Poljoprivredno – hemijska škola

“ Dr Đorđe Radić”

MATURSKI RAD

TEMA: Određivanje tvrdoće karbonantne podzemne vode

Učenik: Slavica Planojević

Kraljevo, jun 2017.

 SADRŽAJ

I UVOD......................................................................................................................................3

II TEORIJSKI DEO................................................................................................................4
1. Podzemne vode...................................................................................................................4
2. Analiza vode.......................................................................................................................5
3. Tvrdoća vode.......................................................................................................................7
4. Postupci za omekšavanje vode............................................................................................9
4.1. Termičko omekšavanje vode........................................................................................9
4.2. Hemijsko omekšavanje vode......................................................................................10
4.2.1. Postupak kreč-soda..............................................................................................10
4.2.2. Fosfatni postupak.................................................................................................10
4.3. Omekšavanje vode menjačima jona...........................................................................11

III PRAKTIČNI DEO............................................................................................................12

1. Princip određivanja karbonatne tvrdoće...........................................................................12
2. EKSPERIMENTALNI REZULTATI...............................................................................13

IV ZAKLJUČAK...................................................................................................................14

V LITERATURA...................................................................................................................15

2
 I UVOD

Voda je najzastupljenija supstanca u prirodi i u proseku oko sedamdeset procenata sastava

živog sveta čini voda. Voda je neophodna životna potreba, životna sredina za mnoge žive
organizme, bitan klimatski factor, opšte društveno dobro.

U prirodi ne postoji potpuno čista voda. Prirodne vode: mora, okeani, reke, jezera, površinska
akumulacija i dr. sadrže različite rastvorene ili suspendovane supstance. Da bi voda iz
prirodnih izvorišta bila pogodna za biološki svet u celini, posebno za humanu upotrebu, vrsta
i količina supstanci mora biti u granicama koje za biološki svet nisu štetne. Do zagađenja
vode može doći na dva načina:

- Prirodnim putem,
- Delovanjem čoveka (antropogeno delovanje).

Podzemne vode su sve vode koje se nalaze ispod površine zemlje u ma kom vidu i u ma kom
agregatnom stanju.

Predmet ovog maturskog rada je određivanje karbonantne tvrdoće podzemne vode. Tvrdoća
vode potiče od rastvorenih soli kalcijuma i magnezijuma.

3
 II TEORIJSKI DEO

1. Podzemne vode

Podzemne vode su vode koje se nalaze ispod površine zemlje u ma kom vidu i ma kom
agregatnom stanju.

Upotrebom, voda dolazi u kontakt sa različitim supstancama koje se u njoj rastvaraju, tako da
podzemna voda može biti zagađenja rastvorenim i nerastvorenim organskim i neorganskim
supstancama, mikroorganizmima. radioaktivnim supstancama, što ima posledice i na
promenu njenih fizičko-hemijskih parametara:

Vrste podyemnih voda su

- Arterška voda

- Izdan voda

Artreška voda je voda nad vodoizdržljivim stenama.

Izdan voda je voda između dva sloja vodoizdržljivih stena. Mesto na kojem voda izbija na
površinu, naziva se izvor.

4
 2. Analiza vode

Analiza vode obuhvata postupke i metode utvrđivanja kvaliteta nezagađenih(podzemne,

površinske) i. zagađenih voda. Postupci i metode analize su skoro iste za sve vrste voda.
Obim ispitivanja vode zavisi od prirode vode i njene namene. Analiza podzemnih voda ima
za cilj proveru da nisu zagađenje, u otpadnim vodama da bi se utvrdilo koje su zagađujuće
supstance prisutne, a u prečiščenim vodama da bi se utvrdilo da li su prečišćene do
odgovarajućeg stepena i da se mogu ispustiti u vodotokove ili upotrebiti za određenu namenu.

Analiza vode možebiti terenska ili laboratorijska. Analiza vode se sprovodi prema zakonu o
vodama i odgovarajućim pravilnicima i uredbama koje se pozivaju na različite standardne
postupke za analizu vode (JYC, SZO, ISO. EPA i slično.).

Različitim metodama i postupcirna ispituju se fizičke, hemijske, bakteriološke osobine koje

su pokazatelji kvaliteta vode.

Fizičke osobine vode obuhvataju ispitivanja:

• temperature,

• mutnoće,

• providnosti,

• gustine,

• specifične provodljivosti,

• organoleptička ispitivanja( boja, miris i ukus vode).

Hemijskim ispitivanjima se određuje:

• neorganski, organski sastojci, rastvoreni gasovi,

• suvi ostatak posle isparavanja na 105° C,

• ostatak posle žarenja na 600-650°C,

• pH vrednost.

• alkalitet i aciditet,

• tvrdoća,

• ukupan organski ugljenik,

• biohemijska potrošnja kiseonika (BPK),

• hemijska potrošnja kiseonika (HPK),

5
• utrošak KmnO4

• katjoni, anjoni i dr.

Mikrobioioška ispitivanja pokazuju postojanje bakterija, virusa, mikro- i makroorganizama

biljnog i žjvotinjskog porekla. Obuhvataju sanitarno-epidemiološki. pregled vode i
određivanje ukupnog broja koliformnih bakterija.

Mikrobiološki pokazatelji kvaliteta vode su:

• prisustvo i broj kaliformnih bakterija,

• ukupan broj bakterija.

Da bi se odredio kvalitet neke podzemne vode, koriste se različite metode i određuje se više
parametara.

Obim ispitivanja vode zavisi od vrste, prirode vode i njene namene. Svi parametri

nemaju isti značaj vode.

6
 3. Tvrdoća vode

Tvrdoća vode potiče od rastvorenih soli kalcijuma i magnezijuma. Ukupna tvrdoća

predstavlja ukupan broj kalcijumovih i magnezijumovih jona rastvorenih u 1 dm 3 vode. bez
obzira na to sa kojim anjonima se nalazi u ravnoteži. Anjoni koji su prisutni u vodi a nalaze
se u ravnoteži sa Ca2+ Mg2+ jonima su: karbonati (CО32+), hidrogenkarbonati (HCО3-), hloridi
(Cl-), nitrati (NO3-), sulfati (SO42-) i drugi. Tvrdoća vode se ranije izražavala preko stepena
tvrdoće. Ranije su se kod nas koristili nemački stepeni koji predstavljaju ukupne Ca 2+ i Mg2+
jone u I dm3 vode što je ekvivalentno 10 mg CaO. Kod francuskog iste količine su
ekvivalentne sa 10 mg CaCO3 Najpravilnije izražavanje tvrdoće vode u mg CaCO3/ dm3

l°n= 10 mg CaO/dm3 vode,

I°e= 10 mg CaCO3)J dm3 vode,

l°f=10 mg CaCO3 / dm3 vode.

Koeficijenat za prevođenje jednih stepena tvrdoće u drugi nalaze se u tabeli 1.

Vrste stepena IZNOS

CaO/ dm 3 Nemački stepeni Francuski stepeni
1 CaO/ dm 3
1.0 0.056 0.1
1° nemački 17.9 1.0 1.79

1 ° francuski 10 0.56 1.0

Tabela 1. Koeficijenti za prevođenje jedinica stepena tvrdoće i druge.

Prema ukupnoj tvrdoći, vode se mogu klasifikovati u nekoliko grupa što je dato u tabeli 2.

Kvalitet vode Tvrdoća(nemački stepeni)

Vrlo meka voda Od 0 do 4

Meka voda Od 4 do 8

Umereno tvrda voda Od 8 do 12

Srednje tvrda Od 12 do 18

Tvrda Od 18 do 30

Vrlo tvrda >30

Tabela 2. Kvalitet vode prema ukupnoj tvrdoći.

7
Karbonatnu tvrdoću čine joni Ca2+ i Mg2+ koji se nalaze u ravnoteži sa CО32- i HCO3- jonima,
odnosno karbonati i hidrogenkarbonati kalcijuma i magnezijuma. Preostali Ca 2+ i Mg2+ koji se
nalaze u ravnoteži sa ostalim anjonima, kao što su sulfati, hloridi, nitrati, i silikati
predstavljaju nekarbonatnu tvrdoću koja sa karbonatnom tvrdoćom čini ukupnu tvrdoću.

KT+NT=UT

U vodi koja sadrži hidrogenkarbonate kalcijuma i magnezijuma uvek postoje ravnoteže koje
su prikazane sledećim jednačinama:

Ca(HCО3)2→CaCО3+CО2+H2О

Mg(HCО3)2→MgCО3+CО2+H2О

Ako se takva voda zagreva na 90-100°C u toku dužeg vremenskog perioda ravnoteža reakcije
se pomera udesno što dovodi do taloženja svih Ca 2+ i Mg2+ jona koji su u ravnoteži sa HCO 3
-
jonima u obliku teško rastvorenih CaCO3 i MgCО3. Rastvorljivost ovih karbonata je mala, ali
nije jednaka nuli, pogotovu ne rastvorljivost MgCО3, tako da nakon zagrevanja u vodi
zaostaje Ca2+ i Mg2+ koji su u ravnoteži sa karbonatnim jonima, kao i sa drugm
nekarbonatnim anjonima koji su prisutni u vodi. Količina jona Ca 2+ i Mg2+ koji se kuvanjem
izdvajaju iz vode u vidu nerastvorenih karbonata predstavlja prolaznu i stalnu tvrdoću. Zbir
prolazne i stalne tvrdoće čine ukupnu tvrdoću:

PT+ST=UT

Ranije se prolazna tvrdoća izjednačavala sa karbonatnom a stalna sa nekarbonatnom

tvrdoćom ali je karbonatna veća od prolazne, a nekarbonatna tvrdoća manja od stalne tvrdoće.

Najviše primenjivan postupak u određivanju ukupne tvrdoće vode rastvorom natrijumove soli
etilendiamin-tetrasirćetna kiselina (EDTA kompleksom III), uz indikator eriohromcrno T,
čime se određuje ukupna količina jona kalcijuma i magnezijuma.

8
 4. Postupci za omekšavanje vode

Proces smanjenja koncentracije Ca2+ i Mg2+ jona u vodi (tvrdoće) naziva se omekšavanje. Ono
se može izvesti na nekoliko načina: termički, hemijske i jonoizmenjivačkim postupcima i
njihovim raznim kombinacijama.

U postupke za omekšavanje vode ubrajaju se:

1. termičko omekšavanje vode,

2. hemijsko omekšavanje vode,

• postupak kreč-soda,

• fosfatni postupak

3. omekšavanje vode menjačima jona.

4.1. Termičko omekšavanje vode

Ovirn postupkom se zagrevanjem vode uklanja samo prolazna tvrdoća. Tako se odvijaju
sledeće reakcije:

Ca(HCО3)2→CaCО3+CО2+ H2О

Ma(HCО3)2sMaCО3+CО2+H2О

Dužim zagrevanjem dolazi i do hidrolize magnezijum-karbonata uz obrazovanje teško

rastvorljivog magnezijum-hidroksida.

MgCО3 + H2O -Mg(ОH)2+CО2

Termičko omekšavanje praćeno je i uklanjanjem kiseonika i ugljen-dioksida. Izvodi se u

posebnim uređajima i primenjuje na vode sa pretežnim sadržajem karbonatne tvrdoće. Retko
se ovaj postupak koristi sam, već obično u kombinaciji sa hemijskim postupkom.

9
 4.2. Hemijsko omekšavanje vode

Hemijsko omekšavanje vode se izvodi taložnim sredstvima koje rastvorene soli kalcijuma i
magnezijuma talože u obliku: kalcijum-karbonata ili kalcijum-fosfata il magnezijum-
hidroksida ili magnezijum-fosfata. koji se uklanjaju filtracijom. Najčešću primenu nalaze
postupak kreč-soda ili fosfatni postupak.

4.2.1. Postupak kreč-soda

Ovo je jedan od najstarijih postupaka koji se zadržao i do danas. Kao taložna sredstva koriste
se gašeni kreč i kristalna soda.

Reakcije koje se odvijaju pri ovom postupku su sumamo prikazane na sledeći način:

CО2+Ca(ОH)2—>CaCО3+H2О

Ca(HCО3)2+Ca(ОH)2—>2CaCО3+2H2О

Mg(HCО3)2+ Ca(ОH)2-->2CaCО3+Mg(ОH)2+2H2О

FeS04+Ca(ОH)2—>Fe(ОH)2+CaSО4

4Fe(ОH)2+О2+2H20—>4Fe(OH)3

MgSО4+Ca(ОH)2—>CaSО4+Mg(ОH)2

MgCI2+Ca(OH)2—> CaC12+Mg(OH)2

MgCО3+Ca(ОH)2—>CaCО3+MG(ОH)2

CaSО4+Na2CО3—> CaCО3+Na2SО4

CaCl2+Na2CО3—>CaCО3+2NaCI.

Natrijum-hidrogenkarbonat i ugljen-dioksid ne čine tvrdoću ali troše kreč, pa se njihov

sadržaj mora uzeti u obzir pri proračunu potrebne količine kreča. Dalje je uočljivo da se
sodom uklanja praktično samo kalcijumova stalna tvrdoća (CaCl2, CaSО4).

4.2.2. Fosfatni postupak

Postupkom kreč-soda ne može da se izvrši potpuno omekšavanje vode. Do omekšavanja vode

vrši se solima fosforne kiseline, npr.natrijum-fosfata, koji sa zaostalom tvrdoćom daju
praktično u vodi nerastvorne fosfate. Pošto su ove soli vrlo skupe, koriste se samo za
doomekšavanje posle primene drugih jeftinijih i manje eflkasnijih sredstava.

Taložene reakcije odgovaraju dvoguboj izmeni tipa:

3M(HCО3)+2Na3PО4—>M3(PО4)2+6NaHCО3
3MSО4+2Na3PО4 —>M3(PО4)2+3Na2SО4

10
Gde je:
M= Ca ili Mg
Amorfni talozi Ca3(P04)2 ili Mg3(Po4)2 su voluminozni i pahuljičasti i pri svom taloženju
povlače sa sobom i silicijumovu kiselinu sprečavajući na taj način nastanak vrlo neželjenog
silikata.

4.3. Omekšavanje vode menjačima jona

Menjači jona su čvrste, u vodi nerastvorne, materije organskog i neorganskog porekla.

Poseduju aktivne jone koji mogu da budu zamenjeni drugim jonima prisutnim u vodi. Dele se
na katjonske i anjonske menjače, zavisno od toga koji se joni izmenjuju.

Proces omekšavanja menjačima jona sve više potiskuje ili makar dopunjuje klasične taložne
postupke zbog niza vrednosti.

Omekšavanje vode katjonskim menjačima izvodi se tako što se voda propušta filtrira (kroz
sloj menjača pri čemu se Ca2+ i Mg2+ joni iz vode vezuju za menjač, a Na+ ili H+ joni iz
menjača prelaze u vodu:

Na2(Kat)+Ca(HCО3)—>Ca(Kat)+2NaHCО3
Na2(Kat)+MgSО4—>Mg(Kat)+Na2SО4
H2(Kat)+MgCI2—>Mg(Kat)+2 HCl
Kat-katjonski menjač

Reakcija izmene jona je povratna i kada se do određenog stepena, koji se naziva kapacitetom
izmene jona menjačem, smanji sadržaj izmenjivanih Na ili H jona u menjaču, izvodi se
njegova regeneracija. Regeneracija se izvodi propuštanjem rastvora kuhinjske soli ili
mineralnih kiselina kroz menjač.

Ca(Kat)+2NaCl— >Na2(Kat)+CaCl2
Ca(Kat)+2HCI—>H2(Kat)+CaCl2
Kod anjonskih menjača izmenjiv, aktivan, je OH- jon koji se zamenjuje anjonima anjonima
prisutnim u vodi:

OH(An)+HC1—>C1(An )+H2О
2OH(An)+H2SО4—>SО4(An)+2H2О
An-anjonski menjač
Regeneracija anjonskih menjača se izvodi pomoću rastvora natrijum- hidroksida:

Cl(An)+NaOH—>OH(An)+NaCI

11
 III PRAKTIČNI DEO

1. Princip određivanja karbonatne tvrdoće

Pribor:

1. pipeta od 100 cm3 ,

2. erlenmajer sa širokim grlom od 500 cm3,
3. bireta za titraciju,
4. destilovana voda,
5. levak.

Reagensi:

1. indikator metiloranž
2. standardni rastvor HCL, koncentracije 0,1 mol/dm3.

Postupak:

100cm3 vode koja se ispituje(Vvode) prenese se pipetom u erlenmajer od 500 cm 3, doda dve
kapi metiloranža. Titriše se rastvorom 0,1 moI/dm 3 HCL do promene boje žute u narandžastu
i zabeleži zapremina utrošene kiseline. (VHCl).
Karbonatna tvrdoća (u mg/dm3) se izračunava na osnovu stehiometrijske jednačine:

2HCl+CaCO3 -->CaCO3+CO2+H2O
Proračun:

KT=V(HCl)·M(CaCO3) ·1000/2·Vvode
Gde je:
Vvode - zapremina vode koja je uzeta za titraciju (cm3)
VHCl - zapremina utrošenog rastvora HCl za titraciju (cm3)
C(HCl) - koncentracja rastvora HCl (mol/dm3),
M(CaCO3) - molarna masa CaCO3 (g-mol).

Karbonantna tvrdoća u nemačkim stepenima izračunava se prema sledećem obrascu:

KT=2,8·m (°d)
Gde je:
m- zapremina 0,1 mol/dm3 HCl utrošene za titraciju (cm3)

12
 2. EKSPERIMENTALNI REZULTATI

Karbonatna tvrdoća

V1(HCl)=3,1 cm3

V2(HC1)= 3,2 cm3

V3(HCl)=3,3cm3

Vs= (V1+V2+V3) cm3/ 3= (3,1+3,2+3,3) cm3/3= 3,2 cm3

VHC1= 3,2cm3

KT= V·(HCl)·c·(HCl)·M(CaCO3)·1000/2·Vvode

KT=3,2cm3·0,1mol/dm3·100g/mol·1000mg/g/2·100cm3

1°n-17,9mg CaCO3/dm3

KT-108mg CaCO3/dm3

KT=10n·108 CaCO3/dm3/17,9mg CaCO3/dm3= 6,03 On

13
 IV ZAKLJUČAK

Tvrdoća vode potiče od soli kalcijuma i magnezijurna. Tvrdoća vode prema tipu soli može
biti karbonatna (KT) i nekarbonatna (NT) tvrdoća.

Karbonantna tvrdoća se izračunava iz izraza KT=UT - NT

Karbonantna tvdoća vode jednaka je razlici ukupne nekarbonantne tvrdoće vode.

Na osnovu dobijenih rezultata ukupne tvrdoće vode koja iznosi 8,04°n, iz tabele zaključujemo da voda pripada
umereno tvrdoj vodi.

Kvalitet vode Tvrdoća(nemački stepeni)

Vrlo meka voda Od 0 do 4

Meka voda Od 4 do 8

Umereno tvrda voda Od 8 do 12

Srednje tvrda Od 12do 18

Tvrda Od 18 do 30

Vrlo tvrda >30

14
 V LITERATURA

1. Josip Baras, Prerada i odlaganje otpadnih voda, Beograd, 2008.

2. Josip Baras, Rada Petrović, Zagađivanje i zaštita vode, Beograd, 2008.

3. Vladimir Rekalić, Olga Vitorović, Analitička ispitivanja u tehnološkoj proizvodnji

(principi i postupci), Beograd, 2008.

15