.&NALiZA FR;TiSAKA I PR{XjINA UTICAJA }i,A. VOT}NE RilsUf{Sl.

PRI NA I N STRU M E NATA ZASTITE

tT'I E
ZIVOTNE SREDINE U UPRAVLJANJU
VODNIM RESURSIMA

Dr BoZidar Stojanovit, dipl.ini. tehn.

Miodrag Milovanovit, dipl.inZ. grad.

1. UVOD

Tokom poslednje dve decenije u svetu je znadajno promenjen pristup

upravllanju vodnim resursima. Doskora5nji, preteLnoinzenprstci
piistup bio je
usmerennavodoprivredne delatnosti, kao Sto su: vodosnabdevanje
stanovni5tva,
za(titavoda, navodnjavanje,zafititaod Stetnog dejsfva voda,
uojrr. akumulacije
i zaitita od erozije. Novi sveobuhvatnlji piirtop, zasnoyan na integralnom
upravljanju vodama, koji uzimau obzir ukupni vodni ciklus sa
svim prirodnim
aspektima i interesima korisnika voda, urporturrlja se, posle
niza medunarodnih
konferencija, usvajanjem koncepta i nadela odrZivog razvojana
Konferenciji
U\.o Z]votnoj sredini i razvoju ([II\fCED), odri,anoj u Rio de Zaneiru 1992.
godine [1]. Doneti su dokumenti od strateske vaZnosii za
razvoj dovedans tva i
oduvanje planete Zemlje, od kojih je zavodoprivredno planiranje
od posebnog
znadalapoglavlje I 8 "Agen de 21" , (Z,afitita kvaliteta i snabdevanje
voiom) t2f
koje definise primenu integralnog pristupa rczvoju, upravljanju i
kori56.ru,
vodnih resursa. Integralno upravljanje vodam azasnivase na nuelnma
odr1ivog
razsroja, koji su osnova zanove koncepte i instrumente zaodrZivo
kori5ienj!
vodnih resursa, zaitituZivotne sredine i drustveno-ekonomski runtoj.
Sledeii globalno usaglaien koncept odrZivog razvoja u oblasti voda
Evropska unija je usvojila ,,okvirnu direktiw o vbdama,,-(oDV)
kojom
je odredila svoju dugorodnu politiku, uvodenjem novih principa [3],
i standarda u
planiranju i realizaciji politike odrZivog korisienj a i zalTite,roOu. polaze6i
od
toga da voda nije komercijalni proizvod, ve6 naslede koje treba
itititi, braniti
184
 -,
{ ior srtru'r nA vr}D{. }t}iL{ vt{ [lx ] .-.F.q n r;sLav il nnn I

**r-
i tretirati kao takvo, ODV uspostavlja novi okvir za sveobuhvatnu za5titu
svih povriinskih i podzemnih voda i njihovo odrZivo kori56enja sa lapjnjim
ciljem da se dostigne dobar ekoloiki status svih vodnih tela u Evropsf.O,
odreObi "riji
u zadatomroku. Buduii da okvirna direktiva o vodam a rmavise
t o.l.
ukazuju na njene Yeze sa vi5e drugih direktiva, ovo pitanje je proudayano
u
okviru vise proj ekata, gde su utvrdene znadajtre medusob ne veze,
slid{.rosti i
razlike, a u nekim sludajevima i odredena preklapa
rya 14,51.
Imajuii u vidu da je donet novi zakono vodama, koji je u osnovi saglapan
sa
Direktivom EU o vodama, u ovom radu analizirqu se kljudne karakte4istike
i medusobni odnos izmedu oDV i najmatajnijih evropsliih direktiva kpje
su
posveiene prevenciji i kontroli uticaja ljudskih aktivnost i na
Livotnu sr$dinu,
kao i osvrt na stanje u ovoj oblasti u Srbiji. U ovom radu predstavljapre
su
osnovne karakteristike Okvirne direktive o vodama (ODV), Direktive
o
stratelkoj proceni uticaja na Livotnu sredinu (SEA), Direktive o prpceni
uticalaprojekata naLivotnu sredinu (EIA), Direktive o integrisanoj prevpnciji
i kontroli zagadenja (IPPC) i Direktive o kontroli veiih udesa sa opEsnim
materljama (Seveso II), kao i njihov medusobni odnos.

2. OKVIRNA DIREKTIVA O VODAMA

"okvirna direktiva o vodama" usvojena je

2000. godine sa obave \nom
primenom od strane svih dlanica EU do maj a 2003 .godine. Ona predst
avljaosnov
zatacionalizacijui modernizacrlupostojeiihpropisa o vodamaiuvodi integfalan
pristup upravljanja vodama. Direktiva sadrLi 26 ilanova 11 Aneksu, i
kl{iirrru
se uspostavllanovi institucionalni okvir l<roz smernice za opsti pristup,
ciljeve,
nat'ela, definicije i mere za upravl.janje vodama u Evropsf<o.; uni3l Direktiiva
u
prvi plan stavlja "ekolo5ke" ciljeve koji su osnov za donosenje programa mgra
u
okviru planaupravljanja rednim slivom. Specifidni ciljevi OpV su sledeii:

' pro5irenje obuhvata zafitite voda na sve vode: povrsinske i podzemnel

. dostizanje "dobrog statusa" svih voda do 2015. godine;
o upravljanje vodama na nivou rednog sliva;

' kori5ienje granidnih vrednosti emisije, standarda kvaliteta vodla i

eliminacij e ispu5tanj a opasnih materqa;
. snaZnije ukljudivanje javnosti;
. obezbedivarg'e adekvatne politike cena; i
. usmeravanjezakonodavstva.

18s
 Ax,q',:c,{ pRrrrsAKA t r}R{}dllNA r,irriiA.rA i\iA v{}t_}N ri Rl]stJRs[

YaLnoje imati u vidu da za ostvarivanje navedenih ciljeva

treba primeniti
sledeia nadela:

' obezbedenje visokog stepena ekoloske za5tite,

. primena nadela predostroZnosti;

' primena nadela prevencije-spredav anje zagadenja

na izvaru:
. primena nalela zagadivad,_placa; i
. anahza tro5kova i koristi.

Direktiva uspostavlja okvir za za{titusvih povrsinskih

i podzemnih voda, sa
kljudnim zahtevima koji su navedeni u nienom
dlanu l, dime se:
' spredava dalje pogor5avanje omogu (ava i postizanje dobrog stafusa
i
akvatidnih ekosistema sa njima por"tunrt,
kopnlnih modvarnih i
ekosistema;

' podstide odrZivo kori5ienja vode zasnovano

na dugorodnoj zaititi
raspoloZivih vodnih resursa;

' poboljsava zaltita i unapreduju akvatidne sredine,

izmedu ostalog, l<roz
specifidne mere za postupno smanjenje ispustanja,
prioritetnih supstanci i prekid ili poslepetto r.*iaunie
emisija gubitaka i
ispustanja, emisija i
gubitaka prioritetnih supstanci
;

' obezbeduje postupno smanjenj e zagadivaryapodzemnih

voda i spredavanje
ry'ihovog daljeg zaga&varya; i
' doprinosi ublazavanju efekata poplava i susa.

Direktiva ne propisuje direktno proceduru planiranja

vodnih resursa,
medutirn takvaprocedura je preporudena u vodidu
br. 11 zalednldke strategije
za implementaciju oDV [6] i sastoji se od sledeiih
faza:
. uspostavljanje obuhvata vodnog podrudja,

' procena trenutnog statusa voda i preliminarna

analizaodstupanja;
. postavljanje ciljeva zaltite Zivotne sredine;
. uspostavljanje programa monitoringa;
. analiza problema;
. uspostavljanje program a mera:

186
 Iiqs'r':'r"{.J:' zA v$ix}r}R|vR[t]t; ^,Jane:sLev *gnrut*,

tzr ada planova upravlj anj a rednim s livom;

implementacrjaprograma mera i evaluac
ia; i
informisanj e i konsultovanje javnosti.

Osnovna j edinica urp t avlj ary arednim s livom j e' podrudj

e rednog sliva,, (river
basin district), koja je zasnovan anateritorijalnom principu,
ali nije uslovljena
adminstravnim granicama, niti dr1avnim granicama u siudaju
medunarodnih
reka, sto predstavlja znad,ajnuinovaciju u odrroru na
dosadainju praksu.
Direktiva, takode, u proces planiranja uvodi nove elemente,
kao sto su:
identifikacija pritisaka i anariza fiicajana vodne resurse, ekonoms
ku analizu
korisienj avoda,koncept "dobrog statusa" voda, program meta,pravo javnosti
da se informiSe i ukljudi u dono5enje odluka. Sa druge strane,
oDV zadrLava
i elemente tradicionalnog komandno-kontrolnog lioncepta,
f.oji propisuje
detaljne postupke i sadrt'al planaupravljanja rednim slivom i
stroge propise o
monitoringu i izvestavanju.
Plan upravljar4a podrudjem rednog sriva (RBMP) predstavrja gravni
dokument za implementaciju ODV, dr.li je detaljni sadrL'aj propisan
u Aneksu
vII Direktive, kojim su obuhv a6ena slededa poglavlja:
1. Opdti opis karakteristika vodnog podrudja;
2' Prikaz znad'ajnihpritisaka i uticaja ljudskih aktivnosti na status povr5inskih
i podzemnih voda;
3. Identifikacija i izradakanta zaltilenih podrudja,
4. Izrada karata mreZe monitoringa,
5. Popis ekolo5kih ciljeva;
6. Prikaz ekonomske analize kori5ienja voda;
7 . Detaljan prrkaz program a mera (osnovnih i dopunskih);
8. Registar detaljnijih programa i planov aupravljarya zapojedine podslivove,
sektore ili tipove voda;
9. Prikaz preduzetih mera za informisanje i konsultovanje javnosti;
10. Spisak nadleZnih organa; i
11. Adrese i procedure za dobqanjebazne dokumentacije i informacija.

187
 Axnu;*a rRt'r'tsAi{-A i Ff{{-\{lir\A u"f{cAjA hA vi}t}N11 }q.,istj}ts[

3. PROCENE UTIGAJA PROJEKATA, PLANOVA I

PROGRAMA ilIA ZruOTNU SRFDINU

Procena uticala projekata na Livotnu sredinu

(EIA) je instrument koji
i
osigurava razmatranje uzimarye u obzir potencijalno
negativnih efekata
javnih i privatnih razvojnih poduhvata
koji mogu imati znadajne posledice
u Zivotnoj sredini f7l. EIA je postala op5te prihvaiena
u svetu, kada je 1992.
godineutvrdenauRio Deklaracrji, kao iz-tiprincip:
"procenauticajaprcrjekata
na Livatnu sredinu, kao nacionalni instrurnent,
biie preduzet a za predloZene
aktivnosti koje verovatno mogu imati znadajne
negativne uticaje na Zivotnu
sredinu i ona se podvrgava odludivanju,,
tg].
u toku visegodi5nje primene, pok azalo se da standardni modeli procene
uticaja projekata na Livotnu sredinu u mnogim
sludajevima nisu adekvatni
usled ogranidenja po sledeiim pitanjima:

' procenauticaja kompleksa vi5e objekata i

veiih prostornih celina;
. procena kurnulativnih i socijalnihuticala;

' anahza alternativnih projektnih reienja ili lokacrja; i

. procenauticaja sektorskih politika i planova.

ovi i drugi razlozi ukazali su na potrebu re5avanja nedostataka

postojeieg
modela procene uticaja lcroz razvoj sistema procena
uticaja, podev od
nqnlaegnivoa procena uticalaprojekata, preko procena
kumulativnih uticaja,
socijalnih uticala,pa do strateskihpror.nu uticajapolitika,
planova i programa
na Livotnu sredinu, objedinj avajuprethodne
[9-11].
Strateska procena uticaja (sEA) prihva6ena je
kao legalni instrum ent za
procenu uticaja planoYa i program a na Livotnu
sredinu porl-. vi5e od 20 godina
isttaLivarya' SEA obezbeduj e znatno konsistentniji
olw ir zaprocene Livotne
sredine i donosenje odluka o strateskim planovima
i prograrnima. SEA ne
iskljuduje ElAprojekata,vei obe procene zajednodine
novi ,irt.* zaprocenu
uticaja, koji obei ava veci napredak ka odrLivom razvoju
ll2-131.

3.] PROCENA UTICAJA PROJEKATA NA ZTTOTTVU

SREDINU
Direktiva EU o proceni uticalaprojekata pod nazivom "Direktiva
o proceni
uticaja odredenih javnih i privatnih projek ata na
Zivotnu sredinu,, (EIA)
[14] doneta je 1985. godine. ova Direktiva nastalaje kao jedan
od snaznih

188
 "{ ru s'r i:'u:- j.;\ V {}t }* tL R I viil-i} Ll,..},{ td *sl,,\v Clinio I "'

mstrumenata za sprovodenje politike za5tite Zivotne sredine u EU,

koja se
takode zasnrvana vei pomenutim principima odrzivog razvoJa.
Podetna faza procesa EIA je donoSenje odluke o potrebi procene
uticaja
za dati projekat (screening). Direktiva razlikuje dve vrste
projekata. prvi su
projekti zakojeje obavezna izrad,a EIA, koji se nalaze
u spisku projekata
navedenih u Aneksu I Direktive, adrugi su projekti
sa spisk a
mogu biti prcdmet procene ukoliko se oceni da njihove
Aneksu ti, t o;i ii
karakteristike mogu
tzazvati znadalne negativne efekte u zivotnoj sredini.
Druga faza ptocedure EIA podr azvmeva odredivanje
obuh vata procene
(scooping)' obuhvat procene uticaja propisan je
Aneksom III Direktive, kojim
je definisan sadrial izve!;tajao procen i *icaji,koji
obuh vata:
1. Opis planirane lokacije projekta;
2. Opis projekta;
3. Prikaz glavnih razmatranih altern ativa:
4. Prikaz stanja iivotne sredine na lokaciji i bliZoj okolini;
5. opis moguiih znadalnlhuticalaprojekta na Livotnu sredinu;
6. Procenu uticaja na Livotnu sredinu u sludaju udesa;
7. opis mera predvidenih za spredavanje, smanjenja i ako je moguie
otkianj anj a svakog znadajnye g stetno g uticaj ana Zivotnu
sredinu ;

8. Program monitoringa uticaj ana Livotnu sredinu;

9. Netehnidki rezime izveitala.

EIA Direktiva dolivela je amandmane sa Direktivo m 97 I lI IE

C t 1 5]. Glavne
izmene se odnose na pobolj5anje sledeiih faza procesa procene:
o potrebi procene uticqa, erefinisanje obulvata pro..o., odludivanje ocenjivanje
adekvatnosti i kvaliteta izveitajao EIA, obavezno razmatrarye
alternatrva i na
unapredenje procesa ukljudivarya javnosti u donosenju odluka.
Nova direktiva
bolje prectzirapojedine odredbe, daje se detaljniji opis i Siri spisak
objekata
koji moraju (Aneks I) ili mogu biti podvrgnuti proceni *icija(Aneks
II).
Dodat je potpuno novi i veoma vaLanAneks, kojim se definisu-kriterij
umi za
odredivanje da li se projekat mora podvrgnuti proceni uticaja. procena
uticaja
projekta na pojedine segmente Zivotne sredine vr5i se u odnosu
na geografske
razmete i rntenzitet moguilh uticaja. verovatnoiu nastanka efekata,
trajanje,
udestalost, reverzibilnost uticala, te kumulativne i indirektne uticaje.

189
 AXITIIZ,'T FFT}TISAIIA tr PROCENT\ UTI{JAJA NA VO$NN RESURSE

Ekonomska komisU'a tIN za Evropu (IINECE) donela je konvenciju o EIA

u prekogranidnom kontekstu (ESPOO konvencij a) 1991. godine sa primenom
od 1997 . godine [ 1 6] . Ova konvencij a utvrduj e obavezu zemallapotpisnica
za
razmenu informac tja o ruzvojnim projektima koji imaju
prekogranidne uticaje,
opisuje principe, mere i procedure koje se moraju sprovesti,
siisak atctivnosti,
sadrLal dokumentacij e i primenj ene kriterij ume za pr o cenu
znadaja uticala.

3.2 STRATESKA PROCENA UTICAJA PLANOVA I PROGRAMA

NA ZI-7/OTIV\] SREDINU
Strate5ka procena uticajana Livotnu sredinu je proces koji obezbeduje
vlastima ruzlidttih nivoa da procene uticaje na Livotnu sredinu pojedinih
tazvojnih politika, planova i programa, kao i da predvide mere
zastite. Ona
integriSe ciljeve i principe odrZivog razvojana visim nivoima
odludivanja, kao
na pr. nacionalne politike, planovi i programi razvoja energetike,
saobia,caja,
poljoprivrede, Sumarstva, vodoprivr ede,turizma, zatimurbanistidki
i prostorni
planovi, itd.1171.
Evropska unrja je donela "Direktivu 2001/42/EC o proceni efekata
odredenih planova i programa na Livotnu sredinu" (SEA) 200L godine
[18]. Cilj ove Direktive je postizanje visokog nivoa zaitite Livotne sredine
ukljudivanjem faktora bitnih za hivotnu sredinu u proces pripreme i usvajanja
odredenih planova i programa kod kojih postoji moguino st zna(ajnog
uticanla
na Livotnu sredinu. Direktiva odreduje proceduru i sadraaj procene, koji
obuhvata slede6e faze: odludivanje opotrebi izradesEA, odredivanje
obuhvaia
procene, prikupljanje podataka o Livotnoj sredim, razmatranje
alternativa,
analtza uticaja i odredivanJe nJihovog znadaja, identifikacija mer a za1tite,
izrada izveltaja. ocenjivanje kvaliteta izvefitaja. informisarye i konsultacije
sa zainteresovanim stranama, dono5enje odluke i monitoring implementacije
SEA. Direktiva ima dva aneksa, koji bliZe definisu sadraaj izve1tajao
SEA i
kriterij um e za o dr edivanj e moguiih znadala efekata.
Obuhvat SEA moilebrtirazlidit, zavisno od nivo aplanirarya i vrste planova,
uzimajuti u obzit hijerarhiju planiranja. SadrZaj izie1taja o SEA definisan je
Aneksom I, kako sledi:
1. Kratak prrkaz sadrLala i ciljeva plana, kao i odnos prema drugim
relevantnim planovima;
2. Relevantne aspekte postojeieg stanja Zivotne sredine i njenog moguieg
ruzvoja ukoliko se plan ne implementira;

19A
 lru s l'r.rut ;A vo$*pllrvRgllu .".IaR*stev *nm;I*,

3. Karakteristike zivotne sredine u oblastima

u kojima postoji moguinost da
budu izloiene znadalnom riziku;
4. Postojeii problemi u pogledu zivotne sredine uvezisa
planom;
5. Ciljevi zaltite Zivotne sredine ustanovljeni
na medunarodnom nivou i na
nivou drtave od znalaja za pran kao i nadin na koji su
ovi cljevi i svi
ostaii aspekti Zivotne sredine uzeti u razmatrurye;
6. Moguii uticaji na Livotnu sredinu, ukljudujuii i
falctore kao sto su:
stanovni5tvo, zdravlje ljudi, fauna,flora, biolo5ka raznovrsnost,
zemljiste,
voda, vazduh, klimatski dinioci matenjalni resursi, kulturno naslede,
,
predeo i medusobni odnos ovih faktora;
7. Mere predvidene u cilju spredavanja, smanjenja ili otklanjanja u najve6oj
moguioj meri, bilo kog znadajnog negativnog uticaj a na Liiotnu sredinu
do koga dovodi implementacija plana;
8. Kratak pregled razloga koji su posluZili kao osnova za rzbor alternativa,
kao i opis izvrlene procene, uktjudujuii i eventualne teskoie do kojih je
doilo prilikom formulisanja potrebnih inform aclja;
9. opis mera koje su predvidene u oblasti monitorinsa i
10. Netehnidki rezime prethodnih inform acrJa.

Kriterijumi za odredivanje znalaja moguieg efek ata plana odnose se na

tazmatranje karakteristika plana i karakteristika moguiih uticala(Aneks II):
1 . Karakteristike planauz poseb nouzimar4e u obzir: stepen u kome se planom
uspostavlja okvir za projekte koji mogu imati znadajanuticaj na okolinu,
stepen u kome plan utide na druge planove i programe, integrisanje faktora
Zivotne sredine i odrZivo g razvoja u planu, probleme ilivoine sredine koji
su od znadaja za datiplan.

2. Karakteristike efekata i podrudja koje moi,ebiti pod uticajem: verovatno6e,

ttajat4a, udestalosti i reverzibilnosti uticqa; kumulativna priro da utica1a.,
velidina i prostorne razmere uticaja; vrednost i povredivost podrueja koje
mohe biti pod uticajem, rizike za ljudsko zdravlje ili Zivotnu sredinu
usled udesa, prekogranidne efekte, uticaji na podrudja koja imaju status
zaStiienog dobra.

191
 l\l{Al-lz;t FRITISAK.\ I Pi{flcL.NA Lir'trctAJA }iA v-*tr}NE I{ESURSE

Peta ministarska konferencija "Environment for Europe" u Kievu (2003.

godine) usvojila je "Protokol o strateskoj proceni uticaja
lao deo Konvencije
o E IA u prekogranidnom kontekstu" 1 9]. ZahtevrsEA protokola
[ su uglavnom
u saglasnosti sa EU direktivom o strateskoj proceni, ah dodatno
ukljuduju
procenu zdravstvenih efekata, konsultacije ru rdruurtvenim
organima, pravo
javnosti da se ukljudi vei u podetnim fazamastrateske
pro..o..

3.3 ODNOS IZMEDU EIA I SEA

Obe vrste procene uticaja na Livotnu sredinu imaju slidne ciljeve i
medusobno su povezane u okviru iste politike za5tite Zivotne
sredine. Glavna
razllkatzmedu SEA i EIA se odnosi na vrstu odluka koie trebadoneti.

Thbela I - Glavne razlike izrnedu SEA i EIA [20]

Stratelka procena (SEA) Procena uticaja (EIA)
Nivo donoSenja odluka (politika), plan, program
Razmere uticaja makroskopske, kumulativne
Vremenska skala dugorodno, srednjerodno srednjorodno, kratkorodno
Glavni tzvoripodataka strategij e odrZivog razv oja, terenska ispitivanja,
izve5taji o stanju Zivotne sredine analizauzoraka
Vrsta podataka preteZno kvalitativni preteZno kvantitativni

prostorne, politidke, regulatorne, lokaciono specifidne,

tehnoloike, fi skalne, ekonomske proj ektne, konstrukcione.
operacione
Tainost analtze

Kriterijumi procene ciljevi i kriterijumi odrZivog zakonska ogranidenja i

razvoja BAT

EIA je povezana sa odobravaryemprojekata, kao konadnom

odlukom pre
podetka rzvodenjatadova, i bavi se lokacijom, projektom preteLno
i merama
za smanjenje uticaja. Sa druge strane, SEA se odnosi na strateske planove
i
programe kojima se utvrduje potreba, alternativne lokacije
i nadini iealizacrje
plankanlh projekata u Sirem kontekstu i moguinosiu da se u
ve6oj meri
spredavaju negativni uticaji na okolinu. Na taj nadin SEA i
EIA Direktive
omoguduj e hij erarhij ski pristup proce namauticaj a o d vi Seg
ka niaimnivoima,
od podetne ideje i alternativnih re5enja, preko planiranja i projektovanja,
pa
do konadne odluke o izgradnji. U literaturi se razmatra mogudnost integiu.i"
od SEA ka EIA i obrnuto t2tl.

r92
 lusnrur zA votlopRrvREDu ,,JARosLAv Crnuf.

4. IPPG ISEVESO II DIREKTIVE

4, 1 IPPC DIREKTIVA
Evropska zajednica je 1996. godine donela "Direktivu
o integrisanom
spredavanju i kontroli zagadivarya Livotne sredine" (IPpc
Direkti"va) pd.
Primarni cilj Direktive je da se postigne integrisano spredavanje
i kontrola
zagad'eniatadi obezbedenja visokog nivoa zafltite Livotne sredine
u..tini,Sto
znadr da ni jedan medijum - vazduh, voda, ili zemljiste - neie
biti ugrozen
u nastojanju da se za5titi drugi. Direktivom se harmonizuju pravila,
uslovi
i postupak izdavanja integrisane ,,ekoloSke" dozvole za iad- velikog Uroiu
industrijskih i poljoprivrednih aktivnosti, koje mogu imati negativn.
uti.uj.
na Livotnu sredinu. ona se ne odnosi na infrastrukturne projekte.
NadleZni organi, prilikom odredivanja uslov a za dobijarye dozvola, moraju
da uzmu u obzir sledeie op5te principe
l23l:
' zahteY za rzdavanje integrisane dozvole mora da sadrLL informacije
o
fi zidkim, tehnidkim i organtzacionim aspektima postroj
enj a;
' da se izbegne nastajanje otpada, akadato nije moguie, da se neutralise
ili
odloZi tako da se pri tom izbegne ili smanji svaki uticaj takvog otpada na
Ljvotnu sredinu;
. da se energija koristi efikasno;
' da se prethodno preduzmu sve odgovarajuie mere protiv zagadivanja, a
narodito primenom "najbolj ih dosfupnih tehnika"-BAT*
;

' da se preduzmv mere potrebne za spredavarye udesa i ogranidavanje

njihovih posledica;
' da javni registar, koji sadrLi sve relevantne informacije o IppC
postrojenjima, bude dostupan javnosti; i
' fleksibilan pristup omoguiuje diskreciono pravo nadleLnom organu
' da vzme u obzk lokalne uslove koji odreduju najpogodn lje mere za
implementacij u Direktive.

Pojam "najbolje dostupne tehnike" je jedan od kljudnih elemenata Direktive,

gde "najbolje" znadinajefikasnije u postizanju visokog stepena zaitite Livotne
sredine u celini, "dostupne" zna(imogude kori5ienje od strane industrije pod
ekonomski i tehnidki odrZivim uslovima, a "tehnike" se odnosi ne samo na
primenjenu tehnologiju, vei i na sve faktore koji su relevantni za ukupne
ekolo Ske performanse postroj enj a.

193
 /\NALlzA Pltl?tsAK:\ i pRilu!,NA u'Ii{'A.}A i\A vot}}iE RHsuRsE

Direktiva je usmerena uglavnom na velika postrojenja,

a sa rzuzetkom
hemijskih postrojenja, a za sve druge kategorij. port oj.
nJa, nakoje se Ippc
odnosi, def,nisan je granidni (minimalni) lapacitet
(Aneks r). zaneke vrste
postrojenja granidni kapacitetje tako malida
IPpc Direktivi podleZu i srednja i
mala pr e duze a'
P r e duze ca moruju pr e duzeti
6
s ve ne opho dne preventivne
za zaltitu od zagadivanja, a narodito krozprimenu mere
BAT (prema principima iz
Aneksa IV) i standarda kvalitet a hivotne
siedine kako bi ;; ispunili zahtevi za
granidne (dozvoljene) vrednosti emisije (Aneks
III). u integrisanu dozvolu
mogu se ukljuditi, kako mere za kontrolu ulazne
kontrolu zagadenja na ispustu. Direktiva sadrLi
supstan.., ,uto mere za i
i odredbe koje osiguravaju
dostupnost zahteva za izdavanje dozvole, uslova
monitoringa (Aneks V) javnosti.
u dozvoli rczultata i
Integrisana dozvola sadrhiuslove koji se odnose
na:
1" Primenu najboljih dostupnih tehnika ili drugih tehnidkih
uslova i mera;
2' Mere iz studije o proceniuticalana Livotnu sredinu ili studije o proceni
uticaja zatedenog stanja na Livotnu sredinu;
3. Granidne vrednosti emisija zagadujucih mater rja zapostrojenja;
4. Mere zaitite vazdvha, vode i zemljilta;
5" Mere koje se odnose na upravljanje otpadom;
6. Mere za smanjenje buke i vibracija;
7. Mere za eflkasno koriiienje energije;
8. Zahteve za monitoring emisija;
9. Mere za sprelavanje udesa i otkranjanje njihovih posledica;
10. smanjenje zagadenja, ukljudujuii i prekogranidno zagadenje;
11' Mere predvidene zapodetak rada, za zaustavljanje
u sludaju poremei ajau
funkcionisaju postrojenj a, i zaprestanak radu post
ojenjaji
12' Nadin i udestanost izveStavanjai obim podataka sadrLanihu izve5taju.

U sludaju da funkcionisanje nekog postrojenja moi,e

imati znadalan
negativan uticaj na Livotnu sredinu druge drhave,
ibur"ruie da se toj drugoj
dtzavt dostave odgovarajuie informacij e radi medusobnih
konsultacij a.

194
 Itt srt:ur E.\ v{}${iltrr} v}r"El}u,,.FA&.osLA\,' {)l,nx}'.

4.2 SEI/ESO II Direktiva

Posle velikog hemijskog akcidenta u fabrici za provvodnju pesticida
u
Sevesu - Italija 1976. godine, Evropska zalednrcaje donela multilateralni
propis o spredavanju i kontroli veiih akcidenata u postrojenjima sa
opasnim
matenjama, tzv. "Seveso" Direktivu pal. Kasniji katastrofalni akcidenti,
u
i
Bopalu - Indija (1984. godine) Bazelu - Svajcarska (1986. godine), uticali
su na dono5enje nove direktive o kontroli opasnosti od ve6ih akcidenata
sa
opasnim supstancama, tzv.,,Seveso II Direktiva,, je
[25], koja na snazi od
1999. godine do danas. Cilj obe direktive je dvostruk: (1) prevencija veiih
akcidenata ptt proizvodnji, kori5denju i skladi5tenju opasnih sups tanci i (2)
ogranidavanje posledica akcidenta zaljude i zivotnu sredinu.
Nova direktiva je pro5irila obuhvat i uvela novi koncept 1<roz zahteve za
uspostavljanje sistema upravljanja sigumoSiu ne samo postrojenj a, ve( i celog
pteduzela,inaduplanova reagovanja u vanrednim sifuac ljama, odredivanje toiu
ugroZenosti oko postrojenj a, jadarye odredbi zapojadanuinspekciju postrojenja,
izve5tavanje i ude56e javnosti. Takocle je znadajno da, zarazliku od stare direktive,
nova ne sadrZi spisak opasnih postrojenj a, daje spisak imenovanih supstanci
smanjen sa 180 na 50, ali sa druge strane ima pro5irenu i bolje sistematizovanu
lisfu vrsta matenja, kao Sto su toksidne, ekspl ozivne ili zapaljive.
Direktiva se primenjuje na pre duzetau kojima su opasne supstance prisutne u
kolidini veioj od kolidina navedenih u Anek sul. Zasvaku imenovanu supstancu
ili vrstu supstanci primenjuje se dvostepeni pristup, tako 5to su definis ne ,,nrta,,
granrdna kolidina i ,,viSa" kolidina (na primer za hlor: 20 I00 tona). Na taji
nadin uspostavlja se proporcionalni sistem kontrole, gde veia kolidina zahteva
i vi5e kontrole. Prcduzeca sa kolidrnarnamanjim od,nrl,e granidne kolidine ne
podleZu Seveso Direktivi, vei opitim propisima o sigurnosti i zaltiti Livotne
sredine. Preduzeia kod kojih kolidine supstanci prelaze niLu granicu moraju
ispuniti opSte zahteve kontrole, dok predu zeta sa kolidi rrama iznad viie
granidne vrednosti moraju sprovesti sve zahteve propisane direktivom.
Op5ti zahteviDirektive nalaLupreduzetu da preduzme sve neophodne mere
za spte(,avanje veiih akcidenata, a za sludaj akcidenta mere za smanjenje
posledica zaljude i Zivotnu sredinu. Pored toga,preduzede je duZno daprijavi
nadleLnom organuvrstuikolidinu opasnih supstanci, aktivnostiupostrojenjima
sa opasnim supstancama i informaciju o neposrednom okruZenju preduzeda.
Pteduzela sa kolidinama supstanci ve6im od vi5e granidne vrednosti moraju,
uz ispunjenje op5tih uslova , tzraditi"Izvefitaj o sigurnosti", uspostaviti "sistem
upravljarg'a sigurno56u", pripremiti plan reagovanja u sludaju akcidenta i
informisati javnost o predvidenim sigurnosnim merama. Uvodenje obaveze
pteduze1u da uspostavi "sistem upravljanja sigurnoiiu", rmazacilj prevenciju

195
 A}{AL,}JA PRiT]SAI{A I PI{OCE}iA {-]TICAJA NA
V$ilNE RF,SU}TSE

akcidenata koji su prouzrokovani greskama

menadzmenta, koje su se pokazale
kao znadajanuzrok u veiini akciden atauEu
[26].
Kljudni dokument, koji preduzeie podnos i nadlehnom organu, je ,,Izvestaj
o sigurnosti", i sadrili sledeie elemenie:
1' Informacue o sistemu menadLmenta i o organtzaciji
pred Lrzeeau pogledu
spredavanja veiih akcidenata;
2. Prikaz okruZenj apreduzela;
3. Opis postrojenja;
4' Identifikaciju i anarizurizikaod akcide natai metode prevencije;
i
5. Mere za zaltitui reagovanje da se ogranide posledice
akcidenta.

u cilju racionali zacrJe i

harmon izacrle pristupa kontrole akcidena
medunarodnom nivou LrN-ECE ta na
;e usvoj'a ,,Konvenciju o prekogranidnim
efektima industrijskih akcid ertata,,
1271.

s.VEZE OKVIRNE DIREKTIVE O VODAMA

SA
DIREKTIVAMA O ZASTTTI ZVOTNE
SREDINE

okvirna direktiva o vodama ima vi5e odredbi

koje ukazuju na njene znadalne
veze sa viSe drugih direktiva, a narodrto "koje
sa direktivarrra su navedene u
spisku osnovnih mera u Aneksu vI oDv.
za imprementaciju oDV posebno
su vaLne direktive o EIA, Ippc i seveso
II i sEA! koje ,. olrror. na procenu
uticaiaprojekata na Livotnu sredinu, na prev.o.rJu
i kontrolu zagadivanjanja,
uticaj postrojenj a nabezbednost ljudi i ialtitu
iivotnesredine,kao i na izradu
strateske procene uticala planova upravljanja
rednim slivom na Livotnu
sredinu' ove direktive imaju znatne slidnosti
1 preklap anja sa oDV. Glavne
veze izmedu oDV i drugih direktiva odnose
se, na primer, na njihove ciljeve
da integriSu aspekte Livotne sredine u proces
donosenja odluka , sadrLaj i
postupak procene i ukljudiv anje javnosti
u proces donosenja odluka
l2gl.
Generalno' cilj svih pet navedenih direktiva je
unaprede rye zaltite Zivotne
sredine, sa odredenim specifidnim pristupima
planova, projekata i objekata. Glavne
zavisno od vrste nivoa i
slidnos ti i veze izmeduoDv i drugih
direktiva odnose se na njihove ciljeve da integrilu
zastitu Zivotne sredine u
proces donosenja odluka, na formu procene
uticajai ukljudivanje javnosti u
dono5enje odluka 129, 301.

196
 aNsltT-u'f gA v*LXlFRrvRuixJ,,JaRc:$LAV
*gn6i,*

Analizu slidnosti, tazlika i interakcija izmedu

direktiva vriimo na osno'rl
ukupnog sadrt'aja ovih direktiva i prethodno
opisanih rr.jiho,rlir na.jznadajnuih
karakteristika u odnosu na slededa pitanju,
za postupanje, podrudje primene, metodoroguu, i ciljeve, odgovornost
nu*.nu
ukljudivanj e zainteresovanih strana
urrfu' ootr*.ntacije i
u donosenje odluka.
Namena oDv je da uspostavi okvir
za planiranje zastite i odrZivog
koriSienja svih powsinskih i podzemnih
voda, sa ciliem da se postigne
status voda. sEA Direktiva se odnosi dobar
na procenu uticaju prurrorra i programa
na Livotnu sredinu i ocenu efikasnos ti predlo?,enih mer a zaitite,.
EIA direktiva primery'uje se na sve vrste projekata
koji mogu imati znaEajan
uticaj na Livotnu sredinu. Direktiva o rppc
primenjuj. ,J na industrijske
aktivnosti i neke.aktivnosti u poljoprivredi,
oot sl,r.ro II namenj ena za
procenu rizikaod hemijskih udesa postroj.rui1u .1.
u u kojima su prisutne opasne
supstance' Podrudje primene ovih
direktiva iefinisano je u Aneksima I i
EIA direktive, Aneksu I IPPC direktive i II
Aneksu I Seveso direktive. Kod EIA
i IPPC direktiva kategorije projeka ta, nakoje se primenjuju,
se ponavljEu, a manjim delom se preklapuju
u velikoj meri
ru iirto* piolrr.utu iz aneksa
Seveso direktive.

OKVIRNA
DIREKTIVA
O VODAMA

PROGRAM UPRAVLJANJA
MERA VODAMA

EIA
DIREKTIVA
-\\\\ STRATESXA
IPPC PROCENA
DIREKTIVA UTICAJA
SEVESO II
DIREKTIVA

Slika I - Relacije izmedu oDV i direktiva za zaititu zivotne sredine

 ANALiZA FRITISAKA { PROCIr"U,4 UTJ{jAJA I\A V*DNII R[]S{JRS}.'

Na slici I i
ptikazane su osnovne direktne indirektne relacije izmedu
tazmatranih direktiva. NajvaLnrie direktne interakcije
utvrdene su izmedu
"Plana upravljanja vodama", dui je sastavni ,'program
deo i mera,,, i strateske
procene uticajanaZivotnu sredinu, gdemoZe
doii dopretctapanlailipona vl1arya
procene uticala na vodne resurse, odnosno
na Livotnu siedinu u celini. Svi
planovi upravljanja vodama i programi mera po pravilu
se podvrgavaju
proceduri strateske procene uticaja na Livotnu
sredinu, a na osnovu ocene
rzveitala o SEA donosi se odluka o prihvatanju plana
ili prog rama. Analizom
povezanosti ove dve direktive utvrdeno je
SEA moi,e poniei ostvarivanju
ciljeva zaitite Livotne sredine definisanitr u onv krozpro..nu
uticajaplanova
upravljanja vodama naLivotnu sredinu. Pored toga,integrisana
impleme ntacija
oDV i SEA moi,e doprineti realizaciji ciljeva Zivotne sredine i odrZivom
kori56enju vodnih resursa t311.
Direktive EIA, Ippc i
Seveso II direktno su povezane sa oDV, jer
predstavljaju deo osnovnih mera predvidenih Aneksom
VI Direktive, koje su
kljudne za implementaciju zakonodavstva EIJ za za';tituvoda.
Za po . p o direktivam a i izr aduo dgovaraj uiih dokumenata o dg
stupattj
ovorni
su razliditi subjekti: (1) nadleini drLavnioigun
zaODy i SEA, (2) drLavniili
privatni investitor zaErAi (3) vlasnik postrojenla obuhvaienih
Ippc i Seveso
direktivama. rz ovoga sledi da se pomoiu oDv i sEA
direktno obezbeduje
javni interes u najvi5im fazama planirarya, dok se
u ostale tri direktive
tai interes obezbeduje indirektno, tj. preio kontrole drL,avnlh
investitora, odnosno vlasnika objek uiu.
i privatnih
Podrudje primene svake direktive je specifidno, Sto proizlazi
iz njenesvrhe.
oDV se primenjYj. na upravljatue vodnim podrudjima i rednim slivovima,
SEA na planove i programe iz oblasti poljoprivrede, Sumarstv
a, upravljanja
vodama, prostornog i urbanistidkog ptaniraniu, .rr.rg.tike,
industrije, itd., dok
se EIA i IPPC primenjuju na projekte, odnosno
objekte navedene u aneksima
ovih direktiva, a Seveso II direktiva napostrojenja koja
ispunjavaju kriterijume
iz aneksa.
Metodologrja implementacije svake od direktiva ima
svoje specifidnosti
u skladu sa njihovim razli(itim namenama, medutim u svih pet sludajeva
potrebno je obaviti jedan broj istih ili slidnih aktivnosti,
a to su:
' karakterizacija predmeta studije (vodno podrudje, plan
ili program,
projekat, objekat);

' prikupljanje i analizabaznih podatakao Zivotnoj sredini;

' identifikacija pritisaka i procena uticajana elemente Zivotne
sredine:

198
 i l'r sr :'l;'r' gA v*LX.)p |q i vfi.EI]tJ _,J* ft.*:i LAV {l uRo* r,,

formulisanje ciljeva (ODV i SEA);

planiranje mera za spredavanje,
uticaja na Zivotnu sredinu;
smanjenje ili otklanjanje negativnih

programiranj e monitoringa;
procedura informisanja, konsulto
vanjai ude.ia javnosti; i
konsultacij e i koor dinacljao prekogranidnim
uticai ima.

Navedene aktivnosti u procesu

implementacije direktiva, u ovom
predstavljaju podrudja mogudih momentu,
oupriran3a-, zbog teskoia da
administrativne prepreke i usklade se prevazidu
iaabinosti izmed u ruzlid,itih odgovornih
i
organa organizacija. u buduinosri
bilo bi fozeljno da se navedene
ipreklapanja isko riste za vertikalno
i horizontalno
slidnosti
procedura' vertikalno integrisarye integrisanje aktivnosti
podrazumeva pove zivanje pojedinadnih
aktivnosti na tazTiditim nivoima
o*os"rrla- odluka, kao sto su planiranje-
projektovanje-eksploatacija, a
horizontalno bi bilo povezivaHje
na istom nivou, kao na primer aktivnosti
na nivou planiranja i implementacije
odnosno projekto vanjai il;i;*enracije oDv i
:#*,||Tktiva, ErA, rppc i seveso
Glavni proizvod primene svake od
direktiva je odgovarajuii dokument
sa propisanim sadrzajem (Sto je
opisano u prethodnom tek stu). zaefikasnu
imptrementaciju tih dokum.nuiu.-bitno
je ut ryueivanye svih zainteresovanih
sttana u Sto tanrje faze procesa
njiho ve izrade, lcenjivanja i donosenja
odluka.
zainteresovane.strane mogu biti
nadle Lni drtavni organi zaduLeniza
voda' sektore zailtite zivotne sredine sektor
ili prostornog planiranj a, drzavni organi
organrzacije drugih sektor a, privatn i
,rkto. i javnost (ugrozene grupe gradana,
NVo' mediji)' Pored toga,neophodno je
infonnisati i konsultovaii potencijalno
ugroZene dti'aveuveziprekogranidniil
uticaja. odluku o usvajanju svakog
nave denih dokum enatadono s i od
na dleLniorgun o r t. r azmatr
zainteresovanih strana. s obzirom f anj a mi slj enj a svih
da ,. poo*dja vodnih slivova uglavnom
ne poklapaju sa administrativnim
i
drzavii- g.uni, ama,oDv izrid,jto nalai,e
da se obezbedi odgovarajuia koordinacija
ilmeduadministrativnih
wu'ru'DLrclr'l organa,
ukljudujuii i identifikaciju nadre'nog orginu
 Ai+,qt-tza pRIT'I$AKA { pn{}iit,NA t-rTXiA.rA ];A v$nN[ rll:s{.Jf{srr

6. USKLADIVANJ E ZAKONODAVSTVA SRBIJ E

SA EU DIREKTIVAMA

Proces ptiblii'avar4a Srbije EU nameie obavezu harmonizacije

na5eg
zakonodavstva sa evropskom legislativom i standardima. pored
toga,
tteba imati u vidu i brojne preuzete obaveze Srbije prema
ratifikovanim
medunarodnim konvencij ama i ugovorima, koji se u vehloj meri
oslanjaju na
evropsku legislativu.
Zna(ajan korak ka harmonizaclji na5ih propisa sa propisima EU
u oblasti
zaltite Zivotne sredine udinjen je u periodu od 2002. Ao ZOOS.
godine u okviru
projekta,,Yugolex" koji je realizovanu saradniituzfinansijskupomoi
Finske.
Prvo je donet novi ,,Zakon o zaititi iivotne sredine" 2004. godin.,
kojim je
uspostavljen sistem zaitite Livotne sredine
t31]. Ovim zakonom ureduju se
odrZivo upravljanje prirodnim vrednostima izafititaZivotne sredine
primenom
instrumenata i uslova za planiranje, kori5denje i za5titu prirodnih
vrednosti;
i
mera uslova zaltite Zivotne sredine; uslova monitoiinga, izveF;tavar4a.,
informisanja i udesia javnosti u postupku donosenja odluka.
Zaltita Livotne sredine zasniva se na:
. Nadelu integralnosti;
. nadelu prevencije i predostroZnosti;
. nadelu oduvanja prirodnih vrednosti;
. nadelu odrZivo grazvoja;

' nadelu odgovornosti zagadivada i njegovog pravnog sledbenika;

. nadelu*zagadlad pla(a,';
. nadelu "korisntk pla6a,, ;

. nadelu supsidijarne odgovornosti;

. nadelu primene podsticajnih mera;
. nadelu informisanja i ude56a javnosti; i
" nadelu zaltite prava na zdravuZivotnu sredinu i pristupa pravosudu.

200
 irus:'xu'r zA vt:D*pjuvnir$t; ._Jex*$Lav {.unru1,,

Pored ovog,,krovnog" zakonadoneti su i posebni zakoni,

koji su usagraseni
sa odgovarajuiim EU direktivama, i to su:

1. zakon o strateskoj proceniuticaja naLivotnu sredinu (spu)

1321,
) Zakon o proceniuticajana Zivotnu sredinu (pU)
[33], i
a
1 Zakon o integrisanom spredavanju i kontroli zagadivanja
Zivotne sredine
(PPC) 1341.

Seveso II direktiva za sada nije transponovana u legislativu

Srbije, kao
poseban akt, ah su se oderedeni elementi ove direktive nasli
u odredbama
Zakona o zaititi iivotne sredine.
Dosadasnja iskustva sa primenom PUi SPU u Srbiji nisu zadovoljavajuia
[35-39], kao ni u sludaju upravljanja opasno5iu od hemijskih akcidenata
140-421' Glavni problemi su: formalistidki pristup u sprwodenju (teZi5te
na dokumentu, a ne na procesu i integrisanju)f nedovoljno ruzvljene i
nestandardizovane metodologije, nepotpuni ulazni podaci, neadekvatna
obudenost obradivala, neadekvatno informisanje i ukljudivanje javnosti,
itd.
Pored navedeno g, Zakon o za5titi Zivotne sredine sadrLi propozic
ije za
zaltitu Zivotne sredine i u drugim oblastima, kao Sto su zaltita voda,
mere
i uslovi za!;tite Zivotne sredine u prostornom i urbanistidkom planiranju,
planiranje i sprovodenje mera za!;tite u sludaju hemijskih akciden
ata, itd.
U o b lasti zaltite v o da Z akon pre dvi da da s e zafititai kori i enj e vo da
S o stvaruj u
u okviru integralnog upravllanja vodama sprovodenjem *.ru za ocuvanje
povr5inskih i podzemnih voda i njihovih rezewi, kvaliteta i kolidina,
kao i
zaltitom korita, obalnih podrudja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom,
odnosno "Zakonom o vodama,'.
Novi ,,zakon o vodama" donet je 2010. godine j.
[a3]. Ovaj zakon u
velikoj meri usagla5en sa okvirnom direktivom o vodama EIJ, uz odredena
prilagoclavartja specifidnim uslovima u nasoj zemlji.
Zakonom o vodama ureduje se pravni status voda, integralno upravljanje
vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljiltem, izvorj i
nadin
flnansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovodenjem ovog zakona,
kao i
druga pitarya znadajna za upravljanje vod ama.
Integralno upravljanje vodama dini skup mera i aktivnosti usmerenih na
odtLavanje i unapredenje vodnog rcLima, obezbedivanje potrebnih kolidina
voda zahtevanog kvaliteta za razlldite namene, zaStitu voda od, zagadivanja i
zaStitu od Stetnog dejsfva voda. upravljanje vodam a zasnivase na:

201
 ANEi-g::E }RITISAKA } }rROill:NA LJ]'I{IAJA NA V$DN;L R[-SIJR$I:

nadelu odrZivog ruzv oja;

nadelu celovitosti;
nadelu jedinstva vodnog sistema;

nadelu obezbedivarya zafitite od stetnog dejstva

voda;
nadelu,,korisnik pla6a,' ;
nadelu,,zagadiv ad placa,, ;
nadelu udesia javnosti; i
nad e lu uv ai,av anja naj b olj ih do s tupnih tehnika.

odigledno je da se i u oblasti voda i u oblas ti zattite

Livotne sredine
primenjuju u osnovi ista na(ela, koja proistidu iz
koncep ta odrLivog razvoja,
kao sveobuhvatnog okvira za uptavljanje prirodnim
resursima i zastifu svih
dinilaca Liv otne sredine.
zaupravljun:. vodama koriste se sledeii planski dokumenti:
1 . strategija upravljanja vodam a na teritoriji Republike
Srbije;
2. Plan upravljanja vodama;
3. Godi5nji prograrn upravljary' a vodama;
4. Planovi kojima se ureduj e zastitaod stetnog dejstva voda;
5. Planovi kojima se ureduj e zaltitavoda.

Strategija upravljanja vodama predstavlja jedinstveni

strateski dokument
za tetttoriju Republike, sa kojim moraju biii u skladu planski
dokumenti
upravljanl'a vodama na vodnim podrudjima (vertikalna
urullus.nost). Takode,
strategija upravljanja vodam a, kao i strategije i progru*i-t
o;'i se donose na
nivouRepublike Srbijeuoblastiprostornog razvoji,odlzivog
,arvoia,odrZivog
koriSierya prirodnih resursa i dobar a, zaltite zivotne
sredine i drugi strateski
dokumenti moraju biti medusobno usagla5eni (horizo
ntalnausagladenost).
Plan upravljanja vodama na vodnom podrudju donosi
so, u skladu sa
strategijom, za sliv reke Dunav, kao i ia vodna podrudja.
sadri,aj plana
upravljanj avodamagotovo je u potpunosti usagla5en sa
Okvirnom direktivom
o vodam a' znat'ajno je da plan upravljanju ooJu-u sadrLi
zahteveu odnosu i
na ciljeve Zivotne sredine u pogledu porrrEinskih i podzemnih
voda i za1ticenih
oblasti, i programaradovai mera i nadin na koji ie utvrdeni
ciljevi biti ostvareni

202
 Ii.Jsstru'r zA vou{;pR[vRs!]r; ."innr.:sl,qv {'i,nrut*'

u oblasti zaltite od Stetnog dejstva voda, zaltite voda, ukljudujuii

i mere za
zaustavllanje trendova stalnih t znadajnih pogorsanja statusa podzemnih vodi
Radi ostvarivanja ciljeva utvrdenih
Strategijom i planovima upravljanja
vodama donose se programi mera, koji
sadrZ. -.r* koje se odnose na: uredenje
vodotoka i zaititu od Stetnog dejstva vooa;
uredenje i korisienje voda; i zastifu
voda.

Mere koje se odnose na zaltituvoda su

u direktnoj vezi saproblematikom
zaltite Zivotne sredine. To su rnere:

' kojima se kvalitet voda stiti i unapreduje, ukljudujuii

i dodatne mete za
postizanje ciljeva utvrdenih u Strategijij

' koje su utvrdene propisrma iz oblasti zaitite Livotnesredine

i zdravlja;
' koje su utvrdene propisima iz oblasti poljoprivrede,
ribarstva i drugo.

Dakle, na! zakon navodi mere za zaltitu uop5teno

, za razliku od okvirne
direktive o vodama koja uAneksu VI navodi konkretanpopis
mera, ukljudujuii
i direktive iz oblasti zaStite Zivotne sredine, koje su opi*n. u odeljcima
3. i
4' ovog rada. Nesumnjivo je da je pri izradi planskihdokum enata,
odnosno
programa meta, potrebno implementirati odredbe Zakona
o zaStiti ilivotne
sredine, koje se odnose na preventivne mere zaltite (dlanovi
33. do 3g.).
Posebno, za analizu pritisaka i uticala na vodna telatreba primenit
proceni uticaja projekata (PU) i Zakon o integrisanom spredavaniu
Zakon o i
i kontroli
zagadivan1a Livotne sredine (Ippc) i odgovarilueupodzakonska
akta.
Zakon o vodama (dlan 37.) direktno nalaL,e izradustrateske procene
uticaja
na iivotnu sredinu planskih dokum enata,
,
u. strategije prana upravljanja
vodama i posebanog plana upravljary'a vodama. Stratei{a procena
omoguiuje
da se identifikujuznadajni uticaji nahivotnu sredinu i da se proveri
adekvatnost
programa mera u odnosu na ekolo5ke kriterijume. Pored toga
SpU moZe
da pomogne u organizacrji prethodnih konsuita cija i udesia
Javnosti, l<roz
istovremeno razmattar4e izveltalao Zivotnoj sredini inacrtaplinaupravljanja
vodama.

7, ZAKLJUEAK

Deo odredbi Okvirne direktiva o vodama Evropske unije direktno povezuje

ovu direktivu sa vi5e direktiva iz oblasti zafitite Livotne sredine. U ovom radu
tazmatrane su kljudne karakteristike i medusobni odnos izmeclu ODV i znadajnih

203
 Axrrll;,:n FRr?fsAKA r ili{.il{.ilNA ril'r{-r..d",A NA v{}t}F'!: Rr_:st,R;ci:

direktiva iz oblasti zivotne srgdine, ukljudujudi

Direktivu o strateskoj proceni
uticajaplanova i programa (sEA), nireictivu
o proceni uticaja projekata (EIA),
Direktivu o integrisanoj prevenciji i kontr
oli zagadenja (Ippc) i Direktivu
o kontroli veiih akcidenata sa.opasnim
supstancama (Seveso II). utvrdena
je direktna proceduralna veza izmedu
plaruranja zaitii.e i korisienja vodnih
resursa (oDv) i planiranj a zafitite
Livoine sredine (sEA). Identifikooun.
indirektn e veze izmedu oDv sa jedne ,u i
strane i ErA, Ippb i seveso direktive,
sa druge' Konstatovano je da impteme
ntacijtasvih direktiva ukljuduje sledeie
slidne aktivnosti: karakterizac.iji okruzenja,
identifikacijapritisaka i procena
uticaja, planiranje mera zai;tile, prog.u*
itanje monitoringa, informisanje i
udeiie javnosti i konsultacije o prekogranidnim
uticajima. predloZen je okvir
zamogude uskladivanje i izbegavanje
dupl iranjap.orld,r, apriimplementaciji
navedenih direktiva, iztade prostornih/urbanistidkih
planova, projekata i
eksploatacije objek ata' rntegrisanje i
harmon izacijadirektiva iz oblasti zastite
Livotne sredine sa okvirnom direktivom
stvara moguino st za prevazlla1enje
problema u njihovoj impleme ntacryi,
kako ktoi simultano sprovodenje
procesa' tako i u pogledu institucionainih
ogranide rya zakoordinaciju izmedu
administrativnih organa.
u radu je pokazano da su EU direktive
iz oblasti zastitne Livotnesredine
znad'a1ni instrumenti u implementaciji
okvirne direktive o vodama i planova
upravljanja vodama.
u Srbiji je u proteklom periodu udinjen znadajannapredak
u harmon izaciji
nasih propisa sa propisima EU. U oblasti
voda donet je novi zakono vodama
koji je u osnovi usagla5en sa EU direktivom
o vodama. Takod e, najznadajniji
zakoni u oblasti za!;tite Livotne sredine
su usaglaseni sa odgovarajuiim
evropskim direktivama' Na taj nadin stvoreni
su uslovi da se interdisciplinarni
pristup u planiranju upravljanja vodnim
resursima primene i u Srbiji. Medutim,
efikasnost njihove implementacije u velikoj
meri zavisi odpodzakonskih akata
(pravilnici i uredbe), koji desto nisu u
saglasnosti sa zihtevima evropskih
direktiva.

LITERATURA

1. united Nations conference on Environment and

Development, Rio de
Janeiro,1992
2. Agenda 2l , u "Napori LrN za bolju Zivotnu
sredinu", Savezno ministarstvo
zarazvoj, nauku i Zivotnu sredinu, Beograd,
lggT

244
 l rr* S I't l' L.r't J.:\ V$ $* f :{} V }t lit} Li -
..,$,.,t n{}$ L,qV {l trilt
^*1,

3' European Commission (2000), "Directive

of the European parliament and
of thecouncil 2}}arcaBc istablishing a Framework
Action in the Field of water Policy"
for communiry
"iii,"i
official uJournal
vur'sr '\rwv t-
zooo"r rz | / t)
European commission, Brussels
4' Bennett s'' w' Sheate, QaTT,The water Frarnework Directive,
Assessment,
Participation and Protected Areas:
report, Environmental protection
what are the n.iutionilffi;;;i
Agency, Ireland
5' IMPEL ,(7998),Interrelationship befween Ippc, EIA,
SEVESO Directives
and EMAS Regulation", Final
report, EU Network for the Implementation
and Enforcement Law, European
commission, Brussers
6' common Implementation Strategy for the water Framework
Directive
Q\ajrc\Ec), Guidance clocument no 11: Planning process, Luxembourg:
office for official Publications of the European
communities, 2003
7' B' stojanovii (1997), Medunarodni propisi o proceniuticajana
sredinu, u monografiji "Analizauticaja zivotnu
ia zivitnu sredinu,,, Ministarstvo
zaitite zivotne sredine Republike Srbije, Beograd
B' Rio Declaration on Environment and Development, (Lggz),The
Nations conference on Environment and United
Development, Rio de Janeiro
9' Dalal-Clayton 8., B. Sadler Q}ar,strategic environmental
assessment,
Erthscan, London , pp. 2L_22
10' Kjorven o', H. Lindhj em, (2002), strategic Environmental Assessment
in s/orld Bank operations: Expirience to"Date-Future potential,
Centre for Economic Analysis, bslo, Norway
ECON

11. sheate w., H. Byron, S.Dagg, L.

coope r (2a}l,The Rerationship between
the EIA and SEA Directives, Imperiul
cort.ge, London
12' Stojanovii B',(2006), Harmoni zacua
instrume nata za procenu uticaja
planova i projekata na Zivotnu sredinu,
u monog rafiji ,,Odr?iui razvoj u
scG: Institucionalno prilagodavanje resenjima
i praksi u EU, Ekonomski
fakultet Beograd, IAUS, Beograd s.7l_96
,
13' PartidarioR' M', (1996),strategic environmentalassessment:Keyissues
emerging
from recent practtce,Environmental Impact
Assessment Review, vor. 1 6,
14' council Directive on the assessment
of the effects of certain public and
private projects on the environment, S5l33TlEF,c,official
Journal No. L
17 5, 05/07 /1985 P. 0040 _ 0048

15' council Directive 97111/EC of 3 Mar ch

1997 amending Directi ve B5l33T
EEC on the assessment of the effects of certain
l
public andprlate projects
on the environment official Journal No.
La73, p.0005 r4l03llgg7

205
 Aruni-t;ert plti"t'tsAisA i plt*ililN;\ uTl{,AJA l{A VOI}NA }{ESUI{SE

16' LTNECE ESPoo Convention, (1991), Convention

on Environmental
Impact Assessment in a Transboundary context,
Espoo (Finland)
17' Stojanovii B', T' Maridi6, (2008), Metodologija
strateske procene uticaja
prostomog plana rudarsko-energetskog
kompleksa na Zivotnu sredinu,
Monografij a,rzdavad. Institut zaarhitelduruiurbanizamsrbije,
Beograd, r79 sft.
1 8 ' sEA Directive (2001),
EU Parlament and council Directive on assessment
of the effects of certain plans and programmes on the environment.
20au42/EC ,

19' LTNECE-united Nations Economic

commission for Europe. (2003),
Protocol on Strategic Environmental Assessment
to the convention on
Environmental Impact Assessment in a Transboundary
Context, Kiev
20' Abza H', R' Bisset, B. Sadler,(2a04), Environmental
Impact Assessment
and Strategic Environmental As ses sment : Towards an Inteirated Approach,
LINEP, New york
21. European commission, DG TREN, (2005), The SEA Manual, Brussels,
31 October 2005
22' council Directive 96/61/EC of the 24th september
1996 concerning
integrated pollution prevention and control.
23'V' C'Malley, The Integrated Pollution Prevention
Directive and its implications for environment and
and Control IppC -
industrial activities in
Europe, Sensors and Actuators, B 59, lggg, Tg_g2
2 4' C aunc i I D ire ct iv e 82 I 5 0 | /EEC of 2 4 jvne 1 g 82on the maj or ac c identhazards
of certain industrial activities
25' council Directive 96/82/EC on The Control of
Major Accident Hazards
Involving Dangerous substances, sEVESo II Directive
26'We;ttig J', S. Porter, C. Kirchsteiger, (lggg),Major
industrial accidents
regulation in the European Union, Journal of Loss prevention
Process Indusrries 12 (1999)pp. l g_2g
in the
27 ' convention on the Transboundary Effects oflndustrialAccidents, Helsinki,
17 March 1992. New york and Geneva: united
Nations, Economic
Commission for Europe, L994.
28. Frederiksen P.: M. Miienpiiii, H. s. Hansen, (2007),The
water Framework
Directive and its relation to other EU legislation,
National Environmental
Research Institute, Roskilde, Denmark
29 ' Benett S', w'R.Sheate, (2005), The WaterF'ramework
Directive, Assessment,
Particrpation and ProtectedAreas: What are the Relationship?,
Environmental
Protection Agency, PO Box 3000, Johnstown Castle,
Co.Wexford, Ireland
206
 tr s.l' l':' -l J_:\
{ l,.t v * t Xi FR I vR}:t} {.i,,,i:\ I{.*$ t.Av {) ijitt{ ",
I

30' Benett s.,' w.R.sheate, eaaD, The water Framework

Directive,
Assessment,Participation and FrotectedAreas:
what are the Relationship?,
Environmental protection Agency, po
Box 3000, Johnstown castle,
Co.Wexford, Ireland
3l'cartet J',j' Howe Qa06), The Water Framework Directive
Strategic Environm ental Assessment and the
Directive: Exploring the linkages,
Environmentar Impact Assessment
Review, vol. 26 pp. 2g7_ 3a0
32' Zakon o zastiti Livotne sredine,
sluzbeni glasnik RS, br. 135/2004
proceni uticaja na Livatnu sredinu,
" fi3:ff ?r:#bTfoj sluZbeni glasnik

34' Zakon o proceni uticaj a

na Livotnu sredinu, Sluzbeni glasnik RS,
135/2A04 br.

35' zakon o inlegrisanom spredavaruu

i kontroli zagadivarya Livotnesredine,
SluZbeni glasnik RS, br. 13512004
36' B. stojanovii, N. Milasin (r??7),..The
Analysis - A comparasion of the
euality of Environrnenrar Impact
uniteo tiinogt* and serbia Experience,,
SPATIUM No. I , pp. 23_29
37 ' B ' Stojanovic (2005),
Application of EIA/SEA system in land
use planning-
Experience from Serbia, SPATIUM,
No. 12, pp.lg_2l
38' B' Stojanovii, N. Spasii,
e}aq, Kdtidki osvrtu na primenu zakona o
strateskoj proceni uticajanaLivotnu
sredinu u prostornom i urbanistidkom
planiranju, IZGRADNjA, br.l, str.
5_11
39' B' Stojanovic, r. Mitrovii (2007), Kritidki
osvrt na nacrt,,uputstv a za
sprovoderye zakona o strateskoj proceni
uticaja na Livotnu sredinu,,,
zbotnlkradova sa skupa "Planska i normaat
'sredine"' APPS, ivna za:stita prosto ra Livotne
zavod za urbantzam Subotica, Geografski
i
Beograd, _370 fakultet
str. 361
40' B'Stojanovit, J. stojanovic (2004): Regulations of major
Y'
hazards control in Serbia and their accident
implementation, Journal of Loss
Prevention in the process Industries,
vor. r'7,4gg-503
41'B' Stojanovii, (2006), primena zaititnih
odstojary'a oko opasnih
postrojenja u urbanistidkim i prostornim planovima,
4 *urr
ARHITEKTURA i
URBANIZAMbT.Ig/19, str. 104_ll2
42' B. Stojanovi6, M. Jovaievii-stojano
vi(,z.Grsii, (2000): prilog ekoroskom
planiranju razvoja industrijske zone pandeva,
u monog rafiji,,Dya grada:
Perspektive obnove pandeva i Krasnogorska,,,
IAus-Rusta
r\uur! akademija
arhitekture i gradeviskih nauka, e"og.uj,
,t . i ot_-iiz-
18144
 J. EERNI

ANALIZA PRITISAKA I PROCENA

UTICAJA NA VODNE RESUR$H

ii?Sii r iii ra iiliitili/f?f$iJ

>.rAit{i5i,{v (:i:liNr{( A.
nrri i?d1,:4,^, D.

inv. r:,. ('/-/3 3

2011.

Institut za vodoprivredu ,,Jaroslav Cerni", Beograd

 Odgovorni urednik:

Dr BoZidar Stojanovid, naudni savetnik

Redakcioni odbor:

Prof. dr Milan Dimkii (predsednik) Dr Dragoslav Isailovii

Prof. dr Stevanprohaska Dr Nada Miljevii
Prof. dr Stevan Bruk Dr BoZidar Stojanovii
Prof. dr Du5ko Sunarii Mr Milan Tridkovii
Prof. dr Marko Ivetii Mr Eulija Boreli_ Zdravkovic
Prof. dr Slobodan petkovii Miodrag Milovanovii
Doc. dr Dejan Divac Du5an Eurii
Dr Marina Babii-Mladenovii

Recenzenti:

Prof. dr Stevan prohaska

Prof. dr Slobodan petkovii
Dr Dragoslav Isailovii

rzdavarye ovog monografskog dela sufinansirano je

od strane Ministarstva prosvete i nauke
Republike srbije, po Ugovoru br.45 I -03 - 17 05 I 20 il -
14 od, 22.1 1.2011 . sodine

Izdav aE : Institut za v odoprivredu ..Jaros lav ierni,,

Kompjuterska obrada: Dr BoLidar Stoianovid
Lektor: Vesna Koprivica
Dizajn i priprema: revision*
Stampa: Stamparija "Radunii,,
Tira7.300 primeraka

fsBN 97g-96-92565 -29_4

 sADnZnu

PRFDGOVOR
7

ffiPSTI KONCEPT ANALIZE PRITISAKA

g PROCENE
UTICAJA 9
Dr Eoiidar Stojanovit, dipl. ini. tehn.
Miodrag Milovanovit, dipl. ini. grad.
Dragica Vulit, dipl. irui. tehn.

f,ffiFNTIFIKACIJA VODNIH TELA NA VODOTOCIMA

* PRIMER SLIVA KOLUBARE
30
Dragana Ninkovic, dipt.ini. grad.
Dr Marina Babic Mlqdenovit, dipl.ini.grad.

FMFNTI FI KACIJA ZNAEAJ N IH ZAGADENJA

$PROCENA UTICAJA I RIZIKA NA
P#VRSINSKE VODE U SLIVU KOLUBARE 50
Dr Boiidar Stojanovit, dipt. ini. tehn.
IV[iodrag Milovanovit, dipl. ini. grad.
Dragica Vulit, dipl. ini. tehn.
Mr lvan Milojkovit, dipl. ini. grad.

KVANTIFIKACIJA PRITISAKA I UTICAJA

g PROCENA
RIZIKA ZAPODZEMNE VODE
ruA PRIMERU SLIVA KOLUBARE 74
Duian Duric, dipl. inZ. grad.
Milica Milovanovic, dipl. ini. grad.
Vladimir Lukic, dipl. inZ. geot.
Dragica Vulit, dipl.ini. tehn.
 IDENTIFIKACIJA I KARAKTERIZACIJA
HIDROMORFOLOSKIH PRITISAKA U
SLIVU KOLUBARE ,IST
Dr Marina Babic Mladenovit, dipl.inZ. grad.
Dragana lVinkovit, dipl. inZ. grad.

PROGENA UTICAJA KLIMATSKIH PROMENA

NA REaIITI PROTOKA U REKAMA
Dejan Dimkit, dipl.ini. grad.
SRBIJE 12&
Prof Jov an D esp o tov it, dip l. ini. grad.

ZVESTAVANJE U PROCESU PRIMENE

OKVIRNE DIREKTIVE O VODAMA
Dragana lr{inkovit, dipl. ini. grad.
EU {SS
Dragica Vulit, dipl.ini. tehn.

PRIMENA INSTRUMENATA ZASTITE

ZtvotNE sREDINE u upRAVLJANJU
VODNIM RESURSIMA 184
Dr Boiidar Stojanovit, dipl.ini. tehn.
Miodrag Milovanovit, dipl.ini. grad.
 X rq s:'rru'r zA v*r]ilptE tvR[,l]t: ".-{n ns:slav tnRtt t"

PREDGOVOR

Tokom poslednje dve decenije u svetu je znadajno promenjen pristup

upravljanju vodnim resursima. Doskora5nji, preteLno inZenjerski pristup
bio je usmeren na vodoprivredne delatnosii, kao Sto su: vodosnaba.uurrll
stanovni5tva, zaltita voda, navodnjavanje, zaltita od Stetnog dejstva ,rodu,
vodne akumulacije i zastita od erozije. Novi sveobuhvatniji pristup zasnovan
jenakonceptu odrZivog razvojai integralnom upravljanju uodu-a, koji
uzima
u obzir ukupni vodni ciklus sa svim prirodnim i antropogenim aspektima i
interesima korisnika voda.
Sledeii globalno usagla5eni koncept odrZivog razvoja u oblasti voda
Evropska unija je 2000. godine usvojila ,,Okvirnu direktivu o vodama.,,
kojom se uspostavlja novi okvir za sveobuhvatnu zafititu svih povr5inskih i
podzemnih voda i njihovo odrZivo kori5ienja sa op5tim ciljem da se dostigne
dobar ekolo5ki status svih vodnih tela u Evropskoj uniji do 2015. godine.
Specifldni ciljevi Direktive su: spredavanje daljeg pogor5avanja statusa voda,
za(tita i unapredenje statusa vodnih resursa, sprovoderg'e neophodnih mera
radi smanjenja zagadivanja prioritetnim supstancama, prekida ili postepenog
obustavljanja ispu5tanja, emisija i gubitaka prioritetnihhazardnih supstanci.
Glavni instrument za implementaciju Direktive je ,,Plan upravljanja rednim
slivom", sa programom mera . Analizapritisaka i uticajapredstavlja jednu od
kljudnih fazaprocesarzrade planova upravljanja rednim slivovima, budu ci da
od ove analize zavrsrprocena rrzlkada se ne dostignu ciijevi Direktive.
Osnovni dokument koji opisuje postupak i
metodologiju za analiza
pritisaka i uticaja na nivou Evropske unije je ,,Uputstvo za analizu pritisaka
ruticaja" (CIS-IMPRESS, 2003). Ovo uputstvo daje op5ti pristup za analiz:U-,
a na osnovtl raspoloZivih podataka, zahtevane tadnosti i metoda koriste se
specifidni pristupi, kao 5to su: prospekcija i procena pritisaka, kvantifikacija
pritisaka, modelovanje kvaliteta vode u vodnim telima i procena uticaja na
osnovu rezultata monitoringa. Uputstvo IMPRESS nije obavezujude, ve6
predlale osnovne procedure koje trebaprilagoditi uslovima u svakoj pojedinoj
zemlji.

7
ffitJtffiilffiffiffi