Dr Neboja Veljkovi, dipl. in. gra.

NOVI SISTEMI UPRAVLJANJA KOMUNALNIM OTPADNIM VODAMA ZATVORENIM NUTRIJENTNIM CIKLUSOM 1

Snabdevanje naselja vodom, kanalisanje i preiavanje upotrebljenih voda se moe smatrati najvanijim problemom razvoja komunalne infrastrukture i direktno zavisi od broja stanovnika i razvijenosti zemlje i regije. Zato je zabrinutost za uravnoteeni razvoj gradova i njihove komunalne infrastrukture opravdana. Poslednjih godina veoma je prisutna izrada studija i pilot projekata kanalisanja naselja iji je cilj izbor ekonomski najpovoljnijeg reenja koje je ekoloki racionalno. Takoe se i u okviru ISO/TC 224 standarda razmatraju pokazatelji uinka merenjem kvaliteta i efikasnosti procesa na postrojenjima za preiavanje otpadnih voda, distributivne mree i crpnih stanica kanalizacije. Prema vrsti i mestu nastajanja otpadnih voda kanalizacioni sistemi se s obzirom na stepen razdvajanja tokova mogu podeliti na centralizovane i decentralizovane sisteme. Centralizovan sistem je sistem kojim se kanalie i preiavaju otpadne vode celog jednog administrativnog ili geografski ogranienog prostora (aglomeracije). Dok je decentralizovani sistem onaj koji je ogranien prostorom izdeljen na vie podsistema sa razliitim odvodnim kolektorima i sistemima za razdvajanje odreenih tokova otpadnih voda, postrojenjima i ispustima. Da bi se dobilo vie saznanja o sutini novih sistema upravljanja komunalnim otpadnim vodama, u ovom poglavlju su prezentovani rezultati istraivako-razvojnog projekta Odvajanje urina na mestu nastajanja za stambene objekate na periferiji tokholma. ODRIVO UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA Urbana odrivost podrazumeva razvoj koji zadovoljava trenutne potrebe urbane populacije ne ugroavajui kapacitet nosivosti buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Kapacitet nosivosti odgovara potrebama urbanog stanovnitva u zadovoljavanju njihovih potreba u energiji, sirovinama i vodi bez neuravnoteenih pritisaka na lokalne i globalne ekosisteme u vidu troenja resursa i stvaranja otpada. Unapreenje odrivog upravljanja urbanim otpadnim vodama podrazumeva dva bazina principa: a) Razvoj integralnog sistema za snabdevanje vodom za pie (distribucija vode iji je kvalitet prilagoen zahtevima korisnika), i b) Razvoj ekoloki odrivog kanalizacionog sistema (kanalizacioni sistem sa funkcijom ponovne upotrebe otpadnih voda). Poslednjih godina se pitanje centralizovanih i decentralizovanih postrojenja za preiavanje otpadnih voda (sa ili bez frakcija otpadnih voda) postavlja kao pitanje najpovoljnije varijante u ekolokom i ekonomskom kriterijumu. Ekonomski uslovi su: trokovi investicija, trokovi pogona i odravanja, trokovi opremanja lokacije, raspoloiva tehnologija i cena, efikasnost preiavanja i veliina postrojenja. Tehno ekonomska analiza treba da odgovori zahtevu ekonomske podobnosti tehniko-tehnolokog reenja o tome dali je povoljnije centralizovano ili decentralizovano reenje. S druge strane, ekoloko upravljanje podrazumeva odrivost ivotne sredine, koje obuhvata zatitu zdravlja stanovnitva i zatitu kvaliteta ivotne sredine kroz realizaciju propisa i dravne politike. Tako na primer, izbor opreme za spaljivanje mulja na postrojenju za preiavanje otpadnih voda predstavlja ekonomsku odluku. Ovo je primer kriterijuma odrivosti, koji ukazuje da je ekonomski najpovoljnije reenje istovremeno i ekoloki racionalno.
Novi sistemi upravljanja komunalnim otpadnim vodama zatvorenim nutrijentnim ciklusom, Udruenje za tehnologiju vode i sanitarno inenjerstvo, Beograd, 2008. str. 231-240.
1

KLASIFIKACIJA I OSNOVNI SASTOJCI DOMAIH UPOTREBLJENIH VODA Domae upotrebljene vode sadre urin, feces i sanitarno upotrebljene vode, kao i vode od ispiranja toaleta, zatim toalet papir i druge vrste otpada koji dospeva u kanalizacioni sistem. Otpadne vode predstavljaju sanitarno-higijensku opasnost i sadre eutrofikacione materije u obliku fosfora, organskih materija i azota. Sa jedne strane te materije prouzrokuju probleme u rekama i jezerima, dok su sa druge strane korisne u poljoprivredi. Azot (N), fosfor (P) i kalijum (K) iz otpadnih voda mogu zameniti vetako djubrivo, a organski materijal poveava sadraj humusa obradivih povrina. Domae upotrebljene vode se mogu opisno klasifikovati prema vrsti i mestu nastajanja na sledei nain: [2], [4] a) b) c) d) Siva voda (kuhinja, kada, tu, maina za pranje vea i sudova), Crna voda (feces i urin sa vodom od ispiranja), uta voda (urin; poseban tip WC olje), Braon voda (crna voda bez urina)

Veina nutrijenata iz otpadnih voda domainstava (oko 80% azota i najmanje 50% fosfora) prisutna je u urinu koji je u otpadnim vodama po zapremini zastupljen oko 3%. Moe se rei da se veina nutrijenata koji su neophodni u poljoprivredi (N, P, K) javljaju u urinu. To znai da su nutrijenti u urinu veoma koncentrovani i nesmetano dostupni biljkama. (Tabela 1) Tabela 1. Prosene zapremine i osnovni sastojci domae upotrebljene vode (Bischof, 2004) [4] Domaa upotrebljena voda Koliina (l/ES, god) N P K HPK Patogene klice 60.550 4-5 (kg/ES, god) 0,7 (kg/ES, god) 1,8 (kg/ES, god) 30 (kg/ES, god) Voda od ispiranja toaleta 10.000 0 (%) 0(%) 0 (%) 0 (%) bez

Siva voda 50.000 3 (%) 10 (%) 34 (%) 41 (%) da

Urin 500 87(%) 50 (%) 54 (%) 12 (%) zanemarljivo

Feces 50 10(%) 40 (%) 12 (%) 47 (%) bezbroj

Feces sadri manje koliine azota, fosfora i kalijuma, dok su koliine u sivoj vodi beznaajne (slika 1). Urin predstavlja samo oko 1% ukupnih otpadnih voda, ali njegovo korienje u vidu ubriva omoguuje iskorienje veeg dela sadraja nutrijenata u otpadnim vodama. Ako se izdvoji i fekalni materijal u sivoj vodi ostaje samo manja koliina nutrijenata. U praksi nije jednostavno koncipirati kanalizacioni sistem koji e zadovoljiti samo tehniki zahtev razdvajanja. Mora se voditi rauna da se ne uspostavi ciklus zaraze koji e poveati sanitarni rizik i prenositi frakciju odnosno nutrijent slabijeg kvaliteta zbog prisustva ekoloki tetnih materija i nepoeljnih proizvoda. Takoe, i stanari i poljoprivrednici nee prihvatiti izlaganje znaajnijoj sanitarnoj opasnosti, a poljoprivrednici svakako nisu zainteresovani za ubrivo manje hranljive vrednosti ili povienog sadraja ekoloki tetnih materija.

100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Azot Fosfor Kalijum Otpadna voda urin feces siva voda

Slika 1. Doprinos urina, fecesa i sive vode sadraju azota, fosfora i kalijuma u otpadnim vodama i ukupnom proticaju otpadnih voda [3] Da bi se procenili rizici vezani za manipulaciju i korienje urina u poljoprivredi potrebno je znati ta se deava sa patogenim organizmima koji su eventualno prisutni u rastvoru. Iz tog razloga prouen je opstanak raznih mikroorganizama kako tokom terenskih ogleda tako i putem laboratorijskih ispitivanja kojima je simuliran proces u rezervoaru. Preporuke vezane za manipulaciju date su u tabeli 2. Tabela 2. Odnos uslova skladitenja i sadraja patogenih organizama iz rastvora urina i preporueni usevi u sluaju veih sistema (a) [3] Temperatura Trajanje skladitenja skladitenja 4oC 4oC 20oC 20oC 1 mesec 6 meseci 1 mesec 6 meseci Prisustvo patogenih organizama u rastvoru mokrae (b) Virusi, protozoe Virusi Virusi Verovatno bez prisustva

Preporueni usevi Stona hrana i prehrambeni usevi koji se prerauju Prehrambeni usevi koji se prerauju, stona hrana (c) Prehrambeni usevi koji se prerauju, stona hrana (c) Svi usevi (d)

a) Vei sistemi u ovom sluaju podrazumevaju da se urin koristi za ubrenje useva koje konzumiraju lica mimo lanova domainstva u okviru koga se vri prukupljanje. b) Gram-pozitivne i bakterije koje formiraju spore nisu obuhvaene. c) Osim livadske trave za proizvodnju stone hrane. d) U sluaju useva koji se konzumiraju u sirovom stanju preporuuje se da se ubrenje obustavi najmanje mesec dana pre etve i da se urin unosi direktno u zemljite.

Veina patogenih organizama javlja u fekalnoj frakciji tako da ne postoji bitna razlika izmeu kanalizacionog sistema za separaciju urina i klasinog kanalizacionog sistema. U sluaju da se kod manipulacije skladitenog urina pridrava preporuka vezanih za skladitenje i minimalni rizik, moe se rei da su sanitarni rizici zanemarljivi. Meutim, kada je re o sanitarnom riziku, treba naglasiti da i kod upravljanja klasinim sistemom nita nije apsolutno bez rizika. Prisustvo antibiotika i hormonskih preparata u otpadnoj vodi je znaajno pitanje za sve vrste kanalizacionih sistema. Lekovi mogu biti prisutni u urinu, fecesu, stajskom ubrivu i mulju iz postrojenja za preiavanje otpadnih voda. Skoro sve materije prisutne u lekovima razlau mikroorganizmi koji se prirodno nalaze u zemljitu, tako da je mera u kojoj ih biljke preuzimaju verovatno nije znaajna. Vei je rizik kada se ove materije isputaju u vodotokove, to je sluaj kod klasinih postrojenja za preiavanje otpadnih voda. Ne postoji dovoljno podataka o ovoj oblasti i potrebna su dalja istraivanja. Najvei zapreminsi deo domaih upotrebljenih voda predstavlja siva voda koji se ipak mora preistiti. Zbog toga je postupak separacije urina samo unapreenje klasinog kanalizacionog sistema u smislu odrivog upravljanja urbanim otpadnim vodama. (Slika 2)
Padavine Vodovod Vrt Rezervoar za kinicu
r

Proceivanje

Distribucija vode

Kinica

Protivpoarni vodovodni sistem Voda za pie Pranje vea Umivanje Kupanje Tuiranje Pranje posua Kuvanje Pie Toalet

Ostalo

Reka

Otpadna voda

Urin

Poljoprivreda .

Mulj

Postrojenje za preiavanje otpadnih voda

Slika 2. Urbani kanalizacioni sistem sa zatvorenim nutrijentnim ciklusom Svrha savremenih ureaja za separaciju urina je izdvajanje nutrijenata kao to su fosfor, azot i kalijum na samom mestu nastajanja tako da se mogu koristiti kao koncentrovano ubrivo, jer ne sadre ekoloki tetne materije i nisu razblaeni sivom vodom. Urin je ist rastvor nutrijenata sa vrlo niskim sadrajem tekih metala i patogenih organizama. Odvajanje urina, naravno, ima i svoje nedostatke; WC olje i ostali elementi sistema ne nalaze se na tritu i postoje odreeni kulturni otpori. Odvajanje urina ne reava sve probleme preiavanja otpadnih voda jer se nakon odvajanja i dalje mora preistiti braon i siva voda. Sistemi za separaciju urina predstavljaju dopunu kako novih tako i postojeih sistema za otpadne vode, a prednosti su u tome to se smanjuje gubitak nutrijenata i poveava mogunost zaokruenja nutrijentnog ciklusa.

PRIMER PRINCIPA SEPARACIJE URINA Meu prvima u Evropi u vedskoj je realizovan istraivano-razvojni projekat searacije urina iji je cilj bio jednostavnija obrada fecesa (izmeta) putem smanjenja koliine tenosti u otpadnom materijalu iz toaleta. Svrha projekta je bilo sticanje vie saznanja o nainu funkcionisanja kanalizacionog sistema zasnovanog na odvajanju urina i odrivog naina odvoenja otpadnih voda iz stambenih objekata u tokholmu. Cilj projekta je bio da se izgradi kanalizacioni sistem za odvajanje urina na mestu nastajanja i upotrebu u poljoprivredi koji ispunjava stroge zahteve u pogledu sadraja nutrijenata, sanitarnih uslova, pouzdanog funkcionisanja i jednostavne primene. Zahvaljujui interesovanju za razvoj sistema za odvajanje urina, postojanju obradivih povrina i saradnji poljoprivrednika ugraeni su 1995. godine toaleti sa mogunou odvajanja urina u dve stambene jedinice udaljene nekoliko kilometara od centra tokholma (slika 3). [3]
44 stanova

UV filter

Sistem jezera

Rezervoari sa urinom 2x40m3

Trokomponentna septika jama

Talonik Bioloki tretman

Sl. 3. Sistem za preiavanje otpadnih voda iz naselja Understenshojden Meavina urina i vode od ispiranja prolazi kroz zaseban sistem cevi do rezervoara. Poto analize ukazuju da dolazi do reakcije metalom sa fosfatom u urinu, za cevne instalacije je korien PVC materijal. Broj rezervoara u objektu i nain povezivanja se razlikuju, prikupljen urin se sprovodi do jednog ili vie centralnih rezervoara ili se prikuplja u manjim lokalnim rezervoarima sa kraim cevima.
Otvor za kontrolu i ienje DIMENZIJE REZERVOARA Stanari borave kod kue 13-15 sati dnevno, varijanta: I. 550 l po osobi godinje II. 900 l po osobi godinje

UNUTAR OBJEKTA I POD ZEMLJOM PVC > 75 mm (poeljno 110 mm) Nagib najmanje 1%

Slika 4. Preporuke u pogledu dimenzija, nagiba cevi i kapaciteta rezervoara sistema za separaciju urina [3] Rezervoar za skladitenje urina je izgraen tako da odgovara uslovima racionalnog skladitenja i efikasnosti u ekolokom smislu. Spremnici su u vidu hermetikih gumenih balona koji iziskuju neznatne graevinske radove i ne predstavljaju veliki finansijski izdatak, a gubitak azota tokom skladitenja je minimalan. Rezervoari se prazne priblino jednom godinje, a urin se transportuje do spremnika. (Slika 5) [3] 5

Cisterna

Spremnik 3 x 150 m3

Ispust pored polja

Slika 6. Skica rezervoara sa urinom i principom korienja Teko je porediti novi kanalizacioni sistem sa starim jer ne postoji dovoljno primera sistema za separaciju urina koji opsluuju celo jedno naselje. Iz tog razloga, da bi smo ocenili da li separacija urina pospeuje preiavanje otpadnih voda neophodno je osloniti se na postojee podatke i pomou modela izvriti analizu efekata razliitih sistema na ivotnu sredinu i korisnost u poljoprivredi. Modeli i simulacije omoguuju poreenje raznih reenja sistema na osnovu ekvivalentnih uslova. Sistemi koji se porede treba da imaju istu funkciju, npr. da isporuuju istu koliinu nutrijenata poljoprivredi. U okviru ovog istraivako-razvojnog projekta izvreno je poreenje dva sistema za preiavanje: (1) sistem koji se trenutno koristi u stambenom objektu, tj. separacija urina u kombinaciji sa klasinim tokholmskim kanalizacionim sistemom za fekalnu frakciju i sive vode; i (2) klasini sistem, gde urin i voda od ispiranja ulaze u klasini kanalizacioni sistem tokholma. Parametri koji su korieni prilikom simulacije dati su u tabeli 3. Tabela 3. Parametri korieni prilikom simulacije u stambenom objektu sa separacijom urina koji su veoma bliski stvarnim uslovima [3] Parametar Duina transporta Denitrifikacija u postrojenju za preiavanje otpadnih voda Mulj za poljoprivredu Vreme koje stanari provode kod kue Stepen odvajanja urina Voda za ispiranje Istovremeno ispiranje (a) Gubitak azota, ukupni (b) Dostupnost azota iz urina usevima Dostupnost fosfora iz mulja i urina usevima Osnovni podaci 33 km 80% 50% 65% (15,6 h/dan) 65% 0,1 l po ispiranju 66% 5% 100% (c) 100%

(a) Procenat ispiranja urina sa istovremenom ispiranjem dela olje za feces (b) Tokom manipulacije, ukljuujui i natapanje urina poljoprivrednog zemljita (c) Dostupnost azota iz urina tokom terenskih ogleda kretao se od 80% do 100%. U skoro svim sluajevima koncept upravljanja otpadnim vodama separacijom urina manje utie na ivotnu sredinu od klasinih sistema. Separacija urina pospeuje iskorienje nutrijenata, a stepen eutrofikacije je nii nego kod klasinih kanalizacionih sistema. Urin se cisternom moe transportovati do udaljenosti od 220km pre nego to procenjen utroak energije postane vei nego u sluaju klasinih kanalizacionih sistema. 6

KORIENJE URINA KAO UBRIVA Zemljite koje je korieno za ubrenje bilo je u posedu poljoprivrednika koji je gajio jari jeam za stonu hranu. U rezervoarima je bilo prisutno 58% do 95% teoretski moguih koliina nutrijenata. To znai da je odstupanje iznosilo oko 20% ak i kod najvie motivisanih stanara (Understenshojden). Kod stanara koji nisu bili posebno motivisani (Palsternackan) koliina je bila oko 40%. Ukupna zapremina urina iznosila je oko 150 m3 godinje tokom etvorogodinjeg perioda, odnosno 70-80 m3 godinje po stambenom objektu (Understenshojden i Palsternackan) (Slika 6)
Procenat oekivane koliine (%) 100 80 60 40 20 0 Azot Fosfor Understenshjden Palsternackan Kalijum

4,9g 4,2g 0,4g 0,4g 1,3g 1,1g

Slika 7. Procenat oekivanih koliina nutrijenata u urinu prikupljnog iz objekata Understenshojden i Palsternackan u gramima po osobi na dan Zbog malog broja studija u oblasti primene urina kao ubriva ograniena su saznanja o nainu delovanja urina u poljoprivredi. Urin sadri vie azota i fosfora, a manje kalijuma od svinjske i govedje mokrae (osoke). Urin sadri visoki procenat amonijanog azota, oko 80-100% ukupnog sadraja. Zbog toga deluje brzo i efekat se moe porediti sa ubrivom koje poseduje visoki mineralni sadraj, za razliku od ubriva sa velikim procentom organski vezanog azota kao to je stajsko ubrivo. Tabela 4: Srednja vrednost hemijskog sastava urina Vrsta rezervoara Prijem/Rezervoar Skladitenje/Spremnik N (g/l) 3 2,7 P (g/l) 0,25 0,24 Odnos N/P 11,8 11,5 K (g/l) 0,84 0,80

Odnos sadraja azota, fosfora i kalijuma je uravnoteen i u velikoj meri odgovara potrebama itarica ako se koristi u odgovarajuim dozama. Poto je pH vrednost visoka, a sadraj amonijanog azota veliki postoji rizik od gubitka azota u obliku amonijanog gasa. Prinosi jema za razliite doze urina i mineralnog ubriva prikazani su na slici 7. Grafik sadri prosene vrednosti za tri ponavljanja sa najvie i najmanje izraenim vrednostima.

Prinos (kg/ha)

Mineralno djubrivo

Urin

Ukupan unos azota, kg/ha

Slika 8: Prinos sa parcela ubrenih urinom odnosno mineralnim ubrivom (1999) Prinos jema sa parcela ubrenih urinom iznosio je oko 80-90% prinosa sa parcela ubrenih mineralnim ubrivom, primenjujui uobiajene doze u sluaju jarog jema. Bilansi nutrijenata ukazuju na pronos nutrijenata kroz useve i omoguuju poljoprivrednicima da efikasnije iskoriste unos nutrijenata, a uticaj gajenja useva na ivotnu sredinu svedu na minimum. Postoji razlika izmeu urina i mineralnog ubriva u smislu iskorienja azota. Usevi ubreni urinom 1997. godine, sa 98 kg azota po hektaru, apsorbovali su 44% unetog azota. Odgovarajua vrednost za mineralni azot za istu godinu bila je 61%. Vrednost za 1999. godinu bila je 70% odnosno 83%. To ukazuje da usevi apsorbuju manje azota iz urina nego iz vetakog ubriva, a vie ostaje u zemljitu. Taj viak azota moe biti isputen u vazduh ili vodu, putem denitrifikacije ili luenja, odnosno moe se zadrati u organskom materijalu zemljita.

Unos 4 Mineralno ubrivo 90

Prinos 55

Mineralizacija azota 22

Rezidual 61, od ega 22 u azotnom profilu nakon etve

Unos 4 Urin 98

7 Prinos 40

Mineralizacija azota 22

Rezidual 77, od ega 20 u azotnom profilu

Slika 8: Bilansi nitrujenata u sluaju useva ubrenih mineralnim ubrivom i urinom (1997) (Sve vrednosti na slici date su u kg N/ha)

SANITARNO-HIGIJENSKI ASPEKT SEPARACIJE URINA Istraivanje koje je ovde predstavljeno bazira se na studijskoj poseti eko-naselja Understenshojden i stambenog objekta Palsternackan u tokholmu, gde je prikupljeno dovoljno informacija i injenica da bi se upoznali sa sanitarno-tehnikim aspektima odvajanja urina. Uzimajui u obzir postojea saznanja o ostalim kanalizacionim sistemima ukljujuujui i klasine sisteme, moe se rei da urin sam po sebi praktino ne predstavlja nikakav rizik od infekcije, ali on moe da sadri patogene organizme koji su prisutni u fecesu. Takoe, postoji je rairena bojazan da novi jo nedovoljno proueni postupci prihvatanja, skladitenja i nain ubrenja urinom moe da uslovi nove i eventualno neprihvatljive rizike od infekcije. Moe se rei da ako se preduzmu odgovarajue mere predostronosti i potuju preporuke u pogledu skladitenja i primene, sanitarni rizici vezani za odavajanje urina su veoma mali. Osnovne injenice o sanitarnim aspektima i zatiti od infekcije kod postupka separacije urina se mogu sistematizovati u obliku sledeih postulata: Urin sam po sebi predstavlja minimalan sanitarni rizik; Feces koji dospe u deo olje za urin moe ga kontaminirati; Mnogi patogeni organizmi bivaju uniteni tokom skladitenja; Neophodne su preporuke u vezi sa trajanjem skladitenja i primenom u poljoprivredi;

Mere za minimiziranje rizika od infekcije se trebaju sprovesti u svim faza manipulacije, i obuhvataju istraivanje, projektovanje i izgradnju, skladitenje urina i tehniku nanoenja na poljima. Skladitenjem se broj patogenih organizama u urinu smanjuje ili eliminie. Smanjenje je vee ako je skladitenje dugotrajno i na viim temperaturama sa visokom koncentracijom azota i velikom pH vrednou rastvora. Izbor odgovarajue lokacije i trenutka za manipulaciju i nanoenje pomae da se izloenost ljudi i ivotinja u zoni uticaja svede na minimum. Ako se potuju preporuke u pogledu tehnike primene urin se moe koristiti za sve useve ako je skladitena najmanje est meseci na temperaturi od najmanje 20oC i za sve useve, osim prehrambenih koji se konzumiraju u sirovom stanju. Vana mera predostronosti je da urin ne treba prikupljati na mestima za koja se zna da je stepen izluivanja patogenih organizama i medikamenata vei nego kod normalne populacije (npr. bolnice i staraki domovi). ZAKLJUAK Zakljuni opti stav koji ne bi trebao biti sporan je da su sistemi zasnovani na separaciji urina prihvatljiviji sa ekolokog stanovita od klasinih, ve tradicionalnih sistema i mogu se primeniti naroito u prigradskim i seoskim podrujima i turistikim kompleksima. ire korienje sistema za separaciju urina u individualnim stambenim objektima bilo bi od velikog znaaja za zatitu ivotne sredine. to je postojei kanalizacioni sistem manje efikasan (nizak procenat obuhvaenosti stanovnitva kanalisanjem, konfiguracija terena, nedostupnost povoljnog recipijenta) to je primena sistema za separaciju urina dugorono povoljnija od klasinog sistema kanalisanja. Dalje istraivanje i primenu u domenu ekoloki odrivih kanalizacionih sistema trebaju organizovati i finansirati institucije koje su nadlene za dugoroni razvoj. Drugim reima, pitanje proirenja sistema kanalisanja u centralizovanom ili decentralizovanom sistemu (konceptu) moe se delotvorno reavati samo strategijom odrivog upravljanja sistemima za vodosnabdevanje, odvoenjenje i preiavanje upotrebljenih voda. [5]

LITERATURA [1] Capacity building for ecological sanitation, International Hydrological Programme (IHP) of the United Nations Educational, Scientific and Cultural Organisation (UNESCO), 2006. [2] Composition of urine, faeces, greywater and biowaste for utilisation in the URWARE model, CHALMERS UNIVERSITY OF TECHNOLOGY, Gothenburg, Sweden, 2005. [3] Miloje Milojevi, Decentalizovana kanalizacija i reciklaa vode i njenih sastojaka, Moderni tehniki postupci u kanalizaciji, Meunarodna konferencija, Beograd, 2005. [4] Neboja Veljkovi, Studija otpadnih voda i tehniki proces strategije odrivog razvoja Srbije, Moderni tehniki postupci u kanalizaciji, Meunarodna konferencija, Beograd, 2005. [5] Neboja Veljkovi, Branislav Kujundi, Novi koncept upravljanja otpadnim vodama ekoloki odrivi kanalizacioni sistem, Vodovodni i kanalizacioni sistemi, Poslovno udruenje vodovoda Republike Srpske, Jahorina - Pale, 2007. [6] Urine Separation Closing the Nutrient Cycle Final Report on the R&D Project SourceSeparated Human Urin, The Stockholm Water Company, 2001.

10