ХЕМИЈСКО-ПРЕХРАМБРЕНА И ТЕКСТИЛНА ШКОЛА

,,УРОШ ПРЕДИЋ“
ЗРЕЊАНИН

МАТУРСКИ РАД
Тема:Теренска анализа воде

Предмет:Испитивање тла,воде,ваздуха

Ментор:Професор Габријела Кечкеш

Име и презиме ученика:Теодора Радукин Јун 2023.

1
 Вода у природи и њен значај

Вода је веома важан услов живота човека, биљака и животиња.

Вода је најзаступљенија супстанца у природи.
Количине воде на Земљи су распоређене у течном агрегатном стању (слане
и слатке воде), чврстом агрегатном стању (поларни лед и ледници) и као
водена пара у атмосфери. Око 3/4 укупних количина слатке воде је у чврстом
агрегатном стању, од чега је највећи део полар-ни лед на Јужном полу.
У нашој земљи се непосредно користе подземне, површинске и атмосфер-
ске воде. Занимљиво је да се 2/3 укупних подземних вода у свету налази на
дубини већој од 750 m, и до њих се тешко долази.
Вода је:
 основ живота и средина одакле је живот потекао,
 неопходна намирница за сваку биоценозу и за човека,
 незаменљива супстанца,
 универзалан растварач,
 извор хране и минерала,
 животна средина за многе живе организме,
 битан климатски фактор ,
 природан естетски елемент,
 предмет рада и средство за рад ,
 извор енергије ,
 место рекреације,
 општедруштвено добро.

Према тренутним сазнањима и подацима

Светске здравствене организације укупне залихе чисте воде су критичне иако
Земља као планета има велике резерве воде, око 26,6 трилиона тона.
Од ове огромне количине воде 94.7% je претежно везано за минерале која
се може само ослободити на високим температурама.
Вода у течном стању покрива 71% укупне површине Земље.
Укупна количи воде на Земли износи око 1,4 милијарди кубних километара
воде, од чега на слане воде отпада 97,4%, а на слатке воде свега 2,6%.
Подземна вода представља око 22%,а за коришћење остаје свега око 1% од
чега је већи део загађен и није за пиће.
2
 То значи да Земља као планета има велике резерве воде, рачунајући и воду
која се налази у атмосфери, али не и довольно питке воде.
Потрошна воде у свету стално расте. У периоду између 1945. и 1970.
године,потрошња воде у свету је удвостручена, а од 2000. године је учетворо
стручена.
Потрошња воде зависи од животног стандарда и степена друштвеног развоја
становништва, Становник САД просечно троши дневно 270 литара чисте
воде, становних Eвpoпe 150 литара, а становник земаља у развоју 12 литара.
За физиолошке потребе организма човека неопходно је најмање 2-3 литра
воде дневно.

Слика број 1. Вода у природи

Врсте природних вода

3
 Вода која се налази у природи није ,,хемијски чиста" (сачињена је
искључиво од молекула Н2О), јер апсорбује различите неорганске и органске
супстанце, чија количина знатно варира. Од количине ових састојака зависе и
карактеристике воде.
Вода, по месту појављивања може бити:
 атмосферска,
 површинска и
 подземна

Атмосферска вода потиче од падавина као што су киша, снег, лед.

Ова вода садржи растворене гасове из атмосфере са којима долази у додир:
N2, О2, CO2,H2S,SO2, и др.
Атмосферска вода не садржи растворене соли, али садржи чврсте супстанце
као што су честице прашине, чађи, а у близини мора и соли.

Површинска вода је вода која се налази на површини земљишта (потоци

реке, језера, баре, мора и океани). Настаје од атмосферске воде која
непосредно пада на површину и делом од вода које се сливају са површине
земљишта.Вода је у контакту са земљиштем, због чега је обогаћена
суспендованим и раствореним органским и неорганским супстанцама.
Садржај соли је мали јер се површинска вода стално разблажује
атмосферском водом. Подземне воде настају продирањем атмосферских
падавина и површински вода до водоотпорног слоја глине, где се наставла
лагано кретање воде у смеру пада терена. Подземни слојеви засићени водом
називају се доносни.

Подземне воде се споро крећу и при филтрацији кроз слој земље смањује се
количина супстанци које дају боју, и смањује се и количина
микроорганизама а повећа се садржај минералних материја растворених
соли и вода постаје минерализована. Таква вода је обогаћена солима
магнезијума, калцијума, натријума, има константан састав нижу температуру,
бистра је и безбојна, без постојећих микроорганизама, па је погодна за пиће
и не захтева пречишћавање.
Константовано је да подземне воде садрже преко 60 елемената .

4
Атмосферске, подземие и површинске воде су сложени више компонентни
системи који садрже неорганске и органске супстанце образујући једнофазне
растворе са димензијама честица од 0,1-1 m.

Садржај соли g/dm3 Доминатни јони

<0,06 Ca +,SO4 2+,HCO 3-,Na+,Cl-,Mg2+
2

>2,0 SO4 2-,HCO3-,Na+,Cl-,Mg2+

>168,3 HCO3-,Na+,Cl-,Mg2+
>193,9 Na+,Cl-,Mg2+
>328,6 Cl-,Mg2+
Табела 1. садржај соли и доминатни јони

5
 Избор места за узорковање

Основни услов да резултати анализе покажу стање у природним или

отпадним водама јесте:
 добар избор места за узорковање и
 начин узимања узорка воде за анализу

И најтачнија анализа узорка воде ако је он погрешно узет, води у крајњој ли-
нији погрешном резултату.
Као и при узорковању земљишта, и у овом случају постоје стандардни
поступци и препоручене методе за узорковање и анализу које објављују
поменуте међународне и националне организације за стандарде, али ни оне
не могу да се универзално примењују у сваком појединачном случају.
Грешке при узорковању могу бити избегнуте ако се узорковању приступи
промишљено и са потребном пажњом.
Први пример:
Ако се прати мешање воде у реци, тако што се узимају узорци на средини
реке и дуж обала све док анализе не покажу једнак хемијски састав могуће је
утврдити растојање на којем се потпуно мешају воде и одакле, низводно,
долази до смањена концентрације загађивача у свим деловима реке.
Међутим, ако је узимање узорака вршено у пролеће, након топљења снега,
при високом водостају и брзом току реке, када је и мешање воде брзо, тај
резултат неће бити исти као у условима летњег, нижег водостаја, због
успоравања брзине кретања воде и смањивања брзина мешања.
Из овога се може закључити да резултати анализе у неком периоду године
не морају да важе и за други период, када се ради о водама чији се водни
режим мења по сезони.
Други пример:
У води су присутне течности које се не мешају са водом, а имају мању густину
од воде.
Ако узимамо узорак за анализу на месту где је брзак или бук, практично је
свеједно да ли узимамо воду за анализу близу површине или из дубине, јер
због снажног мешања вода је хомогеног састава, тј. течност присутна у води
је у виду емулзије.
Ако је ток реке миран, течност ће испливати на површину, jep ће ce капљице
емулзије постепено подизати ка површини.

6
 Из тог разлога узимање узорка воде са површине или из дубине воде даће
различите податке.
Узимањем узорака само из дубине добија се анализом податак да
супстанции у води практично нема, тј. да вода није загађена, што је нетачно.
Ако се закључује на основу анализ узорка узето са површине воде следи да је
вода загађена течношћу која се не меша са водом, што је тачно, али ће
податак о концентрацији бити нетачан.
Добијена вредност концентрације односи се само на воду у површинском
слоју а не на сву воду у реци у околини места узимања узорка.

Слика број 2. Узимање узорка воде

7
Основни принципи који треба да буду задовољени при узимању узорака
воде cy:

1. узорак воде за анализу треба узимати пошто се пажљиво одреде место

неговог узимања и услови узимања,
2. начин узимања, чувања, транспорта и обраде узорка за анализу мора да
се врши тако да не дође до промене садржаја компонената које се одређују
или промене особине воде;
3. количина узорка мора да буде довољна да би могле да се користе
предвиђене методе анализе.

8
 Подела и поступци узорковања

Узорци воде за испитивање узимају се са изора, из бунара, језера, река,

мора, канала резервоара или чесме.
Вода која се испитује, природна или отпадна, ретко има уједначен састав, јер
он зависи од количине воде, брзине мешања, удаљености од обале, ушћа,
притока или канала са отпадним водама, извора загађења од температуре,
од струјања и др.
Узорак воде, да би био репрезентативан за анализе, мора да се узима са
одређеног места у одређено време, на прописан начин, при чему мора да се
правилно означи и чува да би се обезбедио непромењен састав узорка све
до почетка анализе.
Репрезентативност узорка значи да он у неизмењеном стању представља
средину из које је узет, тј. да концентрација свих састојака остаје
непромењена.
Узорковање површинских и подземних вода је повезано са претходним
испитивањем земљишта, извора загађења.
Пре узорковања треба утврдити циљ анализе и технике испитивања, јер од
тога зависе начин узорковања и потребна количина узорка, што је обично од
0,5 до 2 литра.

Тако, на пример, ако се испитује утицај отпадних вода неког индустријског

погода на загађивање речног тока, узорци се узимају низводно, довольно
далеко од испуста отпадних вода, да би се обезбедило комплетно мешање и
уједначавање концентрација.
То може да се види из једноставних примера.
Изливање воде која је загађена врши се обично непосредно уз обалу.
Њу прихвата и носи даље речни ток.
Међутим, струјања у реци су таква да се споро мешају вода која тече поред
обале и вода која тече средином реке.
Потпуно мешање воде се постиже, на пример, тек после 30 километара
низводно од места уливана отпадне воде. Узимањем узорка воде за анализу
из средине реке 20 километара од места уливања отпадне воде, када је само
део приобалне загађене воде доспео до средине реке и разблажио се

9
незагађеном водом, даће резултат који показује ниску концентрацију
загађујућих супстанци.
На основу анализе само овог узорка може се закључити да ће низводно, због
процеса самопречишћавања, вода бити све чистија .
Овај закључак је погрешан, јер се приобалне и остале воде у реци на том
месту нису довољно измешале, па he вода на средини реке у ствари да буде
све загађенија низводно, достижући највеће загађење на тридесетом
километру, када је постигнуто потпуно мешање.
За правилно узорковање воде за испитивање користе се три начина узимања
узорка:

 захваћен(тренутни) узорак;
 мешовит(композитни) узорак;
 интегрални(средњи) узорак.

Захваћен узорак

Захваћен узорак представља одређену количину воде захваћену у

одређено време,на одређеном месту.

Ако се узима само један узорак то је обично у средини језера или главног
тока реке,30 до 100 цм испод површине воде.
Он показује тренутно стање.

Узимање захваћеног узорка може се вршити на неки од следећих начина:

 из водовода или пумпе вода се узима стављањем боце под млаз,

пошто је претходно истицала 10 минута
 са извора, вода се узима ставвањем боце под млаз воде;
 воду из бунарских пумпи, пумпати око 15 минута, али не сувише јако,
да се не би замутила
 из површинских вода (река, потока и др.), вода се узима на приближно
15 см испод површине и на средини струје, чиме се избегава узимање
нечистоћа које пливају по површини. Боца се окреће према воденој
струји, а узорак је набоље узети у средини струје, са разних дубина
због различитих концентрација састојака

10
  са језера, узорак воде треба узимати даље од места уливања других
вода
 из загађене воде, која садржи течности које се не мешају (уље,
нафта...), узорак се мора узети у посуде велике запремине,
 из воде загађене радиоактивним супстанцама, узорак мора узимати
лице које КОРИСТИ заштитно одело.

Мешовит узорак

Када се узорак за анализу добија мешањем више појединачних тренутних

узopaкa онда се говори о композитном (мезаном) узорку, при чему узорци
могу бити са истог места узети у различито време или са различитих места
(рецимо, по профилу реке).
Ако се нека од компонената узорка мења временом, не треба узимати
композитни узорак. Ово може бити случај ако су у питању растворљиви
гасови, растворили сулфиди и сл.
Мешовити узорак се може узимати континуално и дисконтинуално.

а) Континуално узимање мешовитог узорка:

- се обавља у истом трајању када је проток дела тока где се узима узорак
сталан сразмерно протоку, када је проток дела тока за узимање узорка
- сразмеран протоку испитиване воде.

6) Дисконтинуално узимање мешовитог узорка:

-када је концентрација захваћеног узорка променљива а проток воде сталан,
при чему се узима иста количина појединих узорака у сталним временским
размацима, када су концентрација и проток воде променљиви, тада су узете
количине појединих узорака сразмерне протоку.
Запремина мешовитог узорка може бити до 4 dm3, размаци узимања
захваћених појединачних узорака могу бити од по 10 минута па до 1 часа,
што зависи од законских прописа.
11
Средњи узорак

Узорак воде који треба да одражава састав на профилу реке обично је

композитни.

Ако је потребна средња вредност концентрације неке супстанце, у

одређеном Периоду времена (средња дневна концентрација ),онда се та
вредност одређује на основу интегралног (средњег) узорка.

Који ће се од ових узорака узети зависи од тога за шта се испитивање изводи.

Уређаји за узорковање

12
 Узорци за анализу воде обично имају запремину 0,5-5 dm³.
Вода се сипа у чисте боце ол стакла или пластичног материјала .
Узорци за анализу мириса боје, раствореног кисеоника, сулфата, фенола,
површински активних супстанци,масти и сл. стављају се искучиво у стаклене
боце, јер су оне гасно непропусне, и не садрже органске компоненте у
материјалу од којег су израђене.
Узорак за испитивање тврдоће воде,флуорида К, Na, Ca, и сл. ставља се у
пластичну боцу.

За одређивање живе, узорци који се скупљају у РЕТ боце морају што пре
бити пренети у стаклене посуде, иначе je губитак живе неповратан.
За испитивање фенола, цијанида, минералних уља, метала и сл. узорци се мо
гу конзервисати. Узорци за микробиолошке анализ узимају се у стаклене
стерилисане боце са стакленим или гуменим чепом који су стерилисани у
сувом стерилизатору на 160-180°С један сат или у аутоклаву на 121°C 15
минута.

Такође се користе и пластичне боце за једнократну употребу које су

стерилисане етилен оксидом или зрачењем.Боца се пупи до 3/4 запремине,
а узорак се транспортује до лабораторије на +6°С.
Узорци за радиолошке анализе воде узимају се на посебан начин, у боце од
најмање 3 dm3 и допремају се у лабораторију у року од највише 5 дана.

13
Слика број 3. Прибор за узорковање

14
 Обележавање и чување узорка

Укорак воде за анализу мора бити обележен.

На боци са узорком воде мора бити етикета са следеним подацима:

 број узорка,
 датум и време узимања узорка,
 назив и опис места узорковања или објекта,
 врста воде, врста тока, ниво воде,
 температура ваздуха и остали метеоролошки параметри,
 растојање од обале,
 врста и количина супстанце додате за конзервацију узорка,
 резултат извршених анализа на лицу места (pH вредност,
температура узорка,растворени кисеоник.),
 кратак опис вильивих особина воде (бистрина, мирис, итд.),
 потпис лица које је узело узорак и
 врсте анализа и др.

Анализу узорака воде треба извршити у што је могуће краћем временском

року.
Неке анализе се врше на лицу места, као што је мерење температуре,
pH вредно- раствореног кисеоника и др.
Узорак загађене воде треба анализирати у року од 12 часова, слабо
загађене до 48 часова, а незагађене у року од 3 дана.
Бактериолошке анализе треба урадити у року од 6 до 12 часова.
Услови под којима се врши допремање узорака морају бити у складу са
законским прописима.

За бактериолошке анализе треба обезбедити температуру до 6C чување и

допрему узорака на леду.
Чување узорака воде мора бити у тамном простору и на температури
испод 4°С, да би се избегле промене које могу настати услед активности
присутних микроорганизма.

15
 Анализа воде

Анализа воде обухвата поступке и методе утврђивања квалитета

незагађених (подземие, површинске и пречишћене) и загађених вода.
Поступци и методе анализе су скоро идентични за све врсте воде.
Обим испитивања воде зависи од природе воде и њене намене.
Анализа природних вода има за циљ проверу да нису загађене, y
отпадним водама да би се утврдило које су загађујуће сустанце присутне,
а у пречишћеним водама да би се утврдило да ли су пречишe до
одговарајућег степена да се могу испустити у водотокове или употребити.

Анализа воде може бити теренска и лабораторијска.

Анализа воде се спроводи према Закону о водама и одговарајућим
правилницима и уредбама који се позивају на различите стандардне
поступке за анализу вода .
Различитим методама и поступцима испитују се физичке, хемијске,
бактериолошке и биолошке особине, које су показатељи кавалитета воде.

- Физичке особине воде обухватају испитивања:

 температуре,
 мутноће,
 провидности,
 густине,
 специфичне проведљивости,
 органолептичка испитивања боје, мириса и укуса воде.

- Хемијским испитивањима се одређују.

 неоргански, органски састојци, растворени гасови,

 суви остатак после испаравања на 105° С.,
 остатак после жарења воде на 600-650° C,
 pH вредност,
 алкалитет и ацидитет,
 тврдоћа,

16
  укупни органски угљеник,
 биохемијска потрошња кисеоника и
 катјони,анјони.

Да би се оценио квалитет неке природне или отпадне воде,

Користе се различите методе и одређује се више параметара.

Теренска анализа воде

За добијање брзих информација о квалитету воде врши се анализа
на лицу места
Тј. На терену .
Теренске анализе служе за за испитивање природних и отпадних
вода и проверу рада
постројења за пречишћавање вода.
Примењују се у погонима и предузећима која не располажу
лабараторијама као и
у алармантним ситуацијама,
за теренске анализе постоји покретна лабараторија за одређивање
састојака воде.

Покретна лабараторија може да садржи:

инструменте за мерење pH вредности,

специфичне проводљивости и концентрације раствореног
кисеоника,
колориметар,
прибор за титрацију и други потрбан прибор и реагенсе.

Помоћу ове лабараторије на терену се може одредити:

pH вредност,
специфична проводљивост,
алкалитет,
угљена киселина,
укупна тврдоћа,

17
хлориди,
сулфати,
сулфиди,
цијаниди,
азотна једињења,
бакар,
растворени кисеоник,
детерџент,
боја,
мутноћа и др.

18
 ПРАКТИЧАН ДЕО:

Tеренса анализа узорка воде са језера код фабрике ,,Житопродукт“.

Узети су појединачни узорци са три места у језеру и одређивани су следећи
параметри:

1.pH
2.температура
3.електропроводлјивост
4.ортанолептичке особине (мирис,боја и провидљивост тј.
Мутноћа).

Слика број 4. мерење pH вредности узорка воде

19
Слика број 5. мерење температуре воде.

Слика број 6. проверавање мириса узорка.

20
ЗАКЉУЧАК:

21
 ЛИТЕРАТУРА:

1.Извори загађења животне средине-

Д.Веселиновић,Д.Марковић,В.Агатовић,В.Томић.
2.Испитивање тла,воде,ваздуха-Д.Марковић,Д.Веселиновић.
3.Практикум

22
Датум прераде рада:

Комисија:

Председник: _______________

Испитивач: _______________

Члан: ________________

Коментар:

Оцена: ______________(___)

Датум одбране:

23
 Садржај:

Вода у природи и њен значај........................................................2

Врсте природних вода...................................................................4
Избор места за узорковање..........................................................6
Подела и поступци узоркованја...................................................9
Уређаји за узоркованје.................................................................13
Обележавање и чување узорка...................................................15
Анализа воде.................................................................................16
Практичан део...............................................................................19
Закључак........................................................................................21
Литература....................................................................................22

24
25
26
27
28
29
30
31
32
33