Re model potie od latinske rei modus, to znai mera.

MODELOVANJE metoda prouavanje objekta (fizikog, fiziko-hemijskog) gde se

umesto naoriginalu prouavanje vri na modelu, a rezultati se kasnije proiruju na
original
Matematiki ili fiziki sistem koji podlee specifinim pravilima, a koristi se za
razumevanje fizikih, biolokih i drutvenih sistema sa kojima je u odreenoj
analogiji (McGraw-Hill Dictionary of Scientific and Technical Terms)
*Metode modelovanja:
1. Matematike
2. Fizike
3. Modelovanje metodom prenosa dimenzija
*Vrste pristupa:
1.
2.
3.
4.

Empirijski
Fundamentalni
Stohastiki
Populacioni

Empirijski
-Zasnovani na eksperimentalnoj analizi
Najee nisu teorijski zasnovani,
Dosta pouzdani u ispitivanom intervalu,
Nepouzdani za ekstrapolacije,
Oblik: empirijske korelacije dobijene regresijom eksperimentalnih podataka.
Empirijski pristup je zasnovan na analizi eksperimentalnih rezultata.
U eksperimentima najee variraju odabrani parametri a mere se eljene veliine.
Empirijski model esto nije u potpunosti zasnovan na teorijskoj analizi.
Prednosti:
Sloeni sistemi (vie faza, vie komponenti i reakcija, vie operacija, sloena
struktura) se esto ne mogu opisati teorijski, ili se fundamentalni modeli ne mogu
reiti, pa empirijski pristup omoguava da se predvidi ponaanje tih sistema.
Empirijski modeli se mogu koristiti sa relativno velikom pouzdanou ako se
pretskazuje ponaanje istog ili slinog sistema u opsegu vrednosti parametara za
koje je predhodno izvrena analiza i razvoj modela.
Najee su jednostavni za upotrebu.
Nedostaci:
Poto empirijski modeli esto nisu teorijski zasnovani, oni ne mogu da doprinesu
boljem razumevanju fizikih i hemijskih pojava u posmatranom sistemu.
Poto nema teorisjske zasnovanosti, postoji mogunost da se neki od znaajnih
parametara ne ukljue u analizu.

Primena je ograniena samo na sline sisteme i na opseg parametara korien pri

postavljanju modela to znai da ekstrapolacija pri primeni empirijskog modela nije
dozvoljena.
*Primeri upotrebe empirijskih formula
Predvianje fizikih, hemijskih, termodinamikih veliina za jedinjenja ili smee na
odreenim uslovima, npr: konstante brzine hemijske reakcije, koeficijenta prenosa
toplote i mase, koeficijenta aktivnosti, napona pare, toplotnog kapaciteta
Predvianja ponaanja sistema pod razliitim uslovima: dinamika sistema i procesa,
nain strujanja i kontakta faza,...
Kalibracija instrumenata, ureaja za merenje, analizu, monitoring i dr...
Ranije se empiriski pristup koristio vie, ali sa napretkom teorijskih istraivanja i
brzim razvojem raunara, se sve manje upotrebljava.
2. Fundamentalni
Zasnovani na fizikim i hemijskim principima,
Teorijski opisuju sistem,
Predviaju ponaanje sistema za razliite uslove,
Oblik: diferencijalne ili algebarske jednaine dobijene na osnovu bilansa i brzine
procesa.
Zasnovan na osnovnim zakonima fizike i hemije.
Osnova
a) bilansi: materije, energije, koliine kretanja i
b) izrazi: za brzinu hemijske reakcije, brzinu prenosa mase i toplote i za fiziku
i hemijsku ravnoteu.
Bilansi se postavljanju na razliitim dimenzionim skalama, u zavisnosti od veliine
sistema i/ili eljenog nivoa detaljnosti opisa.
Matematiki oblik: diferencijalne (obine i parcijalne) i algebarske jednaine.
PREDNOSTI
Teorijski opisuju sistem, rezultati modela mogu da doprinesu boljem razumevanju
fizikih i hemijskih pojava i fenomena.
Pomou modela je mogue predvideti ponaanje sistema pod razliitim uslovima.
Koriste se za projektovanje ureaja i upravljanje procesima.
Njihovom primenom se smanjuje ili eliminie potreba za izgradnjom pilot ureaja.
Mogu da pomognu u planiranju eksperimenata i smanjivanju broja eksperimenata.
NEDOSTACI
Sistem koji se modeluje se mora vrlo dobro poznavati pre postavljanja modela
zahtevaju se raznovrsna i specifina znanja i vetine inenjera / istraivaa.

 Ponekada su postavljeni modeli vrlo sloeni pa se ili ne mogu reiti postojeim

metodama ili je potrebno mnogo (raunarskog) vremena i resursa.
Napomena: modele, ak iako su vrlo detaljni / precizni, je neophodno verifikovati
poreenjem sa eksperimentima; pre verifikacije se modeli ne mogu upotrebljavati sa
pouzdanou.
*Nivo opisa
1.

Mikroskopski
Koristi molekulski opis, to znai da je kontrolna zapremina na nivou grupe
molekula hemijska kinetika. Hemijska kinetika definie brzinu hemijske
reakcije kao funkciju karakteristika sistema (c,T,p).
Slui za pojednostavljnje ukupnih izraza za brzinu po postavljenim teorijskim,
konzistentnim mehanizmima sloenih reakcija.
2. Mezoskopski
Daje detaljan opis na mezo-skali. Koriste se diferencijalni bilansi u
viedimenzionom prostornom sistemu;
Slui za opis strujanja na nivou vrtloga (turbulencija), izraunavanje prenosa
mase i toplote na nivou estice.
3. Makroskopski
Manje detaljan opis sistema po pitanju unutra- njih karakteristika;
Modeli se dobijaju redukcijom (pojednostavljenjem) osnovnih bilansnih
jednaina transporta
Koeficijenti koji figuriu u difer. jednainama su modifikovani, vremenski i
(prostorno) usrednjeni
Makroskopski modeli se esto koriste u inenjerskoj praksi pri projektovanju i
analizi, ali se u dananje vreme sve ee koriste detaljnjiji mezoskopski
modeli
4. Megaskopski
Nivo opisa je iri od procesa i postrojenja (osim tehniko-tehnolokih,
ukljuuje drutvene aspekte: ekonomske, pravne, zatitu ivotne sredine...)
Modeli sloeni, sadre navedene aspekte, pa zavise od razvoja i potreba datog
drutva i njihovih normativnih akata (ali nisu detaljni po pitanju fizikih i
hemijskih pojava).
Primeri upotrebe:
Planiranje proizvodnje i lanca nabavke za vie fabrika,
Analiza uticaja proizvoda na ivotnu sredinu tokom njegovog ivotnog
ciklusa.
Procena uticaja novih projekata na ivotnu sredinu
Predvianje scenarija zagaenja i disperzije tetnih materija u ivotnu
sredinu.
3.Stohastiki

Koristi se za opisivanje sistema u kome se veliine u sistemu menjaju nepredvidljivo,

odnosno sluajno. To su procesi u kojima se veliine na izlazu i/ili posle odreenog
vremena ne mogu jednoznano odrediti na osnovu stanja sistema na ulazu ili u
predhodnom (poetnom) trenutku.
esto sistemi tj procesi imaju sloenu unutranju strukturu koja se ne moe analitiki
(deterministiki) opisati koriste se stohastiki modeli.
Stohastiki modeli predviaju ishod sluajnih procesa, ali sa izvesnom
neodreenou, koja se opisuje raspodelom verovatnoe. Stohastiki modeli su
zasnovani na teoriji i zakonitostima verovatnoe.
Zasnovani na teoriji verovatnoe,
Koriste se za sisteme u kojima se veliine menjaju nepredvidljivo, sluajno,
Izlazne veliine nisu jednoznano odreene ulazom,
Oblik: funkcije verovatnoe i statistike.
4.Populacioni
Zasnovani na bilansima populacije,
U hem. inenjerstvu se koriste za opisivanje realnog strujanja u ureajima,
Dobijaju se na osnovu teorijske (ali stohastike) analize i eksperimenata sa
obeleenom supstancom.
Oblik: funkcije starosne raspodele
unutranja, raspodela zadravanja i dr.
1. Formulacija problema Definisanje ciljeva i eljenih ishoda, detekcija procesnih
zahteva i potencijalnih problema.
2. Analiza problema Prikupljanje podataka i ranijih iskustava, podela sistema u
podsisteme, postavljanje primarnih veza izmeu elementa i promenjivih.
3. Usvajanje pretpostavki modela Odabir i provera pretpostavki, analiza u cilju
postavljanja to je mogue manjeg br. jedna. 1. UVOD - MATEMATIKI MODELI
MODELOVANJE I SIMULACIJA PROCESA 13 IZGRADNJA / RAZVOJ MODELA 2
4. Postavljanje jednaina modela Definisanje veza izmeu promenjivih i parametara
u matematikoj formulaciji, provera odreenosti i konzistentnosti modela.
5. Prikupljanje neophodnih podataka Obezbeenje tanih vrednosti konstanti.
6. Odabir numerikih metoda i formiranje algoritma Izbor optimalnog, detaljnog
algoritma sa metodama za reavanje postavljenog problema IZGRADNJA / RAZVOJ
MODELA 3
7. Simulacija programa Izvravanje programa, generisanje rezultata.
8. Analiza i interpretacija rezultata Odabir reprezentativnih rezultata, poreenje sa
eksperimentima, detekcija uzroka greke.

9. Poboljanje i korekcija modela Ispravke u pretpostavkama ili/i u modelu ili/i u

algoritmu i ponovne simulacije.
10.Primena modela