1. Poreklo bikarbonata, hlorida, sulfata i fosfata u vodi ?

Većina hlorida je u vodi rastvorljiva u velikim koncentracijama. Naslage na morskoj obali

uvek sadrze hloride iz okeana. Naslage soli i geoloski slojevi koji sadrze so mogu biti izvor Cl
u podzemnoj vodi. Do premene koncentracije hlorida u vodi moze doci zbog: ulivanja
hloridnih otpadnih voda ( npr iz rudnika kalijuma ), vetackog djubrenja, iznosenja stajskog
djubreta, tecnog djubreta, so za posipanje moze povecati koncentraciju hlorida u blizini ulica i
puteva, kuhinjske soli se upotrebljavaju i za regeneraciju postrojenja za omeksavanje
vode.Hloridi mogu da izazovu koroziju.
Poreklo sulfata u povrsinskim vodama
Koncentracija sulfata u tekucim vodama je geoloski uslovljena. Dalji izvor unosa sulfata u
povrsinke vode je spiranje sa poljoprivrednih povrsina i unos komunalnim i industrijskim
otpadnim vodama.
Poreklo sulfata u podzemnim vodama :
unos atmosferom rastvoreni sulfidi se nalaze u kapljicama kise u koncentraciji do 5 mg/l,
prirodni izvor- raspadanjem organskog materijala, vulkanske aktivnosti, sumskih pozarai
bakterijskog delovanja, termoelektrane pri sagorevanju fosilnih goriva.
unos sumpora djubrenjem mineralna djubriva sadrze sumpor u formi sulfata
, sulfati kao produkti denitrifikacije; oksidacija gvozdje-sulfida kiseonikom
FOSFATI- u prirodnim vodama i u otpadnoj vodi, fosfor se nalazi u obliku fosfata; orto;
kondenzovani, organski vezan i ukupni fosfat izrazen preko fosfora

2. Kruzenje azota u prirodi?

Kruzenje azota je proces u kom azot, transformisuci se kroz svoje razne hemijske oblike
kruzi zemljom. Do ovih transformacija dolazi putem bioloskih i hemijskih procesa. Najvazniji
od tih procesa su fiksacija, amonifikacija, nitrifikacija i denitrifikacija.
Fiksacija azota desava se prilikom grmljavine. Fiksacija azota je proces kojim se azot iz
atmosfere pretvara u amonijak. Najveci deo fiksacije azota obavljaju bakterije, od kojih su
neke slobodne a neke u simbiozi.
Amonifikacija ( mineralizacija ) e proces u kom hetero-trofne bakterije pretvaraju organski
azot iz zivotinjskog izmeta u neorganski u obliku amonijaka.
Nitrifikacija predstavlja proces transformacije neorganskog oblika azota u nitrate.
Denitrifikacija predstavlja proces redukcije nitrata u inertni gas oviti azot.

3. Poreklo azotnih materija u vodi?

Azotne materije u vodu dospevaju iz nekoliko izvora: atmosfere; leguminozne biljke, biljni
otpad, zivotinjski ekskrement, azotna djubriva, komunalne otpadne vode, industrijske
otpadne vode.
4. Nabroj metode za odredjivanje ukupnih organskih materija?
Ukupna kolicina organskih materija detektovana preko potrosnje oksidacionog sredstva ( npr.
Kiseonika, kalijum-bihromata ). Danas se za odredjivanje ukupnih organskih materija koriste
sledece metode: Potrosnja kalijum – permanganata; biohemijska potrosnja kiseonika;
hemijska potrosnja kiseonika ( bihromatna metoda ) odredjivanje ukupnog organsko
ugljenika

5. Definicija permanganatnog broja?

Permanganatni broj je utrosak KmnO4

6. Definicija BPK?
Biohemijska potrosnja kiseonika ( BPK ) je mera kolicine kiseonika koja je potrebna
mikroorganizmima samog uzorka vode da oksiduju u prvom redu organski ugljenik,a samim
tim se indirektno odredjuje i sama količina organskih materija u vodi.
Pri analitičkom odredjivanju moze se definisati da je BPK kolicina kiseonika koja je potrebna
mesanim kulturama mikroorganizama da u aerobnim uslovima na temperaturi od 20 stepeni
oksiduju organske materije u vodi.
Biloska potrsosnja kiseonika je kolicina kiseonika koja je potrebna da se izvrsi bioloska
oksidacija prisutnih bioloski razgradljivih sastojaka vode. BPK predstavlja kolicinu kiseonika
koju potrose mikroorganizmi pri prirodnom aerobnom samoprečiscavanju u vodi.

7. Monometarska metoda odredjivanja BPK?

zasniva se na kontinualnom merenju potrosnje kiseonika. Ova metoda se zasniva na
merenju potrosnje kiseonika usled mikrobioloske razgradjeiz vazduha ili gasne faze
obogacene kiseonikom u zatvorenoj posudi u uslovima konstante temperature
mesanja.Manometarska metoda meri promenu pritiska pri konstantnoj zapremini.
8. Definicija HPK?
Hemijska potrošnja kiseonika je količina kiseonika potrebna da se izvrsi oksidacija svih
oksidacionih materija u vodi hemijskim putem.

9. Ocena kvaliteta voda na osnovu odnosa BPK5, BPKukupno i HPK?

Organske materije u vodi, kod kojih se vrednost za BPKukupno malo razlikuje od vrednost
za HPK, a BPK5 od BPKukupno su materije koje se lako biološki degradabilne.
Materije sa izrazito različitim vrednostima BPK I HPK, a naročito BPK5 I BPKukupno, su
teško biološki degradabilne.
Vrednost koeficijenta brzine potrošnje otpadnih voda za organske materije koje su teško
mikrobiološki degradabilne iznosi k=0,06
Organske materije u vodi, kod kojih se
vrednost za BPKukupno malo razlikuju od vrednosti za HPK, a BPK
5 od BPKukupno su materije koje su biološki degradabilne.

10. Definicija TOC?

TOC je mera sadržaja organskog vezanog ugljenika u vodi. Određuje se merenjem količine
CO2 nastalog oksidacijom organskog ugljenika.
Pošto određivanje TOC ne zavisi od stepena oksidisanosti organskih materija (za razliku od
BPK i HPK), to se njime ne obuhvataju drugi vezani elementi, azot i vodonik na primer, kao i
neka neorganska jedinjenja koja reaguju prilikom određivanja potrošnje kiseonika merenog
preko BPK i HPK.
To znači da je TOC bolji pokazatelj sadržaja organskih materija u otpadnoj vodi o d BPK i
HPK; ali kao TOC ne daje istu informaciju to se njime ne zamenjuje određivanje BPK i HPK

11. Objasni zone mesanja? P6

U okolini ispuštanja iz tačkastih izvora zagadjivanja, koncentracija je obično viša nego
ambijentalna koncentracija u vodi. Zbog toga trebamo uzeti u obzir zone mesanja. Prostor
zone mesanja treba da bude ogranicen i srazmeran u odnosu na blizinu tacke ispustanja.
Potrebno je uspostaviti inventar ( uz pomoc mape ako je moguce ) emisija, ispustanja i
gubitaka koji se nalaze u Anexu I za svako područje rečnog sliva ili njegov deo ukjučujuci
koncentraciju ovih supstanci u sedimentu i bioti.

12. Nabroj klase vode za granične vrednosti zagadjujucih materija u

povrsinskim vodama?
Postoji 5 klasa. Klasa I, Klasa II, klasa III, Klasa IV, Klasa V. Kojoj ce klasi voda pripadati
zavisi od Ph faktora, suspendovane materije, rastvorenog kiseonika, BPK5, HPK itd

13. Definisi prioritetne supstance u vodi?

Su : Antracen, Kadmijum i njegova jedinjenja, Pesticidi, Endosulfan, benzopiren,