РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА
БЕОГРАД

ЗАВРШНИ МАСТЕР РАД

Јована Станковић

БЕОГРАД, 2022.
 РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД
ОДСЕК БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА
БЕОГРАД

ЗАВРШНИ МАСТЕР РАД

Назив темe:
Еутрофикација језера у Србији

Елемент оцене 1 - квалитет завршног рада _____поена

Елемент оцене 2 - презентација завршног рада _____поена
Елемент оцене 3 - одбрана завршног рада _____поена
Коначна оцена завршног рада ______ (_________)
Датум одбране завршног мастер рада _________________

Ментор: Студент:

Др. Ана Поповић, дипл.инж.технолог Јована Станковић, индекс 3030/2019

МАСТЕР СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

Одељење за технологије
Студијски програм: Инжењерство заштите
Предмет: Загађење и заштита животне средине

Београд, 2022.
 САДРЖАЈ

УБАЦИТИ
 1. 1.УВОД

Последњих деценија еутрофикација је постала глобални проблем који утиче на

квалитет воде језера и акумулација. Повећање нутритијената узрокује већу
продуктивност водених екосистема што на крају може довести до прекомерног
повећања биомасе алги или макрофитске вегетације. Фитопланктон, основни
произвођач органских материја у води, и поред важне улоге коју има у воденим
системима његово нагомилавање може да утиче на квалите воде, посебно у
акумулацијама које се користе за водоснабдевање становништва.

Последице вишка раста су вишеструке, од једноставних, обиља суспендованих

честица (фитопланктон, зоопланктон, бактерије, гљивице и детруси), до повећања
концентрација амонијака, нитрита, водоник – сулфида, метана, етана, хуминских
киселина, па све до лошег укуса и мириса воде и рибе, као последица присуства
одређених алги и могућег развоја токсичних алги. 1

Феномен еутрофикације некада може бити веома изражен, да се маса макроскопских

алги које изазивају цветање може видети голим оком и дају води одређену обојеност.
Појам „цветање алги“ представља појаву где је 80 – 90% масе микроскопских алги
сачињено од једне или две врсте.

Национални програм мониторинга квалитета вода језера у Србији све до данас не

пружа довољно података да би се на адекватан начин сагледало и анализирало стање
језера, а све то као последица застарелости законских регулатива. Стање језера
испитује се једном или ни једном годишње, што је недовољно.

Циљ овог рада је сагледавање стања и процена трофичности језера у Србији, која се
разликују по начину настанка као и географским локацијама, и где је различит
фактора утицаја деловања пољопривредне делатности, као и људске активности.
Извршена је квантификација фактора загађења и однос са природним елементима и
њихов допринос еколошком статусу подручја које се проучава.

1
Ћађо С. и сарадници, Еколошки потенцијал акумулација за водоснабдевање у Србији, Вода и
санитарна техника, L (3-4) 19-40, 2020
1
 2. ЕУТРОФИКАЦИЈА

Еурофикација језерских вода је феномен који се јавља како у природним тако и у

вештачким језерима, а сама појава је веома битна са аспекта утицаја на квалитет
воде, јер у зависности од квалитета воде акумулација може да се искористи за
планиране намене.

„Процес еутрофикације последица је чињенице да су језера (акумулације) отворени

динамички екосистеми у којима се одвијају сукцесивне промене састава биоценозе
док се не успостави неко равнотежно (климаксно) стање, у коме је биоценоза
стабилизована и у равнотежи са биотопом“.2

Успостављање равнотежног стања на нивоу трогичности зависи од разних

параметара: климатских, хидрогеолошких, морфометријских карактеристика језера,
карактеристика слива (вегетација, густина насељености, начин коришћења слива),
антропогених утицаји и друго. На основу спроведених истраживања показало се да је
најзначајнији параметар концентрација нутритијената који доспевају у језеро. Од
нутритијената истичу се концентрација фосфора (P) i азота (N). Они служе као храна
за алге (фитопланктон) и остале водене биљке па већа количина азота и фосфора
изазива њихов прекомерни раст и размножавање и долази до активног бујања. Са
бујањем прве карике у ланцу исхране долази и до пораста биомасе и бројности
виших нивоа акватичких организама као што су зоопланктони, рибе и остала водена
фауна. Дисање, екскреција, изумирање и остали животни процеси доводе до
нарушавања квалитета воде, тако што смањују њену провидност као и концентрацију
раствореног кисеоника а повећава се хемијска потрошња кисеоника (ХПК),
биолошка потрошња кисеоника (БПК) као и pH вредност, све наведено значи да
језеро стари тј. погоршава се његово трофичко стање.

Када је реч о вештачким језерима, у првим годинама, након пуњења акумулације се

налазе у најбољем олиготрофном стању тј. стању најбољег квалитета, са малим
бројем биљних и животињских врста и малом биомасом. Током времена, у
зависности од количине хранљивих материја које долазе из животне средине, долази
до сукцесивних промена. Могуће је на време реаговати тако што ће се пратити
одређени параметри квалитета воде, како би квалитет остао на захтеваном нивоу.

Да би се еутрофикацила држала под контролом неопходно је праћење и мерење

концентрације нутритијената, што подразумева обавезно мерење укупне
концентрације азота (Nтот) као и фосфора (Pтот), концентрације хлорофила,

2
Ђорђевић, Б. и др.: Избор мера заштите акумулација од еутрофикације, ин Проц. Зборник
радоваАкумулације као изворишта за снабдевање водом, Лесковац, 13-15. децембар 1995.
2
прозрачност воде, мерење дубине помоћу секи диска (СД) и хемијска потрошња
кисеоника (ХПК).

Избор мера које се спроводе у циљу заштите од еутрофикације зависе од

карактеристика конкретног проблема, еколошких и економских фактора.

Опште мере које се увек спроводе, невезано са проблемом јесу: чишћење, контрола
квалитета вода које улазе у језеро и по потреби планирање изградње постојења за
пречишћавање отпадних вода како би се спречило уношење нутријената, контрола
употребе ђубрива у сливу и избегавање дугих плитких деоница.

1.1. Предмет истраживања

Предмет исраживања овог мастер рада, као што и сам наслов каже, јесте појава и
утицај еутрофикације у неколико језера и акумулација у Србији.

У почетку самог рада дата је дефиниција еутрофикације, трофичности језера као и

параметра који утичу на трофичност.

У наставку су обрађена два панонска језера Палић и Лудаш. На основу доступних

података и мерења које је извршио Институт за водопривреду „Јарослав Черни“
одређени су ефективна дужина, ефективна ширина, дужина и развијеност обале,
релативна дубина, теоријска дубина епилимниона. Потом je на основу доступних
резултата анализиран квалитет воде и појава еутрофикације у Сребрном језеру.
Узорци који су коришћени у анализи узимали су се са 18 локација, дуж обале, из
литорала, из дубине, углавног са меког субстрата. Како би се одредио
еутрофикацијски статус акумулације Зобнатица извршене су анализе одређивања
статуса БПК5, индекс сапробности, укупни азот и укупни фосфор. Подаци који су
узети за анализу добијени су из Хидролошких годишњака Републике Србије,
Хидрометеоролошког завода Србије и Агенције за заштиту животне средине. На
самом крају вршено је поређење квалитета воде и појава еутрофикације обрађених
језера са друга три језера у Србији, језера Перућац, Међувршје и Гараши.

1.2. Циљеви истраживања

Циљ овог рада је квантификација појединих фактора загађења и њихов однос са

природним елементима језера, њихов допринос еколошком статусу проучаваног
подручја. Сагледавајући важност расутих и концентрисаних извора загађења, циљ
овог рада је квантитативна оцена изложености, ефеката, ризика и процене доприноса

3
ефлуената еколошком и микробиолошком статусу језера као и квантификација
утицаја пољопривреде на еколошки статус водених тела.

2. Хипотезе истраживања

Хипотезе које произилазе из постављених циљева су:

Xo Утицај пољопривреде и концентрисаних извора загађења на убрзање процеса

еутрофикације у осетљивим воденим екосистемима као што су језера.

У циљу истраживања и провере нулте хипотезе а у складу са постављеним циљевима

истраживања формиране су следеће полазне хипотезе:

X1 Изабрани параметри за предвиђање ризика од хиперпродукције биомасе,

односно микробиолошког ризика, температуре и pH су корисни за брзу процену
језерских услова;

X2 Физичко – хемијски и хидролошки параметри разликују се између две

микролокације с обзиром на лонгитудални положај;

X3 Поставити прелиминарна оцена квалитета језерске воде на нивоу детекције

ризика (висок или низак).

3. ЗНАЧАЈ ОПРАВДАНОСТИ

Стручни значај

На основу приказаних параметара квалитета воде анализираних језера и дефинисане

категорије квалитета воде, рад може да послужи као добра почетна тачка у
успостављању еколошког прага загађивача као и за процену еколошког ризика у
специфичним воденим срединама, као што су језера.

Друштвени значај

Језера имају значајну улогу за човечанство као извор воде за пиће, у пољопривреди
за наводњавање, затим за рибарство, едукацију, туризам и зато је важно та вода буде
одређеног квалитета. Када се еколошки статус језера промени, није лако вратити га у
првобитни еколошки статус, нити постоји установљена процедура како то урадити.
Еутрофикација има много нежељених пратећих ефеката, па последично долази до
стварања значајних трошкова, и чак утиче на међународне односе. Годишњи
трошкови који се стварају због последица еутрофикације слатких вода у САД износе
око 2.2 милијарде долара.

4
Зато је важно подићи свест о стању вода у Србији, како би се водни ресурси што
мање загађивали. Сама еутрофикација може да има и утицај на здравље људи, још у
19. веку забележен је случај тровања цијанотоксинима.

Потребно је уложити велики напор да би се еутрофикација сузбила, неопходно је да

се смањи спољни унос нутријената, нарочито фосфора.

Побољшање квалитета језерске воде се може постићи увођењем различитих

хемијских или биолошких мера, или њиховом комбинацијом. Одржавање чисте воде
у језерима укључује низ мера, и то смањење спољашњих извора нутријената и
унутрашњих извора фосфора и присуство стабилних заједница субмерзних биљака.

Неке од мера за заштиту и одржавање чисте воде су: редовно праћење ефлуената који
доспевају у природне рецепијенте, мерење свих релевантних параметара, редовни
прегледи канализационих система и излива од стране оператера, ради благовременог
откривања било каквих недостатака и предузимања одговарајућих мера. Jедна од
могућих мера заштите је и постављање ђубришта и депонија даље од водотокова,
смањење употребе пестицида и ђубрива у пољопривреди, као и масовно
пошумљавање и чување земљишта од ерозија. Посебне мере за пречишћавање вода
могу бити хемијске и биолошке. Хемијске мере подразумевају коришћење хемијских
средстава које се убацују у воду и неутралишу опасне материје (поступак
стерилизације – да би се смањили инфекцијски агенси, неутрализација – смањење
киселости, поступак хлађења – снижење температуре). Биолошке мере се заснивају
на коришћењу метаболизма микроорганизама, при чему они својим ензимима
разграђују поједине органске материје.

4. ОСНОВНЕ МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА

Фаза 1

Прва фаза подразумева истраживачку методу која је заснована на прегледу

доступних литературних података из области која је предмет проучавања.
Употребљени су подаци како страних тако и домаћих аутора, а и подаци доступни на
интернету.

У процесу прикупљања података, метод анализе садржаја докумената примењиван је

на два нивоа: на нивоу изворних података и на основу секундарне анализе
досадашњих истраживања и одговарајуће литературе.

Фаза 2

5
Доступни резултати истраживања обрађени су и приказани су уз текстуална
тумачења, прегледне табеле, графиконе који илуструју истраживања а добијени
резултати су дискутовани уз концизна тумачења.

Оцена квалитета је извршена на основу Уредбе о граничним вредностима загађујућих

материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово
достизање („Сл. Гласник РС, бр. 50/2012) и Уредбе о граничним вредностима емисије
загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање („Сл. Гласник РС, бр.
67/2011 и 48/2012).

У циљу предвиђања ризика од еутрофикације, односно микробиолошког ризика

праћени су параметри: суспендоване материје, pH, температура, проводљивост,
растворени кисеоник и електролитичка проводљивост.

Фаза 3

На основу спроведених истраживања и анализе резултата дат је закључак о

појединачном стању анализираних језера.

2.1. Трофични статус језера

Einar Naumann (1919) је шведски научник који је први употребио појам и развио
концепт трофичности вода. Како је дефинисао, овај концепт започиње од хемизма
саме воде, односно стања нутритијената, азота и фосфора, који су лимитирајући
фактори за примарну продукцију. Од педолошке подлоге језерског басена зависи ће
концентрација нутритијената у води, тако да су едафски фактори главни у
детерминацији величине продукције у неком језеру.3

Битна карактеристика јесте и дубина самог језера тј. однос, између запремине
трофогеног и трофолитичког слоја и то објашњава зашто су плитка језера
продуктивнија од дубоких, али само у случају када су богата минералним солима. То
је показатељ да је морфологија језера секундарни фактор који утиче на
продуктивност језера.

Поред морфологије, још један фактор који утиче на величину продукције је

температура, од ње зависи брзина којом ће се одвијати метаболизам организама који
врше примарну продукцију а и читав процес кружења материје. Светлост, фактор
неопходан за процес фотосинтезе, тј. провидност воде, од које зависи дубина
трофогене зоне у језеру, дефинише ниво продукције. Овај процес обједињује узорке,

3
Марић Драго, Ракочевић Јелена, Хидробиологија, Универзитет Црне Горе, Подгорица, 2009
6
количину нутритијената и прозирност воде, са последицама, биомаса и продукција,
као главне параметр за трофичну класификацију језера: 2

 Концентрација нутријената – узима се средња годишња концентрација

укупног фосфора јер је углавном он лимитирајући нутритијент;
 Провидност воде која се мери секи диском (СД);
 Биомаса фитопланктона која се изражава преко концентрације хлорофила и
 Примарна продукција изражена преко асимулације кисеоника.

Да би се одредила оцена степена трофичности језера мора да се усвоји одеђени

стандард.

У овом случају најчешће се примењује и користи Карлсоном стандард о индексу

трофичности. Вредности које дефинишу трофичност језера према овом стандарду
приказане су у табели 1.4

Табела 1: Вредности које дефинишу трофичност језера према Карлсоновом стандарду

Извор:Рајаковић-Огњановић Владана, Дашић Тина, Значај мониторинга квалитета воде у језерима

хидроелектрана, ЕЕЕ, енергија, економија, екологија, бр. 23, 2021

Садржај
Степен
Хлорофила Pтот (mg/m3) Nтот (mg/m3) ХПК (mg/l) СД (m)
еутрофикације
(mg/m3)
Олиготрофно 0-1,0 0-2,5 0-30 0-0,3 5,0-10,0
Слабо
1,0-2,0 2,5-5,0 30-50 0,3-0,4 1,5-5,0
мезотрофно
Мезотрофно 2,0-4,0 5,0-25 50-300 0,4-2,0 1,0-1,5
Изражено
4,0-10,0 25-50 300-500 0 2,0-4,0 0,4-1,0
мезотрофно
Еутрофно 10,0-65 50-200 500-2000 4,0-10 0 0,3-0,4
Хипереутрофно 65,0-100 200-600, 2000-6000 10,0-25 0-0,3

Прва колона приказује степен трофичности, док су у другим колонама вредности

параметра које дефинишу одговарајући степен токсичности. Ако су параметри који
су горе наведени са већом вредношћу и степен еутрофикације ће бити већи, изузев
параметра за прозрачност секи диском јер је обрнуто пропорционална зависност -
што је већа прозрачност воде то је трофичност језера мања.

Од 1982. године за процену трофичног стања језера се не користи величина

испитиваног језера, већ само параметри који имају утицај: количина укупног

4
Рајаковић-Огњановић Владана, Дашић Тина, Значај мониторинга квалитета воде у језерима
хидроелектрана, ЕЕЕ, енергија, економија, екологија, бр. 23, 2021, https://doi.ub.kg.ac.rs
7
фосфора, хлорофила и провидност воде, па се на основу ова три параметра језера
класификују у три групе:5

 Олиготрофна;
 Мезотрофна и
 Еутрофна језера.

„Carslon и Simpson ( 1996 ) указују да је трофичност језера пре свега биолошко

стање воде, па зато препоручују да се концентрација хлорофила узме као
најпоузданији параметар за одређивање трофичног индекса у воденим
екосистемима, јер је тај параметар индиректна мера биомасе фитопланктона, а
тиме и продукције језера“.6

2.1.1. Ултраолиготрофна и олиготрофна језера

Овај тип језера карактерише низак садржај нутритијената, бистра и веома провидна
вода, мала количина фитопланктона и мала продуктивност. Имају релативно велики
диверзитет али и малу бројност њихових популција.

Код овог типа језера заједнице бактерија су слабо развијене, као последица мале
продуктивности која узрокује смањену количину органских материја. Како је
разградња органских материја минимлна, мала је и потрпшња кисеоника. Језера овог
типа имају песковито или каменито дно, велику дубину што узрокује и ниске
температуре воде па су организми прилагођени таквим условима живота. Језера
високопланинских подручја и већина ледничких су овог типа. Слика 1 показује
олиготрофно језеро.

5
Ђурашковић Магдалена, Еутрофикација слатководних и морских система, семинарски рад, ПМФ
Универзитет Црне Горе, Подгорица, 2020
6
Марић Драго, Ракочевић Јелена, Хидробиологија, Универзитет Црне Горе, Подгорица, 2009

8
 Слика 1: Приказ олиготрофног језера

Извор:https://www.rmbel.info/

2.1.2. Еутрофна и хипертрофна језера

За овај тип језера карактеристична је велика количина нутритијената, мала

провидност воде, богато развијен фитопланктон и велика продуктивност. Код њих је
присутна велика бројност појединих популација као што су нпр. модрозелене алге
које неретко доводе до цветања воде. Услед присуства велике количине органског
материјала које бактерије разлажу, долази до хипоксије, смањења количине
кисеоника, или у екстремним случајевима до аноксије, потпуно одсуство кисеоника.
Овај тип језера се обично налази близу урбаних подручја и у равницама. 7Слика 2
показује еутрофно и мезотрофно језеро.

7
Марић Драго, Ракочевић Јелена, Хидробиологија, Универзитет Црне Горе, Подгорица, 2009
9
 2.1.3. Мезотрофна језера

Овај тип језера се налази између олиготрофних и еутрофних језера, картерише га

осредња продуктивност, са умереном количином нутријената и фитопланктона. Овај
тип језера, у зависности од сезоне, се током године помера са једног трофичног
нивоа на други.

У Србији један пример мезотрофног језера јесте Боровачко језеро, вештачка

акумулација у Срему, у близини Руме, који има велики потенцијал за еутрофикацију.

Слика2: Приказ еутрофног и мезотрофног језера

Извор:https://www.rmbel.info/

Поред горе наведених типова језера, као посебан тип јављају се и дистрофна језера,
која се одликују великом количином органских материја, малом количином креча и
ниском pH вредношћу. Овај тип језера је нарочито карактеристична за хладна и
влажна подручја северног дела Европе.

10
 3. ЈЕЗЕРА СРБИЈЕ

Већина језера у Србији је полигенетског порекла, а највеће је Ђердапско језеро, са

површином од 178 km², које је по настанку вештачко – акумулационо језеро, настало
преграђивањем реке Дунав. Друга већа вештачка језера у Србији, која имају
површину већу од 10 km² су: Власинско језеро на реци Власини, површине 16 km²,
Преућац на реци Дрини, површине 12,4 km² и језеро Газиводе на реци Ибар,
површине 11,9 km². Највећа природна језера су: Палићко језеро површине 5,6 км² и
Бело језеро површине 4,8 km² и налазе се у Војводини. На високим планинама југа
Србије, формирана су глацијална језера, као што је Ђеравичко језеро на
Проклетијама или језера на Шар – планини. На крајњем северу јављају се еолска
језера, Палићко и Лудошко. Поред наведених постоје још две групе природних
језера, крашка као што је Жагубичко врело и речна језера, као што су Русанда и
Царска бара. Тектонска језера која су некада постојала, током времена су нестала. У
неким пећинама Србије, јављају се подземна тј. пећинска језера, каква су на пример
језера у Раваничкој пећини.

У многим водама Републике Србије јавља се проблем антропогене еутрофикације.

Еутрофикација представља много већи проблем када се ради о акумулацијама из
којих се вода користи за водоснабдевање, а неки од разлога су: лоша процена при
одабиру места за подизање бране и формирање акумулације, неповољне
морфометријске карактеристике, геолошке подлоге и одсуство контроле
антропогених активности. 8

Често су притоке те које негативно утичу на квалитет воде у јер са собом доносе
велика фекална загађења као последица насељених места која се налазе у близини.
Један пример из 2013. године који се догодио у Ужицу, град се снабдевао водом за
пиће из акумулације Врутци, међутим због појаве алги и нематода донешена је
забрана коришћења воде из градске мреже за пиће.

Код језера Палић и Лудаш, једних од најлепших језера у Србији, проблем

еутрофикације одавно постоји. У Палићком језеру које је некада било бања, данас
излетиште и језеро за реакреацију, није препоручено купање услед фекалног
загађења.

Проблем који се јавља не само у Србији него и целом свету, јесте тај што се
активности у решавању проблема еутрофикације усмеравају на санирање последица а
не на њено спречавање.
8
Рудић Жељка, Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских језера и њихов допринос
еколошком ризику-докрорска дисертација, Пољопривредни факулте Универзитета у Београду,
Београд, 2015

11
 4. ЈЕЗЕРА ПАЛИЋ И ЛУДАШ

4.1. Опште карактеристике Палићког и Лудашког језера

Палићко и Лудашко језеро спадају у плитка панонска језера која се налазе на

североистоку Бачке у непосредној близини Суботице, како је приказано на слици 3.

Слика 3: Положај језера Палић и Лудаш на територији Војводине

Извор:Рудић Жељка, Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских језера и њихов
допринос ( Београд: Пољопривредни факултет 2015)

Палићко језеро се налази на 46°04’30’’СГШ и 19°45’30’’ИГД, а Лудашко језеро на

46°05’58’’СГШ и 19°49’27’’ИГД. Ово подручје, као и цела Бачка, има доминантно
равничарски карактер, са благим микро и мезо рељефским облицима. Палићко језеро
је претрпело промене након рестаурације 70-их година XX века, када је подељено на
четири сектора, што утиче на ток, тј. задржавање воде у језеру. 9 Због насталих
промена морфологија језера се подучава за сваки сегмет посебно.

На основу доступних података и мерења које је извршио Институт за водопривреду

„Јарослав Черни“ одређени су ефективна дужина, ефективна ширина, дужина и
9
Рудић Жељка, Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских језера и њихов допринос
еколошком ризику-докрорска дисертација, Пољопривредни факулте Универзитета у Београду,
Београд 2015

12
развијеност обале, релативна дубина, теоријска дубина епилимниона, а све то
приказано је у табели 2.

Табела 2: Морфометријски параметри језера

Извор:Институт за водопривреду “Јарослав Черни” Студија изводљивости чишћења и

ремедијације седимента Палићког језера. Београд.

P V Le Be DL Da Zmax Zmean Zr Zepi

t [km]
[ha] [106m3] [km] [km] [-] [m] [m] [m] [%] [m]
Палић 565 11,5 - - 20,91 2,5 4,2 2,3 0,2
Сектор
27 0,4 0,54 0,61 2,01 1,1 574 - - - 5,0
1
Сектор
85 2,0 1,70 0,59 4,57 1,4 1147 4,2 2,4 0,4 6,0
2
Сектор
81 2,0 1,34 0,75 4,52 1,4 1046 3,4 2,5 0,3 5,9
3
Сектор
372 7,1 3,62 1,02 11,81 1,7 2321 1,9 0,9 0,1 7,4
4
Лудаш 317 2,9 3,92 1,60 19,30 3,1 2763 1,9 0,9 0,1 7,7

Le - ефективна дужина; Be – ефективна ширина; t – дужина обале; DL– развијеност обале; Da –

ефективна дужина осе; Zmax – максимална дубина; Zmean – средња дубина; Zr – релативна дубина
Zepi – теоријска дубина епилимниона

4.2. Параметри хемијског квалитета воде

Вода Палићког језера је углавном замућена, па је висок садржај суспендованих

материја очекиван а забележене просечне вредности износе 40,1 mg/L do 43,1 mg/L.
Квалитет воде у Палићком језеру, на основу биохемијске потрошње кисеоника,
одговара слабом еколошком статусу, што одговара квалитету IV класе, Табела 3.

13
Табела 3: Просечне и екстремне вредности параметара квалитета воде Палићког језера

Извор: Рудић Жељка, Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских језера и њихов
допринос еколошком ризику-докрорска дисертација, Пољопривредни факулте Универзитета у
Београду, Београд 2015

Ук. Ортофос Амони Нитрит Нитрат Орг. Ук. БПК5 ТОЦ

фосфор - - и и Азо Азот
Фати jумјон т
mgP/L mgP/L mgN/L mgN/L mgN/L mg/ mg/ MgO2/ mgC/
L L L L
Секто Прос 0,60 0,26 0,48 0,37 0,60 1,79 3,09 10,87 23,10
р ек
2 Мин 0,07 0,01 0,01 0,00 0,11 0,40 1,10 6,90 7,45
Макс 0,91 0,64 1,65 2,69 1,49 3,60 4,50 17,40 72,99
Муш Прос 0,38 0,03 0,42 0,03 0,15 4,22 4,77 16,03 33,75
ки ек
штра Мин 0,05 0,01 0,02 0,00 0,05 1,60 1,74 9,62 17,38
нд Макс 0,94 0,10 0,84 0,06 0,31 7,03 7,41 24,10 93,10
Јахти Прос 0,27 0,03 0,36 0,02 0,17 4,42 4,94 20,38 35,37
нг ек
клуб Мин 0,05 0,01 0,04 0,00 0,07 1,62 1,75 10,25 17,56
Макс 0,47 0,09 0,70 0,03 0,36 7,72 8,17 60,40 82,77

Просечне вредности укупног азота и садржаја амонијум јона на свим локацијама,

сврставају воду Палићког језера у III класу. Садржај нитрата у језеру је
задовољавајући, изузев у другом сектору па због тога добија лош еколошки статус.

Просечне вредности укупног фосфора у води Палићког језера указују на високо

оптрећење овим нутријентом и сврставају воду у III и један део у IV класу, док
просечан садржај хлора сврстава квалиете воде језера у II класу.

Вредност суспендованих материја у Лудашком језеру знатно прелази граничну

вредност датом Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у
површинским водама. Квалитет воде у Лудашком језеру, према БПК5, одговара
квалитету воде IV класе.Просечне вредности укупног азота одговарају III класи,
Табела 4. Као и код Палићког језера просечне вредности нитрата су прилично ниске,
док просечне вредности нитрита одговарају квалитету воде II односно III класе.
Просечне вредности укупног фосфора су високе, што одговара повећању продукције
биомасе, као последица саджаја хлорофила. 10

Табела 4: Просечне и екстремне вредности параметара квалитета воде Лудошког језера

10
Рудић Жељка, Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских језера и њихов допринос
еколошком ризику-докторска дисертација, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду,
Београд 2015

14
 Извор: Рудић Жељка, Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских језера и њихов
допринос еколошком ризику-докрорска дисертација, Пољопривредни факултет Универзитета у
Београду, Београд 2015

Ук. Ортофос- Амони Нитрити Нитрат Орг. Ук. БПК5 ТОЦ

фосфор фати - и Азот Азот
jумјон
mgP/L mgP/L mgN/L mgN/L mgN/L mg/L mg/L MgO2/L mgC/L
Југ 0,14
Просек 0,06 0,54 0,02 0,16 2,63 3,31 13,19 53,53
Мин 0,04 0,03 0,13 0,00 0,09 1,37 2,17 6,64 20,82
Макс 0,24 0,10 0,88 0,09 0,20 4,60 5,20 26,80 144,80
Север Просек 0,49 0,06 0,41 0,03 0,34 3,93 4,62 18,92 36,16
Мин 0,07 0,01 0,10 0,00 0,04 1,80 2,14 10,60 8,95
Макс 0,91 0,23 1,24 0,07 1,13 7,54 8,00 40,80 80,82
У језерима умереног појаса, концентрације укупног фосфора показују много
израженије летње скокове са порастом трофичког нивоа, што се обично повезује са
повећаним концентрацијама воде која прихрањује језеро, али и са унутрашњим
изворима попут наталоженог седимента.

Сезонске промене квалитета воде су приказане анализом односа TN:TP, слика 4.

Ниска вредност TN:TP односа указује на цветање модрозелених алги.

Слика 4: TN:TP однос за годину2013,2014 и 2015.

Извор: Рудић Жељка, Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских језера и њихов
допринос еколошком ризику-докрорска дисертација, Пољопривредни факултет Универзитета у
Београду, Београд 2015

Према подацима на основу анализе садржаја нутријената и трофичког статуса, преко

1600 плитких и дубоких језера у тропском и умереном појасу имају низак однос
TN:TP за еутрофна и хипертрофна језера. Однос TN:TP можда није најбољи
показатељ процеса који се дешавају у језеру, али је добар показатељ стања језера.

15
Хлорофил a је показатељ интензитета примарне продукције и биомасе и на основу
њега се процењује степен трофије језера. Промена TN:TP односа указује да је дошло
до промене састава фитопланктона. Ниске вредности хлорофила, не значе да нема
оптерећења хранивима, већ да су доминантне субмерзне макрофите Бујној
субмерзној вегетацији у Лудашком језера одговара веома плитка вода и мека
подлога. Слика 5 приказује изгле воде у Лудошком језеру.

На појави еутрофикације утичу и физички фактори као што су време освежавања

воде, температура и светлост. Више светлости и повишене температуре у пролеће и
лето интезивирају процес еутрофикације. Показатељи трофичког стања, као што су
укупан фосфор, хлорофил а, органска производња (органски угљеник), провидност
воде показују да језера Палић и Лудаш имају високу продуктивност.

16
Цветање алги доприноси замућењу воде као последица присуства ресуспендованих
честица седимента, као и органска материја из отпадних вода. Замућење и слабије
продирања светлости има за последицу смањење фотосинтезе у дубљим слојевима,
као и утицај на развој макрофита на дну језера.

Слика 5: Изглед Лудошког језера у периоду цветања воде

Извор:www.zastitapalicludas.rs

4.3. Параметри микробиолошког квалитета воде

Услед велике количине органских материја долази до раста хетеротрофних

микроорганизама а ту спадају и патогени микроорганизми. Велика количина
органске материје и смањен садржај кисеоника су иделни услови за развој
Escherichia coli. До загађење воде фосфором долази услед активности као што је
одлагање биолошког отпада, укључујући и фертилизацију стајња. Од услова средине,
температуре воде, pH, UV зрачења зависиће стопа преживљавања бактерија. Укупан
број бактерија и сви индикатори фекалног загађења су знатно већи у води на крају
канала „Палић-Лудаш“ у односу на остале локације.

На основу укупног броја бактерија, вода излази из оквира доброг еколошког статуса
(према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и
подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање) 11

Разлике у саставу група микроорганизама које су заступљене у различитим деловима

језера, последица су географских карактеристика али и због воде која се каналом
„Палић-Лудаш“ улива у северни део језера, што утиче на број бактерија индикатора
11
Уредба о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и
седименту и роковима за њихово достизање („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка,
101/07, 65/08 и 16/11)
17
фекалног загађења. Велико органско оптерећење у јужном делу језера допринело је
већем број сапрофитних хетеротрофа, а мањем броју аутохтоних олиготрофа чиме се
смањује способност аутопурификације воде и указује се на еколошку угроженост и
убрзан процес еутрофикације језера.

4.4. Процена ризика од еутрофикације

Узорковање ради процене ризика од еутрофикације, спроведено је на седам типичних

локалитета у оквиру заштићеног подручја, од чега су три локације на Палићком
језеру (насип између сектора два и сектора три; Мушкиштранд и Јахтинг клуб) и два
на Лудашком језеру (север – Визиторски центар „Лудаш“ и југ –школа) и два на
каналу „Палић-Лудаш“, на свим локацијама могуће је бављењем рекреативним
активностима. Узорци су узимани укупно једанаест пута, у периоду од новембраи од
априла до децембра наредне године.12

Параметар од интереса, односно зависна променљива је хлорофил а, због

способности да се понаша као кључни индикатор еутрофикације и микробиолошког
ризика. За анализу су били потребни коефицијенти корелације мерених податак
Табела 5 и нумерички показатељи Табела 6.

Да би се смањио број параметара, примењивала се фактор анализа, а код методе

екстракције анализирале су се главне компоненте. У анализи променљивих са
хлорофилом а, прва компонента објашњава 45% варијансе података, док друга
компонента објашњава још 20%. У формирању главне компоненте значајно учествују
оба модела температура, pH и суспендоване материје.

На овај начин су одређена три потенцијална предиктора, који ће да направе разлику

између високог и ниског ризика од еутрофикације односно микробиолошког
загађења језерске воде.13

12
Рудић Жељка, Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских језера и њихов допринос
еколошком ризику-докрорска дисертација, Пољопривредни факулте Универзитета у Београду,
Београд 2015
13
Рудић Жељка, Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских језера и њихов допринос
еколошком ризику-докрорска дисертација, Пољопривредни факулте Универзитета у Београду,
Београд 2015
18
 Табела 5: Мерени подаци у табеларном приказу

Извор:Рудић Жељка, Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских језера и њихов
допринос еколошком ризику докторска дисертација, Пољопривредни факултет Универзитета у
Београду, Београд 2015

Хлорофил
Темп. pH Ел.пров. Кисеоник Сус. мат. Ентерок.
а
Температура 1
pH 0,366 1
Ел. -0,077 -0,262 1
проводљивост
Растворени -0,042 0,014 0,287 1
кисеоник
Суспендоване 0,176 0,621 -0,520 0,070 1
материје
Енерококе 0,213 0,313 -0,070 0,046 0,303 1
Хлорофила 0,240 0,592 -0,347 0,162 0,740 0,605 1

Табела 6: Нумерички показатељи

Извор: Рудић Жељка, Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских језера и њихов
допринос еколошком ризику-докторска дисертација, Пољопривредни факултет Универзитета у
Београду, Београд 2015

Температур Електропроводљивост Кисеоник Сусп.

а материје
Средња вредност 16,68 8,68 974,84 8,39 33,79
95% интервал Доња 14,71 8,57 908,46 7,92 28,62
поверења за граница
ср.вредност.
Горња 18,65 8,80 1041,21 8,87 38,96
граница
Медијана 15,80 8,82 877,00 8,20 31,80
Варијанса 53,14 0,18 60283,5 3,03 356,71
Ст. Девијација 7,29 0,43 245,53 1,74 19,12
Минимум 6 7,69 569 6,2 1
Максимум 31,3 9,32 1800 15,7 77
Коефицијент асиметрије 0,06 -0,60 1,50 2,29 0,14
Коефицијент -1,43 -0,73 1,83 6,34 -0,39
спољоштености

Са урбанизацијом дошло је и до интензивног повећања броја постројења за

пречишћавање отпадних вода, код којих је реципијент површинска вода. Дошло је и
до промене начина на који се користи земљиште, које је за последицу имало промену
у количини нутритијената који оптерећују акватичне екосистеме.

19
Да би се боље разумела улога различитих фактора који утичу на појаву
еутрофикацију, посебно када је реч о језерима, потребно је много труда, различитих
нумеричких модела и много улазних података који су неопходни за моделовање.

У овом случају развијена су два модела процене ризика, ризика од хиперпродукције

биомасе и микробиолошког ризика језера.14Вредности pH и температуре су се
показале као одговарајуће независне променљиве за дискриминацију нивоа ризика
концентрације хлорофила а и броја ентерокока у плитким панонским језерима.

Оба модела су предвидела категорију ризика до разумног нивоа тачности у 2 од 3

случаја, то је 72% за модел ризика од хиперпродукције биомасе и 67% за модел
микробиолошког ризика. Њихова примена може помоћи у брзој процени услова за
рекреацију у језерима. Треба нагласити да процена квалитета вода зависи од скупих
метода које подразумевају узорковање и прикупљање података на терену и
анализирања у лабораторијама.

Будућа истраживања треба да иду у смеру испитивања да ли постоје други параметри

који су лакши за мерење и да се из великог броја података издвоје само они који ће
дати боље резултате и већу тачност методе.

14
Рудић Жељка, Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских језера и њихов допринос
еколошком ризику-докрорска дисертација, Пољопривредни факулте Универзитета у Београду,
Београд 2015
20
 5. СРЕБРНО ЈЕЗЕРО

5.1. Опште карактеристике Сребрног језера

Сребрно језеро, приказано на слици 6, налази се у истној Србији, 3 km од Великог

Градишта, на самој српско - румунској граници, коју чини Дунав у његовој
непосредној близини. Територију општине Велико Градиште одликује
умереноконтинентална клима са израженим годишњим добима, хладне зиме и веома
топла лета, која утиче на температуру ваздуха и воде.

Језеро је рукавац на десној обали Дунава, који је изградњом насипа 1971. године,
преграђен са две бране које се налазе на узводном и низводном делу и на тај начин је
издвојен из тока Дунава. Између самог тока Дунава и језера налази се речно острво -
Острово. Језеро карактерише специфичан облик „вратног лука“, дугачко је 14 km са
просечном ширином око 300 m и са укупном површином од 4 km 2, а највећа дубина
је 8m. Сребрно језеро се налази на надморској висини од 70m. Дунав, поземним
путевима снабдева језеро водом, природном филтрацијом кроз пешчане наносе или
директним путем тако што прима воду из Кисиљевачког потока које се налази код
села Острово.15

Слика 6: Мапа Сребрног језера са локацијама на којима су вршена испитивања

15
Весна Мартиновић – Витановић и сарадници, Прва лимнолошка истраживања квалитета воде
Сребрног језера у Србији, Водопривреда 0350-0519, 41 2009
21
 Извор: Весна Мартиновић – Витановић и сарадници, Прва лимнолошка истраживања квалитета воде
Сребрног језера у Србији, Водопривреда 0350-0519, 41 2009

За потребе узорковања језеро је подељено на четири деонице, подела је извшена због

претпоставке да је дошло до загађења језера због присуства великог броја туриста
(зона 1) али и као последица загађујућих материја из околних села (зона 4), са речног
острва Острово (зона 3) и из села Кисиљево (Кисиљевачки поток) где је изражена
пољопривредна активност (зона 4).16

На основу података о продукцији флоре и фауне могуће је проценити трофички

статус језера, као и преко продукције алги тако што се врши анализа концентрације
хлорофила у води језера и мерења провидности који је физички фактор. Провидност
се мери помоћу секи диска (СД) а продукована биомаса алги се изражава преко
концентрације хлорофила.17

5.2. Физичко – хемијске параметри

Морфометријске карактеристике и физички параметри седиманата и воде, као и

концентрација хлорофила а Сребрног језера дате су у табели 7.

Табела 7: Физички параметри седимената и концентрација хлорофила а (средња

вредност по сектору)

Извор:Весна Мартиновић – Витановић и сарадници, Прва лимнолошка истраживања квалитета воде

Сребрног језера у Србији, Водопривреда 0350-0519, 41 2009

Локалитети по Дубина Провидност Супстрат Температура Концентрација

секторима (м) (м) воде (оC) хлорофила а
(µg/l)
СЕКТОР 1
1-6 5,28 1,12 м, л 10,17 24,05
СЕКТОР 2
7-11 5,00 1,02 м, л, п, д 11,24 27,38
СЕКТОР 3
12-16 5,00 1,16 м 9,72 19,98
СЕКТОР 4
17-18 5,00 1,10 м, л 10,90 42,92
Легенда: л-лес, м-муљ, п-песак, д-детритус

16
Весна Мартиновић – Витановић и сарадници, Прва лимнолошка истраживања квалитета воде
Сребрног језера у Србији, Водопривреда 0350-0519, 41 2009
17

22
Узорци који су коришћени у анализи, а анализирани су у Институту за биолошка
истраживања „Синиша Станковић“, у Београду, узимали су се са 18 локација, дуж
обале, из литорала, из дубине, углавног са меког субстрата. У узорцима захваћен је и
муљ, црне боје и непријатног мириса на водоник – сулфид, као и песак а на неким
локацијама уочено је и присуство детритиса.18

Просечна дубина језера је око 5 m, док је најмања дубина са које су се узимали

узорци била 2,5 m, а највећа негде око 7 m.

Температура воде је била око 10 оC, провидност се кретела у распону од 0,80 м до

1,40 м. Средња вредност концентрације хлорофила се у зависности од зона кретела у
широком спектру, од минималне вредности која је износила 19,98 µg/l до максималне
вредности од 42,92 µg/l. На свим узетим, узорцима извшена је хемијска нализа
седимената, који су приказани у Прилогу број 1. У тебели која је део прилога 1 је
приказана и забележена pH вредност муља, која према параметрима спада у слабо
алкалну средину. Концентрација азота је била приближно једнака у свим зона и
кретала се од 0,23% до 0,64%. Проценат укупног органског кисеоника забележен је у
зони 3 и износио је 1,53%. Концентрација цијанида је у свим зонама била испод
границе детекције.19

У језеру нису детектовани пестициди, као ни феноли. Показатељ да у води нису

присутни: жива, цијаниди, феноли и пестициди (HCH - α, β,δ; Линдан, Хептахлор,
Хептахлоепоксид, Алахлор, Алдрин, Dieldrin, Ендрин, ДДТ – ДДЕ, ДДД;
Хексахлорбензол,Атразин, Симазин и Пропазин) јесте да је стање у језеру веома
повољно са аспекта животне средине.

5.3. Фауна дна Сребрног језера

„Фауна дна Србрног језера се састоји од девет фаунистичких група са укупно

дванаест таксона: Chironomidae (девет таксона), Oligochaeta (четири таксона),
Trichoptera (један таксон), Hirudinea (један таксон), Chaoboridae (један таксон),
докпредставници Nematoda, Diptera - Ceratopogonidae, Hydracarina i Bryozoa нису
дефинисани до нижих таксонских нивоа.“1919

Биоценозу Сребрног језера карактерише мала разноликост и сличан му је састав као

и заједнице у другим акумулацијама.

18
Весна Мартиновић – Витановић и сарадници, Прва лимнолошка истраживања квалитета воде
Сребрног језера у Србији, Водопривреда 0350-0519, 41 2009
19
Весна Мартиновић – Витановић и сарадници, Прва лимнолошка истраживања квалитета воде
Сребрног језера у Србији, Водопривреда 0350-0519, 41 2009
19

23
У току трајања истраживања забележено је одсуство груе Molluscа, која је веома
важна компонента фауне дна.20 У биоценози језера група Chironomidaeје
најдоминантнија, има велики специфични диверзитет у односу на остале
фаунистичке групе.

Како би се одредио степен трофије акватичних екосистема користе се квантитативна

и квалитативна анализа биоценозе.

Таксон који је карактеристичан за органска загађења спада у врсту рода, Chironomus,

користи се како би се одредио степен еутрофикације језера. Chironomus
plumosusприсутан је у језерима која су изразито еутрофична. Chironomus
ripariusшироко је распрострањен на северној хемисферии карактеристича је за веома
загађену воду.

Ларве ове врсте су прлагодљиве и веома толерантне на промену pH вредности,

концентрацију кисеоника и величину честица седимената. Управо због великог
присуства врсте рода Chironomusу Сребрном језеру оно може да се сврста у
еутотрофна језера Chironomusтипа.

5.4. Квалитет воде

На основу вредности концентрације хлорофила а, приказаних у табели 7, може да се

закључи да Сребрно језеро спада у језера са високим нивоом трофије. Појединачно
измерене вредности дале су језеру еутотрофан статус, и то за измерене вредности
концентрације хлорофилаaгде је од 18 узорака у 11 вредност била већа од 25 µg/l
(према стандарду - максимална вредност концентрације хлорофила за еутрофне воде
је између 25-75 µg/l). Прозирност воде у појединачним мерењима није била већа од
1,40 m (минимална провидност за еутрофне воде је између 1,5-0,7 м)21.

Изражена туристичко – рекреативна активност на језеру, примена вештачких ђубрива

у пољопривреди и сточарству, објекати на обали језера, који испуштају комуналну
отпадну воду, су главни извори нутритијената који доспевају у Сребрно језеро.
Смернице (CCME и USEPA) за процену квалитете седимената у површинским водама
нису установиле стандарде за укупни азот, укупни фосфор и укупни угљеник, који се
узимају за факторе еутрофикацију воде.

20
Јанковић, М.: Прилог познавању ChironomidaeСрбије, Гласник природњачког музеја, серија Б, књ.
22, 172-179, 1967.
21
Весна Мартиновић – Витановић и сарадници, Прва лимнолошка истраживања квалитета воде
Сребрног језера у Србији, Водопривреда 0350-0519, 41, 2009
24
 6. АКУМУЛАЦИОНО ЈЕЗЕРО ЗОБНАТИЦА

6.1. Опште карактеристике језера Зобнатица

Акумулационо језеро Зобнатица се налази у близини Бачке Тополе и припада

подсливу Горња Криваја, слика 7 и налази се у средини где је пољопривредна
активност веома изражена. Напајање језера се врши из мале речице Криваје, и
заједно са водом у акумулацију се уносе и хранљиве материје, попут азота и
фосфора.22

Слика 7: Хидрографија подслива Горња Криваја

са акумулацијом Зобнатица
Извор:Бранислав Лелеш и Тијана Николић, Еутрофикација и Екосистемске услуге акумулације
Зобнатица, Водопривреда 0350-0519, Vol. 47, 2015

22
Бранислав Лелеш и Тијана Николић, Еутрофикација и Екосистемске услуге акумулације Зобнатица,
Водопривреда 0350-0519, Vol. 47 (2015) No. 273-275 p. 131-139
25
Како би се одредио еутрофикацијски статус језера извршене су анализе одређивања
статуса БПК5, индекс сапробности, укупни азот и укупни фосфор. Подаци који су
узети за анализу добијени су из Хидролошких годишњака: Еутрофикација и
екосистемске услуге акумулације Републичког Хидрометеоролошког завода Србије и
Агенције за заштиту животне средине.
На основу добијених вредности за БПК5, индекс сапробности и укупног фосфора
извршена је класификација воде у односу на класе еколошког потенцијала
акумулација према Правилнику о параметрима еколошког и хемијског статуса
површинских вода и параметрима хемијског и квантитативног статуса подземних
вода23 док је укупни азот одређен према Уредби о граничним вредностима
загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за
њихово достизање.24
Како би се стекла боља слика о еутрофикационом статусу језера, просечне годишње
вредности азота и фосфора поређене су са вредностима Директиве ЕУ о максимално
дозвољеним концентрацијама за макронутријенте. Оцена квалитет воде језера са
аспекта опасности и процеса еутрофикације донета је на основу граничних вредности
укупног фосфора, тако што је вршено поређење са степеном еутрофикације
акваторије америчке агенције за заштиту животне средине.

6.2. Квалитет воде

Језеро Зобнатица карактерише спор процес сукцесивног зарастања, а доминантна

биљка са 27,2% релативне биљне масе је трска, која је посебно изражена на западној
обали језера које је употпуности обрасло трском у појасу ширине десетак метара,
слика 8. Појава амброзије и других коровских биљака и адвентивних врста последица
је јаког антропогеног утицаја.25

Језеро се водом снабдева из слива реке Криваја, а како је реч о аграрном сливном
подручју, најважнији фактори који доводе до појаве еутрофикације у акумулацији су
једињења азота и фосфора, која се налазе у води реке Криваје а потичу из
пољопривредних активности, које су карактеристичне за то поднебље.

Заступљеност азота и фосфора са обрадивих површина у укупном уносу у воду јесте

53% за азоти 50% за фосфор.26

23
Правилник о параметрима еколошког и хемијског статуса површинских вода и параметрима
хемијског и квантитативног статуса подземних вода, Службени гласник Републике Србије, 74/2011
24
Уредба о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и
седименту и роковима за њихово достизање, Сл. гласник Републике Србије, 50/201
25
Лелеш Б.и Николић Т., Еутрофикација и Екосистемске услуге акумулације Зобнатица, Водопривреда
0350-0519, Vol. 47 (2015) No. 273-275 p. 131-139
26
Лелеш, Б.: Расуто загађење из пољопривреде и квалитет површинских вода, докторска дисертација,
АЦИМСИ, Нови Сад, 2014
26
Велики садржај азота и фосфора у акумулацији је последица непостојања
канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода, све то утицало
је на квалитет воде, као и мешање комуналних и отпадних вода у слив реке Криваје.

Годишње вредности БПК5 износиле су између 5 и 6 mg/l, те вредности одгварају III

класи еколошког потенцијала за акумулацију формиране на водотоцима Панонске
низије. Наведене вредности имају тенденцију да расту услед повећања биолошких
процеса током разградње органских материја и раста примарне продукције. 27

Слика 8: Акумулација Зобнатица

Извор: https://resetzone-house.com/

Вредности индекса сапробности износиле су у просеку 2,13, али са тенденцијом

сталног раста, па је према еколошком потенцијалу вода акумулације спала у II класу
и указује на стални раст антропогеног органског оптерећења. Вредност азота
износила је 0,43 mg/l и према граничним вредностима загађујућих материја у
површинским водама припада I класи а према дирекцији ЕУ о максимално
дозвољеним концентрацијама за макронутритијенте спада у II класу. На основу
просечног садржаја укупног азота, стање акумулације Зобнатица је према граничним
вредностима за степен еутрофикације акваторије америчке Агенције за заштиту
животне средине оцењено као олиготрофно, односно са малим степеном опасности
од еутрофикације.28

Ниске концентрације азота у води могу да се објасне његовим брзим усвајањем од

стране макрофитске вегетације која је значајно узнапредовала.

Према резултатима урађених анализа показало се да не постоји статистички значајан

тренд опадања концентрација азота, слика 9.
27
Лелеш Б. и Николић Т., Еутрофикација и Екосистемске услуге акумулације Зобнатица, Водопривреда
0350-0519, Vol. 47 (2015) No. 273-275 p. 131-139

28
Лелеш Б. и Николић Т., Еутрофикација и Екосистемске услуге акумулације Зобнатица, Водопривреда
0350-0519, Vol. 47 (2015) No. 273-275 p. 131-139

27
Вредност фосфора је износила 0,15 mg/l и налази се на граници II и III класе према
Европској декларацији. На основу граничних вредности укупног фосфора за степен
еутрофикације акваторије америчке Агенције за заштиту животне средине, стање
акумулације Зобнатица оцењено је као еутрофно, односно са високим степеном
опасности.29 Резултати показују да висок ниво фосфора у акумулацији може да
изазове велику биолошку продукцију и тако убрза сам процес еутрофикације.
Анализом је утврђено а не постоји статистички значаја тренд опадања концентрација
фосфора, слика 10.

Слика 9: Тренд концентрација укупног азота у води акумулације Зобнатица

Извор: Бранислав Лелеш и Тијана Николић, Еутрофикација и Екосистемске услуге акумулације

Зобнатица, Водопривреда 0350-0519, Vol. 47 (2015) No. 273-275 p. 131-139

29
Лелеш Б. и Николић Т., Еутрофикација и Екосистемске услуге акумулације Зобнатица,
Водопривреда 0350-0519, Vol. 47 (2015)

28
Са повећањем концентрације фосфора расте и ризик од појаве хипертрофије. Део
нутритијената који доспе у акумулацију уграђује су у тршчану биомасу и она се
механички уклања из система док се део акумулира у седименте и на тај начин се
систем одупире хипертрофији, али даљи развој емерзних макрофита може довести до
забаривања система, а повремена сеча и изношење неће дуго одолети притиску.

Слика 10: Тренд концентрација укупног фосфора у води акумулације Зобнатица

Извор: Бранислав Лелеш и Тијана Николић, Еутрофикација и Екосистемске услуге акумулације

Зобнатица, Водопривреда 0350-0519, Vol. 47 (2015)

29
 7. ЈЕЗЕРА ПЕРУЋАЦ, МЕЂУВРШЈЕ И ГАРАШИ

7.1. Опште карактеристике

1967. године преграђивањем реке Дрине, гравитационом бетонском браном, која је

дугачка 461 m и висока 90 m формирана је акумулација Перућац, слика 11. Према
својим карактеристикама спада у највеће језеро у Србији са површином од 14,4 km2 ,
запремине 0,34 km3, ширине 1,1 km, а максимална измерена дубина је 80 m. Језеро је
нашрављено за потребе ХЕ „Бајина Башта“ и изложено је ниском антропогеном
притиску.30

Слика 11: Положај језера Перућац

Извор: https://www.google.com/maps

Преграђивањем реке Западне Мораве, 1953. године, гравитационом бетонском

браном, дужине 190 m и висине 32 m, формирано је језеро Међувршје, слика 12.
Према морфолошким карактеристикама највеће је језеро на Запдној Морави са
површином од 1,5 km2, запремине 4500 000 m3, дужине 11 km и ширине 272 m, а
највећа измерена дубина је 12 m. Направљено је за потребе ХЕ „Међувршје“ и
изложено је великом антропогеном притиску и еутрофикацији, као последица
отпадних вода из индустријских насеља, и то је довело до тога да се дубина језера
смањи дупло а запремина скоро четири пута.2828
30
Николић Д, Скорић С, Рашковић Б, Ленхардт М, Крпо-Ћетковић Ј, Impact of reservoir properties on
elemental accumulation and histopathology of European perch (Perca fluviatilis), Chemosphere 244 , 2020
28

30
На месту уливања река Мале и Велике Букуље, 1976. изградњом бетонске бране
формирано је језеро Гараши, слика 13. Морофолошке карактеристике језера су,
површина 0,65 km2и максимална измерена дубина 20 m. Изложено је ниском
антропогеном притиску, као последица пољопривредних отпадних вода, и служи за
водоснабдевање града Аранђеловца.

Слика 12: Положај језера Међувршје

Извор: https://www.google.com/maps

Слика 13: Положај језера Гараш

Извор: https://www.google.com/maps
31
 7.2. Квалитет воде

Параметри који су коришћени за одређивање квалитета воде на језерима Гараши,

Перућац и Међувршје су: температура воде (ºC), концентрација раствореног
кисеоника (mg/L), pH, тотално растворене честице (g/L), кондуктивитет (μS/cm) и
концентрација хлорофила (μg/L), сви параметри су мерени помоћу
мултипараметарске сонде на 5 m од површине до дубине, са интервалом од 1m.

На поменутим језерима је забележена термичка стратификација која се одликовала

смањењем температуре идући од површине ка дубини од 5 m, слика 14. Температура
директно утиче на степен фотосинтезе од стране алги и респирацију акватичких
организама. Све то доводи до промене у концентрацији угљен - диоксида
метаболичких активности.31

Слика 14:Промена температуре воде испитиваних језера по дубини

Извор: Душан Николић и сарадници, „Приказ параметара квалитета воде у три акумулације у Србији“,
Вода 2020, 49. Конференција о актуелним темама коришћења и заштите вода

Стратификациони кондуктивитет, слика 15, одговара стратификационој

концентрацији тотално растворених честица у води, слика 16. У језеру Гараши
забележена је најмања концентација тотално растворених честица и кондуктивитет,
односно проводљивост, док су највећи параметри забележени у језеру Међувршје.
Кондуктивитет је значајан индикатор тврдоће воде и алкалитета, а односи се на
концентрацију јонизованих растворених материја у води.2929

31
Николић Д. и сарадници, „Приказ параметара квалитета воде у три акумулације у Србији“, Вода
2020, 49. Конференција о актуелним темама коришћења и заштите вода
29

32
 Слика 15: Промена вредности кондуктивитета воде испитиваних језера по дубини

Извор: Душан Николић и сарадници, „Приказ параметара квалитета воде у три акумулације у Србији“,
Вода 2020, 49. Конференција о актуелним темама коришћења и заштите вода

Слика 16: Промена вредности концентрације тотално растворених честица у води

испитиваних језера по дубини

Извор: Душан Николић и сарадници, „Приказ параметара квалитета воде у три акумулације у Србији“,
Вода 2020, 49. Конференција о актуелним темама коришћења и заштите вода

Вода језера Гараши је алкална, где је pH>8, док је у језерима Перућац и Међувршје
близу неутралне вредности, pH=7, слика 17, где је стратификација pH пратила
стратификацију температуре. Кључни индикатор квалитета воде је концентрација
водоникових јона. У еутотрофним водама pH вреднот зна да буде веома висока чак 9
или 10. Када је висока вредност pH може да инхибира фотосинтезу алги.32

32
Николић Д. и сарадници, „Приказ параметара квалитета воде у три акумулације у Србији“, Вода
2020, 49. Конференција о актуелним темама коришћења и заштите вода
33
 Слика 17: Промена вредности садржаја раствореног кисеоника у води испитиваних
језера по дубини.

Извор: Душан Николић и сарадници, „Приказ параметара квалитета воде у три акумулације у Србији“,
Вода 2020, 49. Конференција о актуелним темама коришћења и заштите вода

Највећу концентрацију хлорофила а има језеро Гараши док је језеро са најнижом

концентрацијом хлорофила а језеро Перућац, слика 18. Стратификација
концентрације хлорофила а прати стратификацију концентрације раствореног
кисеоника. Хлорофил а је кључни фактор за процену еутрофикације, јер укацује на
присуство алги у води. Концентрација хлорофила-а представља најзначајнији
параметар при утврђивању индекса трофичког статуса језера а такође, добар је
индикатор загађења воде нутријентима. Додатно, на раст алги, као примарних
продуцената у акватичним екосистемима, утичу, између осталих, и температура воде,
pH и концентрација раствореног кисеоника.33

Слика 18: Промена концентрације хлорофила а у води испитиваних језера по дубини

Извор: Душан Николић и сарадници, „Приказ параметара квалитета воде у три акумулације у Србији“,
Вода 2020, 49. Конференција о актуелним темама коришћења и заштите вода

33
Николић Д. и сарадници, „Приказ параметара квалитета воде у три акумулације у Србији“, Вода
2020, 49. Конференција о актуелним темама коришћења и заштите вода

34
35
 8. ТРОФИЧНИ СТАТУС ЈЕЗЕРА -ДИСКУСИЈА РЕЗУЛТАТА

Оцена еколошког статуса за језера и акумулацију обрађене у овом мастер раду на

основу параметара трофичког статуса приказана је у табели 8.

Табела 8: Оцена еколошког статуса

Извор: http://www.sepa.gov.rs/

Параметри трофичког статуса

Језера
Укупан Прозрачност Хлорофил а
фосфор (m) (µg /l )
(µg/ l )

Палић 338 0,05 474,38

Лудаш 750 0,05 689,23

820.95 1,1 28,58

Сребрно језеро

Перућац је 2,8 1,68

Гараши 16,1 2,3 10,32

Међувршје 27,3 0,9 3,23

Зобнатица 150 0,26 51,43

Према ОЕЦД класификацији трофичког статуса језера и акумулација, коју као основ
за класификацију узимају многе земље ЕУ, вредности укупног фосфора >35µg/l
сматрају се повишеним и одговарају еутрофним условима (IV класа), док вредности
>100 µg/ l одговарају хипереутрофним условима (V класа).

Подаци у табели узети су на основу испитивања које је извела Aгенција за заштиту

животне средине. Према подацима се може видети да вредности прозрачности и

36
концентрације хлорофила а сврставају језеро Палић и Лудаш у V класу еколошког
статуса.

Еколошки статус језера Палић и Лудаш на основу параметара трофичког статуса

може се оценити као лош.

Према параметрима трофичког статуса, акумулација Зобнатица припада

хиперетрофним акумулацијама и спада у V класу. На основу вредности фосфора за
степен еутрофикације, стање акумулације Зобнатица оцењено је са високим степеном
опасности. Овакви резултати упозоравају да је садржај фосфора у води акумулације
довољан да изазове високу биолошку продукцију и убрза еутрофикационе процесе

Сребрно језеро има еутрофан статус, на шта указују вредности хлорофила а која је
већа од 10µg/ l, што је максимална вредност за еутрофне воде. Провидност воде
износи 1,1 што одговара стандардном минимуму за еутрофне воде 1,5 – 0,7 m.

Према приказаним вредностима за хлорофила а делови Сребрног језера имају

еутофан статус, док су делови у области горње границе мезо - на прелазу у
еутрофију. Процењени квалитет воде је у границама III и на прелазу IV-III класа.

У акумулацији Гараши, која је према свим показатељима еутрофног типа, максимум

хлорофила а на дубини од 3 m, слика 18, а највероватније је да су аутеколошке
особине врсте Planktothrix agardhii, Anagnostidis и Komárek, које су цветале у
акумулацији, узроковале ову појаву, јер су за овај тип језера карактеристичне
површинске популације алги и цијанобактерија. Код језера Перућац и Међувршје
нема повећања концентрације хлорофила а са дубином као у случају језера Гараши.
Квалите воде у ова два језера је најбољи од свих анализираних у раду. Перућац спада
у другу класу што сврстава воду у воду доброг еколошког статуса.34

Еутрофикација језерске воде може угрозити све активности које се одигравају на

њима, због чега је потребно предузети одговарајуће мере у циљу заштите квалитета
воде. Овакво стање је пре свега последица дугогодишњег негативног антропогеног
утицаја и нарушавања природних процеса који владају у воденим екосистемима.

34
Николић Д. и сарадници, „Приказ параметара квалитета воде у три акумулације у Србији“, Вода
2020, 49. Конференција о актуелним темама коришћења и заштите вода

37
Многе акумулације имају морфометријске карактеристике које погодују
еутрофикацији, велику површину, а малу дубину, око многих се налазе обрадиве
површине у непосредној близини, са којих се врши спирање у воду, јавља се
неконтролисана употреба вештачких ђубрива, недозвољена изградња стамбених и
туристичких објеката у ужој зони санитарне заштите. И на крају, еутрофикацији
погодује и висок прилив нутријената, органског загађења и специфичних загађујућих
материја које се директно испуштају у воду без претходног третмана.

9.

38
 10. ЗАКЉУЧАК

Језера, поред своје улоге у снабдевању становништва и индустрија водом, као и за

наводњавање, уз адекватно одржавање, праћење и контролу квалитета могу да се
користе и за друге намене, као што су спортско – рекреативне активности и остале
комерцијалне сврхе од користи за заједнице у областима у којима се налазе.

Еутрофикација може да угрози све те активности ако се не примене одговарајуће

мере у цињу заштите квалитета воде. Поред општих мера у виду чишћења језера,
потребно је и праћење најзначајних параметара квалитета, најбоље би било на
месечном нивоу, посебно су важне концентрације хлорофила и нутритијената. 35

Падавине, хидролошке и лимнолошке карактеристике и тренд сушних и кишних

епизода утиче на квалитет језерске воде. Досадашња искуства, анализе и сезонско
праћење квалитета вода показала су да редовно одређивање и мерење параметара као
што су: температура, pH, електро проводљивост, растворени кисеоник, суспендоване
материје и хлорофила, може значајно да утиче на квалитет воде и доведе до њеног
побољшања.

Палићко и Лудашко језеро спадају у групу плитких, топлих, нестратификованих

језера гдесвако повећање количине нутријената представља окидач за процес
убрзанееутрофикације. Резултати анализе показали су да је за боље животне услове
неопходно извршити измуљивање језера. Остали притисци (постројење за
пречишћавање отпадних вода, спирање са пољопривредних површина, аероседимент)
које трпи језеро можда не могу у потпуности да се елиминишу, али постоји
могућност ублажавања њиховог утицаја. Пре доношења одлука и предузимања
активности, треба преиспитати намене језера у будућности и које мере су заиста
неопходне за њихов опстанак.

Анализирани резултати за Сребрно језеро показују да је језеро еутрофизован

екосистем, што потврђују и физичко-хемијске анализе седимената и концентрација
хлорофила а. Процес еутрофикације је убрзан деловањем антропогеног фактора.
Према добијеним вредностима индекса сапробности С и у односу на састав и
структуру бентоценоза, Сребрно језеро се може окарактерисати као
алфамезосапробна вода на прелазу у поли-алфамезосапробност.

Вода акумулације Зобнатица налази се под притиском због уноса азотних и

фосфорних једињења, а на сливу не постоји контрола прилива отпадних вода.
Зобнатица је са аспекта опасности и развијености процеса еутрофикације оцењена
као еутрофна.
35
Рајаковић-Огњановић В. и Дашић Т. Значај мониторинга квалитета воде у језерима хидроелектрана,
енергија, економија, екологија,. XXIII,, бр. 1, 2021
39
Према анализама је утврђено да не постоји статистички значајан тренд опадања
концентрација укупног фосфора, што је неповољна чињеница када је реч о смањењу
опасности од еутрофикације.

Анализа резултатата добијених истраживањем дубинске дистрибуције одабраних

параметара квалитета воде у три акумулације, језеро Перућац, Гараши и Међувршје,
показала је да се акумулација Гараши издвојила као акумулација са највишим
садржајем раствореног кисеоника и највишом концентрацијом хлорофила а., и водом
која је алкална (pH>8).

Како би се еутрофикацила држала под контролом неопходно је редовно праћење и

мерење концентрације нутритијената, што подразумева обавезно мерење укупне
концентрације азота (Nтот) као и фосфора (Pтот), концентрације хлорофила,
прозрачности воде, мерење дубине помоћу секи диска (СД) и праћење хемијске
потрошње кисеоника (ХПК). На послетку, избор мера у циљу заштите језера од
еутрофикације зависиће од карактеристика конкретног проблема на одређеном
језеру, као и еколошких и економских фактора.

40
 10. ЛИТЕРАТУРА

1. Ђурашковић Магдалена. Еутрофикација слатководних и морских система -

семинарски рад, ПМФ Универзитет Црне Горе, Подгорица, 2020.
2. Ђорђевић B. Избор мера заштите акумулација од еутрофикације, ин Проц.
Зборник радова-Акумулације као изворишта за снабдевање водом,Лесковац,
1995
3. Институт за водопривреду “Јарослав Черни” -Студија изводљивости чишћења
и ремедијације седимента Палићког језера. Београ 2011
4. Јанковић М. Прилог познавању ChironomidaeСрбије, Гласник природњачког
музеја, серија Б, књ. 22, 172-179, 1967
5. Чађо Снежана, Новаковић Борислав, Ђурковић Алексндра, Допуђа Глићић и
Татјана, Стојановић Зоран, Вељковић Небојша, Домановић Милица, Жарић
Дуња.Еколошки потенцијал акумулација за водоснабдевање у Србији, Вода и
санитарна техника, L (3-4) 19-40, 2020
6. Лелеш Бранислав и Николић Тијана, Еутрофикација и Екосистемске услуге
акумулације Зобнатица, Водопривреда 0350-0519, Vol. 47, 2015.
7. Лелеш Бранислав. Расуто загађење из пољопривреде и квалитет површинских
вода, докторска дисертација, АЦИМСИ, Нови Сад, 2014.
8. Марић Драго и Ракочевић Јелена .Хидробиологија, Универзитет Црне Горе,
Подгорица, 2009.
9. Мартиновић– Витановић Весна, Ристић Наташа, Остојић Снежана, Раковић
Маја и Калафатић Владимир. Прва лимнолошка истраживања квалитета
воде Сребрног језера у Србији, Водопривреда 0350-0519, 41, 2009
10. Николић Душан, Скорић Стефан, , Рашковић Божидар, Ленхардт Мирјана и
Крпо-Ћетковић Ј., Impact of reservoir properties on elemental accumulation and
histopathology of European perch (Perca fluviatilis), Chemosphere 244, 2020
11. Николић Душан, Скорић Стефан, Мићковић Бранислав, Цвијановић
Горчин,Хегедиш Александар и Ђикановић Весна. Приказ параметара
квалитета воде у три акумулације у Србији“, Вода 2020, 49. Конференција о
актуелним темама коришћења и заштите вода, 2020
12. Правилник о параметрима еколошког и хемијског статуса површинских вода и
параметрима хемијског и квантитативног статуса подземних вода, Службени
гласник Републике Србије, 74/2011
13. Рајаковић-Огњановић Владана и Дашић Тина. Значај мониторинга квалитета
воде у језерима хидроелектрана, енергија, економија, екологија,. XXIII, бр. 1,
2021
14. Рудић Жељка.,Фактори погоршавања квалитета вода плитких панонских
језера и њихов допринос еколошком ризику, Докторска дисертација,
Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Београд 2015
41
15. Уредба о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и
подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање, Сл. гласник
Републике Србије, 50/201

42
 11.ПРИЛОГ
Прилог 1. Физичкo - хемијске карактеристике седимената Сребрног језера

43