УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

ОДСЕК ЗА ГЕОГРАФИЈУ

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Семинарски рад из предмета: МЕТОДОЛОГИЈА ФИЗИЧКЕ ГЕОГРАФИЈЕ

Анализу водених токова Дунава и Тисе

Ментор: проф. др Драган Радовановић Студент: Џемил Колашинац

Асистент: Сања Божовић

Садржај
Увод.....................................................................................................................................3
Значај проучавања водених токова Дунава и Тисе....................................................3
Географски положај и карактеристике Дунава и Тисе..................................................4
Дунав...............................................................................................................................4
Тиса.................................................................................................................................5
Хидролошки аспекти слива Дунава и Тисе.....................................................................7
Еколошки аспекти слива Дунава и Тисе.........................................................................8
Коришћење водених токова у економском контексту.................................................10
Утврђивање утицаја антропогених фактора.................................................................12
Могуће последице поплава и ерозије............................................................................14
Закључак...........................................................................................................................16
Литература........................................................................................................................18

Увод
Значај проучавања водених токова Дунава и Тисе
Проучавање водених токова Дунава и Тисе има значајан утицај на различите
аспекте живота, екологије, економије и друштва. Ево неколико кључних разлога
зашто је ово проучавање важно:

Водни ресурси

Снабдевање водом: Дунав и Тиса су велике реке које пружају значајан извор питке
воде за локално становништво, пољопривреду и индустрију дуж њихових токова.

Енергетска производња: Реке се користе за производњу хидроелектричне енергије,

што доприноси енергетској независности и смањењу емисија гасова са ефектом
стаклене баште.

Екосистем

Биодиверзитет: Реке подржавају разноврстан екосистем с многим биљним и

животињским врстама. Праћење и очување ове биодиверзитета важно је за
одржавање еколошке равнотеже.

Пољопривреда

Иригација: Воде из река се често користе за наводњавање пољопривредних

земљишта, што побољшава квалитет земље и повећава принос усева.

Транспорт: Пловни путеви дуж река олакшавају транспорт пољопривредних

производа и других роба.

Индустрија

Транспорт: Дунав и Тиса су важне реке за пловидбу теретним бродовима, што

подржава индустријске активности и трговину.

Климатски утицаји

Повлачење обала: Промене у режиму водених токова могу утицати на обале река,
што има директан утицај на локалну климу и екосистем.

Заштита од поплавa
Праћење нивоа воде: Проучавање река омогућава праћење нивоа воде и
предвиђање потенцијалних поплава, што је кључно за заштиту људских живота и
имовине.

Друштвени аспекти

Рекреација: Реке пружају могућности за рекреацију и туризам, што доприноси

економији и квалитету живота локалног становништва.

Међународна сарадња

Транснационална природа река: Дунав и Тиса теку кроз више земаља, па

проучавање ових река подразумева и потребу за међународном сарадњом ради
очувања ресурса и управљања водним токовима.

Укупно, проучавање водених токова Дунава и Тисе има вишеструки значај,

укључујући еколошке, економске, социјалне и инфраструктурне аспекте. Ово
проучавање је кључно за одрживо управљање овим природним ресурсима и
очување животне средине.

Географски положај и карактеристике Дунава и Тисе

Дунав
Географски положај:

Дунав је друга најдужа река у Европи, протежући се кроз десет земаља.

Настаје у Црној шуми у Немачкој и тече кроз Немачку, Аустрију, Словачку,

Мађарску, Хрватску, Србију, Бугарску, Румунију, Молдавију и на крају се улива у
Црно море у Румунији.

Укупна дужина Дунава износи око 2.850 километара.

Значајне карактеристике

Дунав има значајан економетни значај јер пролази кроз многе велике градове попут
Беча, Будимпеште и Београда. Пловна је река и игра кључну улогу у транспорту
терета. Дунав има велики хидроелектрични потенцијал, а мaње хидроелектране се
користе за производњу електричне енергије.
 Слика 1 : Дунав

Извор: https://www.vojvodinago.com/dunav/

Тиса
Географски положај

Тиса је притока Дунава и тече кроз више земаља у Централној и Југоисточној

Европи.

Пролази кроз Украјину, Словачку, Мађарску, Румунију и Србију.

Укупна дужина Тисе износи око 965 километара.

Значајне карактеристике:

Тиса има значајан хидроенергетски потенцијал, али је мање искоришћена у

поређењу с Дунавом.

Помаже у регулацији водног режима и спречава поплаве у регионима које пролази.

Има значајан еколошки значај, подржавајући разнолики биљни и животињски свет

дуж својих обала.
 Слика 2 : Тиса

Извор: https://www.srbijanadlanu.rs/upoznaj-srbiju/reke/reka-tisa/

Заједничке карактеристике

Обе реке имају кључну улогу у снабдевању водом, подржавајући пољопривреду,

индустрију и градове дуж њихових токова.

Оба водена пута играју важну улогу у међународном транспорту и трговини.

Обе реке су еколошки важне, подржавајући разноврсне екосистеме и

биодиверзитет.

Укупно, Дунав и Тиса имају значајну улогу у географском, економском и

еколошком контексту Централне и Југоисточне Европе.
 Хидролошки аспекти слива Дунава и Тисе

Падавине

Слив Дунава и Тисе обухвата различите климатске зоне, од планинских подручја

до равничарских области.

Падавине у овим подручјима директно утичу на ниво воде у рекама. Интензивне

падавине могу изазвати поплаве, док дуготрајна суша може довести до смањења
водостаја.

Режими водених токова

Дунав и Тиса имају различите режиме водених токова током године.

Пролећно топљење снега и повећане падавине често доводе до повећања водостаја

у пролеће, док су лета обично периоди мањих водостаја.

Хидроелектране, које су присутне на Дунаву, могу утицати на режим водених

токова регулацијом протока.

Водостаји

Водостаји Дунава и Тисе варирају у зависности од сезона, падавина и других

хидролошких фактора.

Праћење водостаја кључно је за управљање ризицима од поплава и за планирање

хидроелектране.

Високи водостаји могу изазвати озбиљне поплаве, док ниски водостаји могу
ограничити пловидбу и утицати на квалитет воде.

Варијације

Варијације у водостајима могу бити сезонске, годишње и дугорочне.

Промене у управљању водама, урбанизација, дефорестација и климатске промене

могу утицати на дугорочне варијације у нивоу воде.

Мониторинг и проучавање ових варијација помажу у доношењу одлука у вези са

управљањем водним ресурсима и адаптацијом на климатске промене.
Утицај регулација и инфраструктуре

Изградња брана, хидроелектрана и других инфраструктурних објеката може

значајно утицати на хидролошке карактеристике река.

Регулације водотока имају за циљ контролисање поплава, обезбеђивање воде за

потребе пољопривреде и индустије, али такође могу имати негативне еколошке
последице.

Проучавање хидролошких аспеката слива Дунава и Тисе од суштинског је значаја

за одрживо управљање водним ресурсима, превенцију поплава, планирање
хидроенергетских пројеката и прилагођавање на промене у климатским условима.
Систематско праћење хидролошких параметара помаже у ефикасном управљању
овим речним екосистемима.

Еколошки аспекти слива Дунава и Тисе

Екосистеми у сливу Дунава и Тисе

Ова подручја обухватају разноврсне екосистеме, укључујући шумске, планинске,

равничарске, мочварне и водене екосистеме.

Влажна подручја, попут мочварних станишта дуж река, често су станиште за многе
биљне и животињске врсте.

Дунав и Тиса подржавају разноликост екосистема, пружајући станиште за птице,

рибе, водоземце и многе друге организме.

Биоразноликост

Слив Дунава и Тисе има велики значај за очување биоразноликости.

Обе реке представљају миграторне путеве за рибе, омогућујући им репродукцију и

развој.

Поплавних подручја и мочварна станишта подржавају разноврсне биљне и

животињске врсте.

Очување биоразноликости у овим речним екосистемима кључно је за одржавање

еколошке равнотеже.
Утицај људских активности на екологију водених токова

Урбанизација: Градски развој може довести до смањења природних станишта,

загађења и промена у водостајима.

Индустријске активности: Отпадне воде из индустрије могу садржавати

хемикалије које негативно утичу на квалитет воде и екосистем.

Пољопривреда: Употреба пестицида и вештачких ђубрива може изазвати загађење

река, утичући на водени екосистем.

Регулације река: Изградња брана и хидроелектрана може променити природне

токове река, утицати на миграције риба и изазвати промене у водним
екосистемима.

Инвазивне врсте: Људске активности могу довести до уношења инвазивних врста

које угрожавају аутохтоне врсте и нарушавају равнотежу у екосистему.

Очување екологије

Резервати природе: Естуарије, мочварна подручја и области са високим степеном

биодиверзитета могу бити означене као резервати природе како би се очувала
еколошка вредност тих подручја.

Мониторинг воде: Праћење квалитета воде и биолошких параметара помаже у

откривању потенцијалних негативних утицаја људских активности на екологију
река.

Едукација и свест: Подизање свести о важности очувања речних екосистема и

промовисање одрживих приступа помаже у смањењу негативних утицаја.

Очување еколошке интегритета слива Дунава и Тисе је кључно за дугорочно

одрживо управљање овим речним подручјима и очување биоразноликости.
Балансирање људских потреба с очувањем природних екосистема представља
изазов, али је од суштинског значаја за очување виталности ових река.
 Слика 3 : Тиса

Извор: https://visitzabalj.org/zasticena-priroda/

Коришћење водених токова у економском контексту

Навигација и транспорт

Реке Дунав и Тиса играју кључну улогу у пловидби теретних бродова.

Пловни путеви омогућавају ефикасан транспорт робе од индустријских и

пољопривредних подручја до лука и градова дуж река.

Ово директно доприноси економији региона кроз трговину и смањење трошкова

транспорта.

Слика 4 : Крстарење на Дунаву

 Извор: https://www.vivatravel.rs/templates/krstarenje-4-prestonice-na-dunavu/1167

Водоснабдевање

Воде из Дунава и Тисе користе се за снабдевање водом у различите сврхе.

Становништво користи воду за пиће и домаћинство, док индустрије зависе од река

за производне процесе.

Водоводне компаније и индустрије граде постројења за прераду воде како би

осигурале квалитет и доступност воде.

Енергетика

Хидроелектране су значајан извор електричне енергије дуж река Дунава.

Коришћењем хидроенергије доприноси се одрживом снабдевању електричном

енергијом, смањујући зависност од фосилних горива и смањујући емисије гасова са
ефектом стаклене баште.

Пољопривреда и заливање

Воде из река користе се за наводњавање пољопривредних земљишта,

побољшавајући плодност и принос усева.

Навигабилност река омогућава транспорт пољопривредних производа до тржишта.

Интеграција система за наводњавање са реком може побољшати ефикасност

коришћења воде у пољопривреди.

Укупно, коришћење водених токова у економском контексту има широк утицај на

различите секторе. Ефикасно управљање воденим ресурсима кључно је за
одрживост економске активности, истовремено чувајући еколошки интегритет
река. Балансирање између економске користи и очувања водених екосистема
представља изазов, али је неопходно за дугорочну одрживост и просперитет
заједница које зависе од тих ресурса.
 Утврђивање утицаја антропогених фактора

Утицај антропогених фактора на водне токове, укључујући реке Дунав и Тису,

може бити значајан и разнолик. Ево анализе утицаја три кључна антропогена
фактора: индустријских активности, урбано ширење и пољопривредних пракси:

Индустријске активности

Загађење воде: Индустријске активности често доводе до испуштања различитих

загађивача у воде река, укључујући хемикалије, тешке метале и друге токсичне
супстанце.

Термално загађење: Хладна вода која се користи за хлађење индустријских

постројења, када се врати у реку, може променити термални режим и утицати на
живот у води.

Промене у водостајима: Хидроелектране, које су део индустријских

инфраструктура, могу променити природни ток река и утицати на водостаје.

Урбано ширење

Урбанизација и одводњавање: Изградња градова и насеља може повећати

импермеабилне површине, смањити инфилтрацију воде у тло и повећати
површински одток. То може узроковати повећање брзине отицања падавина у реке
и потенцијално довести до поплава.

Загађење: Урбане области често испуштају различите врсте загађивача, укључујући

отпадне воде из домаћинстава, индустрије и путева, што може нарушити квалитет
воде у рекама.

Промене у биоразноликости: Урбанизација може довести до губитка природних

станишта и смањења биоразноликости у околини река.
 Слика 5 : Пример урбанизације на Дунаву

Извор: https://nsuzivo.rs/novi-sad/vodostaj-dunava-kod-novog-sada-u-porastu-prema-podacima-rhmz-a-
u-naredna-cetiri-dana-sledi-obrt

Пољопривредне праксе

Употреба пестицида и ђубрива: Пољопривредне активности доприносе загађењу

вода путем испирања пестицида и ђубрива у реке, што може утицати на квалитет
воде и угрозити живот у води.

Ерозија тла: Обрадиве површине уз реке подложне су ерозији, која може повећати
унос седимената у реке, смањити дубину речних корита и утицати на квалитет
воде.

Промене у хидрологији: Наводњавање може утицати на нивое подземних вода и

изменити хидролошки режим река.

Укупно, антропогени фактори имају комплексан утицај на екологију и хидрологију

река Дунав и Тиса. Мониторинг, контрола и одрживо управљање овим факторима
су кључни како би се очували водни ресурси и сачувала еколошка равнотежа у
овим сливовима.
 Могуће последице поплава и ерозије

Губитак живота и имовине

Поплаве могу изазвати озбиљне последице по људе, животиње и инфраструктуру.

Ерозија такође може довести до губитка плодног тла.

Еколошки поремећаји:

Поплаве могу нарушити станишта, угрозити биодиверзитет и променити еколошке

услове у воденим екосистемима.

Инфраструктурни проблеми:

Ерозија може узроковати оштећење насипа, путева и других инфраструктурних

објеката дуж река.

Решења за поплаве и ерозију

Инфраструктурне мере:

Изградња и одржавање одбрамбених насипа, брана и других хидротехничких

објеката може смањити ризик од поплава.

Стратешко планирање урбанизације и изградња насеља на сигурним висинама могу

смањити изложеност поплавама.

Еросионска контрола:

Имплементација пракси за контролу ерозије, као што су зелене баријере,

терасирање и очување шума, може смањити губитак плодног тла.

Рехабилитација екосистема:

Обнављање и заштита природних станишта, попут мочварних подручја и обала,

може побољшати отпорност екосистема на поплаве и ерозију.

Мере за очување екосистема

Резервати природе:

Естуарије, мочварна подручја и еколошки осетљиви делови река могу се означити

као резервати природе како би се сачувала биолошка разноликост.
Очување станишта:

Задржавање природних станишта и очување коридора за миграцију омогућава

очување екосистема.

Мониторинг и истраживање:

Редовно праћење стања екосистема омогућава брзу идентификацију промена и

правовремено предузимање мера заштите.

Одрживо управљање водама

Интегрисано управљање водама:

Развој и примена интегрисаних приступа управљању водама који узимају у обзир

потребе економије, екологије и друштва.

Очување квалитета воде:

Спровођење мера контроле загађења, рециклирање отпадних вода и промовисање

одрживих пракси у индустрији и пољопривреди.

Управљање водним ресурсима на нивоу слива:

Координација активности на нивоу слива може допринети одрживом управљању

водама, узимајући у обзир интересе свих заинтересованих страна.

Климатска прилагођавања:

Развој стратегија и мера које се прилагођавају климатским променама, укључујући

промене у падавинама и учесталост поплава.

Одрживо управљање водама захтева интегрисане и дугорочне стратегије које

укључују све релевантне секторе, узимајући у обзир економске, еколошке и
социјалне факторе како би се постигао баланс између људских потреба и очувања
водених екосистема.
 Закључак

У оквиру ове анализе фокусиране на реке Дунав и Тиса, кључни налази се могу
сумирати на следећи начин

Хидролошки аспекти

Дунав и Тиса представљају виталне водне ресурсе у Централној и Југоисточној

Европи, са значајним утицајем на економију, екологију и друштво.

Промене у водостајима и режиму водених токова имају различите последице на

различите секторе, укључујући пољопривреду, енергетику и транспорт.

Еколошки аспекти

Реке подржавају разноврсне екосистеме и пружају станиште за бројне биљне и

животињске врсте.

Антропогени фактори, као што су индустријске активности, урбано ширење и

пољопривредне праксе, имају значајан утицај на екологију река.

Утицај антропогених фактора

Индустријске активности, урбанизација и пољопривредне праксе могу довести до

загађења вода, промена у хидролошким условима и губитка природних станишта.

Последице и решења

Поплаве и ерозија представљају озбиљне претње које захтевају интегрисане мере

заштите, укључујући инфраструктурне пројекте, контролу ерозије и
рехабилитацију екосистема.

Очување екосистема захтева усмеравање на резервате природе, очување станишта

и спровођење мера контроле загађења.

Одрживо управљање водама

Одрживо управљање водама подразумева интегрисан приступ који узима у обзир

потребе економије, екологије и друштва.

Координација на нивоу слива, очување квалитета воде и прилагођавање на

климатске промене кључни су елементи одрживог управљања.
Значај истраживања за будуће управљање водама

Ово истраживање пружа темељну основу за разумевање комплексности река Дунав

и Тиса, идентификује кључне факторе који утичу на ове водене токове и анализира
последице по животну средину и друштво. Његова важност за будуће управљање
водама огледа се у следећим аспектима:

Информисање одлучивања

Анализа пружа релевантне информације које подржавају процесе доношења одлука

на нивоу политике, управљања водама и еколошке заштите.

Превенција и адаптација

Идентификација фактора ризика и рањивости помаже у развоју превентивних мера

и адаптација на променљиве услове, укључујући климатске промене.

Одрживост ресурса

Разумевање утицаја антропогених фактора и имплементација одрживих пракси

доприноси очувању водених ресурса за садашње и будуће генерације.

База за даља истраживања

Ово истраживање поставља темељ за даља истраживања која могу додатно

продубити разумевање екосистема и хидролошких аспеката река Дунав и Тиса.

У целини, ово истраживање има значајну вредност у контексту одрживог

управљања водама и очувања виталних речних екосистема. Његови налази пружају
основу за развој стратегија и политика које ће допринети очувању ових важних
природних ресурса.
 Литература

Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ИСБН 978-86-07-00001-

2.

Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево:

Свјетлост. ИСБН 978-86-01-02651-3.

Аврамов, Смиља; Крећа, Миленко. Међународно јавно право. Београд. ИСБН 978-86-387-
0713-3.

Хидрометеоролошки завод Србије Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (14. април

2006), Приступљено 25. 4. 2013.

Откривање нашег заборављеног културног и природног наслеђа у Мађарско - Српском

пограничном региону. Општина Нови Бечеј. 2013.

Откривање нашег заборављеног културног и природног наслеђа у Мађарско - Српском

пограничном региону. Општина Нови Бечеј. 2013.

Откривање нашег заборављеног културног и природног наслеђа у Мађарско - Српском

пограничном региону. Општина Нови Бечеј. 2013.

Откривање нашег заборављеног културног и природног наслеђа у Мађарско - Српском

пограничном региону. Општина Нови Бечеј. 2013.

„Хидролошки годишњак 2006” (ПДФ).

Откривање нашег заборављеног културног и природног наслеђа у Мађарско - Српском

пограничном региону. Општина Нови Бечеј. 2013.

Откривање нашег заборављеног културног и природног наслеђа у Мађарско - Српском

пограничном региону. Општина Нови Бечеј. 2013.

Откривање нашег заборављеног културног и природног наслеђа у Мађарско - Српском

пограничном региону. Општина Нови Бечеј. 2013.

Откривање нашег заборављеног културног и природног наслеђа у Мађарско - Српском

пограничном региону. Општина Нови Бечеј. 2013.

Откривање нашег заборављеног културног и природног наслеђа у Мађарско - Српском

пограничном региону. Општина Нови Бечеј. 2013.

„ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ НАСЕЉА НОВИ БЕЧЕЈ”