Tehnološki fakultet

Univerzitet u Novom Sadu

Predmet: Upravljanje eko rizikom

SEMINARSKI RAD

Ekološki rizik sistema za

iskorišćavanje plitkih
geotermalnih resursa

Profesor: Student:
Dr. Snežana V. Sinadinović-Fišer Nevenka Nikolić
Dr Dragan Govedarica
UVOD
 Šta je to rizik ?
 kompleksna funkcija verovatnoće, posledica i ranjivosti
nekog sistema
 verovatnoća realizacije specifičnog događaja u specifičnom
vremenskom periodu
 mera očekivanih gubitaka usled hazarda
 procenjena posledica čije je ostvarenje neizvesno
 Rizik može biti :
 prirodan i
 rizik nastao kao posledica čovekovog delovanja
 Osnovni elementi rizika su :
 Opasnost : potencijalni uzrok nastanka štete
 Hazard : okolnost koja povećava verovatnoću nastanka
ekstremnog događaja
 Međunarodna strategija UN za smanjenje
katastrofa definiše rizik kao

Hazard x Ranjivost

Ranjivost predstavlja :
 odgovor sistema da se odupre hazardu

 stepen do kog je okruženje sklono degradaciji

PROCENA RIZIKA
 Procena rizika
se može definisati kao skup sistematskih metoda kojima se :
 Identifikuju potencijalne opasnosti i utvrđuje izloženost
riziku
 Analizira i vrednuje rizik
 Definišu komponenete, mere zaštite i primenjive metode
i tehnike važne za sigurnost

To je timski rad stručnjaka iz različitih oblasti.

 Procena rizika
Procena rizika predstavlja proces skupljanja, analiziranja i
organizovanja naučnih podataka kojim se definiše uzročno
posledična veza osetljivosti nekog ekološkog sistema i
njegovog odgovora na izvor pretnje-stresora.

Cilj procene rizika je upravljanje rizikom radi smanjenja

verovatnoće nastanka rizika i njegovih mogućih posledica uz
izbor optimalnog preventivnog delovanja
 Procena ekološkog rizika
 Ekološki rizik je pokazatelj verovatnoće nastanka gubitka
života, zdravstvene i imovinske štete ili štete u životnoj
sredini usled izloženosti datoj ekološkoj opasnosti
 Sadržinu ekološkog rizika određuju dva osnovna elementa:
• ekološka opasnost,

• izlaganje ekološkoj opasnosti.

 Ekološka opasnost je izvor ekološke štete ili negativnog

efekta, kao što su otrovne emisije iz fabrika ili toksične
hemikalije izbačene u reku. Izlaganje ekološkoj opasnosti
obuhvata vezu između izvora štete i životne sredine koja
trpi uticaj.
 Procena ekološkog rizika
Regulativa
 Direktiva o integrisanioj prevenciji i kontroli zagađenja
(IPPC)
 Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA)
 Program upravljanja i provere sistema za zaštitu životne
sredine (EMAS)
 Standard ISO 14 000 - ''Environmental management''.
 Faze procene rizika u životnoj sredini

Analiza rizika
Identifikacija rizika

Identifikacija
Analiza rizika sigurnosnih
ograničenja
Verovatnoća Posledice

Rizik
Identifikovanje i analiza rizika

Obično je praćeno
identifikovanjem
potencijalnih opasnosti
(hazarda ili akcidenta),
ekoloških resursa koji
su izloženi riziku.
(informacije o
tehnološkom procesu,
prisustvu opasnih
materija i sl.)
 Identifikovanje i analiza rizika
Identifikaciju rizika prati analiza rizika. Naime, nije dovoljno
poznavati hazarde, faktore rizika ili izloženost riziku već je
potrebno poznavati prirodu tog hazarda, faktora rizika i
izloženosti riziku, kako oni nastaju, kako medjusobno utiču
jedni na druge i sl.
Podrazumeva kompletan opis očekivanog rizika na osnovu
rezultata izvršene identifikacije ekološke opasnosti i analizu
izlaganja toj opasnosti
•opisivanje izvora ekološke opasnosti, puteva koji vode od
analiza emisije do populacije koja trpi uticaj(npr emisije u
atmosferu, korišćenje resursa, emisija tečnosti, upravljanje
otpadom, buka, skladištenje opasnih materija).
 Karakterizacija rizika
 Na osnovu analize rizika se vrši vrednovanje i procena
uticaja rizika tj karakterizacija sa ciljem razjašnjavanja rizika
 Karakterizacija rizika obuhvata vrednovanje tj ocenu
dobijenih rezultata u prethodnim fazama radi
identifikovanja verovatnoće štete.
 Realno, ne mogu svi ekološki rizici biti eliminisani
 Zbog toga je važno da se pri proceni rizika odredi koliki
nivo rizika koji bi mogao da se toleriše. Neophodno je
odrediti prihvatljiv nivo rizika.
 Karakterizacija rizika
 Utvrđivanje “prihvatljivog” nivoa rizika podrazumeva nivo
rizika koji je neophodan sa aspekta nekih drugih oblasti.
 Ovaj nivo je nizak, ali nije nulti. Primer je rad fabrike sa
toksičnim hemikalijama. Nulti nivo rizika značio bi
zatvaranje fabrike – što dovodi do ekonomksih i socijalnih
problema.
 Politika “prihvatljivog” rizika nameće izvestan rizik
određenom segmentu društva ili ekološkom sistemu.
 Koristi se koncept minimalnog rizika. To je nivo rizika
ispod kog dalje smanjenje ne može da opravda troškove
smanjenja rizika
 Upravljanje ekološkim rizikom
 Glavni zadatak upravljanja ekološkim rizikom jeste
reagovanje na identifikovan rizik kako bi se izvršila
kontrola rizika, odnosno sprovele definisane metode i
aktivnosti kojima se obezbeđuje:
 Smanjivanje

 Otklanjanje ili

 Prihvatanje rizika
GEOTERMALNA
ENERGIJA
 Geotermalna energija
 je toplotna energija akumulirana ispod površine Zemlje koja
se neprekidno stvara različitim procesima:

• Prirodno raspadanje radioaktivnih elemenata

• Adsorpcijom sunčevog zračenja
• Egzotermnim hemijskim reakcijama
• Kristalizacijom rastopljenih minerala
• Trenjem pri kretanju tektonskih ploča
 Geotermalna energija
Kretanje tektonskih ploča
 Geotermalna energija
Geotermalni resursi se nalaze u širokom spektru dubina od
plitkih površinskih do dubokih rezervoara vruće vode i
pare
 Izvori geotermalne energije

Gejziri
Izvori geotermalne energije

Izvori suve vodene pare

Izvori geotermalne energije

Magma
 Osnovna podela geotermalnih izvora

 Osnovna podela
geotermalnih izvora
je na:
• plitke

• i duboke.

Pri čemu je granica

određena na do 400m
dubine.
 SISTEMI ZA
ISKORIŠĆAVANJE PLITKIH
GEOTERMALNIH IZVORA
 Osnovni principi

Dok zemlja putije

kroz Svemir...

…absorbuje energiju Sunca.

 Osnovni principi

Ovim prirodni načinom sakupljanja i

skladištenja energije upija se skoro polovina
solarnog zračenja …

…tako da je ispod površine Zemlje na

određenoj dubini temperatura skoro
konstantna tokom cele godine

Takođe, voda je efikasan medijum za

transport termalne energije
 Osnovni principi

Za sistem sa toplotnom pumpom najčešće se

koristi skraćenica GHP („Geothermal Нeat
Рumps“) sistem koja definiše način eksploatacije
geotermalne energije.

Sistemi sa toplotnom pumpom kombinuju

sunce, zemlju i vodu preko proverenih
tehnologija…
 Tipovi GHP sistema

 Zatvoreni sistemi sa
indirektnim korišćenjem
geotermalnog izvora koji
uz pomoć izmenjivača
toplote ispunjenog
radnim fluidom
preuzimaju toplotu
zemljine kore ili fluida iz
bušotine
 Otvoreni sistemi sa
direktnim korišćenjem
geotermalnog fluida
 Glavne komponenete GHP sistema
1. Kolektorski sistem
2. Toplotna pumpa

Toplotna pumpa predstavlja uređaj koji na osnovu ekspanzije i

kompresije radne supstance podiže toplotu sa nižeg na viši
energetski nivo
PROCENA RIZIKA
GHP SISTEMA
 Identifikacija rizika

 Površinski strukturni  Rastvori antifriza

poremećaji npr uklanjanje
vegetacije, spiranje
sedimenta, infiltracija
površinskih zagađenja oko
bušotine
 Poremećaji režima protoka
podzemnih voda
 Iscrpljivanje vode ležišta
 Izmenjen termalni režim
pri povratu iskorišćene
vode
 Buka

Rizici GHP sistema se razlikuju u zavisnosti od izvora toplotne energije tj u

zavisnosti od tipa sistema (otvoren ili zatvoren), odnosno da li se iskorišćava
toplota zemlje ili toplota akumulirana u podzemnim vodama.
 Analiza rizika
Zatvoren sistem sa vertikalnim kolektorom
Cevne instalacije kroz koje protiče radni fluid postavljene
su u duboke vertikalne bušotine

 Neadekvantna  Erozija terena u nekim

konstrukcija bušotine geološkim strukturama
koja neposredno može da  Procurivanje anifriza
izazove kontaminaciju
 Vrsta i način
postavljanja
Injekcione smeše
 Infiltracija površinskih
zagađenja
 Analiza rizika
Konstrukcija zatvorenog sistema sa
vertikalnim kolektorom

Izvor: http://www.gshp.org.uk/pdf/EA_GSHC_Good_Practice_Guide.pdf
 Analiza rizika
Zatvoren sistem sa horizontalnim kolektorom
Cevne instalacije se postavljaju relativno plitko u rovove
dubine od oko 1 do 2m
 Neadekvantna  Nepostojanje detekcije
konstrukcija bušotine kolektorskog sistema
koje neposredno može da  Rastvori antifriza
izazove kontaminaciju
 Infiltracija površinskih
zagađenja
 Dubina postavljanja u
hladnijim klimatskim
zonama
 Analiza rizika
Konstrukcija zatvorenog sistema sa
horizontalnim kolektorom

Izvor: http://www.local.gov.uk/climate-change/-/journal_content/56/10180/3510497/ARTICLE
 Analiza rizika
Rastvori antifriza u zatvorenim GHP sistemima
 Lista toksičnih hemikalija i pesticida ili prioritetnih
polutanata koja je definisana zakonskom regulativom (EC
Directive 67/548) kojom su toksične komponente
kategorisame prema broju „R“ (npr R50) i „S“ broju kojima
se definiše njihova rizičnost za vodene sisteme i sediment tj
sigurnosne mere koje je potrebno preduzeti pri rukovanju
ovim hemikalijama
 Kao osnovni ekotoksikološki testovi određeni su
toksikološki test „Daphnia magna“ kao test hronične
toksičnosti i „Lemna“ (sočivica) test kao test za procenu
toksičnosti na slatkovodne biljke.
 Analiza rizika
Rastvori antifriza u zatvorenim GHP sistemima
Kriterijumi koji se koriste za rangiranje
Hazardni parametri zabrinutosti
Visoki Srednji Niski
Akutna toksičnost za vodenu
sredinu
LC50, EC50(mg/l)
Kriterijumi za Hronična toksičnost za vodenu
sredinu
određivanje MATC (mg/l)
hazardnih Log KOW
Faktor biokoncentracije
parametara (BFC)

propisani od strane Akutna toksičnost za kopnene

sisteme (ptice i sisari)
EPA i OPPT LD50(mg/kg)

(„Office of
pollution prevention LD50(mg/kg hrane)

and toxics“) Akutna toksičnost za kopnene

sisteme (ptice i sisari)

MATC(mg/kg hrane)

Kopnene biljke - - -
Izvor: Peter Calow: Handbook of Environmental Risk Assessement and Management, London, 1998, str 69
 Analiza rizika
Rastvori antifriza u zatvorenim GHP sistemima
Propilen
Kategorija Metanol Etanol Kalijumacetat CMA Urea
glokol

Životni ciklus-cena *** *** ** ** ** **

Korozivne osobine ** ** *** ** ** *

Procurivanja *** ** ** * * *

Rizik po zdravlje ljudi *10,11 **10,12 ***10 ***10 ***10 ***10

Rizik od požara *13 *13 ***14 *** *** ***

Rizik po životnu sredinu **15 **15 *** **15 **15 ***

Rizik po buduća
*16 **17 *** **18 **19 **19
korišćenja

Izvor: 2007,“ASHRAE”.
 Analiza rizika
Rastvori antifriza u zatvorenim GHP sistemima
Rastvor antifriza Toksičnost

LC50 EC50

Organske komponente

Propilen glikol 52.930 mg/l za 96h 13.020 mg/l za 48h

Etanol 8.140mg/l za 48h 9.268-14.221mg/l za 48h

Metanol 15.500 mg/l za 96h 10.000 mg/l za 24h

Etilenglikol 18.500 mg/l za 96h 6.500-7.500 mg/l za 96h

Neorganske komponenete

Kalijum acetat >1.000 mg/l za 96h 460 mg/l za 48h

Kalijum karbonat 940.000 mg/l za 24 h 670.000 mg/l за 24h

Natrijum hlorid 17.550.000 mg/l za 96 h 340.700 to 469.200 mg/l za 48h

Nema podataka ali LD100 za ovce

Urea >10.000 mg/l
iznosi 500 mg/l

Izvor: http://toxnet.nlm.nih.gov
 Analiza rizika
Otvoren sistem
Sistem je baziran na crpljenju podzemne vode koja
predstavlja medijum za prenos toplote

 Neadekvantna  Usled neadekvatnog

konstrukcija bunara koja načina odlaganja otpadne
neposredno može da rashlađene vode
izazove kontaminaciju  Uticaja na bilans i kvalitet
površinskih i podzemnih
 sa površine voda
 ili mešanje akvifera
različitog kvaliteta
 Analiza rizika
Konstrukcija otvorenog GHP sistema

Izvor: http://rhienergiesltd.com/com-ground-source-openbore.html
 Analiza rizika
Uticaj na bilans i kvalitet podzemnih voda
 Podzemno odlaganje

 Površinsko odlaganje
 Analiza rizika
Uticaj na bilans i kvalitet podzemnih voda
 Temperaturne promene u sistemima podzemne vode koja je
više ili manje izotermalna mogu izazvati niz uticaja u
zavisnosti od karakteristika sedimenta, temperaturnih
odstupanja i sadržaja organske materije.
 Ispuštanje zagrejane vode može dovesti do taloženja
karbonata, povećanog raspadna silikatnih minerala,
mobilizacije organskih komponeneata iz sedimenta, kao i
smanjenje zasićenja kiseonikom.
 Neadekvatnim istražnim radovima može dovesti do
iscrpljivanja ležišta
 Karakterizacija rizika
Vrsta rizika Nivo rizika Verovatnoća pojave i mere ublažavanja
Zatvoreni Zatvoreni
Otvoreni
vertikalni GHP horizontalni
GHP sistemi
sistemi GHP sistemi
Sleganje tla nizak / nizak Niska ukoliko radove na instalaciji obavlja
Raspadanje bunara nizak / nizak licencirani izvođač radova
Odlaganje iskopane Niska ukoliko se na lokaciji formira odlagalište
nizak nizak nizak
zemlje tzv isplačne jame
Niska ukoliko se tokom radova instalacije
Infiltracija drenaža površinskih voda usmeri u suprotnom
nizak / nizak
površinskih zagađenja pravcu od bušotine i izvrši cementacija ušća
bušotine
Niska ukoliko se izvrši pravilno postavljanje
Međusobno mešanje
nizak / nizak zaštitne cevi tokom bušenja i cementacija duž
akvifera
zašitne kolone
Srednja ukoliko se ne izvrše testiranje
Curenje rastvora
nizak/srednji nizak/srednji - kolektorske instalacije i ne primeni preporuka
antifriza
korišćenja antifriza niske toksičnosti
Niska pošto je zakonskom regulativom
Iscrpljivanje ležišta / / niska definisano sprovođenje istražnih radova procene
rezervi podzemne vode
Srednji zbog još nedovoljno ispitanog uticaja
Ispuštanje otpadne
/ / nizak/srednji ispuštanja termalno izmenjene vode naročito u
vode
oblastima koje su definisane za vodosnabdevanje
ZAKLJUČAK
 Svi GHP sistemi mogu dovesti do neželjenih promena
temperature u zemljištu i vodenom okruženju koji će uticati na
kvalitet podzemne vode i ekološke osobine akvifera
Osnovni nedostaci GHP sistema

 I otvoreni i zatvoreni  Termalni fluidi u

vertikalni sistemi mogu da
dovedu do mešanja
različitih izdani tokom
izvođenja bušenja koji će
uticati na kvalitet
podzemne vode i protok
naročito ako je jedan od
akvifera zagađen ili se
bušenje obavlja u
kontaminiranim zonama.
zatvorenim GHP
sistemima su uglavnom
toksični, pa njihovo
eventualno curenje može
izazvati zagađenje
podzemne vode.
 Osnovni nedostaci GHP sistema

 Otvoreni sistem može

dovesti do povećanja nivoa
podzemne vode koja će
uticati na susedne strukture
i uticati na duge korisnike
koji se nalaze u blizini ili u
suprotnom slučaju može
dovesti do iscrpljivanja
ležišta.
 Osnovna prednost GHP sistema

Cela Evropa teži da smanji energetsku zavisnost i pokušava da

poveća svoju proizvodnju energije, a jedina mogućnost je
znatno povećanje udela obnovljivih izvora energije u
ukupnom energetskom bilansu.

Najveća prednost geotermalne energije je to što smanjuje

emisiju štetnih tzv staklenih gasova (CO2, SOx i NOx). Druga
prednost je u činjenici da se radi o obnovljivom izvoru
energije.
 Iako u svetu rizik GHP sistema po životnu sredinu još nije
dovoljno ispitan, postoje smernice koje se preporučuju pri
izgradnji i radu ovih sistema, a zakonska regulativa se
konstntno revidira. Neke od smernica su:
 vršenje istražnih radova radi upoznavanja karakteristika
lokacije i detaljno planiranje radova u svim fazama
izgradnje
 izvođenje radova vršiti od strane licenciranih izvođača,
naročito pri bušenju bunara.
 ishodovati lokalnu ekološku dozvolu na osnovu
sprovedene procene rizika
 sprovesti održivo korišćenje GHP sistema tj
kontrolisanu eksploataciju, kao i stalni monitoring
životne sredine
 Zakon o rudarstvu i geološkim
istraživanjima (Sl. glasnik Republike
Srbije br: 88/11) se predviđa da se uz
zahtev za odobrenje eksploatacije
geotermalnog ležišta prilaže i akt Implementirati
ministarstva nadležnog za poslove
zaštite životne sredine, odnosno procenu rizika
preduzmanje mera zaštite zemljišta na GHP sistema u
kome su se izvodili radovi i mera
zaštite i sanacije životne sredine i postojeću
voda, radi bezbednosti i zdravlja ljudi zakonsku
i bezbednosti , ali se ne bavi
preventivnim delovanjem što je
regulativu !
suština procene rizika.
Literatura
 Medjunarodna strategija UN za smanjenje katastrofa
(www.unisdr.org/files/11541_DroughtRiskReduction2009library.pdf)
 Green Leaves
(www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/69450/pb13670-green-
leaves-iii-1111071.pdf)
 Renevably Energy (www.environment-agency.gov.uk)
 (www.gshp.org.uk/pdf/EA GSHC Good Practice Guide.pdf)
 ASHRAE (www.ashrae.org)
 Manual on Enviromental Issues Related to Geothermal Heat Pump Systems,
(www.nepis.epa.gov/Exe/ZyPDF.cgi/7000040Q.PDF?Dockey=7000040Q.PDF)
 Aleksandra Kiokić Arsić, Jovan Milivojević, mr Katarina Kanjevac Milovanović: Upravljanje rizicima
od udesa koji mogu imati uticaja na životnu sredinu u vodosnabdevanju, Zbornik Festivala kvaliteta,
2008
 Petter Calow: Handbook of Environmetal Risk Assessement and Management, London, 1998.
 Grupa autora: Ekotoksikološki rečnik, Kruševac, 2002
 Dr Z.V. Čvorovoć: Upravljanje rizicima u životnoj sredini, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2005.
 Stojanović, Đuković, Nestorović: Uloga geotermalne energije u zaštitti životne sredine na području
grada Bjeljine, časopis Rudarstvo, 2010
 Manual on Enviromental Issues Related to Geothermal Heat Pumps, EPA, 1997
 Heinonen, Wildrin, Beall, Tapscott: Anti-freeze fluid environmental and health evaluation-an update,
ASHRAE Research Project RP-863, Report
 Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima (Sl. glasnik RS", br. 88/2011)
 Prof. Dr Miloš Petronijević, Prof.dr Đorđe Dihovični, doc. Dr SlaĐana Perović: Uticaj eko rizika
na kvalitet života, http://www.cqm.rs/2010/pdf/5/12.pdf
 Efficiency, economics and evironmenatal Assessment of groud source heat pumps in Central
Pennsylvania,
 Edvard Mehnert: The Enviromenta Effects of Ground-Source Heat Pumps A Preliminary
Overview, Illinois State Geological Survey - File Series Report, 2004,
http://library.isgs.uiuc.edu/Pubs/pdfs/ofs/2004/ofs2004-02.pdf
 Efficiency, economics and evironmenatal Assessment of groud source heat pumps in Central
Pennsylvania,
 Edvard Mehnert: The Enviromenta Effects of Ground-Source Heat Pumps A Preliminary
Overview, Illinois State Geological Survey - File Series Report, 2004,
http://library.isgs.uiuc.edu/Pubs/pdfs/ofs/2004/ofs2004-02.pdf
 Everett W. Heinonen, Maurice W. Wildin, Andrew N. Beall and Robert E. Tapscott: Anti-freeze
fluid environmental and health evaluation-an update,
http://intraweb.stockton.edu/eyos/energy_studies/content/docs/proceedings/heino.pdf
 Lewandowski: Risk Assessment of Residental Heat Pump Systems using 2L Flammable
Refrigerants, Arlington, 2012
 Thywissen: Componenets of Risk, UN Univesity, 2009
 British standards BS EN 378-3:2008: Reffrigerating systems and heat pumps-Safety and
environmental regurements
 EPA: Guidelines for Ecological Risk Assessment, Washington, 1998
 EPA: Pollution Contol Guidance for Geothermal Energy Development, 1978
 Willan, Philippapoulos: Ground water protection issues with geothermal heat pumps,2002
 Brine can salinate soil if the water is not injected back into the reserve after the heat is
extracted.
• Extracting large amounts of water can cause land subsidence, and this can lead to an
increase in seismic activity. To prevented this the cooled water must be injected back
into the reserve in order to keep the water pressure constant underground.
• Power plants that do not inject the cooled water back into the ground can release H2S,
the “rotten eggs” gas. This gas can cause problems if large quantities escape because
inhaling too much is fatal.
• One well “blew its top” 10 years after it was built, and this threw hundreds of tons of
rock, mud and steam into the atmosphere.
• There is the fear of noise pollution during the drilling of wells.
• Geyser-temperature steam is contaminated with salts that cause corrosion of turbines
or engines
• Geophysical/geological data availability
• Access to finances
• Technologies – drilling (for EGS)