeg i šireg prostora novog jezera,
jednom rečju daje ambijentu novi pečat oblika i namene (Nonveiller E., 1973). Položaj i
osnovni oblik takve građevine mora biti podređen prirodnom okruženju, uslovima sigurnosti
građevine u statičkom i hidrauličkom smislu, funkciji objekta i ekonomičnosti. U tom smislu,
ne mogu se, naravno, osnovni oblici i dimenzije podređivati isključivo principima estetike
i harmonije. Međutim, povoljan estetski utisak skoro redovno ukazuje na to da je brana
stabilno i funkcionalno postavljena i oblikovana. Na primer, linija krune brane bolje deluje
ako je, prema mogućnostima morfologije i geologije terena, zakrivljena u osnovi i po visini.
Konveksna zakrivljenost prema jezeru ima i konstruktivnog rezona, jer se brana sabija pod
opterećenjem vode. Na slici 1 prikazana je nasuta brana Tikveš na Crnoj reci (Makedonija)
kao primer harmoničnog uklapanja objekta u ambijent prirode.
341
Slika 1. Nasuta brana Tikveš na Crnoj reci (Makedonija)
Pod pojmom krupnozrni kameni materijali koji se koriste za izgradnju nasutih brana,
podrazumevaju se obično prirodna tla ili veštački dobijeni materijali iz kamenoloma, kod
kojih generalno preovlađuju frakcije krupnije od veličine peska, odnosno frakcije veće od 2
do 5 mm. Nevezani kameni materijali, ili kameni nabačaj, koji se dobijaju iz kamenoloma i
koriste za izgradnju visokih nasutih brana, mogu da sadrže i kamene blokove dimenzija 500
do 1500 mm.
Prirodni krupnozrni materijali se najčešće javljaju kao šljunkoviti terasni materijali i kameniti
padinski pokrivači drobinskog tipa, koji mogu da variraju od relativno čistih kamenitih osulina,
pa sve do morenskih naslaga glacijalnog porekla. Veoma su nejednoličnog granulometrijskog
sastava, u kome se mogu naći frakcije od krupnih kamenih blokova do gline.
Kameni materijali dobijeni iz kamenoloma, odnosno nevezani kameni materijali koji su

predmet ovog rada, koriste se vrlo široko u obliku kamenog nabačaja za izgradnju nasutih
brana, kao i drugih građevinskih objekata (visoki nasipi, obalska utvrđenja i slično). Kao
i prirodni materijali, i ovi kameni materijali se mogu veoma mnogo razlikovati, pre svega
u zavisnosti od karakteristika osnovne stene i načina miniranja. Ovome svakako doprinosi
i poznata tendencija korišćenja, iz ekonomskih razloga, čak i relativno mekih i delimično
raspadnutih stena koje se nalaze u blizini lokacije građenja brane.
Od opštih osobina krupnozrnih kamenih materijala koje utiču na čvrstoću na smicanje, ili
generalno na njihovo ponašanje pod opterećenjem, treba pre svega istaći čvrstoću i postojanost
samih zrna, odnosno osnovne stene iz koje su ona dobijena. Prema uobičajenoj praksi, ove
osobine se ocenjuju na osnovu standardnih ispitivanja minerološko-petrografskog sastava,
342
PARAMETRI GRANULOMETRIJSKOG SASTAVA I NJIHOV UTICAJ
NA SMIČUĆU ČVRSTOĆU KAMENOG NABAČAJA
jednoaksijalne čvrstoće na pritisak, upijanja vode, otpornost na smrzavanje itd. Ovo se
,naravno, odnosi na kamen iz kamenoloma, pošto se kod prirodnih šljunkova i drobina većina
ovih ispitivanja ne može izvršiti. Postoje i neka specijalna ispitivanja, od kojih treba pomenuti
ispitivanje čvrstoće zrna na drobljenje (Marsal R. J., 1973). I pored donekle neodređenih
uslova opita (opterećenje zrna nepravilnog oblika koncentrisanim silama), ova metoda ipak
daje izvestan uvid u jednu veoma značajnu karakteristiku krupnozrnih materijala, a to je
drobljenje pod dejstvom opterećenja.
Osim navedenih osobina, na veličinu drobljenja utiču i drugi faktori, kao npr.: oblik zrna
(posebno u pogledu zaobljenosti) i tvrdoća materijala, odnosno otpornost na abraziju (Los
Anđeles metoda). Postoje i druge različite ocene drobljenja pod opterećenjem koje se
zasnivaju na upoređivanju granulometrijskog sastava materijala pre i posle ogleda smicanja.
Jedna od takođe važnih osobina svih kamenih materijala vezana za proces smicanja je njihova
zbijenost, koja se u analizama i modeliranju uzima preko parametara relativne zbijenosti (Dr),
ili preko koeficijenta poroznosti (e).
Kao što je poznato, granulometrijski sastav je jedna od veoma važnih i kompleksnih osobina
kamenih materijala koji se koriste u izgradnji nasutih brana. Definisan je krivom koja
opisuje sadržaj zrna različite veličine izražen u procentima težine (MIT klasifikacija, SAD).
Granulometrijske krive ovih materijala u opštem slučaju, pokazuju dve bitne karakteristike
koje su značajne kako za njihove mehaničke osobine, tako i za način eksperimentalnog
ispitivanja tih osobina. S jedne strane, kod velike većine visokih nasutih brana karakteristično
je prisustvo krupnih blokova, dimenzija 50 do 150 cm. Druga karakteristika je stepen
jednoličnosti granulometrijskog sastava, koja se prikazuje koeficijentom jednoličnosti Cu =
d60 /d10. Kod kamena iz kamenoloma ovaj koeficijent za heterogene materijale je obično iznad
10, dok je kod šljunkovitih materijala dosta veći i kreće se od 40 do 200. Za bliže opisivanje
graduiranosti koristi se i koeficijent zakrivljenosti Cc = d30 2/(d10 x d60). Za opisivanje
granulometrijskog sastava koristi se i srednji prečnik zrna d50, koji kod kamenih materijala iz
kamenoloma varira u granicama od 10 do 160 mm.
S druge strane, neki autori, kao Marsal (Marsal R. J., 1973) za opisivanje granulometrijskog
sastava uvode i određene statističke parametre koji omogućavaju detaljnije i preciznije
opisivanje granulometrijskog sastava i zbijenosti, odnosno strukture kamenog materijala. Tu
spadaju: prosečna veličina zrna, broj zrna na jedinicu zapremine ili površine, broj kontaktnih
tačaka zrna, i slično. Međutim, i pored nespornog značaja i interesa, ovaj pristup nije našao
neku širu praktičnu primenu, pre svega zbog teškoća u eksperimentalnom određivanju
ovih parametara i njihovom kvantitativnom povezivanju sa mehaničkim karakteristikama
materijala, kao što su čvrstoća i deformabilnost.

Na osnovu dosadašnjih istraživanja može se na kraju zaključiti da granulometrijski sastav
ima složeni uticaj na karakteristike smicanja, pa ga je stoga teško tačnije analizirati. Teškoće
nastaju zbog toga što se granulometrijske krive ne mogu definisati jednim parametrom, već
su za to potrebna najmanje dva parametra. Uticaj granulometrijskog sastava se poslednjih
godina analizira određivanjem uticaja veličine zrna pri konstantnom koeficijentu jednoličnosti,
343
ili variranjem koeficijenta jednoličnosti za istu veličinu maksimalnog zrna. U ovom radu
izvršeno je modeliranje združenog uticaja maksimalne veličine zrna i normalnog napona na
smičuću čvrstoću kamenog nabačaja, a isto tako i uticaja jednoličnosti granulometrijskog
sastava i normalnog napona. Združeno dejstvo ovih uticaja sa normalnim naponom je realna
i obavezna pojava u procesu smicanja, jer je dejstvo normalnog napona u odnosu na sve ostale
uticaje dominantno, tako da se za veće vrednosti normalnog napona (σ ≥ 10 MPa) dejstvo svih
ostalih uticaja gubi, odnosno nestaje.
Modeliranjem uticaja maksimalne veličine zrna i stepena jednoličnosti granulometrijskog
sastava dobijeni su modeli koji predstavljaju novinu u istraživanju kod nas i u svetu.
Modeliranje je izvršeno na osnovu rezultata ogleda triaksijalne kompresije koji se nalaze
u radovima inostranih autora i ogleda direktnog smicanja, koji su izvršeni u Institutu za
vodoprivredu „Jaroslav Černi“ u Beogradu.
2. UTICAJ MAKSIMALNE VELIČINE ZRNA NA

KARAKTERISTIKE SMICANJA
Najveći broj eksperimentalnih podataka koji se odnose na uticaj maksimalne veličine zrna
na karakteristike smicanja dobijen je iz ogleda triaksijalne kompresije, dok je manji broj
rezultata dobijen iz ogleda direktnog smicanja.
Prva ispitivanja ovog uticaja datiraju još od samog početka ispitivanja karakteristika smicanja
i deformabilnosti za potrebe izgradnje visokih nasutih brana, a to je period pedesetih godina
prošloga veka. Ispitivanja započinju ogledima direktnog smicanja Bishop-a (Bishop A. W.,
1948) u kojima se nije mogao utvrditi uticaj maksimalne veličine zrna na karakteristike
smicanja, pa je stoga on smatrao da taj uticaj ne postoji. Do istog zaključka dolazi i Vallerga
(Vallegra B. A., 1957) iz ogleda triaksijalne kompresije. Rowe (Rowe P. W., 1962) je ogledima
smicanja utvrdio da vršni ugao smicanja raste sa opadanjem maksimalne veličine zrna.
Zatim dolazi grupa istraživača (Leslie D. E., 1963, Kirkpatrick W. M., 1965, Marsal R. J.,
1967 i drugi) koji isto tako potvrđuju da vršni ugao smicanja raste sa opadanjem veličine zrna.
Najdalje je sa ispitivanjima otišao Marsal koji na osnovu ispitivanja lomljenja zrna (particle
breakage), zaključuje da je idealno zbijeni čvrsti kameni materijal onaj koji ima manje od 10
% veličine zrna manjih od 0,2 mm, maksimalne veličine zrna 20 do 30 cm, sa koeficijentom
jednoličnosti Cu ≥ 15. Isto tako je dokazano da suvi kameni materijal ima dosta veću čvrstoću
na smicanje od zasićenog.
Marachi i dr. (Marachi N. D., et all, 1972) su izvršili triaksijalne oglede na tri vrste kamenog
materijala. Materijali su imali paralelnu granulaciju, odnosno različite veličine maksimalnih
zrna (Dmax ) za istu vrednost koeficijenta jednoličnosti Cu. Rezultati su pokazali da vršni ugao
smicanja opada, a veličina aksijalne deformacije raste sa porastom Dmax. Ogledi izvršeni na
jednom od kamenih materijala poslužili su autoru za modeliranje uticaja maksimalne veličine
zrna na proces i karakteristike smicanja.
Na kraju treba pomenuti i ukratko protumačiti rezultate ogleda triaksijalne kompresije
izvršenih od strane Varadarajan-a i dr. (Varadarajan A., 2003), koji su, za potrebe projektovanja
dveju brana u Indiji, izvršili ispitivanja na dvema vrstama kamenih materijala predviđenih za
izgradnju brana. Jedan kameni materijal je dobijen iz kamenoloma, dakle bio je oštroivičnog
oblika, dok je drugi dobijen iz aluvijalnih rečnih terasa, i bio je zaobljenog do poluzaobljenog
oblika. Na svakom materijalu ispitivanja su izvršena za tri maksimalne veličine zrna, naravno
uz paralelno pomeranje granulometrijskih krivih u odnosu na krive prototipa. Za svaku
344
veličinu zrna ispitivanja su izvršena za četiri vrednosti radijalnog normalnog napona, tako da je
ukupno izvršeno 12 ispitivanja. Rezultati su pokazali da kod oštroivičnih kamenih materijala
čvrstoća na smicanje raste sa opadanjem veličine zrna, dok kod zaobljenih i poluzaobljenih
materijala čvrstoća na smicanje opada. S druge strane, zapreminske deformacije i kod jednih
i kod drugih materijala rastu sa povećanjem veličine zrna.
Konstatacija da kod zaobljenih i poluzaobljenih materijala čvrstoća na smicanje opada sa

opadanjem veličine zrna, nije potvrđena ni u jednom od radova prethodno navedenih autora.
Razlog tome može biti i činjenica da se ni u jednom od ovih ispitivanja nije vodilo računa
o obliku zrna kamenog materijala. To je verovatno i bio razlog dobijanja često suprotnih
rezultata o uticaju maksimalne veličine zrna na karakteristike smicanja.
Međutim, u radovima velikog broja autora sigurno je utvrđeno da kod oštroivičnog kamenog
materijala čvrstoća na smicanje raste sa opadanjem veličine zrna, pa je stoga autor na ovom
materijalu izvršio modeliranje uticaja maksimalne veličine zrna na proces i karakteristike
smicanja.
2.1 Model autora
2.1.1 Uvod
Kao što je prethodno napomenuto, ispitivanja izvršena od strane Marachi-a i dr. (1972) bila
su u velikoj meri osnov za modeliranje uticaja radijalnog normalnog napona i maksimalne
veličine zrna na proces i karakteristike smicanja rasutog kamenog materijala. Takođe su
posredno korišćeni i rezultati Marsal-a (1973), Anagnostija (Anagnosti P., 1983) i drugih.
Kameni materijal za branu Pyramid čiji se rezultati ogleda modeliraju u ovom radu, po
geološkoj strukturi je argilit. Dobijen je iz kamenoloma i po obliku je izraženo oštroivični.
Ogledi triaksijalne kompresije izvršeni su na uređajima prečnika uzoraka: 90 cm, 30 cm i 7
cm. U njima je maksimalna veličina zrna iznosila (respektivno prečniku): 15,2 cm, 5,1 cm
i 1,04 cm. Maksimalna veličina zrna osnovne stenske mase (prototipa) je bila oko 40 cm.
Na svakom probnom telu date maksimalne veličine zrna, ogledi smicanja su izvršeni pod
radijalnim normalnim naponima od σ3 = (0,207; 0,966; 2,90 i 4,48) MPa, tako da je na ovom
kamenom materijalu izvršeno ukupno 12 ogleda.
Krive granulometrijskog sadržaja svake serije modeliranog materijala i materijala osnovne
stenske mase (prototipa) date su na slici 2. Granulometrijske krive modeliranih materijala
dobijene su paralelnim pomeranjem u horizontalnom pravcu u odnosu na krivu prototipa, tako
da je koeficijent jednoličnosti Cu = d60 /d10 bio konstantan i iznosio je Cu = 8.
345
Slika 2 Granulometrijske krive prototipa i modeliranih materijala za branu Pyramid

Prikazani kameni materijal za izgradnju brane Pyramid bio je pogodan za modeliranje iz
sledećih razloga.
Pre svega, granulometrijske krive uzoraka za ispitivanje dobijene su „paralelnim pomeranjem“
u odnosu na krivu prototipa, što je najpravilniji postupak modeliranja maksimalne veličine zrna.
Zatim, maksimalne veličine zrna izabrane su tako da pravilno pokriju raspon između najmanje
vrednosti Dmax materijala za ispitivanje i Dmax prototipa (1,04 cm, 5,1 cm, 15,2 cm i 40
cm). Drugim rečima, maksimalna veličina zrna osnovne stenske mase (Dmax = 40 cm) nije
mnogo veća od Dmax = 15,2 cm, odnosno od najkrupnije frakcije modeliranog materijala. U
tom slučaju je moguće pravilno odrediti granične vrednosti modelskih funkcija izvan „jezgra
modela” (Dmax ∈ (1,04 – 15,2) cm) i tako dobiti karakteristike smicanja koje se protežu do
maksimalnog zrna kamena brane.
Na kraju, ogledi smicanja triaksijalnom kompresijom izvršeni su za veliki opseg radijalnih
normalnih napona σ3 ∈ (0,207 MPa – 4,48 MPa), tako da je na osnovu veće vrednosti
normalnih napona ( 2,90 MPa ≤ σ3 ≤ 4,48 MPa), gde vrednosti čvrstoće na smicanje sporo
opadaju, moguće produžiti važenje modela i do veoma visokih vrednosti σ3 koje se praktično
ne mogu javiti u konstrukciji (σ3 ≥ 10 MPa).
2.1.2 Postupak modeliranja

Na slici 3 prikazani su rezultati ogleda smicanja metodom triaksijalne kompresije na
kamenom materijalu za izgradnju brane Pyramid. Rezultati ispitivanja prikazani su naponsko-
deformacionim krivama (σ1/σ3) -ε1 i krivama deformacije εv - ε1, dok su u procesu modeliranja
naponsko-deformacione veze transformisane u oblik (σ1 - σ3) – ε1.
Ogledi smicanja izvršeni su na trima modelskim frakcijama kamenog materijala, sa
maksimalnim veličinama zrna Dmax = 10,4 mm, 50,8 mm i 152 mm. Svaka frakcija je ispitivana
pod četiri konstantne vrednosti radijalnog normalnog napona σ3 = (0,207; 0,966; 2,90 i 4,48)
MPa, tako da je na ovom materijalu izvršeno ukupno 12 ogleda.
346
Slika 3 Rezultati ogleda smicanja na kamenom materijalu za branu
347
471
PARAMETRI
PARAMETRIGRANULOMETRIJSKOG
GRANULOMETRIJSKOG SASTAVA
SASTAVAI NJIHOV UTICAJ
I NJIHOV UTICAJ 471471
PARAMETRI
PARAMETRI
NA SMIČUĆU
NA
GRANULOMETRIJSKOG
GRANULOMETRIJSKOG
ČVRSTOĆU
SMIČUĆU KAMENOG
ČVRSTOĆU KAMENOG
SASTAVA
SASTAVA
NABAČAJA I NJIHOV
I NJIHOV
NABAČAJA
UTICAJ
UTICAJ 471
471
Za izvođenje postupka modeliranja, rezultati ogleda smicanja dati
UPRAVLJANJE
NA
NA VODNIM
SMIČUĆU
SMIČUĆU RESURSIMA
ČVRSTOĆU
ČVRSTOĆU SRBIJE
KAMENOG
KAMENOG 2009
NABAČAJA
NABAČAJA
krivama
ZaZa /σ - ε1,postupka
σizvođenje
izvođenje
1 3
transformisani
postupka modeliranja,
modeliranja, su u oblik rezultati
rezultati (σ1-σogleda ) - ε1,smicanja
3ogleda
dok su dati
smicanja dati
deformacione
Za
Za izvođenje
Za izvođenje
postupka
izvođenje
krivama
krivama krive
modeliranja,
σ1σ/σ postupka
/σ - ε
postupka- - ε zadržane
rezultati
modeliranja,
vε ε, ,1transformisani
transformisani
ogleda u
modeliranja,rezultati istom
smicanja
su su obliku
rezultati
u u
dati
oblik
oblik (slika
ogleda
krivama
ogleda (σ (σ -σ 3).
-σ
σ smicanja
/σ
smicanja
) - ε , dati
1 - 3 ε ,1 dok
) - ε , dokdati susu
σσ1/σ /σ1(σ3 --σ
krivama
transformisani su u oblik 3 ε) -1, ε1transformisani
, dok su deformacione su uistom
kriveoblik εv(σ- (σ
ε1-σ -σ(slika
zadržane
1 1 3 3
)- -ε ε3). u1,istom
1dok su
krivama
deformacione
deformacione 1 3 3-1kriveεkrive
3 ,1 transformisani
1 ε - ε zadržane
ε - ε zadržane su u uistomoblik obliku
obliku 1 )3(slika , 1 dok
3). su
oblikuPolazna 3). naponsko-deformaciona
deformacione
(slika
deformacione krive
1
kriveε ε-vv-εvε1zadržane zadržane
1 1 funkcija uuistom aproksimacije
istom obliku(slika
obliku
1 3
(slika data
3). 3). je u
1
hiperboličkom
Polazna obliku:
Polaznanaponsko-deformaciona
naponsko-deformaciona
v 1
funkcija
funkcija aproksimacije data
datajejeu u
Polazna naponsko-deformaciona
Polazna naponsko-deformaciona funkcija aproksimacije εfunkcija uaproksimacije
data jeaproksimacije hiperboličkom data obliku:
Polazna naponsko-deformaciona funkcija aproksimacije data jejeuu
3 = a (σ 3 , d )
hiperboličkom
hiperboličkom σ 1 − σobliku: obliku:
obliku: 1
hiperboličkom ...........(1)
hiperboličkom obliku: b(σ , d ) + ε ε 2
σσ1 1−−σσ3 3==a(aσ(σ3 ,3d, d)3 ) εε1 111 1 2 2 ...........(1) (1)
Oznaka d u jednačini σ σ1 1−−σ(1) =aa(σ(σ3 ,3d, d) )odnos
σ3 3=prikazuje b(bσ(σ3 ,3maksimalnih
d, d) +) + ε ε veličina
...........(1)
zrna
...........(1)

u ogledima smicanja (Dmaxodnos =(1)10,4 b(σ(σ3 ,3d50,8
bmm, , d) + ) +εmm ε12 1 i 152 mm) prema
21 1 ...........(1)
Oznaka d Oznakajednačinid d
uOznaka u ujednačini
(1) jednačini
prikazuje (1) prikazuje
prikazuje
maksimalnih odnosodnosveličina maksimalnih
maksimalnih
zrna u ogledima veličina
veličina smicanjazrnazrna
maksimalnom
Oznaka
Oznaka
(Dmax = 10,4u umm,
ogledima dduuzrnu
ogledima
50,8 jednačini
mm
prototipa
jednačini
smicanja
smicanja
i 152 mm) (1)(1)(D (D (D
prikazuje
prema
= maksimalnom
prikazuje
p==
400
10,410,4 mm),
odnos
odnos mm, mm, odnosno:
maksimalnih
maksimalnih
50,850,8
zrnu mm mm
prototipa i 152
i 152veličina
veličina
(D mm)=mm) 400 zrna
zrna
prema
prema
mm),
odnosno:uumaksimalnom
ogledimasmicanja
ogledima smicanjazrnu (D
zrnuprototipa (DD max
==10,4
max 10,4 mm, 50,8 mm i 152 mm)
(D (D =mm, 40050,8 mm),mm odnosno: i 152 mm) prema
p
prema
maksimalnom
d
prototipa
= maxmaxmax p p= 400 mm), odnosno: ............ (2)
maksimalnomzrnu
maksimalnom zrnuprototipa prototipa(D (D=p=400 400mm), mm),odnosno: odnosno:
D DD p
d d=pD=Dmax max max
............
............(2) (2)(2)
uz uslov važenja u celom rasponu dd== DDp p max maksimalnih veličina zrna:............ ............(2) (2)
Dp p
Dmax
Drasponu
uzuzuslov
uz uslov važenja uslov
u celom važenja
važenja
rasponu u0ucelom
, celom
028
maksimalnih ≤ rasponu ≤
veličina 1 maksimalnih
maksimalnih
zrna: veličina
veličinazrna: zrna:
uzuzuslov
uslovvaženjavaženjauucelom celomrasponu rasponu maksimalnih veličina .............
zrna:(3)
D p Dmaksimalnih
D veličina zrna:
0,0028 ,028≤≤Dmaxmax≤≤1 1
max
.............
.............(3) (3)
Deformaciona veza εv - ε1 0modelirana ,028≤≤Dmax
0,028 DD ≤11
jep ≤ppolinomom drugog............. reda:
.............(3) (3)
(3)
Deformaciona DDp p polinomom drugog reda:
Deformacionaveza vezaεvε-v -ε1ε1modelirana modelirana jeje polinomom drugog reda:
Deformaciona
Deformaciona
Deformaciona εveza
veza
veza εv - ε1 modelirana v =εα ε-(σ )ε 1 + β (drugog
polinomom
2
dmodelirana
-εjeε3 ,modelirana σje 3je )εreda:
, dpolinomom
polinomom
1
..............
drugogreda:
drugog (4)
reda:
vv 11
ε εv v==αα(σ(σ3 ,3d, d)2ε)21ε 1++ββ(σ(σ3 ,3d, d)ε)1ε 1
2 2
..............
..............(4) (4)
Određenim postupkom εεvmodeliranja
v== αα(σ(σ3 ,3d, d)ε)ε1(Anđelković
1++ββ ( σ(σ3 ,3d, d)ε)V., ε1 1 2006) .............. koji ovde(4)
.............. (4)
(4)
nije prikazan
Određenim
Određenim zbog nepotrebnog
postupkom
postupkom proširivanja
modeliranja
modeliranja (Anđelkovićobima rada,
(Anđelković V., dobijaju
V.,2006) 2006)koji kojiseovde ovde
naponsko-deformacione
Određenim Određenim
postupkom
Određenim
nije
nijeprikazan
prikazan postupkom
modeliranja
postupkom
zbog veze
zbognepotrebnog modeliranja
nepotrebnog (σ
modeliranja
(Anđelković -σ ) -
1 3 proširivanja
ε
V., i deformacione
1(Anđelković
2006) kojiobima
(Anđelković
proširivanja ovde
V.,
obima V.,2006) veze
2006)
nije
rada,
rada, ε
koji
prikazan
koji -
v ovde
dobijaju
dobijajuεovde
1 zbog sese
u obliku:
nepotrebnognije
nije prikazanzbog
proširivanja
prikazan
naponsko-deformacione zbognepotrebnog
obima nepotrebnog
rada, dobijajuvezese
veze (σproširivanja
proširivanja
(σ -σ -σ ) -
) ε
- ε i i obimarada,
obima
deformacione
deformacione rada, veze dobijaju
(σ
dobijaju
veze -σ ) -se
1 3ε ε
veze εse
- εi
1-
v v 1ε1
deformacione veze ε
u uobliku:
obliku: - ε u obliku: veze
veze (σ (σ -σ -σ
1 1 3 3
1 3 ) )
- - ε ε 1i
1 1
i deformacione
deformacione vezeveze ε ε - -ε ε
v 1
vv 11
Naponsko-deformaciona
obliku: veza (σ - σveza
uuobliku: (σ1 - 1σ3)3 - ε11:
naponsko-deformaciona ) - ε :
(σ(σ - σ3)3)- -ε1ε:1 :
1 3 1
Naponsko-deformaciona
Naponsko-deformacionaveza veza 1 1- σ
Naponsko-deformacionaveza
Naponsko-deformaciona veza((σ σ(σ 3 -1-,σ σ) )- -ε ε: :
1 )1 3 3xε 1 1 1
075
σ1 −σ 3 p a σσ3 31,075
= σ(σ(σ3p3(3 1p),0075 )1,075xεx1ε 1
)1,075 (5)
p a σσ − σ
− σ 0 , 312 0 , 222 ( )a a xDε
, 606 x1ε−01, 663 D + 0, 24 D + 0,55 + ε 2
6 4 2
1 1 03,012
σ == d ( 1 − 0 , 479 d )( )
σσ1 1−−σ pppaaa σσ
3
1
p ap3 a3== 6 6 4 4 2 2

ppa a 0,0012
,012
0 , 312
d0d,312 (1(1− −0,0479
0 , 312
,479
0 , 222
d0d, 222 σ)(σ)(3 )0,606
0 , 222 3 3 0 , 606 D D− 0−, 663
0 , 606
) D D−0−, 663
D D+ 0+, 24
0 , 663 D D+ 0+, 55
0 , 24 0 , 55
+ +ε21ε2 12
..... (5)
6 4 2
++ε 1ε2 1
0 , 663 D+ 0+, 24
0 , 24 D+ 0+, 55
0 , 55
0,0012
,012 dd (1(1−−0,0479 ,479 dd )()( p)ap) a
6 4 2
0 , 312 0 , 222 3 0 , 606 D D
gde je: D - transformacioni oblik veličine d, odnosnopp Da = 1 – d i
a .....
.....(5) (5)
D - transformacioni
gdepje:- atmosferski pritisak = 0,1 MPaoblik veličine d, odnosno D = 1 – d..... i(5)
..... (5)
a
472gde pje:
gdeje: a
– atmosferski
DD- -transformacioni
transformacioni pritisak =
UPRAVLJANJE
oblik0,1 MPa
oblik
VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009.
veličined,d,odnosno
veličine odnosnoDD==1 1– –d d i i
gde
472je:
gde je: DDp- p-transformacioni
transformacioni
– atmosferski
– atmosferski oblikveličine
oblik
pritisakUPRAVLJANJE
pritisak =veličine
= 0,1 0,1 d,
VODNIM
MPa MPa d,odnosno
odnosnoRESURSIMA DD==SRBIJE 11––dd2009. ii
Granične vrednosti parametara
ppa a––atmosferski
Granične vrednosti parametara
a a
atmosferskiσ3/pa, d pritisak σ
i pritisak /p
ε1 su3 sledeće: ,
a ==0,1
d i
0,1MPaε su
1 MPa
sledeće:

Deformacija
Granične
Granične
loma ε1,L parametara
vrednosti
vrednosti 0,028
pri dejstvu uticaja
parametara
≤ d ≤ 1,0 σσ /p /p
0 ,≤a,dσεd3i/p≤εi 1aεε1isusu dsledeće:

takođe
sledeće:
predstavlja
Deformacija
Granične
Granične funkciju
0,028
vrednosti ≤
lomaparametara
vrednosti d ≤ 1,0
ε1,L pri dejstvu
parametara σσ3/p 0 3≤
/puticaja
3 aε
, d i εσ3su
3 a,a d 1i ε1 1su
≤
1 ε /psledeće:
1,L
1,L
a
i d takođe
sledeće: ......... (6) (6)
Deformacijapredstavlja
loma ε1,L pri funkciju
dejstvu
0,028 ≤≤d dσ≤3/p
uticaja σi 3d takođe 0 0≤predstavlja εfunkciju
0,028
0,028
0,028≤≤εd1,dL ≤=≤ 1,0 (1,0
f≤1,0a 1,0
σ , d 0) 0≤ ≤ ε
≤ε1ε1≤≤ε1,L
ε ≤ ≤ ε ε 1,L ...........
.........
.........
.........
......... (7)(6)
(6)
(6)
(6)
p
ε 1, L = f a( , d ) 3 1 1 1,L1,L
........... (7) (7)
Modeliranjem u dva koraka dobija se paksijalna
a deformacija loma ε
1,L
u obliku:
Modeliranjem
Modeliranjem u dva koraka dobija u dva se koraka aksijalna dobija deformacija se aksijalna loma εdeformacija1,L
u obliku: loma ε1,L
u obliku:
σ
ε 1, L = 0,015d −0,051 (6,47d 0, 235 + ( 3 σ) 0,55 ) ........... (8) (8)
ε 1, L = 0,015d −0,051 (6,47d 0, 235 +p a( 3 ) 0,55 ) ........... (8)
pa
348 Deformaciona veza ε - ε definisana opštom jednačinom (4), ima
v 1
sledeći oblik:
Deformaciona veza εv - ε1 definisana opštom jednačinom (4), ima
sledeći oblik:
σ3 σ σ
ε v = 2,30d −0,177 (1 − 0,079d −0,185 ln( ))ε 12 + 1,98( 3 ) −0, 404 (1 − 0,948( 3 ) 0, 284 )ε 1
− 0 ,177 − 0 ,185 pa σ 3 2 p a σ 3 −0, 404 p a σ 3 0, 284
εε1,1L, L==00,015
,015dd −0,051(6(6,47
,47dd 0, 235++( ( 3) ) 0,55) ) ...........
...........(8)
(8)
σ 3ppa0,a55
ε 1, L = 0,015d − 0 , 051 0 , 235
(6,47d +(
) ) ........... (8)
pa
Deformaciona
Deformacionaveza veza εvεv- -ε1ε1defi definisana
nisanaopštom
opštomjednačinom jednačinom (4), (4),ima ima
sledeći oblik:
sledeći oblik:
Deformaciona veza PARAMETRI εv - ε1 defiGRANULOMETRIJSKOG
nisana opštom jednačinom
(4), ima
SASTAVA I NJIHOV UTICAJ
sledeći oblik:−0−,177 σσ3 3 2 2 σσ3 3 −0−, 404 σσ3 3 0, 284
ε vε v=veza
Deformaciona =2,230
,300 ,177 − 0−,185
dεdv - ε1 (definisana
1(1−−0,0079 d dopštom
0 ,185
,079 ln( ε 1ε 1++1,198
))))
ln(jednačinom ((4),
,98 ( ) ima
0 , 404 (1(1−−0,0948
) sledeći ( ( ) ) )ε)1ε
oblik:
,948 0 , 284
p ap p ap p ap 1
σ a
σ a
σ a
ε v = 2,30d −0,177 (1 − 0,079d −0,185 ln( 3 ))ε 12 + 1,98( 3 ) −0, 404 (1 − 0,948( 3 ) 0, 284 )ε 1 (9)
pa pa p a .......... (9)
.......... (9)
.......... (9)
Diferenciranjem
Diferenciranjem εvεpo
poε1,ε1,odnosno d ε
odnosnoobrazovanjem
obrazovanjem
v i iunošenjem
unošenjem
Diferenciranjem εv po ε1, odnosno
v obrazovanjem i unošenjem ovog izvoda u jednačinu
ovog izvoda
ovog izvoda
za ugao dilatance u jednačinu
u jednačinu
u procesu za ugao dilatance
d
smicanja: za ugao dilatance ε 1
u procesu smicanja:
u procesu smicanja:
Diferenciranjem εv po ε1, odnosno obrazovanjem i unošenjem
ovog izvoda u jednačinu za ugao dilatance ddεεv v u procesu smicanja:
ddεε1
sinsinψψ==dε v dε1 .......... (10)
d22ε−1− dεv v ..........(10)
(10)
sin ψ =
dεdvdεε1 1 .......... (10)
2 −
dobijaseseugao
dobija ugaodilatance
dilatanceuuobliku:
dobija se ugao dilatance u obliku:
obliku:dε 1
dobija se ugao
PARAMETRI dilatance u obliku:
GRANULOMETRIJSKOG SASTAVA I NJIHOV UTICAJ
σ σ σ3 473
− 0 ,177
6,d6d −0,177(1(−
4,4ČVRSTOĆU d d −0,185 σ 3 ε + 1,98( σ )3 −0, 404(1 − 0,948( σ )3 0, 284)
− 0 ,185 − 0 , 404 0 , 284
1 −0KAMENOG
,0079 ln(ln( ))
3 3
NA SMIČUĆU ,079 NABAČAJA ))1ε + 1,98( ) (1 − 0,948( ) )
p ap 1 p ap p ap
sin ψψ= =
sin σ3 σ
a
σ 3 −σ
a
σ 3 0,σ284
a (11)
unošenjem
− 0 ,177
42,6−d4,6deformacije
−(1
0 ,177 − 0 ,185 ))ε σ
− 0 ,185
− 0,0790d,079dlomaln( ε1,p13L+))3u1))ε,98 (1,98)( σ )(−10naponsko-deformacione
jednačinu
0 , 404
−,−0 ,0
404 ,9480(,948) ( σ3 ))30, 284
2 − 4,d6d −0,177(1(−1 − 0,079d −0p,185aln(ln( 1ε −
1 −p1a,98p( ) (1(−
404
1 − 0p,a948p( ) 0, 284) )
sin ψ = (5). Tako se dobija: p p ap a
veze σ3
a a a a
σ −0, 404 σ 3 0, 284
PARAMETRI 2 − 4,6d − 0 ,177
GRANULOMETRIJSKOG(1 − 0,079d − 0 ,185
ln( ))ε 1 − 1,98( )
SASTAVA I NJIHOV UTICAJ (1 − 0,948( )............ ) (11)
473
pa pa p a ............ (11)
Ugao dilatance za stanje loma dobija se unošenjem deformacije loma ε1,L u............ jednačinu(11)(11).
Ugao
Ugaodilatance
dilatance zazastanje1,loma
stanje dε dobija
loma
25 6,47dsese
dobija
− 0 , 363 unošenjem
( 3 ) 0,55 )(deformacije
σ
unošenjem
0 , 235
(jednačinu
σdeformacije
3 1, 075
+ naponsko-deformacione
) loma
loma
unošenjem
ε1,L −σ3deformacije
uσujednačinu (11). loma u pa pa
ε 1 jednačinu (11). 1, L
veze1,Ldilatance
Ugao (5). Tako L =se stanje
dobija:loma dobija
Vršno stanje napona p a pri za
kome σ 3 f ( D ) se unošenjem deformacije σ loma
ε u jednačinu (1 −
(11). 0nastaje lom
,479d 0, 222 )( smicanjem
) dobijad se
+ 0,01875 unošenjem
− 0 , 414
(6,47d 0, 235deformacije
+ ( 3 ) 0,55 ) 2loma
ε1, L u jednačinu
1,L naponsko-deformacione veze p a (5). Tako se dobija: pa
Vršno
Vršno stanje
stanje napona
napona pri pri kome kome nastaje
nastaje lom lom smicanjem
smicanjem dobija
dobija sese
− 0 , 363 0 , 235 σ 3 0,55 σ 3 1,075 .......... (12)
1,25d (6,47d + ( ) )( )
Vršno
σ 1 −stanje
σ3 napona pri kome nastaje lom p a smicanjempa dobija se
L= (12)
gdep a je f (D) = 0,606
0 , 222Dσ – 3 0,663 D4 + 0,24 − 0 , 414 D + 00,55
6 2
f ( D) , 235 σ 3 0,55 2
(1 − 0,479d )( ) + 0,01875d (6,47d +( ) )
pa pa
Oblik
gde je f (D) loma
= 0,606 D6 –dat jednačinom
0,663 D4 + 0,24 D2 + 0,55 ..........
dobijen (12)
je aproksi-
macijom mernih podataka za stanje loma (slika 3) formiranih prema
je f (D)
gdeovoj = 0,606u Dzavisnosti
jednačini,
6
– 0,663 Dod +radijalnog
4
0,24 D2 +normalnog
0,55 napona σ3 i
Oblik lomamaksimalne veličine zrna d, dobijen
dat jednačinom odnosno:je aproksi-macijom mernih podataka za
stanje loma (slika 3) formiranih prema ovoj jednačini, u zavisnosti od radijalnog normalnog
naponaOblik loma datveličine
σ3 i maksimalne jednačinom= fd,(σodnosno:
sin φzrna , d) dobijen je aproksi-
macijom mernih podataka za 3stanje loma (slika 3) formiranih prema(13)
............
sin φ = f (σ3, d)
ovoj jednačini, u zavisnosti od radijalnog normalnog napona σ3 i(13)
Tako semaksimalne
modeliranjemveličine
u dva koraka
Tako se modeliranjem ud,dva
zrnadobija:
odnosno:
koraka dobija:
σ3
sinsin
φ= φ =f 0(σ
,748, dd)−0,0307 ( ) 0,0049 ln d −0, 0704 (14)
............ (14)
3 pa
............ (13)
Uporedni
Uporedni prikaz prikaz eksperimentalnih
eksperimentalnih i modelskih krivih i modelskih
smicanja (σ1krivih - σ3) – εsmicanja
i εv – ε1 dat - σna
(σ1je 3
)
slici 4. Tako
– εse i modeliranjem
ε – ε dat je u
na dva
slici koraka
4. Uočava dobija: se dobro slaganje između ovih
1
Uočava 1 se dobro
v slaganje
1 između ovih krivih, koje je potvrđeno regresionim krivama
krivih, koje
tačnosti modeliranja je potvrđeno
(Anđelković regresionim
− 0 , 0307 σ
V., d2006). krivama tačnosti modeliranja
(AnđelkovićsinV., φ =2006).
0,748 (
3 0 , 0049 ln d − 0 , 0704
) ............ (14)
pa
Uporedni prikaz eksperimentalnih i modelskih krivih smicanja (σ1- σ3)349

– ε1 i εv – ε1 dat je na slici 4. Uočava se dobro slaganje između ovih
krivih, koje je potvrđeno regresionim krivama tačnosti modeliranja
(Anđelković V., 2006).
Slika 4 Uporedni prikaz eksperimentalnih i modelskih rezultata ogleda smicanja datim u obliku (σ1-
Slika 4. Uporedni prikaz eksperimentalnih
σ3)- ε1 i εv - ε1. i modelskih rezultata
ogleda smicanja datim u obliku (σ1-σ3)- ε1 i εv - ε1.
2.1.3 Primena modela
Figure
Pošto 4. Comparative
se modeliranjem obuhvatio i presentation
uticaj maksimalneof experimental
veličine zrna prototipaand modelling
(Dp), odnosno zrna
shear test results presented by the relation (σ1-σ3)- ε1 i εv - ε1.
materijala u brani, to bi po mišljenju autora, bilo interesantno odrediti smičuće karakteristike
kamenog materijala prototipa, odnosno brane Pyramid. U tom smislu, formulacija zadatka bi
bila sledeća:
2.1.3 PRIMENA MODELA

Odrediti smičuće karakteristike kamenog materijala brane Pyramid maksimalne veličine zrna
Dp = 40 cm, i to:
Pošto se modeliranjem
- naponsko-deformacionu vezuobuhvatio
σ1- σ3 = f(ε1) iideformacionu
uticaj maksimalne
vezu εv = φ(εveličine
1
), zrna
- uslov loma smicanjem i
prototipa (D
- razliku u vršnom), odnosno zrna materijala u brani, to
p uglu smicanja između najmanje veličine zrna u ogledu
bi po mišljenju
350
- razliku u vršnom uglu smicanja između najmanje veličine zrna
- razliku u vršnom uglu smicanja između najmanje veličine zrna
u ogledu
u ogledu
Dmax = 1,04 cm i veličine zrna u konstrukciji (Dp = 40 cm), za
vrednostiDmax = 1,04 cm i veličine zrna u konstrukciji (Dp = 40 cm), za
vrednosti
radijalnog normalnog σ3 NA
= SMIČUĆU
0,5 MPaČVRSTOĆU
i 6,0 MPa.
napona GRANULOMETRIJSKOG
PARAMETRI SASTAVA I NJIHOV UTICAJ
radijalnog normalnog napona σ3 = 0,5 MPa i 6,0KAMENOG
MPa. NABAČAJA
Dmax = 1,04 cm i veličine zrna u konstrukciji (Dp = 40 cm), za vrednosti
radijalnog
Rešenje: normalnog napona σ3 = 0,5 MPa i 6,0 MPa.
Rešenje:
Za vrednost Dp = 40 cm koeficijenti maksimalne veličine zrna d i D
Rešenje: Za vrednost D = 40 cm koeficijenti maksimalne veličine zrna d i D
iznose: d = 1,0 i D p = 0. Unošenjem ovih vrednosti u jednačine (5)
i (9) iznose:
dobija
Za vrednost sedcm
Dp = 40 = 1,0 i D deformaciona
naponsko- =maksimalne
koeficijenti 0. Unošenjem i ovih
zrnavrednosti
deformaciona
veličine u jednačine
d = 1,0 i(5)
jednačina
d i D iznose: D
= 0.prema i (9) dobija
sledećem:
Unošenjem se naponsko- deformaciona i deformaciona jednačinai
ovih vrednosti u jednačine (5) i (9) dobija se naponsko- deformaciona
prema
deformaciona sledećem:
jednačina prema sledećem:
σ3
σ 3ε 11,075
)1,075(
pa ( ) ε 1
σ1 − σ 3 = p xp a
σ1 − σ 3 = σ 3 a0,55 xp a (15)
0,00625( ) σ 3+ 0ε,55 2
0,UPRAVLJANJE
00625
p a ( )VODNIM
1
+ ε 1RESURSIMA
2
.......... (15)
476 pa ..........
SRBIJE 2009.(15)

i476 UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009.
i476 iUPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009.
Uslov loma smicanjem σ3 2dobija se unošenjem
σ 3 −0, 404 koeficijenata σ 3 d0, 284 iDu
Uslov
εjednačinu
= loma
2,3 ( 1 −smicanjem
(12):
0, 079 ln( dobija
))εσ se
+ 1 ,unošenjem
98 ( ) σ koefi
(1 − cijenata
0 ,948 ( d ) i D
σ u
3 )ε01, 284
(16)
v
jednačinu ε v =(12):
Uslov ,3(1 −smicanjem
2loma 0,079 13
))ε 12 +se1p,unošenjem
p aln( dobija 98 ( 3 − 0 , 404
) ( 1
koefi − 0 ,948
p
cijenata ( d ) i D )
uε 1
jednačinu (12): pσa a
pσa
a
pa
Uslov loma smicanjem dobija 8se,0875
3 1, 075
σ( 3p 1), 075
unošenjem + 1,25σ( d3 i)D
koeficijenata
1, 625
........... (16)
3p 1, 625 u jednačinu (12): ........... (16)
8 , 0875 ( a σ + 1,25(
) )
a σ
(σ 1 − σ 3 ) L = p 3 1, 075 p 3 1, 625 xp a
(σ 1 − σ 3 ) L = 0,785 + 80,,0875 a (σ ) + 1,a25( σ )
764σ( p3a) 0,55 + 0,0188σp( a 3 )1,1xp a
(σ 1 − σ 3 0) ,L785
= + 0,764( 3p)a 0,55 + 0,0188( 3p)a1,1 xp
......... (17)(17)
σ σ a
......... (17)
0,785 + 0,p764 a (
3 0 , 55
) + 0,0188 pa ( ) 3 1,1
Razlika u vršnim uglovima smicanja p a između materijala p a prototipa ......... (17)

Razlika
(Dp = 40 u vršnim uglovima ogleda
cm) i materijala smicanja (Dizmeđu
max
= 1,04 materijala
cm) dobija prototipa
se
Razlika u=vršnim
Razlika
(Dunošenjem40 uglovima
cm) u
i smicanja
vršnim
materijala
njihovih koefi između
uglovima
ogleda
cijenata (D materijala
smicanja
d u= 1,04 prototipa
između
jednačinu cm) (Dp =
materijala
dobija
(14). Tako40
se cm)
se i materijala
prototipa
p max
ogleda (D
unošenjem = 1,04 cm)
(Dp = njihovih
dobija:
max
dobija
40 cm) i koefi se unošenjem
materijala
cijenata ogleda njihovih koeficijenata
(Dmax = 1,04
d u jednačinu (14). d u
cm)Tako jednačinu
dobija se se(14). Tako
se dobija:
dobija: unošenjem njihovih koeficijenata d u jednačinu (14). Tako se
za dobija:
za σ3
= 5,0 i d = 0,028 sin φ = 0,725 i φ = 46,5 0
za σ 3p a
= 5,0 i d = 0,028 sin φ = 0,725 i φ = 46,5 0
zap a σ 3 = 5,0 d i= d1,0= 0,028 sin φsin = φ0,668
= 0,725 i φ i= φ41,9 0
= 46,5 0
pa d = 1,0 sin φ = 0,668 i φ = 41,9 0 (18)
0 0
d = 1,0 sin φ = 0,668 ∆φi =φ 4,6
= 41,9
0
∆φ = 4,6….....
(18)
0
φ = 4,6
∆…..... (18)
za …..... (18)
za σ 3 = 60,0 i d = 0,028 sin φ = 0,582 i φ = 35,6 0
za σ 3p a= 60,0 i d = 0,028 sin φ = 0,582 i φ = 35,6 0
za
pa σ3 sin φsin i φ i = φ34,1 0
= 60,0 d i= d1,0
= 0,028 = φ0,560
= 0,582 =0 35,6 0
pa d = 1,0 sin φ = 0,560 i φ = 34,1 (19)
0
d = 1,0 sin φ = 0,560 i φ = 34,1
0
∆φ = 1,5 ......(19)
0

∆φ = 1,5 ......(19)
0
Može Može
se uočiti da sa porastom normalnog napona σ razlika u ∆φ čvrstoći
vršnoj = 1,5 ......(19)
između
se uočiti da sa porastom normalnog3 napona σ3 razlika u vršnoj
materijala
Može sa različitim
se uočiti
čvrstoći između maksimalnim
da sa veličinama
porastomsa
materijala zrna
normalnog postaje
različitimnapona sve manja, tako u vršnojvelikih
da
σ3 razlikaveličinama
maksimalnim kod
vrednosti σ
zrnaMože
čvrstoći (σ ≥ 6,0
3 između
3 postaje
MPa)
se uočitiona postaje
svematerijala
manja, zanemarljiva.
da sa porastom
sa da
tako normalnog
različitim
kod napona
maksimalnim
velikih vrednostiσ veličinama
σrazlika
(σ ≥u6,0 vršnoj
3 3 3
zrna
MPa)čvrstoći
postaje između
sve materijala
manja,
ona postaje sa različitim
tako da kod
zanemarljiva. velikih vrednosti σ3 (σ3 veličinama
maksimalnim ≥ 6,0
MPa)zrna sve manja, tako da kod velikih vrednosti σ3 (σ3 ≥ 6,0
ona postaje zanemarljiva.
MPa) ona postaje zanemarljiva. 351
3. MODELIRANJE UTICAJA STEPENA

JEDNOLIČNOSTI GRANULOMETRIJSKOG
SASTAVA NA SMIČUĆU ČVRSTOĆU
KAMENOG NABAČAJA
3.1 Uvod
Kao što je napred napomenuto uticaj granulometrijskog sastava na karakteristike smicanja
kamenog nabačaja se ne može definisati jednim parametrom, već su za to potrebna najmanje
dva parametra. Pored toga postoji određena međuzavisnost između granulometrijskog sastava
i drugih uticaja: pre svega dominantnog normalnog napona (σ) kome su svi uticaji više
ili manje podređeni, zatim zbijenosti (e), pa čvrstoće stenske mase (σc), i na kraju oblika
zrna. Tako, na primer, kod nejednolične granulacije sa istom energijom zbijanja u odnosu
na jednoličnu, dobijaju se znatno manje poroznosti. Sve to otežava međusobno upoređivanje
rezultata ogleda, tako da su često razmatranja ovog uticaja dosta uopštena. Prema Anagnostiju
(1983) i Popoviću (1987), za ispitivanje uticaja granulometrije potrebno je izvršiti više ogleda
sa različitim granulometrijskim krivama, da bi se mogao odrediti ovaj uticaj na karakteristike
smicanja.
U radu je izvršena analiza i modeliranje uticaja stepena jednoličnosti granulometrijskog
sastava na smičuću čvrstoću kamenog nabačaja. Dobijen je model čvrstoće na smicanje u
funkciji normalnog napona (σ) i koeficijenta jednoličnosti granulacije (Cu). Za izradu modela
korišćeni su rezultati ogleda smicanja izvršeni metodom triaksijalne kompresije koji su se
mogli naći u radovima uglavnom inostranih autora. Rezultati i zaključci o dejstvu ovih
uticaja na smičuću čvrstoću kamenog nabačaja dobijeni modeliranjem, provereni su ogledima
direktnog smicanja izvršenim na kamenom materijalu koji se koristio u izgradnji brane Rovni
kod Valjeva. Ogledi direktnog smicanja izvršeni su u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav
Černi“ u Beogradu, 2007. godine.
3.2 Ispitivanje uticaja granulometrijskog

sastava
Rezultati različitih eksperimentalnih ispitivanja generalno ukazuju na značajne prednosti
nejednoličnih materijala bogate granulacije u odnosu na jednolične materijale. Uglovi
čvrstoće na smicanje po pravilu više ili manje rastu sa povećanjem koeficijenta jednoličnosti,
u zavisnosti od vrste materijala, zbijenosti i područja normalnog napona. Ovo pokazuju
rezultati brojnih ispitivanja, od kojih treba pomenuti neke karakteristične, kao na primer,
ispitivanja Bishopa (Bishop A. W., 1948), Casagrandea (Casagrande A., 1965), Lepsa (Leps
T. W., 1970), Anagnostija (Anagnosti P., 1983), Popovića (Popović M., 1987) i drugih.
Prema rezultatima Bishopa (1948), kod nejednoličnog šljunka (Cu = 25) uglovi čvrstoće
na smicanje su veći za 3o do 4o u odnosu na uglove kod jednoličnog šljunka (Cu = 1), pri
naponima od 0,05 MPa do 0,25 MPa.
Casagrande (1965) je dobio, na osnovu ispitivanja gnajsa za branu Mica, povećanje uglova
352
čvrstoće na smicanje za 4o pri radijalnom pritisku od 0,5 MPa, a za 2o pri radijalnom pritisku
od 2,5 MPa, uz povećanje koeficijenta jednoličnosti Cu od oko 3 na oko 15.
Rezultati Lepsa (1970) pokazuju povećanje vršnog ugla smicanja za 3.5 o usled porasta
sadržine šljunka sa 20 % na 50 % u kamenom materijalu, pri radijalnom normalnom naponu
od 0,7 MPa.
Kod ispitivanja kamenog materijala (peščara i glinaca) za branu Gazivode (BIH) (Popović,
1987), usled povećanja sitnih frakcija (D ≤ 5 mm) od 5 % na 15 %, odnosno povećanja Cu
od 9 na 28, došlo je do povećanja vršnog ugla smicanja za 3o, zbog povećane zbijenosti i
smanjenog drobljenja.
Međutim, dodavanje vrlo sitnih frakcija (D ≤ 0.1 mm) u većoj količini od potrebne, može
dovesti do suprotnog efekta, odnosno do smanjivanja čvrstoće smicanja sa povećanjem
koeficijenta jednoličnosti. Tako Popović (1987) navodi da je prirodni osulinski krečnjački
materijal koji je ispitivan za izgradnju brane Rama (BIH), jednolične granulacije (Cu = 2
do 3), dao veće vršne uglove smicanja za 3o do 5o u odnosu na nejednolični materijal (Cu =
120 do 160) koji je imao 40 % do 50 % zrna ispod 5 mm, ali i 10 do 20 % zrna ispod 0,1
mm. Upravo je prisustvo ovih najsitnijih čestica dovelo do smanjivanja čvrstoće na smicanje,
uprkos znatno bogatijoj granulaciji i smanjenom drobljenju.
Na kraju, treba navesti ispitivanja All Hussain (All Hussaini M., 1983), koji je analizirajući
uticaj maksimalne veličine zrna, došao do zaključka da je u opsegu koeficijenta jednoličnosti
Cu od 3.31 do 11.6, uticaj ovog koeficijenta mnogo izraženiji nego uticaj maksimalne veličine
zrna. Zbog toga je autor u radu koristio ove rezultate, kao i rezultate prethodno navedenih
autora za modeliranje uticaja jednoličnosti granulacije na karakteristike smicanja.
3.3 Model uticaja normalnog napona i

koeficijenta jednoličnosti
granulometrijskog sastava
Za modeliranje uticaja jednoličnosti (uniformnosti) granulacije definisane koeficijentom
jednoličnosti Cu = D60 / D10 , korišćeni su u najvećoj meri rezultati All Hussainija (1983),
Lepsa (1970), Anagnostija (1983) i Popovića (1987).
Tipičan uticaj promene koeficijenta jednoličnosti granulacije Cu na ugao čvrstoće smicanja φ
, prikazan je na slikama 5a i 5b na kojima su dati rezultati ispitivanja All Hussainija (1983)
na kamenom materijalu bazaltnog porekla. Ispitivanja su izvršena za dve vrednosti početne
zbijenosti: Dr = 100 % i Dr = 75 %. Može se uočiti da sa porastom koeficijenta jednoličnosti
Cu, , odnosno sa porastom heterogenosti granulacije, rastu uglovi čvrstoće na smicanje φ. Sa
povećanjem radijalnog normalnog napona σ3 nastaje pad uglova čvrstoće na smicanje φ, bez
obzira na vrednost Cu, međutim, taj pad je manje izražen ukoliko je veća početna zbijenost
uzorka Dr i obratno.
353
a)
0,8
0,75
Dr = 75 %
0,7
sin Φ
0,65
Cu=11.6
Cu=9.44
0,6 Cu=6.67
Cu=4.68
Cu=3.31
0,55
0,5
0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4
radijalnii normalni napon σ3 (MPa)
b)
0,85
0,8
Dr = 100 %
0,75
0,7
sin Φ
0,65 Cu=11.6
Cu=9.44
Cu=6.67
0,6 Cu=4.68
Cu=3.31
0,55
0,5
0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4
radijalni normalni napon σ3 (MPa)
Slike 5a i 5b Čvrstoća na smicanje sinφ u zavisnosti od normalnog napona σ3 i koeficijenta

jednoličnosti Cu, za lomljeni bazalt (Dr = 100 %, sl. 5a i Dr = 75 % , sl.5b
Rezultati ogleda dati na slikama 5a i 5b transformisani su u vezu sinφ – Cu, za odgovarajuće

relativne vrednosti radijalnog normalnog napona σ3 / pa koji se kreću od 4,13 do 31,0 (slike
6a i 6b).
354
0,9
0,85
σ
__3 = 4,13
0,8 pa
Cu = 1 σ
__3
0,75 pa = 8,61
sin Φ
0,7 σ3
___
pa = 20,67
0,65 σ
___
3
pa = 31
0,6
0,55
0,5
0 1 2 4 6 8 10 12 14
koeficijent jednoličnosti Cu
a)
0,8
Cu = 1 ó
___
3 = 4,13
0,75 pa
ó 3
___ = 8,61
0,7 pa
ó
___3 = 20,67
sin Ö
0,65 pa
ó
___3 = 31
0,6
pa
0,55
0,5
0 1 2 4 6 8 10 12 14
koeficijent jednoliènosti Cu
b)
Slike 6a i 6b Rezultati ogleda smicanja prikazani vezom sinφ – Cu, za odgovarajuće vrednosti
relativnog radijalnog napona σ3/pa. Dr materijala je 100 %, sl. 6a i Dr = 75 %, sl. 6b
Postupkom modeliranja trebalo je proširiti oblast koeficijenta jednoličnosti od 3,31 ≤ Cu ≤

11,6 na 1 ≤ Cu ≤ 30 i utvrditi uticaj jednoličnosti granulacije u ovom većem opsegu, posebno
u oblasti heterogene granulacije (Cu ≥ 8).
355
heterogene
Postupkom granulacijetrebalo
modeliranja (Cu ≥ 8).je proširiti oblast koeficijenta
Polazni analitički
jednoličnosti od 3,31 oblik ≤ Cu funkcije
≤ 11,6 na sinφ
1 ≤jeCsledeći:
u
≤ 30 i utvrditi uticaj
jednoličnosti granulacije u ovom većem opsegu, posebno u oblasti
Polaznigranulacije
heterogene analitički oblik (C ≥funkcije
8). sinφ je sledeći:
sin φu = a (σ 3) + b(σ 3) (Cu − 1) C (σ 3)
............. (20)
UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009 C (σ 3 )
Na osnovu navedenih sin φ = rezultata,
a (σ 3) + b(σ 3za ) (Cu − 1) materijal koji je po
kameni
Polazni analitičkisastavu
geološkom oblik funkcije
bazalt sinφ ječvrstoće
visoke sledeći: (σ = 150 ............. MPa – (20) 170
Polazni analitički
Na oblik funkcije
osnovu sinφ je sledeći:
navedenih rezultata, za kameni c
materijal koji je po
MPa), formirana su dva modela uticaja stepena jednoličnosti
geološkom sastavu bazalt C (σ 3) (σ = 150 MPa – 170
granulometrijskog a (σ 3 ) + C
sin φ =sastava bvisoke čvrstoće
(združenog
(uσ 3) (Cu − 1)
sa uticajem
c σ3), i to: (20)
MPa), formirana su dva modela uticaja stepena ............. (20)
jednoličnosti
Na osnovu
granulometrijskog
Na navedenih
osnovu rezultata,
navedenih sastava
rezultata,
za kameni
C (združenog
u zakoji
materijal kameni sa uticajem
materijal
je po geološkom
σ
koji
sastavu
), jeto:po
i
3 bazalt visoke
čvrstoće (σc Za
geološkom materijal
= 150 sastavu
MPa zbijenosti
– 170 bazalt Dr = 100
visoke
MPa), formirana %: modela
čvrstoće
su dva (σc uticaja
= 150stepenaMPajednoličnosti
– 170
MPa), formirana
granulometrijskog sastava Cu su dva modela
(združenog sa uticajem uticaja
σ ), i to:stepena jednoličnosti
Za materijal zbijenosti
granulometrijskog sastava C = 100 %:3 sa uticajem σ ), i to:
Dr(združenog
σ 3 −0, 061u σ 3
Za materijal zbijenosti = 100
sin φ = D0r,692 ( %: ) + 0,0744( 3 ) −0,342 (C u − 1) 0,5
σp 3a −0, 061 σp 3a −0,342
sin φ = 0, 692 (
Za materijal zbijenosti Dr = 100 %: ) + 0 , 0744 ( ) (C u − 1) 0,5 ............. (21)
(21)
pa pa
i za materijal zbijenosti Dr = 75 %: ............. (21)
i za materijal zbijenosti Drσ=375−0%: σ
sin φ =materijal
i za
, 061
0,692( zbijenosti) + 0D ,0744= 75 ( %: 3 − 0 , 342
) (C u − 1) 0,5
p a σ 3 − 0, 0514 r
p a σ 3 − 0,374
sin φ = 0,654 ( ) + 0,1086 ( ) )0,35
(Cu − 1............. (21)(22)
σpa σPA .............(22)

sin φ =zbijenosti
i za materijal 0,654( 3 D ) − 0,=
0514
75+ %:0,1086( 3 ) − 0,374 (Cu − 1)0,35
Postupak modeliranja je prikazanpau doktorskom r PA (Anđelković, 2006),
radu autora a u ovom
.............(22)
radu težište Postupak
je usmereno na modeliranja
analizu i kontrolu je rezultata
prikazanmodeliranja.
u doktorskom radu autora
(Anđelković,σ2006), a u ovom radu
σ težište je usmereno na analizu i
sin φ =čvrstoće
Postupak
Sa modeliranjem
kontrolu 0,654 3 − 0 , 0514
(na smicanje
modeliranja
rezultata + 0je
) modeliranja.
po ,1086 ( 3C) −u 0išlo
prikazan
parametru
, 374
u(se udo 1)0,35 granice
Cdoktorskom
−gornje radu autora
Cu = 30, što
(Anđelković,
je za oštroivične p2006),
kamene materijalea a u ovom
veoma heterogena PA granulacija,
radu težište je preko .............(22)
usmereno
koje na analizu
nema dovoljno i
Sa
podataka zakontrolumodeliranjem
utvrđivanjerezultata
ovog uticaja. čvrstoće
modeliranja. na smicanje
Za kamene materijale zaobljenog po parametru oblika ova Cugranica
išlo jese
mnogoPostupak do gornje
veća. Za određivanjegranice C
uticajaje = 30,
uradijalnog
što je za oštroivične kamene
napona σ3 u modeliranju materijale
Sa
veoma modeliranja
modeliranjem
heterogena čvrstoće
granulacija, nanormalnog
prikazan u koje
smicanje doktorskom
po parametruradu podataka
Cautora se išlo
išlo se
do veoma visokih
(Anđelković, vrednosti
2006), (σ3 ≥a 7u MPa)
ovom koje
raduse preko
utežište
uređajima je
nema
za dovoljno
smicanje
usmereno praktično
na u ne mogu
analizu i
za
do gornje granice
utvrđivanje ovog uticaja. C = 30, što je za oštroivične kamene
Za kamene materijale zaobljenog oblika ova materijale
naneti.kontrolu rezultata modeliranja. u
veoma
granica heterogena
je mnogo granulacija,
veća. preko koje
Za određivanje nemaradijalnog
uticaja dovoljno podataka
normalnog za
utvrđivanje
AnalizaSamodelskih jednačina
modeliranjem ovog uticaja.
izvršena
čvrstoće na se
napona σ3 u modeliranju je Za
na kamene
osnovu
smicanje materijale
upoređenja
išlo do veoma zaobljenog
eksperimentalnih
po parametru
visokih vrednosti ioblika
Cu išlo semodelskihova
(σ3 ≥ 7
vrednosti granica
do datih
gornje
MPa) je mnogo
na slikama
granice
koje 7a u
se iC7b. =veća.
Može
uređajima30, Za
se
što određivanje
uočiti
zaje da jeoštroivične
za
smicanje najveći uticaja radijalnog
uticajkamene
praktično jednoličnosti
ne mogu normalnog
granulacije
materijale
naneti. u
u
oblastiveoma napona
homogene σ u
granulacije
heterogena modeliranju
(1≤ C
granulacija,≤ 8), dokse išlo
je u do
oblasti
preko izvršena veoma visokih
heterogene
koje nemajedovoljno vrednosti
granulacije (8
podataka ≤ C(σ
za≤ ≥
30)7
Analiza
MPa)
uticaj Cutvrđivanje
mnogo koje
manje modelskih
3
se u
izražen.
u
uređajima jednačina za smicanje praktičnona osnovu
ne mogu upoređenja
u 3
naneti.
u ovog uticaja.
eksperimentalnih Za kamene vrednosti
i modelskih materijale datih zaobljenog oblika 7a
na slikama ovai 7b.
granica je
Analiza mnogo veća.
modelskih Za određivanje
jednačina uticaja
izvršena
Može se uočiti da je najveći uticaj jednoličnosti granulacije u oblasti radijalnog
je na osnovunormalnog
upoređenja
napona σ3 u modeliranju
eksperimentalnih
homogene granulacije se (1≤
i modelskih išlo do veoma
Cu vrednosti
≤ 8), dok visokih
je uvrednosti
datih naoblasti
slikama (σ ≥7
37a i 7b.
heterogene
MPa)Možekoje se se uočiti
u uređajima za smicanje
da je najveći uticaj praktično
jednoličnosti ne mogu naneti.u oblasti
granulacije
a) homogene
Analiza0,9 modelskih granulacije
jednačina (1≤izvršena
Cu ≤ 8),jedok na je u oblasti
osnovu heterogene
upoređenja
eksperimentalnih
0,85 i modelskih vrednosti datih na slikama 7a i 7b.
Može0,8 se uočiti da je najveći uticaj jednoličnosti granulacije u oblasti
homogene
0,75 granulacije (1≤ Cu ≤ 8), dok je u oblasti heterogene
0,7 Dr = 100 %
sin Φ
0,65 Cu = 30
Cu = 11,6
0,6 Cu = 9,44
0,55 Cu = 6,67
Cu = 4,68
0,5 Cu = 3,31
0,45
0,4
0 1 2 3 4 5 6 7
radijalnii normalni napon σ3 (MPa)
356
b)
0,9
0,85
0,8
0,75 Dr = 75 %
484 0,7 UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009.
sin Φ
0,65
Cu = 30
484 0,6 UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009.
Cu = 11,6
0,55
Cu = 9,94
0,5 Cu = 6,67
3.4 PRIMENA
0,45 MODELA Cu = 4,68
Cu = 3,31
0,4
3.4 PRIMENA 0 MODELA1 2 3 4 5 6 7
Primenom ovog modela može se pokazati uticaj stepena jednoličnosti
radijalni normalni napon σ3 (MPa)
granulometrijskog sastava na smičuću čvrstoću kamenog materijala
iPrimenom ovog modela
to za obe vrednosti može se
relativne pokazati D
zbijenosti uticaj
r
(Drstepena
= 100 % jednoličnosti
i Dr = 75
granulometrijskog
%).
SlikeFormulacija sastava
7a i 7b Čvrstoćezadatka
na smicanje na
funkciji radijalnog normalnog napona σ3materijala
smičuću
je usledeća: čvrstoću kamenog i koeficijenta
i to za obe
jednoličnosti vrednostiizmeđu
Cu. Upoređenje relativne zbijenosti
eksperimentalnih krivih (Dr =i modelskih
Dr(tačke) 100 % i(crtkaste
Dr = linije),
75 za
%).materijal
Formulacija zadatka je sledeća:
lomljeni bazalt, početne zbijenosti Dr = 100% (sl. 7a) i Dr = 75 % (sl. 7b)
Odrediti porast vršnog ugla smicanja kod materijala sa navedenim
3.4koefi Primena
cijentima modela
relativne zbijenosti, ako se koeficijent jednoličnosti
Odrediti ovogporast
granulometrijskog
Primenom modelavršnog
sastava
može ugla
se smicanja
menja
pokazati od Ckod
uticaj =materijala
stepena 1,0 do Csa
jednoličnosti =navedenim
15,0, za
granulometrijskog
u u
koefi
vrednost
sastava cijentima relativne
radijalnog
na smičuću čvrstoćunormalnog zbijenosti,
napona
kamenog materijala ako
i tood se
za σ koefi
obe = cijent
1,0
vrednostiMPa. jednoličnosti
Uporediti
relativne zbijenosti Dr
=granulometrijskog
(Dr veličine
100 % i porasta sastava
vršnog
Dr = 75 %). uglamenja
Formulacija smicanja
zadatka =3 1,0relativne
Cuslučaju
odje usledeća: do Cu =zbijenosti
15,0, za
vrednost materijala
kamenog radijalnog od normalnog
Dr = 100napona % i Dr od = 75 σ3 %.= 1,0 MPa. Uporediti
Odrediti porastporasta
veličine vršnog ugla smicanja
vršnog uglakod materijala
smicanja sa navedenim
u slučaju koeficijentima
relativne zbijenosti relativne
zbijenosti, ako se koeficijent jednoličnosti
kamenog materijala od Dr = 100 % i Dr = 75 %. granulometrijskog sastava menja od C u
= 1,0 do Cu
= 15,0, za
Rešenje: vrednost radijalnog normalnog napona od σ 3
= 1,0 MPa. Uporediti veličine porasta
vršnog ugla smicanja u slučaju relativne zbijenosti kamenog materijala od Dr = 100 % i Dr
= 75Rešenje:
%.
Koristeći jednačine (21) i (22) dobijaju se sledeće vrednosti vršnog
ugla smicanja:
Rešenje:
Koristeći jednačine (21) i (22) dobijaju se sledeće vrednosti vršnog
ugla
D
Koristeći smicanja:
r = jednačine
100 %, (21)
�3 =i 1,0
(22)Mpa,
dobijajuCse
u= sin φ =vršnog
1,0: vrednosti
sledeće φ = 36,90
0,601ugla smicanja:
Cu = 15,0 sin φ = 0,727 φ = 46,600
Dr = 100 %, �3 = 1,0 Mpa, Cu = 1,0: sin φ = 0,601 φ = 36,9
∆φ =9,70 0
Cu = 15,0 sin φ = 0,727 φ = 46,6 (23)
∆φ =9,70
........(23)
........(23)
Dr = 75 %, �3 = 1,0 Mpa, Cu = 1,0 sinφ = 0,581φ = 35,50
Cu = 15,0 φ = 44,100 (24)
sin φ = 0,696
Dr = 75 %, �3 = 1,0 Mpa, Cu = 1,0 sinφ = 0,581
�φφ==8,6
35,50
Cu = 15,0 φ = 44,10
sin φ = 0,696
φ =8,60 veći
�......(24)
Može se uočiti da je porast vršnog ugla smicanja sa porastom koeficijenta jednoličnosti
kod materijala veće zbijenosti nego kod materijala slabije zbijenosti.
Može se uočiti da je porast vršnog ugla smicanja sa porastom
......(24)
koeficijenta jednoličnosti veći kod materijala veće zbijenosti nego
Može
kod se uočiti
materijala da je
slabije porast vršnog ugla smicanja sa porastom
zbijenosti.
koeficijenta jednoličnosti veći kod materijala veće zbijenosti nego
kod materijala slabije zbijenosti. 357
3.5 Rezultati ogleda direktnog smicanja

Ispitivanja karakteristika smicanja metodom direktnog smicanja izvršena su na kamenom
materijalu za izgradnju brane Rovni kod Valjeva. Ukupno je izvršeno 12 ogleda smicanja na
tri uzorka dopremljenog materijala iz kamenoloma. Ogledi smicanja izvršeni su u laboratoriji
Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ u Beogradu. Materijal je po geološkom sastavu
dolomitični krečnjak srednje jednoaksijalne čvrstoće (90 do 100 MPa).
Zapreminska težina pri ugrađivanju je bila γ = 20,5 KN/m3.
Krive granulometrijskog sastava uzoraka oznaka RPU-2/07, RPU-3/07 i RPU-4/07 date su

na slici 8. Uzorci su heterogene granulacije, koeficijenata jednoličnosti granulacije: Cu = 8,0;
10,5 i 17,3 (respektivno). Maksimalna veličina zrna u ogledima je bila 100 mm, a procenti
sitnih frakcija (D ≤ 4 mm) iznose : 5, 10 i 15 % (slika 8).
Ogledima direktnog smicanja trebalo je proveriti rezultate modeliranja po kojima u oblasti

heterogene granulacije (C u ≥ 8), sa porastom koeficijenta jednoličnosti, ne dolazi do izražene
promene u čvrstoći na smicanje kamenog nabačaja.
Rezultati ispitivanja dati su u tabeli 1. Ogledi smicanja izvršeni su pod okvirnim normalnim
naponima od: σ = (0,25; 0,50; 1,0 2,0) MPa. Rezultati ispitivanja dati su u obliku vrednosti
tgφ = τ/σ i vršnog ugla smicanja φ, pri dostignutoj čvrstoći na smicanje. Vidi se da se dobijene
vrednosti vršnog ugla φ za niske vrednosti normalnog napona (σ ≈ 0,25 ΜPa) praktično ne
razlikuju međusobno (46,6 0 do 47,5 0), dok je za najveće vrednosti normalnog napona (σ ≈
2,0 ΜPa) ta razlika mala (31,7 0 do 33,40). To znači da u oblasti heterogene granulacije nema
izraženih promena u parametrima čvrstoće na smicanje sa porastom koeficijenta jednoličnosti,
čime je pretpostavka modela potvrđena.

358
Slika 8. Krive granulometrijskog sastava za kameni nabačaj brane Rovni
Slika 8. Krive granulometrijskog sastava za kameni nabačaj brane

Tabela 1
Rovni.
Uzorak RPU-2/07 Uzorak RPU-3/07 Uzorak RPU-4/07
σ (MPa) tgφ φ0 σ (MPa) tgφ φ0 σ (MPa) tgφ φ0
Figure 8.
0,254
Granulometric
1,071 47,0
composition
0,278 1,058
curves
46,6
of 0,272
Rovni dam rockfill. 47,5
1,092
0,518 1,000 45,0 0,562 1,021 45,6 0,530 0,900 42,0
1,043 0,780 38,0 1,104 0,758 37,2 1,049 0,755 37,1
2,088 0,660 33,4 2,221 0,638 32,5 2,119 0,618 31,7
Tablica 1
4. ZAKLJUČAK
Table 1
Na osnovu rezultata ispitivanja i modelske obrade, mogu se izvesti neki interesantni zaključci
o uticajuUzorak
maksimalne
RPU-2/07
veličine zrna i stepena jednoličnostiUzorak
Uzorak RPU-3/07
granulacije
RPU-4/07
na karakteristike
smicanja. S
σ (MPa) druge
tgφstrane,
φ0 taj uticaj
σ (MPa)se mora
tgφ posmatrati
φ0 u zavisnosti
σ (MPa) tgφod φ 0 normalnog
promene
napona0,254
kao dominantnog
1,071 47,0 uticaja i
0,278 drugih uticaja
1,058 sa
46,6 kojima
0,272 združeno
1,092 deluje. Karakteristike
47,5
maksimalne
uticaja 0,518 veličine
1,000 45,0 zrna bi
0,562 bile sledeće:
1,021 45,6 0,530 0,900 42,0
1,043
Čvrstoća 0,780 38,0
na smicanje opada 1,104 0,758 maksimalne
sa porastom 37,2 1,049 0,755
veličine 37,1 zapreminska
zrna, dok
2,088 0,660 33,4 2,221 0,638 32,5 2,119 0,618 31,7
deformacija raste.
Sa porastom veličine normalnog napona uticaj maksimalne veličine zrna na karakteristike

smicanja opada, što se uočava i na naponsko deformacionim krivama σ1/σ3 – ε1 i (σ1-σ3) – ε1 i
na deformacionim krivama εv - ε1 (slike 3 i 4).
359
Sa porastom maksimalne veličine zrna dilatantnost kamenog materijala se smanjuje, odnosno

nagib deformacionih krivih u oblasti loma postaje blaži (slike 3 i 4).
O uticaju stepena jednoličnosti granulacije na karakteristike smicanja može se reći sledeće:
Pre svega, nesporni je zaključak da povećanje koeficijenta jednoličnosti, čak i uz porast sitnih
frakcija u razumnim granicama, dovodi do porasta čvrstoće na smicanje i do smanjenja
deformabilnosti na pritisak i smicanje.
Povećanjem radijalnih normalnih napona dolazi do opadanja uticaja koeficijenta jednoličnosti,

naravno uz neizbežan pad čvrstoće na smicanje (slike 7a i 7b). Međutim, opadanje uticaja Cu
je manje ukoliko je veća zbijenost materijala i obratno.
Isto tako postoji i uticaj oblika zrna koji se ispoljava na taj način što je kod materijala sa
zaobljenim zrnima manje opadanje uticaja Cu pri porastu radijalnih normalnih napona, nego
kod oštroivičnih materijala.
Sa opadanjem čvrstoće stenske mase (čvrstoća na pritisak σc), uticaj Cu na čvrstoću smicanja
takođe opada, tako da je kod mekih stena (meki glinci, škriljci i degradirame stene) mnogo
manje izražen nego kod čvrstih i jedrih stenskih masa.
I na kraju, može se reći da je najizraženiji uticaj jednoličnosti granulacije na karakteristike

smicanja, za vrednosti 8 ≥ Cu ≥ 1. Promena heterogene granulacije (Cu > 8) mnogo manje
deluje na promenu smičuće čvrstoće nego promena jednolične granulacije. Na primeru
modeliranja kamenog materijala (lomljeni bazalt) čija su zrna oštroivična, vidi se da u
oblasti heterogene granulacije (30 ≥ Cu > 8) (slike 7a i 7b) nema velikog priraštaja čvrstoće
na smicanje sa porastom Cu. Ova modelska konstatacija je potvrđena ogledima direktnog
smicanja na kamenom materijalu za branu Rovni. Kod zrna sa zaobljenim oblikom oblast
heterogene granulacije je mnogo veća u odnosu na oštroivična zrna, a promena smičuće
čvrstoće takođe nije mnogo izražena.
Unošenjem uticaja maksimalne veličine zrna na karakteristike smicanja, izvršeno je

modeliranje procesa smicanja po jednom parametru granulometrijskog sastava. Pri tome
se podrazumeva da koeficijent jednoličnosti, kao drugi parametar granulometrije, ostaje
konstantan. S druge strane pri unošenju uticaja jednoličnosti granulometrijskog sastava
podrazumeva se da veličina maksimalnog zrna ostaje konstantna. Da bi se uneo kompletan
uticaj granulometrijskog sastava, treba izvršiti oglede smicanja pri združenom dejstvu ova
dva uticaja. U tom smislu, autor smatra da bi ispitivanje u kome varira i jedan i drugi parametar
trebalo vršiti prema programu datom na slici 9.
360
Slika 9. Program ogleda smicanja u kome varira koeficijent jednoličnosti Cu i maksimalna veličina
zrna Dmax
5. LITERATURA
1. Al-Hussaini M., (1983): Effect of particle size and strain conditions on the strength of
crushed basalt. Canadien Geotechnical Journal, Vol. 20, No 4, pp. 706-717.
2. Anagnosti P., (1983): Les proprietes de deformation et de resistance des materiaux a
gros grains. Revue Francaise de Geotechnique, No. 18, pp. 5-19.
3. Anđelković V., (2006): Analitičko modeliranje procesa smicanja u rasutom kamenom
materijalu, Doktorska disertacija, Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu.
4. Bishop A. W., (1948): Discussion on measurment of shear strengthof soils. Geotechnique
2, 225-232.
5. Casagrande A., (1965): Hohe Staundamne, Mittelungen des Institutes fur Grundbau
und Bodenmechanik, Technische Hochschule Wien, Heft 6.
6. Kirkpatrick W. M., (1965): Effect of Grain Size and Grading on the Shearing Behaviour
of Granular Materials. Proc. 6 th Int. Conf. On Soil Mechanics and Foundation
Engineering, Vol. 1, pp. 273-277.
7. Leps T. M., (1970): Review of Shearing Strength of Rockfill. J. of the Soil. Mech. and
Found.Div., ASCE, Vol. 96, No. SM4, Proc. Paper 7394, pp.1159-1170.
8. Leslie D. E., (1963): Large Scale Triaxial Tests on Gravelly Soils. Proc. 2nd Pan Am
Conference on Soil Mechanics and Foundation Engineering, pp. 181-202.
9. Marachi N. D., Chan C. K. and Seed H. B., (1972): Evaluation of properties of
rockfill materials. J. Soil Mech. Fdns Div. Am. Soc. Civ. Engrs 98, SM1, 95-114.
10. Marsal R. J., (1973): Mechanical properties of rockfill. Embankment Dam Engng,
Casagrande vol. Wiley: New York, 109-200.
361
11. Marsal, R. J., (1967): Large Scale Testing of Rockfill Materials. ASCE J. of Soil Mech.
Found. Div. Am. Soc. Civ. Engrs 93, SM2, 27-44.
12. Nonveiller E., (1973): Estetsko oblikovanje nasutih brana, Saopštenja sa IX Kongresa
Jugoslovenskog komiteta za visoke brane, str. 3 do 11, Zlatibor, 1973.
13.Popović M., (1987): Otpornost smicanja krupnozrnih materijala. Monografija,
Institut za geotehniku, Sarajevo.
14. Rowe P. W., (1969): The relation between the shear strength of sands intriaxial
compression, plane strain and direct shear. Geotechnique 19, No. 1, 75-86.1
15. Vallerga B. A., et all.(1957): Effect of shape, size and roughness of aggregate particle
on the strength of granular material. American Society for Testing and Materials
Special Technical Publication STP 212, pp. 63-74.
16. Varadarajan, A. et all. (2003): Testing and Modeling Two Rockfill Materials.Journal of
Geotechnical and Geoenvironmental engineering, Vol. 129, No. 3, ASCE.
362
PRIMENA IZOTOPA VAŽNIH ZA
ŽIVOTNU SREDINU U ISPITIVANJU
INTERAKCIJE POVRŠINSKIH
I PODZEMNIH VODA
Nada Miljević*,
Dušan Golobočanin**,
Đulija Boreli-Zdravković*
1. UVOD
Izotopi su forme jednog hemijskog elementa koje imaju različitu atomsku masu usled različitog
broja neutrona u atomskom jezgru. Osnovna raspodela izotopa u prirodi je određena procesima
nukleosinteze, ali na Zemlji podleže lokalnim procesima frakcionacije koja je uzrokovana
fizičko-hemijskim, biološkim i fiziološkim procesima. Frakcionisanje izotopa je pojava da
se izotopni sastav elementa u jedinjenjima menja njihovim prelaskom iz jednog fizičko-
hemijskog stanja u drugo. Tom prilikom lakši izotopi ili molekuli sa nižom molekulskom
masom imaju veću brzinu reakcije ili će lakše biti iskorišćeni u biološkim procesima, jer teži
molekuli imaju više energije vezivanja, zbog čega se u početnom materijalu koncentruje teži
izotop, tj. teži izotop će biti više obilan. Odnost izotopa ili njihova obilnost (R) definisana je
kao odnos manje zastupljenog izotopa u odnosu na više zastupljen.
Izraz izotopi važni za životnu sredinu odnosi se na izotope lakih elemenata (vodonika, H,
ugljenika, C, azota, N, kiseonika, O, hlora, Cl, i sumpora, S) koji su prisutni svuda oko nas
ili kao rezultat prirodnih procesa ili su uvedeni antropogenim aktivnostima (UNESCO, 2000).
Izotopske tehnike stabilnih (nisu podložni sorpciji ili degradaciji) i radioaktivnih (spontano
se dezintegrišu vremenom do drugog izotopa) elemenata, se koriste u savremenoj nauci, kako
za ispitivanje globalnih ciklusa elemenata u prirodi, tako i kao koristan alat pri ispitivanju
hidroloških sistema.
Izotopi vodonika (1H, 2H, 3H) i kiseonika (16O, 18O) su kao sastavni deo molekula vode (1H216O,
H H O, 1H218O, 1H3H16O) idealani traseri (obeleživači) za praćenje kruženja vode u prirodi
1 2 16
jer hemijski ne reaguju sa stenama i mineralima na temperaturama sličnim temperaturama na

površini Zemlje. U procesima kondenzacije i isparavanja usled promene faze, odnos teških
i lakih izotopa u molekulima u ovim fazama se menja. Kada se vodena para kondenzuje
(ravnotežni proces), teži izotopi vode (18O i 2H) postaju bogatiji u tečnoj fazi dok lakši izotopi
(16O i 1H) teže u pravcu gasne faze. Kao rezultat frakcionisanja izotopni sastav vode može
da bude pokazitelj prosesa njenog nastanka. Morska voda, polarni led, atmosferska vodena
**Institut za nuklearne nauke Vinča
363
koriste se za odredjivanje
• Porekla i starosti različitih vodnih tela
• Lokacija oblasti prihranjivanja
Interakcije
•UPRAVLJANJE VODNIM izmedju
RESURSIMA rečne
SRBIJEi 2009
podzemne vode
•paraProcesa
i meteorska vodamešanja voda
se razlikuje po svomrazličitih
izotopnomkomponenti
sastavu, jer morskauvoda
basenima
teži da bude
• Kretanje vode unutar sistema
obogaćena težim izotopima, a kiša i sneg relativno osiromašeni. Nastale razlike u njihovom
sadržaju u odnosu na prirodnu obilnost (tabela 1) koriste se za određivanje
Izotopske metode su uvedene u hidrološka istraživanja slivova
• Porekla i starosti različitih vodnih tela
početkom šezdesetih godina prošlog veka kao komplementarni alat
• Lokacija oblasti prihranjivanja
konvencionalnim hidrološkim metodama u cilju odgovora na pitanja kuda
• Interakcije između rečne i podzemne vode
voda odlazi kada kiša pada, kojim putanjama stiže do rečnih tokova i koliko
dugo • voda ostaje
Procesa mešanja u voda
slivu (McDonnell
različitih komponenti u J.J, 2003). U cilju globalne primene
basenima
izotopa• u hidrologiji,
Kretanje vode unutarpaleoklimatologiji
sistema i istraživanjima klimatskih promena,
formirana je baza sadržaja izotopa u padavinama
Izotopske metode su uvedene u hidrološka istraživanja (GNIP,
slivova početkom Global
šezdesetih godina Network of
prošlog veka kao komplementarni alat konvencionalnim hidrološkim metodama u cilju
Isotopes
odgovorain Precipitation)
na pitanja kuda voda odlazi kadakoja se kojim
kiša pada, stalno dopunjava,
putanjama stiže do rečnih a nalazi se u
tokova
Medjunarodnoj
i koliko dugo voda Agenciji
ostaje u slivu Atomsku
za(McDonnell J.J, Energiju,
2003). U cilju MAAE (IAEA,
globalne primene International
izotopa
u hidrologiji, paleoklimatologiji i istraživanjima klimatskih promena, formirana je baza
Atomic Energy
sadržaja izotopa uAgency) u Beču
padavinama (GNIP, Global(http://isohis.iaea.org). Onakoja
Network of Isotopes in Precipitation) sadrži
se podatke
0
sa oko 200
stalno mernih
dopunjava, stanica
a nalazi od kojih
se u Međunarodnoj se 52%
Agenciji nalazi
za Atomsku u oblasti
Energiju, MAAE (IAEA, 30-60 severne
International Atomic Energy Agency) u Beču (http://isohis.iaea.org). Ona sadrži podatke sa
geografske širine (GŠ) i 72% u oblasti 0-5000 m nadmorske visine (NV). Od
oko 200 mernih stanica od kojih se 52% nalazi u oblasti 30-60 severne geografske širine (GŠ)
0
2003.i 72%
godine
u oblasti oformljena
0-5000 m nadmorske je visine
slična (NV).baza
Od 2003.podataka i za jerečne
godine oformljena vode (GNIR,
slična baza
Global Network
podataka i za rečneof Isotopes
vode (GNIR, Globalin Rivers)
Network of (http://nds121.iaea.org)
Isotopes in Rivers) (http://nds121.sa ciljem da
iaea.org
se korišćenjem ) sa ciljem da se korišćenjem izotopnih podataka unapredi razumevanje interakcija
izotopnih podataka unapredi razumevanje interakcija izmedju
između toka i akvifera u rečnim dolinama, uticaji klimatskih promena na oticaj u reku i ljudski
toka uticaji
i akvifera u rečnim dolinama, uticaji klimatskih promena na oticaj u
na protok reka.
reku i ljudski uticaji na Tabela protok reka.
1. Prirodna obilnost izotopa vode
Tabela 1. Prirodna obilnost izotopa vode

Table 1. Natural abundance for water isotopes
Element Izotop Prirodna
obilnost
[%]
Hemijski simbol Ime
1
H (H) protijum 99.985
2
Vodonik H (D) deuterijum 0.015
3
H (T) tritijum < 10-15
16
O Kiseonik-16 99.759
17
Kiseonik O Kiseonik-17 0.037
18
O kiseonik-18 0.204
2. IZOTOPNI HIDROLOŠKI CIKLUS VODE U PRIRODI

U hidrološkom ciklusu varijacije u izotopnom sastavu nastaju prvenstveno
usled364
frakcionisanja zbog razlike u masi u kombinaciji sa prelaskom iz jedne
2
PRIMENA IZOTOPA VAŽNIH ZA ŽIVOTNU SREDINU U ISPITIVANJU
INTERAKCIJE POVRŠINSKIH I PODZEMNIH VODA
2. IZOTOPNI HIDROLOŠKI CIKLUS

VODE U PRIRODI
U hidrološkom ciklusu varijacije u izotopnom sastavu nastaju prvenstveno usled frakcionisanja

zbog razlike u masi u kombinaciji sa prelaskom iz jedne faze u drugu i procesa transporta.
Prirodna prostorna raspodela izotopnog sadržaja vodonika i kiseonika u padavinama može
bolje da se razume ako se razmatraju dva glavna procesa u globalnom ciklusu vode (slika 1):
• isparavanje vode sa površine okeana
• progresivna kondenzacija vazdušnih masa (padavine) kada se one kreću u pravcu
regiona sa nižom temperaturom, tj. većim geografskim širinama, višim nadmorskim
visinama i veće udaljenosti od obale mora.
Slika 1. Izotopni hidrološki ciklus vode u prirodi (prema Hoefs J.,1997 i Coplen T.B. et al. 2000)
2.1. Padavine
Stepen obogaćenja (povećanje sadržaja) teških izotopa u padavinama je veći u leto (δ vrednosti
su pozitivnije, δ-izotopno odstupanje, jednačina 7.). Zimi padavine postaju izotopno vrlo lake
(δ vrednosti su negativnije) zbog sezonske razlike u temperaturi. Izotopno obeležje padavine
na posmatranoj lokaciji kontrolisano je sa nekoliko faktora:
• Efekat nadmorske visine (NV), δ vrednosti u padavinama smanjuju se sa povećanjem
NV. Tipični gradijenti su −0,15 do −0,5 ‰/100m za δ18O i −1,5 do −4,0 ‰/100m za δ2H
čije vrednosti zavise od lokalne klime i topografije (IAEA, 1981)
• Efekat geografske širine (GŠ), δ vrednosti se smanjuju sa povećanjem GŠ zbog
povećanog stepena „kišnosti“ vazdušne mase (odnos vodene pare koja se već
kondenzovala u padavinu prema početnom iznosu vodene pare u vazdušnoj masi). Na
severno američkom kontinentu vrednost za δ18O je oko −0,5‰/0GŠ.
• Efekat kontinenta, δ vrednosti se smanjuju sa povećanjem rastojanja lokacije od morske
obale.
365
2.2. Reke
Voda u reci potiče od dve komponente, „skorašnje“ padavine (koja dospeva u
reku ili površinskim oticajem zatim podpovršinskim putem (brzim i sporim
dotokom), odnosno u vidu podzemnih voda. Relativni doprinos ovih
komponenti VODNIM
UPRAVLJANJE se razlikuje za svaki
RESURSIMA SRBIJE sliv 2009i zavisi od fizičke osnove drenažnog
sistema basena (topografije, vrste zemljišta, dubine stenovitog tla,
2.2.
vegetacije), Reke klimatskih parametara (količine padavine, sezonskih promena u
padavinama,
Voda u reci potiče temperature, potencijala„skorašnje“
od dve komponente, evaporacije)padavinei čovekovih
(koja dospevaaktivnosti
u reku ili
(brane, rezervoari,
površinskim oticajem sistema za navodnjavanje)
zatim potpovršinskim (Kendall
putem (brzim C. and.
i sporim Coplen odnosno
dotokom), T. B., u
2001).
vidu Sadržaj
podzemnih izotopa
voda. Relativni u doprinos
reci je ovih odredjen
komponentidoprinosom
se razlikujesvake
za svakiodslivovihi zavisi
odkomponenata
fizičke osnovesadrenažnog
njenim karakterističnim
sistema basena (topografije, izotopnimvrste sadržajem.
zemljišta, Vrednosti za
dubine stenovitog
δ2H
tla, and δ18klimatskih
vegetacije), O neke parametara
reke odražavaju (količine kako padavine,relativni
sezonskih odnosi
promena padavina
u padavinama, i
podzemne vode koji se menjaju u toku vremena, tako i izotopni sastav samih za
temperature, potencijala evaporacije) i čovekovih aktivnosti (brane, rezervoari, sistema
navodnjavanje)
komponeti koje (Kendall C. and. Coplen
se takodje menjajuT. tokom B., 2001). Sadržaj izotopa
vremena. Sezonske u reci je određen
promene
doprinosom svake od ovih komponenata sa njenim
izotopnog sadržaja su više izražene u tokovima gde je skorašnja padavina karakterističnim izotopnim sadržajem.
Vrednosti za δ 2
H and δ 18
O neke reke odražavaju
glavna komponenta toka, dok su promene manje u tokovima gde kako relativni odnosi padavina i podzemne
su
vode koji se menjaju u toku vremena, tako i
podzemne vode dominantana komponenta. Kako se veličina basenaizotopni sastav samih komponenti koje se takođe
menjaju tokom vremena. Sezonske promene izotopnog sadržaja su više izražene u tokovima
povećava, izotopni sastav reke koji je pod uticajem nastalih promena u
gde je skorašnja padavina glavna komponenta toka, dok su promene manje u tokovima gde su
izotopnom sadržaju svih padavina (prostorno i vremenski) se obično
podzemne vode dominantana komponenta. Kako se veličina basena povećava, izotopni sastav
ujednačava
reke koji je pod (smanjuje se unutar
uticajem nastalih godišnje
promena oscilacije).
u izotopnom sadržaju svih padavina (prostorno i
vremenski) Lokalne
obično sepadavine
ujednačava karakterišu
(smanjuje se unutar izotopni
godišnje sastav reke u njenim
oscilacije).
izvorišnim delovima u velikim basenima. U nizvodnom delu sliva, suma
Lokalne
izvora padavine karakterišu
prihranjivanja izotopni izotopni
odredjuje sastav rekesastav,u njenima izvorišnim
doprinosidelovima
od lokalnih u velikim
basenima. U nizvodnom delu sliva, suma izvora prihranjivanja određuje izotopni sastav, a
padavina su od manjeg značaja, izuzev za vreme poplava. U baznom toku
doprinosi od lokalnih padavina su od manjeg značaja, izuzev za vreme poplava. U baznom
reke δ vrednosti ostaju relativno uniformne u većini tokova u vlažnim i
toku reke δ vrednosti ostaju relativno uniformne u većini tokova u vlažnim i umerenim
umerenim
oblastima bezoblastima bez obzira
obzira na izražene promene na izotopnog
izražene sastava
promene izotopnog zbog
u padavinama sastava u
sezonskih
padavinama zbog sezonskih
promena i pri značajnim nepogodama. promena i pri značajnim nepogodama.
Padavina koja padne na sliv (odredjenog izotopnog sastava) sa
Padavina koja padne na sliv (određenog izotopnog sastava) sa izvesnim vremenom kašnjenja
će da stignevremenom
izvesnim do reke. Izlazni kašnjenja
izotopnićesastav da stigne do reke.
toka reke u nekom Izlazni izotopni
vremenu, δizl (t),sastav
definisan
jetoka reke usastavom
izotopnim nekom ulaza,vremenu, δulz (tδizl
- τ),(t),koji
definisan
kasni u je izotopnim
odnosu na ulazsastavom
i raspodele ulaza,
vremena
boravka (t - g(τ)
δulzgde je τkoji
τ), kasni kašnjenja
vreme u odnosu na ulaz i raspodele
izmedju ulaznog ivremenaizlaznogboravka
izotopnog g(τ) sastava
(Maloszewski P., et al, 1992). ∞Sezonska δ18O amplitude padavina (Reddy
M.M. et al, 2006) može izl
) = ∫ gsinusnom
δ se(tizraziti (τ )δ ulz (t −funkcijom
τ ) dτ (1) (jednačina 2) (1)
0
gde jegde je τkašnjenja

τ vreme vreme 18kašnjenja izmedju ulaznog
između ulaznog 2πi tizlaznog izotopnog sastava
δ O = srednje(δ i18izlaznog izotopnog
O) + A sin[ 18 + sastava
c] (2)(Maloszewski P., et
(Maloszewski
al, 1992). Sezonska δP.,O et
18 al, 1992).
amplitude Sezonska
padavina (Reddyδ M.M.
Ob amplitude padavina
et al, 2006) može se (Reddy
izraziti
M.M.
sinusnom et al, 2006)
funkcijom može2)se izraziti sinusnom funkcijom (jednačina 2)
(jednačina
u kojoj srednje δ18O18 (u ‰) označava osrednjenu 2π tgodišnju vrednost δ O u
18
δ O = srednje ( δ 18
O ) + A sin[
padavinama u odnosu na količinu padavina. Za relativno male slivove može + c ] (2) 4 (2)
se (ovo se mora potvrditi merenjima u vodotoku) predpostaviti b isti oblik
fukcije
u kojoj promene
O (u ‰)δizotopnog sastava godišnju
rečne vode tokom
δ O uvremena. Pri tome
usrednje
kojoj δ18srednje označava osrednjenu vrednost padavinama
vrednostu odnosu
18 18 18
O (u ‰) označava osrednjenu godišnju δ18O u
na količinu δ O predstavlja
srednjepadavina. Za relativnoosrednjenu
male slivovegodišnju
može vrednost
se (ovo se δ18Opotvrditi
mora u reci umerenjima
odnosu
padavinama u odnosu na količinu padavina. Za relativno male slivove može
na protok
u vodotoku) reke. A (u ‰)
pretpostaviti je amplituda δ18O, izotopnog
b period sezonskog
sastava rečneponavljanja
se (ovo se mora isti oblik
potvrditi funkcije promene
merenjima u vodotoku) predpostaviti vode tokom
isti oblik
(npr.Pri
vremena. 365tome srednjet δ(vreme)
dana), 18
i c (uosrednjenu
O predstavlja radijanima) fazno
godišnju kašnjenje.
vrednost Moguće
δ18O u reci je
u odnosu
fukcije
na protok
promene
A18(u ‰) je
reke. srednje
izotopnog
amplituda
sastava rečnesezonskog
δ18O, b period
vode tokom vremena. Pri dana),
tome
proceniti vreme zadržavanja SVZ (mean ponavljanja
residence (npr.
time,365MRT)
srednje
t (vreme) O predstavlja
i c (uδradijanima) osrednjenu
faznovode,
kašnjenje. godišnju
Moguće vrednost
je proceniti δ18Ovreme
srednje u recizadržavanja
u odnosu
površinske i podzemne tj. srednje 18vreme izmedju ulaska infiltrirane
na protok
(mean residence reke. A (u ‰) je amplituda δ O, b period sezonskog ponavljanja
SVZpadavine i njene time,
pojave MRT) površinske
u reci ili izvorui upodzemne
vidu: vode, tj. srednje vreme između
ulaska(npr.
infiltrirane padavinet i(vreme)
365 dana), i c u(ureci
njene pojave radijanima) fazno kašnjenje. Moguće je
ili izvoru u vidu:
proceniti srednje vreme zadržavanja SVZ −2
(mean residence time, MRT)
površinske i podzemne vode, 6 ⎛tj. Asrednje ⎞ vreme (3) izmedju ulaska infiltrirane
SVZ = ⎜ reka
⎟ −1 (3)
padavine i njene pojave u reciπ ili⎜⎝ izvoru Apadavina ⎟⎠u vidu:

Ovaj metod se može primenjivati 6 ⎛ kod

A sistema kod(3)
kojih se kruženje vode
−2
⎞
SVZ =
može opisati na sledeći način: ⎜ reka ⎟ − 1
π ⎜⎝ Apadavina ⎟⎠
366 • Padavine direktno dolaze u kontakt sa podzemnom vodom (plitki
nivoi podzemne
Ovaj metod vode),
se može primenjivati kod sistema kod kojih se kruženje vode
Nema na
• opisati
može kašnjenja tokom inflitracije padavine do podzemne vode
sledeći način:
• (krupnozrna povlata, dolaze
Padavine direktno male debljine),
u kontakt sa podzemnom vodom (plitki
Ovaj metod se može primenjivati kod sistema kod kojih se kruženje vode može opisati na
sledeći način:
• Padavine direktno dolaze u kontakt sa podzemnom vodom (plitki nivoi podzemne
vode),
• Nema kašnjenja tokom infiltracije padavine do podzemne vode (krupnozrna povlata,
male debljine),
• Infiltrirane padavine se u izdani mešaju sa postojećom podzemnom vodom u skladu sa
eksponencijalnim zakonom promene vremena zadržavanja,
• Ulazna padavinska funcija izotopnog sastava je sinusnog oblika sa jednogodišnjim
periodom.
2.3 Podzemne vode

Većina hladnih rezervi podzemne vode su meteorskog porekla. Usled procesa homogenizacije
prihranjivanja i procesa disperzije, izotopni sastav podzemne vode je prilično uniforman u
vremenu i prostoru i približno odražava „prigušenu“ padavinu za period od nekoliko godina.
Ovo važi vrednosti
za basene gde padavine pre promene
su sezonske nego što18O voda
i 2H ustigne do zasićene
padavinama značajne.zone. Neki
Izotopni od ovih
sadržaj
procesa obuhvataju; isparavanje kiše za vreme
plitke podzemne voda može da bude modifikovan do izvesnog stepena zbog selektivnog infiltracije, selektivno
prihranjivanje,
prihranjivanja zadržavanjekoji
i procesa frakcionisanja, padavine
mogu daodmenjaju
straneδlišća drveća,
vrednosti izmene
padavine pre izmedju
nego
infiltrirajuće
što voda stigne do zasićene vode
zone.sa
Nekiatmosferskom parom. U isparavanje
od ovih procesa obuhvataju; slučaju snega, različiti
kiše za vreme
naknadni
infiltracije, selektivno procesi kao topljene
prihranjivanje, i infiltracija
zadržavanje padavinepovršinskih slojeva
od strane lišća i isparavanje
drveća, izmene
mogu takodje
između infiltrirajuće vode sadaatmosferskom
menjaju izotopni
parom. Usasdržaj slojarazličiti
slučaju snega, sneganaknadni
što dovodi da δ
procesi
kao topljene i infiltracija površinskih slojeva i isparavanje mogu takođe
vrednosti otopljene vode postaju progresivno obogaćene. Kada kiša ili da menjaju izotopni
sasdržaj sloja snega sneg
otopljeni što dovodi
prodjeda uδ zasićenu
vrednosti otopljene vode postaju
zonu, δ vrednosti progresivno
podzemne obogaćene.
vode menjaju se
Kada kišasamo ili otopljeni sneg prođe u zasićenu zonu, δ vrednosti podzemne
zbog mešanja sa vodama koje imaju različiti izotopni sastav. vode menjaju
Mada
se samo pojedinačna
zbog mešanja nepogoda
sa vodama možekoje imaju različiti izotopni sastav. Mada pojedinačna
da bude velika i po izotopnom sadržaju vrlo
nepogoda može da bude velika i po izotopnom sadržaju vrlo različita od „stare“ vode u slivu,
različita od „stare“ vode u slivu, iznos padavine koja se infiltrirala uglavnom
iznos padavine koja se infiltrirala uglavnom je veoma mali u poređenju sa količinom „stare“
je veoma mali u poredjenju sa količinom „stare“ vode koja se već nalazi u
vode koja se već nalazi u akviferu.
akviferu.
3. IZOTOPI VODONIKA I KISEONIKA

3. IZOTOPI VODONIKA I KISEONIKA
3.1. Stabilni izotopi vodonika i kiseonika
3.1 Stabilni
Promene izotopi
sadržaja vodonika
stabilnih izotopa ivodonika
kiseonika (2H) i kiseonika (18O) u
Promene meteorskim vodama
sadržaja stabilnih izotopana Zemlji(2H)pokazuju
vodonika i kiseonikamedjusobnu zavisnost
(18O) u meteorskim koja
vodama na je
predstavljena
Zemlji pokazuju međusobnu globalnom meteorskom
zavisnost koja linijom
je predstavljena vode,
globalnom GMLV linijom
meteorskom (Global
Meteoric
vode, GMLV (Global Meteoric
Water Water Line,(GMWL)
Line,(GMWL) (Craig H,(Craig
1961), H, 1961),
δ 2 H = 8 ⋅ δ 18O + 10 (4) (4)

sa koeficijentom
sa koeficijentom
2
) većim od(r0.95
korelacije (rkorelacije 2 (slika od
) većim 2). Karakterističan
0.95 (slika 2).nagib GMLV odnagib
Karakteričan 8
predstavlja odnos između ravnotežnog frakcionisanja izotopa vodonika i
GMLV od 8 predstavlja odnos izmedju ravnotežnog frakcionisanja izotopakiseonika za vreme
procesa kondenzacije pri kome vodena para prelazi u kišu. Iz jednačine 4 sledi da je vrednost
vodonika i kiseonika za vreme procesa kondenzacije pri kome vodena para
δ2H jednaka 10 pri vrednosti δ18O=0, a može da se menja zavisno od uslova vlažnosti i
prelazi u kišu. Iz jednačine 4 sledi da je vrednost δ2H jednaka 10 pri
isparavanja. Nagib i odsečak lokalne meteorske linije vode, LMLV
temperature u oblasti 18
vrednosti
(Local Meteoric Water O=0, LMWL),
δ Line, a moželinija
da koja
se menja zavisno
je izvedena od uslova
na osnovu merenja vlažnosti
uzoraka i
temperature
sakupljenih u lokaciji
na određenoj oblasti može
isparavanja.
znatno daNagib i odsečak
se razlikuje lokalne
od GMLV. meteorske
Većina LMLV ima linije
vode, LMLV (Local Meteoric Water Line, LMWL), linija koja je izvedena
na osnovu merenja uzoraka sakupljenih na odredjenoj lokaciji može367 znatno
da se razlikuje od GMLV. Većina LMLV imaju nagib od 8 ±0.5, ali nagibi u
oblasti od 5 do 9 nisu neobični. Sadržaj izotopa vode koja je isparavala ili se
pomešala sa vodom koja je prošla delimično proces isparavanja leži ispod
meteorske linije. Linije isparavanja imaju nagib izmedju 2 i 5, što se koristi
nagib od 8 ±0.5, ali nagibi u oblasti od 5 do 9 nisu neobični. Sadržaj izotopa vode koja je
isparavala ili se pomešala sa vodom koja je prošla delimično proces isparavanja leži ispod
meteorske linije. Linije isparavanja imaju nagib između 2 i 5, što se koristi za određivanje
isparavanja sa površine vode (reke, akumulacioni rezervoari i jezera). Linije isparavanja se
seku sa GMLV na mestu prvobitnog neisparenog izotopnog sadržaja vode.
40 lije a
top ja GŠ del
n
ma ja NM h pre
20 n u ni
ma e mor uš
bliž
iz s
0 nja
are
Isp
-20 leto vlaž
nija
a
suvlj
-40 je
žni
vla GŠ
δ H [‰]
-60 a
vec NM ora
a
vec e od m
-80 j
dal
2
-100 a
zim ela Padavine Smederevska Palanka
red
-120 žnih p meteorska linija GMLV
iz vla Granice evaporacije
nja
-140 are Evaporacioni gubici iz reka i jezera
Isp
Srednja okeanska voda
-160
Granice suvih i vlažnih predela
-180
-18 -16 -14 -12 -10 -8 -6 -4 -2 0
18
δ O [‰]
Slika 2. Promene izotopnog sadržaja kiseonika i vodonika u ciklusu vode sa δ vrednostima za padavine
na meteorološkoj stanici Smederevska Palanka (44°22′ N, 20°57′ E, 104 mnm) za period 2004-2007.
Slika 2. Promene izotopnog sadržaja godina
kiseonika i vodonika u ciklusu
vode sa δ vrednostima za padavine na meteorološkoj stanici
3.2 Tritiujum
Smederevska Palanka (44°22′ N, 20°57′ E, 104 mnm) za
Tritijum je period
radioaktivni izotop vodonika
2004-2007. godinakoji nastaje nuklearnom reakcijom između
azota i termalnih neutrona ( N + n → C + H). Prirodna proizvodnja tritijuma nastalog
14 12 3
Figurebombardovanjem
2. Changes
atmosfere in kosmičkim
isotopic content of oxygen
zracima rezultuje and hydrogen
u dinamičkoj in water
ravnoteži tritijuma
na čitavoj površini Zemlje od oko 3,5-4,5 kg. Tako formiran tritijum posle oksidacije ulazi u
cycles with δ values for precipitation at meteorological station
hidrološki ciklus vode (1H3HO) i kao β emiter raspada se do stabilnog izotopa helijuma (3H →
3 Smederevska
He + β-) sa vremenom Palanka
puluraspada od 12,43(44°22′
godina (TN, 1/2
=20°57′ E, 104 m asl)
12,43) i maksimalnom for the
energijom
period 2004-2007
od 18 keV. Prirodna obilnost tritijuma izražava se kao specifična aktivnost u bekerelima po
litru (Bq/l) vode ili tritijumskim jedinicama (TU, 1 atom tritijuma/1018 atoma vodonika), koje
3.2. Tritiujum
su u međusonom odnosu 1TU = 0.118 Bq/l. U prirodnim uslovima koncentracija tritijuma u
padavinama je verovatno bila 2-8 TU što odgovara specifičnoj aktivnosti od 0,2-0,9 Bq/l.
Tritijum je radioaktivni
Atmosferske termonuklearne izotop
probe vodonika
tokom sredine koji nastaje
prošlog veka nuklearnom reakciom
povećale su višestruko
padavinama (oko 3000 TU) biladojetoposfere
1963. godine
14 na 12severenoj 3 ihemisferi
izmedju (Michel
njegov azota R.L.,
sadržaj i termalnih
u stratosferi koji neutrona
se vraća ( N + βn aktivnost
svake → C je+poslednih
godine u proleće H). Prirodna
rano leto.
Maksimalna vrednost u2005) (slika (oko
padavinama 2). 3000
Ova TU)povišena
bila je 1963. godine na severenoj 50
hemisferi
proizvodnja godina
(Michel
tritijuma
R.L.,korićena
2005) (slika zanastalog
sistematsku
2). Ova povišena
bombardovanjem
procenu starostije vode,
β aktivnost
atmosfere
jer 50
poslednih odgodina
trenutkakosmičkim
kada
korišćena
zracima rezultuje
radionukleid
za sistematsku u dinamičkoj
prekine
procenu starostikontak
vode,ravnoteži
jer tritijuma
saodatmosferom
trenutka na čitavoj
kadai radionukleid
udje površini
u podzemlje,
prekine tj. Zemlje
kontakt odsa
od oko 3,5-4,5 kg. Tako formiran tritijum posle oksidacije ulazi u hidrološki
momenta
atmosferom i uđekada
u se padavina
podzemlje, tj. od infiltrira
momenta u
kadapodzemlje
se padavinamože se
infiltriraproceniti
u podzemlje njegov
može
radioaktivni
se proceniti1 njegov
3 raspad
radioaktivni raspad
ciklus vode ( H HO) i kao β emiter raspada se do stabilnog izotopa helijuma
(3H → 3He + β-) sa vremenom puluraspada
0.693 t
At = A0⋅ e od(5)
12,43 godina (T1/2 = 12,43)
−
(5) i
T1 / 2

maksimalnomgde je Aenergijom od 18 keV. Prirodna obilnost tritijuma izražava se
0 – aktivnost u početnom vremenu, At – aktivnost posle vremena t,
kao specifična aktivnost
T1/2 – poluvreme u bekerelima
raspada). Pod mladim popodzemnim
litru (Bq/l) vodepodrazumevaju
vodama ili tritijumskim
368 se vode starosti stotinak godina, a one18starosti hiljade godina smatraju se
jedinicama (TU, 1 atom tritijuma/10 atoma vodonika), koje su u
starim vodama. Tritijum se koristi za odredjivanje starosti mladih voda,
medjusonom odnosu 1TU = 0.118 Bq/l. U prirodnim uslovima koncentracija
starosti manje od 80 godina. U hidrologiji tritijum je uspešno korišćen za
tritijuma ispitivanja
u padavinama
kretanja je verovatno
vode bila 2-8
tokom vremena krozTU što odgovara
nezasićene zone i za specifičnoj
fizičke
aktivnostiprocese
od 0,2-0,9 Bq/l. Atmosferske
koji se dešavaju u površinskoim termonuklearne probekao
i podzemnim vodama, tokom sredine
i njivove
momenta kada se padavina infiltrira u podzemlje može se proceniti njegov
radioaktivni raspad
0.693 t
−
At = A0⋅ e T1 / 2 (5)
gde je A0 – aktivnost u početnom
PRIMENA IZOTOPAvremenu,
VAŽNIH ZAA t – aktivnost
ŽIVOTNU SREDINU posle vremena t,
U ISPITIVANJU
T1/2 – poluvreme raspada). Pod mladim podzemnim
INTERAKCIJE POVRŠINSKIH vodama podrazumevaju
I PODZEMNIH VODA
gde je Ase0
– vode starosti
aktivnost u stotinak
početnom godina,
vremenu, A t
a
– one starosti
aktivnost posle hiljade
vremena godina
t, T 1/2
– smatraju
poluvreme se
raspada).starim vodama.
Pod mladim Tritijumvodama
podzemnim se koristi za odredjivanje
podrazumevaju starosti
se vode starosti mladih
stotinak voda,
godina,
starosti
a one starosti manje
hiljade od 80
godina godina.
smatraju U hidrologiji
se starim tritijum sejekoristi
vodama. Tritijum uspešno korišćen za
za određivanje
starosti ispitivanja
mladih voda,kretanja vode tokom vremena kroz nezasićene zone i za
starosti manje od 80 godina. U hidrologiji tritijum je uspešno fizičke
korišćen
za ispitivanja kretanja vode tokom vremena kroz nezasićene zone i
procese koji se dešavaju u površinskoim i podzemnim vodama, kao i njivove za fizičke procese koji
se dešavaju u površinskim i podzemnim vodama, kao i njihove interakcije.
interakcije. S obzirom na relativno kratko vreme poluraspada, signal tritijuma S obzirom na
relativnou kratko vreme poluraspada, signal tritijuma u prirodi se znatno
prirodi se znatno smanjio, što je uticalo na smanjenje rezolucija metode smanjio, što je uticalo
na smanjenje rezolucijastarosti.
odredjivanja metode određivanja starosti.nove
Zato se uvode Zato semetode
uvode nove kojemetodekoriste kojeplemenite
koriste
plemenite gasove, helijum (33He) (Torgersen T. et al, 1979) ili kombinaciju tritijuma i njegovog
gasove, helijum ( He) (Torgersen T. et al, 1979) ili kombinaciju tritijuma i
potomka-helijuma (3H/3He) (Solomon D.K. et al, 1993). U tom slučaju starost (t) izražena u
njegovog potomka-helijuma (3H/3He) (Solomon D.K. et al, 1993). U tom
godinama, određuje se prema jednačini 6
slučaju starost (t) izražena u godinama, se odredjuje se prema jednačini 6
12.32 ⎛ 3 He ⎞
t= × ln ⎜ 3 t + 1⎟ (6) (6)

ln 2 ⎝ Ht ⎠
gde je odnos
gde jekoncentracija izotopa 3Heizotopa
odnos koncentracija i 3/H izražen
3
He ui 3TU.
/H izražen u TU.
3000
Austrija
Beograd (Zeleno brdo)
Sadzaj tritijuma padavine [TU]
2500
2000
1500
1000
8
500
0
1960 1970 1980 1990 2000 2010
Vreme [godine]
Slika 3. Sadržaj tritijuma u padavinama Austrije (Beč, Hohe Warte, 48° 15’ 00’’ N,16° 22’ 12’’ , 203
mnm) i Beograda (meteorološka stanica Zeleno brdo, 44°47′ N, 20°32′ E, 243 mnm) za period 1960-
2007
Slika 3. Sadržaj tritijuma u padavinama Austrije (Beč, Hohe Warte,
48° 15’ 00’’ N,16° 22’ 12’’ , 203 mnm) i Beograda
369
(meteorološka stanica Zeleno brdo, 44°47′ N, 20°32′ E, 243
mnm) za period 1960-2007
(meteorological station Zeleno brdo 44°47′ N, 20°32′ E, 243
m asl) for the period 1960-2007
3.3 Analitičke metode

Apsolutni sadržaj stabilnih izotopa se obično ne meri, već samo relativna
razlikaAnalitičke
3.3 u odnosu težeg izotopa prema više obilnom lakom izotopu u odnosu
metode
na svetski
Apsolutni prihvaćeni
sadržaj standard.
stabilnih izotopa Ovanerazlika
se obično se samo
meri, već označava grčkim
relativna razlikaslovom
u odnosudelta,
δ, iizotopa
težeg izražava
premau promilima
više obilnom(‰)lakom(jednačina 7)
izotopu u odnosu na svetski prihvaćeni standard.
Ova razlika se označava grčkim slovom delta, δ, i izražava u promilima (‰) (jednačina 7)
Ruzorka − Rstandarda
δ (izotopno odstupanje) = x 1000 (7) (7)
Rstandarda

gde R predstavlja odnos teže izotopske
gde R predstavlja odnos2 teže1 izotopske
vrste u odnosu na sadržaj više obilnog
18 16vrste u odnosu na sadržaj više obilnog lakog izotopa
lakog
(2H/ 1 izotopa
H, 18O/16 ( H/ H, δ vrednost
O, …). Pozitivna O/ O,znači
…).daPozitivna δ vrednos
uzorak sadrži više teškogznači
izotopadanego
uzorak
standard, a negativna δ vrednost pokazuje da uzorak sadrži manje teškog izotopa u odnosu da
sadrži više teškog izotopa nego standard, a negativna δ vrednost pokazuje
na uzorak
standard.sadrži
Srednjamanje teškog
okeanska izotopa
voda koja u odnosu
ima vrednosti ± 0‰nazastandard.
δ18O i δ2H Srednja
izabrana jeokeanska
kao
18 2
voda V-SMOW
standard koja ima(Vienna-Standard
vrednosti ± 0‰ Mean zaOcean
δ O Water).
i δ H Vrednosti
izabrana za je
apsolutne
kao odnose V-
standard
izotopa u standardu su (155.76 ± 0.07)×10−6 za 2H/1H i (2005.20 ± 0.45)×10−6 za 18O/16O.
SMOW (Vienna-Standard Mean Ocean Water). Vrednosti za apsolutne
Većina svežih voda ima negativne δ vrednosti.
Primećene razlike stabilnog izotopskog sastava u ciklusu vode su relativno male u apsolutnom
iznosu, ali koristeći dvostruko-fokusirajući sektorski magnetni maseni spektrometar (IRMS,
Isotope Ratio Mass Spectrometery) njihovo merenje je moguće. Najčešći način za pripremu 9
uzoraka za određivanje deuterijuma je visoko temperaturska redukcija vode do vodonika
na metalima, uranu (Bigeleisen J. et al, 1952), cinku (Coleman M.L. et al 1982) i hromu
(Gehre M. et al, 1996), ili uravnotežavanje uzorka vode sa vodonikom poznatog izotopnog
sastava koristeći platinski katalizator (Breas O. et al, 1996). Sadržaj kiseonika-18 se obično
određuje u vodi koristeći metodu tehnike uravnoteženja vode i CO2 poznatog izotopnog
sadržaja kiseonika (Epstein S. & Mayeda T. K., 1953). Uvođenjem tehnike stalnog protoka,
koja koristi He kao noseći gas, omogućena je brža priprema manjih zapremina uzoraka
(Werner R.A. and Brand W.A., 2001). Od 2007. godine koristeći optičku metodu infracrvene
spektrometrije moguće je istovremeno određivanje sadržaja 2H i 18O u vodi bez prethodne
pripreme uzorka (Kerstel E.R.Th. and Meijer H.A.J., 2005). Ovaj tip instrumenta će od 2009.
godine biti korišćen i u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. Standardna odstupanja
reproduktivnosti analitičkih metoda treba da su 1 ‰ za δ2H i 0,1‰ za δ18O.
Sadržaj tritijuma se obično meri tečnim scintilacionim brojačem. Uzorak vode se posle
elektrolitičkog obogaćenja meša sa scintilacionom smešom (koktel-organskih molekula),
koja se usled emitovanog beta zračenja tritijuma ekscituje čime se omogućuje konverzija
energije nuklearnog raspada u svetlost (Noakes J.E., 1992).
4. OBLAST ISTRAŽIVANJA
Ovo su prvi rezultati sistematskog ispitivanja raspodele izotopnog sadržaja površinskih i
podzemnih voda u slivu Velike Morave, koji su deo istraživačkog projekta „Izotopna starost
i sastav rečnog toka kao indikatori održivosti podzemnih voda u slivu Velike Morave”
(Isotopic age and composition of streamflow as indicators of groundwater sustainability
in the Velika Morava catchment), no. 12889, MAAE. Projekat je jedan od 14 istraživačkih
projekata koji čine koordinacioni projekt CRP F3.30.15 „Izotopna starost i sastav rečnog
toka kao indikatori održivosti podzemnih voda” (Isotopic age and composition of streamflow
as indicators of groundwater sustainability,) u periodu 2004-2007. Na slici 4. prikazane
su lokacije za uzorkovanja reka (hidrološke stanice), padavina (meteorološke stanice) i
podzemne vode (pijezometri) na izotopne analize. Uzorkovanje je vršeno u saradnji sa
370
okviru njihovog višegodišnjeg monitoringa. Padavine se sakupljane ka
ukupne mesečne, dok su reke uzorkovanje dva puta mesečno. Uzorkovanj
podzemnih vode iz RHMZ PRIMENA pijezometera kojiPOVRŠINSKIH
su smešteni 0,2VODA
IZOTOPA VAŽNIH ZA ŽIVOTNU SREDINU U ISPITIVANJU
INTERAKCIJE I PODZEMNIH do 10,0 km n
rastojanju Republičkim
od reke hidrometeorološkim
vršeno je uglavnom zavodom (RHMZ)jednom
u okvirugodišnje u doba malih vod
njegovog višegodišnjeg
monitoringa. Padavine su sakupljane kao ukupne mesečne, dok su reke uzorkovane dva puta
(avgust, septembar,
mesečno. Uzorkovanje oktobar).
podzemnih vode Pijezometri
iz RHMZ pijezometera u oblasti
koji su vodosnabdevanj
smešteni 0,2 do 10,0
Požarevca septembar,
„Ključ“ su osmatrani jednom mesečno u periodu maj 2005.
km na rastojanju od reke, vršeno je uglavnom jednom godišnje u doba malih voda (avgust,
oktobar). Pijezometri u oblasti vodosnabdevanja Požarevca „Ključ“ osmatrani su
januar 2006.
jednom mesečno u periodu maj 2005 - januar 2006.
Slika 4. Mapa sliva Velike Morave sa naznakom lokacija z

Slika 4. Mapa sliva Velike Morave sa naznakom lokacija za uzorkovanje vode za izotopnu analizu
uzorkovanje vode za izotopnu analizu

371
Figure 4. Map of the Velika Morava cathment with the indication o
isotope sampling network
28% bile iznad ispitivanja

U periodu višegodišnjeg proseka
(2004.-2007.) 636količine
godišnje mm (1961-1990) kao Smederevska
padavina na lokaciji i protok za
3
38% odPalanka
prosečne(44°22N, vrendnosti 243,2 i m
20°57Е, 121 mnm) /s godišnji
srednji (1946-1984).
proticaji naGodina 2007. bila
profilu Ljubičevski mostje
siromašna vodom; ostvaren je za 29% manji protok, mada su lokalne
(44 o
39’ N, 21 o
12’E, 73,42 mnm) (slika 5) znatno su se razlikovali međusobno i odstupali
su od zabeleženih višegodišnjih proseka. Godina 2005. bila je bogata kišom; padavine su za
padavine za 8% bile više od prosečnih vrednosti. Maksimalne mesečne
28% bile iznad višegodišnjeg proseka 636 mm (1961-1990) kao i protok za 38% od prosečne
količinevrendnosti
padavina 243,2(107,4 - 125,2 Godina
m3/s (1946-1984). mm) bile 2007. su
bilauje maju i augustu,
siromašna a maksimalni
vodom; ostvaren je za 29%
3
protoci (1200 - 1620 m /s) u martu 2006. godine.
manji protok, mada su lokalne padavine za 8% bile više od prosečnih vrednosti. Maksimalne
mesečne količine padavina (107,4 - 125,2 mm) bile su u maju i augustu, a maksimalni protoci
(1200 - 1620 m3/s) u martu 2006. godine.
a. Ljubicevski most
Prosecna vrednost
3
243.2 m /s za period 1946-1984 40
Protok [m /s]
80
3
40 20
0 0
2004 2005 2006 2007
Odstupanje [%]
-40 -20
-80
b. Smederevska Palanka
Kolicina padavina [mm]
30
150
20
100 Prosecna vrednost
636 mm za period 1961-1990
10
50
0 0
2004 2005 2006 2007
Vreme [godine]
Slika 5. Godišnje promene u odnosu na srednje višegodišnje vrendnosti a.) protoka na lokaciji
Ljubičevski most i b.) količine padavina na lokaciji Smederevska Palanka
Slika 5.Izotopni sastav

Godišnje promene u odnosu na srednje višegodišnje
kiseonika lokalne padavine na stanici Smederevska Palanka pokazao je
izražene sezonske promene a.)
vrendnosti protoka
od vrlo na lokaciji
osiromašenih Ljubičevski
padavina, δ18 most2005)
O = −17,6‰ (februar i b.)
količine
do obogaćenih δ O =padavina
18
−4,4‰ (jun na2007)
lokaciji
(slikaSmederevska Palanka
6a) što je u saglasnosti sa razlikama u
temperaturama. Osrednjeni saržaj kiseonika-18 u odnosu na količinu padavina za posmatrani
Figure 5. Interannual variability to the mean annual values for a.)
period iznosio je −9,1‰. Sadržaj kiseonika-18 u Velikoj Moravi na lokacijama Ljubičevski
discharge
most (−15,1‰ do −8,4‰, at the location
broj uzoraka, Ljubičevski
n=74) i Varvarin (−11,2‰ do − most
9,1‰, n=54)and(slikab.)
precipitation
6b) kao kombinacija amount
skorašnjih at the
padavina location
i podzemne vodeSmederevska Palanka
pokazao je varijacije u manjem
opsegu. Sličan izotopni sastav na ova dva profila očekivan je jer između njih nema mnogo
pritoka (odnos protoka oko 1.1). Sezonske promene sa minimumom (δ18O = −11,0‰ u
IzotopniLjubičevskom
sastav kiseonika
mostu i δ18Olokalne
= −10,7‰padavine
u Varvarinu)na stanici
u martu Smederevska
i maksimumom Palanka
(δ18O = −9,6‰ u
pokazaoLjubičevskom
je izražene sezonske
mostu i δ O = -9,5‰
18 promene od vrlo
u Varvarinu) osiromašenih
u avgustu padavina,
ukazuje da su skorašnje δ18O
padavine
= −17,6‰
glavna(februar
komponenta 2005.) do obogaćenih
toka Velike δ187.Oprikazan
Morave. Na slici = −4,4‰ (junmesečni
je srednji 2007.) (slika
izotopni
sastav i količina padavine na meteorološkoj stanici Smederevska Palanka za period septembar
6a) što2004.
je udosaglasnosti sa razlikama u temperaturama. Osrednjeni saržaj
novembra 2007. Izotopno osiromašenje primećeno u proleće ukazuje na poreklo
kiseonika-18
vode od topljenja snega sa količinu
u odnosu na padavina
viših nadmorskih za posmatrani
visina. Osrednjena vrednostperiod iznosi
u odnosu na protokje
−9,1‰.kod Sadržaj kiseonika-18
Ljubičevskog mosta od −10,2‰ u Velikoj Moravi
je znatno na lokacijama
niža u poređenju sa vrednošćuLjubičevski
za lokalne
padavine (δ18O = −9,1‰) što ukazuje da je izotopni sastav rečne vode kontrolisan „efektom
most (−15,1‰ doA. −8,4‰,
sliva“ (Dutton et al, 2005),broj uzoraka, n=74)
tj. geomorfološkim i Varvarin
karakteristikama regiona. (−11,2‰ do −
Izotopno obeležje
9,1‰, padavina
n=54) koje (slika 6b)na višim
padaju kao nadmorskim
kombinacija skorašnjih
visinama padavina
sliva je sačuvano i vodi
u rečnoj podzemne
jer sliv
vode pokazao je varijacije
Velike Morave je u širokomuopsegumanjem opsegu.
nadmorskih visinaSličan izotopni
sliva Južne sastav na
Morave (390-1923 mnm,ova
dva profila je očekivan jer izmedju njih nema mnogo pritoka (odnos protoka
372 Sezonske promene sa minimumom (δ18O = −11,0‰ u
oko 1.1).
Ljubičevskom mostu i δ18O = −10,7‰ u Varvarinu) u martu i maksimunom
eni za padavine u gornjem slivu južne Morave su bili
m za δ18O i −1,73 ± 0,04 ‰/100m za δ2H u periodu 198
2
et al., 2005). Minimalna δ vrednost (δ H = −108,2‰ i
srednja NV=710 mnm) i Zapadne Morave (do 2017 mnm, srednja NV=670 mnm). Altitudni
beležena 2. marta 2005. može da se objasni jedino dopr
efekti izmereni za padavine u gornjem slivu Južne Morave su bili −0,22 ± 0,05 ‰/100m za
δ O i −1,73 ± 0,04 ‰/100m za δ H u periodu 1988-1990 (Miljevic N. et al., 2005). Minimalna
18 2
ka od topljena snega.
δ vrednost (δ H = −108,2‰ i δ O = −15.05‰) zabeležena 2. marta 2005. može da se objasni
2 18
jedino doprinosom lokalnih pritoka od topljenja sneg
Smederevska Palanka
izotopni sastav
0 a. koliina padavina 0
-2
50
Kolicina padavina [mm]

-4
δ O padavine [‰]
-6 100
-8
-10
-12
18
-14
-16
-18 2004 2005 2006 2007
-8 b. Ljubicevski most
Varvarin
protok
1600
-9 1400
-10 1200
δ O reke [‰]
-11 1000 Protok [m/s]

-12 800
600
-13
18
400
-14
200
-15
0
-16
2004 2005 2006 2007
Vreme [godine]
Slika 6. Vremenska promena izotopnog sadržaja kiseonika u a.) padavinama na lokaciji Smederevska
Palanka i b.) reci Velika Morava na lokacijama Ljubičevski most i Varvarin
Vremenska promena izotopnog sadržaja kiseonika

373
u a.)
padavinama na lokaciji Smederevska Palanka i b.) reci
Morava na lokacijama Ljubičevski most i Varvarin
ure 6. Time series oxygen isotopic composition in a.) precipitation at
the location Smederevska Palanka and b.) the Velika Morava
River at locations Ljubičevski most and Varvarin
Izotopni sastav 100

-6 Kolicina
padavina 90
Kolicina padaina [mm]

-8 80
δ OSmedervska Palanka [‰]
70
-10
60
-12 50
18
40
-14
30
0 2 4 6 8 10 12
Vreme [mesec]
Slika 7. Srednji mesečni izotopni sastav kiseonika u padavinama i količina padavine na meteorološkoj
stanici Smederevska Palanka za period septembar 2004. - novembar 2007.
ka 7. Srednji mesečni
Na slici 8. prikazana izotopni
je prostorna sastav
raspodela sadržaja kiseonika u padavinama
kiseonika-18 u pijezometrima
plitkim podzemnim vodama na području donjeg Pomoravlja (nizvodno od linije Vlaški do -
u i
količina padavine
Miloševac). Srednje na kiseonika-18
vrednosti sadržaja meteorološkoj
u opsegu od −9.9‰ stanici Smederevska
do −8.9‰ prikazane
su sa granicama standardnog odstupanja (±1σ) za izvršena merenja. Sa povećanjem rastojanja
Palanka za period
od reke podzemne vode postajuseptembar 2004.
izotopno obogaćenije, - novembar
približavajući 2007.
se osrednjenoj vrednosti
ure 7. Monthly mean
za lokalne inflitrirane oxygen isotope composition of precipitation
padavine.
and amount of precipitation at the meteorological station

Smederevska -8.8 Palanka for the period September 2004-
124
Novemver 2007
Osrednjena vrednost za lokalne padavine
-9.2
134
133
slici 8. prikazana-9.6 je prostorna raspodela sadržaja kiseonika-18 u

δ O [‰]
HSP
ezometrima u plitkim
-10.0
podzemnim 113 vodama
48
123
na području donjeg Pomoravlja
zvodno od linije Vlaški do - Miloševac). Srednje vrednosti sadržaja
18
LjM
eonika-18 u opsegu -10.4

od −9.9‰ B-do 3 −8.9‰ prikazanePiezometri JC su sa granicama
Piezometari RHMZ
ndarnog odstupanja-10.8
(±1σ) za izvršena merenja. Ljubicevski Sa povećanjem
Osrednjena
most
vrednost rastojanja
reke podzemne vode Leva postaju
strana izotopno obogaćenije,
Desna strana približavajući se
-11.2
ednjenoj vrenosti za lokalne
-6000 -4000 inflitrirane
-2000 0 padavine.
2000 4000 6000 8000 10000
Rastojanje od reke [m]
Slika 8. Prostorna raspodela sadržaj kiseonika-18 u podzemnim vodama
Slika 8.374
Prostorna raspodela sadržaj kiseonika-18 u podzemnim vodama
Figure 8. Spacial distribution of oxygen-18 content in groundwater
Slične srednje vrednosti izotopnog sadržaja na istim udaljenostima sa leve i

Figure 8. Spacial distribution of oxygen-18 content in groundwater
Slika 8. Prostorna raspodela sadržaj kiseonika-18 u podzemnim vodama
Figure 8. Spacial
Slične distribution
srednje vrednosti of oxygen-18
izotopnog content
sadržaja in groundwater
na istim udaljenostima sa leve i
desne strane od reka ukazujući na slične hidrauličke gradijente u aluvialnom
akviferu.vrednosti
Slične srednje Nadjena izotopnog
jePRIMENA
značajna korelacija
sadržaja
IZOTOPA na izmedju
VAŽNIH istim sadržaja kiseonika-18
udaljenostima
ZA ŽIVOTNU SREDINU sa leve i u
U ISPITIVANJU
podzemnoj vodi i rastojanja od reke do 4 km
desne strane od reka ukazujući na slične hidrauličke gradijente u aluvialnom
Slične srednje
akviferu. vrednosti
Nadjena izotopnog sadržaja
je značajna na istim
korelacija udaljenostima
izmedju sadržaja sa leve i desne strane u
kiseonika-18 od
reka ukazuju na δslične
18 hidrauličke
O (‰) = 0,39( gradijente u
04)4x km
±0, do aluvijalnom akviferu. Nađena je značajna
Rastojanjeod reke ( km ) − 10,58(±0, 09) (8)
podzemnoj vodi i rastojanja od reke
korelacija između sadržaja kiseonika-18 u podzemnoj vodi i rastojanja od reke do 4 km
sa δkoeficijentom
18
O (‰) = 0,39( r2=0,94±0,za04)n=8. Dobivena δ18O vrednost
x Rastojanje za podzemnu vodu
od reke ( km ) − 10,58( ±0, 09) (8) (8)
na nultom rastojanju od reke odgovara izračunatoj osrednjenoj vrednosti za
δ18O za period
sa koeficijentom r2=0,94osmatranja
2
na profilu
za n=8. Dobivena Ljubićevski
δ18O vrednost
18
most, dok
za podzemnu voduvrednost
na nultomna
sa rastojanju
koeficijentom r =0,94
od reke odgovara
rastojanju za n=8.
od 4 kmizračunatoj Dobivena
može se osrednjenoj
porediti saδvrednosti
O vrednost
za δ18Oza
osrednjenom podzemnu
za period
vrednošću voduna
osmatranja
za lokalne
naprofilu
nultom rastojanju
Ljubičevski
infiltrirane most,oddokreke
padavine. odgovara
vrednost
Ove na izračunatoj
rastojanju
vrednosti osrednjenoj
od 4 km može
predstavljaju poreditivrednosti
sekrajnje sa za
osrednjenom
članove linije
δ18vrednošću
O zamešanja za lokalne
period infiltrirane
osmatranja
rečne vode napadavine. Ove
profilupadavine.
i infiltrirane vrednosti
Ljubićevski
Koristećipredstavljaju
dok krajnje
most,dvokomponetni
vrednostčlanove
na
model
linije mešanja
rastojanju od 4rečne
mešanja kmvodemože
procenjena i infiltrirane
se padavine.
je porediti
frakcija Koristeći
rečne dvokomponentni
sa osrednjenom
učešća vodevrednošću model
u podzemnoj mešanja
za lokalne
vodi na
procenjena je frakcija učešća rečne vode u podzemnoj vodi na ispitivanim mestima prema
ispitivanim
infiltrirane mestima
padavine. Oveprema jednačini
vrednosti 9 (Katz B.G. et
predstavljaju al, 1998)
krajnje članove linije
jednačini 9 (Katz B.G. et al, 1998).
mešanja rečne vode i infiltrirane padavine. Koristeći dvokomponetni model
mešanja procenjena je frakcija fučešća Ym −rečne
Ypv vode u podzemnoj vodi na
rv = (9) (9)
ispitivanim
mestima prema jednačini 9Yrv(Katz
− Ypv B.G.
et al, 1998)
gde Ygde YpvY i m,
18
Ypv i Yrvizotopni
Yrv označavaju označavaju izotopni sadržaj
sadržaj kiseonika-18 u smešikiseonika-18
podzemne i rečne u smeši
vode
(δ
podzemne
m,
O =i − 10,2
rečne ). Uzimajući
vode
u pijezometru, podzemnoj vodif i rečnoj u Y − Y
u
piezometru, obzir granicu
podzemnoj standarne
vodi i statističke
rečnoj vodi. Ugreške
m vodi.pvU tabeli 2. prikazane su procenjene vrednosti tabeli za
izvršena rv = vrednosti (9)
učešće2.rečne vode umerenja
prikazane su
podzemnoj sadržaja
procenjene kiseonika-18
vodiY koristeći učešćeu svakom
− Ypv osrednjenje rečne pojedinačnom
vode
vrednosti padavinepijezometru,
u podzemnoj
za (δ18Ovodi
=
−9,1‰) greška
koristeći
i rečnu vodu procenjene
osrednjenje
(δ O = −10,2
18 vrednosti
vrednosti
rv učešće rečne
za padavine
). Uzimajući vode
18 u podzemnoj vodi je opsegu
(δ Ostandardne
u obzir granicu = −9,1‰) i rečnugreške
statističke vodu
gdeza Y m, 23
izvršena Ymerenja
pvdoi 75%.
Ysadržaja
rv označavaju
osnovu izotopni
Na kiseonika-18 izračunatih
u svakomsadržaj
vrednostikiseonika-18
pojedinačnom može u smeši
se smatrati
pijezometru, da je
greška
podzemne i vrednosti
rečne vode
procenjenepodzemna vodau na
učešće piezometru,
rastojanjima
rečne podzemnoj
većim vodi
vode u podzemnoj vodi
od 3jekm i rečnoj
pod
u opsegu 23 dovodi.
neznatnim U
Natabeli
75%.uticajem
osnovureke.
2. izračunatih
prikazanevrednosti
su procenjene vrednosti
može se smatrati da je učešće
podzemna rečne vode
voda na u podzemnoj
rastojanjima većim odvodi3 km15
koristeći Tabela
pod neznatnim 2. Procenjeno
uticajem
osrednjenje reke.
vrednosti učešće rečne vode
za padavine (δu18podzemnoj
O = −9,1‰) vodii rečnu vodu
Table 2. Estimated fraction of river water in groundwater
Tabela 2. Procenjeno učešće rečne vode u podzemnoj vodi
Piezometar Rastojanje od reke [m] Procenjeno učešće 15

[%]
PD 123 1.700 68 ± 13
p-48 1.800 74 ± 26
d-48 1.800 75 ± 14
PL 113 2.200 72 ± 21
PL 133 2.450 28 ± 27
PD 134 2.900 23 ± 33
Izotopni sadržaj podzemne vode (δ18O = −10.5 ± 0.2 ‰) u pijezometaru
18 B-6, koji se nalazi u
neposrednoj bliziniIzotopni sadržaj
reke (80 m) i znatnimpodzemne
promenama vode
u nivou(δ
vode O(7.4
= ±0.5
−10.5 ± vrednosti
m), po 0.2 ‰) u
pijezometar B-6, koji se nalazi u neposrednoj blizini reke (80 m) i znatnim
je sličan izotopnom sadržaju reke i sledi vremenske promene u reci (slika 9) zabeležene tokom
promenama
2005. godine. u nivou vode (7.4 ±0.5 m), po vrednosti je sličan izotopnom
sadržaju reke i sledi vremenske promene u reci (slika 9) zabeležene tokom
2005. godine.
-9.2
-9.4 200
Protok [m /s]
-9.6
3
400
-9.8
600
-10.0 dnevni protok V. Morave
δ O [‰]
V. Morava 800
-10.2
B-6
18
-10.4
-10.6
-10.8 375
-11.0
-11.2
Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Jan Feb
2005 2006
Vreme [meseci]
reke i sledi vremenske promene u reci (slika 9) zabeležene
dine.
-9.2
-9.4 200
Protok [m /s]
-9.6
3
400
-9.8
600
-10.0 dnevni protok V. Morave
δ O [‰]
V. Morava 800
-10.2
B-6
18
-10.4
-10.6
-10.8
-11.0
-11.2
Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Jan Feb
2005 2006
Vreme [meseci]
Slika 9. Vremenska promena izotopnog sadržaja kiseonika u podzemnoj vodi pijezometra B-6 i reci
Velika Morava (Ljubičevski most) za period maj 2005. – januar 2006.
Vremenska promena izotopnog sadržaja kiseoni
Saržaj izotopa u vodi pijozemetara PL 124 (Dubočica-Lipe) na rastojanju 4,25 km od reke bio
podzemnoj vodi pijezometra B-6 i reci Velika M
je između −9,33‰ do −8,8 3‰ za δ O i −67,1‰ do −62,6‰ za δ H što predstvlja obogaćene
18 2
vrednosti u odnosu na ostale ispitivane pijezometre. Njegova dubina je 9,92 m u šljunkovitim

(Ljubičevski most) godinaza
(RHMZperiod
2004, 2005,maj 2005.
2006, 2007). – januar 2006.
sedimentima srednjozornog sastava sa nivoom vode u opsegu 1,96 do 3,04 m ispod površine
zemlje za period 2004.-2007. U vreme uzorkovanja
Timebroj series oxygen isotopic

u dijagramu δ composition
nivo vode je bio od 2,49 do 2,99 m, a temperatura vode od 13,7 do 15,5 C. Mada je mali
in the piezom
0
uzoraka i relativno male varijacije, O - δ H, nagib je oko 4 ukazujući

18 2
6 and the Velika vrednostiMorava river water (Ljubičevski

na proces isparavanja podzemnih voda. Ovo bi moglo da bude objašnjenje za merene veće
vrednosti od osrednjene za lokalne padavine. Za potvrdu ove pretpostavke trebalo mo
bi odrediti izotopni sadržaj vode dobijene kriogenom ekstrakcijom iz neporemećenog uzorka
the period
jezgra zemljištaMay 2005S et.–al.,January
po dubini (Deverel 2005). 2006
Saržaj izotopa vode u pijezometru glavne hidrološke stanice u Požarevcu (HSP), koji je
izgrađen neposredno nizvodno od grada Požarevca na znatno većoj razdaljini od reke (9,2
km), uzorkovan je 2 puta godišnje u oktobru i maju, pokazao je sezonske promene (−10,3‰
do −9,3 ‰ za δ18O i −73,0‰ do −61,9‰ za δ2H) i značanju korelaciju sa merenim nivoom
podzemne vode (r2=0,92, n=6). S obzirom na slab uticaj reke na ovaj pijezometar, očekivao
bi se povećan sadržaj izotopa (veće δ vrednosti). Međutim, registrovani izotopni sastav može
se protumačiti činjenicom da je voda ovog pijezometra pod značajnim uticajem gradske
infrastrukture Požarevca, odnosno gubitaka iz vodovodnog sistema. Prema nezvaničnim
podacima (detaljne analize su sada u toku) gubici vode iz vodovodnog sistema Požarevca su
značajni i procenjuju se na 20 do 30%. Ovo bi značilo da se u zoni Požarevca deo vode u količini
od oko 50 l/s gubi pri čemu se iscurela voda delom infiltrira i meša sa podzemnom vodom
u okviru šljunkovitih kvartarnih sedimenata rasprostranjenih na ovom prostoru. Pijaća voda
grada Požarevca obezbeđuje se sa izvorišta Ključ, koji je pod uticajem reke Velike Morave.
376
U periodu do septembra 2006. godine, pre puštanja u rad urgentnog sistema zaštite izvorišta
taj uticaj je bio nešto manje izražen, da bi nakon ovog perioda, ovaj uticaj bio izraženiji. Ovo
iz razloga što se sistem hidrauličke zaštite izvorišta Ključ zasniva na obezbeđivanju nalivne
vode sa bunarima izgrađenim na obali reke Velike Morave (Radenković Z. et al, 2007).
Izotopni sastav nalivne vode (δ2H = -69.8‰, δ18O = -9,7‰ uzorkovane 11.01.2007.) je u
granici greške merenja jednak izotopnom sastavu reke Velike Morave (δ2H = −69.2‰, δ18O =
−9,7‰ uzorkovane 17.01.2007.) što objašnjava zabeležene osiromašene vrednosti podzemne
vode u HSP pijezometru kao posledicu mešanja sa infiltriranom rečnom vodom.
5. ZAKLJUČAK
Alati kojima se dobijaju informacije o poreklu podzemne vode, njenom kretanju i proceni
procesa mešanja su različiti, i zavisni su od veličine oblasti koja se ispituje. Za male oblasti
lizimetri su pogodni za određivanje efekata prihranjivanja padavinama i evapotranspiracije.
Međutim, na regionalnoj skali tek monitoring sadržaja stabilnih izotopa kiseonika i vodonika
u padavinama, vodi reka, izvora, bunara i nezasićenim zonama omogućuje procenu doprinosa
različitih procesa prihranjivanja podzemnim vodama.
Da bi se razumeli faktori koji kontrolišu prostornu raspodelu izotopa u podzemnim vodama,
veliku pažnju treba obratiti na način uzorkovanja i transport uzoraka do laboratorije za njihovo
analiziranje. Bitno je da ne dođe do izotopnog frakcionisanja zbog isparavanja ili gubitka
vodene pare difuzijom ili izotopne izmene sa okolinom i materijalom bočica za uzorkovanje.
Ovo se obezbeđuje kratkim kontaktom vode sa atmosferom i odgovarajućom ambalažom
(bočice sa uskim vratom i dva zatvarača za stabilne izotope).
Strategija uzorkovanja padavina je određena naučnim ciljem projekta. Uzorkovanje može
biti dnevno, nedeljno ili mesečno. Da bi se odredila oblast prihranjivanja, padavine moraju
da se uzorkuju na različitim nadmoskim visinama (najmanje 3 lokacije) u pretpostavljenim
oblastima prihranjivanja.
Rečnu vodu bi trebalo uzorkovati sa sredine toka ili delova gde reka intenzivno teče. Stajaća
voda blizu obala obično nema dobro mešanje i pokazuje efekte isparavanja ili zagađenja.
Takođe je vrlo bitno da se uzorkuje na dovoljnoj razdaljini od ušća pritoke (do desetak km za
veće reke) zbog nepotpunog mešanja dve rečne vode različite po izotopnom sastavu.
Za sva uzorkovanja podzemne vode, neophodno je da se okarakteriše hidrogeološka situacija
pijezometra ili bušotine. Treba uzorkovati najdublje slojeve vode, a izbegavati stajaću vodu u
pasivnom pijezometru jer takvo stanje ne reprezentuje vodene mase u akviferu zbog isparenja
ili izmene ugljen-dioksida sa ambijentalnim vazduhom. Uobičajena praksa je da se ispumpa
približno dvostruka zapremina pijezometara, ili dok se ne dobiju konstantni hemijski parametri
(pH i provodljivost). Učestanost uzorkovanja najmanje bi trebalo da bude kvartalno kako bi
se svi hidrološki ciklusi pratili. Tokom uzorkovanja treba prilagoditi intenzitet pumpanja da
bi se sprečilo eventualno mešanje voda ispitivane izdani sa vodom nekog drugog porekla, tj.
druge izdani.
Navedeni preporučeni uslovi uzorkovanja nisu u potpunosti bili ispunjeni tokom istraživanja
na slivu Velike Morave. Padavine su uzorkovane na tri meteorološke stanice ali na relativo
niskoj nadmorskoj visini (121-215 mnm) dok je prosečna nadmorska visina sliva 500 mnm.
Usled toga rezultati prikazani u ovom radu podležu kritičnom razmatranju i usaglašavanju sa
hidrogeološkim podacima. Oni mogu da posluže kao uvod u veću primenu izotopa važnih za
životnu sredinu na našim prostorima.
377
U narednom periodu planira se da se na nekoliko odabranih profila (sa više tačaka u profilu)
provere preliminarni rezultati u vezi zavisnosti izotopnog sastava u funkciji udaljenosti
od vodotoka Morave. Takođe, značajan obim radova planira se u cilju definisanja stepena
prihranjivanja pojedinih vodozahvatnih objekata odabranih izvorišta duž velikih rečnih
tokova. U tom smislu predviđen je jedan prostorni „scaning“ na izvorišu podzemnih voda
Beograda. Konačno, kao treća planirana aktivnost za upotrebu stabilnih izotopa vodonika i
kiseonika (δ2H i δ18O) predviđena su ispitivanja efekata infiltracije (veličine infiltracije) na
lokacijama probnih poligona formiranih za potrebe drugih aktivnosti Instituta.
LITERATURA
1. Bigeleisen J., Perlman M.L., Prosser H.C. (1952), Conversion of hydrogenic materials
to hydrogen for isotopic analysis, Anal. Chem., 24, 1356-135.
2. Breas O., Guillou C., Reniero F., Sada E., Tanet G. (1996), D/H measurement in
wines and fruit juices by Pt catalysed equilibration method. Rapid Commun. in Mass
Spectrom, 10, 246–249.
3. Coleman M.L., Sheherd T.J,. Durham J.J, Rose J.B, Moore G.R. (1982), Reduction of
water with zinc for hydrogen isotope analysis. Anal. Chem., 54, 993–995.
4. Coplen T.B., A.L. Herczeg, and C. Barnes, (2000) Isotope engineering: using stable
isotopes of the water molecule to solve practical problems, in Environmental Tracers
in Subsurface Hydrology, ed. by P.G. Cook and A.L. Herczeg, Kluwer Academic
Publishers, Boston.
5. Craig H. (1961), Isotopic variations in meteoric waters, Science 133, 1702-1703.
6. Deverel S., Thomas J., Decker D., Earman S., Mihevc T., Acheampong S. (2005)
Groundwater Evaporation Estimates Using Stable Isotope and Chloride Data, Zelland
Playa, Spring Valley, Nevada, DHS Publication No. 41219, University and Community
College System of Nevada.
7. Dutton A., Wilkinson B.H, Welker J.M., Gabriel J. Bowen G.J., Lohmann K.C. (2005)
Spatial distribution and seasonal variation in 18O/16O of modern precipitation and river
water across the conterminous USA Hydrol. Process. 19, 4121–4146.
8. Epstein, S., & Mayeda, T. K. (1953). Variation of 18O content of waters from natural
sources. Geoch. Cosmochim. Acta, 213–224.
9. Gehre M., Hoefling R., Kowski P., Strauch G. (1996), Sample preparation device
for quantitative hydrogen isotope analysis using chromium metal. Anal. Chem., 68,
4414–4417.
10. Hoefs J. (1997), Stable Isotope Geochemistry, 4th ed., Springer-Verlag, Berlin.
11. IAEA (1981), Stable Isotope Hydrology, Deuterium and Oxygen-18 in the Water
Cycle, Eds J.R.Gat, R. Gonfiantini, Technical reports series no. 210, Vienna.
12. Katz B.G., Catches J.S. , Bullen T.D., Michel R.L. (1998) Changes in the isotopic and
chemical composition of ground water resulting from a recharge pulse from a sinking
stream, J. Hydrol., 211, 178–207.
13. Kendall C. and Coplen T.B. (2001), Distribution of oxygen-18 and deuterium in river
waters across the United States, Hydrol. Process. 15, 1363–1393.
378
14. Kerstel E.R.Th., Meijer H.A.J. (2005), Optical isotope ratio measurements in
hydrology, In Isotopes in the Water Cycle, Past, Present and Future of a Developing
Science, P.K. Aggarwal, J.R. Gat, K.F.O. Fröhlich (Eds), pp. 109–120, Springer.
15. Maloszewski P., Rauert W., Trimborn P., Herrmann A., Rau R. (1992), Isotope
hydrological study of mean transit times in an alpine basin (Wimbachtal, Germany), J.
Hydrol., 140, 343–360.
16. McDonnell J.J. (2003), Where does water go when it rains ? Moving beyond the variable
source area concept of rainfall-runoff response, Hydrol. Process. 17, 175–181.
17. Michel R.L. (2005),Tritium in the Hydrologic cycle, In Isotopes in the Water Cycle,
Past, Present and Future of a Developing Science, P.K. Aggarwal, J.R. Gat, K.F.O.
Fröhlich (Eds), pp. 53–66, Springer.
18. Miljevic N., Golobocanin D., Zujic A., Sipka V. (2005), Distribution of Environmental
Isotopes in the Upper Juzna Morava River Catchment, Geophysical Research Abstracts,
Vol. 7, 01900.
19. Noakes J.E., Schonhofer F.,. Polach H. A. (1992) International Conference on Advances
in Liquid Scinillation Spectrometry 1992, 14-18 September 1992, Vienna, Austria.
20. Reddy M.M., Schuster P., Kendall C., Reddy M.B. (2006), Characterization of surfac
and ground water δ18O seasonal variation and its use for estimating groundwater
residence times, Hydrol. Process. 20, 1753–1772.
21. Radenković Z., Boreli-Zdravković Đ., Zuber-Radenković V. (2007) Effects of urget
measures implemented to protect the Kljuc groundwater source, In Proceedings of the
Regional IWA Conference on Groundwater Management in the Danube River Basin
and Other Large River Basins, Belgrade, 7–9 June 2007, pp. 291–296.
22. RHMZ, Republički hidrometeorološki zavod, Hidrološki godišnjak, Podzemne vode,
2004, 2005, 2006, 2007, Beograd
23. Solomon D.K., Schiff S.L., Poreda R. J., Clarke W.B. (1993), A validation of the
3
H/3He method for determining groundwater recharge, Water Resour. Res., 29, 2951-
2962.
24. Torgersen T., Clarke W.B, Jenkins W.I. (1979) Isotope Hydrology, Vol. 2, IAEA,
Vienna, 917-930.
25. UNESCO (2000), Environmental isotopes in the hydrological cycle, Principles
and applications, ed. W.G. Mook, International Hydrological Program, Technical
Documents in Hydrology, No. 39, vol I, Paris.
26. Werner R.A., Brand W.A. (2001), Referencing strategies and technique in stable
isotope ratio analysis. Rapid Commun. Mass Spectrom, 15, 501-519.
379
380
PRIKAZ APLIKACIJE ZA
PRAĆENJE KATASTRA
KONCENTRISANIH
IZVORA ZAGAĐENJA
Mihajlo Panić dipl. inž. građ.*

Dragica Vulić dipl. inž. tehn.*
1. UVOD
Zadatak Katastra je da obezbedi sve relevantne činjenice o koncentrisanim izvorima zagađenja
(u daljem tekstu KIZ) koje su nužne za informacionu podršku upravno-organizacionoj
delatnosti, planiranju, upravljanju i operativnom delovanju u vodoprivredi.
Pod relevantnim činjenicama podrazumevaju se podaci i informacije koje su od interesa za
vodoprivredne subjekte. Baza pruža informacionu podršku pri:
− analizi i odlučivanju u vezi izdavanja vodoprivrednih uslova, saglasnosti i dozvola;
− analizi i kontroli usaglašenosti izdatih vodoprivrednih isprava sa faktičkim stanjem;
− analizi inspekcijskog nadzora koncentrisanih izvora zagađenja, incidentnih situacija, u
oblasti zaštite;
− analizi poslova vezanih za naknade (komparativna analiza visine naknade i veličine
emisije);
− donošenju i praćenju izvršenja planskih, operativnih zadataka JVP;
− strateškom planiranju i projektovanju vodoprivrednih sistema;
− operativnom upravljanju objektima, sistemima u vanrednim situacijama.
381
2. SUBJEKTI ZADUŽENI ZA VOĐENJE

KATASTRA
Podaci koji figurišu u katastru razvrstani su prema tome ko ih, kada i koliko puta generiše u
određenom vremenu.
Prva vrsta podataka su katalozi. Za njihovo ažuriranje bili bi zaduženi stručnjaci iz domena
nauke na koji se odnosi problematika koju katastar obrađuje.
Ostali podaci se odnose na naselja, industrije i merenja. Ove podatke bi ažurirali subjekti koji i
generišu ove podatke i bili bi odgovorni za ispravnost podataka. Na ovaj način bi se i neutralisala
mogućnost da se pri transportu podataka od mesta nastajanja do mesta unosa pojave greške.
Prva vrsta subjekata su javna komunalna preduzeća zadužena za održavanje kanalizacija u
naseljima i naplatu utrošene vode i bila bi zadužena za praćenje opštih podataka o naselju,
komunalnoj kanalizaciji i postrojenjima za prečišćavanje otpadne vode.
Druga vrsta su industrije. Same industrije bi bile zadužene za vođenje podataka koji se odnose
na njih same i podaci bi bili transparentni svim zainteresovanim subjektima u vodoprivredi i šire.
Treća grupa su nadležne laboratorije. One bi se starale o podacima merenja na mernim
mestima kamunalne ili industrijske kanalizacije. Po obavljenom merenju one bi imale zadatak
da unesu podatke o merenju u katastar.
3. KONCEPT METODOLOGIJE
Metodologija baze KIZ-a je postavljena tako da nijednog trenutka nije ograničavajući
element za formiranje katastra. Metodologija je bazirana na postavljenim zahtevima za
informacijama a ne na propisima ili drugim ograničenjima koji su promenljiva kategorija.
Primena ograničenja, propisa i sl. mogla bi u budućnosti da oteža ili potpuno onemogući
rad na katastru. Metodologijom nije ni u jednom trenutku ukinuta drugačija mogućnost rada
na katastru zbog primene trenutnih propisa ili mogućnosti okruženja. Međutim, jasno je da
se svi vodoprivredni i ostali subjekti koji generišu podatke ili na bilo koji način utiču na
podatke u katastru moraju rukovoditi propisima i pravilima propisanim za njihovu službu.
Podrazumeva se da laboratorije koje vrše ispitivanje otpadne vode moraju biti ovlašćene i
da rade na propisani i standardizovan način. Zadatak katastra nije da daje uputstva za rad
laboratorijama, inspektorima, način obračun naplate i sl. već da prikuplja podatke relevantne
za koncentrisane izvore zagađenja.
Zato će se ovaj rad baviti opisom kategorija podataka koja se skupljaju. U katastru redovno
se prikupljaju i ažuriraju sledeće kategorije podataka.
3.1 Opšti podaci

− Opšti podaci o koncentrisanim izvorima zagađenja (naselja i industrija) spadaju u
kategoriju za koju se ne čuva istorijat. U opšte podatke spada i podatak koji klasifikuje
zagađivače u zavisnosti da li se njihova emisija meri ili procenjuje.
− Podaci koji se odnose na teritorijalnu pripadnost (naselje je vezano za opštinu i dalje
za okrug). Isto tako naselje se vezuje i za sliv, melioraciono područje, vodoprivredno
područje ili za neku aglomeraciju (ukoliko postoji). Industrija, preko veze sa naseljem
pod kojim se vodi, nasleđuje sve vrednosti vezane za naselje, a preko njega sa opštinom,
nekom aglomeracijom, slivom, melioracionim podučjem i vodoprivrednim područjem i dr.
Poseban vid veze je GIS identifikator koji je veza zagađivača i geografskog informacionog
sistema. On se unosi za obe vrste zagađivača. Za ovu kategoriju podataka važi princip
ažurnosti tj. ne čuva se istorijat ove kategorije.
382
KONCENTRISANIH IZVORA ZAGAĐENJA
Potrebno je detaljnije rasvetliti pojam aglomeracije odnosno grupnih koncentrisanih izvora
zagađenja. Realnost je da se izvor zagađenja ne može svaki put pratiti izolovano (pojedinačno).
Grupni izvor zagađenja čini više izvora povezanih na istu kanalizaciju. Katastar omogućuje
formiranje raznih tipova aglomeracija tj. grupnih izvora zagađenja. Na taj način mogu se
posmatrati pojedinačni izvori zagađenja u jednoj celini koja se zove grupni (agregirani –
aglomerisani) izvor zagađenja.
3.2 Specifični podaci vezani za tip zagađivača

Naselja
− Vodoprivredni subjekti (korisnici i zagađivači) locirani u tom naselju su klasifikovani po
vrsti i prepoznatljivi po svojim opštim podacima.
− Broj stanovnika, broj stanovnika priključenih na vodovod i kanalizaciju u nekom
vremenskom trenutku su bitne informacije za katastar iz kojih se izvode informacije o
procenjenoj količini ispuštenih voda.
− Potrošnja vode iz vodovoda u naselju u nekom vremenskom periodu klasifikovana je po
tipu potrošača.
− Deponije u naselju su kategorija podataka klasifikovana po tipu i daju se uz podatak o
subjektu koji se stara o deponiji.
− Elementi potrebni za procenu emisije kod izvesnih kategorija zagađivača takođe
predstavljaju kategoriju podataka vezanu za naselje. Unosom ovih elemenata formira se
podatak u katastru o proceni emisije zagađenja za to naselje na osnovu kataloga zavisnih
elemenata i kataloga veze zavisnih elemenata i parametara. Procenjena emisija ima veliki
značaj. Kod naselja koja nemaju kanalizaciju (a postoji potreba da se i ona prate) ovo je
jedini način da se dođe do podataka o emisiji zagađenja. Isto tako, kod kanalizacija kod
kojih nije moguće izdvojiti poreklo otpadne vode ovo je dobar način da se na osnovu
procene dođe do podataka o emisiji samog naselja (deo ukupne emisije). Ukupna emisija
se onda može umanjiti za ovako procenjenu i dobiti procena emisije samo za industriju u
tom naselju.
− Skica kanalizacije u naselju. Katastar sadrži skice kanalizacije za to naselje. Skica se
skeniranjem može prebaciti u elektronski oblik, a onda se povlači u bazu podataka.
Industrija
Za industriju postoje dva različita pristupa u kategorizaciji podataka u zavisnosti od toga da
li postoje pogoni kao delovi industrije ili se industrija posmatra kao celina (kada pogoni nisu
definisani).
Industrija sa pogonima
− Spisak pogona sadrži samo naziv pogona.
− Kategorija koja opisuje karakter proizvodnje klasifikuje pogone po delatnosti na najnižem
nivou detaljnosti kataloga delatnosti. Pogoni se u ovoj kategoriji podataka još klasifikuju
i po osnovnoj i sporednoj ključnoj reči. Samo jedna delatnost može i mora biti osnovna.
− Osnovne i sporedne sirovine, poluproizvodi, osnovni i ostali proizvodi i goriva koji se
koriste u pogonu kao i otpaci koji nastaju u procesu proizvodnje u tom pogonu čine jednu
kategoriju podataka. Način čuvanja, vrsta prostora, finalna dispozicija i vrsta otpatka su
podaci koji se unose iz odgovarajućih kataloga.
− Opis proizvodnje za sve pogone. To je tekstualni opis svih pogona. Potrošnja vode,
proizvodni ciklusi, elementi procene i skica kanalizacije vode se samo na nivou celokupne
industrije, što će biti objašnjeno u delu „industrija bez pogona“.
383
Industrija bez pogona

− Tekstualni opis proizvodnje.
− Karakter proizvodnje – istovetno kao kod pogona samo za celu industriju. Ukoliko se prati
na nivou pogona ne prati se na nivou cele industrije.
− Potrošnja vode prema nameni se uvek vodi na nivou celokupne industrije. Ova kategorija
podataka daje uvid u količinu tehnoloških, rashladnih i sanitarnih voda potrošenih u
procesu proizvodnje.
− Potrošnja vode prema izvoru snabdevanja se isto tako vodi samo na nivou celokupne
industrije. Prati se potrošnja vode kako iz sopstvenog izvora tako i iz vodovoda u nekom
periodu.
− Ukoliko se pogoni ne prate ili se na nivou pogona ne mogu definisati materijali i otpaci
koji se koriste i generišu u proizvodnom ciklusu onda se oni vode na nivou cele industrije.
− Proizvodni ciklusi su kategorija podataka vezana striktno za celokupnu industriju.
Proizvodni ciklus je definisan na osnovu tipa i kapaciteta proizvodnje, broja radnih dana,
smena i broja radnika.
− Elementi procene za razliku od naselja ne može se sva industrija proceniti. Samo manji
deo industrija se može podvesti pod kategoriju zagađivača koji se mogu proceniti. Postoji
preporuka da se procena radi za industrije koje imaju organsko opterećenje manje od 500
ES, sanitarni karakter otpadne vode ili potrošnju vode manju od 100 m3/dan. Sve ostalo što
je spomenuto za procenu emisije iz naselja važi i za industriju. Još jedanput ponavljamo da
katastar ne propisuje niti ograničava izbor industrija koje se procenjuju ili mere. Katastar
samo registruje koje se industrije mere a koje procenjuju.
Kanalizacija
Postojanje kanalizacije je potreban i dovoljan uslov za postojanje koncentrisanog izvora
zagađenja (po definiciji). Kanalizacija jeste centralno mesto katastra. Svojom pripadnošću
nekom zagađivaču s jedne strane i sistemom mernih mesta hijerarhijski povezanih do ispusta
s druge strane, opisuje se tok otpadne vode od mesta nastanka do recipijenta. Postoje više
klasifikacija kanalizacija. Sve sem jedne su eksplicitne. Naime, jedna klasifikacija se odnosi
na to da li se prate tokovi industrijske ili komunalne otpadne vode. Ukoliko je kanalizacija
vezana samo za naselje a veza sa industrijom ne postoji onda se prate merna mesta i ispusti
vezani za to naselje. Ukoliko veza sa industrijom postoji onda se prate merna mesta, priključci
i ispusti vezani za tu industriju. Slede osnovne kategorije podataka koje se prate vezano za
kanalizaciju.
− Opšti podaci definišu naziv, klasifikuju kanalizaciju po vrsti i tipu, načinu transporta i sl. i
za ovu kategoriju ne prati se istorijat.
− Pripadnost kanalizacije naselju ili industriji definiše kanalizaciju. Jedini jedinstveni način
za pristup podacima o kanalizaciji u katastru jeste naselje ili industrija za koju je vezana
kanalizacija.
− Ukupan broj pumpi, kolektora, priključaka kao i ukupne dužine sabirne mreže, ulica,
kolektora i sl. čine posebnu kategoriju podataka.
− Mogući tipovi otpadnih voda za neku kanalizaciju definisani su katalogom tipova otpadnih
voda.
− Merna mesta na kanalizaciji su hijerarhijski povezana do jednog ili više ispusta. Ova
hijerarhija mernih mesta omogućava praćenje toka otpadne vode od samog mesta
nastajanja pa do mesta gde se ona izliva u prirodni recipijent. Na ovaj način moguće je u
potpunosti ući u trag poreklu otpadne vode.
− Postrojenja za prečišćavanje otpadne vode su deo kanalizacioniog sistema. Svako merno
mesto može se povezati sa postrojenjem za prečišćavanje otpadne vode. Time se i
postrojenja uvode u kanalizacioni sistem.
384
− Ispusti su merna mesta koja predstavljaju posebnu kategoriju podataka. Imaju definisanu
adresu, geografske kordinate, recipijent i sl. Za svaki ispust mogu postojati dozvoljene
vrednosti parametara zagađenja definisane vodoprivrednom dozvolom.
− Tok otpadne vode se prati eksplicitno preko mreže mernih mesta. Ponekad se do ovih
podataka ne može doći. U tom slučaju se može implicitno definisati tok otpadnih voda.
Kategorija podataka „poreklo otpadnih voda“ definiše poreklo otpadne vode u nekoj
kanalizaciji i to bez poznavanja mernih mesta kanalizacije. Jednostavno se konstatuje
prisustvo određene vrste otpadne vode u kanalizaciji.
− Prisustvo određene otpadne vode u kanalizaciji se može dovesti u vezu sa tačno jednim
ili više tehnoloških procesa u industriji u kojoj nastaju te otpadne vode. Ovo se definiše
kategorijom podataka procesi zagađivača.
Postrojenja
Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u katastru se vode kao deo već definisane
kanalizacije, pošto samostalno postrojenje ne može da postoji. Potom se to postrojenje
vezuje za tačno jedno merno mesto na kanalizaciji. Za kanalizaciju se vezuje samo ulaz na
postrojenje. Kategorije podataka koje se prate vezano za postrojenje su:
− Opšti podaci (naziv i pripadnost kanalizaciji);
− Stanje postrojenja je kategorija podataka koja se odnosi na godinu izgradnje, da li je
postrojenje u funkciji i da li poseduje atest.
- Podaci o troškovima izgradnje i održavanja postrojenja.
- Kapacitet postrojenja može biti atestirani, projektovani i mereni. Prati se istorijat ove
grupe podataka.
- Tekstualni opis postrojenja
- Procesi prečišćavanja i finalna dispozicija mulja se prate za svako postrojenje.
Merenja
Već je rečeno da će se kategorija merenja, za razliku od drugih kategorija podataka, intenzivno
pratiti kroz vreme. Stoga se merenja predviđaju planom i ostvaruju kroz takozvane serije
merenja. Pod jednom serijom merenja podrazumeva se merenje na određenoj lokaciji kod
zagađivača u toku jednog ili više dana na jednom ili više mernih mesta.
Za svaku seriju sprovode se ciklusi merenja. Na svakom mernom mestu izvodi se jedan ili više
ciklusa merenja koji, u zavisnocti od zagađenja odgovaraju dnevnom ciklusu emisije otpadnih
voda ili proizvodnom ciklusu. Izbor mernih mesta zavisi samo od cilja koji se želi postići
merenjem. Katastar predviđa da će izbor lokacija za merenja biti stvar procene stručnih lica.
Važno je istaći da od izbora mernih mesta u mnogome zavisi uspeh merenja (upotrebljivost
rezultata).
Kategorije podataka koje se prate vezano za merenja su sledeće:
- Merenja se vezuju za plan, naselje i subjekta koji vrši merenja (laboratorija) i ako se
merenja rade za industriju onda se unosi i podatak o kojoj se industriji radi.
- Stanje postrojenja tokom merenja se unosi samo ako su merenja vezana i za postrojenje.
- Proizvodni ciklusi tokom merenja. Ukoliko se merenja rade u industriji predviđen je unos
podataka o proizvodnim ciklusima tokom merenja.
- Potrošnja vode tokom merenja vezuje se samo za merenja u industriji.
385
- Ciklus merenja je merenje grupe parametara zagađenja na jednom mernom mestu.u

trajanju od više uzastopnih vremenskih intervala za koje se registruju vrednosti parametara
zagađenja. Obuhvataju vrstu, trajanje i način merenja kao i trajanje radnog ciklusa.
- Parametri zagađenja su dati u katalogu, imaju određena svojstva i podeljeni su u grupe. Na
osnovu ovih svojstava patrametara, sistem će ili neće računati maseni protok, osrednjavati
vrednosti parametara koji se mere i sl. Važno je da se pre unosa ove kategorije podataka
MORA uneti protok za taj ciklus merenja.
- Tip uzoraka. Veoma je bitno shvatiti uticaj definisanih tipova uzoraka u katastru na sistem
merenja i orbračuna emisije zagađenja.Postoje tri tipa uzoraka.
• Pojedinačni (nije kompozitni). Za ovaj tip unosi se izvorna vrednost parametra zagađenja
za taj vremenski interval. Na osnovu ove vrednosti i prethodno unetog protoka (merenog u
istom vremenskom intervalu) sistem izračunava maseni protok samo za parametre za koje
je to propisano u katalogu parametara. Na taj način se dobija srednja vrednost masenog
protoka u posmatranom vremenskom intervalu.
• Srednje dnevni uzorak može predstavljati izvedenu ili merenu vrednost u zavisnosti od
samog parametara. Ukoliko se parametar vodi kao pojedinačni i spada u klasu parametrara
za koju se vrednost osrednjava, onda će se obračunavati srednja dnevna vrednost tog
parametra na osnovu vrednosti pojedinačnih uzoraka. Ukoliko se određeni parametar ne
vodi kao pojedinačni (pravi se kompozitni uzorak) onda se on beleži samo kao srednje
dnevni i takav podatak je izvorni podatak.
• Opaženi uzorak se unosi samo u posebnim slučajevima kada ne postoje merenja protoka
(trag zagađenja, havarije i sl.). Tada se izmerene vrednosti parametara beleže kao trenutne.
- Srednje dnevne vrednosti predstavljaju najvažniji deo merenja. Ovde se beleže vrednosti
merenja zagađenja na jednom mernom mestu i za jedan radni ciklus.
- Mereni protok kao parametar je specifičan kako po svojoj ulozi u katastru tako i po načinu
na koji se registruje. Zato se njegovo praćenje izdvaja od ostalih parametara. Samo se za
protok unosi izvedena vrednost (srednja vrednost za dužinu uzimanja uzorka). Protok
služi kao element za obračun masenog protoka.
Vodoprivredni subjekti
Katastrom je predviđeno praćenje vodoprivrednih subjekata. Oblast (domen) koji definiše
vrste subjekata kao vodoprivredne subjekte dat je katalogom vrste subjekata.
Planovi
Po definiciji plan je niz aktivnosti koji će se izvesti u budućnosti i on je osnova za organizaciju
izvođenja kontrole koncentrisanih izvora zagađenja. Postojanje plana garantuje da će sve
aktivnosti kontrole emisije biti sinhronizovane, olakšane i uz mnogo manje troškove izvedene.
U katastrau da bi se merenje uopšte moglo izvesti mora postojati plan.
Recipijenti
Recipijente razlikujemo po tipu, a opseg vrednosti je dat u njihiovom katalogu. Osim
interne šifre postoji i eksterna (zvanična) šifra prirodnih recipijenata. Ova šifra je kao i šifra
delatnosti tzv. govoreća šifra. Nasleđe je prevaziđenog sistema šifriranja kojim se još uvek
služe neke važne institucije. U katastru se ova šifra vodi samo da bi se mogla uspostaviti veza
sa postojećim (starim) šifarnicima vodotoka u drugim sistemima. Recipijenti u katastru su
međusobno povezani tako da čine mrežu recipijenata.
386
3.3 Izrada modela baze podataka
3.3 Izrada modela baze podataka
Pošto je definisan obim podataka koji će se prikupljati katastrom, pristupilo
Pošto je definisan obim podataka
se izradi šeme modela koji će Izabrana
baze podataka. se prikupljati katastrom,
je Oracle pristupilo
metodologija za se izradi šeme
modela baze podataka. Izabrana je Oracle metodologija za izradu
izradu informacionih sistema. Šema je rađena Oracle CASE alatima za informacionih sistema.
Šema je rađena Oracle CASE alatima za projektovanje i izradu informacionih
projektovanje i izradu informacionih sistema. Po izradi šeme pristupilo se sistema. Po
generisanju
izradi SQL skripta
šeme pristupilo i kreiranju SQL
se generisanju fizičke strukture
skripta baze podataka.
i kreiranju u Oracle baze podataka.
fizičke strukture
RDBMS-u.
u Oracle RDBMS-u.
Slika 1.Deo šeme

Slika baze
1.Deo podataka
šeme Part of
baze podataka data
Part model
of data model
Definisanje i generisanje modula aplikacije je takoće izvedeno upotreboom
Definisanje i generisanje
Oracle CASE alata. modula aplikacije je takođe izvedeno upotreboom Oracle CASE alata.
237
Slika 2. Šema modela jednog modula. Module model

Slika 2. Šema modela jednog modula. Module model
4. MIGRACIJA KIZ-A NA TROSLOJNU ARHITEKTURU
Opredelenje za rad na Oracle platformi (Oracle ORDBMS i Oracle alati
Forms i Reports) omogućilo je da se aplikacija KIZ-a razvijena u klijent-
server okruženju relativno lako migrira i uposli u internet okruženju. Neke
od prednosti ovakvog načina rada su:
387
• Upošljavanje novih verzija softvera je jednostavnije, brže i jeftinije.
• Centralizovana distribucija smanjuje ukupne troškove upošljavanja
aplikacije.
• Standardizovani razvoj aplikativnog softvera omogućuje bolju integraciju
softvera..
4. MIGRACIJA KIZ-A NA TROSLOJNU

ARHITEKTURU
Opredeljenje za rad na Oracle platformi (Oracle ORDBMS i Oracle alati Forms i Reports)
omogućilo je da se aplikacija KIZ-a razvijena u klijent-server okruženju relativno lako migrira
i uposli u internet okruženju. Neke od prednosti ovakvog načina rada su:
• Upošljavanje novih verzija softvera je jednostavnije, brže i jeftinije.
• Centralizovana distribucija smanjuje ukupne troškove upošljavanja aplikacije.
• Standardizovani razvoj aplikativnog softvera omogućuje bolju integraciju softvera..
Slika 3. Aplikacija KIZ-a preko intrenet eksplorera.
4.1 Mobilan rad

Kada su za poslovanje neophodne informacije sa udaljenih lokacija, obično je najprihvatljivije
povezivanje preko mobilne aplikacije.
Za razliku od Web aplikacije, ova aplikacija nije izvedena kompletno u Oracle alatima. Stoga
je bilo nužno uložiti mali napor da bi razlike koje postoje u alatima na kojima se bazira
mobilna aplikacija bile prevaziđene. Bilo je nužno omogućiti posebnu vrstu veze između baze
podataka i PC-ja.
388
Slika 4. Aplikacija KIZna mobilnom aparatu. Deployment of aplication KIZ

on mibile device
Slika 4. Aplikacija KIZ-a na mobilnom aparatu.
5. POVEZIVANJE KATASTRA KIZa SA GIS-om

Za prezentaciju prostornih podataka iz katastra KIZ izabran je proizvod
5. Proizvođač
Arcgis. POVEZIVANJE ovog softveraKATASTRA
je u potpunosti KIZApropisaoSA GIS-omi
metodologiju
Za prezentaciju
tehnologiju prostornih podataka
za projektovanje iz katastra KIZ
geografskih izabran je proizvod
informacionih sistemaArcgis. Proizvođač
ovog softvera je u potpunosti propisao metodologiju i tehnologiju za projektovanje geografskih
Za potrebe sistema.
informacionih modeliranja GIS-baze podataka (geodatabase) korišćen je
Rational
Za potrebeRose. ESRIGIS-baze
modeliranja je isporučio takozvani
podataka okvirkorišćen
(geodatabase) za projektovanje GISESRI
je Rational Rose. bazeje
(framework). Ovaokvir
isporučio takozvani se osnova ugrađuje
za projektovanje GIS u svaki
baze GIS projekat
(framework). modela
Ova se osnova bazeu
ugrađuje
podataka.
svaki GIS projekat modela baze podataka.
Sve geografske
Sve geografske pojave
pojavese mogu predstaviti
se mogu preko tačke,
predsaviti prekolinije ili zatvorenog
tačke, poligona. Ovo
linije ili zatvorenog
su apstraktni tipovi dobijeni postupkom generalizacije i predstavljaju
poligona. Ovo su apstraktni tipovi dobijeni postupkom generalizacije polazište za formiranje
i
specijalnih slučajeva geografskih pojava. Prilikom postupka specijalizacije (prevođenja tačke
predstavljaju polazište za formiranje specijalnih slučajeva geografskih
u ispust npr.) treba, ako za to postoji potreba, dodati svu funkcionalnost osnovnom tipu (u
pojava. Prilikom
ovom slučaju tačka) postupka specijalizacije
da bi se ponašala kao ispust. (prevođenja tačke u ispust npr.)
treba, ako za to postoji potreba, dodati svu funkcionalnost osnovnom tipu (u
ovom slučaju tačka) da bi se ponašala kao ispust.
5.1 Izrada aplikacija u GIS-u
5.1 Izradakrajnjih
Za potrebe aplikacija u GIS-u
korisnika je neophodno pravljenje aplikacije koja u sebi ima ugrađenu
Za potrebe krajnjih korisnikaovim
neophodnu funkcionalnost. Pod se misli da krajnji
je neophodno korisnik
pravljenje može da na
aplikacije jednostavan
koja u sebi
način i sa minimumom obuke radi na mapi. Ovaj rad podrazumeva postavljanje takozvanih
ima ugrađenu neophodnu funkcionalnost. Pod ovim se misli da krajnji
prostornih upita (spatial query). Proizvođač ovog alata je ponudio više tipskih obrazaca za
korisnik može daJedan
razvoj aplikacije. na jednostavan način za
od njih je bio osnova i sa minimumom
dalji razvoj. Usvojenoobuke
je daradi naaplikacije
razvoj mapi.
bude rađen na VB verzije 6 a da osnova za razvoj bude obrazac „Query visual basic“.
240
389
UPRAVLJANJE
Ovaj rad VODNIM RESURSIMA
podrazumeva SRBIJE
postavljanje 2009 prostornih upita (spatial
takozvanih
query). Proizvođač ovog alata je ponudio više tipskih obrazaca za razvoj
5.2 Opis
aplikacije.aplikacije uosnova
Jedan od njih je bio GIS-uza dalji razvoj. Usvojeno je da razvoj
aplikacije bude rađen na VB verzije 6 a da osnova za razvoj bude obrazac
Ova aplikacija imabasic“.
„Query visual za cilj da odgovori na tri prostorna upita:
1. 5.2
GdeOpis
je nešto na mapi?
aplikacije u GIS-u
2. Ova aplikacija
Šta je ovo naima za cilj da odgovori na tri prostorna upita :
mapi?
1. Gde je nešto na mapi?
3. Tu bi negde trebalo da bude na mapi?
2. Šta je ovo na mapi?
3. Tu bi negde trebalo da bude na mapi?
Slika 5.Prezentacija podataka na geografskoj karti Data presentation on map
5.3 Implementacija ArcHydro modula

SlikaArcGIS-a
U okviru 5.Prezentacija podataka na
instaliran je geografskoj
i testiran karti Data presentation
ArcHydro modul. on mapje modul namenjen
Iako
prvenstveno za hidrološke analize njegova upotreba za potrebe KIZ-a omogući će da se
5.3 Implementacija ArcHydro modula
geoprocesiranjem
tako
U moguće
okviru
dođe
ArcGIS-a
do
je izvesti podataka
podatke
instaliran
o položajudužimama
je oi sumiranim
naselja,
testiran ArcHydro
industrije
rečnih
modul. tokova
Iako
ili ispusta
(tzv.
je modul
u odnosu na sliv
ili deonamenjen
sliva (vodno
running summarytelo).analyses).
prvenstveno Isto takoDobijanje
za hidrološke moguće jeovakvih
analize izvesti podatke
upotreba oomogućuje
njegovapodataka zasumiranim
potrebe dužinama rečnih
tokovaKIZa
(tzv.omogući
dobijanjerunning ćesummary
podataka dao se analyses). ili
koncentracijama
geoprocesiranjem Dobijanje
dođe doovakvih
opterećenju na svim
podataka podataka
o ispustima
položaju omogućuje dobijanje
lociranim
naselja,
podataka na poroizvoljno
industrije
o koncentracijama odabranoj
ili ispustailiu odnosu tački
opterećenju rečnog
na sliv toka
ili deo
na svim (rečnom
sliva kilometru).
(vodno
ispustima telo). Isto
lociranim na poroizvoljno
odabranoj tački rečnog toka (rečnom kilometru).
241
Slika
Slika 6. Sliv6.reke
SlivLešnice
reke Lešnice
u 3D i u2D
3Ddobijeni
i 2D dobijeni su upoterbom
su upoterbom ArcHydro modula.
ArcHydro
modula. Example of ArcHydro toolset deploymet (Watershed of river
Lešnica)
390 6. APLIKACIJA KIZ I SKLADIŠTA PODATAKA

(DATAWAREHOUSE)
Važan programerski koncept je skrivanje složenosti. Vođeni ovom idejom u
bazi podataka formiraćemo materijalizovane poglede i dati mogućnost
jadnostavnijem pristupu podatacima. Zavisnost od raznih subjekata
(programera, analitičara, adminitratora baza i sl.) se drastično smanjuje. Sada
6. APLIKACIJA KIZ I SKLADIŠTA PODATAKA

(DATAWAREHOUSE)
Važan programerski koncept je skrivanje složenosti. Vođeni ovom idejom u bazi podataka
formiraćemo materijalizovane poglede i dati mogućnost jadnostavnijem pristupu podacima.
Zavisnost od raznih subjekata (programera, analitičara, administratora baza i sl.) se drastično
smanjuje. Sada se krajnji korisnik u velikoj meri približio direktnoj interakciji sa podacima
u bazi podataka. Vreme potrošeno za izradu ad-hoc upita se smanjuje, jer se složenost izrade
ovih upita smanjila, kao i interakcija sa subjektima koji učestvuju u sistemu. Efikasnost
pruženih informacija na velikom značaju jer se smanjilo vreme izrade upita.
Jednostavan pristup podacima ne znači i brz pristup padatacima u bazi podataka. Ponavljamo
da je pojednostavljivanje pristupa podacima izvedeno trikom skrivanja složenosti. Brzinu
pristupa garantuje ponavljanje - redudansa podataka. Pristupa se najčešće samo jednoj tabeli-
materijalizovanom pogledu (takozvani direktan pregled podataka). Sistemska „query rewrite“
opcija omogućava da već formirani izveštaji zaobilaze spore upite napisane u prošlosti i
podatke dobijaju iz novoformiranih ponovljenih tabela.
6.1 Oracle razvojni alati (Discoverer)

Oracle Discoverer je alat za podršku odlučivanju koji omogućuje ad-hoc upite nad Oracle
relacionom bazom podataka, analizu i formatiranje rezultata upita, prezentaciju rezultata
upita, i upravljanje nad podacima tako da bi bili potpuno razumljivi i korisni u upravljačkim
aktivnostima.
Ovaj alat razdvaja složenu administraciju baze podataka od jednostavnog sistema za upite.
Zaposleni kao što su analitičari, menadžeri i ostali zainteresovani za informacije mogu
im pristupiti na jednostavan način i bez poznavanja upitnog jezika i administriranja baze
podataka.
Oracle Discoverer ima dva dela:
- Korisnički (User Edition) koji omogućava jednostavne upite, analize i formatiranje
rezultata upita.
- Administratorski (Administration Edition) koji omogućava formiranje takozvanog sloja
za krajnjeg korisnika koji krije složenost modela baze podataka od krajnjeg korisnika.
Trenutno za potrebe KIZ-a formirana su četiri poslovna sektora. Svaki sektor sadrži više
direktorijuma gde su smešteni opisi podataka po poslovnoj logici. Svaki direktorijum može da
poveže opise podataka u hijerarhiju. Svaki opis podataka može da ima opseg (domen) vrednosti.
Slika 7. Prikaz izveštaja primenom alata Oracle Discoverer Deployment of Oracle Discoverer
Slika 7. Prikaz izveštaja primenom alata Oracle Discoverer Deployment of 391

Oracle Discoverer
7. ZAKLjUČAK
Aplikacija za praćenje koncentrisanih izvora zagađenja radi. Izveštaji koji se
mogu dobiti iz baze predstavljaju krajnji cilj rada aplikacije i omogućavaju
7. ZAKLJUČAK
Aplikacija za praćenje koncentrisanih izvora zagađenja radi. Izveštaji koji se mogu dobiti iz
baze predstavljaju krajnji cilj rada aplikacije i omogućavaju pružanje informacija upravo na
način koji je zahtevan od prethodno definisane metedologije (oblast definisanosti katastra).
Procenjena i merena emisija zagađenja na slivu reke Kolubare za potrebe projekta „River
Managment Plan for Kolubara River Basen“ su upravo dobijeni iz katastra. Primena aplikacije
za potrebe ovog projekta je potvrda da je aplikacija testirana i zadovoljava sve visoke
standarde postavljene u početku izrade projekta. Svi zahtevi krajnjih korisnika su u potpunosti
ispoštovani kako u manipulaciji nad aplikacijom tako i u zadovoljavanju svih informatičkih
zateva od subjekata kao što su inspekcijske službe pa do Javnih preduzeća. Veoma složeni
informatički zahtevi su bili postavljeni od strane metodologa na počektu izrade katastra. Sada
se pokazuje da su oni bili u potpunosti opravdani. Ovo je samo jedan primer upotrebe katastra.
LITERATURA :
1. Data Model Patterns: Conventions of Thought David C. Hay
2. Building geodatabases with Rational Rose ESRI
3. The Unified Modeling Language Grady Booch, James Rumbaugh, Ivar Jacobson
4. Expert One-on-One Oracle Thomas Kyte

5. Oracle Database Data Warehousing Guide Oracle Corporation Primary author Paul Lane
6. Geografski informacioni sistemi Milan Kukrika
7. Koncentrisani izvori zagađenja u republici Srbiji Faza I, II i III
8. Izrada katastra koncentrisanih izvora zagađenja prva faza metodologija 1995 Ivanka
Brković Popović
392
ISTRAŽIVANJE ELHIM TEHNOLOGIJE
I MOGUĆNOSTI NJENE
PRIMENE U VODOPRIVREDI
Dr Milenko Jevtić, dipl. inž. maš.*

Prof. dr Duško Sunarić, dipl. inž. geol.*
Dr Nedeljko Stojnić, dipl. inž. geol.*
1. UVOD
Shodno savremenim tendencijama i razvoju novih metoda i tehnologija istražena je i koncipirana
nova i originalna tehnologija na bazi nekonvencijalnog procesa električnog impulsnog
pražnjenja u komori sa vodom, koju smo nazvali ELHIM. Posle sprovedenog teorijskog
istraživanja i kompletiranja celokupne opreme izvedena su eksperimentalna istraživanja u
oblasti mašinstva, pri čemu su dobijeni pozitivni i ohrabrujući rezultati koji preporučuju
ELHIM tehnologiju za dalji nastavak radova na njenom usavršavanju i razvoju za konkretnu
primenu u građevinarstvu i vodoprivredi. Naime, sprovedena inicijalna eksperimentalna
istraživanja su potpuno potvrdila i verifikovala fizikalnost procesa električnog impulsnog
pražnjenja u vodi i tako široko otvorila prostor njene primene u navedenim oblastima. Ovo je
saglasno sa tvrdnjama vodećih svetskih tehničkih futurologa koji predviđaju da će za narednih
dvadeset godina preko 50 % raspoložive tehničko tehnološke opreme biti potpuno nove prema
principu rada, formi, tehnologiji i prema radnim karakteristikama. Ovim predviđanjima se
priključuje i naša ELHIM tehnologija.
Osnovne teorijske postavke ove tehnologije su proistekle iz matematičke fizike i elektrotehnike
i ovo istraživanje predstavlja aplikaciju navedenih postavki u oblastima građevinarstva i
vodoprivrede. Suština ELHIM tehnologije je utemeljena na korišćenju visokovoltne električne
instalacije sa transformatorom, ispravljačem, baterijom specijalnih kondenzatora za impulsna
električna pražnjenja, kompletom sklopki i komutatora i komorom sa vodom koja ispunjava
radnu zonu mašinskog podsistema. Impulsna električna pražnjenja, sa efektom kontrolisane
električne eksplozije, realizuju se pomoću komutatora i bakarnih elektroda postavljenih u vodi
i manifestuju se formiranjem snažnih električnih lukova i gasno-varničnim udarnim talasima
393
(proces traje od 40 do 80 μs) između električnih polova. Navedeni udarni talasi prenose se na
sve strane, a uz pomoć posebnih tehničkih rešenja moguće ih je usmeriti na željene zone gde
vrše potreban i koristan rad. Primena ELHIM tehnologije u građevinarstvu i vodoprivredi na
način opisan u odeljcima 1.1, 1.2 ovoga rada.
1.1 Geotehnička melioracija tla za fundiranje

građevinskih objekata (poboljšanja tla)
Kada se govori o koherentnom tlu čija zrna čine skeleton tla, tada prilikom narušavanja
njihove konstelacije izazvane jakim horizontalnim ili vertikalnim pomeranjem, u ovom
slučaju jakom eksplozijom, dolazi do promene njegove poroznosti e, i gustine ρ.. Time se,
generalno, poboljšavaju mehanička svojstva muljevitog tla na nosivost, tako da tlo može da
izdrži veće pritiske u domenu dozvoljenih deformacija.
1.2 Revitalizacija reni bunara u izvorištima

vodosnabdevanja i otpušavanje
cevovodnih instalacija
Produženje veka eksploatacije reni bunara kao i njihovo održavanje je od vitalnog interesa u
procesu vodo-snabdevanja. Usled toga javlja se potreba za novim metodama i tehnologijama
koje bi što efikasnije podržale čitav taj proces. Vek eksploatacije reni bunara je uslovljen
brzinom krustifikacije zrna, odnosno međuzrnskog prostora čime se smanjuje propusna moć
tla u neposrednoj okolini drenova. Bilo bi korisno da se ELHIM tehnologija iskoristi za
mehaničko razbijanje krusifikovanog materijala čime bi se dobila veća pukotinska poroznost,
a time i vodopropusnost materijala u kome se nalazi dren. Na ovaj način bi se povećalo vreme
eksploatacije samih reni bunara.
Korišćenjem snažnih udarnih talasa se mogu efikasno otklanjati sva moguća zagušenja
cevovodnih instalacija.
2. CILJEVI REALIZACIJE ELHIM PROCESA

Ciljevi su sledeći:
2.1 sticanje novih tehnološko-tehničkih znanja;
2.2 razvoj i osvajanje nove za sada nekonvencijalne tehnologije, podizanje domaćeg
tehnološkog nivoa i smanjivanje zaostalosti i tehnološke zavisnosti od industrijskih
razvijenih zemalja sveta;
2.3 snižavanje troškova proizvodnje;
2.4 snižavanje utrošaka osnovnih i pomoćnih materijala;
2.5 snižavanje utrošaka energije;
2.6 značajno povećanje produktivnosti;
2.7 značajno povećanje kvaliteta širokog asortimana proizvoda;
2.8 supstitucija uvoza i uključivanje u međunarodnu podelu rada;
2.9 intenziviranje izvoza proizvoda visokog stepena obrade, visokog kvaliteta i tehnologija;
2.10 ostvarivanje ušteda skupih i deficitarnih materijala.
394
NJENE PRIMENE U VODOPRIVREDI
Pored toga, razvoj nove metode elektrohidrauličkog impulsnog pražnjenja proširuje spektar
tehnoloških postupaka sa svim tehnološko ekonomskim prednostima. U poslednjih nekoliko
decenija evidentan je tok snažnog tehnološkog usmerenja prema širem spektru tehnoloških
mogućnosti sa vrlo uočljivim tendencijama značajne koncentracije: istraživačkih napora,
laboratorijskih instalacija i eksperimentalne opreme i značajne materijalne potpore. Ovakva
istraživanja su najčešće usmerena prema razvoju novih, nekonvencijalnih tehnologija, koje
sačinjavaju spektar visokobrzinskih i visokoproduktivnih savremenih tehnologija. U ovu
grupu tehnoloških mogućnosti spada i aktuelna metoda elektrohidrauličkog impulsnog
pražnjenja, ELHIM.
3. STANJE ISTRAŽIVANJA KOD NAS I U SVETU

Istraživanje se odnosi na sledeće oblasti:
3.1 proces stabilizacije (popravke) tla;
3.2 proces čišćenja i ventilacije reni bunara;
3.3 otpušavanje cevovodnih instalacija.
3.1.1 Kratak pregled metoda za stabilizaciju tla

i njihovo stanje razvoja
Poboljšanje svojstava tla, odnosno stabilizacija tla, primenjuje se u uslovima gde je za
određene građevinske radove potrebno da se postojeće tlo dovede u stanje izdržljivosti na
opterećenja izazvana projektovanim objektom ili drugim oblikom opterećenja. Stabilizacija
tla je posebno karakteristična za granulometrijske sredine, koje su ujedno i najzastupljenije u
današnjim urbanim sredinama kao terenima kuda prolazi najveći deo saobraćajnica.
a. Mehanički tip stabilizacije tla

Kod mehaničke stabilizacije proces smanjivanja zapremine pora u tlu, odnosno njegovo
zbijanje, odvija se primenom mehaničke energije. Time dolazi do povećanje gustine tla,
njegove čvrstine i smanjenja deformabilnosti. Na ovaj način ostvaruje se potrebna nosivost
tla radi realizacije određenog građevinskog objekta.
Zavisno od tipa tla, zatim dubine do koje treba izvršiti poboljšanje tla i samog zahteva objekta
zbijanje se može izvršiti na više načina.
Kod nevezanih granularnih sredina efikasnije se koriste dinamičke metode, gde se uz pomoć
vibracija lakše oslobađa voda iz tla i time omogućava efikasnija raspodela zrna tla i postiže
stabilnija međuzrnska konfiguracija. Usled toga se kod površinskog zbijanja tla koriste
različiti vibratori, dok se kod većih dubina koriste veliki maljevi i vibracione igle.
b. Hemijski tip stabilizacije tla

Cilj ovog postupka je obogaćivanje slobodne vode u porama tla određenim hemijskim
jedinjenjima, odnosno sredstvima za stabilizaciju, što dovodi do povećanja viševalentnih jona
koji istiskuju i zamenjuju niževalentne jone u apsorpcionom kompleksu, pri čemu opne vezane
vode u glinovitom tlu postaju tanje, a tlo zadobija veću čvrstoću i manju deformabilnost.
Pored ovoga dolazi do hemijskih reakcija između jona iz sredstava za stabilizaciju i vode u
porama . Tom prilikom se u porama istaložavaju stabilna jedinjenja koja popunjavaju pore
395
i tako doprinose još većoj čvrstini tla. Od hemijskih materijala česta je primena cementa
i kreča, dok se koriste i drugi hemijski materijali. Ova metoda je, kako kod nas, tako i u
svetu, relativno dobro zastupljena, posebno kod injektiranja, kada treba izvršiti brze promene
u poboljšavanju nosivosti tla.
c. Fizički tip stabilizacije tla

U okviru ovog tipa stabilizacije tla poznate su metode zamrzavanja tla, zagrevanja tla,
elektroosmoze i eksplozija.
U okviru pomenutih metoda od posebnog značaja su metode koje koriste snagu eksplozivnog
udara u procesu stabilizacije tla. Ovde će najpre biti reči o eksplozijama izazvanim
trinitrotoluolom (TNT), pa klasičnim eksplozivom, dok će kasnije biti reči o primeni
elektrohemijskih eksplozija i električnih impulsnih pražnjenja, što pripada najsavremenijim
istraživanjima. Hidraulička električna impulsna pražnjenja i njihova primena u stabilizacija
tla predstavlja osnovnu temu ovog istraživanja.
Zbijanje materijala eksplozivom je metod koji koristi ukopan eksploziv da bi se njime
ostvarilo zgušnjavanje rastresitog granularnog i zaglinjenog tla. Ovaj metod se koristi u praksi
u Sjedinjenim Državama više od 40 godina. Brojna teorijska i praktična proučavanja koja se
odnose na metod pogušćavanja odnosno zbijanja tla su već publikovana, od kojih navodimo
sledeće: (Hall, 1962; Chadwick et al. 1964; Mitchell, 1970; Charlie et al. 1992; Narin van
Court and Mitchell, 1995, 1998; Gandhi et al.,1998; Gohlet al., 2000; Narin van Court, 2003,
Dzhantimirov et al., 2005).
Pored eksplozija izazvanih trinitrotoluolom, u procesu stabilizacije tla od nedavno se koriste
elektrohemijske eksplozije. Kod elektrohemijskih eksplozija električna energija se koristi da
aktivira datu eksplozivnu mešavinu kojom je popunjena bušotina. Mešavine se najčešće prave
od praha metala i drugih supstanci koje imaju za cilj da ovaj prah disperguju. Od metala
se najčešće koristi aluminijum koji se disperguje ili u sitnozrni suv prah, ili u tečnost. U
izvedenom eksperimentu od strane grupe istraživača (Dzhantimirov, et al., 2005), kroz ovako
napravljenu smesu propuštena je električna struja sa energijom od 10-100 kJ. Na taj način
dolazi do popravke tla u smislu povećanja nosivosti od 2-2.2 puta za peskovite slojeve i 1.2-
1.4 puta za glinovite više nego što se postiže klasičnim metodama stabilizacije. Kada se radi
o donjoj površini bušotine, popravka tla na nosivost šipa je od 2 do 4 puta veća nego što se
dobija uobičajenim metodama.
d. Mogućnost primene nove ELHIM metode u procesu stabilizacije tla

Postoje realni uslovi za iskorišćenje nove ELHIM metode u stabilizaciji tla, s obzirom da
se ona bazira na kontrolisanim eksplozijama u vodi. Eksplozije same po sebi izazivaju vrlo
jake pritiske na zidovima bušotine u kojoj se odvija sama eksplozija. Ovaj proces dovodi do
narušavanja postojeće strukture tla, posebno kada je reč o nevezanom ili slabo vezanom tlu.
Efekat eksplozije dovodi do preraspodele materijala tla i smanjenja njegove poroznosti, kako
u neposrednoj zoni kontakta udarnog talasa i tla, tako i u okolini gde je tlo izloženo jakoj
vibraciji. Sam proces je znatno efikasniji kada se radi o višefaznim pražnjenjima, odnosno
većem broju eksplozija koje konsekventno omogućavaju višefazno zbijanje tla. Već postoje
pozitivna iskustva u primeni eksplozija na stabilizaciju tla, kao što je prethodno opisan slučaj
u primeni elektrohemijskih eksplozija, (Dzhantimirov, et al., 2005), koja ukazuju da se postižu
poboljšanja znatno veće nosivosti od početne. To je razlog zbog koga se sa optimizmom
očekuje postizanje dobrih rezultata prilikom stabilizacije tla primenom nove ELHIM metode.
396
3.1.1 Opis procesa koji dovode do smanjenja

izdašnosti reni bunara
Intenzivno crpljenje vode iz bunara dovodi do promena u vodonosnom sloju na kontaktu

sa zidom drena tj. bunara i u njihovoj neposrednoj okolini. Ove pojave se u literaturi nalaze
pod nazivom filtracione nestabilnosti u procesima strujanja vode prema bunaru. Pojave koje
uslovljavaju proces starenja bunara su po svojoj prirodi hidrauličke, hemijske (elektrohemijske)
i biološke.Starenje bunara se manifestuje kao: peskarenje, ili/i korozija ili/i inkrustacija.
Budući da se ovaj rad odnosi na primenu nove ELHIM metode, koja bazira na eksplozijama
izazvanim električnim impulsnim pražnjenjima u vodi, ovde će biti naglašeni oni procesi čiji
krajnji rezultat dovodi do smanjenja izdašnosti bunara, i za koje se pretpostavlja da mogu biti
efikasno otklonjeni pomenutom metodom
Od posebnog značaja je pojava inkrustacije. Inkrustacija predstavlja pojavu taloženja soli u
vodi na filtersku cev, na njene otvore i u pore zrnastog materijala prifiltarske zone bunara.
Proces se razvija prema potpunom zatvaranju otvora, odnosno pora, prifilterske zone.
Prevashodni uslov pojave inkrusatcije je vrednost pH koja je veća od 7. U tom slučaju u
vodi čija karbonatna tvrdoća prelazi 300 ppm, moguće je istaložavanje kalcijum karbonata i
gvožđa, ako se u vodi sadrži sa više od 2 ppm. Ovaj proces se ubrzava sa biološkim procesom,
delovanjem gvožđevitih bakterija. Inkrustacija mangana javlja se u slučaju kada je ovaj
hemijski elemenat prisutan u vodi sa koncentracijom većom od 1 ppm.
Zapunjavanje pora filtarskog materijala neposredno oko drenova finim česticama, pomognuto
procesima inkrustacije i biološkim delovanjem, takođe, značajno utiče na pojavu izdašnosti
bunara i sa velikom verovatnoćom može da bude efikasno otklonjeno primenom ELHIM
metoda.
3.2.2 Kratak pregled aktuelnih metoda koje

se koriste za čišćenje reni bunara
Postoji više razvijenih tehnika koje se danas koriste kod nas i u svetu a odnose se na mehanički
način čišćenja reni bunara. Ovde će biti navedene neke od njih svrstane u tri grupe: mehaničke,
hemijske i fizičke.
Od mehaničkih metoda najčešće se koriste: povratno ispiranje, isprekidano pumpanje,
ispumpavanje koje je iznad količine priliva vode u bunar, ispiranje mlazom vode pod visokim
pritiskom, čišćenje bunara jakim mlazom vazduha, čišćenje bunara čeličnim četkama posebno
prilagođenim u tu svrhu.
Pored inkrustiranih naslaga pomenutim načinima održavanja reni bunara skidaju se i naslage
nastale biogenim delovanjem organizama (posebno bakterija). Na ovaj način se uklanjaju
i naslage unetog sitnog materijala u sistem cevi koje čine reni bunar. Hemijske metode za
čišćenje reni bunara baziraju, uglavnom, na primeni hlorovodonične kiseline i drugih jedinjenja
na bazi hlora, zatim polifosfati, ugljen dioksid, vodonik peroksid itd. Hemijske metode su
se pokazale prilično efikasne u otklanjanju kako inkrustiranih karbonatnih jedinjenja, tako i
otklanjanju biogenih naslaga u reni bunarima.
Razvoj fizičkih metoda za potrebe čišćenja reni bunara prati razvoj prethodno opisanih
mehaničkih i hemijskih metoda. U ove metode spadaju metoda pasterizacije, razlamanja
putem zamrzavanja i pumpanja, gama radijacijom, eksplozivom, ultrasoničnom tehnologijom
itd. Pasterizacija i radijacija koriste se za odstranjivanje bioloških naslaga, dok se druge
metode koriste više za otklanjanje mehaničkih i hemijskih naslaga, inkrustacija.
397
Fizičko dejstvo eksplozija odnosi se na jak udar nastalog mehaničkog talasa koji ima efekat
kako na nečistoće nastale u sistemu cevi tako i na sloj materijala oko cevi i samih otvora na
cevima.
Ovde će biti prikazani rezultati jedne nedavno razvijene metode za čišćenje reni bunara koja
se naziva metoda impulsnog pritiska. U ovoj metodi se koristi generator koji stvara vazdušne
impulse, AIG (air impulse generator). Generator radi na bazi nitrogena koji se koristi za
stvaranje kontrolisanih eksplozija, koje kao rezultat ostvaruju zadati pritisak vazduha u
sistemu. Metoda koja koristi AIG sistem prvi put je uvedena u praksu čišćenja reni bunara
2005 godine.
Nova ELHIM metoda stvara jake i kontrolisane električne impulse u vodi, koji poput opisanog
vazdušnog impulsnog generatora u prethodnom odeljku, mogu da se sa uspehom iskoriste
u procesu čišćenja drenova u reni bunarima. U ovom slučaju potrebno je prilagoditi snagu
kontrolisanih eksplozija prema izdržljivosti sistema cevi u samom reni bunaru da ne bi došlo
do njihovog oštećenja.
3.3 Mogućnost primene nove ELHIM metode

u procesu otpušavanja cevovodnih sistema
Kontrolisano impulsno električno pražnjenje i stvaranje pritiska u vodi, ELHIM metoda,
može efikasno, uz tehničko prilagođavanje nameni, da se iskoristi za otpušavanja začepljenih
cevovoda. Kod primene ELHIM metoda radi otpušavanja cevovoda potrebno je prethodno
uraditi model na kome bi se ispitala snaga električnog pražnjenja koja može da se primeni u
tu svrhu kako ne bi oštetila sam cevovod.
4. ANALIZA FIZIKALNOSTI I IZVODLJIVOSTI

ELHIM PROCESA
Suština ELHIM procesa je zasnovana na korišćenju visokovoltne električne instalacije sa
visokovoltnim transformatorom i električnim pražnjenjima koja se odvijaju u tečnosti. Kao
tečnost koristi se voda koja ispunjava radnu zonu u kućištu eksperimentalnog uređaja. S druge
strane radne zone nalazi se zona sa objektom primene. Visokovoltna električna instalacija je
povezana sa elektrodama, koje se nalaze u tečnom fluidu. Impulsno električno pražnjenje u
formi električne eksplozije izvodi se preko elektroda koje se postavljaju u tečnost, pri čemu se
stvara snažan električni luk. Fizička posledica pomenutog impulsnog električnog pražnjenja
manifestuje se nastankom strujnih odnosno varničnih gasnih mehurova i kanala između
električnih polova u tečnom fluidu. Shodno postojećem Paskalovom zakonu, nastali varnični
kanali i gasni mehurovi trenutno se šire u radnoj zoni tečnog fluida prenoseći pritisak u formi
udarnog talasa, vrlo sličnog eksplozivnim udarima, na sve strane pođednako. Objekat koji se
nalazi s druge strane komore sa tečnim fluidom, biva podvrgnut navedenom dejstvu udarnog
talasa. Ceo proces traje veoma kratko i završava se za nekoliko stotina mikrosekundi, shodno
vremenu trajanja impulsnog električnog pražnjenja.
398
Slika 1. - Prikaz izvođenja oblikovanja lima sa vertikalnom elektrodom i sudom kao masom
Slika 1. - Prikaz izvođenja oblikovanja lima sa vertikalnom elektrodom i
Na sl.1. prikazana je metodologija izvođenja
sudom izvlačenja metalnog lima sa usmeravanjem
kao masom
dejstva udara talasa shodno formi šupljine (3) suda (6), u koji je stavljen tečni fluid (7) sa
uronjenom elektrodom (9). Držač elektrode (9) je sačinjen od izolatora (8). Pritiskivač (5)
obradka (2) koristi dejstvo udarnog talasa za ostvarivanje sile držanja. Matrica (3) postavljena
Naje usl.1. prikazana je metodologija izvođenja izvlačenja metalnog lima sa
telo (1) i pod dejstvom udarnog talasa oblikuje pripremak (2). Prsten (4) služi kao vezni
usmeravanjem
element između dejstva udara
pritiskivača (5) i talasa
matrice shodno formise šupljine
(3). Elektroda 3 sudaelektrične
napaja impulsom 6, u kojistruje
je
stavljen tečnikoju
iz instalacije fluid 7 sa uronjenom
sačinjavaju: elektrodom
izvor struje sa naponom U,9. Držač elektrode
kondenzatorska baterija 9(10)
je i
sačinjen
prekidačod izolatora
(11). 8. Pritiskivač
Električnim 5 obradka
vodom (12) povezan je sud2(6),
koristi dejstvo
koji služi udarnog
kao drugi talasa
električni pol.
za ostvarivanje sile držanja. Matrica 3 postavljena je u telo 1 i pod dejstvom
5. talasa
udarnog ANALIZA I ISTRAŽIVANJE
oblikuje pripremak 2. Prsten 4 služi kaoUTICAJA
vezni element između

pritiskivačaPARAMETARA ELHIM TEHNOLOGIJE
5 i matrice 3. Elektroda se napaja impulsom električne struje iz
instalacije koju sačinjavaju: izvor struje sa naponom U, kondenzatorska
baterija
Osnovni10 i prekidač
parametri 11.
procesa Električnim
ELHIM vodom 12
su napon napajanja povezan
elektroda je sud
u radnoj zoni6, koji kojih
između služise
kao drugi
izvodi električni
impulsno pol. pražnjenje i kapacitivnosti samih kondenzatorskih baterija. Izbor
električno
kondenzatorske baterije izvodi se tako što se polazi od osnovnog kriterijuma da kapacitivnost
odabranog kondenzatora bude dovoljna da obezbedi dovoljnu veličinu energije za izvođenje
5.korisnog.
ANALIZA I ISTRAŽIVANJE
Izlazni parametri UTICAJA
koji se mogu ostvariti PARAMETARA
u radnoj zoni sistema ELHIM ELHIM
su sledeći:
TEHNOLOGIJE
pritisak od 10 do 10 , ubrzanje između 10 i 10 , brzina do 100 m/s i broj pražnjenja, odnosno
3 4 6 7
frekvencija, od 103 do 104 s-1. Energija oslobođena pri električnom pražnjenju u radnoj
zoni se definiše izrazom (1) kaoELHIM od 10
zavisnost
3
napona 10 4 s −1 . pražnjenja
do električnog Energija W oslobođena pri električno
i kapacitivnosti
Osnovni parametri procesa su napon napajanja elektroda
radnoj zoni se definiše izrazom (1) u radnoj
kao zavisnost napo
kondenzatorskih baterija :
zoni između kojih se izvodi impulsno električno pražnjenje i kapacitivnosti
pražnjenja U i kapacitivnosti kondenzatorskih baterija C :
samih
kondenzatorskih baterija. Izbor kondenzatorske baterije izvodi se tako

što se polazi od osnovnog kriterijuma CU 2 da kapacitivnost odabranog
kondenzatora bude dovoljna da obezbedi W = . (1)
2 dovoljnu veličinu energije za
izvođenje korisnog. Izlazni parametri koji se mogu ostvariti u radnoj zoni
Analitička
sistema zavisnost
ELHIM suelektričnih Analitička
sledeći: parametara
pritisak definiše
od zavisnost
10 3 sedopreko električnih
10 4 zapremine
bara parametara
elektroda
, ubrzanje i količine definiše se p
između
energije elektro podsistema uz pomoć elektroda i količine energije elektro podsistema uz pomoć izra
izraza (2):
10 6 i 10 7 m s 2 , brzina do 100 m s i broj pražnjenja, odnosno frekvencija,
d 2π U
l⋅ = kCU 2 f α ( ) − β
4 l
399
73
u kome oznake imaju sledeća značenja: d , l -prečnik i d
potopljene u tehničku vodu, C - kapacitivnost kondenzatora
vrednost električnog napona pri pražnjenju kondenza
koeficijenti koji predstavljaju konstante zavisne od vrste mat
W =
pražnjenja U. i kapacitivnosti kondenzatorskih baterija C :
CU 2 U2 i kapacitivnosti kondenzatorskih baterija C :
pražnjenja
W = .
2 2CU 2 zavisnost električnih parametara definiše se preko z
CU
Analitička
W =W = .2 .
Analitička elektroda
2 zavisnost i količine energije elektro
električnih parametara podsistema
definiše uz sepomoć
preko izraza
zaprem(2):
elektroda i količine
Analitička energije elektro
zavisnost podsistema uz pomoć izraza se(2):
U električnih parametara definiše preko z
Analitička d 2π zavisnost 2 αelektričnih −β parametara definiše se preko zaprem
l ⋅ = kCU f ( )
d 2πelektroda
elektroda 4i količine
i količine
2 α U −β l
energije energije elektro elektro podsistema
podsistema uz pomoć
uz pomoć izraza izraza
(2): (2):
l⋅ = kCU f ( )
4d u2π komed 2π oznake l2 αimaju U − βsledeća značenja: d , l -prečnik i dužina
l = kCU2 α U
l⋅ ⋅ =4kCU f ( f ) −(β l ) (2)
u kome oznake uimaju
4potopljene l sledeća
tehničku vodu, značenja: d , l -prečnik
C - kapacitivnost i dužina elektro
kondenzatora, U –
potopljene vrednost
u kome u električnog
tehničku
oznake vodu,
imaju Cnapona
-
sledeća kapacitivnostpri
značenja:pražnjenju
kondenzatora,
d , l kondenzatora,
-prečnik U
i –
dužinapoče
u kome oznake imaju sledećauznačenja:
kome d,oznake l -prečnik imajui dužina sledeća
elektrodeznačenja:potopljene udtehničku
, l -prečnik i dužina elekt
vrednost električnog
koeficijenti koji napona
predstavljaju prikonstante
C pražnjenju zavisne kondenzatora,
od vrste materijala k ,α ,–
vodu, C - kapacitivnost kondenzatora, potopljene
U– početna u tehničku
vrednost
potopljene u tehničku vodu, C - kapacitivnost kondenzatora, vodu,
električnog -
napona kapacitivnost
pri pražnjenju kondenzatora, U –Upoč
koeficijenti
kondenzatora, k , α , b – koeficijenti f –koji
avrednost sopstvena
predstavljaju
električnog frekvencija konstante
napona instalacijezavisne zaod električno
vrste pražnjenje,
materijala od
elektro
vrednost koji predstavljaju
električnog konstante
napona zavisne pri odpri vrstepražnjenju
materijala
pražnjenju kondenzatora,
kondenzatora, k ,α
f a f – sopstvena
sledećom
koeficijenti frekvencija
relacijom (3): instalacije za električno pražnjenje, određena
elektrode a – sopstvenakoeficijenti
frekvencija koji koji
instalacijepredstavljajupredstavljaju
za električno konstantekonstante
pražnjenje, zavisnezavisne
određena od vrste
od jevrste materijala
materijala elekt
sledećom relacijom (3): sledećom a
a f – sopstvenaf relacijom
–1 sopstvena (3):
frekvencija frekvencija instalacije za električno
instalacije za električno pražnjenje, određe pražnjenje, od
−0, 5
f = ( LoC ) .
1sledećom
sledećom π relacijom
2relacijom (3): (3):
f = ( LoC) −0,5 .
2π1 izrazu 1 (3) L
f = Uf = −0, 5 ) o .predstavlja ukupnu početnu (3) induktivnost celog si
−0, 5
( LoC ()LoC .
U izrazu električno 2 π
2π (3) Lo pražnjenje predstavlja ukupnu početnu
ELHIM sistema. induktivnost
Vrsta materijala celog elektrod
sistema
L električno
U izrazu poprečni
U izrazu presek
L(3)
pražnjenje
(3)induktivnost Lo utiču
ELHIM na efekte
predstavlja sistema. procesa
ukupnu električnog
početnu
Vrsta pražnjenja
induktivnost
materijala celogcelog
elektroda i na vn
i si
U izrazu (3) o predstavlja ukupnu početnu o predstavlja celog sistema ukupnu početnu
za električno induktivnost
pražnjenje sistem
poprečni intervalpreseki njen
električno t utiču od
pražnjenje početka
na efekte ELHIM proticanja
procesa struje
električnog iz kondenzatora
pražnjenja i naelektrod
vremen do
električno
ELHIM sistema. Vrsta materijala elektroda pražnjenje poprečni ELHIM presek utičusistema.
sistema. VrstaVrsta
na efekte procesa materijala
materijala elektroda i
interval
električnog pražnjenja i na vremenski eksplozivnog
poprečnit od
interval početka
presek
t od pražnjenja
početkautiču proticanja
na u
efekte
proticanja radnoj struje
procesa
struje iz zoni.
iz Ova
električnog
kondenzatora zavisnost
kondenzatorapražnjenja doje i pred
poče
na v
poprečni izrazom presek (4): utiču na efekte procesa električnog pražnjenja i na vreme
eksplozivnog
do početka eksplozivnog pražnjenja interval
u radnoj zoni.pražnjenja
t od početka
Ova zavisnost u radnoj proticanja
je predstavljenazoni. Ova struje
izrazom zavisnost
iz
(4): je predstavlje
kondenzatora do
interval t od početka proticanja struje iz kondenzatora do poč
izrazom (4): 2
eksplozivnog
eksplozivnog Uo pražnjenja
d π pražnjenja u radnoj u radnoj zoni.zoni.Ova Ova zavisnost
zavisnost
(4)
je pred
je predstav
t 2= k
izrazom (4):( ) −0, 666 ,
izrazomd π (4): Uo4 L
t=k ( 2 ) −0, 666 ,
u kome empirijska zavisnost k predstavlja
2
πk dLUo
ut4d=kome πempirijska
Uo , 666zavisnost
konstantu k predstavlja konstantu materijala ele
t = k ( )(−0, 666) −, 0materijala , elektrode, a ostale veličine
imaju ista značenja kao i u u
izrazu
kome (2)
ostalei (3). 4
4 veličine
empirijskaL L imaju istakznačenja
zavisnost predstavlja kao konstantu
i u izrazu (2) i (3). elektrode
materijala
ostale Optimalne
veličine
u kome imaju
d op empirijska
vrednosti ista značenja
zavisnost
prečnika kao k(5): i u izrazu
predstavlja
elektrode (2) i (3).
d opkonstantu
predstavljajumaterijala
se ele
izra
Optimalne vrednosti prečnikauelektrode
kome empirijskapredstavljaju zavisnost se k predstavlja
izrazom konstantu materijala elektro
ostale ostale
veličine veličineimaju−5 imaju ista ista 0značenja
0 , 333značenja 0 ,166 ikao i upredstavljaju
izrazu
(2) i (2)
(3).i (3).
Optimalne
d op =vrednosti
1,6 ⋅ 10 ⋅C prečnika ⋅ U elektrode
.5
⋅ L−kao
ud op
izrazu se izrazom (
dOptimalne Optimalne − 5
⋅ C vrednosti
0 , 333 0 .
⋅ Uprečnika5
⋅prečnika
−0 ,166
L elektrode elektrode d op predstavljaju se izra
op = 1,6 ⋅ 10 vrednosti d op predstavljaju
(5) se izrazom
u kome se −uvrštava 5 0 , 333 kapacitivnost
0.5 −0 ,166 C u F , električni napon U
dkome d1op,6=⋅ 101,6−5⋅ 10 ⋅ C⋅ U 0.5⋅ U
0 , 333
⋅ Cinstalacije ⋅L
L−0električno
,166
u op = induktivnost
se uvrštava kapacitivnost ⋅ za C u pražnjenje
F , električni L u H .
napon U i V
u kome se uvrštava kapacitivnost C u F, električni napon U i V i induktivnost instalacije za
induktivnost instalacije za električno pražnjenje L u H .
F , električni
električno pražnjenje
Analizom kome u kome
L u H. u energetskog sebilansa
se uvrštava uvrštava u radnoj kapacitivnost
kapacitivnost zoni uCokviru uC Fu,ELHIM električni može napon U iU
se napon
doći
do izraza
Analizom energetskog bilansa (6): induktivnost
induktivnost
u radnoj zoni instalacije instalacije
u okviru ELHIM za
za električno električno
može se doći pražnjenje
pražnjenje
do izraza (6): L u H. L u H .
α +1
⎡ ⎤
πD hk
2 ⎢ 1 ⎥
E= ⎢2 ln(1,5 − ) ⎥ , (6) (6)
e(1 − cos ϕ )(1 + α ) ⎢ f2 ⎥
2(1 + 4 2 )
⎣⎢ D ⎦⎥
koji
koji predstavlja nivo predstavlja
energije E dobijenenivo energije
električnim E dobijene
pražnjenjem električnim
u zavisnosti od dimenzije pražnjenjem u
zavisnosti od
i vrste materijala komponenata dimenzije
sistema. U izrazui vrste materijala
(6) veličina komponenata
D predstavlja sistema. U izrazu (6)
prečnik otvora
matrice u kome se veličina
dobija korisna
D energija, a h predstavlja
predstavlja prečnikdebljinu
otvoranepoželjnog
matrice sloja,
u komeveličine
se dobija korisna
k i a predstavljaju koeficijente naponskih stanja materijala obradka i za martenzitni čelik
energija, a h predstavlja debljinu nepoželjnog sloja, veličine k i α imaju
vrednost: k =190 i α =0,16 , dok za materijal od aluminijuma navedeni koeficijenti imaju
predstavljaju koeficijente naponskih stanja materijala obradka i za
vrednost k=32,7 i α =0,24. Pored toga u izrazu (6) parametar ϕ predstavlja veličinu ugla
martenzitni čelik imaju vrednost: k =190 i α =0,16 , dok za materijal od
sa temenom na vrhu elektrode i kracima koje sačinjavaju osa simetrije u radnoj zoni i poteg
aluminijuma navedeni koeficijenti imaju vrednost k =32,7 i α =0,24. Pored
400 toga u izrazu (6) parametar ϕ predstavlja veličinu ugla sa temenom na vrhu
elektrode i kracima koje sačinjavaju osa simetrije u radnoj zoni i poteg koji
spaja vrh elektrode i tačke na otvoru matrice, tako da ugao ϕ zavisi od
prečnika otvora matrice i rastojanja između matrice i vrha elektrode. U izrazu
(6) veličina f predstavlja debljinu nepoželjnog sloja.
predstavljaju koeficijente naponskih stanja materijala obradka
martenzitni čelik imaju vrednost: k =190 i α =0,16 , dok za materi
aluminijuma navedeni koeficijenti imaju vrednost k =32,7 i α =0,24.
toga u izrazu (6) parametar ϕ predstavlja veličinu ugla sa temenom n
elektrode i kracima
ISTRAŽIVANJEkojeELHIM
sačinjavaju osa simetrije
TEHNOLOGIJE u radnoj zoni i pote
I MOGUĆNOSTI
spaja vrh elektrode i tačke na otvoru matrice, tako da ugao ϕ zav
koji spaja vrh elektrode i tačke na otvoru
prečnika matrice,
otvora tako da
matrice ugao ϕ zavisi
i rastojanja od prečnika
između otvora
matrice i vrha elektrode. U
matrice i rastojanja između matrice i vrha elektrode. U izrazu (6) veličina f predstavlja
(6) veličina f predstavlja debljinu nepoželjnog sloja.
debljinu nepoželjnog sloja.
Sledeća
Sledeća empirijska zavisnost (7): empirijska zavisnost (7):
1, 415
( Adef ⋅ M ) 0,795
E = 0,129k v R , (7)
(kd ⋅ψ ⋅ S o )1,59

definiše
definiše energiju kao funkciju energiju
parametara E kao značenjima.
sa relevantnim funkciju parametara sa relevantnim
U izrazu (7) veličina M značenji
predstavlja masu nepoželjnog izrazu
sloja (7)
i vodeveličina
u radnoj M predstavlja
zoni, masu
kv - koeficijent brzinenepoželjnog
deformisanja sloja i vode u
nepoželjnog sloja, kd - koeficijent
zoni, udarnog talasa i njegovog
k v - koeficijent brzine širenja, y - koeficijent
deformisanja sferičnosti sloja, k -koef
nepoželjnog d
udarnog talasa koji zavisi od visine R vrha elektrode od matrice, So-poprečni presek matrice,
a parametar Edef predstavljaudarnog
potreban talasa i njegovog i širenja,
rad za deformisanje ψ nepoželjnog
otklanjanje -koeficijentsloja
sferičnosti
i udarnog
za izvođenje korisnog rada,koji zavisi
pri čemu od visine
se pomoću ELHIMR energija
vrha elektrode
električnog od u S o -poprečni
matrice,
pražnjenja
radnoj zoni direktno pretvara u pritisak udarnog talasa koji izvodi koristan rad. Sakupljena
energija u kondenzatorima matrice, a parametar
E je u funkciji potrebne energijeE defza izvođenje
predstavlja potreban
korisnog rada Edefrad za deformisa
uvećana za energetske gubitkeotklanjanje nepoželjnog
Eg . Ova zavisnost sloja
se pokazuje i za (8):
izrazom izvođenje korisnog rada, pri čem
pomoću ELHIM energija električnog pražnjenja u radnoj zoni di
pretvara u pritisak udarnog talasa koji izvodi koristan rad. Saku
energija
EE =E uEdefkondenzatorima
= E def + E g . E je u funkciji potrebne (8) energije za izvo
= E def+ E+gE. g .
rada E def gubitke
korisnogEnergetske uvećanaE zaprema energetskerelacijigubitke
(9): E g . Ova zavisn
Energetske gubitke Eg prema relaciji (9): g
Energetske
pokazujeEnergetske gubitke
izrazom gubitke (8): E prema relaciji
gE prema relaciji (9): (9):
g
E g = E1 + E 2 + E3 ,
E gE= E 1 + E 2 + E3 ,
g = E1 + E 2 + E 3 , (9)
sačinjavaju gubici energije u električnom delu )
instalacije E1 , g
sačinjavaju
sačinjavaju gubici
gubici energije
energije u električnom
u električnom delu deluinstalacije
instalacijeE1 E
, gubic
u radnoj zoni ELHIM, gubici u vodi, gubici zbog kavitacije 1 , gub
E2
u radnoj
sačinjavaju gubici energije u električnom
u radnoj zoni
delu
zoni ELHIM,
instalacije
ELHIM,
Egubici
, gubici
gubici u vodi,
energije
u vodi,gubici
u radnoj
gubici zbogzoni kavitacije E 2Ei gu
energije pri E2 iizvođenju
zbog kavitacije
oblasti građevinarstva2 ii v
1
ELHIM, gubici u vodi, gubici zbog kavitacije gubici energije korisnog rada u korisnog
pri izvođenju
energije
energije pri izvođenju
pri korisnog rada u oblasti građevinarstva i vodo
rada u oblasti građevinarstva i vodoprivrede E . izvođenju
E3 . Energetski Energetski korisnog
koeficijent
koeficijent rada u oblasti
iskorišćenja
iskorišćenja ELHIM
ELHIM građevinarstva
definiše se irelavo
E3E. Energetski 3
koeficijent iskorišćenja ELHIM definiše se relacijom
3 . Energetski koeficijent iskorišćenja ELHIM definiše se relacij
definiše se relacijom (10):
Edef Eg
E
ηdefE
= =E1gE− ,
η= η =E def=E1=−1 −E ,g E,
E E (10)
kao odnos korisnog dela energije E def i ukupne energije
kao odnos korisnog dela energijekaoEkao odnos
ukupnekorisnog
def i odnos korisnog dela delaenergije
iz energije E defE Ci . ukupne energijeE
i ukupneenergije
kondenzatora energije
C .E uzete kondenzatora def
kondenzatora
kondenzatora
Vremensko trajanje procesa električnog pražnjenja C .C . 40 do 60 mikrosekundi zavisno od
traje
veličine napona električnog pražnjenja, Vremensko
U tom vremenu trajanje
započinje, procesa električnog
odvijaelektričnog
se i završava proces pražnjenja traje
Vremensko
Vremensko
mikrosekundi trajanje
trajanje procesa
zavisno procesa
od električnog
veličine napona pražnjenja
pražnjenja
električnogtraje
traje
praž 40
deformisanja objekta. U analizi relevantnih parametara u sistemu ELHIM veoma značajno
mikrosekundi
mikrosekundi
vremenu
mesto zauzima prečnik elektrode. Pogodnim izborom
zavisno
se zavisno
započinje,od veličine
od odvija
prečnika elektroda veličinemože
napona
napona
i završava električnog
se obezbediti električnog pražnjenj
pražnje
proces deformisan
vremenu
optimalan odnos veličine amplitude vremenu
analizi
udarnog se sezapočinje,
u započinje,
relevantnih
talasa fluidu u radnojodvija
odvija
parametara i završava
i završava
zoni i veličine proces
u deformacije
sistemu h. deformisanja
proces
ELHIM veoma zo
deformisanja
analizi
analizi
zauzimarelevantnih
prečnikparametara
relevantnih parametarauPogodnim
elektrode. usistemu
sistemuELHIM ELHIMveoma
izborom veomaznača
prečnika zna
elek
zauzima
zauzima prečnik
obezbediti prečnik elektrode.
elektrode.
optimaln Pogodnim
odnos Pogodnim
veličine izborom
izborom
amplitude prečnika
prečnika elektroda
udarnog elektro
tala
obezbediti
obezbediti optimaln
optimaln odnosodnos
radnoj zoni i veličine deformacije h . veličine
veličine amplitude
amplitude udarnog
udarnog talasa
talasa u
radnoj
radnoj zoni i veličine
zoni i veličine deformacije
deformacije h .h .
6. IDEJNO I REALNO REŠENJE INSTALACIJE

6. 6. IDEJNO
IDEJNOI REALNO REŠENJE
I REALNO INSTALACIJE
REŠENJE
EKSPERIMENTALNOG INSTALACIJE
ELHIM SISTEMA
EKSPERIMENTALNOG ELHIM
EKSPERIMENTALNOG ELHIM SISTEMA
SISTEMA
401
Na osnovu do sada iznetih činjenica sačinjeno je odgovarajuće
NaNaosnovu
i osnovudodo
sada
kompletirana iznetih
sada činjenica
iznetih sačinjeno
činjenica
instalacija je je
sačinjeno
eksperimentalnog odgovarajuće
odgovarajuće
sistema ELHIMidej
id
i kompletirana
i kompletirana instalacija
jednog takvoginstalacija eksperimentalnog
eksperimentalnog
idejnog rešenja sistema
predstavljenasistema ELHIM.
sl. 2., Pr
je na ELHIM. gd
jednog
jednog takvog
takvog
označena idejnog
zonarešenja
idejnog
radna rešenjapredstavljena
ELHIM tehničkomjevodom
predstavljena
sa jenanasl.sl.
2.,2.,fluidom
kao gdegdeje
6. IDEJNO I REALNO REŠENJE INSTALACIJE

EKSPERIMENTALNOG ELHIM SISTEMA
Na osnovu do sada iznetih činjenica sačinjeno je odgovarajuće idejno rešenje i kompletirana
instalacija eksperimentalnog sistema ELHIM. Prva verzija jednog takvog idejnog rešenja
predstavljena je na sl. 2., gde je brojem 2 označena radna zona ELHIM sa tehničkom vodom
kao fluidom, a obradak br. 4. Matrica sa otvorima za praćenje i merenje veličine deformacije
obratka označena br. 3. Merenje veličine deformisanja obradka br. 4, izvodi se optičkom
metodom pomoću fotoćelije br. 6 kao svetlosnog izvora i prijemnika signala br. 1 kao foto
registratora, pri čemu se veličina signala odvodi u komandno-upravljačku jedinicu br. 12.
Pozicijom br. 10 označen je modul za električno pražnjenje sa elektrodom i nastavkom
elektrode br. 5. Pozicije br. 7, 8 i 11 predstavljaju sledeće električne komponente: otpornici,
Brojem 9 označen je instrument za praćenje veličine impulsa električnog
diode, transformatori, ispravljači, uzemljenja, prekidači itd.
pražnjenja sa mogućnošću dobijanja grafičkog zapisa u realnom vremenu.
Brojem 9 označen je instrument za praćenje veličine impulsa električnog pražnjenja sa
Drugi električni pol je povezan sa masom na kućištu eksperimentalnog
mogućnošću dobijanja grafičkog zapisa u realnom vremenu. Drugi električni pol je povezan
sistema.
sa masom na kućištu eksperimentalnog sistema.
Slika 2. - Prikaz prve verzije idejnog rešenja sistema ELHIM

Slika 2. - Prikaz prve verzije idejnog rešenja sistema ELHIM
Analizom funkcionalnih
Analizom funkcionalnih elemenata
elemenata ovakvog eksperimentalnog
ovakvog eksperimentalnog sistema ELHIM i njihovihsistema
osnovnih karakteristika ustanovljeno je da su od svih proizvođača kondenzatora najbolji
ELHIM i njihovih osnovnih karakteristika ustanovljeno je da su od svih
visoko voltni kondenzatori za impulsna pražnjenja sa akumuliranom energijom, koji se
proizvođača kondenzatora
koriste za istraživanja najbolji
u oblasti lasera, visoko
u oblasti voltnifuzije
istraživanja kondenzatori za impulsna
energije i za druge oblasti
pražnjenja
specifičnogsa akumuliranom
impulsnog pražnjenja. energijom, koji se koriste za istraživanja u
oblasti
Ovakve lasera, u oblasti
kondenzatore proizvodiistraživanja
specijalizovanafuzije
američkaenergije
firma CSI i – za druge oblasti
CAPICATORS A
specifičnog
DIVISION impulsnog pražnjenja.INC, sa adresom: 810 Rancheros Drive, San Marcos,
OF CSI TECHNOLOGIES
CALIFORNIA, SA 92069 – 3009, (619) 747 – 4000, Tlx WUI 697832 ili RCA 295433, USA.
Ovakve
Odabranikondenzatore proizvodi
tip CSI kondenzatora specijalizovana
sa oznakom američka
CSI-5N9303 ima sledeće firmaS=700
karakteristike: CSI –
CAPICATORS A DIVISION
mF, U=5 kV, E=8750 OFpolova
J sa priključcima CSI prema
TECHNOLOGIES
ASA standardima i INC, sa adresom:
to: NP, TNP, LNP,
TLNP, LNP i XLNP. Dimenzije ovih kondenzatora su sledeće: 280 × 356 × 636 m, a masa
810 Rancheros Drive, San Marcos, CALIFORNIA, SA 92069 – 3009, (619)
iznosi 83 kg sa dodatkom od 9 kg.
747 – 4000, Tlx WUI 697832 ili RCA 295433, USA. Odabrani tip SCI
kondenzatora sa oznakom CSI-5N9303 ima sledeće karakteristike:
402µF , U =5 kV , E =8750 J sa priključcima polova prema ASA
S=700
standardima i to: NP, TNP, LNP, TLNP, LNP i XLNP. Dimenzije ovih
kondenzatora su sledeće: 280 × 356 × 636 mm , a masa iznosi 83 kg sa
dodatkom od 9 kg .
Sledeća varijanta idejnog rešenja u oblasti mašinstva, koja je načinjena u okviru rada na ELHIM
istraživanju, prikazana je na sl. 3. Ova varijanta predstavlja realnije rešenje i bliži pristup
konkretnoj verziji eksperimentalne instalacije za ELHIM i služi za dobijanje konačne verzije
rešenja. Rešenje sa sl. 3. sastoji se iz dva podsistema i to: iz elektropodsistema i tehnološko-
mašinskog podsistema. Elektropodsistem se sastoji iz modula za punjenje instalacije sl. 5.,
koji sačinjavaju visokovoltni transformator i ispravljač električne struje. Instalacija - modul
za punjenje napaja se iz standardne električne mreže i preko preklopnika 1 i 2 puni i napaja
kondenzatore C1 i C2 - sl. 7., sa električnom strujom moduliranih parametara. S druge strane,
modul za punjenje je preko upravljačke jedinice povezan sa komutatorima K1 i K2- sl. 6. koji
obezbeđuju trenutno pražnjenje navedenih kondenzatora C1 i C2.
Impuls električne struje iz kondenzatora C1 i C2 , preko komutatora K1 i K2 , odlazi u radnu
zonu sistema ELHIM u kojoj nastaje električno pražnjenje sa formiranjem električnog
varnično-eksplozivnog luka sa udarnim talasima. Radnu zonu u tehnološko-mašinskom
podsistemu sačinjavaju tečni fluid (tehnička voda), kućište sistema i elektroda. Relevantni
elementi tehnološko-mašinskog podsistema su vijčanim vezama povezani u tehnološku celinu.
Tehnološko-mašinski podsistem sačinjavaju: obradak 1, zaptivni element 2 koji ostvaruje
neophodno zaptivanje pri visokim vrednostima pritisaka udarnih talasa u fluidu u radnoj zoni,
zatim element 3 koji predstavlja matricu za oblikovanje i deformisanje obradaka 1, kućište
4 tehnološko-mašinskog podsistema koje objedinjava sve relevantne elemente tehnološko-
mašinskog podsistema.
Globalni izgled mašinskog podsistema ELHIM u montiranom stanju je prikazan fotografskim
snimkom na sl.4., na kome se vidi celina podsistema sa svim svojim osnovnim delovima i
veznim elementima. Pošto je električno pražnjenje impulsa električne struje visokog napona
u komori sa fluidom veoma važno za funkciju elemenata podsistema ELHIM, to je posebna
pažnja posvećena kvalitetnoj električnoj izolaciji sistema elektrode od mase mašinskog
podsistema kao električnog pola. Ovo je ostvareno pomoću čaura elektrode izrađenih od
kvalitetnih izolacionih materijala.
Sačinjena eksperimentalna instalacija ELHIM podvrgnuta je funkcionalnoj proveri rada i
ispravnosti svake komponente i svakog modula ponaosob kao i eksperimentalne instalacije
u celini. Funkcionalna provera sistema ELHIM i svih njenih komponenata i modula je
potvrdila njihove parametre i projektovane karakteristike. Ovde je značajno napomenuti
da je proverena funkcionalna izolovanost elektrode od mase kao drugog pola električnog
kola u sistem ELHIM. Eksperimentalna ispitivanja su izvedena u laboratorijskim uslovima
prema sačinjenom protokolu ispitivanja. Eksperimentalna ispitivanja su izvedena sa obracima
od različitih materijala, pri čemu je pripremak bio od metalnih limova prečnika f = 220 m
različitih debljina d= 0,5-2,0 m. S druge strane eksperimenti su izvedeni sa različitim
naponima impulsne struje električnih pražnjenja, pri
403
Eksperimentalna ispitivanja su izvedena sa obradcima od različitih

materijala, pri čemu je pripremak bio od metalnih limova prečnika
φ = 220 mm različitih debljina d = 0,5-2,0 mm . Sa druge strane eksperimenti
su izvedeni sa različitim naponima impulsne struje električnih pražnjenja, pri
Slika
Slika 3. -3. - Detaljni
Detaljan prikaz usvojene
prikaz konačno konačno usvojene
varijante varijante
idejnog idejnog rešenja
rešenja eksperimentalnog sistema za
oblikovanje materijala sa ELHIM
eksperimentalnog sistema za oblikovanje materijala sa ELHIM
404 79
čemu je napon variran U = 0,5; 1,0; 1,5; 2,0; 2,5; 3,0; 3,5; 4,0; 4,5; 5,0; 5,5; 6,0 kV. U svim
eksperimentima sa različitim naponima impulsnih pražnjenja dobijeni su kvalitetni, pozitivni
i ohrabrujući rezultati, odnosno dobijeni su deformisani obradci sa različitim stepenima
deformacije zavisno od veličine napona pražnjenja sa kojima su eksperimenti izvedeni. Sa
tako dobijenim rezultatima eksperimentalnih ispitivanja potpuno je ostvaren osnovni cilj i
verifikovana fizikalnost procesa impulsnog električnog pražnjenja u tečnosti.
Slika 4. - Fotografski snimak mašinskog podsistema ELHIM montiranom stanju
Slika 5. - Uređaj za punjenje kondenzatorske baterije
Slika 6. - Izgled komutatora za pražnjenje kondenzatora
405
Slika 7. - Baterija kondenzatora sa otporničkim modulom
Ilustracije radi na slikama 8. predstavljeni su fotografski snimci deformisanih obradaka od

čeličnog lima dimenzija f=220 × 2 m na kome je na početku D=125 m ostvarena deformacija
izvlačenjem na dubini od h=20 m.
Ovako dobijeni pozitivni rezultati potpuno su dokazali i verifikovali istraživačke napore i
omogućili nam dalja istraživanja koja treba da omoguće primenu ELHIM tehnologije na široku
lepezu mogućih industrijskih procesa, a ukazuju da se ona može primeniti i u građevinarstvu
i vodoprivredi.
Slika 8. - Izgled dosadašnjih uzoraka u oblasti mašinstva pomoću nove ELHIM tehnologije
406
7. ZAKLJUČAK
U okviru ovog istraživanja izvršena su teorijska, razvojna, aplikativna i eksperimentalna
istraživanja ELHIM tehnologije u oblasti mašinstva i mogućnost njene primene u oblasti
građevinarstva i vodoprivrede.
Sprovedena su sledeća istraživanja:
7.1 teorijska istraživanja procesa i uticajnih parametara,
7.2 analiza fizikalnosti i izvodljivosti procesa,
7.3 izrada i razvoj idejnog rešenja eksperimentalnog sistema i
7.4 mogućnost primene ELHIM tehnologije u oblastima fundiranja (popravke tla),
revitalizacije reni bunara sa ciljem dobijanja veće količine pitke vode i otpušavanja
začepljenih cevovodnih instalacija, naročito kod cevovodnih instalacija otpadnih
voda.
Kao osnova za istraživanje i razvoj ove visokobrzinsko-produktivne metode služi korišćenje
efekta impulsivnog visokovoltnog električnog pražnjenja u tečnom fluidu.
Istraživanjem je ustanovljeno da se navedeno električno pražnjenje manifestuje nastankom
strujno-varničnih mehurova i kanala između električnih polova, čije trenutno širenje u formi
eksplozije kao udarni talas deluje u celokupnoj zapremini fluida i na usmerenom segmentu
izvodi koristan deformacioni rad.
Analizom literature utvrđen je i identifikovan čitav niz prednosti i preimućstava ELHIM
tehnologije u odnosu na klasične metode. Istraživanjem smo došli do osnovnih uticajnih
parametara. Tako, naprimer, moguće je ostvariti pritiske u radnom fluidu na nivou od 103 do
104 bara, brzinu od 100 m/s, ubrzanje pri deformisanju strukture obradka od 106 do 107 m/s,
kao i mogućnosti dobijanja visoko-frekventnih udarnih talasa sa frekvencijom od 103 do 104
Hz.
Ostvareni rezultati ohrabruju, atraktivni su i daju puno opravdanje za dalja istraživanja radi
primene ELHIM tehnologije u oblasti građevinarstva i vodoprivrede.
Primena promenljivog pritiska u drenovima reni bunara, takođe, ukazuje na veliku mogućnost
primene ELHIM tehnologije u procesima čišćenja reni bunara. Nedavno objavljen rad u
kome je dat opis primene promenljivog pritiska u procesu revitalizacije reni bunara, do 70%
povećanja izdašnosti i ukazuje da se pomenuta ELHIM tehnologija može koristiti za istu
svrhu. Imajući u vidu efekte proizvedenog pritiska u radnom fluidu ELHIM instalacije koji
su manifestuju kroz deformacije metala na metalnim obracima pouzdano se može tvrditi da
se redukovani pritisak proizveden ovom tehnologijom može koristiti u procesu otpušavanja
začepljenih cevovoda, kanalizacija i sl.
Zahvalnica:
Ovaj rad je rezultat istraživanja u okviru projekta br. 16002 “Istraživanje i razvoj metoda
i opreme nove originalne tehnologije električnog impulsnog pražnjenja u vodi za potrebe
građevinarstva i vodoprivrede”, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj
Republike Srbije. Autori zahvaljuju Ministarstvu i saradnicima na projektu iz Instituta za
vodoprivredu „Jaroslav Černi“.
407
LITERATURA
1. BORZEMSKI L., An algorithm for a certain class of file allocation problems in

distributed databases, Proc. 7th Int. Conf. on Systems Engineering, University of
Nevada, Las Vegas, 1990, pp. 424–431.
2. GREGORY B. S, MATT McL., JAMES T., New technology injects new life into
municipal well, American Water Works Assoc. Jour. ABI/INFORM Trade & Industry,
Sept., 2007,Vol. 99, No. 9, pp. 100.
3. DZHANTIMIROV A. K., KRASTELEV G. E., KRYUCHKOV A. S., NISTROV
M. V., SMIRNOV V. P., IC P., Geotechnical technology based on electrochemical
explosion and equipment for its implementation, Soil Mechanics and Foundation
Engineering, 2005, Vol.42, No. 9, pp. 172.
4. JEVTIC M. B., Electrohydraulic method, Proc., on 1st Inter. Sym. of the Heavy
Machine Building Industry, Faculty of Mechanical Engineering of Kraljevo, Vrnjacka
Banja, 1993, pp. 382.
5. JEVTIC M. B, MILJANIC P., Results of investigation and development of the puls
technology, Proc., Con. on Productive Mechanical Engineering of Yugoslavia,
Beograd, 1994, pp. 113.
6. JEVTIC M. B., Research of asymmetrical thermal influence along the rotors
circumstance on turbogenerator dynamic behavior, Proc., on 9th World Con. on The
Theory of Machines and Mechanisms-IFTOMM, Milano, 1995, Vol.2, pp. 1324.
7. JEVTIC M. B., Metal forming by electrohydraulic technology, Proc., on 1st Inter. Sym.
of Industrial Engineering-SIE-96, Faculty of Mechanical Engineering of Belgrade,
Belgrade, 1996, pp. 325.
8. JEVTIC M. B, MILJANIC P., Investigation and development of the hihg velocities
technologies, Proc., Con. on Productive Mechanical Engineering of Yugoslavia,
Budva, 1996, pp. 339.
9. JEVTIC M. B., Research of the impact of the rotor structure temperatures on
thedynamic behaviour of turbogenerators, Proc., on V Int. Con. on Nikola Tesla III
Milenium, Serbian Academy of Science and Arts, Belgrade, 1996, Vol. I, pp. 107.
10. JEVTIC M. B., Investigation of modeling and simulation of subsystem for puls
electrical discharge in water and in the special inductor, Proc., on 25th JUPITER
Con., Belgrade, 1999, pp. 3223.
11. JEVTIC M. B., Presentation of Jevtic’s theory for thermally induced oscillations
and the application to turbogenerators, Proc., on XXXVI Int. Sym. on Electrical
Machines-SME , Polish Academy of Science and Warszawa University of Technology,
Szkalarska Paropa, Poland, 2000, pp. 139.
12. JEVTIC M. B., Research development and application of new theory of vibration, Int.
Jour. of Engineering and Automation Problems, ISSN 0234–6206, Moscow, 2004,
Vol. 2, pp. 44.
13. JEVTIC M. B., Thermal influence on turbogenerator dynamic behavior, Int. Jour.
IEEE, Electrotechnics and Electronics Electronics, Vol. 25, ZESZYT2, Cracow,
Poland, 2006, pp. 157.
14. JEVTIC M. B., Investigation and development of a new original electrohydroulic
technology, Proc., on Int. Sym. on Electrical Machines-SME , Polish Academy of
Science and Poznan University of Science and Technology, Poznan, Poland, 2007, pp.
285.
15. CVETKOVIĆ-MRKIĆ S., Metode geotehničkih melioracija, Rudarsko-Geološki
fakultet, Beograd, 1995.
408
MEĐUSOBNE VEZE
IZMEĐU PLANIRANJA
RAZVOJA VODOPRIVREDE,
ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I
PROSTORNOG PLANIRANJA
Dr Božidar Stojanović, dipl. inž. tehn.
Miodrag Milovanović, dipl. inž. građ
1. UVOD
Tokom poslednje dve decenije u svetu je značajno promenjen pristup upravljanju vodnim
resursima. Doskorašnji, pretežno inženjerski pristup bio je usmeren na vodoprivredne
delatnosti, kao što su: vodosnabdevanje stanovništva, zaštita voda, navodnjavanje, zaštita od
štetnog dejstva voda, vodne akumulacije i zaštita od erozije. Novi sveobuhvatniji pristup,
zasnovan je na integralnom upravljanju vodama, koji uzima u obzir ukupni vodni ciklus
sa svim prirodnim aspektima i interesima korisnika voda: On se, posle niza međunarodnih
konferencija, uspostavlja usvajanjem koncepta i načela održivog razvoja na Konferenciji UN
o životnoj sredini i razvoju (UNCED) održanoj u Rio de Žaneiru 1992. godine [1]. Usvojeni
su dokumenti od strateške važnosti za razvoj čovečanstva i očuvanje planete Zemlje, od kojih
je za vodoprivredno planiranje od posebnog značaja poglavlje 18 „Agende 21”, (Zaštita
kvaliteta i snabdevanje vodom) [2]. Ovo poglavlje definiše primenu integralnog pristupa
razvoju, upravljanju i korišćenju vodnih resursa. Dakle, integralno upravljanje vodama
zasniva se na načelima održivog razvoja, koja su osnova za nove koncepte i instrumente za
održivo korišćenje vodnih resursa, zaštitu životne sredine i društveno-ekonomski razvoj.
Sledeći globalno usaglašen koncept održivog razvoja u oblasti voda Evropska unija je usvojila
„Okvirnu direktivu o vodama“ (ODV) [3], kojom je odredila svoju dugoročnu politiku,
uvođenjem novih principa i standarda u planiranju i realizaciji politike održivog korišćenja
i zaštite voda. Polazeći od toga da voda nije komercijalni proizvod, već nasleđe koje treba
štititi, braniti i tretirati kao takvo, ODV uspostavlja novi okvir za sveobuhvatnu zaštitu svih
površinskih i podzemnih voda i njihovo održivo korišćenja sa krajnjim ciljem da se dostigne
dobar ekološki status svih vodnih tela u Evropskoj uniji u zadatom roku.
Srbija, iako nije članica Evropske unije, već nekoliko godina sprovodi aktivnosti na primeni
ODV na osnovu obaveza po Konvenciji o zaštiti reke Dunav, članstva u Međunarodnoj komisiji
409
za zaštitu reke Dunav – ICPDR i drugim međunarodnim sporazumima. Primena ODV je

otežana zbog neusaglašenosti domaćeg zakonodavstva, sa jedne strane i našeg sa evropskim
zakonodavstvom s druge. Postojeći Zakon o vodama nije usaglašen sa kasnije donetim domaćim
zakonima („Omnibus zakon“, skup zakona o zaštiti životne sredine, Zakon o koncesijama,
Zakon o stranim ulaganjima, Zakon o energetici i dr.), niti sa evropskim zakonodavstvom i
standardima, pre svega sa Direktivom EU o vodama koja daje osnove za upravljanje u slivu [4].
Pitanje međusobne usaglašenosti direktiva postavlja se i okviru EU, pošto Okvirna direktiva o
vodama ima više odredbi koje ukazuju na njene veze sa više drugih direktiva. Odnos između
različitih direktiva proučavan je u okviru više projekata, gde su utvrđene značajne međusobne
veze, sličnosti i razlike, a u nekim slučajevima i određena preklapanja [5-6].
Srbiji predstoji donošenje zakonske regulative u sektoru voda na osnovama Direktive EU o
vodama, kao i usaglašavanje sa već donetim domaćim zakonima koji su harmonizovani sa
evropskim. Radi toga, u ovom radu analiziraju se ključne karakteristike i međusobni odnos
između ODV i najznačajnijih evropskih direktiva koje su posvećene prevenciji i kontroli
uticaja ljudskih aktivnosti na životnu sredinu. Takođe se daje i kratak osvrt na stanje u ovoj
oblasti u Srbiji. Analizom su obuhvaćene Direktive o SEA1, EIA2, IPPC3, Seveso II4.
Proces vodoprivrednog planiranja poslednjih godina tretira se kao najvažniji deo planiranja
uređenja prostora [7]. S druge strane prostorno i urbanističko planiranje je jedan od osnovnih
instrumenata u sistemu upravljanja zaštitom životne sredine [8]. Radi toga je neophodno utvrditi
međusobni odnos između planiranja iz oblasti voda, prostornog uređenja i zaštite životne sredine
u cilju efikasnije primene instrumenata za upravljanje održivim razvojem u Srbiji.
2. OKVIRNA DIREKTIVA O VODAMA

„Okvirna direktiva o vodama“ usvojena je 2000. godine sa obaveznom primenom od strane
svih članica EU do maja 2003. godine. Ona predstavlja osnov za racionalizaciju i modernizaciju
postojećih propisa o vodama i uvodi integralan pristup upravljanja vodama. Direktiva sadrži
26 članova i 11 aneksa, kojima se uspostavlja novi institucionalni okvir kroz smernice za opšti
pristup, ciljeve, načela, definicije i mere za upravljanje vodama u Evropskoj uniji. Direktiva
u prvi plan stavlja ekološke ciljeve koji su osnov za donošenje programa mera u okviru plana
upravljanja rečnim slivom. Specifični ciljevi ODV su sledeći:
− Proširenje obuhvata zaštite voda na sve vode: površinske i podzemne;

− Dostizanje „dobrog statusa“ svih voda do 2015. godine;
− Upravljanje vodama na nivou rečnog sliva;
− Korišćenje graničnih vrednosti emisije, standarda kvaliteta voda i eliminacije ispuštanja
opasnih materija;
− Snažnije uključivanje javnosti;
− Obezbeđivanje adekvatne politike cena;
− Usmeravanje zakonodavstva.
1
SEA-Strategic impact assessment Directive
2
EIA- Environmental impact assessment Directive
3
IPPC-Integrated Pollution Prevention and Control Directive
4
Seveso II-Directive on the control of major-accident hazards involving dangerous substances
5
engl.-“river basin district“
6
BAT-best available techniques
410
ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA
Važno je imati u vidu da za ostvarivanje navedenih ciljeva treba primeniti sledeća načela:
− Obezbeđenje visokog stepena ekološke zaštite;
− Primenu načela predostrožnosti;
− Primenu načela prevencije-sprečavanje zagađenja na izvoru;
− Primenu načela zagađivač-plaća;
− Analizu troškova i koristi.
Direktiva uspostavlja okvir za zaštitu svih površinskih i podzemnih voda, sa ključnim

zahtevima koji su navedeni u njenom članu 1, čime se:
− Sprečava dalje pogoršanje i omogućuje postizanje dobrog statusa akvatičnih ekosistema i

sa njima povezanih kopnenih i močvarnih ekosistema;
− Podstiče održivo korišćenja vode zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih
resursa;
− Poboljšava zaštita i unapređuju akvatične sredine, između ostalog, kroz specifične mere
za postupno smanjenje ispuštanja, emisija i gubitaka prioritetnih supstanci i prekid ili
postepeno ukidanje ispuštanja, emisija i gubitaka prioritetnih supstanci;
− Obezbeđuje postupno smanjenje zagađivanja podzemnih voda i sprečavanje njihovog
daljeg zagađivanja;
− Doprinosi ublažavanju efekata poplava i suša.
Direktiva ne propisuje direktno proceduru planiranja vodnih resursa, međutim takva procedura
je preporučena u Vodiču br. 11 Zajedničke strategije za sprovođenje ODV [9] i sastoji se od
sledećih faza:
− Uspostavljanje obuhvata vodnog područja;

− Procena trenutnog statusa voda i preliminarna analiza odstupanja,
− Postavljanje ciljeva zaštite životne sredine;
− Uspostavljanje programa monitoringa;
− Analiza problema;
− Uspostavljanje programa mera;
− Izrada planova upravljanja rečnim slivom;
− Implementacija programa mera i evaluacija;
− Informisanje i konsultovanje javnosti.
Osnovna jedinica upravljanja rečnim slivom je „područje rečnog sliva“, koja je zasnovana na
teritorijalnom principu, ali nije uslovljena adminstravnim granicama, niti državnim granicama u
slučaju međunarodnih reka, što predstavlja značajnu inovaciju u odnosu na dosadašnju praksu.
Direktiva, takođe, u proces planiranja uvodi nove elemente, kao što su: identifikacija pritisaka
i analiza uticaja na vodne resurse, ekonomska analizu korišćenja voda, koncept „dobrog
statusa“ voda, program mera, pravo javnosti da se informiše i uključi u donošenje odluka.
S druge strane, ODV zadržava i elemente tradicionalnog komandno-kontrolnog koncepta,
koji propisuje detaljne postupke i sadržaj plana upravljanja rečnim slivom i stroge propise o
monitoringu i izveštavanju.
411
Plan upravljanja područjem rečnog sliva (RBMP) predstavlja glavni dokument za

implementaciji ODV, čiji je detaljni sadržaj propisan u Aneksu VII Direktive, kojim su
obuhvaćena sledeća poglavlja:
1. Opšti opis karakteristika vodnog područja;

2. Prikaz značajnih pritisaka i uticaja ljudskih aktivnosti na status površinskih i podzemnih
voda;
3. Identifikacija i izrada karata zaštićenih područja;
4. Izrada karata mreže monitoringa;
5. Popis ekoloških ciljeva;
6. Prikaz ekonomske analize korišćenja voda;
7. Detaljan prikaz programa mera,
8. Registar detaljnijih programa i planova upravljanja za pojedine podslivove, sektore ili
tipove voda;
9. Prikaz preduzetih mera za informisanje i konsultovanje javnosti;
10. Spisak nadležnih organa;
11. Adrese i procedure za dobijanje bazne dokumentacije i informacija.
Planove upravljanja vodnim područjima države-članice EU moraju doneti najkasnije do kraja

2009.godine, a oni se potom preispituju i noveliraju svakih šest godina.
3. PROCENE UTICAJA PROJEKATA,

PLANOVA I PROGRAMA NA
ŽIVOTNU SREDINU
Procena uticaja projekata na životnu sredinu (EIA) je instrument koji osigurava razmatranje
i uzimanje u obzir potencijalno negativnih efekata javnih i privatnih razvojnih poduhvata
koji mogu imati značajne posledice u životnoj sredini [10]. EIA je postala opšteprihvaćena
u svetu, kada je 1992. godine utvrđena u Rio Deklaraciji, kao 17-ti princip: „Procena uticaja
na životnu sredinu, kao nacionalni instrument, biće preduzeta za predložene aktivnosti koji
verovatno mogu imati značajne negativne uticaje na životnu sredinu i ona se podvrgava
odlučivanju“ [11].
U toku višegodišnje primene, pokazalo se da standardni modeli procene uticaja projekata
na životnu sredinu u mnogim slučajevima nisu adekvatni usled ograničenja po sledećim
pitanjima:
− Procena uticaja kompleksa više objekata i većih prostornih celina;

− Procena kumulativnih i socijalnih uticaja;
− Analiza alternativnih projektnih rešenja ili lokacija;
− Procena uticaja sektorskih politika i planova.
Ovi i drugi razlozi ukazali su na potrebu rešavanja nedostataka postojećeg modela procene
uticaja kroz razvoj sistema procena uticaja, počev od najnižeg nivoa procena uticaja projekata,
preko procena kumulativnih uticaja, socijalnih uticaja, pa do strateških procena uticaja
politika, planova i programa na životnu sredinu, objedinjavaju prethodne [12-14].
412
Strateška procena uticaja (SEA) prihvaćena je kao legalni instrument za procenu uticaja
planova i programa na životnu sredinu posle više od 20 godina istraživanja. SEA obezbeđuje
znatno konzistentniji okvir za procene životne sredine i donošenje odluka o strateškim
planovima i programima. SEA ne isključuje EIA projekata, već obe procene zajedno čine novi
sistem za procenu uticaja, koji obećava veći napredak ka održivom razvoju [15].
3.1 Procena uticaja projekata na životnu sredinu

Direktiva EU o proceni uticaja projekata pod nazivom „Direktiva o proceni uticaja određenih
javnih i privatnih projekata na životnu sredinu” (EIAD) [16] doneta je 1985. godine. Ova
direktiva nastala je kao jedan od snažnih instrumenata za sprovođenje politike zaštite životne
sredine u EU, koja se takođe zasniva na već pomenutim principima održivog razvoja.
Početna faza procesa EIA je donošenje odluke o potrebi procene uticaja za dati projekat
(screening). Direktiva razlikuje dve vrste projekata. Prvi su projekti za koje je obavezna
izrada EIA, koji se nalaze u spisku projekata navedenih u Aneksu I Direktive i projekti sa
spiska iz Aneksa II, koji mogu biti predmet procene ukoliko se oceni da njihove karakteristike
mogu izazvati značajne negativne efekte u životnoj sredini.
Druga faza procedure EIA podrazumeva određivanje obuhvata procene (scooping). Obuhvat
procene uticaja propisan je Aneksom III Direktive, kojim je definisan sadržaj izveštaja o
proceni uticaja, koji obuhvata:
1. Opis planirane lokacije projekta;

2. Opis projekta;
3. Prikaz glavnih razmatranih alternativa;
4. Prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini;
5. Opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu;
6. Procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa;
7. Opis mera predviđenih za sprečavanje, smanjenja i ako je moguće otklanjanje svakog
značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu;
8. Program monitoringa uticaja na životnu sredinu;
9. Netehnički rezime izveštaja.
EIA Direktiva doživela je amandmane sa direktivom 97/11/EC [17]. Glavne izmene se

odnose na poboljšanje sledećih faza procesa procene: odlučivanje o potrebi procene uticaja,
definisanje obuhvata procene, ocenjivanje adekvatnosti i kvaliteta izveštaja o EIA, obavezno
razmatranje alternativa i na unapređenje procesa uključivanja javnosti u donošenje odluka.
Nova direktiva bolje precizira pojedine odredbe, daje detaljniji opis i širi spisak objekata
koji moraju (Aneks I) ili mogu biti podvrgnuti proceni uticaja (Aneks II). Dodat je potpuno
novi i veoma važan Aneks kojim se definišu kriterijumi kojima se određuje da li se projekat
mora podvrći proceni uticaja. Procena uticaja projekata na pojedine segmente životne sredine
vrši se u odnosu na geografske razmere i intenzitet mogućih uticaja, verovatnoću nastanka
efekata, trajanje, učestalost, reversibilnost uticaja, te kumulativne i indirektne uticaje.
Ekonomska komisija UN za Evropu (UNECE) donela je konvenciju o EIA u prekograničnom
kontekstu (ESPOO konvencija) 1991. godine sa primenom od 1997. godine [18]. Ova
konvencija utvrđuje obavezu zemalja potpisnica za razmenu informacija o razvojnim
projektima koji imaju prekogranične uticaje, opisuje principe, mere i procedure koje se
moraju sprovesti, spisak aktivnosti, sadržaj dokumentacije i primenjene kriterijume za
procenu značaja uticaja..
413
3.2 Strateška procena uticaja planova i

programa na životnu sredinu
Strateška procena uticaja na životnu sredinu je proces koji obezbeđuje vlastima različitih
nivoa da procene uticaje na životnu sredinu pojedinih razvojnih politika, planova i programa,
kao i da predvide mere zaštite [19]. Ona integriše ciljeve i principe održivog razvoja na
višim nivoima odlučivanja, kao na primer nacionalne politike, planova i programa razvoja
energetike, saobraćaja, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, turizma, zatim urbanističkih
i prostornih planova, itd.
Evropska unija je donela „Direktivu 2001/42/EC o proceni efekata određenjih planova i
programa na životnu sredinu“ (SEAD) 2001. godine [20]. Cilj ove Direktive je postizanje
visokog nivoa zaštite životne sredine uključivanjem faktora bitnih za životnu sredinu u
proces pripreme i usvajanja određenih planova i programa kod kojih postoji mogućnost
značajnog uticanja na životnu sredinu. Direktiva određuje proceduru i sadržaj procene, koji
obuhvata sledeće faze: odlučivanje o potrebi izrade SEA, određivanje obuhvata procene,
prikupljanje podataka o životnoj sredini, razmatranje alternativa, analiza uticaja i određivanje
njihovog značaja, identifikacija mera zaštite, izrada izveštaja, ocenjivanje kvalteta izveštaja,
informisanje i konsultacije sa zainteresovanim stranama, donošenje odluke i monitoring
implementacije SEAD. Direktiva ima dva aneksa koji bliže definišu sadržaj izveštaja o SEA i
kriterijume za određivanje mogućih značaja efekata.
Obuhvat SEA može biti različit, zavisno od nivoa planiranja i vrste planova, uzimajući u obzir
hijerarhiju planiranja. Sadržaj izveštaja o SEA definisan je Aneksom I, kako sledi:
1. Kratak prikaz sadržaja i ciljeva plana i odnos prema drugim relevantnim planovima;
2. Relevantne aspekte postojećeg stanja životne sredine i njenog mogućeg razvoja
ukoliko se plan ne implementira;
3. Karakteristike životne sredine u oblastima u kojima postoji mogućnost da budu
izložene značajnom riziku;
4. Postojeći problemi u pogledu životne sredine u vezi sa planom;
5. Ciljevi zaštite životne sredine ustanovljeni na međunarodnom nivou i na nivou države
od značaja za plan, kao i način na koji su ovi ciljevi i svi ostali aspekti životne sredine
uzeti u razmatranje;
6. Mogući uticaji na životnu sredinu, uključujući i faktore kao što su: stanovništvo,
zdravlje ljudi, fauna, flora, biološka raznovrsnost, zemljište, voda, vazduh, klimatski
činioci, materijalni resursi, kulturno nasleđe, predeo i međusobni odnos ovih faktora;
7. Mere predviđene u cilju sprečavanja, smanjenja ili otklanjanja u najvećoj mogućoj
meri, bilo kog značajnog negativnog uticaja na životnu sredinu do koga dovodi
implementacija plana;
8. Kratak pregled razloga koji su poslužili kao osnova za izbor alternativa, kao i
opis izvršene procene, uključujući i eventualne teškoće do kojih je došlo prilikom
formulisanja potrebnih informacija;
9. Opis mera koje su predviđene u oblasti monitoringa;
10. Netehnički rezime prethodnih informacija.
414
Kriterijumi za određivanje značaja mogućeg efekta plana odnose se na razmatranje
karakteristika plana i karakteristika mogućih uticaja (Aneks II):
1. Karakteristike plana uz posebno uzimanje u obzir: stepen u kome se planom uspostavlja

okvir za projekte koji mogu imati značajan uticaj na okolinu, stepen u kome plan utiče
na druge planove i programe, integrisanje faktora životne sredine i održivog razvoja u
planu, probleme životne sredine koji su od značaja za dati plan.
2. Karakteristike efekata i područja koje može biti pod uticajem: verovatnoća, trajanje,
učestalost i reversibilnost uticaja, kumulativna priroda uticaja, veličina i prostorne
razmere uticaja, vrednost i povredivost područja koje će biti pod uticajem, rizike
za ljudsko zdravlje ili životnu sredinu usled udesa, prekogranični efekti, uticaji na
područja koja imaju status zaštićenog dobra.
Peta ministarska konferencija “Environment for Europe” u Kijevu (2003. godine) usvojila je
„Protokol o strateškoj proceni uticaja kao deo Konvencije o EIA u prekograničnom kontekstu“
[21]. Zahtevi SEA Protokola su uglavnom na liniji EU SEAD, ali dodatno uključuju procenu
zdravstvenih uticaja, konsultacije sa zdravstvenim organima, pravo javnosti da se uključi već
u početnim fazama strateške procene.
3.3. Odnos između EIA i SEA

Obe vrste procene uticaja na životnu sredinu imaju slične ciljeve i međusobno su povezane
u okviru iste politike zaštite životne sredine. Glavna razlika između SEA i EIA se odnosi na
vrstu odluka koje treba doneti.
Tabela 1. Glavne razlike između SEA i EIA [22]
Strateška procena (SEA) Procena uticaja (EIA)

Nivo donošenja
(politika), plan, program projekat
odluka
Razmere uticaja makroskopske, kumulativne mikroskopske, lokalne
Vremenska skala dugoročno, srednjoročno srednjoročno, kratkoročno

Glavni izvori strategije održivog razvoja, izveštaji terenska ispitivanja, analiza
podataka o stanju životne sredine uzoraka
Vrsta podataka pretežno kvalitativni pretežno kvantitativni
prostorne, političke, regulatorne, lokaciono specifične, projektne,

Alternative
tehnološke, fiskalne, ekonomske konstrukcione, operativne
Tačnost analize manje tačna tačnija
Kriterijumi procene ciljevi i kriterijumi održivog razvoja zakonska ograničenja i BAT
415
EIA je povezana sa odobravanjem projekata, kao konačnom odlukom pre početka izvođenja
radova, i bavi se lokacijom, projektom i pretežno merama za smanjenje uticaja. S druge
strane, SEA se odnosi na strateške planove i programe kojima se utvrđuje potreba, alternativne
lokacije i načini realizacije planiranih projekata u širem kontekstu i mogućnost da se u većoj
meri sprečavaju negativni uticaji na okolinu.
Na taj način SEA i EIA direktive omogućuje hijerarhijski pristup procenama uticaja od višeg
ka nižim nivoima, od početne ideje i alternativnih rešenja, preko planiranja i projektovanja,
pa do konačne odluke o izgradnji. U literaturi se razmatra mogućnost integracije od SEA ka
EIA i obrnuto [23].
4. IPPC I SEVESO II DIREKTIVE

4.1 IPPC Direktiva
Evropska zajednica je 1996. godine donela „Direktivu o integrisanom sprečavanju i kontroli
zagađivanja životne sredine“ (IPPC Direktiva) [24]. Primarni cilj Direktive je da se postigne
integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja radi obezbeđenja visokog nivoa zaštite životne
sredine u celini. To znači da nijedan medijum - vazduh, voda, ili zemljište - neće biti ugrožen u
nastojanju da se zaštiti drugi. Direktivom se harmonizuju pravila, uslovi i postupak izdavanja
integrisane „ekološke“ dozvole za rad velikog broja industrijskih i poljoprivrednih aktivnosti
koje mogu imati negativne uticaje na životnu sredinu. Ona se ne odnosi na infrastrukturne
projekte.
Nadležni organi, prilikom određivanja uslova za dobijanje dozvola, moraju da uzmu u obzir
sledeće opšte principe [25]:
− Zahtev za izdvanje integrisane dozvole mora da sadrži informacije o fizičkim, tehničkim i

organizacionim aspektima postrojenja;
− Da se izbegne nastajanje otpada, a kada to nije moguće, da se neutrališe ili odloži tako da
se pri tom izbegne ili smanji svaki uticaj takvog otpada na životnu sredinu;
− Da se energija koristi efikasno;
− Da se prethodno preduzmu sve odgovarajuće mere protiv zagađivanja, a naročito
primenom „najboljih dostupnih tehnika”-BAT6;
− Da se preduzmu mere potrebne za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica;
− Da javni registar koji sadrži sve relevantne informacije o IPPC postrojenjima bude
dostupan javnosti;
− Fleksibilan pristup omogućuje diskreciono pravo nadležnom organu da uzme u obzir
lokalne uslove koji određuju najpogodnije mere za implementaciju Direktive.
Pojam „najbolje dostupne tehnike“ je jedan od ključnih elemenata Direktive,

gde „najbolje“ znači najefikasnije u postizanju visokog stepena zaštite životne
sredine u celini, „dostupne“ znači moguće korišćenje od strane industrije pod
ekonomski i tehnički održivim uslovima, a „tehnike“ se odnose ne samo na
primenjenu tehnologiju, već i na sve faktore koji su relevantni za ukupne
ekološke performanse postrojenja.
416
Direktiva je usmerena uglavnom na velika postrojenja, i sa izuzetkom hemijskih postrojenja,
a za sve druge kategorije postrojenja na koje se IPPC odnosi definisan je granični (minimalni)
kapacitit (Aneks I). Za neke vrste postrojenja granični kapacitet je tako mali da IPPC direktive
podležu i srednja i mala preduzeća. Preduzeća moraju preduzeti sve neophodne preventivne
mere za zaštitu od zagađivanja, a naročito kroz primenu BAT (prema principima iz Aneksa
IV) i standarda kvaliteta životne sredine kako bi ispunili zahtevi za granične (dozvoljene)
vrednosti emisije (Aneks III). U integrisanu dozvolu mogu se uključiti, kako mere za kontrolu
ulazne supstance, tako i mere za kontrolu zagađenja na ispustu. Direktiva sadrži i odredbe koje
osiguravaju dostupnost javnosti zahteva za izdavanje dozvole, uslove u dozvoli i rezultate
monitoringa (Aneks V).
Integrisana dozvola sadrži uslove koji se odnose na:
1. Primenu najboljih dostupnih tehnika ili drugih tehničkih uslova i mera;

2. Mere iz studije o proceni uticaja na životnu sredinu ili studije o proceni uticaja
zatečenog stanja na životnu sredinu;
3. Granične vrednosti emisija zagađujućih materija za postrojenje;
4. Mere zaštite vazduha, vode i zemljišta;

5. Mere koje se odnose na upravljanje otpadom;
6. Mere za smanjenje buke i vibracija;
7. Mere koje se odnose na efikasno korišćenje energije;
8. Zahteve za monitoring emisija;
9. Mere za sprečavanje udesa i otklanjanje njihovih posledica;
10. Smanjenje zagađenja, uključujući i prekogranično zagađenje;
11. Mere predviđene za početak rada, za zaustavljanje u slučaju poremećaja u funkcionisaju
postrojenja, i za prestanak rada postrojenja;
12. Način i učestalost izveštavanja i obim podataka sadržanih u izveštaju.
U slučaju da funkcionisanje nekog postrojenja može imati značajan negativan uticaj na životnu
sredinu druge države, obaveza je da se toj drugoj državi dostave odgovarajuće informacije
radi međusobnih konsultacija.
4.2 SEVESO II Direktiva

Posle velikog hemijskog akcidenta u fabrici za proizvodnju pesticida u Sevesu-Italija 1976.
godine, Evropska zajednica je donela multilateralni propis o sprečavanju i kontroli većih
akcidenata u postrojenjima sa opasnim materijama, tzv. Seveso Direktivu [26]. Kasniji
katastrofalni akcidenti u Bopalu-Indija (1984) i Bazelu-Švajcarska (1986) uticali su na
donošenje nove direktive o kontroli opasnosti od većih akcidenata sa opasnim supstancama,
tzv. Seveso II Direktiva [27], koja je na snazi od 1999. godine do danas. Cilj obe direktive je
dvostruk: (1) prevencija većih akcidenata pri proizvodnji, korišćenju i skladištenju opasnih
supastanci i (2) ograničavanje posledica akcidenta za ljude i životnu sredinu.
417
Nova direktiva je proširila obuhvat i uvela novi koncept kroz zahteve za uspostavljanje sistema
upravljanja sigurnošću ne samo postrojenja, već i celog preduzeća, izradu planova reagovanja
u vanrednim situacijama, određivanje zona ugroženosti oko postrojenja, jačanje odredbi za
pojačanu inspekciju postrojenja, izveštavanje i učešće javnosti. Takođe je značajno da, za
razliku od stare direktive, nova ne sadrži spisak opasnih postrojenja, da je spisak imenovanih
supstanci smanjen sa 180 na 50, ali s druge strane ima proširenu i bolje sistematizovanu listu
vrsta materija, kao što su toksične, eksplozivne ili zapaljive.
Direktiva se primenjuje na preduzeća u kojima su opasne supstance prisutne u količini

većoj od količina navedenih u Aneksu I. Za svaku imenovanu supstancu ili vrstu supstanci
primenjuje se dvostepeni pristup, tako što su definisane „niža“ granična količina i „viša“
količina (na primer za hlor: 20 i 100 tona). Na taj način uspostavlja se proporcionalni sistem
kontrole, gde veća količina zahteva i više kontrole. Preduzeća sa količinama manjim od niže
granične količine ne podleži Seveso Direktivi, već opštim propisima o sigurnosti i zaštiti
životne sredine. Preduzeća kod kojih količine supstanci prelaze nižu granicu moraju ispuniti
opšte zahteve kontrole, dok preduzeća sa količinama iznad više granične vrednosti moraju
sprovesti sve zahteve propisane Direktivom.
Opšti zahtevi Direktive nalažu preduzeću da preduzme sve neophodne mere za sprečavanje
većih akcidenata, a za slučaj akcidenta mere za smanjenje posledica za ljude i životnu
sredinu. Pored toga, preduzeće je dužno da prijavi nadležnom organu vrstu i količinu opasnih
supstanci, aktivnosti u postrojenjima sa opasnim supstancama i informaciju o neposrednom
okruženju preduzeća. Preduzeća sa količinama supstanci većim od više granične vrednosti
moraju, uz ispunjenje opštih uslova, izraditi „Izveštaj o sigurnosti“, uspostaviti „sistem
upravljanja sigurnošću“, pripremiti plan reagovanja u slučaju akcidenta i informisati javnost
o predviđenim sigurnosnim merama. Uvođenje obaveze preduzeća da uspostavi „sistem
upravljanja sigurnošću“ ima za cilj prevenciju akcidenata koji su prouzrokovani greškama
menadžmenta, koje su se pokazale kao značajan uzrok u većini akcidenata u EU [28].
Ključni dokument koji preduzeće podnosi nadležnom organu je „Izveštaj o sigurnosti“, koji
sadrži sledeće elemente:
1. Informaciju o sistemu menadžmenta i o organizaciji preduzeća u pogledu sprečavanja

većih akcidenata;
2. Prikaz okruženja preduzeća;
3. Opis postrojenja;
4. Identifikaciju i analizu rizika od akcidenata i metode prevencije;
5. Mere za zaštitu i reagovanje da se ograniče posledice akcidenta.
U cilju racionalizacije i harmonizacije pristupa kontrole akcidenata na međunarodnom nivou

UN-ECE je usvojila „Konvenciju o prekograničnim efektima industrijskih akcidenata“ [29].
418
5. PROSTORNI ASPEKTI UPRAVLJANJA

VODNIM RESURSIMA I ZAŠTITOM
ŽIVOTNE SREDINE
Prostorno planiranje se odnosi na metode koje koristi javni sektor da utiče na budući raspored
aktivnosti u prostoru, sa ciljem da se obezbedi racionalnija teritorijalna organizacija i održivo
korišćenje zemljišta radi uravnoteženja zahteva za razvoj sa potrebama zaštite životne sredine
i postizanja društveno-ekonomskih ciljeva [30]. Jednostavnije rečeno, uloga prostornog
planiranja je da rešava moguće konflikte u prostoru, odnosno plan je platforma u okviru
koje se koordiniraju zahtevi za korišćenje zemljišta različitih društvenih grupa. Zbog toga
se prostorno planiranje često naziva sveobuhvatnim planiranjem, za razliku od sektorskog
planiranja.
Politika prostornog planiranja i uređenja prostora u svakoj državi sprovodi se na više
hijerarhijskih nivoa, od nacionalnog (državnog), preko regionalnog do lokalnog. Međutim,
zbog međusobne konkurencije i teritorijalnih uticaja između država ukazala se potreba
da se pitanja prostornog razvoja i uređenja razmatraju i na međunarodnom nivou radi
harmonizacije pristupa prostornom planiranju. EU i Savet Evrope su usvojili dva važna
dokumenta: Evropska perspektiva prostornog razvoja-ESDP [31] i Vodeći principi održivog
prostornog razvoja evropskog kontinenta-CEMAT [32], koji definišu ciljeve i opšte principe
prostornog razvoja radi postizanja održivog i uravnoteženog razvoja evropske teritorije.
Osnovni ciljevi su: ekonomska i socijalna kohezija, ekonomska konkurentnost zasnovana na
znanju i usaglašenost sa principima održivog razvoja i zaštite različitih prirodnih resursa i
kulturnog nasleđa.
Prostorno planiranje je osnovno sredstvo za rešavanje konflikata između sektorskih politika,
odnosno, kada je u pitanju životna sredina, za usklađivanje namene zemljišta sa sposobnošću
područja da apsorbuje ekološko opterećenje koje nastaje kao posledica razvoja. Veza između
prostornog planiranja i zaštite životne sredine ogleda se u sledećem [33]:
− Rešavanje problema zaštite životne sredine često zahteva duže vreme i na većem prostoru,
tako da prostorno planiranje predstavlja pogodan instrument, budući da se prostorni
planovi odnose na velika područja i za periode od 10 - 15 godina;
− Ciljevi zaštite životne sredine mogu se integrisati sa sektorskim politikama u
okviru prostornog planiranja, čime se omogućuje „ekološki“ odgovorno planiranje i
međusektorsko rešavanje problema;
− Prostorni planovi mogu uticati na izbor tehnologije i lokacije, pa prema tome i na lokalno
zagađivanje vazduha, voda i zemljišta;
− Prostorno planiranje omogućuje zaštitu ekološki osetljivih prostora određivanjem
zaštićenih područja i zaštitnih zona;
− Sistem planiranja obezbeđuje prostornu hijerarhiju planova, od nacionalnih, regionalnih
do lokalnih, što omogućuje rešavanje ekoloških problema na odgovarajućem nivou;
− Prostorno planiranje se odnosi i na prirodne i na društvene uslove, tako da može ograničiti
uticaj ljudskih aktivnosti na prirodnu sredinu;
− U pripremu prostornih planova se uključuje veći broj zainteresovanih, koji mogu uticati
na iznalaženje rešenja problema;
Novi pristup upravljanja vodama, primenom ODV, ima značajne implikacije za prostorno
planiranje kroz potrebu da se pri odlučivanju o nameni prostora uvažavaju karakteristike
419
vodnih resursa i vodnih sistema. Brojne namene zemljišta zavise od vode, kao što su:
navodnjavanje, hidroelektrane, urbani razvoj, itd. S druge strane, model korišćenja zemljišta
može uticati na kvalitet voda i vodne tokove, tako da planiranje promene namene zemljišta
mora uzeti u obzir uticaje na vodne resurse [34]. Opšta strategija za implementaciju ODV
[35], ukazuje na čvrstu povezanost i međusobno prožimanje prostornog planiranja i planiranja
voda, pri čemu je planiranje voda preduslov za prostorno planiranje i druge vrste planiranja.
Procena uticaja prostornih i urbanističkih planova na životnu sredinu, koja je jedan od ključnih
zahteva SEA direktive, razmatra vodne resurse generalno u okviru ukupne analize i procene
segmenata životne sredine. Ipak, SEA ima znatan potencijal za procenu uticaja alternativa
prostornog uređenja na glavne vodne resurse i tako može da doprinese ostvarivanju ciljeva
ODV [36]. S druge strane, strateška procena uticaja Plana upravljanja vodama ili Programa
mera na životnu sredinu može detaljnije da analizira probleme voda i da na taj način utiče na
poboljšanje prostornog ili urbanističkog plana.
EIA Direktiva je prvenstveno usmerena na faze projektovanja i konstrukcije projekta, a IPPC
Direktiva na fazu eksploatacije postrojenja. Navedene direktive se ne povezuju sa prostornim
planiranjem, koje je u celosti pokriveno SEA Direktivom.
Seveso II Direktiva uvodi prostorno planiranje kao važan instrument za upravljanje rizikom
od hemijskih akcidenata. Direktiva eksplicitno nalaže da će „države članice osigurati da
se mere za prevenciju većih akcidenata i smanjenje njihovih posledica uzimaju u obzir pri
formulisanju politike namene zemljišta, kako u odnosu na izbor lokacije za nova postrojenja
i pri modifikaciji postojećeih, tako i u odnosu na planiranje novih stambenih zona, javnih
prostora, transportnih veza, itd. u blizini postojećih postrojenja, gde bi moglo doći do povećanja
rizika ili posledica od većih akcidenata“. Pored toga, zahteva se uspostavljanje i održavanje
odgovarajućih zaštitnih odstojanja između opasnih postrojenja i stambenih i javnih zona i
osetljivih prirodnih područja. Određivanje dužine zaštitnih odstojanja prepušteno je državama
članicama, budući da svaka država ima specifične propise u oblasti prostornog i urbanističkog
planiranja [37].
6. VEZE OKVIRNE DIREKTIVE O VODAMA

SA DIREKTIVAMA O ZAŠTITI
ŽIVOTNE SREDINE
Okvirna direktiva o vodama ima više odredbi koje ukazuju na njene značajne veze sa više
drugih direktiva, a naročito sa direktivama koje su navedene u spisku osnovnih mera u
aneksu VI ODV. Za implementaciju ODV posebno su važne direktive o EIA, IPPC i Seveso
II Direktiva, koje se odnose na prevenciju i kontrolu uticaja ljudskih aktivnosti na bezbednost
ljudi i zaštitu životne sredine, kao i direktiva o SEA koja obavezuje na izradu strateške procene
uticaja planova upravljanja rečnim slivom na životnu sredinu.
Analizu sličnosti, razlika i interakcija između direktiva vršimo na osnovu ukupnog sadržaja
ovih direktiva i prethodno opisanih njihovih najznačajnijih karakteristika u odnosu na sledeća
pitanja: namenu i ciljeve, odgovornost za postupanje, područje primene, metodologiju,
dokumentaciju i uključivanje zainteresovanih strana u donošenje odluka.
Namena ODV je da uspostavi okvir za planiranje zaštite i održivog korišćenja svih površinskih
i podzemnih voda, sa ciljem da se postigne dobar status voda. SEAD se onosi na procenu
uticaja planova i programa, a EIAD na procenu uticaja projekata na životnu sredinu, sa ciljem
420
da se rezultati procene uzmu u obzir pri planiranju, odnosno projektovanju. Direktive IPPC
i Seveso II namenjene su za nove i postojeće objekte u cilju sprečavanja i kontrole posledica
svih emisija iz postrojenja, odnosno prevenciju hemijskih udesa. Generalno uzevši, cilj svih
pet direktiva je unapređenje zaštite životne sredine, sa određenim specifičnim pristupima
zavisno od vrste i nivoa planova, projekata i objekata.
Za postupanje po direktivama i izradu odgovarajućih dokumenata odgovorni su različiti
subjekti: (1) nadležni državni organ za ODV i SEAD, (2) državni ili privatni investitor za
EIAD i (3) vlasnik postrojenja za IPPC i Seveso Direktivu. Iz ovoga sledi da se pomoću ODV
i SEAD direktno obezbeđuje javni interes u najvišim fazama planiranja, dok se u ostale tri
direktive taj interes obezbeđuje indirektno, tj. preko državne kontrole ostvarivanja ciljeva
državnih i privatnih investitora, odnosno vlasnika objekata.
Područja primene svake direktive je specifično što proizlazi iz njihove svrhe. ODV se
primenjuje na upravljanje vodnim područjima i rečnim slivovima, SEAD na planove i
programe iz oblasti poljoprivrede, šumarstva, upravljanja vodama, prostornog i urbanističkog
planiranja, energetike, industrije, itd., dok se EIAD i IPPC primenjuju na projekte, odnosno
objekte navedene u aneksima ovih direktiva, koji se jednim delom preklapaju, a Seveso II
Direktiva na postrojenja koja ispunjavaju kriterijume iz aneksa.
Metodologija implementacije svake od direktiva ima svoje specifičnosti u skladu sa njihovim
različitim namenama: Međutim u svih pet slučajeva potrebno je obaviti jedan broj istih ili
sličnih aktivnosti, a to su:
− Karakterizacija predmeta studije (vodno područje, plan ili program, projekat, objekat);
− Prikupljanje i analiza baznih podataka o životnoj sredini;
− identifikacija pritisaka i procena uticaja na elemente životne sredine;
− Formulisanje ciljeva (ODV i SEAD);
− Planiranje mera za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje negativnih uticaja;
− Programiranje monitoringa;
− Procedura informisanja, konsultovanja i učešća javnosti;
− Konsultacije i koordinacija o prekograničnim uticajima.
Navedene aktivnosti u procesu primene direktiva u ovom momentu predstavljaju područja

mogućih dupliranja, zbog teškoća da se prevaziđu administrativne prepreke i usklade
nadležnosti između različitih odgovornih organa i organizacija. U budućnosti bi bilo poželjno
da se navedene sličnosti iskoriste za vertikalno i horizontalno integrisanje procedura.
Vertikalnio integrisanje podrazumeva povezivanje pojedinačnih aktivnosti na različitim
nivoima, kao što su planiranje–projektovanje-eksploatacija, a horizontalno bi bilo povezivanje
aktivnosti na istom nivou, kao na primer na nivou planiranja ODV-SEAD ili implementacije
EIA- IPPC-Seveso.
Imajući u vidu prostorne aspekte ovih direktiva i činjenicu da proces izrade i primene prostornih
i urbanističkih planova ima sličnu proceduru kao i navedene direktive iz oblasti zaštite životne
sredine, na slici 1. prikazan je predlog njihovih mogućih vertikalnih i horizontalnih veza,
kao osnov za moguće usklađivanje procedura u planiranju i upravljanju vodnim resursima,
421
životnom sredinom i prostornim razvojem.
OBLAST
FAZE PROCESA
Vode Životna sredina Prostor
PLANIRANJE RBMP/POM PP/UP
SEA
PROJEKTOVANJE
-IZGRADNJA PROJEKAT PROJEKAT
EIA
EKSPLOATACIJA OBJEKAT OBJEKAT

IPPC
Seveso
Slika 1- Šema mogućih veza između upravljanja vodama, zaštite životne sredine i prostornog/
urbanističkog (PP/UP) planiranja
Glavni proizvod implementacije svake direktive je odgovarajući dokument sa propisanim

sadržajem (što je opisano u prethodnom tekstu), a to je:
1. Plan upravljanja rečnim slivom sa programom mera (ODV);

2. Izveštaj o SEA (SEAD);
3. Izveštaj o EIA (EIAD);
4. Integrisana dozvola (IPPC direktiva);
5. Sigurnosni izveštaj sa planom reagovanja (Seveso II direktiva).
Za efikasnu primenu navedenih dokumenata bitno je uključivanje svih zainteresovanih strana

u što ranije faze procesa njihove izrade, ocenjivanja i donošenja odluka. Zainteresovane strane
mogu biti nadležni državni organi zaduženi za sektor voda, sektore zaštite životne sredine ili
prostornog planiranja, državni organi i organizacije drugih sektora, privatni sektor i javnost
(ugrožene grupe građana, NVO, mediji). Pored toga, neophodno je informisati i konsultovati
potencijalno ugrožene države u vezi sa prekograničnim uticajima. Odluku o usvajanju
svakog od navedenih dokumenata donosi nadležni organ posle razmatranja mišljenja svih
zainteresovanih strana. S obzirom da se područja vodnih slivova uglavnom ne poklapaju sa
administrativnim i državnim granicama, ODV izričito nalaže da se obezbedi odgovarajuća
koordinacija između administrativnih organa, uključujući i identifikaciju nadležnog organa.
7. USKLAĐIVANJE ZAKONODAVSTVA
SRBIJE SA EU DIREKTIVAMA
Proces približavanja Srbije EU nameće obavezu brže harmonizacije našeg zakonodavstva sa
evropskom legislativom i standardima, što je posebno važno za oblasti zaštite životne sredine,
upravljanja vodama i prostornog planiranja. Pored toga, treba imati u vidu i brojne preuzete
obaveze Srbije prema ratifikovanim međunarodnim konvencijama i ugovorima, koji se u
velikoj meri oslanjaju na evropsku legislativu.
422
Značajan korak ka harmonizaciji naših propisa u oblasti zaštite životne sredine sa propisima
EU predstavlja donošenje novog „Zakona o zaštiti životne sredine“ u koji su uključeni
glavni elementi iz 32 direktive EU, koje se odnose na različite aspekte zaštite životne sredine.
Zakon propisuje uslove za planiranje, korišćenje i zaštitu prirodnih vrednosti, mere i uslove
zaštite životne sredine, te uslove monitoringa, izveštavanja, informisanja i učešća javnosti u
postupku donošenja odluka o strateškoj proceni uticaja planova i programa, proceni uticaja
projekata i odobravanju rada novih ili postojećih postrojenja. Pored ovog „krovnog“ zakona
doneti su i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (SEA), Zakon o proceni
uticaja na životnu sredinu (EIA) i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja
životne sredine (IPPC), koji su objavljeni u Službenom glasniku RS, br. 135/2004. Ovi
posebni zakoni su urađeni na osnovu odgovarajućih EU direktiva čije su glavne karakteristike
opisane u prethodnom tekstu. Dosadašnja iskustva sa primenom EIA i SEA kod nas nisu
dobra [38-41], kao ni u slučaju upravljanja opasnošću od hemijskih akcidenata [42-44].
Glavni problemi su: neusklađenost zakona o planiranju i izgradnji sa zakonima iz oblasti
zaštite životne sredine, formalistički pristup u sprovođenju (težište na dokumentu a ne na
procesu i integrisanju), nedovoljno razvijene i nestandardizovane metodologije, nepotpuni
ulazni podaci, neadekvatna obučenost obrađivača, neadekvatno informisanje i uključivanje
javnosti, itd. Pored navedenog, Zakon o zaštiti životne sredine sadrži propozicije za zaštitu
životne sredine i u drugim oblastima, kao što su zaštita voda, mere i uslovi zaštite životne
sredine u prostornom i urbanističkom planiranju, planiranje i sprovođenje mera zaštite u
slučaju hemijskih akcidenata, itd.
Novije evropsko iskustvo nepobitno ukazuje na to da se politika zaštite životne sredine ne
može uspešno primeniti bez neophodnog usklađivanja i integrisanja sa organizacijom prostora
i drugim politikama. U sadašnjem trenutku nedostaju mnogi, pre svega zakonski, preduslovi
za ostvarivanje suštinske uloge prostornog i urbanističkog planiranja u zaštiti životne sredine
na svim nivoima planiranja [45].
U sektoru voda ključni problem je još uvek dominantna tranziciona regulativa, koja
nije harmonizovana sa savremenim evropskim propisima i standardima, te nedovoljni
institucionalni kapaciteti, informatička infrastruktura, itd. Sada je prioritetan zadatak
donošenje novog zakona o vodama i drugih zakona kao i odgovarajućih podzakonskih
akata kojima se obezbeđuje usklađivanje sa Okvirnom direktivom o vodama EU i drugim
direktivama vezanim za vode, kao i stvaranje ekonomskih pretpostavki za njenu primenu.
Potrebno je izraditi poseban Plan zaštite voda, čiji je deo plan za izgradnju postrojenja za
prečišćavanje otpadnih voda, nakon kompletiranja katastra zagađivača i donošenja propisa,
odnosno standarda za njihovu konsekventnu primenu. Od posebnog značaja za oblast
zaštite voda su sledeća planska akta: Vodoprivredna osnova Republike Srbije (koja će, u
smislu usklađivanja sa pozitivnom zakonskom i stručnom praksom u EU i potrebama naše
države, prerasti u Vodni plan Republike Srbije, sa svim relevantnim strateškim i planskim
elementima u oblasti voda, uključujući i plan za implementaciju Okvirne direktive o vodama),
planovi upravljanja vodama na vodnim područjima, Strategija razvoja i korišćenja geoloških
resursa Republike Srbije, u okviru koje je i deo koji se odnosi na hidrogeološka istraživanja
podzemnih voda [46].
423
8. ZAKLJUČAK
Deo odredbi Okvirne direktiva EU o vodama direktno povezuje ovu direktivu sa više direktiva
iz oblasti zaštite životne sredine, kao i sa prostornim planiranjem. U ovom radu razmatrane
su ključne karakteristike i međusobni odnos između ODV i značajnih direktiva iz oblasti
životne sredine: Direktive o Strateškoj proceni uticaja planova i programa (SEA), Proceni
uticaja projekata (EIA), Integrisanoj prevenciji i kontroli zagađenja (IPPC) i o Kontroli
većih akcidenata sa opasnim supstancama (Seveso II). Utvrđena je direktna proceduralna
veza između planiranja zaštite i korišćenja vodnih resursa (ODV) i planiranja zaštite životne
sredine (SEA) u kontekstu prostornog planiranja. Identifikovane su i indirektne veze između
ODV i EIA, IPPC i Seveso direktive. Konstatovano je da primena svih direktiva uključuje
sledeće slične aktivnosti: karakterizacija okruženja, identifikacija pritisaka i procena
uticaja, planiranje mera zaštite, programiranje monitoringa, informisanje i učešće javnosti
i konsultacije o prekograničnim uticajima. Predložen je okvir za moguće usklađivanje i
izbegavanje dupliranja procedura pri implementaciji navedenih direktiva, izrade prostornih
planova, projekata i eksploatacije objekata. Integrisanje i usaglašavanje direktiva iz oblasti
zaštite životne sredine sa Okvirnom direktivom stvara mogućnost za prevazilaženje problema
u njihovoj primeni, kako kroz simultano sprovođenje procesa, tako i u pogledu institucionalnih
ograničenja za koordinaciju između administrativnih organa.
Posebno treba naglasiti da svrha usaglašavanja našeg zakonodavstva sa pravnim aktima
Evropske unije ne bi smela biti motivisana samo procesom pridruživanja EU, već, i pre svega,
interesom Srbije da obezbedi zakonski okvir za primenu brojnih strategija razvoja, a posebno
„Nacionalne strategije održivog razvoja Srbije“, kao i uslova za unapređenje institucionalnih,
organizacionih, kadrovskih i finansijskih uslova.
Zahvalnica: Ovaj rad je rezultat istraživanja u okviru projekta br. 22004 „Razvoj i primena
metoda za procenu pritisaka, uticaja i rizika u cilju implementacije okvirne direktive o vodama
(WFD, 2000/60/EC)“, koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. Autori zahvaljuju
Ministarstvu i saradnicima na projektu iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“.
LITERATURA
1. United Nations Conference on Environment and Development, Rio de Janeiro,1992
2. Agenda 21, u “Napori UN za bolju životnu sredinu”, Savezno
ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu, Beograd, 1997
3. European Commission (2000), “Directive of the European Parliament and of the
Council 2000/60/EC Establishing a Framework for Community Action in the Field
of Water Policy,” Official Journal 2000 L 327/1, European Commission, Brussels
4. Dimkić M., N. Marjanović, M.Milovanović, S. Varga, S. Milojković, Strategija razvoja
sektora voda u Republici Srbiji, u monografiji “Upravljanje vodnim resursima Srbije ‘
05”, Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, Beograd, 2005, str. 1-27
5. Bennett S., W. Sheate, (2007), The Water Framework Directive, Assessment,
Participation and Protected Areas: What are the Relationships? Final report,
Environmental Protection Agency, Ireland
424
6. IMPEL ,(1998), Interrelationship between IPPC, EIA, SEVESO Directives and
EMAS Regulation”, Final report, EU Network for the
Implementation and Enforcement Law, European Commission, Brussels
7. Đorđević B., Tendencije u strateškom planiranju-Povodom usvajanja Vodoprivredne
osnove Republike Srbije, Vodoprivreda, br.195-200, 2002, (1-6)str. 3-12
8. Stojanović B. (2002), Upravljanje životnom sredinom u prostornom i urbanističkom
planiranju - Stanje i perspektive, u monografiji “Noviji pristupi i iskustva u planiranju”,
IAUS, str.119-140
9. Common Implementation Strategy for the Water Framework Directive (2000/60/
EC), Guidance document no 11: Planning process, Luxembourg: Office for Official
Publications of the European Communities, 2003
10. Rio Declaration on Environment and Development, (1992), The United Nations
Conference on Environment and Development, Rio de Janeiro,
11. B. Stojanović (1997): Međunarodni propisi o proceni uticaja na životnu sredinu, u
monografiji “Analiza uticaja na životnu sredinu”, Ministarstvo zaštite životne sredine
Republike Srbije, Beograd
12. Dalal-Clayton B., B.Sadler (2005), Strategic environmental assessment, Erthscan,
London, pp. 21-22
13. Kjorven O., H. Lindhjem, (2002), Strategic Environmental Assessment in World Bank
Operations: Expirience to Date-Future Potential, ECON Centre for Economic Analysis,
Oslo, Norway
14. Sheate W., H. Byron, S.Dagg, L. Cooper (2005), The Relationship between the EIA and
SEA Directives, Imperial College, London
15. Stojanović B.,(2006), Harmonizacija instrumenata za procenu uticaja planova i
projekata na životnu sredinu, u monografiji „Održivi razvoj u SCG: Institucionalno
prilagođavanje rešenjima i praksi u EU, s. 71-96, Ekonomski fakultet Beograd, IAUS,
Beograd
16. Partidario R.M , Strategic environmental assessment: Key issues emerging from recent
practice, Environmental Impact Assessment Review, vol. 16, 1996
17. Council Directive on the assessment of the effects of certain public and private
projects on the environment, 85/337/EEC, Official Journal No. L 175 , 05/07/1985 P.
0040 - 0048
18. Council Directive 97/11/EC of 3 March 1997 amending Directive 85/337/EEC on
the assessment of the effects of certain public and private projects on the environment
Official Journal NO. L 073 , 14/03/1997 P. 0005
19. UNECE ESPOO Convention, (1991), Convention on Environmental Impact
Assessment in a Transboundary Context, Espoo (Finland),
20. SEA Directive (2001), EU Parlament and Council Directive on assessment of the
effects of certain plans and programmes on the environment, 2001/42/EC
21. UNECE—United Nations Economic Commission for Europe. (2003), Protocol on
Strategic Environmental Assessment to the Convention on Environmental Impact
Assessment in a Transboundary Context, Kiev
425
22. Abza H., R. Bisset, B. Sadler,(2004), Environmental Impact Assessment and

Strategic Environmental Assessment: Towards an Integrated Approach, UNEP, New
York
23. European Commission, DG TREN, (2005), The SEA Manual, Brussels, 31 October
2005
24. Council Directive 96/61/EC of the 24th September 1996 concerning integrated
pollution prevention and control.
25. V. O’Malley, The Integrated Pollution Prevention and Control-IPPC Directive and
its implications for the environment and industrial activities in Europe, Sensors and
Actuators B 59_1999.78–82
26. Council Directive 82/501/EEC of 24 june 1982 on the major accident hazards of
certain industrial activities
27. Council Directive 96/82/EC on The Control of Major Accident Hazards Involving
Dangerous Substances, SEVESO II Directive
28. Wettig J., S. Porter, C. Kirchsteiger (1999), Major industrial accidents regulation in the
European Union, Journal of Loss Prevention in the Process Industries 12 (1999) 19–28
29. Convention on the Transboundary Effects of Industrial Accidents, Helsinki, 17 March
1992. New York and Geneva: United Nations, Economic Commission for Europe,
1994.
30. M. Vujošević, (2006), Novi evropski dokumenti održivog razvoja i prioriteti
institucionalnog i organizacionog prilagođavanja u Srbiji i Crnoj Gori, u monografiji
„Održivi razvoj u SCG: Institucionalno prilagođavanje rešenjima i praksi u EU, s. 301-
374, Ekonomski fakultet Beograd, IAUS, Beograd
31. European Commission, (1999), ESDP European Spatial Development Perspective,
http://europa.eu.int
32. Cauncil of Europe, (2000), CEMAT Guiding pronciples for sustainable spatial
development of the European Continent, Hanover
33. J. Carter (2007), Spatial planning, water and the Water Framework Directive: insights
from theory and practice, The Geographical Journal, Vol. 173 , No. 4, December 2007,
pp. 330–342
34. Frederiksen P., M. Mäenpää, H. S. Hansen (2007), The Water Framework Directive
and its relation to other EU legislation, National Environmental Research Institute,
Roskilde, Denmark
35. European Commission, (2001), The Common Strategy on the Implementation of
the Water Framework Directive, http://www.europa.eu.int/comm/environment/water/
water-framework/strategy.pdf
36. Carter J., J. Howe (2006), The Water Framework Directive and the Strategic
Environmental Assessment Directive: Exploring the linkages, Environmental Impact
Assessment Review, Vol. 26 pp. 287– 300
37. Michalis D. Christou a,), Aniello Amendola a,1, Maria Smeder (1999),The control of
major accident hazards: The land-use planning issue, Journal of Hazardous Materials
65_1999.151–178
426
38. B. Stojanović, N. Milašin (1997): “The Quality of Environmental Impact Analysis - A
Comparasion of the United Kindgom and Serbia Experience” SPATIUM No. 1, pp. 23-29
39. B.Stojanovic (2005), Application of EIA/SEA system in land use
planning-Experience from Serbia, SPATIUM, No. 12, 18-21
40. B. Stojanović, N. Spasić, (2006), Kritički osvrtu na primenu zakona o strateškoj proceni
uticaja na životnu sredinu u prostornnom i urbanističkom planiranju, IZGRADNjA,
br.1, str. 5-11
41. B. Stojanović, I.Mitrović (2007), Kritički osvrt na nacrt „Uputstva za sprovođenje
zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu“, Zbornik radova sa skupa
“Planska i normaativna zaštita prostora i životne sredine“, APPS, Zavod za urbanizam
Subotica, Geografski fakultet Beograd, str. 361-370
42. B.Stojanovic, M.J.Stojanovic (2004): Regulations of major accident hazards control in
Serbia and their implementation, Journal of Loss Prevention in the Process Industries,
vol.17, 499-503
43. B. Stojanović, (2006), Primena zaštitnih odstojanja oko opasnih postrojenja u
urbanističkim i prostornim planovima, ARHITEKTURA i URBANIZAM br.18/19,
str. 104-112
44. B. Stojanović, M. Jovašević-Stojanović, Z. Gršić, (2000): Prilog ekološkom planiranju
razvoja industrijske zone Pančeva, u monografiji “Dva grada: Perspektive obnove Pančeva
i Krasnogorska”, IAUS-Ruska akademija arhitekture i građeviskih nauka, Beograd, str
101-122
45. B.Stojanović, T. Maričić, (2004), Strategije zaštite životne sredine i prostorno
planiranje, Tematski zbornik “Strateški okvir za održivi razvoj Srbije”, IAUS, Beograd,
s. 155-169,
46. Nacionalna strategija održivog razvoja (Predlog), Vlada Republike Srbije, Beograd,
2008. godine
427
428
SUMMARIES
Institute for Water Resources Development

„Jaroslav Cerni“ – Belgrade, Serbia
MANAGEMENT OF WATER
RESOURCES IN SERBIA ’09
SUMMARIES
429
430
SUMMARIES
Belgrade, 2009
SOME ELEMENTS OF
COMPREHENSIVE APPROACH
TO GROUND WATER MANAGEMENT
Milan A. Dimkic, Ph.D.C.E
Miodrag Milovanovic, B.S.C.E.
Institute for Water Resources Development „Jaroslav Cerni“
11226 Pinosava – Belgrade, Serbia
E-mail: miodrag.milovanovic@jcerni.co.rs
Groundwater is a significant source of potable water on the earth. Due to accessibility and
self-purification, it is most frequently used source for drinking water supply worldwide. In
view of that, this paper has set a goal to discuss all prominent issues related to groundwater
management.
Among natural properties, the following issues are underlined:
− Groundwater speed is of order of magnitude 1 m/day.
− Due to small speed, its quantity shows less fluctuation while its quality features usually
exhibit rather a local character.
− In many cases, aquifers play role of a bio-chemical reactor that usually makes self-
purification that greatly contributes upon improvement of water quality.
In relation to quantitative features article emphasizes the resource capacity as well as
interaction between the resource and the environment. Discussion on quantitative issues
presents an extensive elaboration on limiting values of indicators determining groundwater
quality, which are based on numerous quality parameters.
The social and economic conditions are greatly variable. Most important among them are:
− Level of economic development of different countries;
− Past practices in water management/groundwater management;
− Tradition of the people regarding attitude towards water;
− In many cases different countries share groundwater bodies
Economic and social developments, as well as well-being of people, uses significant amount
of water of satisfactory quality. This requires a sustainable management of water resources:
protection of natural water habitats and preservation of valuable water resource for present
and future generations. Sustainable management cannot always be easily achieved due to
insufficient water resources and economic difficulties in many parts of the world. In addition,
the expected climatic changes will additionally hinder water resources management. Mutually
conflicting interests lead to an adaptive water resource management accorded with natural and
social constraints.
Sustainable management requires actions on three levels:
a. Global level (UN agencies, global water related associations – IWA and similar);
431
b. Regional level deals with water issues in broad regions or catchments (the Water
Framework Directive for the EU, IAWD and ICPDR for the Danube catchments);
c. Local level (legal and economic framework based on monitoring and investigations of
ground water, necessary restrictions).
A successful water management on the country level should be based on the following
principles:
− Both the surface and ground water belong to the same water cycle;
− Besides social importance water has its economic value;
− Well defined rights and obligations regarding water;
− Mutual interaction between social and economic development;
− Principles „user pays“ and „polluter pays“ must be dominant in water business;
− Comprehensive and timely planning founded on correct information with regard to all
relevant factors;
− Well developed public participation sustaining mutual trust between water users and
service providers.
At the end, the paper outlines and discusses some most important aspects of legal and socio-
economic framework for water management in Serbia. Important activities are proposed in
the future:
− Completion and upgrading of legislation harmonized with the legal framework of the
EU;
− Timely preparation of comprehensive planning documentation;
− Improvement of the monitoring system and procedures;
− Setting up viable financial framework;
− Development and upgrading of most important groundwater aquifers supplying large
cities (Belgrade) and endangered regions (Vojvodina, valley of he Morava River);
− Protection of aquifers and extraction areas must be resolved through protection of
surface water (collection and treatment of wastewater, agricultural production
congruent with uses of other natural resources).
Key words: Ground water management, quality and quantity of water, resource protection,
limiting values.
432
SUMMARIES
WATER SUPPLY OF SUMADIJA

AND POMORAVLJE
Dejan Dimkic, B.S.C.E*
Mirko Melentijevic, Ph.D.C.E**.
Zoran Marjanovic, B.S.C.E*
Miomir Komatina, Ph.D. in Ceol.**
Anđelko Soro, B.S.C.E.*
Milena Damjanovic, B.S.Chem.Eng*
E-mail: dejan.dimkic@jcerni.co.rs
Šumadija and Pomoravlje is region that includes 6 cities: Kragujevac, Kraljevo, Paraćin,
Ćuprija, Jagodina, Kruševac. In addition, 14 towns are located within the considered area:
Rača, Vrnjačka Banja, Knić, Rekovac, Batočina, Lapovo, Topola, Aranđelovac, Trstenik,
Aleksandrovac, Ćićevac, Varvarin, Svilajnac i Despotovac.
Large part of this region is characterized by scarce water resources due to small precipitation
and unfavorable geologic condition. Situation improves at perimeters of the region where
there are rivers of considerable capacities. Yet, water quality in these rivers is not sufficiently
protected. Several smaller rivers are located outside of the considered region. Water quality in
them is good, so that their use for water supply seems favorable.
In addition to the unfavorable natural condition, water supply problems are caused by:
a. Insufficient investments for development and maintenance of the existing systems
(inadequate capacities of water intakes, treatment plants and water transportation
facilities, intolerable water loses etc.);
b. Lack of integration of the existing systems serving numerous communities.
Under the circumstances, water supply problems are evident in almost all area. First step in
an attempt to alleviate the problems was to prepare a comprehensive report which addressing
all aspects of water supply and to envisage possible solutions. The primary purpose of the
study titled „The Study on Sumadija and Pomoravlje Water Supply With and Without
the Construction of MHS (Multipurpose Hydro System) Studenica“ was to determine the
best solutions for the considered region for the next 30 years.
In particular, the goal of the Study was to:
− Analyze current status of drinking water, as well as its quality;
− Review municipal standard, and to produce a general review of sewage systems and
waste water treatment plants (WWTP);
− Give a detailed analysis of all demographic aspects related to water supply;
− Give detailed analysis of quantity and quality of water needed for irrigation systems;
− Show and analyze quantitative and qualitative features of underground and surface
water resources;
− Investigate feasible alternatives for resolving problems of water supply;
433
− Estimate required investments and review of economic;

− Define criteria for selection of optimal solution (technical, economic, global,
investment, quality and safety aspects);
− Select, analyze and describe adopted solutions.
This paper represents a short outline of the study. The emphasis is put on determination of
needed quantity and quality of water for all consumers. Financial aspects aren’t discussed at
length (except for the conclusions of rough estimates of needed investments).
A derailed analyses leads to a conclusion that a long-term solution cannot be achieved by local
water resources. Instead, it must use resources available from the rivers located outside the
consumption area. Meanwhile, attention should be focused on maintenance, improvement and
upgrading of the existing facilities, as well as their technical integration.
In the next 30 years, sum of 210×106 € is needed just for the reconstruction and development of
the necessary regional systems and reconstruction of local sources. Cost review and necessary
investments are shown in the table 6.2. In order to rationalize the cost, only one dam (Zabrega
on the Crnica River) is to be constructed.
The investments shown are merely 20% of finance needed by the year 2030. In order to obtain
these finances, the price of water should be put into economic categories framework. Current
price of water in Serbia is about 0,4 €/m3. However estimated average economic price, is
about 1,2 - 1,5 €/m3.
Key words: Water supply, water availability, quality of water, maintenance of water supply
systems, investments.
434
SUMMARIES
ALTERNATIVE SOLUTIONS
FOR WATER SUPPLY
OF POPULATION AND
INDUSTRY IN VOJVODINA
Andjelko Soro, B.S.C.E.
Dusan Đuric, B.S.C.E.
Jovan Josipovic, Ph.D. in Geol.
Goran Jevtic, B.S. in Geol.
Nenad Radic, B.S.C.E.
Milica Milovanovic, B.S.C.E.
Nenad Milenkovic, B.S. Chem. Eng.
Institute for Water Resources Development „Jaroslav Cerni“,
11226 Pinosava - Belgrade, Serbia
E-mail: dusan.djuric@jcerni.co.rs,
Water supply in Vojvodina (the Serbian part of the Pannonian Basin) is mostly based on
a groundwater aquifer (generally referred to as „the main“ aquifer) which is shared with
Hungary, Romania and Croatia. Over-abstraction (aquifer „mining“) caused by 7he rise of
pressure on the resources have lead to insufficient water quantities and deterioration of water
quality. Sanitary protection measures cannot be effectively applied since the abstraction areas
are often located within the settlements. Under the circumstances, drinking water is at high
risk at three zones: western Bačka, northern Banat, and central Banat. The un-sustainability
of development of costly treatment and increasing abstraction at most of the existing water
sources has prompted the search for new water sources.
Improvement of water supply in various parts of Vojvodina has to satisfy the following criteria:
1. Available quantities of groundwater must meet current and future demands, with no
adverse effects;
2. Natural quality of the groundwater should be suitable for relatively simple (and
economically-viable) water treatment processes;
3. Feasibility of establishing sanitary protection zones around existing and future water
sources, without significantly encroaching on other nearby facilities/activities.
Based on these requirements, two general water-supply concepts can be considered:
− Development of regional water sources in alluvial deposits of the Danube and Sava
rivers;
− Development or expansion of local water sources.
According to the 2002 Water Management Master Plan (WMMP), future water supply in this
area will be based on both local sources (including additional treatment) and newly-developed
regional water sources. In order to achieve a better balance in groundwater utilization between
the environment and water users, the development of new, renewable groundwater sources
in the Danube and Sava alluviums has been proposed. The WMMP identifies the zones of
potential regional water sources, which was in 2006 supported by the National Water Program
(NWP).
Pursuing the line devised in the WMMP and the NWP, feasibility studies for development of
435
regional water-supply systems in these areas were prepared from 2004 to 2006. The studies
included extensive hydro-geological investigations aimed at assessing groundwater resources
at the proposed regional water-source locations, the environmental impact of the planned
abstraction and the impact of the environment upon the water sources.
Favorable locations for the development of the Western Bačka Regional Water Source exist
along the Danube River near Apatin. Water source consists of a series of wells in the flood
protection area. Groundwater in this zone generally remains un-confined, travel time between
the river and wells is over 30 days, while extraction does not interfere with other water users.
The Regional Water Source for Central and Northern Banat (about 600,000 inhabitants) is
based on the Danube’s alluvial plain, in the Kovin-Dubovac area. A drainage system controls
groundwater regime (significantly affected by backwater caused by the Iron Gate HPP dam).
Development of this source will reduce burden on the drainage system. Planned abstraction
of 2.400 l/s of water can fully satisfy public water demand in 13 municipalities of central and
northern Banat through the year 2030.
The proposed centralized regional water supply systems in Vojvodina which rely on riverside
water sources would have multiple advantages such as.
− Provides sufficient quantities of good-quality drinking water;
− Better management of groundwater from slowly-renewable aquifers;
− Facilitates cost-effective protection of the extraction areas and decreases risk of high
contaminations;
− Offers optimal operation and maintenance of water supply systems.
The approach which reduces threats to groundwater status is in accordance with the principles
promoted by the WFD, especially with regard to trans-boundary water resources.
Key words: Groundwater aquifers, over-extraction, groundwater pollution, water quality

protection, development of new extraction areas, regional water supply systems.
436
SUMMARIES
PAST PERFORMANCE OF THE

RZAV REGIONAL WATER SUPPLY
SYSTEM AND DEVELOPMENT
RECOMMENDATIONS
Dejan Dimkic, B.S.C.E
Milena Damjanovic, B.S.Chem. Eng..

11226 Pinosava –Belgrade, Serbia
E-mail: dejan.dimkic@jcerni.co.rs
After 13 years of RWS (Regional Water System) operation (it provides drinking water to
municipalities of Arilje, Požega, Gornji Milanovac and Čačak) there is a need for evaluation
its past performance such as: production of water, water quality, synergy with the natural
environment , efficiency, optimality, system economic aspects. Important aspects are also
future directions and proposals for future development. Before dam construction, a temporary
solution is intake of the Rzav River’s water at Ševelj barrier and its purification and
chlorination. All of this is done in the factory in Arilje, which distributes water to customers.
Average intake is Qsr = 550 l/s, while maximum intake reaches Qmax =800 l/s. Actual deliveries
were Qsr = 530 l/s, and Qmax =700 l/s respectively. Consumption of water in municipalities is
shown in the figure 3. Uneven consumption of water is within reasonable limits (kmax mes ≈
1.13; kmin mes ≈ 0.90).
Conclusions are divided into sections and include:
• Rzav RWS past performance evaluation in terms of the Rzav RWS relation to
customers, customers relation to Rzav RWS and water supply needs;
• Evaluation of the impact of Ševelj Water intake on the Rzav River;
• Proposal for Rzav RWS performance and proposal for protection of Water under low
flow and other flow conditions.
• Emphasis of the need to construct Svračkovo Dam as soon as possible.
Based on the water balance and evaluation of needs for water supplies in 5 municipalities, it
can be concluded that an earlier investment is not used enough and that this regional system
should serve new municipalities-customers. Until Svračkovo dam is not constructed, these
customers will take water under all but low flow conditions of the Rzav River and after dam
construction under all conditions. Based on the hydrologic characteristics of the Rzav River,
it is obvious Svračkovo dam should be constructed, if we do not want restrictions in water
supplies. It should be kept in mind that there are new customers to be connected to the system,
if we want more rational and economic operations. These municipalities are above all Gornji
Milianovac, then Topola, Arandjelovac, Ljig and Kraljevo and maybe some parts of other
municipalities. The Svračkovo dam would enable much better flow regime of the Zapadna
Morava River under regular and pollution conditions.
This study shows which direction RWS Rzav needs to go to and the only obstacle could be
lack of agreement. Still, we hope to overcome these problems and the first step is RWS Rzav
Development Strategy, which should be written simultaneously with dam construction.
Key words: Water supply, improvement of regional water supply system, investments
437
APPLICATION OF CHLORINE-
DIOXIDE IN PREPARATION
OF DRINKING WATER
Marko Ljuboja, BS.CE,*
Lazar Popovic, B.S.Chem. Eng.*
Zorana Radibratović, B.S.Chem. Eng.*
Nenad Milenković, B.S.Chem. Eng.*
Institute for Water, Resources Development „Jaroslav Černi“,
11226 Pinosava-Belgrade, Serbia
E-mail: nenad.milenkovic@jcerni.co.rs
Compliance of drinking water with hygienic standards is the main precondition for its use by
people in their daily lives. This implies that drinking water must not contain any pathogens
and is, therefore, disinfected to remove, inactivate or destroy them.
Water can be disinfected by physical or chemical methods. In addition to instant disinfection,
there must be some degree of residual action of the disinfectant, meaning that the disinfectant
should remain active following disinfection in order to prevent any subsequent growth of
pathogens.
The following disinfectants are generally used for chemical disinfection of water: chlorine
(Cl2), chlorine dioxide (ClO2), hypochlorite (OCl-), and ozone (O3).
Since chlorination of water at high concentration of organic matter can result in disinfection
byproducts which are hazardous to health, alternate drinking water disinfection approaches
are being increasingly sought throughout the world. According to Serbia’s legislation which
regulates hygienic standards for drinking water, water whose KMnO4 demand is greater than
8 mg/l must not be chlorinated; instead, other disinfection methods must be used.
Chlorine dioxide is one of the most effective contemporary methods for drinking water
disinfection and oxidation. It has been in use for nearly 50 years, first for disinfection and
then for reduction of discoloration and oxidation of Fe and Mn as well. Its properties (e.g.,
effective bactericide, better viricide than chlorine, does not produce trihalomethanes, efficient
over a broad pH range, residual action considerably longer than that of chlorine, does not
react with bromides, ammonia etc.), have played a major role in the increasing application
of chlorine dioxide. Another contributing factor is its ability to destroy pathogens which are
highly resistant to chlorine. It is a well-known fact that chlorination cannot always destroy
pathogens such as Giardia and Cryptosporidium.
Consequently, the application of chlorine dioxide by Serbian drinking water suppliers is
expected to increase considerably in the coming years. The purpose of this paper is to provide
useful information for future selection of drinking water disinfection procedures which are
consistent with European legislation (EC 1907/2006 (REACH)) and USEPA recommendations
(Alternative Disinfectants and Oxidants Guidance Manual).
Key words: drinking water, disinfection, chlorination, chlorine dioxide
438
SUMMARIES
MEMBRANE WATER TREATMENT

PLANT IN DONJI MILANOVAC
Marko Ljuboja BS.CE,
Lazar Popović BSc. Chem.Eng.,
Biljana Cakić MS. MechE
Institute for Water Resources Development “Jaroslav Černi“,
e – mail: biljana.cakic@jcerni.co.rs
Membrane water treatment plant in Donji Milanovac is of 40 l/s capacity and is the first
water treatment plant of this type in Serbia. The solution of water supply of Donji Milanovac
is: catching water from the Danube, water treatment plant using the membrane technology
(microfiltration) and active charcoal filters and pumping station for filter washing and pumping
station for pressurizing water into the II pressure zone, using pipes to connect the new plant
with the existing system for water supply of Donji Milanovac.
The Description of Microfiltration Water Treatment Plant:
• Automatic, self-cleaning filter. The aim of pre-filtration is to preserve the membrane
system so it will last longer. Automatic, self-cleaning filter removes all sediments found
in fresh waters in the range between 200 to 400 microns, thus preventing membrane
clogging.
• Booster pumps for pressurizing water onto the membrane. Booster pumps for
pressurizing water onto the membrane are placed in the machine room at the water
treatment plant. These are also used for charcoal filter cleaning.
• Membranes. The plant has two membranes each containing 36 MICROZA Modules
of UNA-620A type. Membranes are of the PALL CORPORATION technology using
hollow core fibre modules with the outside inwards filtration direction.
• Gravity filters with charcoal. Treated water from the membranes is conducted to
gravity filters filled with active charcoal. Additional filtering is applied to achieve
biofiltration in order for the oxidation processes of the organic matter NH4+ and NO2 to
be completed.
• Membrane regeneration. When clean water flow is satisfactory, regeneration i.e.
cleaning of membrane modules starts automatically. Membrane regeneration method
consists of air flush (using air to disturb membrane fibres and thus remove the
impurities) and backward flush (rinsing with water in order to remove the impurities
from membranes). The interval between cleanings is every 15 to 30 minutes depending
on the water quality, and the process lasts for 30 seconds. 3% to 5% (1,2 to 2 l/s) of
clear water is used in the process of backward flush. NaOCl is added to water in order
to prevent developing of hydroflora on the membrane surface. The waste water from
this process goes into sedimentation tank.
• Membrane chemical cleaning. The system requires more thorough cleaning
periodically – chemical cleaning of membrane modules. The process of chemical
cleaning is planned approximately once in 6 membrane work days and it depends
on the feed water quality. Chemical cleaning is performed using NaOH, NaOCl and
HCl. The cleaning is performed in two steps. The first step is chemical cleaning with
NaOH, NaOCl and HCl in order to remove the developed hydroflora and organic
439
matter. The solution is afterwards percolated. The second step is chemical rinsing with
the reclaimed water to which NaOH and NaOCl are added. That water then circulates
through the system for 45 to 60 minutes, and after that the module is percolated and
rinsed. The system is now ready for use.
• Chemical dosing pumps. Oxidation of: organic matter, biologically active matter,
algae and nitrogen compounds (NH4, NO2) and other, is performed by adding NaOCl
at the beginning of the process, before it reaches the membranes, i.e. the development
of biologically active matter in membrane modules is prevented.
• Automatic operation of the plant. Membrane plant operates completely automatically,
but there is also a possibility for manual operation from the control panel placed at the
plant.
The plant was launched into operation in 2007, and based on the conducted analyses during
the operation period, the following could be concluded: after membrane filtration, the values
of turbidity, without any addition of chemicals; the use of KMnO4 which shows organic
content in water is a critical parameter dependant on the quantity of NaOCl; the quantity
of nitrites from composts and food additives present in the surface waters is reduced after
membranes and its full removal should be achieved by active charcoal filtration in a process
based on biofiltration and final oxidation.
Membrane plants are the solution for water supply of towns. Such water is in accordance with
standards for drinking water both in quantity and quality. The quality of raw water taken from
the Danube is within the values of Class II waters (it does not contain heavy metals but organic
matter and it is turbid). The conclusion is that the water of this type can be successfully treated
using microfiltration membrane system shown on the example of Donji Milanovac.
key words: membrane technology, microfiltration, Membrane water treatment plant.
440
SUMMARIES
DROUGHTS AND STRATEGY

OF LAND IRRIGATION IN SERBIA
Mile Bozic, B.S.C.E.

Goran Nikolic, B.S.C.E.
Dejan Milosev B.S.C.E.

E-mail: goran.nikolic@jcerni.co.rs
Globally, intensive climate changes that will primarily cause increase of temperatures,
decrease of precipitation and consequently extreme drought are expected.
The safest measure for drought mitigation is irrigation, because it improves soil water balance
and that way makes favorable conditions for high and stable agricultural production, also
allows change of crop rotation by more profitable crops introduction.
According to extent of irrigated areas, Republic of Serbia is ranked at almost last place in
Europe. The facts imply that lately, in Serbia, average of irrigated areas is roughly 30.000 ha
of arable land total of 5,2 million, which is barely 0,6%.
Analyses show that droughts in Serbia occur every third-fifth year, so in this paper are
presented effects of droughts that occurred in years 2000 and 2003, when basic agricultural
production was significantly decreased. Methods for determination of meteorological and
agricultural drought are described in detail in this paper, as well as socio-economic effects of
drought across the territory of the Republic of Serbia.
Due to obtained results of study Droughts in Serbia, general and specific goals of the future
Irrigation strategy can be determined.
General goals are grouped as following:
− Analyses and quantification of potentials for systematic introduction of irrigation;
− Valorization of expected efficiency, according to water management and socio
economic viewpoint, and determination of rights and duties of all participants in the
system;
− Creation of high-quality basis for irrigation system planning, infrastructure construction
and realization of crop production plans under new production conditions.
In the same manner, specific goals are defined as follows:
− Short-term goals – reconstruction of existing irrigation systems, preparation of
municipal/regional plans, adjustment of legislature, realization of irrigation pilot
projects;
− Long-term goals – review and categorization of irrigation designs that are to be
constructed; defining and categorization of associations as well as status of institutions
for planning, construction, utilization, maintenance; suggestion of irrigation expansion
dynamics in the Republic of Serbia until year 2021 etc.
Key words: Draught, agricultural production, irrigation water demand, strategy of development
of irrigation systems, resource evaluation.
441
CONCEPTUAL SOLUTION
OF KLADOVSKI KLJUČ
IRRIGATION SYSTEM
Mile Bozic, B.S.C.E.
Goran Nikolic, B.S.C.E.
Dejan Milosev, B.S.C.E.
Institute for Water Resources Development „Jaroslav Černi“

Suggested conceptual solution of ″Kladovski Kljuc″ irrigation system covers arable lands of
municipality Kladovo in the basin of the hydroelectric power station ″Djerdap II″, 24.500 ha
of total area. Analyses include:
− Natural and social parameters which are relevant for the system development
− Possibility of forming water users association by introducing the integration factor.
Performed analyses show that water users association can

− Decrease the initial investment in the system;
− Promote rationality during the exploitation of the system
− Increase managing functionality and reliability.
This paper gives short description of most important design solutions linked to realization of
this system:
− Area is split up into plots of size 0,3 to 0,5 ha;
− Water sources for irrigation:
• Groundwater in the riparian zone that is positioned up to elevation of 80 m;
• Water from the reservoir „Djerdap II“;
− Application of sprinkling irrigation (drip irrigation and traveling sprinkler) and „free“
water distribution;
− Construction by stages, with giving the priority to farmers that are willing to do a
redistribution of fields and integrate in an irrigation system;
− Education of future users implicating forming water users association and moving
toward world market economic conditions.
Key words: Agricultural production, irrigation, water demand, system development, water
users association.
442
SUMMARIES
ANALYSIS OF PUMPING STATIONS

PERFORMANCES AND EFFECTS
AT PANCEVACKI RIT
Mile Bozic, B.S.C.E
Goran Nikolic, B.S.C.E
Dejan Milocev, B.S.C.E
Pancevacki rit encompasses area of 33.820 ha. It represents alluvial plain between the
Danube River and the Tamiš River, situated north of Belgrade. Embankments alongside the
neighboring rivers (Danube, Tamis and Karasac) encircle the area to protect agricultural land
and urban areas from floods. After the development of the hydroelectric power plant „Đerdap
I“, significant parts of the adjacent lowland have been jeopardized by shallow groundwater
levels.
A system of various structures (embankment, canal network, pumping stations and other
appurtenant facilities) provide flood control of the agricultural area. Besides receiving and
rapidly draining excess ground water, it was designed and constructed to receive wastewater
and precipitation over the area.
The fact that lowland urban zones with still unsolved problem of feces and precipitation
drainage are exposed to significant part of runoff water from higher elevated areas additionally
complicates the current situation. In the meantime, former arable lands have become city’s
residential district, which lead to increase of „city“ water (inflow for water supply stays in the
area) in a water balance of the Pancevacki rit and aggravates recent conditions.
Based on performed inspection of existing drainage system condition and functionality, the
empirical analysis of pumping stations work effects at considered area has been done first. In
addition to completed analyses of observations of surface and groundwater, hydrodynamic
model of groundwater flow has been created. The model has perceived studied area of the
Pancevacki rit as unique hydraulic and hydrodynamic entirety. The hydrodynamic model has
simulated groundwater flow in current conditions and in assumed conditions - with various
technical measures applied, through a series of hydrodynamic calculations. Calibration and
verification of the Pancevacki rit mathematical model was based upon total amount of pumped
water in the period of last 20 years.
Considering established demands, criteria and constraints, suitable technical solutions have
been designed. Technical solutions are graded from simpler that give certain results with
minimal investments in first phases of project realization, to the complex water management
project of Pancevacki rit. All suggested solutions have been economically evaluated in order
to be compared according to achieved protection effects and according to total investment.
Key words: Ground water, drainage system, drainage effects, mathematical modeling,
economic considerations.
443
TRADITIONAL AND
CONTEMPORARY APPROACHES
TO RIVER ENGINEERING: THE
JUŽNA MORAVA RIVER
Marina Babić Mladenovic, Ph.D.C.E.
Slobodan Petkovic, Ph.D.C.E.
Zoran Kneževic, B.S.C.E.

E-mail: marina.babic-mladenovic@jcerni.co.rs
The Južna Morava river basin belongs to most significant river system of Serbia’s largest
watercourse– the Velika Morava Basin. It encompasses area over 15.000 km2. Besides rural
population spread all over the catchments, several towns and cities are located in valleys
along the Juzna Morava River itself or along its tributaries. River valleys are prime route for
development of very important European transportation infrastructural corridor 10 – highway
and railroad. For these reasons, the valley of the Južna Morava River has a much broader
national geo-strategic, social, and economic significance.
Most of the area is water deficient. Water supply relies mostly on local resources or groundwater
aquifers along watercourses. For purpose of flow regulation, only few smaller reservoirs have
been constructed. Water quality protection and wastewater management are not at a needed
level. Despite significant continuous efforts, erosion and torrent control within the whole
basin is not satisfactory.
Agriculture is most significant economic activity in the basin. Most productive land is located
in the valleys. These lands, as well as other valuable assets like transportation facilities and
urban areas, are exposed to floods. Dredging of sand and gravel creates additional problems
related to channel stability and groundwater flow.
The presented situation requires a comprehensive approach to the river basin management.
Protection against undesirable effects of water represents an important issue. The main goals
of protection against the adverse effects of water in the Južna Morava valley were defined
more than 50 years ago include:
a. Protection of riparian lands against flooding;
b. Protection of highways, railroads and bridges;
c. Stabilization of the river course;
d. Control of fluvial erosion.
However, detailed field reconnaissance of the rivers and the valley, as well as in situ
investigations and studies, show that existing systems for protection against the adverse
effects of water have not been fully completed.
In the due course of planning of supplemental river engineering activities, a contemporary
concept was applied which is, contrary to traditional river engineering approaches, based
on harmonization of socioeconomic, water management and environmental objectives. The
444
SUMMARIES
definition of these objectives addressed all universal and/or specific environmental postulates.
Most important of them are:
− Maintenance of a wide river corridor;
− Conservation of the highly complex floodplain biotope, including a mosaic of diverse
habitats, which is very important from a biodiversity perspective;
− Preservation of the variability of hydraulic and morphological conditions of the flow;
− Development of riverbanks based on synchronized hydraulic engineering requirements
(prevention of fluvial erosion) and environmental requirements (conservation of
natural habitats).
In view of the multitude of issues and the importance of the rivers, any river engineering
concept needs to address all key aspects. Based on the goals of river engineering accorded
with sustainable development, both the priorities and the socioeconomic conditions governing
the project implementation had to be evaluated.
Key words: River engineering, channel stability, environmental requirements, aquatic eco-
systems.
445
MORPHOLOGICAL AND
SEDIMENT PROCESSES IN THE
VELIKA MORAVA RIVER
Marina Babic-Mladenovic, Ph.D.C.E.
Slobodan Petkovic, Ph.D.C.E.
Jelena Jeremic, B.S.C.E.

E-mail: marina.babic-mladenovic@jcerni.co.rs
Alluvial watercourses feature channels formed in their own sediment, i.e. they cut into alluvial
strata created during a long process of geo-morphological genesis of the watercourses. The
structure of the material regularly found in the riverbed and in the riparian lands is similar to
that of the river sediment originating from the river basin. As such, the river channel is subject
to constant morphological changes due to interactions between morphological, hydraulic and
sediment characteristics.
The Velika Morava River drains about 40% of Serbia. More than 30% of the country’s
population is dwelling in the catchments. The river’s main channel runs through alluvial
valley interacting with many urban centers, industrial facilities and infrastructural routes, as
well as with important agricultural activities, which are dominant in economic life of the area.
Morphological processes greatly affect life of the people, as well as development and
protection of the assets within the valley. Namely, they cause the cannel instability and impede
flood protection. For these reasons, understanding of morphological processes is a base for
planning and undertaking both engineering and non-engineering measures within the scope of
a sustainable planning, development and management of natural resources.
This paper presents the results of studies of morphological and sediment processes which take
place in the Velika Morava River’s channel. The data obtained during the course of extensive
field investigations and hydraulic analyses make a base for the conclusions presented in this
paper.
Morphological changes in the Velika Morava are not only a result of natural river processes;
they also reflect the impact of human intervention (construction of levees, meander cut-offs,
construction of groins etc.). These works shortened the River channel for about 14% in last 50
years, affecting the channel slope and flow characteristics.
In addition to river engineering projects, excavation of riverbed and riverside materials is an
anthropogenic factor that causes morphological processes. The effect of river engineering
projects and dredging of materials from the riverbed is quite significant along some stretches
of the river under consideration.
Meandering and wandering of the Velika Morava River’s channel is a cumulative result of
morphological processes. Both of these results are consequence of intensive fluvial erosion.
During the course of fluvial erosion, the eroded riverbank material reaches the stream, which
collects the material and moves it along. This consequence stems from interaction between
lateral erosion of the riverbed and sediment processes within the river. The course of such
a highly complex morphological and sediment process depends on the intensity of fluvial
446
SUMMARIES
erosion and the sediment conveyance capacity of the stream.
Key words: Morphological processes, sediment processes, riverbed deformations, sediment

transport, human impact.
447
STATE AND PROBLEMS

RELATED TO USE OF ALLUVIAL
GROUNDWATER IN THE VALLEY
OF THE VELIKA MORAVA RIVER
Djulija Boreli-Zdravković, M.S.C.E.
E-mail: djulija.boreli-zdravkovic@jcerni.co.rs
The Velika Morava River Basin - VMRB (37.966 km2) is situated in the central part of the
Balkan Peninsula. It encompasses southern and central parts of Serbia. Two main streams
form the Velika Morava River - VM: Zapadna Morava River -ZM (15.750 km2) and the Juzna
Morava River –JM (15.446 km2). Numerous settlements of various sizes are located within
the whole catchments (with more than 3 million people). Wastewater from these settlements
predominantly discharges into the streams without treatment: only municipal centers have
sewerage systems, while rare once treat wastewater.
Length of the VM (after the confluence of the ZM and JM) is about 180 km. There are almost
900.000 people within the direct catchment of the VM (about 6.770 km2).
Inadequate wastewater treatment and lack of erosion control within the complete drainage
endangers water quality of the river alluvial aquifers. Field monitoring and laboratory testing
along the VM during last 20 years (12 – 24 observations per year), indicate that BOD5 at
some locations exceeds allowable concentrations, while COD is in excess at almost all
gauged points. At the same time, nitrogen compounds (NH4 and NO3) do not exceed the legal
standards (Figure 3).
Water supply of population, industry and agriculture in the valley of the VM relies upon
ground water aquifers along the stream. Public water supply uses about 1.200 l/s, while
individual consumers additionally extract about 300 l/s for local purposes. Amount of water
used for agriculture and small industrial facilities is difficult to estimate.
The water quality of shallow alluvial aquifers was monitored since mid-seventies. However,
in recent years many gauging facilities were destroyed. In order to assess water quality in the
valley, there had to be re-established and improved monitoring network. The investigated
area of 1.200 km2 includes the alluvial plain and fluvial-lacustrine terraces. About 300.000
inhabitants live in the analyzed area. The whole valley, except for urban areas and infrastructural
facilities, is predominantly agricultural area. Crop production and cattle breeding is common
activity all over the valley.
The current monitoring network is generally comprised of piezometers constructed in 2002.
Within the area under consideration, there are 83 piezometers at 10 cross-sectional monitoring
sites on the left and right banks of the river. Twelve observation wells monitor the water
quality of the shallow aquifer, generally once a year.
Water levels were observed 2 – 6 times per month. Laboratory analyses of water quality
(over 50 parameters - including pesticides, herbicides and PCB compounds) were performed
at 12 locations during the period 2003 -2007. Concentration of nitrate at over 75% of
monitoring points exceeded a commonly assumed natural level of nitrate (20 mg NO3/l). Even
448
SUMMARIES
more, at some locations it was considerably greater than the MAC (Маximum Admissible
Concentration) of 50 mg NO3/l (Figure 2).
The investigations accorded with the EU Water Framework Directive lead to the following
conclusions:
− Some parts of the alluvium have become sensitive zones with regard to nitrates due to
decreased groundwater levels caused by water abstraction and riverbed activity (gravel
dredging). In these areas wastewater collection and treatment should be given high
priority within the scope of water quality management;
− Nitrate compounds in the soil over MAC of 50 mg/kg of soil can be found only
occasionally. This can be attributed to a low use of nitrogen fertilizers that is a result of
relatively low economic potentials of agriculture;
− Introduction of good agricultural practices and manure management is of great
importance;
− Water-extraction areas located at larger distance from the river (developed 25-30 years
ago) are under strong influence of the local conditions and contain nitrate compounds
well over MAC;
− Water sources near the river give water with high concentrations of Fe, Mn and NH4;
− Water supply from the river requires a full-scale treatment;
− Management of water regime and water quality protection in the VMRB is of major
importance to the use of existing and development of planned groundwater sources in
the alluvium.
Key words: Ground water aquifers, pollution, water quality protection, nitrate, nitrite, water
quality management.
449
A PROCEDURE FOR ASSESSMENT

OF MULTYDIMENSIONAL
PROBABILITY OF FLOODS ON
COMPLEX RIVER SYSTEMS
Prof. Stevan Prohaska, Ph.D.C.E.
Aleksandra Ilić, B.S.C.E.
Brankica Majkić, B.S.Geol.
Aleksandra Orlić, B.S.C.E.
Željka Stanić, B.S.C.E.
Institute for Watrer Resources Development „Jaroslav Černi“

E-mail: brankica.majkic@jcerni.co.rs
The purpose of this paper is to show developed methodology for the definition of flood
occurrence probability on complex river systems. A complex river system is a part of
river system with a developed river network and numerous hydro technical structures
(reservoir, retention etc), which can have significant influence on flood regime and water
flow. Considering the overall number of hydro technical structures and flood prone areas,
these catchments are poorly gauged, because there are only few hydrological stations within
them. On the other hand, flood occurrence process is spatially non-homogeneous, which is
the consequence of heterogeneity of the relevant factors in the catchment. These relevant
factors are rainfall intensity and direction of clouds’ movement. Primary function of these
hydro technical structures is to protect downstream areas. In order to do this, it is necessary
to evaluate the influence of all parts of the complex river system which contribute to flood
occurrence.
Key profiles of the structures for flood protection, (dam, intake and etc), are poorly gauged.
Therefore, this paper shows definition methodology for theoretical hydrographs on given
areas, as well as hydrographs for all direct-catchments between two structures (lateral inflow
hydrograph). All hydrographs are defined for different occurrence probability.
Spatial non-homogeneity in flood occurrence reflects in different flood occurrence probability
combinations for both upper and lower parts of the catchment. Therefore, flood probability
on the outgoing part of the catchment depends on the flood probability of both incoming
profiles and lateral inflows. The purpose of this paper is to outline calculating procedures
which relate probabilities of outgoing, incoming and lateral inflow hydrograph. This resulting
flood probability on the outgoing profile represents multi-dimensional flood probability on
complex river system.
This paper gives mathematical procedures for theoretical hydrograph definition of the key
catchment profiles, as well as theoretical high flow hydrographs for lateral inflow. Coincidence
of dependence of floods is established. Finally, multi-dimensional dependence which relates
probabilities of outgoing, incoming and lateral inflow hydrograph is defined.
There is an illustrated practical example of multi-dimensional flood probability procedure
applied on the part of the river Peštan catchment.
450
SUMMARIES
It is necessary to emphasize that the application of the developed methodology enables

the evaluation of flood genesis for the whole catchment and for parts of it. Catchments are
characterized by spatial and time variations. Multi-dimensional coincidence dependence of
floods which are formed, enable evaluation of all effects of flood in the catchment, in terms
of return period definition and flood probability on the direct catchments between incoming
and outgoing profiles.
Key words: multi-dimensional probability, flood, high flow, spatial and time variation of
river runoff, high flow coincidence, composed hydrograph.
451
THE RESULTS OF THE COPING

AGAINST TORRENTIAL FLOODS
AND SOIL EROSION
Zoran Gavrilović, B.S.Foresty
Milutin Stefanović, B.S.Foresty
Irina Milovanović, B.S.Foresty
Mileta Milojević, B.S.Foresty
Sonja Jurišić, B.S.Foresty
Institute for Eater Resources Development „Jaroslav Cerni“

11226 Pinosava-Belgrade, Serbia
E-mail: zoran.gavrilovic@jcerni.co.rs
Sufferings of the people all over the world by floods, landslides, hurricanes, tornadoes and
all other disastrous events are frequent. Torrential floods and soil erosion are the inseparable
natural phenomena
Despite similarity of causes that generate torrential floods, there is a belief that current damages
and destructions in Serbia are somewhat smaller as compare to the surrounding countries.
Due to wars and their consequences in the first half of the twentieth century, Serbia experienced
considerable forest devastation and extreme land denudation. As a result, torrential flood
hazard affected about two thirds of the country. Figure 1 shows a detail of denuded lands.
Unfavorable situation prompted a systematic approach control of torrential floods in Serbia
in 1907 primarily concerned with protection of railroads. In 1930, Serbia was among first
countries in the world to give institutional framework to erosion control. Contrary to the
commonly practiced Austrian, German and French methods, the refugee scientists from
Russia brought the skills on soil conservation, which were incorporated in the Law on Erosion
and Torrents of the Kingdom of Yugoslavia. The cope against torrents and erosion control
according to this laws continued well after the World War II.
The greatest challenge was to protect transportation corridor (today named “Corridor 10“)
through the gorge Grdelička Klisura. Torrential floods at that period used to destroy the
railroad and the motor road causing weeks-long traffic interruptions that inflicted economic
damage, which multiply surpasses the value of protective works.
In order to systematically takle the problem, the Institute for Water Resources Development
„Jaroslav Černi“ in 1953 set up experimental catchment “Ripe“ over area of 59 ha. The
exiting profile at the lowest point of the catchment, as well as several micro-catchments, were
equipped with measuring devices.
The experimental and laboratory investigations led to development of new methodologies
of erosion and torrent analyses, named “Erosion potential method“, which has long been
the standard method and the tool for all engineering issues related to erosion and. The first
version of the method consisted of the following modules: (i) Quantitative classification of
erosion (1954); (ii) Quantitative sediment regime (1955); (iii) Torrent classification (1956);
(iv) Calculation methods for the optimization of quantity of erosion control works (1958).
Advances and upgrading of the method produced several new modules: (i) Erosion potential
452
SUMMARIES
method - phase I (in 1966); (ii) Erosion potential method - phase 2 (in 1968); (iii) Erosion
potential method – phase 3 ( in 1986); (iv) Identification of erosion regions (in 1998);
(v) Method of active coping against torrential floods on unregulated watercourses; (vi)
Development of information and GIS procedures and applications for EPM (since 1985 to
date).
The Directorate for torrents and erosion control, established in 1954, had 10 regional
organizations. Throughout this period, the Institute offered professional support to the State
through:
- Drawing up of strategic plans and preparation of laws and by-laws;
- Development of procedures of torrent inventory and classification as well as
development of methods of quantitative analysis of erosion processes;
- Development of methods for analyses of sediment regime and forecasts of silting up of
reservoir.
- Development of optimization procedures for planning the required scope of works;
- Development of methods for management of torrential floods on untrained
watercourses.
The economic effects of the erosion control works are noticeable at several storages: large
dams were successfully built in areas previously known for destructive torrential floods and
sediment transport („Prvonek“, „Barje“, etc.).
Key words: Torrential floods, erosion, management of erosion, protection against torrential
floods.
453
CATASTROPHIC LANDSLIDES AND

ROCK FALLS AND THEIR INFLUENCE
ON WATER RESOURCES OF SERBIA
Duko Sunaric Ph.D. in Geol.*
*Institute for Water Resources Developmemnt „Jaroslav Černi“
11226 Pinosava –Belgrade, Serbia
E-mail: dusko.sunaric@jcerni.co.rs
Landslides and rock falls of enormous volumes, the so-called mega slides, fall into a category
of natural events (catastrophes) caused by geological forces. Such geological phenomena
occurred in the past with the damaging effect to the living environment causing casualties.
Many of these occurrences were either not recorded or the records were completely lost in
many wars waged in these territories. As an example, we will state only the most important
Mega landslides and rock falls, which occurred in the territory of Serbia in the second half of
the last century:
− Landslide and land flow Zavoj on the Visocica River (North-East Serbia) occurred in
1963. Over 4.000.000 m3 of material blocked up the river bed forming a natural 36
meter high dam;
− Landslide Jovac (North-East of Serbia) occurred on 15 and 16 February 1977. The
volume of landslide body is estimated at about 150.000.000 m3 filling the Jovacka
River and forming the lake of about 400,000 m3.
The knowledge of geological conditions and causes of such geological occurrences is a
prerequisite for undertaking appropriate activities aimed at diminishing the effects and
prevention of catastrophes. In order to define geological processes and conditions behind these
occurrences we have set a project based on of scientific literature and our own investigations of
similar events carried out through decades. Our research consisted of recording and studying
these phenomena focused at defining the causes and properties of the processes, including
their dynamics and frequency with the aim to assess the risk they pose. The project was
finaced by the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia
as Project No. 22010 TP 2008. This paper contains preliminary results of the investigations.
The project was foreseen to be realized in two years` period. The methodology of the
investigation consisted of gathering of the available information on geological and other
relevant factors concerning the issues dealt with. Research involved field work such as
recognizance of locations of relevant phenomena, including the development of the registry
of the events. The adopted form of the registry sheet for each phenomenon is summarized
at the end of this paper (Fig.7). We have also foreseen the analysis of the collected data,
assessment of risk and hazard to the dams and other constructions as well as preparation
charts and the other textual explanations.
The geological structure within Serbia is complex and diverse due to the tectonic disturbances.
The most ancient rocks are of the Riffean and Paleozoic age in origin (ortho and para-
metamorphites). The most abundant are those of the Mesozoic Age–sediments and magmatic
rocks, Tertiary predominantly poorly cohesive, cohesive and cohesionless rocks (sedimentary
rocks), and tuffs and tuffites, as well as the Quaternary coherent and loosen deposits (sand,
gravel and clay). Such geological structure in climate conditions which existed then and still
454
SUMMARIES
remain, influenced the variety of number, volume and activity of the landslides and rock falls.
The regional characteristics and conditions producing these processes were not sufficiently
investigated. The expectations are that this project will contribute in order to fulfil this
deficiency.
This paper contains results of research conducted on several distinguishing landslides and
rock falls of enormous extent that had a considerable impact on water resources.
Mega landslides and rock falls, as the above examples show, may have enormous effects to the
environment including their significant impact on the river systems and the water resources as
a whole. The investigation has clearly shown that in Serbia there are locations prone to such
phenomena, especially in mountainous areas where the slopes are large and the riverbeds
narrow.
Artificial reservoirs of large volume such as those on the Drina and Danube rivers are
especially vulnerable due to real possibilities that rock falls and landslides of great volumes
might jeopardize normal operation of water navigation and the production of the electrical
power. This is the reason why this project has an important technological aspect from the
scientific point of view as well as the production of electrical energy and the alternative use
of water resources in Serbia.
Key words: land slides, natural catastrophe, impact on water resources.
455
SEISMICITY AND ITS INFLUENCE ON

THE MINERAL WATER APPEARANCE
IN THE CENTRAL SERBIA
Nedeljko Stojnic, Ph.D.Geol.
Dušan Stojadinovic, Ph.D.Geol.
Needs for the mineral water in all over the world grow up rapidly from day to day. That is
why we are pushed to find new mineral water resources. For their investigation still there is
no quite reliable methods. Today they use hydrological and geophysical methods, which are
in spite of their development, cannot satisfiedly determine the mineral water resources in
wide areas. Because of that in this paper a new method, based on cumulative influence of
seismological and geological characteristics of certain area (farther from now, GS parameters),
on the possibility of mineral water appearance is introduced. The GS parameters including
seismicity, seismotectonics, geotectonics and lithological characteristics of the certain area.
Their cumulative influence is presented by contour lines and quantitative values of the GS
parameters classes. As class value is bigger, a possibility of mineral water associated with it is
higher. This method assumes a model of the mineral water resources where the mineralizing
gas originates from magma and comes up to the upper lithological layers along deep crust faults
which are often seismogenic one. According to the occurred earthquakes and their deepness,
the investigated area is faulted with very deep ruptures. Most of them occurred at seismic zone
which is about 10km in deep. But some epicenters of the occurred earthquakes reach up to 30km
in deep. This is reason why the seismogenic faults are considered as transmitters for gas which
come from the deep earth crust zone to its upper parts or the crust surface. Compounds of the
most common magma originate gases are CO2, SO2, H2 and . These kind of gases in contact
with water are subjected to farther differentiation what states different mineral water chemical
characteristics of the springs which are not far from each other. Carbon dioxide which comes
up along the active faults, at first moment stay under water tight layers forming a critical gas
pressure required for the chemical reaction between CO2 and H2O. From that position became
mineral water usually following the crust existing structures come up on the surface.
The GS parameters and their quantitative values are shown in (table 2). To obtain a contour
line of GS parameter classes on the investigated area, firstly the rectangular net with each
side rectangle dimension of 0.050 is obtained. Sum of the GS parameters for each rectangle
is calculated and the result is written in the net rectangle center. The net densification is
made by moving of the unit rectangle for 0.0250 in horizontal and vertical direction. Each net
corner is associated with number of GS parameters for appropriate unit surface. The contour
lines of GS parameters classes(figure 3) are drown by interpolation of obtained net corner GS
parameter values.
Obtained results of the proposed method has been verified by comparing with a real
distribution of the mineral water springs in the area, as well as the values of the GS parameters
density coefficient. It is reason why the method of the GS parameter classes is proposed for
preliminary analysis in mineral water prospecting.
Key words: Hydrocarbon mineral water, seismicity, earthquakes, tectonics.
456
SUMMARIES
SIMULATION MODELING OF
WATER SUPPLY -
DISTRIBUTION SYSTEMS
Aleksandar Daničić, B.S.C.E.
Maja Pražić, B.S.C.E.
Institute for water resources Development „Jaroslav Cerni“

E-mail: maja.prazic@jcerni.co.rs
Simulation modeling of water supply - distribution system is primarily intended to perform
hydraulic calculation of the system, or its parts. The process of simulation modeling requires
the application of an adequate software package. In comparison with the classical calculation,
its primary advantage is appreciation of the time dimension of flow under pressure. The
procedure is sustained by simulation, which gives the possibility of observing the performance
of the system caused by consumption time-variability, as downstream boundary condition.
Simulation of the system allows precise overview of the real characteristics and behavior
of numerous components. Nevertheless, answers and dilemmas related to assessment of the
existing or designed system must resolve the designer. In fact, here is an iterative process,
which results in the expected picture. After multiple simulations, the designer approaches
the final form of the model, by gradual changes of elements of the system. These changes
affect both the physical part of the system (pipelines, tanks, pumping stations, etc..), and
the control conditions (level in water tank, as well as indicators pump aggregates, degree of
openness of the regulation valves, type of facilities management in the system, etc.). The way
of interpretation of the results of simulation has crucial importance. It is, in fact, reflecting
knowledge of systems and creativity of designer, who, in principle, has the unlimited
possibilities of interpretation obtained through the simulation results.
Simulation modeling today represents a central part of the efficient preparation of project
documentation of various levels. It involves creation of several models: the model of existing
stage, throughout transitional phases, up to the final state (at the end of the project period),
including more models of emergency situations.
The process of forming the model involves collecting and analyses of data that describe
physical features of the system and the history of operational performances and consumption
in the system. Based on these results, the initial version of the existing stage is formed. Further,
this model outgrows into calibrated model of the existing stage, based on the results of one or
several days of measurements in the real system.
Calibrated model of current state of the system has a special significance. Namely, this model,
based on adjustment of calculated and measured quantities within the system, represents
foundation for setting an accurate diagnosis of the existing state of the system and the most
important instrument for defining the cause - consequential relationships in the system.
Projection on the future stages of the system is made on the basis of the existing models of
state (initial, calibrated), with previously prepared analysis of future water needs. In addition,
modeling of future stages of the system is based on necessary information from a wider
spectrum of investigations and design activities: development plans, locations and possible
sources of potential capacities, conclusions from the spatial planning, forecasted growth of
the price of water etc. Often, the final model reflecting the stage at the end of the project period
457
represents the final step of study or preliminary design in which it was formed emerges as the
optimal alternative of several possible solutions, made on the basis of multiple criteria of
feasible developments. Different input data are obtained from the environment, in accordance
with the above stated. Yet, the final decision on the strategic directions of development belongs
to the designer of this model, just because the level of development of this model makes and
justifies decisions on the degree of need for new sources, inter-municipal connection, etc.
In addition to wide application in designing practice, simulation modeling of water supply -
distribution system is also very useful in the following activities:
− Everyday operation of water supply companies, for resolving various real and
hypothetical circumstances, which are not subject of development projects described
above;
− Creating of database, which, in addition to the basic characteristics of system elements
(important for hydraulic calculation) and data entries, are not from (direct) importance
for this calculation;
− Leakage detection in the system, which is a direct consequence of the previously
described analysis of the existing state on the calibrated model.
Key words: simulation, water consumption, time-variability, measurements, calibration,

system performance.
458
SUMMARIES
A METHOD FOR THERMAL

CALCULATION
OF CONCRETE ARCH DAMS
Milan Tričković, M.S.C.E.
E-mail: milan.trickovic@jcerni.co.rs
Concrete dams are subject to complex thermal states which develop during construction and
then significantly change following maturing of the concrete, impounding of the reservoir, and
number of years in operation until eventually reach final state of cyclic seasonal changes. Such
thermal states are induced by development of the concrete hydratation heat after pouring, and
simultaneous process of natural cooling, and where applied artificial cooling during maturing.
These thermal processes may cause concrete cracking and structural weakening, and therefore
very often some sort of artificial cooling is used during preparation and/or maturing of the
concrete, and also to obtain temperatures suitable for successful grouting of contraction joints.
This requires appropriate thermal calculation and planning, which often has to be adjusted to
various unforeseen events met during the construction.
Various method used for thermal calculations of concrete dams can be found in literature,
based on empirical formulas, or based on balance of total heat released during the hydratation
and total heat dissipated by the cooling system, or based on 1D solution of thermodynamic
equations. One of such methods is the Stucky-Derron method from 1957, which have
been used on many arch dams. Now days a number of the finite element method computer
programs are available, capable of solving thermal problems for arbitrary 3D geometry, but
usually this require a complex preparations and execution, not always easy or feasible at the
sites. In recent years a sort of “come back” of the finite difference method may be observed
in 2D thermal calculations of RCC dams. These calculations, as being specially suited to
problems of RCC dam construction, seems to require less effort in preparing the model and
performing repeated analyses compared to general FEM packages, while offering efficient
and sufficiently accurate and detailed solutions.
This paper gives outline of a non-stationary thermal calculation based on 2D finite difference
solution of the heat transfer thermal equations. This procedure is suited to construction and
impounding of concrete arch dams, where the concrete cooling may be natural through contact
surfaces with the air, rock, and the river or impounding water, or in combination with artificial
cooling by system of metal pipes circulating river or chilled water. The resulting computer
program enables taking into account an arbitrary concreting sequence, temperature variations
of fresh concrete, river water and rock, effects of staged operation of the cooling system,
influence of impounding water, and final seasonal temperature regimes of the accumulation.
The calculation can be done in stages, where initial temperature state for the next stage may
be calculated result from the previous stage, or it can be given based on the measured values
or otherwise estimated, which may be useful during operation and monitoring of a dam.
Application of the method is illustrated on an example of a large arch dam (H=250m, B=55m),
where development of temperature within the dam body are calculated for the first 10 years of
the dam life in 1/2 day steps over 0.5*0.5 m calculation grid. Two construction alternatives are
examined: (1) construction with no artificial cooling, and (2) construction with initial artificial
cooling with river water and final with chilled water through system of 1” pipes spaced 2m
459
along each concrete block base, i.e., each 3 m of height.

Characteristic results for both alternatives are commented, and comparison is made with
conventional 1D thermal calculation after Stucky-Derron. Variation of temperatures over
the dam body are shown at various time moments, including construction, grouting of the
construction joints, during and after the impounding, and finally after 10 years from the
beginning of construction.
For alternative (1) relatively high and uneven temperatures are detected at the end of
construction, thus unfavorable for the grouting of contraction joints, while after 10 years still
no stationary winter-summer states are reached. For alternative (2) much more rapid cooling
is observed, giving relatively even and low temperatures for grouting of the contraction joints,
and reaching stationary winter-summer states after 10 years.
The elaborated example, for both alternatives leads to the conclusion that calculation of arch
dams should include thermal consideration not only for the construction stage and the final
cyclic seasonal winter-summer states, but also for the impounding stage and first years of the
operation when the dam is subject to very complex temperature states, which are significantly
different form the final winter-summer states conventionally taken into consideration.
Key words: Concrete dams, temperature change, thermal stress, concrete cracking, steady
state temperature, thermal calculations.
460
SUMMARIES
TECHNICAL MONITORING
OF THE „VIŠNJICA“
TUNNEL IN BELGRADE
Ljubomir Petrović, B.S.C.E.*
Milan Tričković, M.S.C.E.*
Anica Jovičić, B.S.C.E.*
*Institute for Water Resources Development „Jaroslav Černi“
E-mail: anica.jovicic@jcerni.co.rs
This paper gives outline of a monitoring system designed for tunnel „Visnjica“ in Belgrade.
The tunnel is currently under construction and when finished it will be the most downstream
part of the main sewerage collector „Usce-Veliko Selo“ in Belgrade. Total length of the
collector will be 12.6 km, out of which 5.9 km is tunnel „Visnjica“.
The construction is done with a tunnel boring machine (TBM) which makes excavation and
erection of the concrete lining under protection of its closed shield. Internal diameter of the
tunnel is 4.1 m, thickness of the concrete liner is 24 cm, and diameter of the excavation is
4.87 m. The tunnel is laid through complex geology of weak rock, with overburden varying
from 10 to 200 m.
Such conditions and the adopted construction method require timely monitoring to verify
behaviour of the works and structure, as well as to enable in advance identification of
geological conditions which may jeopardize progress or safety of works. In addition to these
concerns, construction of TBM imposes number of restrictions in accessing the liner and head
of excavation, making it practically impossible to install the monitoring equipment during the
operation of the machine.
Therefore, the designed monitoring system includes instruments to be installed behind TBM,
to be installed from the surface where applicable, and to be installed in the concrete segments
during prefabrication.
This paper gives outline of this monitoring system, including: requirements and concept of the
system, list of monitoring parameters, list of foreseen measuring equipment, and monitoring
schedule.
The following measurements are planned: settlements at the surface, convergences of the tunnel
liner, relative displacements and inclinations within the surrounding rock, dilatations within
the concrete, stresses at contacts concrete-rock and at dilatation joints, displacements of the
joints, groundwater pressures, and water, air and concrete temperatures. The measurements
are to be performed using the following instruments: convergence measuring instrument,
vibrating wire strain gauges, 3-fold and 5-fold rock extensometers, concrete pressure cells,
jointmeters, digital readout unit, and other.
Results of the measurements are expected to provide the following information:
 Location of the zone around the tunnel disturbed by the deformation of the surrounding
mass;
 Magnitude and trend of the deformation progress of the surrounding mass around the
461
tunnel related to time;

 Magnitude and trend of the deformation progress in the tunnel lining;
 Magnitude and changing trend of the external parameters (water, air temperature...)
that might affect tunnel state during the works.
Key words: tunnel, monitoring, TBM, instruments, measurements, deformations.
462
SUMMARIES
PARAMETERS OF GRANULOMETRIC
COMPOSITION AND THEIR IMPACT
ON SHEAR STRENGTH OF ROCKFILL
Vladimir Andjelkovic, Ph.D.C.E
Institute for Water Resources development „Jaroslav Cerni“
Stone materials obtained from quarries, i.e. rockfill materials which are the subject of this
paper, are widely used in the rip-rap form for building earth dams and other structures (high
levees, embankments, etc.). The safe and rational designing of these structures requires a good
knowledge of the rock material mechanical characteristics, first of all its shearing strength as
the most important feature, on which the earth dams stability depends.
The rockfill materials shearing process modeling, being the subject of this thesis, actually
represents a broadening of the known stress-strain connections during a shearing process
by introducing independent variable influences that the connections depend on. Starting
from the basic, i.e. initial shear equations, the elementary effects such as: the compactness,
strength, normal stress, granulation uniformity degree etc., are entered using an appropriate
mathematical procedure in order to obtain a general, i.e. a modeled shear equation. In this
way, some shear characteristic as a function of the united action of the normal stress and
various physical-mechanical impacts: uniaxial compressive strength, granulation uniformity
coefficient, grain maximum size during shearing and the initial compactness, could be
obtained by mathematic modeling.
The influence of granulometric composition on the rockfill characteristics is very complex. In
relation to other influences defined ordinary by one parameter, the influence of granulometric
composition require at least two parameters in mathematic modeling process.
In this paper the analysis of granulation uniformity degree and grain maximum size influence
during shearing, were made. On the basis of those data the two mathematical models were
developed: the first which represents the shear strength as a function of united action of the
normal stress and granulation uniformity coefficient and other, with the united action of
normal stress and grain maximum size.
The modeling results using the mentioned parameters encompass the shearing characteristics
dependence on the basic physical-mechanical impacts, and represent a novelty in the local and
in the world research practice.
The shearing results used in this paper were obtained from the triaxial compression tests
and the direct shear tests method. The results of triaxial compression tests were done by
foreign authors, since the direct shear tests were performed in the „Jaroslav Cerni“ Institute
for Development of Water Resources in Belgrade. During the modeling procedure the results
of 12 triaxial compression tests and 12 direct shear tests, were used.
The conclusions at the end of this work compare the achieved results with the available
level of knowledge on the issue, and offer some suggestions for the further development of
investigation in the field.
463
Key words: rockfill materials, shearing strength, normal and shear stress, direct shear test,
triaxial compression, uniaxial compressive strength, compactness, grain size maximum,
granulation uniformity coefficient.
464
SUMMARIES
APPLICATION OF ENVIRONMENTAL
ISOTOPES FOR STUDY OF
INTERACTION BETWEEN SURFACE
WATER AND GROUNDWATER
Nada Miljević1, Ph.D.Chem.
Dušan Golobočanin2, Ph.D.Chem
Djulija Boreli-Zdravković1, M.S.C.E
1
2
Vinča Institute for Nuclear Sciences
Email: nada Miljevic@jcerni.co.rs.
The environmental isotopes are the naturally occurring isotopes of light elements (hydrogen,
H, carbon, C, nitrogen, N, oxygen, O, and sulfur, S) found in abundance in our environment.
The isotopes commonly employed in groundwater investigations are the heavy stable isotopes
of the water molecule, deuterium (2H) and oxygen-18 (18O) which are excellent indicators
of the circulation of water. The radioactive isotopes, tritium (3H) and carbon-14 (14C) are of
special value in detecting the residence time, assuming that no contamination of the water
has occurred. As a result of fractionation influenced by temperature, altitude, distance inland
along different stormtracks, environmental conditions at the source of the vapour, latitude,
and humidity, waters develop unique isotopic compositions that can be indicative of their
source or the processes that formed them.
The results of systematic investigation on the stable isotope distribution of surface and
groundwater in the Velika Morava chachment in the frame of the research project “Isotopic
age and composition of stream flow as indicators of groundwater sustainability in the Velika
Morava catchment”, IAEA no. 12889 during the period 2004-2008 are presented. That is one
out of 14 projects being involved in the coordination project “Isotopic age and composition
of streamflow as indicators of groundwater sustainability“. The sampling was performed
on precipitation, river water and groundwater via cooperation with the Hydrometerologcal
Service of Serbia at three meteorological stations (Smederevska Palanka, Nis, Kraljevo),
four river profiles (Ljubicevski most, Varvarin, Kraljevo, Jasika) and groundwater from 15
piezometers along the river located 0.2 to 10 km from the river.
Seasonal variations in oxygen isotope composition of river water with minimum in March
(δ18O = −11.0‰ at Ljubičevski most and δ18O = −10.7‰ at Varvarin) and maximum in
August (δ18O = −9.6‰ at Ljubičevski most and δ18O = −9.5‰ at Varvarin) indicate that
recent precipitation is the main component of the Velika Morava flow. Spatial distribution of
oxygen-18 composition of shallow groundwater in the lower Pomoravlje region (downstream
of the line Vlaški do - Miloševac) was in the range of −9.9‰ to −8.9‰. With the increase of
distance from the river, the isotopic composition of water sampled from piezometers shows
enrichment approaching the value of weighted average isotopic composition of local
precipitation (δ18O = −9.1‰). Comparable average isotope composition of groundwater
along the left and the right bank of the river indicate the similar hydraulic gradient of the
alluvial aquifer.
A strong relationship (coefficient of correlation of r2=0.94 for 8 number of samples) exists
between δ18O of surrounded groundwater collected from piezometers and the distance of
465
up to 4 km from the river. δ18O value for groundwater calculated at zero distance from the
river corresponds to the value for river water weighted by monthly flow for the period of
investigation at profile Ljubicevski most. Using two-member linear mixing model with
end-members, amount-weighted mean δ18O values of local precipitation (δ18O = −9.1‰) and
flow-weighted mean value of river water (δ18O = −10.2), a fraction of river water in
groundwater was estimated to be between 23and 75% depending on the distance. Whereas,
an influence of the river to groundwater can be considered insignificant at the distance over 3
km. Isotopic content of groundwater (δ18O = −10.5 ± 0.2 ‰) from peizometer in the vicinity
of river (distance 80 m) with considerable water level changes (7.4 ±0.5 m) is similar to river
water following its temporal variations. On the other hand, the δ values for groundwater from
piezometer at the distance of 4.25 km from the river appear to be enriched (−9.33‰ to −8.8
3‰ for δ18O, and −67.1‰ to −62.6‰ for δ2H) with respect to all investigated groundwaters.
It is installed in coarse-grained gravel of 9.75 m depth with water level in the range from 1.96
to 3.04 m below the land surface. In δ18O vs. δ2H diagram, the value for slope of 5 indicate
the process of evaporation.
Groundwater sampled from the piezometer at hydrological station of Pozarevac (9.2

km from the river) shows seasonal variations in stable isotope’s composition (−10.3‰ to
−9.3 ‰ for δ18O, and −73.0‰ to −61.9‰ for δ2H) and a statistically significant correlation
(r2=0.92, n=6) with the water level. Isotopically depleted water could be interpreted as a
result of mixing of groundwater with injected river water which is used as the infiltration-based
hydraulic barrier for protection of the source for drinking water supply from a high nitrate
concentration in the abstracted water. Isotopic content of injected water (δ2H = −69.8‰, δ18O
= −9.7‰), sampled in January 2007, was the same as that of the Velika Morava River (δ2H =
−69.2‰, δ18O = −9.7‰) in the limit of experimental error.
Key words: natural isotopes, water contamination, residence time.
466
Abstract
INVESTIGATION OF THE ELHIM

TECHNOLOGY AND FEASIBILITY OF ITS
SUMMARIES
APPLICATION IN WATER MANAGEMENT
INVESTIGATION OF Ph.D.M.E.
Milenko Jevtic, THE ELHIM
TECHNOLOGY DuskoAND
Sunaric, FEASIBILITY
Ph.D.Geol,
OF ITS APPLICATION IN .
Nedeljko Stojnic,. Ph.D.Geol
WATER MANAGEMENT
Milenko Jevtic, Ph.D.M.E. E-mail.milenko.jevtic@jcerni.co.rs
Dusko New and original
Sunaric, Ph.D.Geol,technology, based on unconventional process of
electrical
Nedeljko pulse
Stojnic,. discharge
Ph.D.Geol . in the water chamber, named „ELHIM“,
has for
Institute recently been developed.
Water Resources After theoretical
Development and experimental
„Jaroslav Černi“
11226 investigation obtained Serbia
Pinosava - Belgrade, very positive and encouragely results, which
recommend ELHIM technology for farther development and practical
E-mail.milenko.jevtic@jcerni.co.rs
New application.
and original technology, based on unconventional process of electrical pulse discharge
in theTechnically,
water chamber,ELHIM
named „ELHIM“, has recently
technology beenhigh-voltage
requires developed. Afterelectrical
theoretical and
experimental investigation obtained very positive and encouragely results,
installation with convertor, alternator rectifier (corrector), battery which recommend
of
ELHIM technology for farther development and practical application.
special capacitor for electrical pulse discharge, set of power switches
and commutators
Technically, and chamber
ELHIM technology with water electrical
requires high-voltage which fiinstallation
ll in workingwithzone
convertor,
of the
alternator mechanical
rectifier subsystem.
(corrector), battery of special capacitor for electrical pulse discharge, set of
powerElectrical
switches andpulse
commutators and chamber
discharge, with with waterofwhich
effect fill in working
controlled zone of the
electrical
mechanical subsystem.
explosion, is realized by commutator and copper electrodes inserted
into water.
Electrical It manifests
pulse discharge, with in the of
effect form of an electric
controlled electricalexplosion
explosion, with the by
is realized
commutator and copper electrodes inserted into water. It manifests in the form of an of
formation of a strong electric arc, accompanied by the generation electric
current
explosion with–the
spark gas instantaneously
formation (process
of a strong electric duration is
arc, accompanied by from 40 to of
the generation
current – spark gas instantaneously (process duration is from 40 to 80 µs ) strike waves
80 ) strike waves between electrical poles. Uniformly spread out
strike wave can produce pressure of 10 bars and more, what was4
obtained
between inpoles.
electrical initialUniformly
experimental
spread investigation.
out strike wave can produce pressure of 10 bars
and more, what was obtained in initial experimental investigation.
Basic parameters of ELHIM process are voltage potential, U, of the
Basicsystem electrodes
parameters of ELHIM within the
process areworking chamber
voltage potential, U,and thesystem
of the capacitance,
electrodesC,within
of capacitor batteries themselves. Energy, W, released in the ELHIM
the working chamber and the capacitance, C, of capacitor batteries themselves. Energy, W,
process within the working zone of the installation, according to to
released in the ELHIM process within the working zone of the installation, according
theoretical
theoretical findingsfiisndings
definedisbydefi ned by (1).
expression expression (1).
CU 2
634 W
UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA SRBIJE 2009. (1) (1)
2
By the experimental analysis of the energy balance within the ELHIM
By the experimental analysis of the energy balance within the ELHIM system working zone,
necessary
system energy level
working zone,E, it
resulting
is from relation
obtained the electric
(2) pulse discharge,
representing the
it is obtained relation (2) representing the necessary energy level E, resulting from the electric
depending on the system components dimension and material.
pulse discharge, depending on the system components dimension and material.
� �1
� � ��
� D hk
2 �
� � 1 ��
E� �2 ln �1, 5 � �� (2)
e (1 � cos � )(1 � � ) � � � fd � � �
2
(2)
2 �1 � 4 2 �
��
D � ��

In expression
In expression (2), D represents
(2), D represents initial
initial diameter diameter
of the workingof theopening,
zone working h iszone
a thickness
opening,layer,
of unwished h iskaand
thickness of unwished
α are workpiece materiallayer, k and α are
stress coefficients workpiece
– (for martensite steel
material stress coefficients – (for martensite steel they are 190 and
0,16, respectively). Coefficients k and α for aluminum are 32,7 467
and 0,24, respectively. Parameter φ represents the angle from the
symmetry axes with the electrode end to the end point of opening
D, and parameter fd represents dimension of unwished layer. Energy
loses according to the expression (3) consist of energy losses in the
� � � D � ��
In
In expression
expression (2),(2), D D represents
represents initial
initial diameter
diameter of of the
the working
working zonezone
opening,
opening, h is a thickness of unwished layer, k and α are workpiece
h is a thickness of unwished layer, k and α are workpiece
material
material stress
stress coeffi
coefficients
cients –– (for
(for martensite
martensite steel
steel they
they are
are 190
190 and
and
0,16,
UPRAVLJANJE
respectively).
0,16,VODNIM
respectively).
RESURSIMACoeffi
Coeffi
SRBIJE
cients
cients k and α for aluminum
2009 k and α for aluminum are 32,7
are 32,7
and
and 0,24,
0,24, respectively.
respectively. Parameter
Parameter φφ represents
represents the the angle
angle from
from the
the
symmetry
symmetry
they are 190 axes
and 0,16, axes with the electrode
with theCoefficients
respectively). end
electrodek end to the
and αtoforthe end point
end point
aluminum of
of opening
are 32,7 opening
and 0,24,
D,
respectively. and
and parameter
D, Parameter
parameter ffd represents
φ represents the angledimension
represents dimension of
of unwished
from the symmetry unwished layer.
the Energy
layer.
axes with Energy
electrode
loses
end to the loses according
according to the expression d(3) consist of energy losses in
end point of to
opening the
d
D, expression
and parameter f(3) consist
represents of energy
dimension oflosses
unwished the
in layer.
the
Energy loses according to the expression (3) consist of energy losses in the
E (3)
Egg �� E
E11 �� E
E22 �� E
E33 (3)
(3)

E def Eg
�� E def �� 11�� E g (4)
(4)

EE EE
(4)
electric part of ELHIM installation E1 , energy losses E2 in the working zone, as well as losses
electric
electric
in the water
part of
partdue
and losses
ELHIM
ofto
ELHIM installation
installation
cavitation,
E
E11 ,,losses
and the energy
energy
energy losses
E3 losses
E
E22 in
in the
during useful the working
workworking
output in
zone,
the field ofzone,
as well as losses
as well as and
civil engineering losses
water
in the water
inresource
the water and losses
and losses
management.
due to cavitation,
due efficiency
Energy to cavitation, and
and
coefficient,
the
h, is defined
energy
thebyenergy losses E during
(4) as theEratio
relation losses 3 during
useful
betweenuseful
the
work
work
useful
output
output
energy, E
in
in
,
the
the
and
fi
fi eld
eld
total
of
of
energy
civil
civil
taken
engineering
engineering
out from the
and water3 resource management.def Energy efficiency
capacitors, S.and water resource management. Energy efficiency
coeffi
coefficient,
cient, h,
h, is
is defi
defined
ned by
by relation
relation (4)
(4) as
as the
the ratio
ratio between
between the
the useful
useful
energy, E
energy,literature, sources
and total
total energy
energy taken
taken out
out from
from the
the capacitors,
capacitors, S.
A very limited related to the issue hinted an experimental ELHIM system
Edefin ,the
with: technical waterdef
and S.
working zone, electrical potential at the moment of discharging
A very
of 5,0 kV,Atotal
limited
verycapacitor literature
limitedbatteries
literature sources
sources
capacitivity
related
related
of 1810
to
mF, to
the issue
issue hinted
theinstallation
initial hinted an
an
discharge
experimental
inductivityexperimental
of 0,8 mH, withELHIM
ELHIM system
system
characteristic
with:
lengthwith: technical
technical
of electrical
water in the
water discharging
arc during
working
in the working
process
zone,
zone,
of 34 m, and
electrical
electrical
copper
potential
or brass potential
at
at the
electrodes couldthe moment
moment
provide enough
of discharging
ofenergy
discharging ofintervention
for usefulof
5,0
5,0 kV,
kV,
total capacitor
totalin capacitor
and processes water resources
batteries
batteries capacitivity
capacitivity
management
of
and civilof
1810 µF, initial installation
1810 µF, initial installation
engineering.
discharge
discharge inductivity
inductivity of of 0,8 µH, with
0,8 µH, with characteristic
characteristic length
length of
of
electrical
electrical arc during discharging process of 34 m, and copper or
arc during discharging process of 34 m, and copper or
brass
brass
Key Words: electrodes
electrodes
Electrical could
could provide
provide
pulse discharge, enough energy
energy for
enough pressure,
hydrodynamics, for useful
useful
water intervention
intervention
management.
and
and processes
processes in in water
water resources
resources management
management and and civil
civil engineering.
engineering.
468
SUMMARIES
THE RELATIONSHIP BETWEEN

WATER RESOURCES
DEVELOPMENT PLANNING,
ENVIRONMENTAL PROTECTION
AND SPATIAL PLANNING
Bozidar Stojanovic, Ph.D.Chem.Eng.
E-mail: bozidar.stojanovic@jcerni.co.rs
During the last two decades the world has significantly changed approach to management of
water resources. New comprehensive approach, based on integrated and sustainable water
management, takes into account the total water cycle with all the natural aspects and interests
of water users.
Following a consistent global concept of sustainable development in the field of water
management the European Union adopted the „Water Framework Directive“ (WFD), which
has several provisions that indicate its links with several other directives. Bearing in the
mind that the process of water management planning in recent years is treated as one of the
most important part of the spatial planning and, on the other hand, that spatial and urban
planning are main instruments in the system of environmental management, it is necessary to
establish the mutual relationship between planning in the field of water, spatial planning and
environmental protection.
This paper discusses the key characteristics and inter-relationship between WFD and important
directives in the field of environmental protection [Environmental Impact Assessment Directive
(EIA), Strategic Impact Assessment Directive (SEA), Integrated Pollution Prevention and
Control Directive (IPPC) and the Directive on the control of major-accident hazards involving
dangerous substances (Seveso II)], as well with spatial planning.
The purpose of Water Framework Directive is to establish a framework to prevent deterioration
of the status of all bodies of surface water and groundwater by implementation of necessary
measures. WFD has set its long-term policy, the introduction of new principles and standards
in the planning and realization of sustainable use and protection of water.
EIA is associated with approval of projects, as well as with the final decision before the start
of works, and deals with the site, project and mainly measures to reduce impacts. On the
other hand, SEA refers to the strategic plans and programs which are determined by need,
alternative sites and ways of implementation of planned projects in a broader context and
the ability to a greater extent prevent negative impacts on the environment. In this way, SEA
and EIA Directive provide a hierarchical approach to estimate the impact of higher to lower
levels of initial ideas and alternative solutions, and planning and design, to final decisions on
construction.
The primary objective of IPPC Directive is to achieve integrated prevention and pollution
control in order to secure a high level of environmental protection in general, which means
that any medium - air, water or soil - will not be compromised in an effort to protect others.
469
Directive harmonize the rules, conditions and procedure for issuing integrated „ecological“
permission for a large number of industrial and agricultural activities that can have negative
impacts on the environment.
The purpose SEVESO II Directive is to prevent major accidents during production, use and
storage of dangerous substances as much as possible, and the restriction accident consequences
for people and the environment in the case that accident happens.
The area of application of each directive is specific, but in the context of implementation
of the WFD, the mentioned directives have a special purpose, i.e. EIA, IPPC and Seveso
II directives appear in the list of measures within the program of measures, while the SEA
Directive was required for the evaluation of the River basin management plan.
We also found a direct link between procedures of planning the protection and use of water
resources and environmental protection planning in the context of spatial planning. It was
determined that the implementation of all directives includes some similar activities, for
example: characterization of environment, identification and assessment of pressures and
impacts, planning of measures, information and public participation etc.
Integration and harmonization of directives in the field of environmental protection with
the Water Framework Directive creates the possibility to overcome problems in their
implementation and avoid possible duplication of procedures through the simultaneous
implementation process, in order to overcome the institutional constraints for coordination
between administrative bodies.
Key words: Sustainable development of water resources, water resources management,
environmental protection, spatial planning, Water Framework Directive.
470

JCIMonografija 2009 FinWEB

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

JCIMonografija 2009 FinWEB

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UPRAVLJANJE VODNIM

RESURSIMA SRBIJE ’09

Prof. dr Milan Dimkić (predsednik)

NEKI ELEMENTI GLOBANOG PRISTUPA

VODOSNABDEVANJE ŠUMADIJE I POMORAVLJA 23

ALTERNATIVNA REŠENJA VODOSNABDEVANJA

DOSADAŠNJI RAD RVS RZAV I PREPORUKE ZA RAZVOJ 87

PRIMENA OZONA U TRETMANU VODE ZA PIĆE 99

MEMBRANSKO POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE

SUŠE I STRATEGIJA NAVODNJAVANJA 129

KONCEPCIJSKO REŠENJE SISTEMA

ANALIZA EFEKATA RADA CRPNIH STANICA U

TRADICIONALNI I SAVREMENI PRISTUP

MORFOLOŠKI I PSAMOLOŠKI PROCESI NA VELIKOJ MORAVI 183

STANJE I PROBLEMATIKA ALUVIJALNIH VODA

POSTUPAK ZA DEFINISANJE VIŠEDIMENZIONALNIH

KATASTROFALNA KLIZENJA I ODRONJAVANJA

UTICAJ SEIZMIČNOSTI TERENA NA POJAVU

PRILOG METODAMA ZA TERMIČKI

TEHNIČKO OSMATRANJE TUNELA

PARAMETRI GRANULOMETRIJSKOG SASTAVA

PRIMENA IZOTOPA VAŽNIH ZA ŽIVOTNU SREDINU

PRIKAZ APLIKACIJE ZA PRAĆENJE KATASTRA

ISTRAŽIVANJE ELHIM TEHNOLOGIJE I MOGUĆNOSTI

MEĐUSOBNE VEZE IZMEĐU PLANIRANJA RAZVOJA VODOPRIVREDE,

Period nekontrolisane urbanizacije i industralizacije doveo je do raubovanja i pogoršanja

• Globalni pristup upravljanju podzemnim vodama, kao centralnog resursa vodosnabdevanja

Prof. dr Milan A. Dimkić

*Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”

U ciklusu kruženja na planeti, voda se pojavljuje kao atmosferska, površinska

Slika 1: Poprečni presek

ZAŠTO POSTOJI TAKO POZITIVAN STAV

UPRAVLJANJE VODAMA I PODZEMNIM VODAMA

CILJEVI I PRINCIPI UPRAVLJANJA PODZEMNIM VODAMA

Ciljevi upravljanja podzemnim vodama su postavljeni u sklopu ukupnog upravljanja vodama.

upravljanje podzemnim vodama je upravljanje koje zadovoljava zahteve ljudskog društva

Vrsta Stepen izobilja Ekonomska moć Poželjna vrsta upravljanja

1 Dobar Dobra Održivo i adaptivno

Po našem mišljenju, čini se da je centralizovano upravljanje vodama prihvatljivije za

Nasuprot tome, u ekonomski razvijenim zemljama je možda bolje da se teži decentralizovanom

GLOBALNI I LOKALNI PRISTUP

Supstance rastvorene u podzemnoj vodi su izložene fizičkim i biohemijskim procesima u toku

Uloga globalnih i regionalnih institucija treba da bude da obezbede zajednički imenitelj za

Svaki od ovih nivoa je specifičan, kako u hidrološkom tako i u ekonomskom pogledu, pa

Na regionalnom nivou, krajnji cilj je da se ustanovi zakonski i institucionalni okvir za takvo

Na lokalnom nivou, važno je da se obezbede odgovarajući zakonski, ekonomski i drugi

Slika 4 pokazuje osnovne zadatke i glavne aktivnosti i ciljeve upravljanja

Slika 4 Opšta struktura upravljanja podzemnim vodama po zadacima.

KVANTITET I KVALITET PODZEMNIH VODA

Indikatori statusa resursa podzemnih voda mogu biti različiti. Na primer,

• Uticaj izvorišta podzemne vode na okolinu;

Obnovljivost resursa je mogućnost nadoknađivanja (dopunjavanja) vode koja je eksploatisana

Kvalitet resursa podzemne vode

Stanje aerobnosti akvifera je takođe veoma važan činilac. U principu, samoprečišćavajuća

Br. Parametar Površinske vode Podzemne vode

2 Mutnoća Promenljiva, Niska ili nula (izuzev karstnih oblasti)

GRANIČNE VREDNOSTI ZA KVALITET PODZEMNE VODE

Da bi se efikasno upravljalo kvalitetom podzemnih voda, potrebno je da odredimo granične

Poželjne granične vrednosti

Najveća dozvoljena vrednost (MPV) je najviša (u najgorem mogućem slučaju) vrednost

Uopšteno govoreći, moguće su dve situacije:

Možemo da kažemo da je za telo podzemne vode:

Slične rezultate su dobijeni u Nemačkoj pri ispitivanju efekata obalne